Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, na početku svog izlaganja ispred poslaničke grupe NS, kao ovlašćeni predstavnik, želim da pohvalim nadležno ministarstvo koje je predloženim zakonima izuzetno napravilo dobre predloge. Predloženi zakoni su dobri i napravljene su određene korekcije na zakonski predlog koji je pred nama, koji je bio u aprilu mesecu. Na taj način je Vlada pokazala da ima sluha za predloge koji dolaze iz skupštinskih klupa, što u vidu podnetih amandmana koje smo tada dali, praktično u većini slučajeva gotovo za sve ste izašli u susret i smatram da ćemo ovim predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava imati jedan kvalitetan zakon i da će mnoge nedoumice koje su bile u prethodnom periodu, kako kod građana Srbije, tako i kod lokalnih samouprava, a i svih nas, imaćemo jedna dobra rešenja, a u suštini sama činjenica da ste određeni broj sudskih jedinica podigli sa 34 na 66 sigurno da će doprineti da se osnovno Ustavom proklamovano pravo svakog građanina na pravično suđenje na jednaku zaštitu prava, na pravna sredstva, na pravično suđenje u razumnom roku, kao podsticaj ravnomernijeg opterećenja sudova i postupajućih sudija. Sva predložena rešenja su jako kvalitetna.
Mislim da ono što ste ovim predlogom zakona u odnosu na april mesec, gde sudske jedinice dobijaju sledeća mesta kao što su Topola, Aleksandrovac, Bela Crkva, Vrnjačka Banja, Bojnik, Sopot, Žagubica, Inđija, Bosilelgrad, Vladičin Han i Bajna Bašta, da će se pre svega nosioci pravosudnih funkcija kao i građani Srbije koji su najbitniji u celoj ovoj priči, koji ostvaruju svoja prava biti u suštinskoj prednosti u odnosu na zakon koji je bio u aprilu mesecu.
U istom kontekstu posebno želim da naglasim i da apostrofiram da je područje opštine Vrnjačka Banja vraćeno pod nadležnosti Osnovnog suda u Kraljevu i da je sama Vrnjačka Banja dobila sudsku jedinicu, što smo amandmanom kada smo imali prethodni zakonski predlog tražili. Takođe su uvaženi naši razlozi, koje smo naveli u drugom amandmanu, pa je tako uspostavljena nadležnost Višeg suda u Čačku, područje Osnovnog suda u Ivanjici.
Nova Srbija je podnela jedan amandman na ovaj zakonski predlog i posebno ću prokomentarisati područje Nove Varoši, da dobije sudsku jedinicu, Osnovnog suda u Prijepolju, zatim da Guča dobije sudsku jedinicu Osnovnog suda u Ivanjici, da Ljug dobije sudsku jedinicu Osnovnog suda i Mionici, kao i da opština Bogatić kao pogranično područje dobije Osnovni sud i javno tužilaštvo radi podizanja opšteg nivoa pravne sigurnosti obzirom da su na njenom području više zastupljena specifična krivična dela karakteristična upravo za pogranične oblasti.
Smatramo da je posmatrano iz ugla običnog građanina izuzetno dobro što je prelaznim odredbama u članu 13. propisano da u onim mestima gde se gase sudske jedinice nastavljaju sa radom prijemne kancelarije u kojima će građani moći da predaju pismena i overavaju isprave, odnosno potpis. Ove kancelarije će raditi sve dok javni beležnici ne počnu sa radom. Na ovaj načini u ovim mestima moći će da se obavlja najelemnatarnija pravna radnja pa samim tim neće biti potrebe da dobar deo stanovništva ovih mesta morati tim povodom da putuje u druga mesta. Zakon u prelaznim odredbama precizno navodi šta sve Visoki savet sudstva i resorno ministarstvo kao nadležne institucije treba da urade do početka primene ovog zakona tj. do 1. januara 2014. godine.
Član 12. Predloga zakona propisuje da će osnivanje sudova i javnih tužilaštava za područje KiM biti uređeno posebnim zakonom, a članom 17. se predviđa da će ovaj zakon biti donet najkasnije do 31.12.2013. godine, čime se postiže hronoška konzistentnost kada je ovaj zakon kao celina, kao i materija koju on reguliše u pitanju.
Želeo bih na kraju ovog dela prvog zakonskog predloga da kažem i to da smo podneli jedan amandman za Topolu, iako je u Topoli sada omogućeno da postoji sudska jedinica u okviru suda u Aranđelovcu. Želeo bih da kažem da smo podneli jedan amandman pa ćemo o tom amandmanu koji bi bio još jedno kompromisnije rešenje posebno razgovarati i obrazložićemo ga kada se bude odlučivalo u pojedinostima tj. kada budemo raspravljali o amandmanskim predlozima.
Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova želim da istaknem nekoliko činjenica. Naime, sudstvo je jedan od tri međusobno nezavisna elementa u sistemu podele vlasti. Stoga se izmenom člana 6. dodatno potencira autoritet i nepristrasnost suda kao institucije, što treba da u praksi dodatno ojača nezavisnost sudstva, posebno od izvršne vlasti, ali i od bilo kakvog i bilo čijeg pokušaja da se utiče na tok i ishod sudskog postupka.
Dodaju se i članovi od 8a do 8v, kojima se drugačijim načinom obezbeđuje zaštita prava na suđenje u razumnom roku. Naime, trenutno jedino pravno sredstvo koje stranka u postupku ima, koja smatra da joj je ovo pravo povređeno, je podnošenje ustavne žalbe Ustavnom sudu. Novim rešenjem stranci se daje mogućnost da se obrati neposredno višem sudu i da, pored ubrzanja postupka i njegovog okončanja, u razumnom roku dobije i nadoknadu zbog povrede ovog prava.
Važno je napomenuti da je ceo postupak odlučivanja po ovom zahtevu hitan. Za očekivati je da će na ovaj način, pojačanom sudskom zaštitom ovog prava unutar samog sudskog sistema, biti značajno smanjen broj žalbi, kako Ustavnom sudu, tako i Evropskom sudu za ljudska prava. Radi ujednačavanja sudske prakse u Republici Srbiji jako je važna odredba člana 8. Predloga zakona kojom se predviđa da apelacioni sudovi održavaju zajedničke sednice i obaveštavaju Vrhovni kasacioni sud o potrebi utvrđivanja ili izmene pravnog shvatanja, odnosno raspravljanja spornih pitanja od značaja za funkcionisanje sudova u Republici Srbiji, kao i ujednačavanje sudske prakse. Na ovaj način postići će se jednako postupanje sudova u istim pravnim stvarima, što će obezbediti jednakost građana pred zakonom.
U vezi sa tim i odredbama u članu 13, kojima se briše nadležnost Vrhovnog kasacionog suda, je da utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava, kao i obaveza ovog suda da obezbedi jednakost stranaka u sudskim postupcima.
Članom 19. Predloga zakona daje se mogućnost višim, kao i drugim sudovima koje odredi Visoki savet sudstva, da obrazuje posebne službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenima, što je svakako dobro rešenje za građane Srbije.
Članom 21. dodatno je precizirana inače već postojeća procedura podnošenja pritužbi, tako što se propisuje postupanje sa nejasnim, nerazumljivim, odnosno pritužbama uvredljivog sadržaja.
Član 24. propisuje da se postupak prijema sudskih pomoćnika bliže uređuje aktom nadležnog ministra, a u cilju jednoobraznosti njihovog prijema u svim sudovima u Republici Srbiji.
Jako je važna i odredba u članu 32, kojom se predviđa prelaz jednog bitnog dela nadležnosti resornog Ministarstva pravde i državne uprave na Visoki savet sudstva i to počev od 1. juna 2016. godine. U pitanju je nadležnost za utvrđivanje merila za određivanje broja sudskog osoblja za obavljanje poslova pravosudne uprave za primenu sudskog poslovnika, kao i izvršenje nadzora nad trošenjem budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova. Na ovaj način će se svakako dodatno ojačati nezavisnost sudske vlasti u Republici Srbiji, što je inače najveći zadatak Visokog saveta sudstva.
Kada govorimo o uređenju sudova, mislim da su svi predlozi ovog zakona i rešenja iz zakona jako dobri, ali mora se povesti računa o tome da je pre one prve reforme pravosuđa, konkretno u Kraljevu, suđenje u parnicama bilo mesec za mesec, eventualno dva meseca, a da sada imamo jedan veliki problem, da se sada suđenja zakazuju za pet, šest, sedam, osam meseci.
Kakvo je to suđenje u razumnom roku koje mi predlažemo, kada se to ne primenjuje u praksi? Siguran sam da ćete vi, sa vašim saradnicima, dojučerašnjim našim kolegama ovde koje izuzetno puno cenim, kao i vas, naći mogućnost da sve što je na papiru u predlozima zakona, to je dobro. Ali, ako sutra na terenu imamo drugu situaciju, onda ništa nismo uradili. Jako je dug put da građani Srbije, kada krenu u neku parnicu, da ostvare svoja prava a da ne širim priču koju sam više puta sa ove govornice rekao, da ne pričam o izvršenju, gde je posebna priča. Hajde bar da ovaj deo, koji dođe do pravosnažne presude, bude brži, jer zaista mislim da građani pokazuju jedno nestrpljenje kada je to u pitanju, a najmanje je vaša krivica. Krivica je onih koji su nekim lošim potezima, pre svega smanjenjem broja sudija koji su u međuvremenu vraćeni i jednih opštih predloga i trenutnih rešenja, dosta pomutili situaciju, kada su u pitanju sudovi.
Tu bih naglasio još jednu stvar. Morate nešto učiniti da, u trenutku ove ekonomske krize koju imamo, nađete mogućnost da se na bilo koji način smanje troškovi sudija koji putuju iz grada u grad. To je izuzetno puno. Smatram da, konkretno za područje Apelacionog suda u Kragujevcu, da ljudi koji putuju pa provedu u putu tri, četiri sata dnevno, niti mogu kvalitetno da rade svoj posao, niti je to dobro za njih, kao ni za stranke, kao ni za državu. Tu nešto mora da se desi jer smatram da, osim određenih realnih rizika u svemu tome, postoji i nešto što opterećuje i često su situacije, naročito u zimskom periodu, nemogućnosti takvih dolazaka itd. Smatram da ti nosioci pravosudnih funkcija imaju izuzetno važnu ulogu u pravosudnom sistemu. Ja sam u jednom trenutku rekao, kada smo donosili te predloge, da je to jedan „putujući cirkus“. Ako imate u jednom gradu tužioca koji putuje iz drugog grada ili sudiju, pa ovaj ide na 50 kilometara, a ovaj iz njegovog grada, mislim da je to necelishodno. To se tada, u tom periodu govorilo, da se spreči određena korupcija u nekom mestu.
Verujte mi, ministre, izreći ću to još ovog puta, da bih podsetio, pošto sam i u prošlom mandatu to rekao, mnogo je bolje kada je nosilac pravosudne funkcije iz svog grada. Svaki građanin Srbije, odnosno tog grada, zna ko je taj čovek i ako je bilo šta vezano za korupciju mnogo će lakše, ko je sklon tome, ja ne kažem bilo šta, mnogo je lakše da se nešto tako uradi u drugom gradu, nego u svom gradu gde živite. Znači, da pođemo od pretpostavke da se to nikada neće dogoditi, ali to je bio argument zbog čega je u tom periodu napravljeno sve to, pa su ogromni troškovi, pa država nema novca, pa se dešava da ne mogu da budu plaćeni ni veštaci, ni porotnici, advokati itd. Mislim da su izuzetno veliki troškovi u tom pravcu i smatram da tu morate da nađete kvalitetna rešenja.
Inače, rešenja iz svih predloženih zakona su jako dobra. Poslanička grupa Nove Srbije će sigurno podržati ove zakonske predloge, ali samo još malo da, sve ovo što stavimo ovde u Skupštini i u Vladi, da bude malo još primenljivije sa dodatnim zalaganjem i u praksi.
Na kraju, osvrnuću se samo još na ova dva zakonska predloga. Jako su dobra sva rešenja. Detaljnije ćemo o njima reći kada budemo govorili u amandmanskom delu, kada budemo govorili u pojedinostima. Dosta toga je rečeno kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Naravno, postoje tu i određene objektivne stvari. Znamo da sudska istraga ide u nadležnost tužilaštva. I jedan i drugi zakonski predlog su jako dobri.
Na kraju ću još jedanput da ponovim da ćemo u Danu za glasanje podržati zakonske predloge, kao Nova Srbija. Hvala vam.