Ponavljam, dostojanstvo Skupštine je ovde dovedeno u pitanje, član 104.
Zamoliću odgovorne iz skupštine da se stvarno uradi alkotest. Odmah. Prihvatam vašu sugestiju gospođo, i da vas obavestim …

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici. Slušao sam raspravu, ovu današnju i onu jučerašnju. Juče prepuna sala, iz vladajuće koalicije izuzetno puno govornika koji se busaju ovde u grudi, da pokažu, dokažu EU, i već kome su hteli da pokažu i dokažu, šta je to uradio srpski narod, kako je uradio, na koji način je uradio.
Ovde danas nema više Džudževića. Tema njega ne interesuje. Nema ni Mehe. Nema ni mnogih koji su juče bili toliko glasni, toliko se borili, toliko govorili, da slušaju ove potresne priče koje smo sada čuli, ovo njih ne interesuje. Ovo je neka druga priča koja interesuje Srbiju.
Sada me čudi da nema ni poslanika Moravaca, Šumadinaca, sa juga Srbije, zapadne Srbije, da i oni progovore danas na ovu temu. Ni njih to ne interesuje. Oni su svoj posao obavili. Noćas su glasali. Danas sve agencije javljaju – usvojeno je, Srbija je osudila itd, maltene neki moderan tip genocida, savremen. To je sada kul, kako kažu ovi mladi. Mrtvi su zadovoljni, danas odmaraju i uživaju.
Međutim, ovo priča koja se danas priča o zločinima koji su bili nad Srbima o zločinima nad porodicama koje su prognane, proterane u "Bljesku", "Oluji", koje su bombardovane, u kolonama pobijene, i koje su došle u Srbiju bez igde ičega, sa zavežljajem, sa nekim starim traktorom i prikolicom i koji žive ovde po Srbiji, maltene izvinjavam se za izraz, ''čergare'', gde ih i ko dotera sa tom prikolicom i traktorom. To je Srbija danas dozvolila. Nije ih zbrinula, nije pomogla. Zato smo se trudili da ovaj zakon ranije uđe u proceduru i trebalo je da uđe, dugo se čekalo. Ne znam zašto ga je maltene Dulić dve godine držao.
Danas je trebalo ovde da dođu i oni ministri koji su odgovorni. Hvala gospodinu Dačiću, koji je najmanje odgovoran, on treba da neke papire da tim ljudima, i ostalo, ali ovde je trebalo da prvenstveno sedi gospodin Ljajić, ministri koji koriste nesreću i jad ovog naroda, izbeglica i dele im neke šporetiće, teksas pantalone i ostalo, samo da bi glasali i pravili neke političke partije.
Svi su ih prevarili. Jedni obećavali – glasajte za nas, drugi obećavali, treći. Sada je ova era, damo vam malo paketića, dođemo u kolektivni smeštaj, damo vam šporetić, dva metra drva i to je politika koja se vodi iz jednog dela ove Vlade, neću da kažem cele Vlade. To je nekorektna i ponižavajuća politika za te ljude koji su došli ovde u Srbiju i opteretili Srbiju.
Oni su u Hrvatskoj oslobodili radna mesta, oslobodili u Sarajevu. Koliko je Srba došlo iz Sarajeva? Hiljade radnih mesta, hiljade stanova. Evo, sada su im dali svima blanko poternice da se nikada tamo ne bi vratili, jer ih, radi sigurnosti, prvenstveno stave u pritvor. Meni je bilo žalosno kada sam gledao u Opatiji predsednika Srbije kako se šepuri, pljeska svaki čas predsednika Hrvatske, a ga nije pitao – gospodine, mora da se reši ovo pitanje broj jedan. Ovo je trebalo i Mesić da rešava i Sanader, i svi koji su bili na vlasti. Bez ovoga ne možete u EU i treba pritisnuti EU, ne možete ući kao demokratska država dok ovo pitanje ne rešite.
Ljudi su ostavili vekove, generacije koje su radile i ostale bez igde ičega i došli ovde u Srbiju sa zavežljajem bez igde ičega, bez posla, bez stana, bez pola porodice koja je ostala po ratištima, itd. I oni su sada genocidni, a oni koji su to uradili nema govora o zločinu i genocidu?! Zato vas molim, ne igrajte se onom drugom deklaracijom. Reklo se bilo u četvrtak da će biti sednica, pa da vidimo, evo, sutra je četvrtak, ali, molim vas, ovo je jedna vrlo ozbiljna priča.
Koliko je ovo opterećenje za Srbiju pokazuje statistika. Jedna porodica kada dođe u grad Beograd, u Niš, u Kragujevac, u Čačak, u Pirot, bilo gde, odmah taj grad košta, znate koliko, gospođo Đukić? Sto hiljada evra! Traže školu, obdanište, parking, ulica, priključak za vodu, struju, treba proširenje trafostanice, kanalizacije, itd. Sto hiljada evra, kada dođe u jedan grad porodica iz nekog drugog mesta ko opterećuje taj grad. Koliko je hiljada ljudi došlo i koliko je to miliona evra ovu Srbiju koštalo, jer su došli, a svoju imovinu ostavili tamo odakle su došli i traže radno mesto. Znate li koliko danas košta radno mesto? Sećam se kada sam bio u Vladi, radili smo taj podatak, ispitivali i tačno, porodica kada dođe, na primer, u Grad Beograd košta ovu državu 100.000 evra, da bi preživeli, da bi opstali, da bi funkcionisali.
Koliko je to siromaštvo ubačeno u Srbiju dolaskom hiljade ljudi koji su ostavili sve svoje što su imali u nekim drugim krajevima? Kako se sada možemo ponašati prema njima ovako pasivno i to sve posmatrati, ne rešavati ni jedan od ovih problema?
Deca koja su rođena ovde kao izbeglice sada služe Vojsku, gospodo. Ne može neko ceo život biti izbeglica. Taj status mora da se rešava.
Prema tome, kako naplatiti imovinu, da li je to demokratija na takav način proterati ljude bez igde ičega i da li EU, koja poštuje te evropske zakone, o tome razmišlja?
Gospodo parlamentarci, nema gospodina Mićunovića, on je vrlo često u tim kontaktima. Da li je razgovarao na tu temu? Da li vi, gospođo Đukić-Dejanović, kada odete negde razgovarate na ovu temu? Ovo je izuzetno važna tema za Srbiju. Neki gradovi su potpuno uništeni, poput Kraljeva, Niša, Kragujevca, Čačka, Valjeva i da ne nabrajam više, gde je došao priliv po četvrtinu stanovništva, 30% ljudi se doselilo kao izbeglice i odjednom. Znate šta znači kada dobijete, bio sam predsednik opštine kada su dolazile izbeglice, u školskoj godini odjednom 5.000 đaka? Pet hiljada đaka srednjih i osnovnih škola, 3.000 dece za obdanište, 8.000 radnika na biro nezaposlenih. Kako preživeti? Treba preživeti, treba da proširite vodovod, kanalizaciju, čitava naselja da gradite, kuće, itd.
Izbegla lica su i vrlo ugledni ljudi, kao što su bili oficiri Vojske Jugoslavije, policajci, generali policije, Vojske, pukovnici i raznorazni visoki činovi koji su gospoda, ali došli su i sada žive ovde bedno i rade na buvljacima da bi preživeli.
Prema tome, ovo je veliki problem Srbije i ne može se ćutati, ovaj se problem mora rešavati. Mnogi koji stavljaju glavu u pesak moraju ovo rešavati, a prvenstveno ministarstvo nadležno za ovo.
Zašto Krkobabić ne radi već dve godine, evo, sada čekamo neke penzije od Slovenaca? Oni su radni vek proveli u Hrvatskoj, u Sarajevu, u Sloveniji, itd, i nisu dobili penziju. Na tome je moralo da se radi. Ne može se čekati i ništa ne raditi.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, najteže je kada čovek ostane bez stana, bez posla, bez pola porodice, nema srećne porodice koja nema krov nad glavom. Molim vas, gospodine ministre, kada sam bio ministar napravio sam jednu zgradu u Čačku, gradnja je započeta za vreme rata, za izbeglu policiju i vojsku. Za dve godine završena je kompletno, stoji neuseljena. Takvih je desetine po Srbiji.
Zašto se vojna lica, izbegla, prognana, zašto izbegli policajci i prvenstveno deca boraca koji su poginuli u prošlim ratovima ne zbrinu i ne usele prazne objekte koji godinama stoje prazni, potpuno završeni, u to sam siguran? Mnogo je sirotinje među ovima, vrlo malo je onih koji su profitirali u ratovima. Zato vas molim, preduzmite sve mere da bi se…
(Predsednik: Zahvaljujem.)
…ovi problemi rešili i rešavali. Hvala vam. (Aplauz)

Smatram da je povređen član 104, da je došlo do uvreda od poslanice Kolundžije. Istine radi, da ponovim njen izraz, biću vrlo konkretan.
Gospođa zaboravlja da su oni bili na vlasti od 2000. do 2004. godine, kada su bile najveće donacije i kada nije urađeno ništa za izbeglice. Tačno je da je prethodna Vlada, u kojoj sam bio, napravila ovaj zakon, ali nije ušao u skupštinsku proceduru, nije stigao, i hvala vam što ste ga stavili sada, ali ste čekali dve godine. Molo je da bude pre dve godine.
Istine radi, kako kaže gospođa, za vreme mog mandata napravljeno je 4.856 stanova, prvenstveno za izbeglice i socijalno ugrožene, "HABITAT program" samo oko 1000 stanova, da ne nabrajam, u Međi, Jaši Tomić, došlo je do rušenja kuća, jer su bile slabe, u Nišu su napravljeni objekti za vojna lica, za policajce itd.
Istine radi, ova vlada za dve godine nije napravila nijedan stan, bar ja nisam čuo. Neka kaže Dulić koliko stanova. Istine radi, opet, gospođo, na Kosovu ona vlada u kojoj sam ja bio napravila je 560 kuća i stanova za povratnike na Kosovo. Istine radi, ova vlada nije ništa. Uzmimo Gračanicu, gospodin Đilas i ja smo zajedno otvarali, jedan deo je rađen iz NIP-a u Zubinom Potoku, da ne nabrajam sva mesta, mogu ih i nabrojati ako vas interesuje, gospodin Đilas i ja smo gradili nešto sa gradovima i na razne načine. Ova vlada je obećala a nije uradila ništa. Koliko je radnih mesta za ove dve godine dobio neko od izbeglica, a istine radi, jako puno za vreme one druge vlade. (Aplauz)

Gospođo predsednice, shvatio sam veoma ozbiljno onaj vaš sastanak koji ste sazvali kao koordinaciju šefova poslaničkih grupa. Došao sam uredno i na vreme. Šta se dogodilo? U sali su bili neki vaši činovnici, koji su me obavestili da vi imate konsultacije vladajuće koalicije na nekom drugom mestu, a mi da sednemo i da sačekamo dok dođete. Sedeo sam jedno vreme i naravno otišao.

To je diskriminacija prema poslanicima. Mi smo došli da raspravljamo o jednom veoma ozbiljnom pitanju koje je danas na dnevnom redu i šta se događa?

Znate šta, gospođo predsednice, govorim istinu i bio sam prisutan u 12.00 časova i bili su novinari ispred koji su to i slikali. Posle je došao gospodin Jovanović jedini. Nikoga od vas nije bilo. Možda ste došli kasnije. Jedno vreme sam vas čekao i povukao se. Informaciju sam dobio od vaših službenika.

Prema tome, mene interesuje – ko je ovo pisao, gde je pisao, s kim se konsultovao i da li mi postojimo kao narodni poslanici ovde, i da li smo mi kao jedno koordinaciono telo kompaktni i da li jednom ovako važnom pitanju treba zajednički da raspravljamo ili po nekim posebnim kružocima, kao što se i događalo?

Vrlo je neodgovorno zakazati sednicu u 12.00 časova, a do 12.05 časova uopšte niko iz vladajuće koalicije nije ušao. Mislim da je gospodin Jovanović ulazio u 12.02 časova. Sedeo sam, naravno, i otišao, jer je to izuzetno neozbiljno.

Mi se danas pojavljujemo. Zatim, vaše izjave su toliko kontradiktorne. Vaši pojedini predstavnici, vladajuće koalicije, isto izlaze sa kontradiktornim predlozima, sugestijama itd.

Sedite vi i dogovorite se šta vi zapravo danas hoćete. Ovo je izuzetno važno pitanje za Srbiju.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, već mesecima čekamo da se otvori rasprava o deklaraciji, a stranke su podnele jedan izuzetno dobar predlog deklaracije, koja bi bila pomirujuća i koja bi zadovoljila sve na prostorima bivše Jugoslavije i koja bi spustila loptu i dala jednu političku stabilnost, izmirila narode i jednostavno stavila tačku na nešto što je bilo u prošlosti, da se okrenemo budućnosti, ekonomiji, proizvodnji, zapošljavanju i onome što su danas gorući problemi.
Međutim, ovo siledžijstvo vladajuće većine, koja pokušava svoju deklaraciju da progura i da iskopa ponovo ratne sekire, što je i pokazala diskusija gospodine Džudževića, i da ponovo vrati sve ono što se nekada dogodilo, da inicira ponovo sukobe, probleme, ne vodi na dobro. Vas neko pritiska, vama neko ko ne želi Srbiji dobro, vrši izuzetan pritisak da usvojite posebnu deklaraciju o Srebrenici, ne pominjući ostale zločine koji su bili na prostorima bivše Jugoslavije, uz neko prećutno obećanje da će se nekada usvojiti i neka druga deklaracija koja će obuhvatiti sve ovo drugo.
Zašto je zločin odvojen? Nova Srbija osuđuje zločine u Srebrenici, mislim da i svaki normalan Srbin osuđuje zločine u Srebrenici, ali ništa manje nisu bili zločini i u drugim delovima. Nemojmo reći da su u Bratuncu, u Sarajevu, širom Srbije, u "Oluji", u "Bljesku", da su ti zločini bili blaži, možda brojčano manji itd, ali zločin je zločin i počinilac zločina mora biti kažnjen.
Zločinci se moraju identifikovati i pokrenuti određene radnje, ali ne možemo nikako izvući jednu Srebrenicu i o njoj raspravljati, usvojiti je, a sve drugo staviti na drugi tas i tobože nekada o tome raspravljati. Da li će doći do te rasprave ili neće pitanje je, jer vi nikada oko toga nećete imati priliku da razgovarate sa ovom vašom vladajućom većinom.
Prema tome, gospođo predsednice, vi ste ponizili ovaj parlament, jer ste na silu ugurali jedan dnevni red, o kome većina građana Srbije ne želi da se na ovaj način raspravlja. Ponavljam, svaki normalan čovek osuđuje zločin. Vi nama stalno kalemite nešto.
Gospodo iz vladajuće koalicije, vi ste 2001. godine, mislim, potpisali Sporazum sa Republikom Srpskom o paralelnim vezama, odnosno tadašnja Srbija i Crna Gora, posle nekoliko godina je on obnovljen sa Republikom Srpskom i Srbijom.
Međutim, u tom sporazumu piše da se osniva jedno veće koje čini predsednik Srbije i predsednik Republike Srpske, predsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Vlade Republike Srpske. Što se tiče dva parlamenta, predsednik srpskog parlamenta i predsednik parlamenta Republike Srpske, koji moraju o važnim i krupnim pitanjima, koja su od interesa i za jednu i za drugu državu, raspravljati, usaglašavati se i donositi zajednička rešenja.
Sada postavljam pitanje – da li je ovo veće, koje je osnovano, na čijem čelu su predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Republike Srpske Kuzmanović, gde su dva premijera, Dodik i Cvetković, da li su raspravljali o ovoj deklaraciji, da li su se usaglasili? Da li ste vi, kao predsednik parlamenta, sa predsednikom parlamenta Republike Srpske, raspravljali o ovoj deklaraciji, da li ste usaglasili svoja mišljenja i stavove i da li su radna tela, što piše u ovom sporazumu, Republike Srpske i radna tela našeg parlamenta, usaglasila svoje stavove po ovim pitanjima? Tako piše u Sporazumu koji je potpisan i koji je još uvek na snazi.
Da li ste vi samim stavljanjem na dnevni red ove deklaracije, bez ovih prethodnih radnji usaglašavanja, odbacili Dejton, pustili niz vodu Republiku Srpsku, jer je Republika Srbija garant Dejtonskog sporazuma? Kako ste mogli da usaglasite mišljenje dva parlamenta, dva veća? Da li je o tome bilo razgovora u medijima?
Nismo nigde čuli ni pročitali da su o tome razgovarali predsednik Srbije i predsednik Republike Srpske, da su se dve vlade usaglasile. Potpuno ste ovaj sporazum koji je potpisan, napisan, stavili van snage i poneseni ovde jednom grupom svojih pristalica koji podržavaju tu vladu, ušli u jednu avanturu da se posebno usvoji sporazum, odnosno deklaracija o Srebrenici, a sve drugo o tom potom.
Zašto je manje važan zločin koji se događao u "Oluji"? Da li ima većeg genocida nego proterati čitav narod iz jedne države i još kada je napuštao tu državu bombardovati kolonu, pobiti nejač, pobiti decu, rasturiti avionima tu kolonu i jednostavno to sve staviti ad akta i reći – dobro, o tome ćemo možda nekad raspravljati?
Da li je onaj čuveni "Bljesak" za vas potpuno minoran? Žrtva je žrtva, bez obzira ko je počinio, zločinac je zločinac.
Nama stavljate ovde, veoma sam pažljivo slušao poslanika manjina, koji je govorio o Mladiću. Njegov sunarodnik je glavni čovek već 10 godina za hvatanje Mladića.
Vi ste, gospodo iz vladajuće većine, na vlasti već dve godine, rekli ste da neke prethodne vlade nisu htele, ali da ćete vi to odmah da rešite. To ste rekli na svim sastancima koje ste imali. Zašto ne rešite? Zašto vaše prijatelje ne pitate, zašto oni ne mogu da privedu pravdi Bin Ladena?
To je za nas izuzetno važno jer su i njegovi neki ljudi učestvovali u svemu ovome, u genocidu. Zašto vi sada nama pripisujete Mladića, zašto je za nešto što se dogodilo na teritoriji Republike Srpske odgovoran narod Srbije? Zašto te vaše najmoćnije prijateljske države ne reše pitanje jednog najvećeg teroriste na svetu, nego svi ćute?
Uhapsite Mladića. Rekli ste da to hoćete da uradite odmah. Ko vam smeta? Je l' vam smeta opozicija da to pitanje razrešite? Ne smeta vam niko. Ovo što sada hoćete da progurate na mala vrata podriva u Srbiji jednu mržnju, podgreva jednu klimu, iritira porodice čije su žrtve stradale u mnogim zločinima koji su bili na teritoriji bivše Jugoslavije. Ne mogu da shvatim da vi to podržavate?
Šta je falilo da bude zajednička deklaracija, da se nabroji, da se kaže – i Srebrenica je tu, i svi ostali zločinci moraju odgovarati kao ovi za Srebrenicu, i oni se moraju privesti pravdi u Hagu? Zašto dvostruki aršini, zašto dvostruka politika, zašto želite generacijama koje dolaze u Srbiji da stavite žig koga se nikad možda neće osloboditi?
Ko vas tera na to? Da bi se opravdalo bombardovanje, da bi se opravdao osiromašeni uranijum, da bi se opravdalo što sada i Albanci masovno umiru od karcinoma, leukemije i mnogih bolesti koje haraju i Srbijom.
Ko je to naložio i da li je i to zločin, baciti kasetne bombe na nedužno stanovništvo? Da li je to zločin ili nije? Treba o tome raspravljati. Vi to želite danas u jednoj blic-raspravi da sednete i raspravljate i da se dogovorite, da ispunite formu, da telefonirate i javite – evo, usvojili smo to, ispunili smo neku obavezu.
Ko vam je dao tu obavezu, ko vam je dao ovaj tekst? Otkud se pojavljuje ovaj tekst i zašto nije došao ranije kod poslanika i pozicije i opozicije? Zašto o njemu nije moglo da se raspravlja na drugačiji način, da se nađu neka rešenja?
Ponavljam, ne pada nam na pamet da branimo bilo kog zločinca i bilo kakav zločin učinjen na području bivše Jugoslavije, ali za sve zločine treba odgovarati.
Da li se sećate kada je neko udavio vojnika od 18-19 godina u onom tenku, nenaoružanog? Da li je odgovarao? Gde je taj čovek danas? Da li su neka majka, otac ostali bez svog sina i ne smeju danas ni da pomenu da je to bio zločin? Da li je ono bio zločin u Dobrovoljačkoj ulici kada je pušten da izađe konvoj vojske mirno, nenaoružani i da napusti Sarajevo? Da li je trebalo sve to pobiti, dići u vazduh i zbog toga ne odgovarati? Mnogi danas to skrivaju, pokrivaju, daju kaucije, skupljaju novac itd.
Zar majkama ili očevima koji su tamo izgubili svoju decu to nije bio važan zločin u odnosu na Srebrenicu? Isto važan, i te kako.
Ponavljam, osuđujemo i jedan i drugi, i ne odvajamo i jedne i druge, i ne želimo da odvojimo počinioce ni jedne ni druge. I jedni i drugi moraju doći u Hag i odgovarati za to što su počinili i učinili.
Samo se vi ovako ponašajte. Dovešćete nas u veoma nezgodnu situaciju. Nemojte misliti, evo sada, jedna ista grupacija kojima su puna usta napada na srpski narod o zločinima, o genocidu, o svemu, razgovaraju i pričaju, a to rade svaki dan, posebno rade na određenim teritorijama nekih država.
Moramo svi zajednički stati u borbu protiv toga ako želimo mir, bezbednost, da ne dođe do neke nesreće, kao što je bila ta u Srebrenici, Sarajevu, Bratuncu i u mnogim drugim mestima. Da se Kosovo nikad ne ponovi, da može mirnim putem da se razgovara i raspravlja, da ne može nikome da se nasilno oduzme deo teritorije i da o tome raspravljamo veoma ozbiljno u parlamentu, a ne ovako. Raspravljaćemo na brzinu, usvajaćemo kako usvajamo, imamo kvorum, nemamo kvorum, jedan tamo, jedan ovamo.
Ovo mora da bude stav jednoglasan srpskog parlamenta i mora da se napravi deklaracija koja će jednoglasno biti usvojena i iza koje će stati svaki građanin Srbije, ako mislimo da zaštitimo ove prostore.
Ovako, kad pojedinačno radimo i na ovaj način završavamo određene poslove i ispunjavamo naloge nekih naredbodavaca, ne rešavamo problem, samo ga podgrevamo, iritiramo i doći ćemo svakim danom u sve goru i goru situaciju.
U Republici Srpskoj, u BiH, već je stvar počela da leže. Ljudi su našli sebe. Razum pobeđuje polako, ali neko želi ponovo da to podgreje i vrati nazad, i kroz ovu deklaraciju samo o Srebrenici da se ovo ponovo vrati u igru. Imaćemo ovakvih diskusija kao što je gospodin Džudžević počeo, gde ćemo pljunuti jedni na druge ponovo, a za to nema razloga.
Mi nemamo pravo više da se igramo budućnošću ove države, sa omladinom koja želi u njoj da živi normalno i mirno, koja želi da bude deo Evrope i sveta, koja ne želi da ratuje, koja ne želi da ubija, koja želi da sarađuje itd.
Ali, mnogi ne žele taj mir. Mnogi podgrevaju ovakvo stanje i umesto da se bavimo nečim što je život za ovu državu, ekonomijom, da sarađujemo na nekim drugim planovima, da jednostavno okrenemo mlade od nasilja, od svega ovoga što je vodilo ka zločinima, ponovo vraćamo u igru jednu staru priču koja je, po meni, trebalo odavno da bude ispričana i tačka stavljena.
Stalno, kada stavimo tačku, neko se pojavi i podgreje, i obeća nekome da ćemo to mi doneti, a ko je u ime nas ovde poslanika mogao da da to obećanje i kome?
Ponavljam, ponovo sada pravimo raskol i razdor između Srbije i Republike Srpske. Kada je sama Srebrenica na svojoj sednici Skupštine opštine osudila zločin, bilo je 18% Bošnjaka i 10% Srba, odnos snaga je bio 18 – 10 u korist Bošnjaka i osudila je, ali nije rekla da je to bio genocid, već je osudila zločine kao pojedinačan zločin pojedinca koji treba da odgovara.
Ne može narod stati i prevesti ovo na neku komandnu odgovornost i kolektivnu neku odgovornost, kako vi to želite da prikažete i neko želi da prikaže. Ovo nije kolektivna odgovornost, ovo je odgovornost pojedinca, kao što se nadam, gospodo, da i ono u Dobrovoljačkoj ulici nije bio stav BiH i njenog vrha, već nekih pojedinaca koji treba za to da odgovaraju.
Raduje me ako je to tako. Onda ima nade za ovu državu, ima nade za ovu mladost, ima nade za sve nas da izađemo iz ovog blata u koje smo upali i da krenemo put razvoja i da probleme prevaziđemo.
Ali, neko stalno želi probleme na ovim prostorima. Ko je taj ko želi stalno probleme? Stalno rešavamo probleme, a novi se javljaju. Novi se javljaju.
Ne mogu da verujem da vi koji ste obećavali čuda, da pojedini ministri koji sada vode vojsku, vojnu bezbednost, obećali su da će ovi problemi sa haškim optuženicima biti odmah rešeni, da su oni tu na pragu, da je istraga za petama počiniocima. Što ne reše? Šta je problem? Kome su to obećali i gde su to obećali? Zašto se sve to obećava i radi van parlamenta? Zašto nikada nemamo ovde raspravu o tim važnim temama?
Sve se događa van parlamenta. Kako je moguće, gospodo iz vladajuće koalicije, da je niz problema nastalo, evo sada odlazi vam guverner, napušta brod koji tone i vi ga puštate da ode, a da nije podneo izveštaj ovde u parlamentu o svom radu. Deset godina ne znamo šta se događalo sa Srbijom, kakva je situacija, gde su devizne rezerve, u kojim bankama i na koji način su se trošile?
Prema tome, sve je problem za problemom i vi, gospodo, nemate više vladajuću većinu. Danas se dobro videlo da ste vi jedna manjina koja se krpi s koca i s konopca, koja diluje satima, pravi pauze, da biste ubedili neke da glasaju. Stidite se da izađete i pogledate istini u oči i da kažete ono što mislite i što treba da kažete.
Ono što ova država zaslužuje da se kaže jeste, da smo mi za mir, da smo da se brani dostojanstvo ovog naroda, da smo mi za to da se na Srbiju ne lepe neke etikete koje ona ne zaslužuje i da se odgovornost pojedinaca ne prenosi na čitav narod, a vi podnesite i tražite odgovornost tih pojedinaca. Vi ste vlast i vi ste na potezu.
Prema tome, povucite ovu sramnu deklaraciju i ne dozvolite da delite Srbiju.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, jako mi je žao što u ovom parlamentu mogu da čujem ovakve povrede Poslovnika (koje vi, kao predsednik parlamenta, tolerišete), da neko zabranjuje poslanicima, šefovima poslaničkih grupa, ovlašćenim licima, poslaničkim grupama da zastupaju svoju politiku, ono za šta se bore, što se ovde pojavljuju ljudi koji javno u ovom parlamentu govore - mi smo krivi jer smo nekoga doveli na vlast.
Ne znam ko su ti koji dovode na vlast. Ovde narod bira. Narod bira i uspostavlja vlast. Narod može i da pogreši. I pogrešio je. Zadnji put je pogrešio. Ali, narod će tu svoju grešku da ispravi. I pre toga je jednom pogrešio, pa su neki ljudi posle sklonjeni, pa evo sada trebaju čete obezbeđenja da bi prošli negde kroz narod itd.
Prema tome, jako je uvredljivo kad mi ne možemo da iznesemo svoje mišljenje, svoj stav, mišljenje svojih birača, svojih građana, mišljenje svoga naroda, već moramo da se ponizimo, stavimo glavu u pesak i da slušamo sve što nam se naloži i da se pravimo ludi. Da radimo u interesu - koga? Ko ovde radi u interesu naroda, građani to dobro osećaju.
Gospodo moja draga, vi mnogo ovde danas aplaudirate. Ovde nema aplauza. Ovo je težak dan za Srbiju, kada vi priznajete nešto, i nije u redu da svoje žrtve, koje su padale širom Srbije…(isključen mikrofon)

Poštovana predsednice, ne mogu više da tolerišem, kao narodni poslanik, ni Nova Srbija, a mislim i velika grupa poslanika ovde, da neki ljudi koji se nalaze u ovom parlamentu i godinama ovde prave haos, javašluk, razaraju ovu Srbiju; rade šta hoće, govore šta hoće i niko ne sme da ih opomene. Viču, prete, galame.
Prema tome, povedite malo o tome računa, da ne bude kasno. Nemojte neke truleže ovde koji dođu i trule u ovom parlamentu, a nadam se da će veoma brzo biti odavde izneseni, prete da će neko biti na groblju, neko u zatvoru, neko ovako, neko tamo... Svi će negde biti, ali on će biti sigurno tamo gde je rekao, taj koji je govorio. Prema tome, o ovome je stvarno besmisleno više razgovarati.
Ovde danas razgovaramo o jednoj vrlo važnoj stvari. Želimo da se objedine svi zločini i da se osude. To je prosta stvar. Ubice su ubice, moraju biti kažnjene. Zločin mora... jednostavno, da se ispoštuju porodice poginulih, bez obzira na to koje nacionalnosti bili.
Smatramo da ne trebaju dve deklaracije, već jedna deklaracija. Zašto u četvrtak da pravimo drugu, da pravimo još jedan cirkus? Ko je autor svega ovoga, da se ovako odvija? Evo, sada se autori sami pojavljuju. Oni se sami ofiraju. Ko je pisao ovu deklaraciju koja je danas na dnevnom redu? Ko će pisati tu koja će biti za dva-tri dana? I, šta ćemo? Ponovo ćemo raspravljati o ovome? Zar je potrebno da se ponovo delimo? Zar je potrebno da raspravljamo sa ljudima koji ne mogu sami sa sobom da se dogovore, koji politički ne postoje?
Prema tome, ovo je besmisleno. Molim vas da nas zaštitite od ljudi koji su došli ovde da provociraju, da vređaju. Veliki je Bog. On ih je kaznio, i neće dugo. Neće dugo. Ne može. Vidite da ste počeli da se krunite. Imate raspad sistema. Ne možete to da zaustavite. Znate li šta je klizište kada nastane? Ono se teško zaustavlja, a vi klizate u ponor. Mi nemamo mogućnost da vas zaustavimo, mi pokušavamo.

Gospođo predsednice, još jednom vas upozoravam da pojedinim poslanicima skrenete pažnju da ne vređaju poslanike, poslaničke grupe, jer nemaju razloga. Iza njih ne postoji ništa. Ti su poslanici upropastili ovu Srbiju, upropastili Vojvodinu.
Neki se predstavljaju kao spasioci Vojvodine. U Vojvodini se teško živi, teže nego ikad. U Vojvodini se ljudi bore da prežive. Nešto malo ima Novi Sad, a i on je ovih dana u velikoj krizi. Vojvodina se toliko zadužuje, tolika su zaduženja u Vojvodini. Pitanje je ko će to da vrati i da plati, kako i na koji način, ako ljudi koji nemaju nikakvog sluha vode makroekonomsku politiku Vojvodine, ako je vojvođansko rukovodstvo preko „Metals banke“ radilo sa najvećim kriminalom u državi, ako je vojvođansko rukovodstvo uništilo sve fondove koji su prebačeni za sređivanje reka, za Pančevački most, za niz projekata koji je trebalo da se rade? Zaposlili su svoje istomišljenike; da nisu to uradili, ne bi imali dva člana.
Prema tome, Vojvodini se pišu teški dani. Sve ovo što se događa ovih dana posledica je negativne selekcije u Vojvodini, koja je Vojvodinu potpuno odvukla na stranputicu uz obećanja – dobićete statut, dobićete prednost, nadležnosti. Može li od toga da se živi? Može li nekom detetu izjutra da se da za doručak deo nadležnosti Vlade Republike Srbije? Ne može sigurno. U Vojvodini je isto jad, nesreća i beda i veliki problemi.
Gospodin bi trebalo da se pokrije ušima. Počeo je i da piše o toj ravnici, koju on sistematski upropaštava i pravi od nje svoje privatno zabavište. Zabavlja se, dođe ovde u parlament kada je glasanje, i to bi morao da prekine. Priča nam on o deklaraciji. Priča nam on o tome kako Srbija treba da se regionalizuje. Vodi neki odbor tamo za administrativne regione. To je bruka za Srbiju. Prema tome, molim vas iz vladajuće koalicije, preduzmite nešto. Ako je vaš ideolog Nenad Čanak, teško vama.

Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, jako mi je žao što, sedeći u klupama Skupštine, nismo ništa čuli šta su rekli ni jedan ni drugi gospodin. Ni premijera nismo čuli. Ovde se baš ništa nije čulo. Toliko ste tiho govorili, možda za publiku, za TV, ali mi apsolutno ništa nismo čuli, a opominjali smo vas da govorite jasnije i glasnije.

Revizora nismo čuli apsolutno ni jednu jedinu reč. Ne znam da li je neko iz okruženja išta čuo. Prema tome, gospodo, ako smo danas došli ovde da se vi iz vladajuće koalicije među sobom ispričate, ishvalite i izdogovarate, onda mi ovde stvarno izigravamo neku publiku. Ali, mi imamo neka pitanja za premijera koja su vrlo interesantna, koja život znače za ovu državu.
Sinoć sam veoma pažljivo slušao ministra ekonomije Dinkića, nedavno sam slušao ministarku finansija. Gospodine predsedniče, nije mi jasno, vi imate dva ključna ministra u Vladi koji su potpuno suprotnih mišljenja. Kakva je to stabilnost Vlade i šta mi od te vlade možemo da očekujemo? Da li je ta vlada ozbiljna vlada, ako ministarka finansija kaže - smanjiti javnu potrošnju, uraditi ovo, uraditi ono itd., a izađe gospodin Dinkić i očita slovo? Voleo bih da je tu i gospodin Mrkonjić, da on objasni kako to treba da se prave putevi i…

Slušajte, doći ću do teme koja je vrlo interesantna. Danas postavljam pitanja premijeru i za mene je najbitniji premijer, ako imamo premijera. Ako nemamo, onda moramo da znamo ko je premijer. Sinoć sam slušao na televiziji...

Molim vas, ja pitam da li imamo premijera. Sinoć sam slušao gospodina Dinkića, koji se ponašao kao premijer. On je odgovarao na sva pitanja na koja danas treba da odgovara premijer, na pitanja koja se tiču svega. On je, jednostavno, vladina sveznalica. Da li se on omakao kontroli? (Predsednik: Vreme, tri minuta.) Da li postojeći premijer…

Znate šta, ja bih imao više potpitanja. Zamolio bih gospodina revizora da se neke stvari pogledaju…

Jedna stvar je vrlo interesantna. Prošli put sam pitao gospodina predsednika Vlade i još uvek nisam dobio odgovor, mada je prošlo nekoliko meseci. A sad bih zamolio gospodina revizora da pogleda te ugovore.
O čemu se radi? Danas mi je došao dopis od Ratela za "Nuba invest", fantomsku firmu koja je sklopila ugovor o prolasku optičkih kablova koridorima pored autoputa. Ratel odgovara da mu se niko nikada nije obratio i da ta firma nema dozvolu, nema ništa od njih za izvođenje ovih poslova u sistemu telekomunikacija i da je neki dan posle mog pitanja dostavljen dopis da se oni interesuju šta treba da se uradi.
Dobio sam odgovor od "Puteva Srbije", pravnika koji nije hteo da potpiše. Gospodin Darko Pešić odbio je da potpiše saglasnost, ali je ministar Dulić došao lično i izdejstvovao neku saglasnost i dao dozvolu za izvođenje radova.
Prema tome, gospodo, gospodine predsedniče, JP "Elektroprivreda Srbije" je uzelo kredit 32 miliona evra i napravilo taj sistem optičkih kablova povodom sistema dalekovoda i postavilo ga u Srbiji i trenutno je jedan od najmodernijih sistema na Balkanu.
Osamdeset posto sistema nije u funkciji jer niko ne sme da sklopi ugovor sa njima, jer se očekuje ova fantomska firma "Nuba invest", koja je osnovana sa 3.000 evra, bez direktora, bez ijednog zaposlenog, na Novom Beogradu, Mihajla Pupina br. 6, osnivački ulog je dat itd. Sve to dobro ovde piše.
Pitanje je – kako je moguće da neko bez tendera proda državni resurs gde će godišnje biti čist dohodak, ostatak, dobit, oko sto miliona evra? Ko će da koristi ta sredstva?