Jako mi je žao što nema nikog iz ministarstava odbrane i pravde. O ovom pitanju treba raspravljati veoma studiozno. Slušali smo ovde neke diskusije pune nekog lažnog patriotizma, sada svi pričamo kako činimo neku dobru stvar itd. Sećam se odlično, kada smo pozvani kao rezervisti, kada smo bili u ratu, bilo je strašno otići na jedno ratište kao što je bilo vukovarsko. Bilo je strašno pojaviti se na Košarama. Znali smo, čije dete ode dole, da je to bila tuga u porodici, čekalo se svakog časa da li će preživeti, neće preživeti i ko će se vratiti, a ko se neće vratiti itd. Mnogi se nisu vratili. Mi sad u miru, kada nema rata, amnestiramo mamine i tatine sinove koji jednostavno nemaju vremena da odu u vojsku, imaju preča posla, odu negde u svet.
Mi sve ovde amnestiramo. Amnestiramo neke koji su uzeli svojevremeno „Zeleni plan“, potrošili milijarde od ove države, zadužili je, i to smo amnestirali i zaboravili. Amnestiramo neke, a među njima i veoma bliske rođake nekih visokih državnih funkcionera, koji su počinili ovde velike zločine i pobegli napolje, a onda se vratili pa nam se hvale da su završili fakultete u Londonu, u Americi. Ljudi koji ubiju čoveka u saobraćajnoj nesreći, sednu u avion, pobegnu dok to zastari, onda se vrate i – nikom ništa. Niko ne sme da im pomene. Toga nema u njihovim biografijama.
Prema tome, neću sad da nabrajam, ispada da stalno imam nešto protiv ljudi iz vladajuće koalicije, ali mnoge amnestiramo, a ... Nemojte sad da vam kažem ime, pa ćete malo da pocrvenite svi u paketu. Nemojte me terati da vam to kažem.
Vi hoćete da se učinite dobrim, da pokažete neku demokratiju. Ovu državu treba i braniti. To je način, ne biti u ratu, ali opremljenost, spremnost odvraća neprijatelje. Onda neće onaj tek tako doći da uzme 15% teritorije ili nešto drugo, već će debelo razmisliti da li će doći u Srbiju ili neće.
Vi ste od vojske, od vojne imovine napravili veliki biznis. Poslednja stvar je odbrana. Slušam ministra odbrane koji juče govori da smo vodeći u regionu po školstvu u vojsci. Šta to znači? Ko je vodeći u odbrani? Da li imamo sisteme ili ćemo i dalje gledati ako nas neko, ne dao Bog, napadne, kao što nas je NATO napao, moliti se Bogu i gledati, a oni nas ravnaju li ravnaju, a mi nemamo sa čim i kako?
U ovoj državi najgore su prošli oni koji su bili pravi borci, pravi heroji, koji su se borili protiv agresije na našu državu, koji su štitili nedužno stanovništvo. Sada to ne sme da se pomene. Ovde su najveći heroji oni koji su trčkarali tamo po raznoraznim fondacijama i sad se zalažu, tobože. Najveći heroji su, uzmimo, Kandićka, Biserko, one su bile glavne, one su sve komentarisale itd.
Duša mi se cepa kada se setim generala Lazarevića, gospodo, koji ništa nije kriv – on zločinac. On je vodio našu decu u ratu, branio, borio se koliko je mogao, slušao nečiju komandu. Mnogi koji su tada komandovali i sedeli na čelu i danas su neki savetnici po raznoraznim komandama, a oni nesrećnici koji su tamo išli i ratovali sada nemaju hleba da jedu.
Sramota je da ti rezervisti, veterani rata, dolaze danima, štrajkuju da im se plate neke dnevnice, da im se plati nešto, da im se uračuna u radni staž, ili štošta. Zakazuju proteste i nikog nema da ih primi. Dolaze i spavaju tu po ulicama. Rešite to pitanje jednom. Kad su vas zagradili u Kuršumliji u jednoj kampanji, tamo ste prihvatili i sve uplatili, ali posle drugima – ništa. U ovoj državi mora da se zna pravilo – ili svima, ili nikome.
Prema tome, razmislite o tome debelo. Nemojte samo držati velike govore, sve što vi uradite je dobro, a mi samo treba da aplaudiramo – bravo, amnestija je došla, slobodni ste momci itd.
Ova država treba da ima ozbiljnu vojsku. Vi ste rekli da idete na plaćenu vojnu formaciju, koja će biti dobro plaćena, obučena itd. Sramota je da nam pogine pilot koji nije imao naleta ni stoti deo od onoga koliko je potrebno da ima da bi mogao da leti, a pustili ste ga da leti, da biste se pokazali na mitingu. Posle, tobože, dovedete nekog spolja, da bi se pokazala neka sila, snaga itd. Čije je to? Je li to naše?
Šta je sa vojnom industrijom? Zašto se permanentno uništava? Šta je sa vojnim licima, generalima, koji su sad postali sirotinja, bez stana, bez ičega, bez penzija? Ne mogu da prežive.
Prema tome, brinite malo o tome. Nemojte se samo hvaliti i pričati velike priče. Velikih priča je dosta. Uradite nešto praktično i pokažite na delu.
Nemojte nam pričati o borbi protiv korupcije. Svako jutro kad ustanemo „otac nacije“ izađe i da nam za taj dan savete. Evo, jutros je čovek pričao. Sinoć pred spavanje isto, održi nam vakelu kako moramo da se borimo, kako moramo da uvedemo red. Uvedite, ljudi, ko vam brani? Zašto ne uvedete sve u red? Zašto se ne uvede red? Ko vam smeta? Vi sad nama pričate šta treba da radite, a vi ste vlast. Nećete dugo biti, sutra će vas neko prozivati što niste to uradili.
Prema tome, mnoge stvari nisu rešene u ovoj Srbiji, mnoge stvari nisu razrešene i mnogi problemi se rešavaju spolja. Spolja vam nalože šta da uradite i vi to uradite, vi to poslušate. Dođu neki činovnici „dž“ klase iz Evropske unije, očitaju nam lekciju, drže nas tamo, saslušavaju, preslišavaju, i kad ih na kraju pitate o toj Evropskoj uniji, oni kažu – pa, to će se odložiti za jedno vreme. Hajde, recite do kada. Neka vam ti vaši prijatelji kažu. Bilo je govora 2014, sada 2017, a poslednja varijanta je 2018. godine. Ko će to doživeti? Stalno se ta granica pomera.
Gospodo iz Vlade, budite veoma praktični i radite. Srbija nema vremena za čekanje. Nemojte raditi ovo... Evo, ja sad gledam, ministri dokoni, svi krenuli u Aranđelovac, sramota; gledam juče, tamo sedi i Dinkić, i Rasim Ljajić i ovi dokoni; svi su seli tamo, sede, ne može da se prođe, pošto skoro svaki dan putujem do Čačka, zatvorili saobraćaj i građani ne mogu normalno da funkcionišu. Zašto? Sad dolazite u Aranđelovac. Mi ćemo i tamo imati muke. Ministre, sedi, radi i rešavaj probleme. Zamislite, Ljajić završio sve u Sandžaku. Sve je rešio u Srbiji; čovek nije izlazio iz Negotina a evo ga sad u Aranđelovcu. Hoće on Šumadiju da nauči šta je demokratija i kako treba da se radi, otvore firme itd. Vi ste upropastili te firme, nisam ja. Vi ste u Aranđelovcu to sve sahranili. Tamo nema ništa. Sad se setili da radite Staro zdanje, da radite sve ovo što radite.
Rešite jedan problem odmah. Ne možete da se dogovorite za „Gazelu“. Rešite je, bruka bi bila da padne u reku. Rešite taj Pančevački most. Trula ograda, evo, jutros nam čovek proleteo, sa malim vozilom, putničkim, proleteo i upao dole. Sve je trulo, propalo. Prema tome, rešite te sitne problemčiće. Nemojte sad rešavati neke krupne državne probleme.
Sad cela nacija drhti da li će šef da ode na Brdo kod Kranja. Ne može da ode, jer je rekao da tamo ne treba da bude ako dođu Albanci sa Kosova jer je Kosovo deo Srbije, piše u Rezoluciji. Evo, sad je obećao, pa ga stiskaju – kad si obećao, dođi. A on sad i hoće i neće, tobože čeka da ga narod malo zamoli pa da kaže da je morao pod pritiskom javnosti.
Prema tome, imate vi mnogo problema koje treba ozbiljno da rešavate i da radite. Nemojte da vojska radi ove pancire. Ovo je bruka, ovaj posao sa Irakom, bruka. Dolaze generali kod nas iz opozicije da se žale. Evo sad ste radili, te koliko košta taj pancir iz uvoza, te koliko je ovde naplaćen itd. Više nam je muka da to čitamo. Sklonili ste neki vojni objekat koji je vrlo važan za kontrolu leta. Ko je napravio tu benzinsku pumpu, a objekat ste pomerili? Čime se sve bavite, ljudi? Ovo je katastrofa.
Kada dobijem sve to i kada pogledam čime se bave neki naši veoma važni državni funkcioneri, od kojih ovaj narod mnogo očekuje, prosto da čovek pocrveni, sramota ga je kada to vidi. Ako vas interesuje, mogu to da vam umnožim pa svima da podelim da to čitate, to je mučno da se čita, da vidite kako idu te nabavke, šta se tu radi.
Sada hoćemo da napravimo ovu državu na taj način da nam ne treba ni vojska. Dečaci u bolnicama opslužuju, postaju medicinske sestre, babice, šta sve ne rade tamo; po bibliotekama čiste knjige. Zašto se stidimo da imamo vojnike?
Kada prođem pored kasarne u gradu u kojem živim – tuga, sve se raspada. Raspada se, opada malter, propale fasade, curi voda svugde, poprskale cevi, instalacija. To je izuzetno velika imovina. Da vidite na šta liči neka bivša jedinica koja je napuštena, kako stoji ta oprema u koprivama itd. Odveo bih tamo ove koje amnestirate da sređuju nekoliko dana, da to malo dovedu u red. Nema smisla da to tako stoji i da u takvom stanju bude. To je odraz stanja u Vojsci. Zamislite, jedna kasarna, nosi ime nekih ljudi poput Tanaska Rajića, u fazi je rasula i raspada. U svakom gradu je tako.
Prema tome, dajte da nešto uradimo zajednički za tu vojsku, a ne da se hvalimo – amnestiraćemo. To je motiv da niko ne ide kada ga pozovete. Niko se neće odazvati, neće uvažiti. Nekada su se generali poštovali, kada uđe general, kada uđe oficir, kada uđe major, pukovnik, poručnik, pitomac. Sad to ništa, sada je to sirotinja neka. Jedino se ovi momci drže na tim akademijama, dok ne izađu napolje. Kada izađu napolje i vide gde će da odu, oni će se isto razočarati i gledati da što pre pobegnu.
Mnogi piloti odlaze. Da li znate šta je bilo obučiti i spremiti jednog vojnog pilota, imati ga, a sada je to nesreća jedna? Prema tome, mora mnogo štošta da se uradi.
Znate li ko nije amnestiran nikada? Sirotinja, deca sa sela. Njih je bilo sramota da beže od vojske, sramota kroz selo. Deda mu je bio vojnik, solunac pradeda, a on sad da beži, da ga juri vojna policija po selu. On se prijavi i ode, a mamini i tatini sinovi iz vila sa Dedinja, sa Senjaka, naravno, otišli momci malo na Kipar, malo u London, kojekuda po svetu. Sada ćemo da ih amnestiramo, a ona jadna sirotinja koja je pošteno to odslužila vratila se, sedi i dalje, čeka posao i ne zna kud će sa sobom i čime da se bavi.
Prema tome, cenu su platili oni siromašni, oni najpošteniji, oni najčestitiji, jer njima i ne treba amnestija, njih niko nikad nije amnestirao ni za šta, oni su uvek ovu državu poštovali. A poštovati državu znači i odazvati se vojnom pozivu, kao i sudskom pozivu, i pojaviti se uvek kada država ili državne institucije zovu.
Prema tome, nemojte se mnogo hvaliti ovim. Ovo će biti urađeno, ali nije ovo za neku veliku pohvalu. Evo, vidite, mi iz opozicije nismo hteli da komentarišemo, ali vi ste se danas uživeli, počeli ste da pričate da činite veliko delo, a ja vam kažem – ćutite, pokrijte se ušima i neka ovo prođe kako prođe. Hvala vam puno.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako žao što jutros slušamo ove predloge amandmana i opozicija pokušava da nešto popravi, da nešto uradi, međutim... Više puta sam danas slušao ministarku kada daje neke odgovore, uvodna izlaganja itd. Gospođo Dragutinović, izgledate izuzetno naivni za jednu ozbiljnu priču kakva je u Srbiji vođenje finansija jedne države. Meni je jako drago da vas slušam. Vi ste, otprilike, žena koja jednostavno prezentira nama nešto što je imaginarno, nešto što biste vi želeli da bude, nešto što je nestvarno. Pokušavate da uzmete tamo gde nema, a tamo gde preliva niko ne sme da dira.
Prema tome, ne znam šta vi uopšte radite u Ministarstvu finansija, ako je iole tačna ona konstatacija od sinoć – čovek se javi na televiziji uživo i kaže da je ubrizgao nekim našim privrednicima pedeset miliona evra i da je to regularno ušlo u tokove, kupljene su neke firme itd. O čemu mi dalje da razgovaramo?
Pazite, zašto postoje finansije, kakve vi mehanizme kontrole imate itd.? Vi ćete oporezovati nekog nesrećnika tamo koji ima trafiku, piljaru, juriti ga do besvesti, pa će on da plati, da li sedam hiljada ili dve hiljade itd. Naravno, oslobađaćete seljake, jer je na selu sve stalo, tamo nema više ništa da se prodaje, proizvodi, i hvaliti se tim. Pričati o kreditima, o Fondu za razvoj, o velikim investiranjima, novim zapošljavanjima, to je završena priča, kada mesečno između dvanaest i sedamnaest hiljada ljudi ostaje bez posla, kada veliki novac prolazi nekim mutnim tokovima i vi uopšte nemate uvid u neke tokove.
Sinoćna konstatacija, koju sam lično slušao, govori jedno. Da sam ja ministar finansija, ja bih podneo ostavku. Šta bih ja radio tamo ako neko javno kaže – ja sam ubrizgao pedeset miliona evra u jednu državu, za jednu stvar, za jedan posao? Da ne kažemo sada, ako se desetine drugih jave, koji su isto tako, da ih sada ne nabrajam, ali vi ćete čuti i to vi znate bolje od mene; ako premijer izađe...
Evo, danas gledam naslove, kaže, premijer nije oporezovan. Pazite, sirotinja, ne može da preživi. Hajde da mi skupimo od poslaničke plate neki dinar, nema smisla da premijer bar dinar poreza ne plati. Kako je moguće da čoveka ostavimo sa tako malim prihodima i primanjima? Vi se hvalite tim.
Čitam, neke agencije, estrada, pevači, pevačice, snimanje ploča, kaseta, sve je otišlo na neka druga mesta, na neke druge ljude, i sve je izašlo iz regularnih tokova.
Kako može 'ladno jedan vaš kolega koji sedi u ministarstvu da bez tendera posao 25 od miliona evra da nekoj fantomskoj firmi koja ima registraciju, ima na računu tri hiljade evra?
Kako može vaše Ministarstvo finansija da da saglasnost, vaš prethodnik, EPS-u da podigne kredit, da to isto naplati i zaduži se 32 miliona evra, a vi sada date privatniku to ladno? Hvalite se da ste ubacili u puteve velike pare, a čovek je platio dva miliona evra neke takse, uzima milione evra, ulazi u bazne stanice, ulazi sa optikom u svaku kuću.
Da li bi neka država dozvolila da joj neko uđe u telekomunikacije kompletno, u sistem, u magistralne vodove, u bazne stanice, u svako domaćinstvo, tek tako, sa nekom sitnom taksom itd.? Ko gazduje ovom imovinom? Ko raspolaže državnim resursima? Ogromne pare prolaze.
Da sam na vašem mestu, ponavljam, da sam ja bio ministar i da se meni javio Cane Subotić da kaže da je 'ladno vodećim srpskim privrednicima ubacio pedeset miliona evra da kupe to i to (i čovek to tvrdi), ne znam zašto bih više sedeo u tom ministarstvu.
Šta je svrha funkcionisanja jedne države? Kako ona funkcioniše kada tako 'ladno neko može to da radi?
Sada jurimo, pričamo o bogatstvu nekih drugih koji su radili deset grama narkotika, pa su prešli na tone; mi sada ladno pokazujemo njihovu imovinu, a sve je to regularno prošlo, normalno kroz određene državne institucije, i sve se regularno opralo i završilo. Da nije bilo tih Amerikanaca nesrećnih da prozovu i da kažu – ej, bre, šta to vi radite, to bi sve završilo tako. Niko ne bi smeo ništa da kaže.
Vi biste opet jurili nekog Žiku, Miku, piljara iz Kuršumlije, Trgovišta, da li je platio, izmirio, zatvorili mu piljaru na sedam dana, petnaest dana itd., dok ne obezbedi sredstva.
Prema tome, ova država je svakim danom sve siromašnija, preduzeća sve više propadaju. Hiljade i hiljade firmi uvedene su namerno u stečaj, da bi propale.
Jutros smo slušali diskusije koje se tiču uvoza. Uvoznički lobi kreira politiku Srbije. Ovi koji se pominju sinoć da su prali novac, da su učestvovali u svemu, oni su napravili Vladu. Hvalili su se da su sa nekoliko ambasadora seli i napravili Vladu.
Na Kopaoniku oni sede u prvom redu, vi im podnosite izveštaj, kao da... Ko je premijer bio na Kopaoniku? Kome ste vi podnosili izveštaje kada ste davali svoj ekspoze? Ko vam je gazda, gospođo ministarka? Zna se ko je gazda – ko je sedeo zavaljen, iz ležećeg položaja slušao u prvom redu, a oni drugi su trčkarali okolo.
Ne mogu da razumem, kakvu mi perspektivu očekujemo sa ovom kozmetikom od zakona, kada vi na Kopaoniku... Nedavno izlaze ključni ministri koji vode makroekonomsku politiku, koji vode finansije, sa različitim mišljenjima. Vi se potpuno razilazite. Vi kažete jedno, Dinkić kaže drugo, Đelić kaže treće. Vlahović, kao veliki gazda, samo se smeška, klima glavom i kaže – pričajte šta god hoćete, zna se ko je gazda.
Sada, pogledajte, Mišković radi svoj posao, svi rade svoj posao, gospođo ministarka, a mi se ovde zamajavamo. Ovaj narod očekuje da se nešto dogodi ozbiljno. Benzin gura li gura, cene rastu svaki dan, struja raste, gas raste, zadužuje se država svaki dan.
Znate šta, imam jednu dokonu babu tamo kod mene u naselju, jako je stara, možemo nju da dovedemo da radi u Ministarstvu finansija. Uzimamo kredite, ne radi privreda, u državi radi ko šta hoće. Zašto vi da dangubite, vi ste mlada žena, pokretna, možete nešto drugo da radite. Glupo je da sedite tamo bez veze, da sedite, a niko vas ne uvažava, a vi ste ministar finansija.
Slušao sam vas pažljivo na Kopaoniku. Vi pričate jedno, izađe bivši ministar finansija, gospodin Dinkić, i potpuno anulira sve ono što ste vi rekli. Maltene, on kaže da kriza traje do aprila meseca. April je za petnaest dana. Rekao je – od aprila nema krize. Da li je tako? Vi kažete – smanjujemo javnu potrošnju, nećemo više trošiti nego što zaradimo, a on kaže – u septembru povećavamo plate. Penzije povećavamo; moramo da povećamo potrošnju.
Prema tome, mi ništa ne razumemo. Vi ste smešna vlada. Vi ste smešna vlada. Izađe Đelić i očita neku lekciju, Jelašić ima neku svoju priču. Da nije ovih iz MMF-a, oni kad dođu, oni vas skupe i kažu – hajde tišina, sada ništa ne pričajte, sada mi pričamo. Oni vam očitaju slovo i odu, a onda se vi opet razletite svako na svoju stranu, svako u svoju kampanju, u svoju stranku, u svoj atar i svako radi šta hoće. Zato ova država ide ovako kako ide.
Mislim da mi nemamo ministra finansija. Dinkić se obraća i kaže da će da pravi puteve. On kaže da naša preduzeća ne valjaju ništa, on pravi nova preduzeća. On pravi institucije koje su paralelne sa onima koje mi imamo i koje su pod vašim ingerencijama. To znači, zašto vi sedite tamo? Šta vi radite? On kaže, lepo pravi preduzeće koje će da gradi, da radi, da uzima kredite, da živi, funkcioniše itd. Je li tako? Vas ne pita može li to da radi.
Da li vi poštujete Zakon o ministarstvima? Da li znate šta ko radi tamo? Da li vas neko pita? Da li vi držite ruku na finansijama? Ne, ovde radi ko šta hoće.
Neki dan slušam, malo popilo društvo, baš je iz Vlade, bilo je to na jednoj velikoj megalomanskoj proslavi sada za vikend, na Novom Beogradu; tu se dobiju prave informacije i sve se zna gde će šta da se plasira, kome. Nekim nesrećnicima koji se raduju kažu – dobili ste fond za razvoj, ali donesite garanciju banke. Kada oni okrenu telefonom niko od tih koji nisu na spisku ne može dobiti garanciju banke.
Zato jedna „Budimka“, kao prerađivač voća i povrća, propada, a bila je najveći izvoznik na rusko tržište. Zato čipsare propadaju, zato „Srbijanka“ Valjevo propada, zato veliki izvoznik vatrostalnih materijala „Magnohrom“, koji je sve izvozio na rusko tržište, propada. Zato propadaju svi oni za koje je neko rekao da moraju da propadnu.
Zato JAT propada, jer neko nije hteo da dozvoli privatizaciju. To je sve već bilo završeno, i to na međudržavnom sporazumu sa Rusima; trebalo je već da se potpiše i sve je rešeno. Sve je propalo jer je neko rekao – neću dozvoliti, sećam se odlično na Vladi, od toga nema ništa. Uvodi se avio-kompanija iz Crne Gore, koja počinje da funkcioniše u Srbiji, a naš JAT puštamo niz vodu.
Čije su pare u toj avio-kompaniji? Šta vi mislite čije su pare? Nemojte opet da vam se javi telefonom neko direktno u program i da kaže – ja sam kupio te avione tamo; doduše, ne smem da dođem kod vas u vašu državu, ali tamo su moje pare, vrte se, ja radim posao; šta ću ja da dolazim tamo, imam preča posla.
Da li je tako? Sada mi imamo jedan sistem koji ovde funkcioniše, ovaj parlament se zamajava nečim; mi pričamo da li će milion tamo, ovamo, da li će da se poveća neki dohodak; vi pričate sada jedan posto, 0,20% itd., a neko 'ladno pedeset miliona, sto miliona evra, milijardu.
Gospođo ministarka, da li ste preduzeli nešto kada je predsednik države, koga ja izuzetno cenim kada je dao tu izjavu, rekao – za dve i po milijarde evra je oštećena država Srbija, odnosno vaše ministarstvo i grad Beograd, sa Lukom Beograd i Ušćem? Lično predsednik je rekao. Mislim da su čuli neki poslanici. Valjda je neko čuo kada je bila emisija na tu temu.
Šta bi sa te dve i po milijarde? Da li su došle u budžet ili nisu? Kako možemo sad da jurimo za neke javne nabavke u tamo nekoj opštini neke nesrećnike, prave elaborate, sve ovo, dođe čovek i da optički kablovi prođu kroz sve koridore sa nekom taksom od dva miliona evra odjednom? S čijeg računa su uplaćena ta dva miliona evra?
Da li mi možemo u Sloveniju da uđemo u sistem telekomunikacija i da ih kompletno kontrolišemo optičkim kablovima? Ne možemo.
Ali, ovde je odgrađena avlija, kako ja to često kažem, radi ko šta hoće. Ovde se uvozi šta se hoće, odakle hoće, kako hoće. Da li je tužilaštvo preuzelo nešto povodom one sinoćne izjave? Da li su pokrenuti neki krivični postupci protiv nekih privrednika? Da li je neko danas uradio nešto na tu temu? Nije i ne sme.
Mi ćemo se i dalje baviti nekim sitnicama, a onome ko je politički nepodoban ćemo reći – nađite mu tamo nešto da ga mi privedemo, da ga naučimo pameti. Je li tako? Vi ćete ovde doći s jednom lepom pričicom, ispričati nam tu lepu pričicu, mi to saslušati; vi se nama smeškate, mi vama, ova ekipa aplaudira i baš je zabavno. Zabavno. Doduše, nema poslanika iz vladajuće koalicije, oni imaju preča posla, neće ovde da sede. Vi slušate aplauze, ovacije, sve bude lepo i sutra opet – nemoj da vam se jave neki drugi, treći itd. Ja očekujem da se veoma brzo jave još neki i da kažu – mi smo ti.
Prema tome, uzmite dizgine u ruke što se finansija tiče, ako umete, gospođo Dragutinović. Ako ne umete ili ako ne možete, morate da odete dostojanstveno, elegantno, fino i da sve završimo lepo, a da na vaše mesto dođe neko ko će stvarno uvesti red i Srbija će krenuti napred.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želim da pozdravim to što se donosi ovaj set zakona, ali ne na ovakav način. Veoma je loše kada jedanaest zakona ili sporazuma ide u paketu, o čemu je govorio gospodin Todorović. Ovo je trebalo razvrstati u više tačaka da bismo mogli da prodiskutujemo o svakom problemu, da nam se ne provuku neke greške koje su se do sada u mnogim zakonima koje smo donosili, u mnogim odlukama provlačile.
Imamo problem zato što ovde dođu ministri i donesu jedan paket zakona. Sećam se poljoprivrede, petnaest zakona odjednom, pre podne, sve u paketu usvojimo, načelna rasprava, i uveče se pohvalimo u medijima da je usvojeno jedanaest zakona u načelu, petnaest zakona u načelu i to je uspeh. Svi ponavljamo jedno – to je EU, to su evropski zakoni, mi se približavamo EU itd.
Juče smo imali drugog ministra, koji je, nažalost, na ovakav način, u paketu, zloupotrebljavao neke odluke Vlade, a možda i parlamenta. Pričao nam je priče, čak je upotrebio i jednu rečenicu koja ne može da se opravda u parlamentu, čudim se da ga predsedavajući nije opomenuo kada je rekao – onaj ko to kaže laže kao pas. Narodna poslovica kaže da pas može da bude veran, a ne može da laže kao pas; to nisam čuo, prvi put sam čuo od ministra Sada mogu da kažem – laže kao ministar. Zašto? Zato što je izneo niz laži.
(Predsednik: Gospodine Iliću, samo da vas malo usmerim na današnju temu.)
Vraćam se odmah na temu. Očekujem od ministra Dačića da preduzme neke mere da bi mnogi sporazumi sa državama bili u redu, da o njima ovde prodiskutujemo. Samo da pročitate dnevni red treba vam vreme, a tek da nabrojite tačke dnevnog reda, a tek da prodiskutujete o svakoj tački, onda vam treba izuzetno mnogo vremena.
Prema tome, ovo nije dobro. Pitam vladajuću koaliciju – gde se žurite, čemu tolika žurba? Zašto ovoliki paketi? Čuli smo pre neki dan da je EU najranije 2017. godine.
Da se ne bi provlačile neke greške, koje se ovde provlače jer se lovi u mutnom... Kada se nešto usvaja u jednom paketu svašta se provuče i ljudi ne obrate pažnju, o pojedinim tačkama niko ne kaže nijednu reč. Imamo slučajeve i juče smo raspravljali, učestvovao sam u toj raspravi …
Od vas, gospodine ministre, očekujem da razrešite veliki problem, a s obzirom na to da je ugroženo ministarstvo koje je dobila vaša partija, Ministarstvo za energetiku, čiji je ministar gospodin Škundrić, očekujem i njegovu reakciju, očekujem i javnu reakciju EPS-a, da se oglasi, iz više razloga.
Pre nekog vremena Vlada Republike Srbije je donela jednu odluku i odobrila EPS-u zaduženje od 32.000.000 evra, da postavi optičke kablove na koridorima. EPS je završio, postavio i to je mreža optičkih kablova koje je postavio EPS u Srbiji i zadužio se kreditom od 32.000.000, a taj kredit sad stupa na otplatu. Da li smo se nekada na Vladi dogovorili da neko od javnih preduzeća Srbije dobije dodatne prihode od korišćenja koridora optičkih kablova?
Juče je ministar Dulić opravdavao da je dobro da uđe sa optikom neka „Nuba invest“, firma koja pere pare u Srbiji. Ko je uplatio „Putevima“ pet miliona evra?
(Predsednik: Gospodine Iliću, opet ću morati malo da vas usmerim.)
Ovo su sporazumi koji se potpisuju sa državama. Imamo sporazum sa Slovenijom, ali nemamo sa njihovim kriminalcima. Potpišemo sporazum sa Španijom, sporazum sa mnogim državama potpisujemo, ali ne sa kriminalnim grupama, koje peru pare preko Srbije i sve se to uvrsti posle kao da imamo određene sporazume sa tim državama.
Molim vas da jedan sistem u ovoj državi, koji je kompletno završen i koji se sada koristi sa 20% kapaciteta, a 80% je slobodnog kapaciteta … Sada neko pravi nov sistem, paralelan sistem, izbacuje EPS iz korišćenja u sistemu telekomunikacija. Kako je moguće da neko ko nema dozvolu, licencu, odobrenje RATEL-a uđe u ovako veliku investiciju?
Ako vozite i zaustavi vas saobraćajni policajac, gospodine ministre, i prvo vas pita da mu date vozačku dozvolu, a vi kažete – nemam dozvolu, on dalje sa vama ne razgovara. Znači, napravili ste prekršaj, niste kvalifikovani da vozite. Ne možete da vodite velike investicije u Srbiji itd.
Džaba svi ovi sporazumi što se potpisuju kada paralelno članovi naše vlade, ljudi iz vladajuće koalicije koriste i zloupotrebljavaju vlast, pribavljaju na brzinu odobrenja od javnih preduzeća. Ovde smo imali ministra infrastrukture koji je rekao da nema pojma o tome; u njegovom je resoru, uvode nam raznorazne Tomažiće, raznorazne Subotiće, raznorazne ljude ovde koji dolaze i rade određene poslove.
Prema tome, molim vas da kao resorni ministar preduzmete sve radnje, a ja ću vam dostaviti kompletnu dokumentaciju, da vidite o čemu se radi. Nazovite gospodina Škundrića, popričajte sa EPS-om da li je tačno da je ova država uložila u prirodni resurs; uzela kredit i napravila veliku investiciju u Srbiji, sprovela optičke kablove i pokrila celu teritoriju Srbije. EPS kaže u svom izveštaju da je to najsavremenija optika na Balkanu trenutno, kompletno završena.
Sada dolazi firma koja ima 3.000 evra na računu, nema direktora, nema nikoga, ne postoji nijedan zaposleni i dobija ogroman posao, na mala vrata. Kako je to moguće u jednoj državi koja hoće da uđe u EU? Ovde smo slušali svašta juče, slušali smo odbranu ministra koju mali Đokica ne bi razumeo, a kamoli neko drugi. Molim vas da preduzmemo sve mere.
Druga stvar, što se tiče Kosova, molim vas, da li će se ove dozvole za transport tretirati... Već sada na Kosovu traže, evo, „Lasti“, „Putniku“ i mnogim drugim našim firmama, za ulazak na Kosovo traže dozvole koje važe za Nemačku, Francusku, ostale zemlje. Da li će to postati praksa ili će se sa Euleksom dogovoriti da Srbi sa svojom pokrajinom mogu komunicirati u prevozu kao što je to sada bilo? Ili će morati da se ponašaju kao da je Kosovo treća država i da imaju CEMT-ove i sve one dozvole koje važe za čitavu Evropu?
Prema tome, to je veoma važno pitanje, koje moramo pokrenuti i videti kakav je status srpskih prevoznika i prevoznika sa Kosova u ovoj situaciji. Da li će ovo što se tražilo ovih dana „Lastinim“, „Putnikovim“ autobusima i ostalima da se konačno primenjuje i mi iz toga nećemo moći da izađemo?
Upozoravam vas da u pregovorima, koji će sigurno biti ovih dana, Kosovo treba da se tretira onako kako Ustav Srbije nalaže, a nikako kao treća država, potpuno nezavisna i da koristi Euleks, nešto što nije deo Rezolucije 1244 i nije u dogovorima koji su do sada postignuti. Prema tome, to je izuzetno važno za Srbiju. Nadam se da ćete tu nešto uraditi.
Drugo, sa Crnom Gorom ovih dana su se dogovarali mnogi sporazumi, a ja postavljam jedno pitanje, gospodine ministre, pošto je u vašem sektoru aviosaobraćaj, kako je za avio-prevoznik iz Crne Gore dobio dozvolu da leti iz Srbije, da bude preduzeće formirano u Srbiji? Čija su to sredstva? Čija je to privatna kompanija?
Kada sam bio ministar i kada smo bili zajedno, Srbija i Crna Gora, isti je zahtev podnela jedna sumnjiva kompanija i nismo joj dali dozvolu, ali je htela da leti iz Pljevalja, iz Crne Gore. Sada je pitanje, da li je to ista kompanija koja je došla u Srbiju da potopi JAT, koji je veliki srpski brend, i da počne da preuzima kompletno linije koje je koristila srpska nacionalna aviokompanija JAT? Prema tome, koja je uloga tog prevoznika? Ko je taj prevoznik? Čiji je kapital? Ko je otvorio firmu? Čija je firma? Ko je dao odobrenje? Da li je to stav Vlade ili je neko pojedinačno dao odobrenje za tako nešto?
Što se tiče ovih optičkih kablova, molim vas da se pregleda da li je tačno da je EPS dao saglasnost na to, a trebalo je da da. Da li je tačno da je RATEL dao dozvolu distributeru ili nije dao? Da li je tačno da je Ministarstvo za telekomunikacije dalo saglasnost ili nije? Ovo je međunarodni tranzit i on će se izuzetno mnogo koristiti u Srbiji i donositi izuzetno velike prihode. Samo ovo što se sad radi donosi 45.000.000 evra godišnje, čisto od tranzita.
Prema tome, očekujem da se sve ovo proveri i preispita i da se u ovim međunarodnim sporazumima povede računa o Srbiji, da se prirodni resursi Srbije ne daju u bescenje i da se ono što je vekovima sticano u Srbiji i ono što je bogatstvo ove države ne troši u bescenje, a posebno ne daje nekim evropskim, slovenačkim, hrvatskim, bilo kojim tajkunima da ovde na osnovu investicija peru pare i da ulažu u Republiku Srbiju svoj, izuzetno sumnjiv, kapital. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, neprijatno mi je da u ovom parlamentu raspravljam o zaduženjima, kreditima, kreditnim linijama, a u Srbiji se ništa ozbiljno ne događa. Sredstva se uzimaju, zadužujemo se, ali, verujte, tih ozbiljnijih investicija nema.
Slušali smo ovde puno puta priče o skladištu gasa. Razgovarali smo na tu temu. Rečeno je da fali nešto sredstava iz NIP-a za opremu, da se to privodi kraju i da treba da se završi. Sad pričamo o nekom kreditu koji je izuzetno veliki, ogroman, da se ti ljudi u „Srbijagasu“ ponašaju kao pijani milijarderi, razvratnički, rasipnički, sponzorišu sve i svašta, rade bukvalno šta hoće, poskupljuju gas, odjednom 60%, 30%, sad najavljuju novo poskupljenje itd. Tako bahato ponašanje nigde nismo videli. Upravni odbor ćuti, svi ćute. Da li u ovom parlamentu može da se raspravlja jednom o poslovanju preduzeća?
Ako je ceo NIS prodat, u privatizaciji, napravljeni su neki ugovori, ja se odlično sećam šta se sve dogovorilo što se tiče „Banatskog Dvora“ i svega, jer sam taj ugovor i potpisao u Moskvi, bio sam potpisnik. Sada se „Srbijagas“ odmetnuo. Bukvalno, radi šta hoće. Oni vode neku svoju ličnu politiku i evo gde nas dovode – u tolika zaduženja.
Više niko u Srbiji neće da uvodi gas. Pogledajte po gradovima, ljudi isključuju gas. Traži da im se isključi jer je skup. Sve je jeftinije od gasa. Zašto? Zašto je gas toliko skup? Kolike su plate u „Srbijagasu“? Sponzorstva? Kolike su plate članova Upravnog odbora? Takvo rasipništvo nigde ne postoji.
Danas smo razgovarali o nekim javnim preduzećima, i sve to moram da ponovim, koja se toliko bahato i rasipnički ponašaju. Slušamo ministre koji dolaze, koji su deo tog bahatog sistema koji bukvalno radi šta hoće.
Kada su bili izbori u Vrbasu „Srbijagas“ je bio glavni tamo u Odžacima; „Srbijagas“ zakupi hotel, „Srbijagas“ sponzoriše, „Srbijagas“ plaća. Dele se sada u Negotinu šporeti, farmerice. Ministri dele farmerice. Ljudi, da li smo mi normalan svet? Šporete dele. Šleperi šporeta su došli na trg i dele se šporeti, radi te šačice vlasti. Sve to mora sad neko da plati.
Sada mi moramo da zadužimo Srbiju da bi se to društvance u Vojvodini tako bahato ponašalo, da bi rasipalo. Postavio bih im direktora „Srbijagasa“ sa juga Srbije da ih malo utegne, da ih malo učepi.
Ovaj kapitalni fond Vojvodine je uzeo silna sredstva za završetak „Banatskog Dvora“, vodotokove da sredi. Za Pančevački most kompletna sredstva su povukli i trebalo je da ga završe, rekonstruišu, sve je to potrošeno.
Samo se vi smeškajte i troškarite, ali jednog dana će morati računi da se polože ovde u parlamentu. Neko će doći ovde da položi račune i to će morati da bude veoma brzo.
Igrate se sa revizorom. Revizor je svetinja u jednoj državi. Kada nešto kaže, to ide na raspravu. A vas baš briga. Trošila neka deca tamo, imali savetnike, imali šta god su hteli. I, šta su uradili? Zašto se kasni sa „Banatskim Dvorom“? Zašto se ne poštuju ugovori iz sporazuma? Zašto se „Srbijagas“ odmetnuo i bukvalno radi šta hoće? Članovi Upravnog odbora dobili dobre platice, sede tamo i baš ih briga šta se događa.
Prema tome, taj kapitalni fond Vojvodine je progutao milijarde ove države. Uzeo je banku. Pazite, Vojvodina ima banku, „Vojvođansku banku“, čuvenu u ovoj državi, dobru banku. Ali, oni su našli „Metals banku“, banku koju su osnovali najveći kriminalci ove države i počeli da rade sa njom. Muljanje, muvanje, ne znam sada čija će to biti banka, ali me baš interesuje kada su krenule ove istražne radnje, pa da se to pronađe, ko je gazda te banke? Čiji je to kapital unutra? Zašto Pajtić drži tamo tolike pare? Kako se troše tolike pare? Ko odlučuje o tim parama?
Zašto nisu sređeni vodotoci za koje su izdvojene pare? Zašto, gospodo, tolike kredite uzimamo i guramo tom veselom društvu iz kapitalnog fonda? Sada, 80% kredita koje uzimate gurate Pajtiću i njegovom društvu tamo. Kako se to troši? Dajte kredit da nam napravite autoput. A kada ovde dođu, kažu – ne damo naše novce, a vi iz Srbije, preko Dunava i Save, dajte naše novce, plaćajte nama kredite, mi umemo to da troškarimo mnogo dobro i lepo.
Gospodo, ovo ne vodi na dobro. Tolika zaduženja nisu zabeležena. Zašta postoji NIP? Imaju li tamo para, gospođo ministre? Za šta vi tamo sedite? Od čega živi to ministarstvo? Zašto je ono napravljeno? Da troši neke pare racionalno, za investicije u Srbiji, nova zapošljavanja, infrastrukturu itd. Vi se zadužujete, sve uzimate, kredite, ali ne vi, nego država.
Pazite jednu stvar, mi nijedan problem nismo rešili. Imamo tri puta viša zaduženja nego što je ukupan kapital „Srbijagasa“. Da li razmišljate o tome kako ćemo izaći iz ovog problema? Tražimo opet poskupljenje gasa. Ko će da ga plati? Na koji način? Doći će Dulić, kao što je juče došao, da nađe firmu „Nuba invest“, da joj da posao bez licence, bez ičega, da radi optički kabl, a EPS je podigao kredit na 32.000.000 evra i ugradio ceo sistem optičkih kablova koji su dovoljni za čitavu Srbiju i povezuju nas sa svim zemljama u okruženju. EPS trenutno ima 80% slobodnih kapaciteta.
Ko je Dulića ovlastio da da posao nekome bez licence RATEL-a, ko ima na računu tri hiljade evra, bez ijednog direktora, bez ijednog zaposlenog? To nije normalno. Juče mi on objašnjava da je to normalno. Objasnite da li je to normalno ili nije normalno. Mi ćemo milijarde evra gurati nekim belosvetskim kriminalcima, da guraju u svoje džepove, da se bogate, a zemlja će se zaduživati. Mi smo u taj optički kabl uložili, zadužili se u ovom parlamentu kao država, 32.000.000 evra i sad je on našao rupu na saksiji da da nekom privatniku da to preuzme, a svi znamo da je to kovnica para. Ko je gazda firme?
To bi bilo kao da dođete vi da taksirate: podnesete zahtev da otvorite taksi službu, on vas pita – dajte mi vozačku dozvolu. Vi kažete – nemam vozačku dozvolu, hoću da budem taksista. On kaže – ne može, čoveče. Ne može ni taj da radi u telekomunikacijama kada nema licencu, nema dozvolu RATEL-a. Ne može. To je lično ministar... I on juče sebe hvali kako je on u ovoj državi ugurao pet miliona evra putevima, da je on lično išao do preduzeća i da je pokupio te saglasnosti. Jeste, ali da li je dobio saglasnost...
(Predsednik: Gospodine Iliću, izvinite, vratite se, molim vas, na temu.)
Vraćam se na temu. Tema je vrlo interesantna. Prema tome, da li vi znate, što se ovog drugog kredita tiče, da u 21. veku Srbija nema vodu za piće? Pozdravljam inicijativu da se podignu ova sredstva i da se ljudi dovedu u situaciju da imaju vodu za piće. Da li vi znate da 15.000.000 treba za vodovod u severnoj Mitrovici, da ljudi nemaju vodu da piju i da ova vlada nije htela budžetska sredstva koja su planirana da im prebaci, već su potrošili te pare koje su bile namenske, za kampanju u Leposaviću, a evo sada i u Mitrovici itd. Nije urađen vodovod, a u budžetu za prošlu godinu, gospođo Kalanović, bilo je predviđeno 15.000.000 evra da se to završi, da ljudi na severnom Kosovu piju vodu.
Da li vi znate da ceo Banat nema vode za piće? Da li znaju poslanici iz Banata da nemaju vodu da piju? Koliko to košta? Rečeno je iz NIP-a, odlično se sećam, kada je NIP napravljen i kada je Đilas bio na čelu NIP-a, rečeno je da će prva investicija biti vodosistem za snabdevanje Banata. Šta je bilo od toga? Ništa. Gde su pare? Nema para.
Prema tome, da li vi znate da pet opština, Čačak, Milanovac, Lučani, Arilje, Požega, nemaju vode celo leto da piju? Zašto? Nemaju branu, već se pije direktno iz vodozahvata. Čim su vrućine, suša, nema vode za piće. Ta investicija košta 60.000.000 evra, da se završi. Nekad je započeta, ali nije završena. Ljudi nemaju u 21. veku vodu da piju.
Da ne pričam o drugim gradovima, gde su azbestne cevi, gde ima hiljade problema itd.
Ovde neko iz sveta hoće da nam pomogne, ali se boji da se opet te pare ne potroše na slične načine. Ako ovi momci iz kapitalnog fonda Vojvodine dograbe ovo što pripada Vojvodini, nema od toga ništa. Oni su aždaje za pare. Odlično se sećam, evo, i Pančevački most, da li su ga uradili? Nisu. Da li može da se uradi Gazela? Ne može. Zašto? Zato što grad Beograd nije hteo. Potrošene su pare koje su bile planirane za to raseljavanje. Pet puta je do sada moglo da se reši, uradi itd.
Prema tome, zaduženja, gospođo ministre, samo zaduženja i mi ćemo doći u jednu vrlo tešku situaciju. Tvrdim da se neće daleko doći sa ovolikim zaduženjima.
Vi sada izlazite ambiciozno, četiri autoputa, mostovi.. Evo, slušam juče Dulića, on priča. Ljudi, naučite nešto, pročitajte. Hajde da napravimo ovde, mi poslanici ćemo da organizujemo jedan seminar za ministre, da osnovne stvari naučimo. Mi se dobrovoljno javljamo da vam održimo nekoliko predavanja, da vidite o čemu se radi, pa ćete da ukapirate šta su problemi.
Ne možete vi da pričate koliko košta kilometar asfalta u ravnom delu Vojvodine ako je neko uradio infrastrukturu tog autoputa. Znate li vi koliko košta Temerinska petlja? Pedeset miliona evra, gospođo. Znate li koliko košta novosadska raskrsnica samo? Trideset miliona, gospođo. Most Beška – 56.000.000 evra, batajnička petlja – 60.000.000 evra. Kada se sve to uradi, onda vi spojite te komade i kažete... A znate koliko nadvožnjaka je urađeno, podvožnjaka, prelaza itd., kablova, ograda i svega onoga što propisi nalažu, pa struja, elektrifikacija itd?
Vi samo sad kažete – koliko sam ja jeftino uradila kilometar asfalta u Vojvodini, a koliko su oni potrošili, na primer, na obilaznicu ili na drugi deo vojvođanskog puta. Jeste, ali kada se radi pun profil autoputa infrastruktura autoputa je skuplja nego sama izgradnja trake i trase. Prema tome, to morate da naučite i to morate da znate.
Mi u Srbiji imamo mnogo loše puteve. Zašto? Zato što, gospodo, imamo najlošiji bitumen u Evropi. Država tera putare da kupuju bitumen, koji je izrazito lošeg kvaliteta pa put ne može da sastavi ni tri godine, da bi rafinerije poslovale.
Mi sada očekujemo da se nešto dogodi zbog prodaje NIS-a. Kompletna sredstva koja su dobijena od NIS-a ne mogu da pokriju, maltene, sredstva koja su potrebna „Srbijagasu“, u jednom deliću da stane na noge. Vidite vi koliko zadužujemo tu firmu. Kako će ona da posluje? Oni će da razrežu 60% poskupljenja, još jedno, 80%.
Ne mogu da smatram za ozbiljno da izađe direktor ili ministar ili neko i da predloži poskupljenje nečega odjednom za 60% ili 80%. To je nenormalna stvar! Nijedan normalan čovek u jednoj ozbiljnoj državi ne sme da izađe pred parlament i da predloži. Vi ste pendžetirali obraze i samo gurate. Nema veze, ulaziti sa vama u replike, a raspravljati se, to je gubljenje vremena.
Ovo sam hteo da vam kažem i zato mi je drago da sam vam rekao, a vi radite šta god hoćete. Zadužujte vi ovu državu, ali neko će pitati sutra zašto je zadužen EPS, ako Dulić paralelno pravi sada drugi sistem. Kako će EPS da vrati kredit ako to neće da se koristi? Kako će NIS, odnosno „Srbijagas“ da vrati kredit? Kako će da se vrate pojedini krediti? Zašto je u vezi s romskim naseljem izgubljeno toliko vremena da bi se dokazalo da je neko u pravu, a radovi su u međuvremenu poskupeli za 34.000.000 evra?
Prema tome, sve su to problemi koje ovaj narod mora da plati. Pogledajte kolike su obaveze, pogledajte sada zašto se ne gradi kanalizacija i ostalo što je vezano za legalizaciju. Nema narod pare za legalizaciju. Možda bude i 50 evra, ali nema pare, nestalo. Go se ne svlači, gospodo, a nema odakle da se plati jer narod ne radi, nema posla. Firme ne rade, otpuštanja su maksimalna.
Vi ćete opet ovde doći, doneti paket zakona sa novim zaduženjima i, bogami, veoma brzo ćemo stići Grčku i ove ostale, nismo daleko. Nemojte se toliko zanositi da možemo nešto uraditi bez para, bez posla i bez krvničkog rada. Vladajuća koalicija mora da shvati, da bi opstala na vlasti mora da zaposli radno sposobno stanovništvo. Po tome se meri uspešnost vladajuće koalicije. Za vladajuću koaliciju koja svakodnevno otpušta radnike sa posla ne može se reći da je uspešna, a državu zadužuje, zadužuje i zadužuje. Nijedna investicija nije potegla.
Gde su pare od prodaje „Mobtela“, gospođo? Kada smo mi odlazili, ona vlada, ostavili smo punu kasu, tri milijarde evra, od „Mobtela“, od „Robnih kuća“ i od trećeg operatera. Sigurno, pitajte ministra Cvetkovića, postoje papiri o tome. Potrošili ste na najskuplju kampanju u istoriji Srbije. Obećali ste avione, kamione, „Banatski Dvor“ samo što nije proradio. Tada ste u kampanji rekli da treba 20 miliona evra da proradi „Banatski Dvor“, samo za opremu, a sve je drugo spremno. Sada trebaju krediti. Dokle tako?
Prema tome, radite šta hoćete, ali jednog dana ćete polagati račune ovde u parlamentu za sve ove promašene investicije. Koliko je samo otišlo za neka skijališta tamo koja stoje u koprivama, u koje niko ne dolazi, ne prilazi? Zašto je Kopaonik sada najskuplji u Evropi? Kako vam Kole, vaš bivši direktor Demokratske stranke, funkcioniše na Kopaoniku? Koliko imate gostiju gore? Zašto su svi pobegli u druge zemlje? To su pitanja o kojima morate malo da raspravljate. Samo možete vi da se šetate na Kopaonik i da držite neke vaše simpozijume, seminare, forume, kako već to nazivate. Dok god vam Mišković sedi u prvom redu, nema od vas ništa, to vam ja garantujem. Hvala vam puno.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jako mi je drago kada čujem od gospodina ministra da se izuzetno angažuje i zalaže da se ubrza proces izdavanja dozvola, dokumentacija, da se sredi katastar, da se uradi prostorni plan i da se poštuje zakonska regulativa, ali kada sve to pogledamo u praksi, izuzetno se razočaramo. Svi vidimo da to u praksi ne funkcioniše na takav način, da pojedine sredine potpuno ignorišu bilo kakve prostorne planove, bilo kakve zakonske odredbe i rade bukvalno šta hoće.
Grad Beograd je država za sebe. Sećam se odlično, svojevremeno, kada je neko dao građevinsku dozvolu za Elpovu pumpu kod Sava centra, svi iz EU koji su kontrolisali koridore su se krstili da to može da bude tamo. To ne sme da bude tamo. Ali, čovek je potpisao, dao papire i mi smo ušli u velike probleme tada.
Sada, kome god padne na pamet, gde god odete, svako priča svoju priču. Evo, neko veče sam u Negotinu slušao gospodina Dinkića i njegovu priču. On kaže da pravi tamo neki autoput i već zna i trasu autoputa i kaže – evo, kreću radovi. Pre neki dan je neki turski predsednik došao dole i kaže – pravi autoput kroz Sandžak. Kada pogledate Prostorni plan, toga nema.
Da li znate, gospodine ministre, da autoput koji se pravi, Batočina-Kragujevac, nema građevinsku dozvolu, nema nikakvu dozvolu, nema ni idejni projekat, nije imao ništa? Pazite, autoput se radi odoka. Zašto? Mlađa otišao u Kragujevac, seo sa Verkom i rekao – pravimo vam autoput. Imali smo papire za pet kilometara i mi smo napravili tih pet kilometara i stali jer nema dalje papira. Međutim, evo, ima ovde nekog od kragujevačkih poslanika, da li postoji ijedna dozvola, ijedan papir?
Pravi se nadvožnjak preko pruge odoka. Kako se radi statika, šta se radi, kako se armira – boga pitajte. Pravi se autoput koji nema nijedan izlaz, nijedan ulaz od Kragujevca do Batočine. Jadni seljaci, prošlo im je kroz imanja, i sada traktorom ili kombajnom moraju da idu po 20-30 kilometara da dođu na drugu stranu da obrade svoju imovinu.
Prema tome, sve je ovo prazna priča, ali život je nešto drugo. Ovde svi projektuju, svi rade, svi grade. Evo, neki dan slušam jednog gradonačelnika, da mu ne pominjem ime, od koga zavisi Vlada sada. I on sad ima svoj projekat. Čovek kaže – ma, ja ću njih naterati, to ima tamo da bude. I, pazite, tako će i da bude, kao što je i ovo za Kragujevac.
Vi ste nemoćni, Ministarstvo je nemoćno, Vlada je nemoćna. Vi nemate snagu, jer će da pukne koalicija. Ako bilo kome odbijete, vi više ne postojite. Znači, sve ćete da prećutite i sve ćete da uradite samo da bi se još malo opstalo i ostalo na vlasti.
Zatim, jednom sam govorio u ovom parlamentu, možda ste se vi uvredili kao resorni ministar, možda sam vas povredio, ali meni je neobjašnjivo da jedna firma, "Nuba invest", koja dođe iz Slovenije, čiji je vlasnik jedan slovenački biznismen koga zovu slovenački Cane, a znate po čemu ga tako zovu, a zove se Rasto Tomažič, aprila osniva firmu u Beogradu sa 3.000 evra osnivačkog kapitala.
Firma nema nikakav promet, nema direktora, nema nijednog zaposlenog, nema nikoga i ništa. Odjednom se ta firma pojavi i dobije posao. Ta firma "Nuba invest" ima ukupan upisani kapital tri miliona evra. Nema nikakav promet, nema ništa. Ona je u Kopru napravila niz problema u građevinskom zemljištu i protiv toga se vode istražne radnje, a gospodin Tomažič važi za jednog od najopasnijih ljudi u Sloveniji, što se tiče kriminalnih radnji i svega toga.
Oni konkurišu da postave optički kabl na Koridoru 10. Pet naših firmi je konkurisalo kada sam ja bio u Vladi i nisu dobile papire jer je rečeno da mora da se ide na tender, jer je investicija samo od hrvatske granice do Beograda, na čemu je dobijena dozvola za ovog gospodina, 25 miliona evra. Investicija je isplativa za devet meseci. Ukupan godišnji promet treba da pravi, po elaboratu, 45 miliona evra.
Ta firma dobija posao. Kako vi možete da potpišete dozvolu ako nije konsultovan Ratel, koji je nadležan za telekomunikacije, za vodove, za telekomunikacione kablove, za prenosne sisteme i sve ostalo?
Prema tome, Ministarstvo za telekomunikacije je potpuno zaobiđeno. "Putevi" daju uslove da se to uradi, ali "Putevi" nisu nadležni. To je državna imovina, mora da ide na Upravni odbor, mora da ide na Vladu. Ne može niko u "Putevima" da potpiše saglasnost u ime "Puteva Srbije", jer to je državna imovina, koja pripada Direkciji za imovinu Republike Srbije.
Da bude interesantna priča, gospodin Tomažič 6. oktobra 2009. godine podnosi zahtev vašem ministarstvu za dozvolu. Istog dana vi, ministre, potpisujete "Putevima Srbije" (istog dana, zamislite koliko ste efikasni) nalog da se izdaju uslovi. Istog dana "Putevi Srbije" vraćaju da su izdali uslove i da "Nuba invest" može da izvede radove. Sve se završilo za 72 sata, za posao koji je milionske vrednosti i koji će stotinama godina nekom da donosi milione evra u džep.
To je državno bogatstvo, to je prirodni resurs ove države, koji treba iskoristiti. Molim vas da vidimo šta se tu zapravo dogodilo. Firma "Nuba invest" nema licencu za izvođenje ovakvih radova i za investicije ovog tipa, nema ni malu, ni srednju, ni veliku licencu, nema ništa. Po kom propisu je ona dobila taj posao, kako i na koji način?
Prema tome, molim vas, gospodine Duliću, da se ovo poništi i da uđe u regularnu zakonsku proceduru. Mada, vidim da se gospodin Tomažič sada pojavljuje i u Londonu, posle jednog skupa koji je bio o zaštiti životne sredine, o problemima SO2, o tim investicijama koje će se dobiti itd. Vidim da će i tu da upadne u neku kombinaciju za velika ulaganja i velika izvođenja u oblasti ekologije.
Zato vas još jednom molim, ako želite da ova država ne napravi grešku koja je napravljena sa Sorošem, kada je data licenca da se rade radovi na kablovskoj televiziji, gde su oni ušli u svaki dom s internetom, s optičkim kablom, maltene besplatno i sada izuzetno puno naplaćuju, mislim da je 850 dinara po stanu za građane Srbije, a ušli su u prirodni resurs ove države potpuno besplatno i bukvalno rade šta hoće.
Da ne nabrajam sada. Neki novinar mi pre neki dan piše pismo – zašto ste dozvolili da "Verat" uđe u telekomunikacije na sličan način kao "Nuba invest"? Nismo mi dozvolili, nije to bilo za vreme mog mandata, to je dozvolilo savezno ministarstvo za telekomunikacije, nekada, gde je bio crnogorski predsedavajući.
Ovih dana smo dobili dozvolu za rad i crnogorske avio-kompanije. Pitanje je čija je ta kompanija. Neko je hteo, ko se sada juri i proganja, postoje čitave afere, da otvori i pre nekoliko godina crnogorsku avio-kompaniju, da leti iz Srbije, pa nismo dali dozvolu. Sad vidim da je čovek dobio uredne papire, uredne dozvole itd.
Prema tome, ima jako puno problema u oblasti telekomunikacija, koje su date, meni je jako žao, besplatno, i to su davali nenadležni ljudi i bez resornih ministarstava. Vidim da je sada "Veratu" licencu potvrdio i Ratel. Treba videti i tu o čemu se to zapravo radi.
Zato mi je jako čudno kada se sad nekom tamo nesrećniku, čija deca nisu videla more i koji možda nije detetu kupio čokoladu godinama, napravio je neki objekat da smesti svoju porodicu, tražimo dozvolu, preti se rušenjem itd., a ovde u Srbiju ulaze giganti i rade bukvalno šta hoće. Ulazi ko stigne.
Odlično se sećam, gospodine ministre, kada je vaš predsednik partije, odnosno predsednik Republike Srbije, izašao na ''Studio B'' posle jedne jednočasovne emisije i objasnio da su država Srbija i grad Beograd oštećeni za dve i po milijarde evra, što se tiče ''Luke Beograd'' i ''Ušća''. Radi se o oštećenju države, zakinuto je dve i po milijarde evra. To je rekao predsednik Boris Tadić. Mislim da su mnogi od vas to i slušali.
Bio sam oduševljen, očekivao sam rasplet cele situacije. Međutim, posle te emisije koja je išla na "B 92", neko je naložio i o tome se više ne priča. Da li je neko obeštetio državu, da li je nabavio određene papire, dozvole i sve ostalo, pokrio te lokacije ili je to ostalo i dalje? Neko je okrenuo i rekao da se to više ne radi. Kako je moguće da se napravi objekat ''Ušće" na takav način, na udarnom mestu grada Beograda, na najvidnijem mestu grada Beograda, bez određene papirologije, saglasnosti i određenih dozvola i još da se kaže da je država oštećena u tolikoj meri?
Prema tome, molim vas da preduzmete sve zakonske mere i da poništite ovo, da prekinete radove "Nuba investu" na autoputu koji radi potpuno nelegalno i bespravno, da se uvede to u regularne tokove. Nemoguće je da se nešto radi bez tendera.
Dobio sam objašnjenje od nekih vaših saradnika da sada može svako da pravi ako dobije od ''Puteva'' saglasnost, da može 10 optičkih kablova da se postavi. To je nemoguće. Kako je moguće da može svako postaviti, ko god hoće? Ajde, ja ću da podnesem zahtev, da vidim da li za 72 sata mogu da dobijem dozvolu za izvođenje tih radova, da li je to tehnički moguće, ili bilo ko od nas ovde.
Drugo, ako je dogovoren dil s najvećim kupcima, a tu su najveći kupci usluga Telekom i firme iz telekomunikacija, ako Ratel nije dao saglasnost, ako ''telekomunikacije'' nisu u to umešane, kome će taj da prodaje? Šta će on da radi s tolikim kablovima?
To je, jednostavno, nemoguće. Objašnjavam vam ponovo. Postoji neko odobrenje i odluka Vlade da ''Putevi Srbije'' mogu davati saglasnost, i to je velika greška i to treba ukinuti, za benzinske pumpe. Opštine su prodavale, recimo kod Vrčina, po dve-tri pumpe jedna do druge, pa su prodavali lokacije kojegde za benzinske pumpe. Evo, recimo, u Kraljevu iz jedne izlazite, u drugu ulazite. Ili, što se događa u Dobanovcima, gde je prodato osam lokacija na istom mestu i krši se Prostorni plan itd. To mora da se stavi isto na tender i da idu javne licitacije.
Da vam ne nabrajam sada šta je u tim poslovima radila mafija, donosila papire već 20 godina i prodavala, davala oglase po raznoraznim sredstvima informisanja da imaju pripremljene papire za određene lokacije itd.
Ovo nije u redu i ne može me niko ubediti da je ova investicija koju radi ''Nuba invest'' u skladu sa zakonom. Mogu opštine da donesu na svojoj teritoriji, da plate neke takse, vodovod, kanalizaciju, nešto što je potreba lokalnih vlasti, ali da kabl koji će proći ceo koridor prođe bez tendera, to je nemoguće.
Sećam se odlično da su svojevremeno zahtev za ovaj posao podnele ''Železnice Srbije'', da postave u železničkim koridorima i naplaćuju usluge, a svojevremeno su ''Putevi'' tražili da dobiju dozvolu da oni postave u putnom koridoru i da od toga imaju dodatne prihode, koji su izuzetno veliki.
Ko je gospodin Rasto Tomažič? Otkud on u Beogradu da otvori firmu, da tako ubrzano to sve uradi, ekspres, i ko stoji iza njega, ko mu je ortak u ovom poslu? Molim nadležne da ovo uzmu u razmatranje i da pregledaju sve ovo, da vide da li ovde ima i sukoba interesa i raznorazne korupcije i da ne nabrajam čega već.
Nadam se da će Upravni odbor ''Puteva Srbije'' razmotriti sve ovo i doneti određenu odluku. Poslaću ja dopis i gospodinu Liliću. Gospodin Mrkonjić je, nedavno, kada je sedeo tu na vašem mestu, rekao da o ovom nema pojma. Resorni ministar za infrastrukturu prvi put čuje da tako nešto dogodilo. To je javno rekao ovde u Skupštini.
Vi ste to sve odradili. Pitanje je da li ste nadležni, da li ste to smeli bez Ratela i saglasnosti agencije koja je registrovana za to, da li ''telekomunikacije'' treba da daju određene uslove i saglasnost ili ne.
Još jednom, nemojmo se igrati prirodnim resursima ove države. Malo-pomalo sve predajemo belosvetskoj mafiji i oni nam ulaze u Srbiju, ulaze s aviokompanijama, ulaze u telekomunikacije, ulaze u kablovsku televiziju, ulaze gde god hoće i bukvalno rade šta hoće.
Srbija je postala ograđena avlija. Ovde ne važe nikakvi prostorni planovi. Ako nađete čoveka koji će to odraditi i uraditi, sve će biti u redu, a ako ne, nema od toga ništa. Sećam se odlično kada su pojedinci dolazili u Srbiju i na mala vrata od nenadležnih dobijali odgovarajuće dozvole i radili ogromne investicije što se Srbije tiče.
Hvala vam, gospodine ministre. Nadam se da ćete ovo zaustaviti, vratiti u početno stanje, raspisati međunarodni tender, omogućiti našim firmama da se pojave na tom tenderu i da ovaj prirodni resurs koji ima Srbija iskoristimo i da Srbija od toga ima, konačno, i neke koristi.

Sve razumem, gospodine ministre, ali da vi dođete u parlament i toliko uvreda kažete jednom poslaniku koji vas pita nešto i da pokažete da ste najpametniji, da ste vi, jednostavno, naj naj, ja vam skidam kapu. Ali, gospodine Duliću, nemate pravo o tome vi da razgovarate, prvo sa mnom.
Elpovu pumpu je potpisao vaš partijski drug Šumarac. Sve pumpe u Dobanovcima, Vrčinu potpisali su grad Beograd i vaši prethodnici, Nenad Bogdanović i ekipa iz grada Beograda, jer su rekli da je to nadležnost grada Beograda. ''Putevi'' su samo dali saglasnost za priključak.
Gospodine Duliću, vi ste bili u Beogradu tada i vodili građevinu, Demokratska stranka, kao država u državi. Sve ste radili na svoju ruku, bez ičije saglasnosti. Tačno je da opštine imaju pravo da postave kablove, ali kroz teritorije za svoje potrebe, a ne međunarodni kabl koji će sada da prođe.
Ne možete me ubediti... Rekli ste da sve ono što se ne kupuje, ne treba da ide na javne nabavke. Autoput, gospodine Duliću, nije nabavka. Ne možete da kupite autoput, morate da ga napravite. Znači, ni to ne bi trebalo da ide u javne nabavke, i to ćete sada da dodelite izvođaču onako – bio je tender, ali ćemo sada da sednemo, pa da to na mala vrata. Je l' tako?
Gospodine Duliću, da li vi razmišljate kao ministar? Toliku investiciju ste potpisali bez tendera jednom čoveku sumnjivog porekla? Vi ste se u Londonu sreli s gospodinom Tomažičem i razgovarali, evo sada ću vam tačno pročitati, da se osnuje brokerska kuća koja će se baviti trgovinom kvota CO­­2 od trenutka kada Srbija, posle samita o klimatskim promenama u Kopenhagenu, dobije obavezu da pravi inventar štetnih gasova za zagrevanje vazduha itd.?
Vi ste već u pregovorima s istim gospodinom Tomažičem. To je tačno, gospodine. Mnogi slovenački novinari koji su vas videli napisali su pismo i dostavili i rekli šta nas očekuje. I nemojte sad vi meni pričati šta se radilo i kako se radilo itd.
Nemojte vi da mi pričate, kada me je rukovodstvo vaše partije molilo da tamo zaustavim postupke protiv Rašete, Šumarca i ostalih, da ne nabrajam više, kada ste za jedan vip salon potrošili milione evra, pa kada je počelo tamo na aerodromu, pa da ne pričam o rekonstrukcijama velikih objekata i svega toga, kada ste preklinjali da se zaustave postupci na pumpama i sve ono što sam ja hteo da pokrenem, jer tada ste imali predsednika Srbije... Zato vas molim, najmanje ste vi ti koji treba da kritikujete, a ovo što ste uradili je protivzakonito.

Gospodine Duliću, meni je jako žao što ste vi kao ministar sada pokazali elementarno neznanje. Nisam mogao da zamerim gospođi iz NIP-a kada je tako nešto govorila, ali nije ni čudo, jer čudna je ova vlada i premijer. Otkud vi tu, kao ortoped? Nije ni čudo što ne znate ništa o tome.
Sad hoću samo da vam objasnim razliku u ceni puta. Vi sada radite trasu. Znači, skinete površinski sloj, ubacite šljunak, uvaljate i stavljate asfalt. Gospodine Duliću, mi smo u prvoj fazi uradili infrastrukturu autoputa, a znate li da infrastruktura autoputa košta kao dve trećine autoputa?
To su nadvožnjaci. Samo Temerinska petlja košta 50 miliona evra. Samo most Beška na toj trasi košta 56 miliona evra. Samo Batajnička petlja košta 60 miliona evra. Sam ulaz u Novi Sad košta 30 i nešto miliona evra. Svi nadvožnjaci, a ima ih preko 20-30, koštaju. Rasveta košta, kablovi koštaju, ograda košta. Sve to košta, a vama je, kad se to uradi, ostalo samo da pružite trasu. I nemojte, gospodine ministre, da razgovarate tako potpuno laički. Uzmite kalkulaciju i pogledajte.
Još nešto, tender za taj autoput Beograd – Novi Sad vaša partija je radila za vreme premijera Đinđića. Na tenderu je posao dobio Borovica, pa smo ga posle isključili jer su svi nadvožnjaci koje je uradio popucali i bili su neupotrebljivi. Morali smo ponovo da ih uradimo. Tender je išao za vreme one vlade u kojoj vi niste bili, a vaša partija je imala premijera. Za vreme mog mandata taj tender nije išao, već su radovi samo nastavljeni po tenderu, kao što je bilo i sa obilaznicom oko Beograda. Zato nemojte raditi kalkulaciju.
I, ponavljam, sve ove sumnjive pumpe su delo vaših stručnjaka i vaših prethodnika. To vi na nekom partijskom sastanku malo razgovarajte, pa vidite šta je ko ispotpisivao. Ilić nije potpisao nijednu pumpu, nijedan optički kabl, sigurno, i ništa što nije u skladu sa zakonom, gospodine Duliću. Niti je dozvolio da se radi nešto van zakona, niti je dozvolio da se nastavi autoput Batočina – Kragujevac. Radili smo dokle je bilo papira. Kada je nestalo papira, stali smo. Tu su radovi zaustavljeni. Prvi put je dobijena upotrebna dozvola na autoputu Niš – Niška Banja. To smo mi dali jer smo uradili deo autoputa.
Ponavljam, za vreme mog mandata, urađeno je 76 km Koridora 10. Znači, prema Niškoj Banji, obilaznica od Leskovca do Vlasotinačke petlje i urađena je Beška - Novi Sad.

Samo bih želeo da repliciram. Gospodine Duliću, tačno je da je došlo do povećanja cena. Na mostu Gazela došlo je do povećanja cena duplo, zbog poskupljenja čelika, i na mnogim objektima…

Ovde je iznesen niz neistina što se tiče cene autoputa. Tačno je da su socijalisti uradili taj deo autoputa, tačno je da je njegova cena, kada je plaćen, bila deset puta veća, ali je tačno da smo ga mi platili, po sudskoj odluci, posle 10 ili 12 godina, sa kamatama koje su bile enormno visoke, i tačno je da je ta cena bila oko 30 miliona evra, a vrednost izvedenih radova dva ili tri miliona evra. To je čuveni put, koji je otvaran sto puta.
Sud je presudio, stavio blokadu na budžetska sredstva i naplatio ga direktno "Putevima Srbije" i budžetu Republike Srbije. Prema tome, mi smo ga platili. Tačno je da sada vi pričate da ćete raditi i da koncesija nije dobra. Koncesija je odlična. A zašto je cena viša? Zato što je tu kamata na 25 godina, ministre.
Drugo, vi ste sada opredelili sredstva u budžetu, ali dve milijarde dinara. Šta ćete da uradite na autoputu Beograd - Čačak sa dve milijarde dinara? I tačno je, ako plaćate kešom i plaćate iz NIP-a, da ima jednu cenu, a ako uzimate koncesiju na 25 godina, to ima drugu cenu. Jer, banka koja ulaže kapital, zaračunava kamatu za narednih 25 godina, gospodine ministre. Tu je razlika.
Mnogi su pregledali i sve je čisto kao suza. Mogu vam dovesti ekspertski tim koji je radio, a koji je odabrao Dinkić na čelu Ministarstva finansija, koji je iz Vašingtona uradio ekspertizu i vodio ceo projekat koncesije. Znate li ko je pisao ugovor? Ministarstvo finansija i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Prema tome, gospodine ministre, nemojte grešiti dušu i pričati gluposti i napadati ljude koji s tim nemaju veze. Ponavljam, ali vas i pitam, jasno i glasno – kako "Nuba invest" radi radove kada nema licencu? Nema nikakvu licencu, nema direktora, nema ništa. Kako može da dobije posao firma koja ne postoji? Ima samo ime i 3.000 evra, a dobije toliko veliki posao! To je pitanje na koje morate... Gde su reference te firme da dobije tako veliki posao? Otkud ta fantomska firma da se pojavi odjednom, na koji način? Sve to treba da objasnite i nadam se da ćete objasniti jednom prilikom. Hvala vam puno.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo set zakona koji su najavljeni. Evo, ja sam jutros gledao u jutarnjem programu, šef države se obraća i objašnjava da kreću velike investicije u nauci, ulaganja u nauku, ministar već danima priča, odnosno potpredsednik Vlade, i tako dalje, i svi očekuju da će nešto u državi da se dogodi krupno, da će Srbija krenuti u razvoj, da će se dogoditi nešto pozitivno. Međutim, zakoni koji će se doneti, kao i svi prethodni zakoni koji se donose, biće jedno veliko razočaranje, jer nemamo gde te zakone da primenimo.
Imamo ustanove koje će dobiti određena sredstva. Ovde se najavljuje i proširenje neke administracije, tu će se zaposliti stranački ljudi i tako dalje. Sve ove ustanove koje će dobiti sredstva, to su izuzetno stranački kontrolisane ustanove, a ljudi na čelu, s potpuno negativnom selekcijom. Ljudi na čelu tih ustanova su postavljeni kao ono kada je bilo doba kriznih štabova. Slično je vreme došlo i crni dani za privredu i džaba je ulagati u nauku, u razvoj, u znanje, ako ono nema gde da se primeni.
Primena nauke u praksi. Gde možemo naše naučnike, u koja preduzeća da ih dovedemo i gde da primene svoje znanje?
Sada se u Srbiju uvozi sve i svašta. Sve je iz uvoza. Da li verujete da ne možemo da napravimo sušaru, gde smo nekada bili vodeći u Evropi? Odlično znam da smo, kada sam kao mlad inženjer radio na tim projektima, imali vodeće sušare u Evropi, koje su išle toliko u izvoz, posebno na rusko tržište, poljsko itd. Danas ne možemo da napravimo jednu običnu sušaru za šljivu, danas Srbija nije osušila tonu kvalitetne šljive koja zadovoljava kriterijume EU, vakumirane sušare i ostalo. Danas ne možemo da napravimo najobičniju rampu za pružni prelaz.
Da li znate koliko godišnje država Srbije daje za uvoz ovih nesrećnih rampi, koje koštaju, mislim, 200 - 250.000 evra po komadu?
Nekada smo imali institute. Gledajte ovu vakcinu. Znate li šta je Torlak bio nekad? Bio je umetnost; uništili tu firmu. Šta smo nekad bili u pneumatici, npr. "Prva petoljetka", šta smo nekada bili u raznoraznim materijalima koje je proizvodio "Magnohrom", veliki izvoznici u proizvodnji papira, u niz drugih, u prehrambenoj industriji? Šta je nekada bila "Budimka", "Srbijanka"? Sve je to mrtvo, sve je to pošlo naopako.
Bio sam u startu protiv tih kriznih štabova, kada su došli stranački poslušnici na čela instituta. Sećam se gospodina koji sada vodi Kapitalni fond Vojvodine. Zaboravio sam kako se preziva. Kada je on došao u ''Vinču'', ljudi su rekli – nema od nas ništa. Stvarno, sve je uništeno. Vaš je partijski drugi, veliki naučnik i stručnjak, kao, Kapitalni fond Vojvodine, on je čudo napravio. Sećam se, samo u oblasti vodoprivrede, koliko je on najavio projekata. Ništa nije urađeno.
S jednom potpuno negativnom selekcijom kadrova, imamo veliki odliv kadra iz Srbije, koji odlazi. Spremićemo, uložićemo u neke kadrove, koji će na kraju, kada vide da nemaju gde da primene svoja znanja, da nemaju gde da rade, dići ruke i otići iz Srbije.
Evo, koliko je Srbija uložila u centre, u opremu za školovanje i obuku pilota. Sada smo postali rasadnik pilota za Evropu. Pre neki dan slušam vas iz vladajuće stranke, sada neću da nabrajam koje vaše funkcionere, koji se hvale kako dolazi jedna domaća jaka kompanija iz Crne Gore i pravi jaku aviokompaniju u Srbiji. Molim vas, a JAT? Pa i JAT ćemo videti, možda ćemo ga nekom prodati, udati. Piloti odlaze, voze po celom svetu itd. Naši stručnjaci odlaze u svet, jer nemaju gde da rade. To je veliki problem.
Više nemamo građevinskih inženjera. Da li verujete, kao resorni ministar, tražili smo nadzor van Srbije, jer nemamo nadzorne organe u Srbiji, da se pojave, da mogu da vode nadzor, da imaju licencu za određene objekte? Šta je s arhitektama? Zar ne bismo mogli mi da položimo u koridorima optički kabl, nego mora da dođe jedan slovenački tajkun koji će da izmuza ovu Srbiju, milionima evra, stotinama godina?
To je Dulić uradio. Zar treba ministar da ode u javna preduzeća i lično da odnese zahtev da mu javna preduzeća to daju za dva-tri dana? Zar nas nije udostojio taj slovenački tajkun da kaže – predaću ja zahtev "Putevima Srbije"? Zahtev nije ni predat Telekomu, Ministarstvu za telekomunikacije. Ko njih šta pita?
Ovde par ljudi odlučuje o svemu. Zar mora baš šef države da se oglasi o svemu? On mora sada da priča o ovom setu zakona, ulaganjima u nauku, kao što je pričao o koridorima i koliko je urađeno koridora za dve godine.
Dve godine ste vi, gospodine Đeliću, na vlasti, a 12 km koridora ste uradili, opremili, i to poluprofil. Zamislite. Kada poredite vreme one vlade u kojoj smo bili zajedno i one prethodne – 4.000 km puta, a vi ste uradili 12 km. Sada je šef države pričao o koridorima, pričao o svemu, pričao o mostovima, a kada je pukla ''Gazela'', on kao da se uneredio, ućutao se, nije se oglasio. Onda, pustimo neke tamo službenike iz Grada Beograda da pričaju o tome.
Zar je moguće da pukne ''Gazela'', da dve godine ne možemo to pitanje da rešimo? Teramo inat s nekim romskim naseljem. I da smo, od 33 miliona evra za sanaciju ''Gazele'', koliko su naši stručnjaci predvideli i banke odobrile, u međuvremenu, dok smo se jurili da li ćemo Rome u kontejnere ili u čvrsti materijal, uštedeli tu 100.000 ili 200.000 evra, cena sanacije je porasla na 34 miliona evra.
Koliko sada ima projektanata u Srbiji koji mogu da projektuju velike mostove, most na Dunavu, most kod Vinče, most kod Beške? Ne može da se radi, ne može da se pripremi projektna dokumentacija. Nema dva-tri inženjera koji su ostali da to mogu da rade.
Šta je s gigantima poput "Mostogradnje"? Potpuno je razbijena u sistemu, uništena. Zašto? Šta sad vredi školovati i pričati i počinjati od nule, a treba svoditi platformu da se ti kadrovi negde prihvate, da ta znanja koja se steknu negde mogu da se primene. Ponavljam, džaba je nauka, džaba je znanje, ako Srbija ide u uvoz i nema svoju sopstvenu proizvodnju.
Nekad smo bili u tekstilnoj industriji vodeći. Imali smo kadrove, institute, fakultete. Otvorili Tekstilni fakultet u Leskovcu. Sada nemamo tu granu privrede. Ne postoji. Kineska roba, uvoz sa strane.
Zar ne možemo da se bavimo proizvodnjom mleka u prahu? Hiljade litara mleka sa prosipa. Seljaci bacaju, 15 dinara je otkupna cena, a uvozimo mleko u prahu. Mišković je uvezao i potpuno blokirao proizvođače mleka. Zašto ne možemo da se bavimo tom tehnologijom? Pogasili smo pola mlekara u Srbiji.
Zar ne možemo da se bavimo preradom voća i povrća, proizvodnjom sirupa, proizvodnjom onoga što smo radili i izvozili pre 50-60 godina?
Prema tome, džaba su sva ova ulaganja, ako se ne stvore uslovi za zapošljavanje ovih ljudi, za primenu ovih znanja.
Jedan tajkun ode i kupi Institut za puteve i Projektantsku kuću u Vojvodini i on sad vodi nadzor, a njega smo najviše nekada jurili, izuzetno. Zbog njega se u ovoj državi dogodilo štošta. On ju je u privatizaciji kupio.
Računao sam da ćete vi, gospodine Đeliću, napraviti čudo u hotelijerstvu, kada ste kupili ovaj hotel u Sokobanji. Da li je tako? Ali, niste se pomerili. Ne smeta javno da izađete ni da kažete da ste to kupili, nego taj hotel tavori, ćuti. Čiji je? Ne zna niko čiji je. Jeste, vaš je, nije vaš. Jeste Badžinog brata, vašeg ortaka. Nije. Vi ne smeta da kažete – kupio sam taj hotel, hoću da ga razvijem. To će da bude centar za turizam u ovom delu Evrope. Što se stidite? Sve nešto stidno.
Pre neki dan ste otvorili Kliniku za kardiovaskularne bolesti. Gazda ostaje anoniman, kao, a radnici mogu da izađu pred kamere. Molim vas, zašto se stidite da to kažete, na primer? Treba da izađete da kažete – jeste, hoću da poboljšam turizam u Srbiji. Jesam potpredsednik Vlade, jesam ministar za nauku i tehnologiju i razvoj, šta ste već sve, ali hoću jednu granu privrede da dignem na neki odgovarajući, evropski nivo. Nije to ništa strašno.
Kada je jedan vaš kolega kupio Atomsku banju ''Trepča'', čovek je odmah udario reklame na RTS-u. On hoće stvarno nešto da uradi, da razvije turizam i da se stvori kadar koji će razviti turizam. Ne kao ovaj vaš drug i kolega koji je hteo da razvije skijališta, pa tražio skijališta, pa da šaljemo ljude na obuku, na opremu i sl., pa pola skijališta danas stoji u koprivama. Doduše, snega koliko hoćete, ali nijedan ski-park nije prodat u toku godine. Zato je oprema namontirana itd.
Nedavno, kada su Rusi bili, kada smo razgovarali i bili gosti njihove vlade, sećam se odlično, kažem – zainteresovani smo za programe u proizvodnji sušenog voća i povrća. Nemamo tonu šljive, a najrodnija je godina bila u protekloj godinu. Tonu suve šljive nemamo. Zašto? Zašto je potpuni raspad sistema u određenim preduzećima? Zašto je dozvoljeno da se unište "Srbijanka", "Budimka", zašto u Vladičinom Hanu, jedna izuzetno dobra i kvalitetna fabrika?
Zar ne možemo da razvijemo tehnologiju za proizvodnju nameštaja? To je "Simpo" radio odlično. Hiljade novih firmi i hiljade starih koje su radili i koje su se bavile time, a sada uvozimo i izvozimo oblovinu, jer nemamo stručnjake. Stručnjaci su nam se svi digli i otišli u inostranstvo. Sada hoćemo da uložimo od nule. Počinjemo od nule, a vi ćete na čelo tih ustanova da dovedete stranačke poslušnike, ljude koji će sve to ponovo da unište, kao što su ovi koji su dolazili na čelo preduzeća sve uništili.
Šta to traži od nas EU, pa da mi prilagodimo razvoj naše tehnologije, naših stručnih kadrova, da se usmerimo ka tome? Ništa. Traži malinu, kupinu, pečurku. Da li je to sudbina naše dece? A oni hoće bankarstvo, telekomunikacije, elektroniku, to su oni sve pokupili. Hoće sad i EPS i "Telekom", a da sudbina naše dece bude da budu vozači traktora, berači malina, kupina, pečurki itd.
Prema tome, džabe, ovo je jedan zatvoren sistem. Nauka, razvoj Akademija nauka, preduzeća i ova znanja koja će se primenjivati u praksi, primenjivati širom Srbije, i od toga će ova država imati znatne koristi.
Zar je moguće da otkup vune u Srbiji ne vredi ništa? Otkup kože – ništa. Ne može seljak da plati kartu da preda kožu. Zašto? Nemamo tehnologiju, nemamo preradu, nemamo mašine da obruse, nemamo ništa. Da li znate da proizvođači, ovčari, vunu daju džabe, samo da im je odvezete, da je sklonite? Štaviše, pale je. Nekada se sve to koristilo i prerađivalo itd. Da ne pričamo o ostalim granama.
Pre neki dan sam slušao Nemce kako iznose da ništa ne bacaju. Sve recikliraju. Sve vraćaju nazad. Nigde nema gubitka energije. Sve se vraća ili u energiju ili u nešto drugo.
Vi dovodite vaše stranačke poslušnike na veoma smešne pozicije. Džaba fakulteti, džaba ustanove, džaba naučnici. Gledam jednu hidrocentralu, možda nije mini, srednjeg je kapaciteta. Zamislite, sretnem čoveka koji drži benzinsku pumpu. Po struci je bio električar u "Tehnosu" iz Čačka, na održavanju. Dve godine električarskog zanata je završio. Kaže – znaš šta, Veljo, dobio sam na tenderu da radim hidrocentralu.
Ljudi, o čemu mi razgovaramo? Zašto? Učlanio se čovek u G17. Oni mu rekli – možeš li ti da napraviš neku dobro organizaciju, da prikupiš malo kadra? On kaže – mogu. Evo, radićeš jedan sistem hidrocentrala.
Zamislite, jedan čovek koji je vozio "FAP", popravljao auto, električar će sada da pravi centralu! Šta će da rade oni naučnici i stručnjaci, oni veliki eksperti?
Pogledajte onaj projekat koji je bio – ušteda energije. Molim vas, najveći smo potrošači energije po glavi stanovnika u Evropi. To je bio odličan projekat u Evropi. Uložile se pare, uložilo se u nauku, uložilo se u razvoj i sve je propalo. Sve je uništeno.
Znate li koliko je Srbija bila napredna u građevinarstvu? Bili smo čuveni i u tehnologiji i u građevinskom materijalu. Sada smo na dnu. Svi sada dolaze u Srbiju da rade, a mi ne možemo da dobijemo nijedan posao na našim internim tenderima koje raspisujemo. Da ne pričam o putnoj privredi, o izgradnji centrala koje smo radili po celom svetu, gde je jedan "Energoprojekt" bio čudo, gde je jedna "Mostogradnja" bila čudo, jedan "Rad", jedan "Komgrap", jedan "Planum". Sve je sada uništeno.
Došli smo da bušimo jedan tunelčić u Ovčar banji, međutim, morali smo da tražimo Francuze. Francuzi su došli da ga probuše. Ovaj u Straževici, buškamo ga 25 - 26 godina. Igramo se, i da nisu tamo oni ljudi poginuli, ko zna do kada bismo se igrali. Valjda će neko konačno da se seti da moramo da kupimo novu opremu, novu tehnologiju, da doškolujemo kadrove itd.
Zato je dobro ovo ulaganje. Podržavam ovaj zakon, ali kuda posle? Za koga školujemo pilote, inženjere, kontrolore leta? Za nekog drugog, ko će ga dobiti džabe, spremnog, osposobljenog, a kod nas će vlast da vrše neki koje postavite politički, koji nemaju pojma o tome.
Mi ne možemo da organizujemo jednu protivgradnu zaštitu. Ne možemo da organizujemo kako je to u 21. veku u svetu. Ubi nas grad svake godine. Seljak, jadan, samo grca, kaže – joj, samo gledam u nebo. Gađamo raketama u oblake, kao što se radilo 1946. godine, 1945. godine, ono što je ostalo bilo, pa pucali ljudi.
To je, gospodine Đeliću, nešto gde treba uložiti prvo, da se pripremi kadar, da se osposobi, da se kupi oprema, da se nabave nove tehnologije, da se inoviraju postojeće tehnologije, da uđemo u određenu proizvodnju, ako mislimo da Srbija krene napred. Džaba je spremati kadar, spremati ga za neke u inostranstvu, izvaditi televiziju i mahati.
Sada mi hoćemo da radimo promociju nauke i naučnih dostignuća; pa to je odličan izazov da dođu stranci i pokupe nam sve ono što valja. Oni samo šmekaju, merkaju i kažu – dođite kod nas malo u ambasadu, da li možete da dođete kod nas u institut, i odoše nam ljudi. Odoše svi koji vrede.
Po poslednjem ispitivanju javnog mnjenja, mladih i školovanih ljudi od 30 godina, 33% želi da napusti Srbiju. Zašto, gospodine Đeliću? Zato što vi sedite 10 godina u Vladi, Dinkić vodi makroekonomsku politiku i finansije Srbije 10 godina i potpuno je razbio sistem, i jedan i drugi, a nema niko snage da ga skloni. Sada ide da traži neke regionalne centre; da bi opstao na političkoj sceni, mora da pravi te regionalne centre. On sada skuplja Boška Ničića u istočnoj Srbiji, pa Verka u Kragujevcu, pa vrbuje Ugljanina dole, da napravi neke centre da se opet ušunja u Vladu sa svojom svitom i da zauzme opet poziciju. Ali, Narodnu banku ne ispušta, kao terijer; kad uhvati terijer, nema, dok mu zube ne polomiš, ne možeš da mu otmeš.
Prema tome, mislim da će ovo biti jedan veliki promašaj i zato, gospodine Đeliću, mrka kapa. Želim vam mnogo uspeha i zbog vašeg truda, izuzetno, da dobijete kreditne linije i sve to, ali primena, praksa…

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da reklamiram povredu Poslovnika, član 104. Jednostavno, potpu

Reklamiram povredu Poslovnika, gospođo predsednice, iz jednog razloga. Ovde se razgovara o jednom skupštinskom automobilu. Da li vi verujete da je juče preko šest vladinih automobila bilo u istom tom Negotinu? Danas će ih biti deset, sigurno.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da ovaj zakon koji je sada na dnevnom redu, zakon o divljači i lovstvu, ponovo ne napravi neke probleme, da jednu organizaciju koja je možda i najbolje funkcionisala u državi, Lovačko udruženje, ne uništi i ne destabilizuje. To je za nas vrlo važno. Posle ovakvog stanja u Vojsci, mislim da je to najorganizovanija i najjača naoružana formacija.
Prema tome, bojim se posle ovog zakona da ne napravimo neke probleme, kao što je nedavno bilo priče kada smo razgovarali o 15 zakona u načelnoj raspravi, a tada, i o poljoprivredi, rečeno je da će to poljoprivredu uzdići na jedan evropski nivo, prošle godine, rečeno je da ćemo imati veliku proizvodnju, što će doprineti da budemo veliki izvoznici. Međutim, to je potpuno razorilo i uništilo poljoprivredu. I sada nismo ni veliki proizvođači niti veliki izvoznici.
Setimo se samo proizvođača mleka. Sećam se kad sam bio u Vladi otkupna cena mleka je bila 34 dinara po litru. U međuvremenu, samo u prošloj godini nafta je poskupela za 36 dinara po litru. Veštačko đubrivo i sve ostalo je poskupelo, a otkupna cena mleka sada u mom kraju je 15 dinara. Potpuno je uništen stočni fond. Još malo pa ćemo morati decu da vodimo na ekskurziju da vide kravu. U pojedinim selima nema više nijedna krava. Nemamo domaćih životinja. E, ovo je sad šansa za divlje životinje.
Uzmimo samo kuršumlijsku opštinu, 17 sela u opštini Kuršumlija nema više nijednog stanovnika. Dakle, to je izuzetna prilika za divlje životinje. Pogledajte samo istočnu Srbiju. Svi smo ovde slušali rasprave o Negotinu gde se vode neke bitke, priče u kampanji ko će tamo šta da pobedi. Ta istočna Srbija je potpuno uništena. To je veliki poljoprivredni kraj. Oni više nemaju ni po jedno jagnje za Uskrs da zakolju. A, to će, otprilike, biti zabranjeno ovim vašim novim zakonima.
Prema tome, izuzetno se bojim da će ovaj zakon da bude uvod u nešto. Pošto mnogo imamo nezaposlenih, imamo mnogo ljudi koji ne primaju platu, biće ona stara narodna – naučite ga da lovi, pa nek se bori da preživi. Mislim da će naš seljak u ovakvim uslovima kakvi su sada u poljoprivrednoj proizvodnji, posebno u proizvodnji mesa, kada se uvozi, sad smo uvezli svinjetinu iz Mađarske, piletinu iz Brazila, meso iz Argentine je potpuno razorilo srpsku proizvodnju mesa, imati priliku da preživi jedino ako se bude bavio lovom, kao nekad naši preci u neka davna vremena. Lov će biti jedini način za preživljavanje seoskog stanovništva, a bogami i ovi iz gradova sve više naviru ka tome da idu u lov itd.
Videli ste kakvo je stanje u pojedinim područjima. Čitava područja su devastirana, uništena. Uzmimo područje Lazarevca gde je bila eksploatacija uglja, verujte, tamo je sada žabokrečina, potpuno devastirano područje. To je idealna je prilika, možda bi tamo krokodili mogli da profunkcionišu ili nešto drugo.
Da ne pričam sad o istočnoj Srbiji. Uzmimo Bor, borsko područje, ministar ekologije non-stop skuplja neke flaše, kao što vidimo, i ruši neke objekte. A o onome što je bila glavna tema – ekologija, zdrava sredina, zdrava hrana, to niko ne pipa. Uzmimo područja gde više nemamo stanovništva. Sa Peštera se narod seli, iz golijskih krajeva, Zlatara. Pogledajte, Priboj se potpuno prazni, južna Srbija se prazni. Uzmite samo u području južne Srbije najveći proizvođač voća i povrća, čuveno dole poljoprivredno dobro, potpuno je uništeno 500 hektara, niko nije vršio berbu.
Evo sad ćemo celu Srbiju maltene pretvoriti u lovište. Zašto? Nafta je skupa. Seljaci ne rade rezidbu voća. U mom kraju je izuzetno velika proizvodnja voća. Svi su propali. Na proizvodnji višnje – katastrofa! Proizvodnja šljive – katastrofa! Maline – katastrofa! Jabuke da ne pominjem, ne povratilo se, nikad!
Prema tome, bilo je nekih priča da će biti neka javna skladišta, da će biti prerada, otkup. Prerađivača uopšte nema tamo. Nikako "Budimka" da profunkcioniše, "Srbijanka". PIK "Takovo" se odrekao proizvodnje votke, prerade krompira.
Najbolja fabrika proizvodnje čipsa u Srbiji, u Čačku, u privatizaciji je uništena. Data je čoveku koji je uhapšen, a fabrika zatvorena, ne radi. To je bio najveći izvoznik iz tog kraja.
Nemamo proizvođača krompira, nemamo proizvođače, nemamo sada proizvodnju, nemamo stabilne otkupne cene.
Uvozom ''Miškovićevog'' mleka u prahu potpuno smo razorili i uništili proizvođače mleka.
Prema tome, gospodine ministre, ostaje nam lov. Nemojte tu nešto da pokvarimo.
Vidim da ste vi došli u kompletnom sastavu, i stvarno svaka čast, jer je tema ozbiljna, što se lova tiče, divljači, maltene, celo ministarstvo je došlo, što nije slučaj kod ostalih ministara. Ovde niko iz Ministarstva ekonomije ne dođe, ili pošalju ministra vera da ih zastupa ili nekog drugog.
Prema tome, svaka vam čast što ste došli, ali zamolio bih vas da ovde ne upropastimo nešto što dobro funkcioniše i što je dobro išlo.
Rečeno je da je lov bio privilegija bogatih. Mislim da će sada sirotinja biti u situaciji da će morati da lovi, ako nešto ulovi da pojede, da će morati za uskršnje praznike da ode u lov, jer nema, ako nešto ulovi slučajno. I ribolov, sve više imamo tu probleme zbog ovih nesreća, vodotoka reka, sve ćemo više imati tu priliku da pravimo od tih prirodnih jezera, koja će se stvarati…Vidim da se ništa u Srbiji ne događa u oblasti zaštite obrambenih nasipa. Sramota je u 21. veku, da ne pričam o protivgradnoj zaštiti, to više ne treba ni pričati, smešna je priča da kažemo stotine sela ''ubio'' grad. To danas u svetu ne postoji.
Vidite i sami šta se događa. Zaječar pliva pod vodom. Gradonačelnik vodi kampanju u Negotinu i obećava Negotincima – možda da i kod njih da izazove neke velike poplave područja?! Vidim da je sa Dinkićem nerazdvojan, pravi neke regionalne centre itd. To nigde na svetu nema. Nigde nema odgovornosti, gospodine ministre. Da li će neko da odgovara što se u Vlasotincu na jednom istom mestu svake godine unište hiljade hektara i šuma i poljoprivrednog zemljišta itd. i nanesu velike štete?
U 21. veku ne možemo da stavimo reke pod kontrolu. Priča se da je veliko otapanje snega. Dobro, hajde da to pitanje rešimo. Niko ne rešava, pare su potrošene u raznoraznim kampanjama, raznoraznim obećanjima itd.
Dakle, što se ove današnje teme tiče, vi ćete doneti te zakone. Evo, Odbor za poljoprivredu je protiv, ali, većina će to izglasati, ljudi će dići ruku, glasati sve onako u paketu kada bude dan za glasanje i to će sve proći. Ponovo se bojim da nešto što je u Srbiji dobro funkcionisalo, odlično organizovano, smatram da su lovici bili izvanredno organizovani pa se bojim da im se ne poremeti taj njihov ritam i da to ne upropastimo.
Jer, sve što ste doneli od zakona sve je bilo na štetu građana Srbije. Očekivalo se da će ti zakoni napraviti neke boljitke.
Evo, gledam, juče nemamo kvorum ni na Odboru za saobraćaj i veze. Da li verujete, mi tretiramo Kosovo kao treću državu, automatski priznajemo njenu nezavisnost, jer tražimo da imamo dozvole kao sa Francuzima, sa Englezima, sa Nemcima itd. Prema tome, niz stvari ovde u državi ima nerazjašnjenih, a mi se sada bavimo temom divljači i bojim se da ove divlje životinje ne pobegnu sa ovih naših područja, nestanu, i da ne dođemo u situaciju kao što smo i domaće uništili.
Sećate se koliku smo imali proizvodnju pilećeg mesa? Nekada hiljade privatnih farmi, i društvenih, danas je to u koprivama, zaraslo i niko tamo ne dolazi. Hiljade tovilišta. Sećam se jedne velike firme "Stočara" iz Čačka koji je imao hiljade kooperanata. Sve je to prazno, pusto, nigde nema žive duše da to vidi i obiđe. Zato se bojim da i ovde ovim zakonom ne poremetimo nešto što je dobro i ne pokvarimo nešto što je bilo u skladu sa jednom tradicijom Srbije. Jer se Srbija dobro organizovala, imala je vekovima u tradiciji dobra lovačka udruženja i čim se umeša država, čim se mi umešamo da donesemo neke evropske zakone…Ja sam za EU, ali ne možemo baš sve to prihvatiti ad hok, to bi bilo kao kada bi dete iz osnovne škole upisali odmah na fakultet. Nama treba neki period.
Vidite, donosimo ovde masu zakona, stotine zakona. Hvalimo se da smo doneli 300 zakona. Sećam se odlično kada sam kao član Vlade nekada bio u Briselu sa premijerom i ostalim članovima Vlade i rečeno je tada da ćemo do 2014. godine sigurno ući u EU. A, evo, juče saopštenje Engleza, koji je nama neki nadređeni, koji kaže – pre 2017. godine nema ništa. To znači da smo otišli još tri godine unazad za ovih nekoliko godina, a zašto, kada smo doneli toliko stotina evropskih zakona. Kako je moguće kada smo doneli tolike stotine evropskih zakona da smo se udaljili od EU? Zašto smo se udaljili?
Zato što je poljoprivreda razorena, selo je uništeno, ljudi se otpuštaju sa posla, skoro milion nezaposlenih koji ne primaju platu, 500.000 u narodnim kuhinjama, najavljuje se još 500.000 da će možda biti, zato što pojedini ministri o trošku države iz budžeta, prave svoje kampanje, prave stranku, upisuju članstvo, privode. Ovih dana se to reklamira. Hiljade i hiljade miliona dinara odlazi na neke reklame koje dajemo na ''Javnom servisu'' i ostalim medijima gde se promovišu ministarstva. Samo uzmite koliko dajemo za te promocije i guramo u džepove tajkunima koji sede u ovoj vlasti, o tome smo više puta razgovarali.
Zato, što prirodne resurse kao što su ''lovišta'' želimo i to možda da damo nekome, kao što smo dali pre neki dan da ''optički kabl'' prođe kroz Srbiju. Juče sam dobio pismo da je to u skladu sa zakonom, jer može i bez tendera da se da, a može ko god se javi da dobije da prođe Koridorom 10. Pa, ako je jedan tajkun prošao, nije niko lud da ide istom transom, a to je sve odrađeno i urađeno na mala vrata! Kako je moguće da jedna investicija od 25 miliona evra, koja donosi prihod samo na jednom parčetu od 45.000.000 evra godišnje, može da se dodeli bez tendera, a pri tom da se koristi zakon koji je nekad bio izglasan za opštine, da opštine mogu to da koriste radi svoje infrastrukture, uz neku taksu, neku nadoknadu, itd, a ne međunarodni tranzit, i da to kupi neki Slovenac, pa da to prodaje našem ''Telekomu'' ili telekomunikacijama, itd, i da te prirodne resurse potpuno uništimo.
Bojim se da tako nešto ne bude i sa ''lovištima'', da neko preko njih ne kupi srpsku zemlju u bescenje, koja je zaparložena i neobrađena, zbog izuzetno lošeg stanja u poljoprivredi koje sada vlada i da neko sa strane ne postane vlasnik hiljade i hiljade hektara u Srbiji, kao što se već i uradilo u pojedinim delovima Srbije, a posebno u Vojvodini, gde su pojedini tajkuni kupili hiljade hektara najplodnije zemlje i pretvorili u parlog, niko je ne obrađuje, čekaju ljudi cenu!
Prema tome, u poljoprivredi ima mnogo važnijih problema, koje je trebalo rešavati. Očekivao sam od vas, gospodine ministre, da tu uradite nešto više. Otprilike da nemate podršku Vlade. To se i vidi prema samim ulaganjima. Priča se o subvencijama selu. Gde god odem u neko selo i pitam – ljudi, ko je dobio subvencije? Niko! Još mi se nijedan nije javio ko je dobio. Ako imate neku adresu, voleo bih da saznam ko dobija te subvencije od pravih poljoprivrednih proizvođača, ko dobija hladnjače, ko dobija te kredite iz Fonda za razvoj.
Mnogi dobijaju, ali znate šta je osnovna tajna? Dobijete kredit iz Fonda za razvoj i ne možete da se bunite. To je dobro. Dobila je nedavno i "Budimka", ali kad dođete da donesete garanciju banke, onda neko iz NBS, poput guvernera ili veoma važnih ljudi, okruži ko može da dobije garanciju. Ljudi u Fondu za razvoj kažu – nemojte, džabe, gubiti vreme. A, znate zašto? Zato što niste na spisku da dobijete garanciju banke.
Dakle, selo je propalo, poljoprivreda je propala. Da ne pričam kakvo je stanje u šumama i gde će da se skloni ova nesrećna divljač. Sve se to prodaje u oblovini, u bescenje, izvozi se prvenstveno u Italiju i ostale države, kupi ko šta može, prodaje koliko može i pošto može, da bi se spasila i produžila vlast još koji dan, koji mesec. Prave se raznorazni dilovi, dogovori da se to odradi.
Videli ste na tim čuvenim lovištima, gde je nekada bilo izuzetno puno lovaca, sada su napravili neka skijališta, ne možete da ih nabrojite. Kad odete sada tamo sve uraslo u neke koprive, neki travuljak, neku šumu, odjednom vidite najmodernije ski-liftove, a nigde žive duše. Doduše, tamo nema ni snega. Ali, važno je da je neko uz dobre provizije doveo firmu iz Austrije. Uzmite Staru planinu, koliko je ski-pasova prodao ove godine? Uzmite Divčibare, koliko ski-pasova je prodato? Uzmite Goliju, uzmite druga mesta, Tornik, nema od toga ništa. Jer, u ovoj vladi nema jedne organizacije da se napravi nešto, da se pokrenemo napred, da se postave zdravi temelji, da se makroekonomija razreši na jedan korektan način, kako se to u svetu radi. Ovde se niko ne bavi makroekonomijom, nijedan problem ovde nije rešen. Jedino nama ostaje ovaj lov, ako bog da, za preživljavanje. Eto, nemojte i to uništiti ovim zakonom!
Zato je možda bolje ovaj zakon povući i ostaviti nešto što dobro funkcioniše u državi. Nisam za to i Nova Srbija ne može podržati zakon koji je na dnevnom redu, iz više razloga. Iz mog izlaganja može se zaključiti da imamo bojazan da nas ovo sve vuče na neku stranputicu i da ne uđemo u nove probleme, tamo, gde ih do sada nismo imali. Hvala vam. (Aplauz.)

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim vrlo interesantno pitanje.

Firmi "Justid" je Ministarstvo zdravlja uplatilo milion evra za vozila hitne pomoći. Još mnogi su joj uplatili. Ta firma je blokirana. Ima osnivački kapital 26.000 evra i pet osnivača, koji su anonimni. Registrovana je uredno u sudskom registru. Ne nalazi se na spisku stečajnih firmi jer je odavno u stečaju. Duguje državi pet i po miliona evra.

Tomica Milosavljević je uplatio milion evra i od toga nema ništa. Prema tome, ko je ta firma? Ko su vlasnici firme? Kako će se država obeštetiti u ovoj situaciji? Ministar zdravlja se toliko razbacuje sredstvima da je to prosto neobjašnjivo.

Želeo bih da ponovim još jedno pitanje koje je vrlo interesantno. Prošli put sam ga postavio i još nisam dobio nikakav odgovor, niti je bilo ko zainteresovan da odgovori na to pitanje. Da li postoji neko ko može da prekine radove na Koridoru 10, gde se postavlja optički kabl? U razgovoru sa resornim ministrom za infrastrukturu rekao mi je da prvi put u životu čuje da je neko dao odobrenje da se to radi.

Ko je firma i da li je tačno da je jedan od suvlasnika firme brat Olivera Dulića, a drugi jedan slovenački tajkun? Firma nema direktora, nema nikoga. Osnovana je sa tri hiljade evra u Beogradu. Dobila je posao bez tendera i već se radovi uveliko izvode na relaciji granica Hrvatske prema Beogradu. Isplativost investicije je 25 miliona evra za devet meseci. Čist godišnji profit samo tog parčeta od Hrvatske granice do Beograda je 45 miliona evra godišnje.

Šta je sa tom firmom? Da li mogu ti radovi da se urade? Ko je izvršio pritisak na javna preduzeća da u roku od dva dana daju sve saglasnosti i da se daju papiri i građevinska dozvola po kratkom postupku? Kako je moguće da ceo posao ide bez tendera? Sećam se odlično da je nekada, na nekoj od sednica Vlade, donesena odluka da se taj optički kabl uradi, ali da to bude prihod JP "Putevi Srbije" ili "Telekoma" i da se kompletno finansira sredstvima ovih javnih preduzeća i da oni ubiraju prihod koji je će biti izuzetno veliki.

Sada se kreće u drugu fazu na Koridoru 10 da se postavi optički kabl, koji je, igrom slučaja... Znate kako je ušla na mala vrata kablovska televizija u Srbiju, u svako domaćinstvo, a sada se i optičkim kablovima ulazi u državu i to će biti potpuno besplatan sistem, dat tajkunima da rade van sistema države i van bilo kakvih obeštećenja državi Srbiji.

Sada se priprema još jedan veliki projekat, koji nosi isto ministar Dulić. To je zaštita, ovo što radi UN sada, od ugljen-monoksida, ugljen-dioksida itd. Priprema se privatno preduzeće, tajkunsko, koje će i tu raditi određene poslove. O tome postoji određena dokumentacija.

Znači, za sve ovo postoji dokumentacija, postoje rokovi. Da li je moguće da se saglasnosti dobiju u jednom danu, da lično ministar Dulić obiđe preduzeća i naloži da se to ispotpisuje i da se daju svi papiri, a znamo da u Beogradu građevinske dozvole pojedina javna preduzeća čekaju i godinama? Stvarno vas molim da dobijem odgovore na ova pitanja.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo smo slušali ministarku i onaj ko posmatra prenos misli da će se u Srbiji bolje živeti od danas, kada se donesu neke olakšice i smanje neke dažbine tamo gde ih gotovo i nema i tamo gde neće mnogo uticati i dotaći građane Srbije.
U ovoj eri poskupljenja struje, koja je ovih dana poskupela 10%, a očekuje se još jedno poskupljenje, najavljeno je i poskupljenje gasa, koje će svakog građanina Srbije debelo udariti po džepu, a najavljuje se i poskupljenje niza proizvoda posle poskupljenja struje, doći ćemo u veoma tešku situaciju. Ova kozmetika treba da kaže kako Vlada tobože nešto radi, pa nešto umanjuje, a umanjuje nešto od čega mi, kao građani Srbije, nećemo imati nikakve posebne koristi. To je sve čista kozmetika, da bi se stvorio privid da će nešto biti bolje.
U Srbiji će biti mnogo teško. Evo, od juče, posle poskupljenja struje, biće izuzetno teško. A da ne pričam o selu, o seljacima. Videli ste danas, cena žive vage svinjskog mesa je 80-90 dinara. Pre četiri godine bila je 140 dinara, pre dve godine 130 dinara, a sada je 80-90 dinara. U međuvremenu, nafta je poskupela 36 dinara po litru. Čuli smo jutros, proizvođači prerađevina od mesa, zbog novih dažbina koje su dobili, neće smanjiti svoje cene i ono što će doći do građanina ostaće, jednostavno, što se suhomesnatih proizvoda tiče, na istom nivou.
Kako će selo da preživi posle svega ovoga, kada struja poskupi, kada je nafta poskupela u 2009. godini 36 dinara, kada je sve poskupelo, repromaterijal i koncentrati, a cena kukuruza i pšenice je najniža u poslednjih nekoliko godina?
To su sve apsurdi koje vi ovde, gospođo ministarka, niste uspeli da rešite i koji će znatno pogoršati život u Srbiji. Posebno, evo, videli ste, poskupljuju suhomesnati proizvodi ili ostaju na istoj ceni. Mleko je skuplje, a otkupna cena mleka sa 34 dinara danas je dovedena na 15 dinara. Objasnite mi molim vas kakvom tehnikom selo da preživi i na koji način, posle svega ovoga što će se dogoditi.
Tačno je da pričamo o carini, ali tačno je, isto tako, da su na carini najveći problemi, da je nekad neko načeo pitanje carinske mafije i to je brzo zataškano, nije došlo do kraja, nigde se mrdnulo sa tog dela nije. Tačno je da se u Srbiju preko Kosova ubacuje hiljade tona mesa iz Argentine, Brazila, iz mnogih zemalja. Srpski narod, građani Srbije jedu meso izrazito lošeg kvaliteta, što se odražava na povećanje kancerogenih oboljenja, obolevanja od leukemije itd. I niko neće da zatvori te čepove. To je sve izuzetno organizovano.
Više puta sam reagovao u ovom parlamentu i rekao da je apsurdna situacija u opštini Medveđa, da na lokalnim izborima Albanci dolaze autobusima i glasaju za kandidata Draškovića, koji je sad gradonačelnik tamo. On je njima ventil za taj prolaz i javno za njega glasaju. Bio sam prisutan i tražio da se to zaustavi, jer nešto nije u redu. Međutim, mnogi koji su bili dole i vodili brigu o jugu Srbije su to podržavali i rekli da je to dobra saradnja. Jeste dobra saradnja, ali pogledajte gde smo doveli pojedine proizvođače u Srbiji i u kakvoj su oni sada situaciji.
Najavljuje se poskupljenje gasa. Kažu ne plaća se gas. Ne plaćaju Beogradske elektrane, a građani plaćaju. U čemu je problem? Zašto se ne plaća? I sad se traži poskupljenje.
I kako u Srbiji preživeti ako su plate zamrznute, ako su penzije zamrznute, ako lekovi drastično poskupljuju, ako su mnogi osnovni proizvodi, koji su neophodni za život, komunalije...? Sve je u fazi poskupljenja, ili će biti ili je bilo. Znači, Srbija dolazi u izuzetno tešku poziciju. Evo, samo posmatrajte ovo što se tiče svinjskog mesa, da ne pričam o ostalim proizvodima, o kojima sigurno treba govoriti.
U ovoj objedinjenoj raspravi ponovo mešate i carinu i kredite i sve trpate na gomilu, da čovek prosto ne zna u ovom bućkurišu kako da se snađe i o čemu da razgovara.
Krediti - gde odlazi 160 miliona evra? Ovde su to, koliko vidim, komercijalni krediti, kod komercijalnih banaka, i prvenstveno odlaze u Vojvodinu. Opet neki dil, da bi Vlada opstala, da bi se produžila vlast itd.
Šta se kreditira u ovom momentu? Gospođo ministarka, za vreme vašeg mandata zaustavljena je koncesija za izgradnju autoputa kroz Srbiju, koja je bila velika investicija i trebalo je da proizvede veliko zapošljavanje. Sada se pod vašim patronatom vrši kreditno zaduživanje da bi se radili autoputevi, da bi oni koji su kočili koncesiju vršili naplatu, a Srbija cela, kao država, treba da se zaduži kreditnim linijama i omogući nekima tamo da naplaćuju. Onima koji su govorili - mi ne damo naše novce. Sad će biti - vi nama da podignete kredit, da nam sve završite, a onda ćemo mi umeti da naplaćujemo, a vi ne možete da koristite, jer to su sada naši novci, naša naplata.
Vi to sve tolerišete. Da li je normalno da vi, kao ministar finansija, odobrite da skoro sve kreditne linije kojima Srbija sada raspolaže odlaze u infrastrukturu, koridore i ove krupne kapitalne objekte, koji su mogli koncesiono da se rade, a ne odlaze u privredu, da podstaknu izvoz, da podstaknu realno punjenje budžeta, da podstaknu zapošljavanje građana? To ste, kao ministar finansija, morali da uradite.
Svaka normalna država danas u Evropi, u svetu, koristi koncesije za izgradnju velikih objekata kao što su koridori, posebno se koridori i autoputevi rade koncesijama, a kolika je kreditna sposobnost Srbije, to se, naravno, ubrizgava u privredu, nova zapošljavanja, u podsticaj izvoza.
Koliki je danas izvoz Srbije, šta Srbija danas može da izveze (zato je ovde carina veoma bitna)? Ništa. Vi se veoma lako, kao ministar finansija, odričete prihoda ove države, koji su izuzetno važni za državu. Olako se odričete prirodnih resursa koje ima ova država i dajete ih tajkunima.
Voleo bih da vidim da li ste stavili veto, vi, kao ministar finansija, na projekat Olivera Dulića da se dozvoli da optički kabl u putnom koridoru 10 prođe besplatno, bez tendera, i da se dodeli jednom od najvećih slovenačkih mafijaša, a sa njim je učesnik u toj firmi brat Olivera Dulića. Da li je moguće da neko bez tendera dobije posao sa firmom koja ima na računu 3.000 evra, osnovana je u Srbiji, nema direktora, nema nikakvog rukovodioca, nema ničega? Zove se "Nuba invest". Da li je to moguće negde u svetu?
Da li je moguće, gospođo ministarka, da vaš ministar zdravlja uplati sanitete u firmi koja je blokirana pet godina? Da li je moguće da uplati sanitetska vozila firmi koja ne postoji više u registru? Ukinuta je. Nema je u stečaju, a duguje pet i po miliona evra državnih para koje su uplaćene. Da li znate da je Tomica Milosavljević uplatio milion evra firmi koja ne postoji? Nema je nigde. Mogu vam dati sve podatke. Da li ste vi, kao ministar finansija, preduzeli nešto i da li ćete preduzeti? Da li će Tomica Milosavljević dobiti krivičnu prijavu?
Da li će ovaj parlament smeniti Olivera Dulića što je zloupotrebio svoj službeni položaj, što je za dva-tri dana napravio građevinsku dozvolu firmi koja izvodi radove, što je lično otišao u javna preduzeća i naložio da se daju pozitivna mišljenja i dobio pozitivna mišljenja?
Koliko se čeka građevinska dozvola u Srbiji? Da li je Vlada dala saglasnost na to da posao bude dodeljen bez tendera? Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, rekao je ovde u parlamentu da prvi put čuje za to. Kako može resorni ministar da ne zna da su na Koridoru 10 radovi u toku?
Da li znate da ta investicija, samo od hrvatske granice do Beograda, košta 25 miliona evra i da je isplativa za devet meseci, po projektu, a da će donositi godišnji prihod, samo to jedno parče, 45 miliona evra? Da li vi olako bacate 45 miliona evra i gde će otići tih 45 miliona evra? A mi ćemo ovde samo da se zadužujemo, zadužujemo i zadužujemo.
Gospođo ministarka, isto tako je neko, a zna se ko, potpisao da Soroš uđe ovde sa kablovskom televizijom, da koristi infrastrukturu i kanalizaciju "Telekoma" i da u svaki naš dom, u svim gradovima, uđe sa optičkim kablovima. Sada će da dođe i ovaj u Srbiju i da prođe sa svojim optičkim kablovima. I šta smo mi onda u telekomunikacijama? Nula. Šta je naše? Ništa.
To je najveći prirodni resurs, telekomunikacije. Sve smo dali džabe. A znate li ko je bio predsednik Upravnog odbora kada se to potpisalo, znate li ko je bio ministar za telekomunikacije? Predsednik Srbije gospodin Tadić. Da li vi sve to znate i da li sve to prolazi mimo vas i da li sada ima neko snage da zaustavi ovo na Koridoru 10, da se kaže Oliveru Duliću - gospodine, ti moraš krivično da odgovaraš zbog ovoga?
Jurite tamo za neke vagone za dva i po miliona evra pet godina. Vodite istrage, šta sve ne radite, a milione evra bacate kroz prozor. I niko to ne pomišlja da prekine i niko o tome ne razmišlja. Prema tome, molim vas da, kao ministar finansija, to zaustavite, da stavite veto na tu investiciju i da je potpuno sredite i zaustavite.
Da li vi znate da je osnivač "Zagrebačke banke" "Jugobanka" iz Srbije, da je osnivački ulog "Jugobanke" bio 2.200.000.000 evra? Da li znate da je zamenik državnog pravobranioca potpisao rešenje, kada je banka otišla u privatizaciju, da Srbija nije zainteresovana za ta sredstva? Da li znate da su ta sredstva prelivena na privatne, šifrovane račune? Na čije račune?
Gospođo ministarka, daću vam kompletnu dokumentaciju. Biće mi drago. To sam pitanje više puta postavio i vašem prethodniku, koji mi nije odgovorio. Da li je tačno da se sve to tako završilo i da niko nije odgovarao i niko ne zna? Niko ne zna.
Vi znate možda, a možda ne znate (ja sam bio šef tima za kiparske pare) da smo mi našli te pare i doneli sve papire ovde i ti su papiri predati pokojnom premijeru i Mlađanu Dinkiću. On je otišao na Kipar, raspuštena je ekipa i rečeno je - više se o tome ne razgovara. I od toga nema ništa. On je napravio dil, dogovorio se, sve je rešeno kako je rešeno i tu je i ostalo.
Iz tima u kome sam bio jedino je gospodin Kole, koji je radio u Narodnoj banci, dobio otkaz, smenjen je zato što nije bio kooperativan u Narodnoj banci, a predstavnik MUP-a Spasić je avanzovao, postao je direktor UBPOK-a. Pokojna Borka Vučić je imala sve te papire i više puta je kod mene dolazila s tom dokumentacijom. I to je sve ostalo.
Da li se mi, kao pijani milijarderi, lako razbacujemo – 2,2 milijarde, tamo tri milijarde, ovo sa Dulićem milijarde, sa kablovskom televizijom milijarde, a onda trčimo da uzimamo kredite? Možda uzimamo kredite onih naših što su šifrovani, pa nam oni rentaju njihove pare. Nije isključeno, je l' tako? Ljudi našli plasman, olako daju kredite, plasiraju itd.
Molim vas da, kao ministar finansija, odgovorite na ova pitanja i da pripremite pismeni odgovor. Ovo me jako interesuje, to sam više puta postavljao na Vladi, a mogu vam doneti kompletnu dokumentaciju što se svega ovoga tiče. Da li mogu u Srbiji da se poštuju institucije ove države, prvenstveno parlament? Da li može ovde da dođe jednom guverner da podnese neki izveštaj?
Nemojte misliti da mi želimo onu kozmetiku. Mislite da ste završili veliki posao što ste nam jutros odsvirali himnu i poređali nam gardu? Nismo mi mala deca. Mi hoćemo u Srbiji da se živi bolje, da se investira, da se zapošljava, da se radi i da se zaradi, da zaradi seljak koji tovi svinje, da zaradi proizvođač mleka, da zarade i oni koji odlaze na posao u preduzeća, a ne samo kozmetiku.
Evo, jedino šta se dogodilo u ovoj godini, prošloj godini, poređali ste nam gardiste, da nas kao jutros prime i da čujemo himnu. I o tome se priča, to je hit dana. A što Dulić napravi tamo da prođe kroz koridor optički kabl, to nikoga posebno ne interesuje. Da li ćete dati neku inspekciju da to pogleda i proveri? Da li će tužilaštvo da preduzme određene radnje? Da li će ekipa koja vodi javne nabavke da da krivičnu prijavu zbog netenderisanja ovog posla? Neće. Mnoge stvari su se na ovaj način zataškale.
Prošli put sam pitao ko je napravio kliniku za kardiovaskularne bolesti ovde u Beogradu. Ko je vlasnik? Kako je moguće da se na televiziji pri otvaranju kaže - vlasnik želi da ostane anoniman? Da li je tačno da u Ruzveltovoj ulici kliniku pravi gradonačelnik Beograda? Ako nije tačno, neka me demantuje, a ja kažem da je tačno.
Ko je kupio Trepču, čuvenu atomsku banju? Ko je kupio Sokobanju? Da li je Đelić kupio Sokobanju preko holandske firme? Pet puta sam postavio to pitanje. Tu ima mnogo ušteda od kojih ova Srbija može mnogo bolje da živi i da svima nama bude bolje i da se osećamo u svojoj državi bolje, da bude viši standard, da živimo bolje, što i jeste naš cilj.
Videli ste neki dan anketu. Šta je 33% mlađih od 30 godina izjavilo, gospodo iz vladajuće koalicije? Da želi da napusti Srbiju. Da li je to budućnost Srbije? Dobili su ''beli šengen''. Srećan vam put, omladino, gurajte, a mi ćemo se ovde sa PUPS-om boriti da zadržimo vlast. Imamo mi sada našu ekipu i hvalićemo se da je MMF rekao da su zakon i uređenje penzionog osiguranja vrhunski urađeni.
Kako žive penzioneri? Kako će da prihvate ovo poskupljenje lekova, struje...? Struja povlači lanac poskupljenja. Naravno, za neki mesec biće još jedno poskupljenje struje, poskupljenje gasa itd.
Molim vas da se, kao ministar finansija, veoma ozbiljno pozabavite ovim poslovima i ovim problemima.
Da li su ''Skijališta'', gospođo ministarka, opravdana? Da li su to promašene investicije i koja skijališta su promašene investicije? Ko je uzeo provizije od ski-opreme za ''Skijališta'' i ona sad leže mrtva i trule tamo po kojekakvim šumama i kojekuda? Umalo i u Jagodini da napravite skijalište. (Predsednik: Vreme.) Svi su se smejali. Ne postoji nikakva mogućnost itd.
Da li će neko da odgovara za vakcinu, gospođo ministarka? (Predsednik: Zahvaljujem.) Da li će neko odgovarati za nabavljenu vakcinu koju ni deca neće da prime? (Predsednik: Gospodine Iliću, hoćete li, molim vas, da privedete kraju? Završite rečenicu, molim vas.) Hvala vam puno, gospođo predsednice.