Prokomentarisaću nešto po drugi put. Opet se čuje priča o Jaši Tomiću. Ponavljam, to je CEB-ov kredit koji je strogo kontrolisan i sproveden do kraja. Međutim, posle Jaše Tomić, Vojvodina je zatražila sredstva za sređivanje svih kanala u Vojvodini i odbrambene nasipe. Sredstva su dobili. Nikakva povratna informacija kako su sredstva iskorišćena nije došla nikada i građani koji tamo žive kažu da ti kanali nisu rađeni, završeni. Bila je izborna kampanja i to je sve otišlo.
Pričamo o klizištima u Vojvodini. Da li su podignuta sredstva? Koja su to klizišta? Gde su izveštaji? Povratni izveštaj nije došao, a nadležnosti su prenete i nije bilo mogućnosti da se iskontroliše. Ako hoćete anketni odbor, kontrolišite, nema nikakvih problema.
Druga stvar, da li vi verujete da je rađen most na Dunavu bez dozvole? Da li verujete da nije urađena zaštita u koritu Dunava? Da li vi verujete da se stari most na Beškoj sanira po drugi put za 20 godina? Da li vi verujete da je i drugi most urađen bez ikakve zaštite? Zato nije mogao da dobije građevinsku i upotrebnu dozvolu i ne može je nikada dobiti dok se to ne uradi.
Želim sada da vas opomenem da sam gradonačelnicima Beograda, prethodnim, ne ovima sada od skora, poslao upozorenje za klizište Duboka i za Savu i poslao im projekat koji je urađen kompletno da zajednički uđemo u realizaciju. Tu je trebao da prođe Koridor 11. Oni su doneli odluku i prešli na drugu obalu i rekli – idemo levom obalom od Obrenovca, ovo sve nije u redu. Da li verujete da korito Kolubare, posle izmeštanja i pomeranja kopova… Nije završen projekat regulisanja reke Kolubare, nego je samo delimično urađen i 2010. godine prekinuti su radovi?
Da li znate gde je najveća divlja gradnja? U Pančevačkom ritu. Da li verujete da je Jaroslav Černi upozorio da stogodišnje vode Dunava će poplaviti Pančevački rit? Najveća divlja gradnja je tamo. Da li verujete da sam ja pet puta upozorio rukovodstvo Beograda da se uradi kanalizacija Umke i da se barem 30, 40% smanje klizišta zato što svako dvorište ima od tri do pet septičkih jama? I danas Umka nema kanalizaciju. Trideset tri posto Beograda nema kanalizaciju. Ovča, Borča, da ne nabrajam, Kaluđerica, Umka itd. To su sve ozbiljni problemi koji treba da se rešavaju.
Zato smo tu svi zajedno. Nemojmo sada – ovo su ovi, ovo su oni. Bilo je svega. Došao je jedan zakon da nešto uradimo, obnovimo, napravimo, da shvatimo da se sa prirodom teško bori, ali moramo da se borimo. Lepo je imati reke, ali treba ih uvesti u red, u vodotoke, itd. Lepo je praviti nešto, graditi, ali ne sme se graditi. Znate da je najveća divlja gradnja u Novom Sadu, to je ono, kako zovu naselje „Dolina lopova“, tako ga zovu. Ili bedem da se pravi, ili naselje da se dislocira. Vi znate, kad god Dunav naraste, tamo je poplava.
Znači, gradimo u potpuno plavnom području i svi to tolerišu na lokalu. Ja ne bih želeo sada da kažemo kriv je Pera, Žika, Mika. Lokalne inspekcijske službe to dozvoljavaju. Vi znate da je na Karaburmi napravljeno nekoliko zgrada u prethodnih četiri, pet, šest godina, na lokalitetu Karaburme, Zvezdare, koje tonu. Dolaze građani, svaki dan su dolazili kod mene u ministarstvo. Klizišta, a data je dozvola da se pravi zgrada na sred klizišta i upozorenja i ne vredi, zgrade su napravljene. Ljudi su kupili stanove i šta sada da rade?
Prema tome, neka ovo služi kao neka opomena svima i da svi shvatimo, ima tu krivice, svega i da se to uvede u red i zato svi da se potrudimo, posebno parlament, da vršimo svi kontrolu, da izađemo iz onih okvira, da bi imali neku situaciju, pa da posle jurimo krivca. Ne možemo sada da jurimo krivca kada odemo u opoziciju, a kada smo pozicija nismo rešili nijedan problem. Opet dođemo na vlast, opet jurimo krivca iz neke opozicije, a ovamo napad na vlast – ona je kriva, a mi smo danas opozicija, mi ništa nismo krivi. Ne znam ko je vodio ove gradove gde su nastali ovi problemi koji su sada eskalirali.
Prema tome, zna se tačno, svako klizište je obeleženo u Srbiji gde ne sme da se gradi. Zna se tačno koji je bedem propao, zna se tačno, imate sve izveštaje. Možete to pogledati i stručnjaci su upozorili. Reka Sava mora da se izbageruje. To se odlaže 10 godina. Duboko mora da se reši. Ne možemo bežati od toga. Mi prebacimo autoput pored Bariča, pređemo na surčinsku stranu i kažemo – rešili smo problem, a nismo rešili problem. Hajde da rešimo problem po problem i da svi uložimo napor da to rešimo. Sutra će neko biti opet vlast, sad je opozicija, problem će ostati stalno i on će se vrteti.
Prema tome, nemojmo tako prilaziti. Dajte da nešto uradimo, da ovaj program koji je dat, on je takav kakav je, ali je napravljen. Nešto je ostalo napisano da neko sutra može čitati, a ne da se pitamo šta je bilo pre pet, 10 ili 20 godina, ko je kriv, itd. Ja vas molim da podržimo sve ovo što je Vlada predložila, da što pre krenemo u gradnju. Tačno je da „Srbijavode“ trebaju puno novca, ali tačno je da „Srbijavode“ mora da budu kapa za sve vode. Nemojmo sada da se takmičimo, desna obala je „Srbijavode“, a leva je „Vojvodina vode“. Mi smo uspešni i kod nas nije probilo, kod njih je probilo. A, ko će da plati štetu? Pa, Srbija cela, kao država. Moramo svi da platimo štetu.
Mora da bude jedinstven sistem odbrane od poplava. Nemojmo reku deliti na levu i desnu stranu, pa ćemo se takmičiti sa koje strane će da probije bedem. Bedem mora da bude dobar i sa leve i sa desne i jedna kontrola mora da bude ista. Neka postoje „Vojvodina vode“, ali neka bude neka kapa, neko odozgo ko će ipak to sve da iskontroliše i da da određene saglasnosti. Hvala.

Na postavljeno pitanje bih odgovorio da sam 14. maja, kada je već poplava krenula punim jekom, dobio rešenje od premijera da sam postavljen za ministra bez portfelja za vanredne situacije.
Nisam imao pravo da primim nijednog službenika dok se ne uradi iz budžetske rezerve izdvajanje sredstava za kabinet ministra, tako da me je vanredna situacija dočekala bez ijednog službenika.
Tačno je da je premijer odredio ministrima gde će ko da ode na teren, gde je bilo najkritičnije u tim prvim danima i meni je rekao da sam zadužen za Moravički okrug, prvo je počelo – Lučani, Čačak, Čemernica, Dičina i zapadna Srbija. Ja sam otišao tamo gde mi je premijer rekao. Premijer je bio s nama u kontaktu i u 1 sat, i u 12 sati je zvao i pitao o stanju na terenu – da li je popustio bedem, šta je bilo, kakva je situacija, ima li žrtava, itd. Naravno, logistiku je davala Vojska, ministar Gašić, policija. Svi smo bili u svakodnevnom kontaktu.
U opštini Ražanj u toku dana smo nabavili pontonski most, montirali i trafo stanicu, pustili vodu. Takođe, u opštini Ljig, Bajina Bašta, to znaju dobro gradonačelnici, u opštini Kosjerić, trebalo je nabaviti naftu, nije bilo litar nafte, sve su pumpe bile poplavljene, trebalo je nabaviti u Požegi, Lučanima, trebalo je rešavati mnoge gradove širom Srbije, Ljuboviju, krenuli smo svi redom prema Krupnju i pomagali jedni drugima i bili u svakodnevnom kontaktu.
Prema tome, ja nisam imao koga da mi piše izveštaj. Verujte mi, bio sam na terenu. I tačno znam gde sam bio, postoje izveštaji i sada ćete dobiti i projekte i možete da vidite to brdo papira. Ali, ja sam bio sam, ja nisam imao ni vozača. Nisam mogao da primim vozača jer nisam imao sredstva da ga obezbedim. Mnogi kabineti nisu bili formirani. Ali, bio je jedan izuzetan napor i izuzetna saradnja između ministara. Prema tome, mi smo se borili. Pomagali su nam ministri drugih ministarstava, davali svoja vozila, prevozili i pratili logistikom sve ono što se radilo.
Nema smisla sada pitati neke sitnice, bilo je jedno teško vreme i logično je da premijer stane u ovako teškoj situaciji na čelo i najlogičnije je da premijer održi prvi sastanak i da kontroliše sve što je rađeno, kao i da se predsednik uključi u celu priču. Svi su uključili. Verujte. Ali, mi nismo mogli da se javljamo. Na primer, sećam se kad sam bio u Paraćinu, Svilajncu, nije bilo ni vode, ni struje, niti rade mobilni, niti bazne stanice – ništa ne funkcioniše. Nije to bilo tako jednostavno.
Kada sam došao u Bajinu Baštu, tamo je bilo 500-600 klizišta, to ministarka Mihajlović bolje zna. Ljudi su bili u panici, klizaju brda, nestaju reke, odlaze putevi, tope se, građani se uplašili, kuće nestaju. Bila je jedna složena situacija u kojoj se učinio jedan maksimum da se nešto uradi u tom momentu.
Sada je najlakše kritikovati. Ali, činili smo sve da spasimo što se spasti moglo. Naravno, mi smo tek bili došli. Nemojmo sad o propustima – te došlo je do toga i toga, itd. Sigurno je da nije bilo sve u redu i da je moglo preventivno da se deluje i zato se i borimo sad, o čemu je govorila potpredsednica Vlade – o preventivi. Preventiva je izuzetno važna i značajna, da ne bi došli u ovakve situacije.
Ponavljam, ja mislim i koliko se sećam da ni Ministarstvo energetike nije formiralo kabinet kad je bila vanredna situacija. Jednostavno, nije imalo vremena. Jer, to se dogodilo u jedno nevreme, u jednom momentu kada se Vlada formirala, konstituisala.
Mogu vam reći da se sećam noći kad smo bili na rekama, čitave noći me zvao premijer i tražio informaciju – jel puko bedem, jel puko bedem, javi ako je pukao, kad je pukao, itd? Narod je došao da brani, da li će da odbrani, da li neće, narod je ostao po krovovima kuća, general Diković je poslao helikoptere, možda se i sećate kada su se ljudi skidali sa krovova, kada ljudi nisu hteli da napuste kuće i imovinu. Bilo je jedno teško stanje.
Zamislite vi sad da ubedite jednu staricu, da je vežete sajlom i da je nosi helikopter na primer 500 metara, da je skine sa neke terase i da iznese na suvo tamo gde nema poplave, itd.
Da li vi verujete, ja sam gledao kada na Čemernici, jednoj maloj rečici nije uspeo nijedan čamac da se održi više od jednog minuta? Tolika je bila bujica. Vi ne možete da verujete koliko je to bio jedan težak udar. Nijedan čamac. Da nije bilo helikoptera i vojske, bilo bi mnogo više žrtava, ali ovako, zahvalnost svima, učinili su sve što su mogli.
Drago mi je da niko nije pravio pitanje i stranaka i ko je gradonačelnik, iako mi smeta ako se to sada potencira.
Sećam se u Paraćinu, na primer, ja sam našao gradonačelnika da je spavao u svom kabinetu na dušeku i bilo je jedno vanredno stanje, ljudi su učinili koliko su mogli, neko je znao, neko nije znao, ko je znao uradio je više.
Prema tome, hvala vam i meni je drago da se sve to završilo, možda najbolje što je moglo i neka ovo bude nauk za budućnost, da se mnogo više radi na preventivi.

  Mi smo godinama radili ispitivanja pojedinih klizišta i urađeni su neki idejni projekti i urađena je revizija tih projekata najvećih klizišta u Srbiji.
Mi imamo najveće klizište, jedno od najvećih u Evropi i to je klizište Duboka i 2007. godine završena je projektna dokumentacija da se to klizište sanira i vi dobro znate da Sava ima širinu 400 metara, pre klizišta, 400 metara iza klizišta, a da je sužena na području klizišta na 180 metara. Svake godine kliza Umka uz Savu. Dakle, 500 kuća je ugroženo i Sava je toliko klizava da sada debljina asfalta na putu klizišta je osam metara.
Ja sam taj projekat dao i tada je došlo do promene Vlade, izbegla se izgradnja autoputa sa te desne obale da bi se sanirala klizišta i prešlo se na levu obalu da bi se izbeglo klizište.
Međutim, problem je ostao. Meni je jako ružno kada ovih dana čujem razne komentare pojedinih ljudi koji su u politici ili bili na funkcijama, kada smo našli da Beograd ima aktivnih klizišta, samo područje grada Beograda 2350, kada niko ništa ne preduzima i kada se tom problemu mora prići veoma ozbiljno. Područje TE Kopova je podložno klizištima i to je područje najvećih klizišta trenutno na područuju Beograda.
Znači, da ne pričam o klizištima u Bajinoj Bašti, o klizištima u Kosjeriću, imamo ispitana klizišta, klizišta koja smo nekada sanirali i sada pri obilasku tih klizišta, pokazalo se da posle sanacije koja je stručno urađena nije bilo nikakvih pomeranja.
Prema tome, na klizištima treba ozbiljno raditi. Mi znamo lepo kopaonički kraj. Sanirali smo delimično Valjevo. Treba to nastaviti. To jesu veliki izdaci, ali malo, po malo treba na tome da se radi.
Poslednjih pet, šest godina na klizištima nije rađeno ništa. Nijedan projekat sanacije ovih velikih klizišta koji su evidentirani zvanično nije urađen,
Mi imamo velika klizišta kod Grocke na koja niko ne obraća pažnju. Baš su na obali Dunava i vrlo su rizična i zato bih zamolio nadležne stručne ekipe u Srbiji na tome rade, treba da nastave projekte koji su započeti i da veoma ozbiljno uđemo u to.
Klizište je i na Zvezdari. Klizište je veliko na Karaburmi. Tonu objekti. Mi smo prisutni tamo. Zamolio bih lokalne vlasti da na području klizišta ne sme da se dozvoli gradnja. Na području klizišta poslednjih četiri, pet godina izgrađeno je preko 2.000 objekata i tamo je zemlja izuzetno jeftina zato što su klizišta aktivna.
Prema tome, lokalne vlasti su te koje ne sme da dozvole gradnju u plavnom području, u nebranjenom području gradnju. Isto tako, i na klizištima da ne dozvole gradnju.
Zamolio bih premijera da nam pomogne konačno da počnemo sanaciju Umke. To je veliki problem. Protok Save je smanjen. Mi u to moramo ući kad tad. Vlasti u Beogradu da razumeju to klizište i da prihvate da zajednički to počne da se radi. Ima projekat, ima revizija, sve je završeno.

Poštovani narodni poslanici, želim da pojasnim neke stvari o kojima je govorio premijer i da jednom za svagda znamo jednu pravu istinu šta se zapravo dogodilo.
Politički vrh državni tadašnji bio je jednoglasan da se potpiše sporazum. Tu nije bilo dileme, ali došlo je do jednog velikog problema. Tačno, bila je kampanja i predsednički izbori. Predsednik Srbije je otputovao nekoliko dana ranije da bi to pripremio, a premijer je došao nešto kasnije sa nama ministrima. Šta se zapravo dogodilo?
Nije moglo da se dogovori ko da potpiše. Onda sam ja bio kao neutralni između dva tabora i Vlada je bila jednoglasna da ja kao neutralna politička neka ličnost, nisam ni jedan, ni drugi tabor bio tada u tom sistemu, nisam bio ni za Borisa, ni za ovo, ali dogovor je bio jednoglasan da prihvatim da potpišem. Vlada je donela zaključak da u Moskvi u prisustvu predsednika Srbije, premijera Srbije i predsednika Rusije i premijera Rusije se potpiše taj sporazum sa potpredsednikom Vlade Rusije.
Kada smo došli u Moskvu, obavili sve te razgovore, završili, došlo je vreme potpisivanja. Tada je nastao cirkus. Potpredsednik Ruske Vlade i ja smo zauzeli pozicije da potpišemo. Iza nas su trebali da stanu predsednik Rusije i predsednik Srbije prvo, pa je neko izneo stolicu premijeru Srbije i onda u momentu potpisivanja nema jedne stolice, Koštunica dolazi i nema gde da sedne. Ovi brzo donesu stolicu, postave, a ovi opet brzo iznesu stolicu, ovi donose i posle toga Putin reaguje i kaže – stolica da se vrati i onda se sve to tako završilo da su svi prisustvovali potpisivanju.
Ne želim da ovo više komentarišem, ali bio je stav tadašnjeg državnog vrha, od predsednika Srbije, Vlade Srbije tadašnje, premijera, svih funkcionera jednoglasan da se sporazum potpiše i sporazum je potpisan. Znači, nije bilo nikakvih problema i onda se sve to završilo kako se i završilo. Mislim da sam malo pojasnio, predsedniče.

Gospodo narodni poslanici, meni jako smeta kao ministru u ovoj Vladi kada prva reč koja se izgovori, kaže ništa se nije uradilo. Ja kao ministar građevinarstva i urbanizma u 2013. godini potpisao sam građevinskih dozvola koje su kompletno finansijski zatvorene, sto posto zatvorene, za tri milijarde eura. Prema tome, gospodo možete doći u Vladu i videti projekat po projekat šta je uzeto. Samo na jednom projektu u opštini Milanovac i Ljig zaposleno je 2.000 ljudi na izgradnji koridora. Evo sada će biti 3.000 ljudi na ovoj drugoj deonici. Nemojte molim vas, nije ništa urađeno. Evo dođite, pogledajte, tri milijarde eura, sto posto finansijski zatvorene. Nisu to krediti. To su razno-razna ulaganja i na drugi način i zajednička IP itd.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani predsedavajući, želim da vas zamolim da u današnjoj raspravi malo razmotrimo situaciju. Ovo je jedan ugovor koji je sklopljen sa Narodnom Republikom Kinom, koji je izuzetno povoljan za našu državu da se gradi auto-put, deonica Ljig-Obrenovac.
Ušli smo u najpovoljniji kredit trenutno na svetu sa Kinezima, koji je namenjen za jugoistočnu Evropu. Mi smo prva država koja je dobila taj kredit na urgenciju rukovodstva Kine, predsednika Kine i nedavne posete našeg predsednika kineskom predsedniku. Kredit je vrlo povoljan sa kamatom od 2%, sa grejs periodom od pet godina, da bi smo ovu investiciju od Ljiga prema Obrenovcu završili.
Nadam se da ćete podržati ovo zaduženje, jer ponavljam kredit je izuzetno povoljan sa dugim grejs periodom. Izgradnja traje 36 meseci. Kineske kompanije su već došle u Srbiju, pripremaju se za izvođenje ovih radova i posle ove ratifikacije u parlamentu radovi bi trebali da počnu.
Videli ste u Predlogu budžeta koji ste dobili da je naš ulog u ovoj investiciji planiran budžetom. Naravno i budžet dolazi kod vas u parlament, a evo i ovaj ugovor o kreditu će doći na ratifikaciju i nadam se da ćemo završiti to veoma uspešno.
Znate da se trenutno radi deonica Ljig-Preljina i da je gradilište razvijeno na 50 kilometara, da su radovi u toku i da idu mnogo brže nego što je planirano vremenski. Taj auto-put koji će se završiti po ugovoru za 38 meseci uveliko se radi, ide znatno ispred roka i završiće se znatno ranije nego što je planirano.
Moramo sada nastaviti drugi deo da bi smo imali ulaz u Beograd i da bi smo mogli sklopiti celu investiciju, jer džaba da uradimo do Ljiga, kao dalje nemamo komunikaciju ka Beogradu.
Prema tome, ovo je jedna ozbiljna investicija. Do sada je bilo problema. Znate da je to trebalo odavno da se uradi, da Ibarska magistrala više tehnički ne može da izdrži saobraćaj, da imamo velike probleme, izuzetno veliku smrtnost na tom magistralnom putu. Imamo 27 hiljada automobila kod Lazarevca, preko 17 hiljada u Preljini i tehnički je nemoguće, naročito u danima vikenda i praznika da se odvija saobraćaj i zato dolazi do vrlo čestih problema. Prema tome, molim vas da podržite ovo.
Imamo drugi deo koji je izuzetno važan i značajan, a to je dvostruko oporezivanje sa državom Maroko. Da bi izbegli duple poreze, da se plaća porez i tamo i ovde, jer to nijedna investicija ne može da izdrži, nijedan ugovor ne može tako da se sklopi i moramo doneti odluku da ne bude tog dvostrukog oporezivanja.
Nadam se da čitava Srbija očekuje da se Koridor 11 uradi na vreme. Jedan deo je počeo da se radi i veoma brzo ćemo krenuti ka Crnoj Gori, ka Boljarima i izaći ćemo sa Crnog Gorom u Bar i otvoriti Srbiju i jugoistočnu Evropu ka pomorskim putevima.
Znate da se Koridor 11 ne završava u Beogradu, već nastavlja saobraćaj preko kineskog mosta, kako ga popularno zovemo, koji se sada radi od Zemuna do Borče i nastavlja prema Temišvaru, prema Ukrajini, prema Rusiji itd. To je međunarodni koridor koji će biti veoma važan i značajan za saobraćaj u jugoistočnoj Evropi, a samim tim i u Srbiji. Treba da povuče saobraćaj ka pomorskim putevima, ka luci Bar i to je od ključnog značaja. Znate da po Strategiji razvoja saobraćaja Republike Srbije mi se koncentrišemo prema Baru i železnički i vazdušno, naravno i drumski auto-putem koji se gradi.
Srbija ima projekte koji će posle da se razviju da se spoje Koridor 10 i 11 Moravskim koridorom i da se tako umreži Srbija u jednu mrežu auto-puteva koji će znatno dovesti investitore u Srbiju i ubrzati saobraćaj.
Koridor 10 isto se radi znači ova dva kraka prema Makedoniji, prema Dimitrovgradu i to će sve biti urađeno nadamo se u ovom periodu koji je i planiran da se ove sve investicije završen negde oko 38 meseci, da će to sve biti iskompletirano i završeno.
Prema tome, da ne dužim priču, želeo bi da podržite ovaj predlog, da podržite Vladu Republike Srbije. Juče smo dali građevinsku dozvolu za „Južni tok“, da je to investicija milijardu i 900 miliona uz Koridor 11, Koridor 10, uz most koji se završava na Dunavu i druge velike infrastrukturne objekte koji kreću u Srbiji. Srbija će zaposliti putare i građevinare i meni je drago što mogu sada da vam kažem da kao ministar ove godine sam potpisao tri milijarde ugovora i dao za tri milijarde građevinskih dozvola gde je sve pokriveno finansijski i ti radovi kreću. Računamo da će krenuti i železnica. To je još skoro 850 miliona, da će krenuti i Moravski koridor i još neke investicije i da će to biti negde u visini od pet milijardi evra investicija u Srbiji, koje moraju zaposlite putare i građevinare, a to će biti zamajac za pokretanje srpske privrede i za realno punjenje budžeta kroz razno razne obaveze koje se moraju ispunjavati prema budžetu. Samo tako možemo izazvati nova zapošljavanja i pokrenuti mnoge procese koje su planirani u srpskoj privredi.
Na Koridoru 11, od Ljiga do Preljine radi preko 2.000 radnika. Oko 72% su radnici iz Srbije iz naših najvećih firmi koje nose taj posao „Energoprojekt“ i „Planum“.
Kroz ovu drugu investiciju zaposlićemo preko 2.000 novih radnika. Obezbedićemo nova radna mesta. Znate da tu ima puno tunela i mostova i građevinskih radova. To će pratiti benzinske pumpe. To će pratiti hoteli, moteli, restorani, razni restorani, saloni. To će pokrenuti razvoj Zapadne Srbije i razvoj Centralne Srbije i dovesti nove investicije u te predele.
Danas ako nemate autoput niste pogodni za investitore koji dolaze. Otvaranjem Aerodroma „Lađevci“ za civilni saobraćaj se privodi kraju. Izgradnjom kargocentra, izgradnjom autoputeva, izgradnjom mreže gasovoda i ova tri sporedna kraka Srbija će ući u velike investicije i biće isprepletena mreža autoputeva i gasovoda i novog aerodroma koji ćemo dobiti pored niškog i beogradskog i uvrstiće se u zemlje vrlo pogodne za investiranje i za dalje radove.
Poštovani poslanici, da ne dužim, molim vas da ovaj predlog podržite. Sve zavisi sada od vas. Posle ratifikacije radovi mogu da počnu veoma brzo. Očekujem u idućem mesecu da se zaposli dve, tri hiljade novih radnika. Pored dve koncesije koje su u toku, tenderi su u toku završiće se za 40 dana sve kompletno, krenuće se još na dve deonice i na Koridoru 11 imaćemo preko milijardu i 200 miliona investicija.
Ponavljam, ovaj kredit je najpovoljniji u Evropi. Povoljniji nigde nema. Želim ovom prilikom da se zahvalim Ambasadi Kine koja je pomogla na ovom projektu. Želim da se zahvalim Vladi Republike Kine, a posebno predsedniku Kine koji je primio nas na čelu sa predsednikom Republike Srbije i zatražio da se u najkraćem roku opredele sredstva da se ova investicija vodi. Tu su i ljudi koji su samnom radili na ovim projektima. Tu je i Termoelektrana “Kostolac“. Tu su još neke investicije koje su dobijene iz ovih povoljnih kredita i moramo te poslove obaviti, jer to je trenutno najjeftiniji novac na svetu, jeftinijeg nema, i da ga iskoristimo i da vrlo brzo zajednički uradimo ove radove.
Želim narodnom poslaniku prof. Škundriću da se zahvalim jer je jako puno radio samnom na ovom projektu i mnogim poslanicima koji su dolazili u delegaciju pri poseti Kine i bivšoj predsednici parlamenta koja je isto učestvovala u tome da dobijemo ova sredstva i da nas uvrste u te subvencionisane kredite koje je Kina izdvojila i da sada ubrzamo ovaj proces i da radovi što pre počnu.
Hvala vam puno i očekujem punu podršku na ovom projektu.

Poslanica je postavila niz pitanja koja su veoma važna i ja bih iskoristio priliku da na neka od njih odgovorim, da bismo pojasnili neke stvari, ali jedno od ključnih pitanja je kako je izabran izvođač.
Mi smo rekli da smo konkurisali za kineski kredit koji je trenutno najpovoljniji na svetu i da je u međudržavnom sporazumu dogovoreno da se kineske kompanije jave na taj tender koji je bio raspisan. Prikupili smo ponude. Javile su se četiri kompanije a ubedljivo najbolju ponudu je dala kompanija koja je izabrana. Mogu reći da je između prvog i četvrtog bila razlika u ceni oko 100 miliona evra. Znači, ubedljivo najjeftiniji je bio ovaj ponuđač koji je izabran.
Druga priča je kako ići u koncesiju. Mi smo raspisali tender. Ali, po Zakonu o koncesijama, Vlada donosi odluku o koncesiji, koncesija ulazi u parlament, odobrava se, a onda se pravi koncesioni akt koji ponovo Vlada mora da usvoji. Po našim zakonima, koncesioni akt ne može da pravi ni domaća kompanija niti onaj ko je dobio koncesiju, nego mora neutralna firma na međunarodnom tenderu koja se odabere da pravi koncesioni akt. To je nezavisno telo koje se javlja i posao je dobila strana kompanija koja je napravila koncesioni akt koji je usvojen na Vladi Republike Srbije kao predlog i on je prošao.
Sada, otkud u budžetu izdvojenih 90 miliona? To je za koncesiju. Koncesioni ugovor, koji se pravi i sklapa, ne može da pravi domaća firma. Neće ni jedna banka da prihvati ako ga mi sami radimo, već mora da radi kompanija koja je potpuno nezavisna, obično je to Svetska banka ili neko drugi, javi se na međunarodnom tenderu i dobija taj posao. On košta otprilike toliko. To je za koncesiju, taj deo sredstava, a ne za kreditnu liniju. Razumete? To je po Zakonu o koncesijama.
Šta se ulaže u koncesiju? Može država da da garancije, ako se drastično smanji saobraćaj, ili ako dođe do nekih nenormalnih situacija, elementarnih nepogoda, ne daj Bože, ratnog stanja, bombardovanja, kao što smo imali, neko mora da preuzme odgovornost, jer onda ne mogu da se poštuju koncesioni ugovori. Mi dajemo u garanciju izgrađeni deo autoputa, pošto nemamo sredstva.
Međutim, formira se koncesiono preduzeće od države, koja izdaje koncesiju, i od firme koja izvodi koncesiju. To preduzeće elektronski prati, svakog meseca, naplatu putarine, broj vozila i sve ostalo; izmiruje obaveze kreditne linije koja je utrošena za koncesiju, kamate; plaćanja vrši za održavanje autoputa u tom periodu i ostatak razlike plasira gde se to preduzeće dogovori i gde je stav države. Može da vrati državi, može da servisira kreditne linije, a može da prihvati izgradnju nekog novog autoputa iz te dobiti koja se ostvaruje.
Na primer, u studiji koja je urađena uzet je neki prosek saobraćaja, koji se očekuje, prema sadašnjem saobraćaju koji se odvija na Ibarskoj magistrali. Tako kada je rađen most, poslanik Mrkonjić to dobro zna, „Gazela“ projekat je bio da će na njemu ići dnevni saobraćaj od 20.000 auta, i tako je koncept napravljen i urađen je most. Sada je taj saobraćaj 160.000 automobila dnevno. Znači, i ovde se može dogoditi da saobraćaj izuzetno bude uvećan, da se povuče cela jugoistočna Evropa, ali koncesiono preduzeće to reguliše. Što je veći saobraćaj, može da se smanjuje broj godina, smanjuje putarina ili da se investira u neke nove projekte koji će se raditi. Od zajedničkog koncesionog preduzeća to zavisi i od stava Vlade koja tada bude u Srbiji.
To je što se koncesije tiče. Znači, Vlada Republike Srbije uvek preko koncesionog preduzeća odlučuje kako će da plasira sredstva i prati parametre kako se ponašaju u ovom smislu.
Na koncesiju su se javila četiri preduzeća i sada je u fazi odabira najpovoljnijeg i, naravno, odabira onog ko će raditi koncesioni ugovor. Bira se pravni savetnik koji pravi predlog ugovora za Vladu i za koncesionara koji mora da se usaglasi. To obično bude Svetska banka, ponavljam. Taj se ugovor radi, predlaže i tu se bira pravni savetnik, ekonomski savetnik i tehnički savetnik koji odlučuje o samoj koncesiji.
Definisana je trasa do Požege i ona je isprojektovana. Radile su se dve studije. Jedna je preko Zlatibora, a jedna preko Peštera i Ivanjice. Obe studije su date Komisiji koja donosi odluku koja je varijanta pogodnija. Varijanta preko Duge Poljane i Ivanjice je jeftinija 600 miliona i kraća 40 kilometara. Ova druga varijanta je skuplja, jer mora tunelski da se prođe preko nacionalnog parka, zaštićenih zona, Zlatara, Zlatibora itd. i zato je skuplja. To je sada na Vladi, naravno, da se odluči koju varijantu Srbija hoće.
Što se tiče autoputa prema Republici Srpskoj, to je definisano. Do Zlatibora se radi prva faza, odnosno skretanja za Višegrad, i to uz ovaj autoput ide 100%. Znači, Užice, skretanje za Višegrad na Zlatiboru, prva faza se završava posle Požege. Znači, do tog mesta dolazi 100% autoput. On kasnije nastavlja u drugoj fazi prema Višegradu, Republici Srpskoj.
Da li će biti bočnih priključaka, kao što je ovaj bočni priključak za Zlatibor i dole za Prijepolje i Novu Varoš, sa ivanjičke varijante ili će biti obrnuto sa zlatiborske varijante? To će se odlučiti, jer ta faza nije došla do projektovanja. Uređeni su generalni projekti i jedne i druge varijante.
Međutim, vi ste sada govorili o levoj i desnoj obali Save. Da li da autoput ide desnom obalom? Dok sam bio ministar u prošlom mandatu, mi smo usvojili varijantu desne obale Save. To smo isprojektovali, usvojili i u parlamentu prošli sve procedure, grad Beograd je to usvojio kao konačnu varijantu.
Međutim, prethodna Vlada i ministri su konstatovali da to nije dobra varijanta, jer klizište Duboko je najveće klizište, trenutno, u Evropi, nema većeg od njega i da je rizično da autoput prođe preko tog velikog klizišta. Pošto je to međunarodni koridor, bilo je urgencija da se taj međunarodni koridor ne uvuče u Beograd preko Sajma i ove varijante, koju je sada radio grad Beograd, mosta na Adi, već da se obiđe međunarodnim koridorom potpuno Beograd i da se ide na varijantu Surčina. Ta varijanta je usvojena u prostornom planu, napravljene su izmene, prošla je procedure parlamenta i grada Beograda i prešlo se na levu obalu Save, kao stabilniju, značajniju. Dovođenjem saobraćaja na sadašnji kineski most, koji se radi, smatralo se da je to bolja varijanta, brža i da je zbog međunarodnog saobraćaja bitnije da se izvuče iz grada, da ne ulazi u gradsko jezgro i da vrlo brzo dođe na Dobanovačku petlju, da se odvoji saobraćaj ka Batajničkoj petlji i da ta petlja ode u Banat preko kineskog mosta i prema Temišvaru, što je možda i opravdano.
Sada se ta varijanta prihvatila, a da se interno skine saobraćaj kod Obrenovca i sa ove dve trake koje su urađene delimično prema Obrenovcu može se ući u Beograd i sa obrenovačke strane, ko ide prema Banovom Brdu, ovaj deo starog Beograda itd. To je definisano.
Beograd mora rešavati i Srbija klizište Duboka, i zbog Umke i zbog toga što ste rekli, cela Umka klizi u Savu. Sava je pre Umke široka 450 metara, posle Umke 450 metara, a na Umci samo 140 metara. Svake godine metar skliza i metar se doasfaltira. Kad siđete na obalu Save i pogledate, preko šest metara je trenutno asfalt debeo. Klizište radi intenzivno. Postoji mogućnost da zbog velikih kiša skliza i da se pregradi Sava, što bi bilo katastrofalno za državu.
Nedavno sam upozorio na Vladi da se uđe u projekat sanacije klizišta po svaku cenu i da se proširi Sava na tom delu, pretežno prema sremskoj strani i da se jednostavno upravi, jer zbog klizišta koje se javilo, tu se Sava ukopala sada na 20 metara, u proseku dubina je van toga do osam metara. Znači, nije dobro i intenzivno klizište radi. Mora da se uđe u sanaciju tog klizišta, bez obzira što je autoput otišao.
Sada je tu jedna nesreća što je po desnoj obali rađeno sve ovo što je rađeno na Adi, urađena petlja, urađeno sve to i to je izuzetno puno koštalo. Sada se sve to kod Bariča radi ponovo. Nisam u tome učestvovao. To je prostorni plan promenjen, Grad Beograd promenio, usvojio i na sve je definitivno stavljena tačka.
Znači, sve ovo što je na Adi urađeno paralelno, samo bez onog pilona, radi se kod Bariča, ista petlja koja je sa ove strane urađena, radi se sa one strane Save kompletno, identično i jako skupo. Zato je ta deonica i najskuplja zbog Mosta na Savi i zbog Surčinske petlje koja razviti saobraćaj ka Dobanovcima, Batajnici i Kineskom mostu. To je pojašnjenje što se ovoga tiče.
Govorili ste o nekim drugim stvarima, o turizmu, to će povećati turizam. Što se taksi tiče, to još nije definisano, tu su finansije, morate sa njima to videti, šta dobijamo šta gubimo.
Jedna stvar je veoma bitna. Jeste ovo skup projekat, jeste ovo zaduženje države, ali studija je pokazala da je ovo profitabilno da samo sebe otplaćuje, jer je veliki saobraćaj. Srbija treba da izađe iz političkih investicija i da uđe u profitabilne investicije. Svaka investicija koja sebe finansira i pravi neku dobit je opravdana, a svaka investicija koja mora kasnije da se doplaćuje ili iz budžeta da se dodaje i da se održava nije profitabilna i treba je izbeći. Mi smo sada u krizi i treba da podržimo samo profitabilne investicije i investicije koje zapošljavaju građane Srbije, što je u ovom slučaju i evidentno kroz studiju koja je urađena.
Naravno, ministar finansija nije bio za to da se zadužimo još jednim kreditom za Moravski koridor, već je odobrio da koncesiono može da se gradi koliko hoćemo. Da li to samo sebe finansira? Ali, ne možemo kreditno više, jer smo dobili upozorenje Svetske banke da možemo da se zadužimo toliko i toliko novca i mi smo tačno na toj kvoti u ovom budžetu koji je predviđen za narednu godinu.
Znači, nismo prešli jedan dinar mimo onoga što je dogovoreno. Zato su zaustavljene ove investicije do sada. Međutim, mi radimo mogućnost koncesionu i veoma brzo ćemo doći do tih analiza kako koncesiono to odraditi, jer stav ove Vlade je da ne pređemo granicu zaduženja koja je definisana. Došli smo do one cifre koja je predviđena i gde možemo da se zadužimo da ne bi došli u probleme. Mi smo tačno sad ispod one granice koja je dozvoljena i ne možemo dalje, bez obzira što je kredit povoljan, ali ne može dalje.
Nastavićemo to na neki drugi način. Nadam se da ćete o tome veoma brzo biti obavešteni. Naravno, ima tu priča zašto stoje krediti. Ja ne mogu da izdam dozvolu ako nije niko tražio. Ne mogu da izdam dozvolu ako niste napravili projekat. Mnogi me pitaju – što ne radite projekat Požega-Boljari, da bi na vreme imali, jer postoje interesi da se i to radi? Znate li koliko košta projekat Požega-Boljari kad smo prikupili ponude? Samo projekat košta 40 miliona evra, ispitivanja, bušotine, sve ono da se uradi, avio-snimci i sve ostalo.
Mi smo ovih dana završili projektnu dokumentaciju za Moravski koridor, ali to su ogromne cifre. Ako se u budžetu ne predvide sredstva za projekte, ne možemo da nađemo nikoga danas da radi projekte džabe, nego svi traže da se novac uplati, na tenderima koji se raspišu moramo da predvidimo sredstva.
Međutim, ne mogu sada da objasnim ovde u parlamentu, ali to znaju neki prisutni poslanici, svi smo mi to pratili, ne mogu da razumem da su neki prethodni periodi bili, da je neko podigao kredit bez dozvole, bez projektne dokumentacije i bez ičega. Meni to nije jasno. Ali, nažalost, tako se dogodilo. U nekom prethodnom periodu neki ljudi od autoriteta su urgirali kod nekih banaka, dobili smo kreditnu liniju, a nismo imali ni studiju, ni projektnu dokumentaciju, ništa. Sada servisiramo kredit i čekamo da se napravi dokumentacija. Ali, to je bilo u neko vreme koje ne mogu da pojasnim kako je moguće ući u banku, dobiti kredit bez ijednog papira, na časnu reč, povući kreditnu liniju i onda kazati – nemamo pare za projektovanje.
Gospodin Mrkonjić i ja smo bili ministri u Vladi, ali ako nam ne date pare za projekte, mi ne možemo da projektujemo. Neće niko džabe da nam projektuje. Svi kažu – prvo uplatite, pa radimo. Nema revizionih komisija, nema ništa ako nema para. Znači, koliko para, toliko projekata. Nadam se da će biti bolja situacija i da će se to popraviti.
Ponavljam, meni je drago, u ovoj godini koja još nije završena, lično sam kao ministar potpisao preko tri milijarde evra projekata koji se trenutno realizuju i koji su 100% pokriveni na razne načine i investicije će sve krenuti da se rade. Naravno, očekuje se i deo projekata koji se mogu brzo uraditi. Ali, apelujem na sve one koji čekaju te projekte da se jave, da ubrzamo proces izrade projektne dokumentacije, jer ako ne tražite, niko vam neće doneti projekat ako ga niste tražili.
Verujte, ima kreditnih linija da ja još nisam dobio ni zahtev da izdam dozvolu, niti da radimo projekat. Ne mogu da vam radim ako vi ne tražite. Tražite, pa ćemo se uključiti u posao. Toliko. Mislim da sam vam odgovorio na sva ključna pitanja.

Predlog koncesionog akta koji je urađen od međunarodne firme koja je to radila je predložila da se da na celom da bi se brže isplatio autoput i da bi imao ostatak da može da se uvede u nova finansiranja.
Ako budemo davali jedan drugi deo, manji deo, onda duže traje, veći broj godina, a onda i država mora budžetom da garantuje ako je na ivici. Ako je više, onda će ostajati i može koncesiom preduzeće da preuzme i kreditne linije koje su ako saobraćaj bude omogućio. Znači, zavisi koliko će autoput povući saobraćaja, koliko će doneti Vlada da bude visina putarine i, naravno, može imati ostatak da preuzme obavezu i servisiranja kredita, što bi bilo sasvim normalno.
Vi znate da kreditne linije za autoputeve u Evropi se rade iz akciza na gorivo. Međutim, kod nas je to veliki problem. Nama akcize za gorivo idu za plate državnih činovnika, za penzije i za sve ostalo i nemamo tu mogućnost. Evo, Nemci, na primer, i Italijani, svi izdvajaju preko 56% od akciza na gorivo za izgradnju autoputeva. Što više pravite puteva, više se vozi i više se troši gorivo. Međutim, to kod nas ne može. Naš budžet zbog privrede, koja ne radi dovoljno, ne omogućava to i mi nemamo te prihode od akciza za gorivo, koje treba da budu namenjene izuzetno u izgradnju novih puteva i putne infrastrukture.
Pošto država ne može budžetom da da nikakve garancije iz budžeta za tako skupe infrastrukturne objekte, mi moramo nešto da uložimo. Zato se predlaže da se deo autoputa izgradi da nakrpi i da ima neke razlike, naravno, a ostatak da može da se usmerava budžetski. To, ponavljam, radi međunarodna institucija obično. Nadam se da će ovog puta posao dobiti Svetska banka i oni daju konkretan predlog. Banke uvek uzimaju rezervu, da može koncesijom preduzeće da ima ostatak koji se može plasirati gde država odluči, odnosno gde Vlada bude imala interes. Ali, vi znate da banke uvek vole da imaju duplu rezervu, nego da zapne, pa da ne može da servisira kredit i da dođemo u situaciju da ne možemo da izmirimo kreditne obaveze. Prema tome, to zavisi od koncesionog ugovora kakav se napravi.
Ponavljam, mnogi su mislili i ispravan je stav da koncesiono se grade veliki infrastrukturni objekti jer tu nema nikakvih malverzacija.
Koncesiono preduzeće sutra odlučuje uz pomoć Vlade o svakom dinaru koji se naplaćuje i plasira ga gde smatra da je najbolje. Prema tome, videćemo.
Što se tiče ove dve varijante, mi ćemo pozvati sve gradonačelnike. Neće biti politička odluka, već stručna. Pozvali smo i Akademiju nauka i institute da ove dve varijante analiziraju. Napravili smo tim. Vlada je imenovala jedan tim od najvećih stručnjaka da izaberu varijantu.
Sada ste pitali da li je Vlada od leve i desne obale tražila mišljenje određenih institucija. Tačno je, imenovana je institucija na tenderu koji je bio raspisan i odabran je novosadski fakultet koji je dao najpovoljniju ponudu i on je dokazao da ova varijanta leve obale je održiva za sada, s tim da se napravi ulaz i na desnoj obali manjeg kapaciteta, a da međunarodni koridor zvanično ide levom obalom. Oni su to potkrepili sa niz argumenata, dokaza itd, da se direktno, ne ulaženjem u Beograd, prođe do Banata preko kineskog mosta, da se direktno izađe na Batajničku petlju, Dobanovačku petlju i ide prema Zagrebu, bez ikakvog kontakta sa Gradom Beogradom, da se saobraćaj ne uvlači u gradsko jezgro, već da koridor obiđe Beograd. Naravno, biće ulazaka i na drugim mestima. Eto, to su dodatna pitanja.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Milošević. Izvolite.

Evo, vrlo rado ću odgovoriti na neka pitanja koja ste postavili.
Ponovio sam da je stav ove Vlade profitabilna investicija, investicija koja pravi dobit, koja će sebe da izdržava i nijedna investicija neće proći koja ne može sebe da otplati, a to da je bila praksa poslednjih 20, 30 godina, mi ne bi došli u situaciju u kojoj smo danas. Pravljene su investicije koje nemaju nikakve veze. Neke nisu ni puštene, a potrošeno je stotine miliona i sada servisiramo kredite, itd. Ali, to su bile političke investicije, da sada ne nabrajam interese pojedinih političkih grupacija koje su dobijale određene kredite, određene investicije da bi dobili neko biračko telo u nekoj sredini, pa ćemo da pravimo tamo nešto što nikad neće da proradi.
Kada bih vam sada rekao kao resorni ministar da odete na Bor i da vidite najveću investiciju koja je tada bila u Srbiji, da vidite da ona propada, raspada se na objektima koji su milionske vrednosti, završene 90% i sve napušteno. Da vam ne pričam sad o banjama, o hotelima, motelima, investicijama, žičarama, itd, koje stoje u korovu. I to je bila neka politika. Ja nisam učestvovao u tome, ali to sad svi plaćamo. Neko je hteo da napravi neku fabriku tu i tu, pa nek propadnemo.
Prošli put sam vas pitao u parlamentu – da li je u redu da zatvorimo jednu fabriku bele tehnike u Čačku, koja je bila simbol ove države, koja je brend, a da pravimo novu na nekom drugom mestu i da plaćamo po radnom mestu 10.000 evra? Nije. Da li je tako? Ali, to je sve prošlo ovde u parlamentu na neki način. Ja nisam u tome učestvovao. E, sad, ove investicije su profitabilne. To pokazuju studije.
Znači, autoput, ima ovde ministara koji to dobro znaju, bivših, koji ima saobraćaj preko 10.000 automobila dnevno je profitabilan. Sve ispod 10.000 je neprofitabilno. Negde se pravilo gde neće biti dobiti, gde će morati budžetski da se dodaju sredstva, ali ovo je investicija koja pokriva. Da li će ući kineska oprema? Naravno da će ući. Mi smo je oslobodili carine i PDV. Oprema koja će se koristiti u izgradnji autoputa i firma koja je doveze da radi, kada završi posao ide sa njom napolje ili mora da ostane da plati obaveze ako želi da je zadrži u ovoj državi. Dok traje posao, oprema može biti tu. Završi se posao i ona izlazi.
Naravno da smo razmatrali tu opremu kinesku koja je mnogo jeftinija od svih drugih oprema u Evropi koja se proizvodi. Uzmite jednu mašinu za bušenje tunela. Jeftinija je 40% nego da je kupimo u Nemačkoj ili Italiji ili nekoj drugoj državi. Mi ih ne proizvodimo.
Pričali ste o Južnom toku. Oprema za polaganje cevi, ako ste čitali i pratili kako se to radi, odjednom 600 metara cevi mora da se spusti u rov koji je 4 metra dubok i 6 metara širok. Takva je tehnologija da 600 metara odjednom morate da dignete i da spustite. Nemamo opremu da spustimo nijedan metar. Moramo da uvezemo od onoga ko ima opremu ili da dobije posao onaj ko je tehnički opremljen za takav posao. Nemamo nijednog varioca u državi koji može da vari cevi tih profila i da ima atest za to varenje jer nikada nismo to radili.
Ali, zaboravili ste jedno, da od tranzita Južnog taka, centralnog magistralnog voda imaćemo negde dobit oko 200 miliona evra godišnje. Imaćemo neku zaradu. Zamislite da se iz glavnog voda grana jedan kanal prema Makedoniji, jedan će ići Koridorom 11 prema Crnoj Gori, Zapadnoj Srbiji i može preći u Italiju, a jedan će deo ići u Republiku Srpsku i Hrvatsku. Bićemo umreženi sa još tri dodatna mini koridora koji će krenuti kroz Srbiju po našim najverovatnije putnim koridorima, što je logično, jer može doći istovremeno do izgradnje Koridora 11 prema Crnoj Gori i ugradnje cevovoda jer to je 30% isplatljivije nego na drugi način.
Da li kredit kineski jeste povoljan? Može da se koristi za gasovo. To od nas zavisi. Mi smo dobili kvotu orijentacionu kredita iz tog subvencionisanog kredita kineske vlade za Jugoistočnu Evropu. Naši pregovori sa njima bili su da se pojavimo sa projektima i pojavili smo se sa tri projekta tada. To je ovo što sada ratifikujemo, Ljig – Obrenovac. Pojavili smo se sa projektom Moravskog koridora i Ruma – Novi Sad. Konkurisali smo za sredstva. Nismo se pojavili tada jer nije bilo spremno se sa Južnim tokom, jer nije bila pripremljena papirologija da se pojavimo kao zainteresovani za kreditna sredstva. Pojavili smo se sa tri projekta i ta tri projekta su ušla u razmatranje upravnog odbora banke.
Ovaj prvi projekat koji je bio spreman sa kompletnom dokumentacijom i ostalom je prvi prošao. Ostalo je ostalo u pregovorima.
Priča da li je izdata lokacijska dozvola za jedan dan, a drugi građevinska. Ne možemo da izdamo istovremeno dve dozvole. To je logično. Mora da ide lokacijska, pa se u građevinsku uvede broj lokacijske, zavede se datum izdavanja itd. i ne može isti dan. Ali, mi smo znali da je to državni veoma važan projekat i mesecima smo pripremali dokumentaciju. Sve smo spremili i mogli smo da izdamo tada kada smo izdrali u najbržem mogućem roku. To je ogroman projekat.
Radilo se 15 sati dnevno da se završi. Nije bio ničiji pritisak. Niko nas nije pritiskao. Ali, ako vam neko donese investiciju od milijardu i 900 miliona evra, naravno, da je država zainteresovana za tu investiciju, ako hoćemo da je radimo, da je tehnički odradimo. Bila bi sramota da kažemo – evo, nismo završili dokumentaciju, nemamo, a bio je fiksiran otprilike datum početka radova. Zašto? Da bi pratili ovaj cevovod koji ide kroz Bugarsku, on mora da se nastavi. Ne možemo sad da napravimo deo i oni da čekaju nas dve, tri godine. Oni će da odu na drugu stranu i povežu se na drugi način.
Znači, mi ako smo ušli u igru, moramo da pratimo dinamiku radova na čitavom cevovodu koji je krenuo i moramo taj magistralni cevovod da propratimo u određenim rokovima, da se sve to spoji i poveže.
Pitali ste - zašto ruski kredit? Nije to ruski kredit. Gospodin Bajatović je juče objasnio, to je kredit u kome učestvuju isto i Francuzi i Nemci, Italijani, Englezi i svi ostali iz zapadne Evrope koji su zainteresovani. To je jedan tim koji je napravljen, jedna kreditna linija, da se uradi jedan posao, da dođe gasovod u zapadnu Evropu sa neke druge strane i da se napravi taj magistralni vod. Videli ste da deo sredstava daje Ruska, a nije sad bitno koja je banka odabrana. Ali je bitno da su akcionari u tom celom poslu, znači više zemalja, a ne samo Rusija.
To se juče i objasnilo na konferenciji za novinare, gospodin Bajatović je rekao, tačno imaju procente, koliko ko učestvuje, da je to jedna međunarodna institucija napravljena da uradi jedan veliki projekat koji je interes ne samo Srbije i Rusije, nego cele jugoistočne i zapadne Evrope. On razgranava mrežu i mi dobijamo tri gasne elektrane na teritoriji Srbije. Jedna se radi kod Niša, jedna kod Zemuna, jedna najverovatnije kod Vrbasa. Prema tome, i to je veoma bitno za Srbiju. Mi ćemo tu zaposliti hiljadu i nešto ljudi koji će biti u stalnom radnom odnosu, raditi na tim projektima, bićemo proizvođači energije itd. Hvala.

Gospodine, možda sam napravio lapsus, to 2,5%, to stvarno jeste lapsus, ali ja se izvinjavam, imali ste u materijalu i stvarno ne znam kako je do toga došlo, ali nije bitno. Nije to velika greška, imali ste u materijalu. Posle sam ispravio i sve je uredu. Šta je tu problematično što je ugovor potpisan komercijalni itd?
Tačno je da mi održavamo kontinuitet Vlade u kojoj ste vi učestvovali, vaša partija. Tačno je, gospodine Borko Stefanoviću, da smo istom tehnologijom ovo uradili kao što ste vi uradili za Azerbejdžan, pa je ugovor propao, to gospodin Mrkonjić zna, pa smo ga mi aktivirali sa mnogo napora. I vi ste sklopili ugovor bez ratifikacije. To je potpuno ista tehnologija, ali je banka tako tražila. Razumete, ne možete vi da ne potpišete komercijalni ugovor. Naravno, on može jednostavno da se ne prihvati i da bude poništen itd, ako ne odgovara i ako ne prođe određene procedure do kraja. Ali, shvatite, vi ste pravili ugovor, vaša partija, koji sam ja posle prihvatio i bacio ga u život po istoj tehnologiji.
Ako sam ja prekršio zakon, i vi ste prekršili. Razumete? Takva je tehnologija Vlade i vladine administracije. Ja nisam pravnik, ja to ne radim. Ugovor prave drugi i dogovaraju se kako. Naravno, mi imamo određene institucije koje to prate. Ista tehnologija je bila i za azerbejdžanski kredit. Ako sam ja prekršio zakon, i vi ste prekršili zakon tada. Potpuno je ista tehnologija u celom sistemu, koja je otpočela u jednom lancu i vi ne možete sada da dođete … Naravno, na kraju je uvek na svakom ugovoru koji je do sada rađen išla ratifikacija u parlament. Znači, parlament je taj koji kaže da li može ili ne može. Ako parlament kaže – ne može, onda – stop, ne može, zaustavljamo i nema dalje. To je ono finale. Posle toga počinju radovi.
Prema tome, ista tehnologija je ispoštovana i nemojte samo kritikovati i govoriti razne neistine. Kad bi mi sad počeli o tome šta ste vi sve potpisali, ja sam juče na Vladi slušao to, ljudi su se krstili šta ste vi sve potpisali u vezi Kosova. Ja sad neću da ulazim u neke detalje. Ali, kad bih vas pitao da li ste prekršili Ustav i zakon i sve moguće što postoji, otvorila bi se polemika. Ja ne želim da polemišem. Ovde je jedan ozbiljan zakon pred poslanicima. Nemojte odmah na nož, odmah napad i kritika.
Mi smo u toj priči da podržimo sve vaše projekcije koje je prethodna Vlada radila. Ovo što se tiče NIS-a i svega ostalog, to je sve zajedno, ja sam bio u toj Vladi kada smo tu odluku doneli. Vaš predsednik stranke, tadašnji predsednik Srbije, je sa mnom zajedno bio u Moskvi kod predsednika i premijera Rusije. Ja sam po-tpisao taj sporazum za NIS, u prisustvu predsednika Tadića. Znači, nemojte sad sve na nož.
Neki kontinuitet vlasti mora da se održi. Ovo što kaže gospodin Mrkonjić, to je prava priča. Ne može auto-put da napravi jedna vlada, trebaju možda dve, tri Vlade. Ali, gospodine Stefanoviću, azerbejdžanski kredit koji je sklopljen, gospodin Mrkonjić zna sve o tome, da ne pričam dalje, ali, šta se dogodilo u finišu? Sve ide dobro. Radovi idu 150% iznad dinamike koja je bila postignuta u tom ugovoru.
Što se tiče razlike u ceni, projekat je rađen 1996. ili 1997. godine. Cena čelika je na svetskom tržištu skočila 35% u poslednje dve godine, to znam po NIS-u, kada smo radili ponudu. To je moralo da se ugradi. Sada, na cevima koje se ugrađuju na Južnom toku, to je ona razlika koja je uračunata za razliku cene čelika na svetskom tržištu. Naravno, to je moralo biti ugrađeno. Ne možete reći da je cena čelika skočila, a da će nam ovi raditi džabe jer u projektu nismo predvideli, itd.
Ne bih ja želeo da mi sada polemišemo o tim sitnicama, ali želim samo jedno da kažem. Mi nastavljamo kontinuitet i meni je drago da ste vi počeli taj projekat i da ste bili za taj projekat. Ja sam prihvatio vašu ideju leve obale Save, da se ne bih vratio tri godine unazad pa da prepravljam sve dokumente i da idemo na desnu obalu Save. Ja sam prihvatio i grad Beograd, koji je preinačio odluku, mada sam ja kada sam bio ministar bio za drugu varijantu i mi smo doneli sve papire za drugu varijantu, ali onda smo prihvatili vaše rešenje jer su stručnjaci rekli da je opravdano, da će da ukoči tri godine, itd. Tri godine mnogo znači za Srbiju i ja smatram da je to u redu. Nije nikakav problem. Nešto uradite vi, nešto mi, nekad ste na vlasti vi, nekad mi, svi moramo raditi za Srbiju.
Tehnologija je ista i mi potpisujemo ugovore na jedan način, kako smo godinama radili i biće mi drago da se ovo završi na vreme. Evo, ja vas pozivam da dođete i da mi to zajednički otvorimo. Jer, to je interes Srbije. Biće mi drago da 24. dođete i da svi zajedno pustimo taj Južni tok i početak radova. Nema sada – vi ili mi. I vi ste bili za to, i ja sam bio, i svi smo bili. Vaš predsednik je bio sa mnom u Moskvi i stajao iza mojih leđa dok sam potpisivao. To je dobro. Zašto sada kritikujete i kažete da ne valja? Ne može da ne valja. Dobro je da i sledeći predsednik to prihvati. Možda će neki treći da otvori, nije bitno.

Hteo sam o ovome što smo upravo čuli. To su podaci koji su bili u prošloj godini i zato je došlo do promene menadžmenta u „Koridorima“, jer je bila mala ispunjenost realizacije projekata. Sada se to drastično povećalo.
Mi smo sa azerbejdžanskim kreditom počeli znatno kasnije, skoro pola godine smo kasnili. Sada smo stigli tu dinamiku i prebacili je za 7%. Nadoknadili smo izgubljeno i još prebacili 7%, kao da smo počeli na vreme, tako da ispada da je izvedeno 150% u efektivnom vremenu rada.
Hteo sam da kažem da su se uslovi znatno popravili i ovo je taj rezultat koliko je kilometara izgrađeno i koliko će se izgraditi. Zato i jeste interes banaka da finansiraju projekte ako se brzo radi i ako se brzo gradi. Ja očekujem da će znatno ranije biti završen auto-put na Koridoru 11 nego što je predviđeno samom dokumentacijom i ugovorom.
Drugo, priča se o srpskim firmama, putarskim, građevinskim. Nažalost, mi imamo danas, na današnji rad, za to nije kriva ova Vlada, mi smo takvo stanje zatekli, stanje se malo popravlja kroz ove investicije, danas imamo dve firme u Srbiji kreditno sposobne, koje mogu da daju bankarske garancije i da dobiju jedan veliki posao, na primer na Koridoru 11, na Koridoru 10. Ostale ne mogu, ušli su u probleme u nekom prethodnom periodu. Kada sam ja bio ministar u prošloj Vladi, nijedna putarska firma nije bila u stečaju, ni približno u stečaju i nijedna nije bila blokirana. Sada mi nemamo s čime. Mi dajemo šansu našim putarima, ali oni ne mogu da izađu jer nemaju sa čim. Zato mi želimo kroz partnerstvo sa spoljnim firmama da ih dignemo ponovo, da dobiju reference i da počnu da rade. Neke se već izuzetno dižu, jačaju i kreću ubrzano napred.
Što se tiče koncesije, nisam ja radio proračun. To je radila nezavisna kuća, izabrana po međunarodnom tenderu. Zašto? Takav je Zakon o koncesijama. I koncesioni ugovor će raditi najverovatnije Svetska banka, biće međunarodni tender. Šta je cena ovih 50 km koji treba da se izgrade? To su najskuplji objekti. Skuplji je most na Savi i Surčinska petlja nego, na primer, 50 km auto-puta. Tako ispada po dokumentaciji. I prolazak kroz najtežu deonicu – Ovčarsko-Kablarska klisura, gde imate 3.700 metara tunela i 3.500 metara mostova koji idu i spajaju s brda na brdo. To su najskuplji objekti i neće niko da uzme da ih radi. Te dve male deonice su skuplje nego ovih 108 km. Izvođač je skuplji. Da li razumete?
Ja bih voleo da to bude jeftinije, ali, to je raspisano, ljudi su se javili, dali ponude i banke preračunavaju i ne možemo mi sad naterati nekoga da radi ispod cene, to je nemoguće. To što ima kod ovih banaka koje su dale bez ovih subvencionisanih kredita i bez uslova da uđu njihovi radnici, oni jesu ušli, ali samo zato što naše firme nisu imale mogućnosti da konkurišu i da dobiju te poslove.
Vi ste iz Niša. Imali ste jednu od najjačih putarskih firmi u Srbiji, posle PZP „Beograd“ imali smo „Puteve Niš“. Jel tako? Nismo mi krivi što je ona u stečaju. Bankrotirala je. PZP „Beograd“ je bankrotirao. To nije za vreme ove Vlade. Mi smo sve putare iz tih firmi zaposlili da danas rade, da li kod Azerbedžanaca, da li kod „Energoprojekta“, ali 2.000 ljudi radi danas iz tih firmi koje su propale. Na ovom kreditu koji je u pitanju, zaposliće se još 3.000 ljudi.
Mi danas ne možemo da nađemo tesara i armirača u Srbiji. Nema ih. Evo, varioca nemamo. Znači, sve ljude koji se bave tim poslom, sve mašiniste, vozače kamiona, svi su zaposleni i svi rade. Otiđite na gradilište, hiljade vozila rade, kao i mašine.
Kažete – uvozimo mašine. To je tačno, ali nisam ja kriv što mi u državi nemamo nijednu mašinu koja može da buši npr. tunel od 900 metara. Moramo od nekog da kupimo. Naravno, ako je od Kineza duplo jeftinija nego od Nemaca, onda ćemo uzeti kod Kineza gde je duplo jeftinija.
Naša operativa je zastarela sa tehnologijom. Imali smo sankcije, imali smo rat, imali smo stečaje firmi itd. i prevaziđena je, ne možemo da postignemo efekte koji treba da se postignu u izgradnji i zato će se naše firme kroz ove poslove tehnički opremiti i mehanizacijom i referencama, da će moći u budućnosti da konkurišu da samostalno posluju. Ako mi radimo stotine mostova, odjednom osam tunela velikih, onda imamo mogućnost da oporavimo te naše firme. Sve tunele rade naše firme. Sve velike mostove rade naše domaće firme.
Prema tome, mnogo se materijala troši i pogledajte koliko je porasla kupovna moć u opštinama gde je prošao autoput i gde se sada izvode radovi. Iz toga se puni budžet, kroz porez na zarade. Naravno, tu se jede, pije, koriste određeni objekti za spavanje, za hranu i piće, servisne stanice, kupuje se gorivo, mazivo itd. To su velike stavke u izgradnji puta. Niko nije dovezao naftu iz druge zemlje, već kupuje ovde. Kupiće se bitumen ovde. Kupiće se mnoge stvari. To su najveće stavke. Kamenolomi svi rade punim kapacitetom. Otvaraju se i novi.
Prema tome, ovo je veliki podsticaj za razvoj. Mi nismo krivi što su mnoge firme otišle u stečaj, što su ušle u probleme. Sada kada bi počeli priču, nekad sam kao ministar upozorio - Miškoviću, prikoči, povuci ručnu, nemoj putnu privredu da diraš. Svi su me napadali zbog toga. Potpuno sam bio u pravu i znao sam tačno kad on kupi sve ove firme da će biti ovo što je i bilo.
Zato ponavljam, mi se borimo da to sada vratimo na noge, da možemo kroz strane investicije, kroz strane kompanije koje prosto šlepaju te naše firme da stanu na noge. Nisam ja „Mostogradnju“ doveo u ove probleme. Jeste bila nekad gigant, ali danas nije. Danas je na kolenima. Treba joj snage da se podigne ponovo. Meni je drago da smo podigli do maksimuma sada „Energoprojekt“ kroz ove investicije. To je sada ponovo srpski gigant. Nadam se da će biti i „Planum“, da će biti mnogi, da će se izdići i krenuti da budu ono što su nekada bili. Ali, moramo kroz posao, ne možemo da im damo iz budžeta. Kako da ih vratimo ponovo? Evo, sada imate firme koje duguju, po 20 do 30 miliona evra su u blokadi. Političke investicije su uništile Srbiju.
Neću sada da vam ponavljam. Ovde je bilo reči da je kao porastao čelik i na mostu na Adi. Jeste, ali nije 300%, nego 35%. Neću sada da vam objasnim ko su podizvođači bili na mnogim projektima i uništili velike firme, naše gigante, politički podizvođači. Neću sada da vam objasnim da je nekoliko ministara iz prethodnih mandata imalo privatne firme koje su radile na ovim projektima i sahranile naše firme koje su bile elitne u Srbiji.
Prema tome, to je sve jedna politika koja je bila u jednom vremenu i treba što pre da je prevaziđemo. Nama je bitno da ove ljude zaposlimo da danas rade. Da stanu na noge i da rade. To jeste teško. Da bi stali na noge, moramo da se zadužimo. Ali, moramo od prijatelja uzeti dobre kredite i stati na noge. Oni koji hoće da nam daju, da ulože u Srbiju, dolaze. Oni hoće da ulože i traže projekte da nam pomognu.
Dobro je sad reći – mi možemo sami. Ne možemo. Videli ste da ne možemo sami. Znači, mora neko da nam pomogne. Zato su nam pomogli prijatelji iz zemalja koje nas izuzetno cene i poštuju, povoljnim kreditima da se vratimo ponovo na tržište.
Da li vi verujete, doneo sam iz Iraka tri ugovora, blanko, bez tendera? Doneo ih i dao našim firmama. Cene su odlične i u niskogradnji i u građevinarstvu, stanogradnji. Šta mislite, da li se neko javio? Niko. Znate šta su mi rekli? „Ministre, mi nemamo sa čim da odemo do Iraka, a kamo li da radimo.“ To pokazuje stanje. Znači, treba im snage da budu jaki, da stanu.
Evo, npr. u Nišu, lično sam se potrudio da dobijete sredstva za stanove za socijalno ugrožene stanovnike. Vi godinu dana u Nišu nemate nijednu firmu da napravi stanove. Godinu dana se borite sa tenderom i ne možete da to pitanje rešite. Pare vam stoje od decembra prošle godine. Razumete? Još niste završili tender. Zašto? Nema. Znate ko vam je konkurisao? Beogradske firme i razne firme sa strane, a nijedna iz Niša, koja će da dobije posao. Šta je tu problem? Što nemate firmu? Gde su vam firme? Uništile se kroz razne poslove koji nisu plaćeni, kroz razne fondove.
Videli ste koliko duguju pojedine banke izvođačima. Samo uzmite Razvojna banka Vojvodine koliko duguje miliona – 150 miliona evra. Kako sada da ih vratimo u igru kada ne mogu da plate gorivo? Još kupe bure nafte, a kamoli da izvedu radove, da poprave mašinu itd.
Prema tome, molim vas da ne potežemo neke teške teme. Mi jesmo u problemu, ali polako stajemo na noge jednom dobrom organizacijom i nadam se da ćemo prevazići ove krize koje su nas zahvatile, kroz investicije, kroz poslove, kroz zapošljavanje i evo šanse da to pokrenemo. Zato vas molim da podržite kredit.
Ovo je direktno rasprava o kreditu, ratifikacija ugovora o kreditu. Nemojmo sada da otvaramo temu koncesije. Pričaćemo o tome drugom prilikom, kada donesemo ovde činjenice, kada vam damo materijal. Kada nam uradi najverovatnije Svetska banka predlog ugovora, možda to ne bude tako, možda to bude potpuno drugačije. Mi taj ugovor još nismo ni napravili, nismo uzeli parametre.
Prema tome, kada to dođe na red, o Južnom toku ćemo pričati nekom drugom prilikom, kada to krene. O svemu ćemo razgovarati, a sada da se skoncentrišemo i da završimo ovaj posao ratifikacije ovog ugovora koji je za Srbiju u ovom momentu neophodan. Nemoj da se desi da uložimo i napravimo pola autoputa, izlazimo u njive i tu stanemo. To je najgora situacija, da ostanemo i stojimo godinama i sve to zaraste u koprive. Nego da napravimo realizaciju, da to stavimo u funkciju i da kroz naplatu putarine počnemo da vraćamo novac.

Postavili ste nekoliko interesantnih pitanja, ali sva pitanja su, manje više, provokativna i vi želite da sada pričam o nekim stvarima koje su ponovljene po hiljadu puta.
Pitate me zašto aerodrom u Lađevcima nije priveden. Kako da ga privedemo kad tamo ne može Bog da se raskusura sa tim? Kako je urađeno u prethodnoj Vladi, sa kakvom dokumentacijom? Gde je projektna dokumentacija?
Potpisali ste neki sporazum sa Turskom da vam daju 10 miliona evra, i to ste dobili, da vam urade piste, proširenje i produženje i da za 28 miliona evra oni budu izvođači. Pričate o našim firmama. Mi smo prikupili ponude. Znate li koliko vredi taj posao po projektu i koliko traže domaće firme? Osamnaest miliona evra. Vi dobijate donaciju 10 miliona i još da doplatimo 18 miliona da bi se završio posao. To znači da donacija nema svrhe i još da oni rade posao. Ljudi, da li je to normalno? Zašto? Zato što Vojska ima mnogo problema i tamo nije rešeno mnogo štošta i što sad treba da se reši. To su ogromna sredstva.
Vi ste započeli taj projekat i ništa niste uradili. Sada se radi ponovo. Niste imali ni prostorni plan, niste imali ni studije izvodljivosti. „Mašinprojekt“ je napravio studiju izvodljivosti nedavno. Sve ono što ste uradili bilo je falš. Pazite, nemojte sad da me uvodite u priču da vam to objašnjavam.
Ako vas baš interesuje, možete dobiti sve podatke koliko košta upravna zgrada. To ste samo napravili. Nemate kako, na koji način i šta. Znate li koliko košta kvadrat upravne zgrade? Pogledajte dokumentaciju i videćete koliko to košta? Da ne pričamo o tome, da ne gubimo vreme, druga je tema.
Pitate me zašto sam potpisao ugovor, da sam prekršio zakon­? Potpisao sam ga oba puta. Ministar finansija me je ovlastio da umesto njega drugi put potpišem finansijski deo ugovora i komercijalni. Naravno, sa ovlašćenjem Vlade Republike Srbije, koja me je ovlastila da to uradim, i to jednoglasno, i Vlada pre rekonstrukcije i Vlada posle rekonstrukcije. Vlada je potvrdila odluku jednoglasno.
Prema tome, gospodine, ministar sam u Vladi Srbije koju je ovaj parlament izabrao. Ako mene Vlada ovlasti da nešto uradi, ja sam njen ministar, ja to uradim. Ako vi smatrate da nešto nisam dobro uradio, vi tražite i dobićete papire i dokumentaciju.
Pitate me zašto je 33 miliona dolara skuplji projekat? Znate li kada je taj projekat rađen? Radio sam ga za koncesiju kada sam odlazio u onom prošlom mandatu. Zamislite koliko su se cene promenile od koncesije koja je rađena. Projektna dokumentacija je urađena kada sam ja odlazio iz Vlade, jer ne bi mogli da uradimo koncesiju, ne bi mogli da je prijavimo, ne bi mogli da sklopimo koncesioni ugovor da nismo imali projektnu dokumentaciju.
To je projektna dokumentacija urađena kad sam ja odlazio iz Vlade, jer ne bi mogli da uradimo koncesiju, ne bi mogli da prijavimo, ne bi mogli da sklopimo ugovor o koncesionom, a da nismo imali projektnu dokumentaciju.
Znači, ta projektna dokumentacija je stara, rađena 2006, 2007. godine, kompletna projektna dokumentacija, a sada je 2013. godina. Normalno je da su razlike u ceni, da ima tu problema itd. Ne bih sada želeo da tu polemišem sa vama, ali nemojte opet neku priču, opet neke sitnice.
Ljudi, da li shvatate jedno, vi ste narodni poslanici, vi predstavljate Srbiju, ovaj narod Srbije. Autoput od Beograda južnog Jadrana je srce Srbije i neophodan. Tamo se gine svaki dan.
Ja bih voleo da mi izađe neko ovde i da mi kaže da je protiv toga, da ga vidim i neka ga građani Srbije zapamte i snime. Prvi kada pogine na Ibarskoj magistrali, osećajte se odgovornim za to. Ja putujem svaki dan. Da li je moguće da se odvija saobraćaj sa 27.000 auta dnevno? Vi sad pričate sitnice da li je potpisano pre ili posle, ko je ovlastio koga. To je toliko bitno. Vlada Srbije zna šta radi. Nije to Vlada kakvom je predstavljate ovde. Ova Vlada je donela u ovoj godini tri milijarde evra investicija u Srbiji. Očekuje se preko tri milijarde evra iduće godine.
Smejte se vi, gospodine, a vi ste taj aerodrom u Lađevcima upropastili i tamo ste sve upropastili što je bilo. To vam ja garantujem. Danas je pao avion, pre sat vremena na aerodromu u Lađevcima. To je veoma blizu. Što ste dobro napravili…Šta je uzrok toga? Ja tamo nisam radio ništa. Pre sat vremena je pao avion u Lađevcima. Da li razumete?
Pogledajte vi to malo, pogledajte zapisnike tamo, pa ćete videti u čemu je problem. Zašto vojska ne da saglasnost? Zato što ima 100 stvari koje nisu dobro urađene. Idite u ministarstvo i pitajte šta je to. Ja nikad nisam imao tamo neke kontakte i veze, ali o tome će se brzo raščistiti neke stvari.
Nemojte sad ovde da pričamo priče zašto kredit, da li ovo, da li ono. Samo onaj ko mrzi Srbiju i ovaj narod neće glasati za kredit, da se izgradi konačno autoput koji ne može više bez njega. U pitanju je svaki dan bitan. Zato i radimo mnogo ispred roka i danonoćno, u tri smene radimo, da bi ga završili na vreme i završićemo ga mnogo pre roka. Ja sam ga uzeo. Nemojte mene pitati za neke druge puteve. Ja to ne vodim. Ja vodim Koridor 11. O tome možemo da razgovaramo.
Dođite da obiđete. Evo, pozivam vas sve. Biće mi drago da posetite najveće gradilište trenutno u Evropi. Dođite da ga vidite, da vidite organizaciju, da se provozate. Već možete od Ljiga do Preljine da dođete novom trasom. Petlja se radi u Preljini trenutno.
Prema tome, nemojte da ovde naglabamo jednu priču treba li, ne treba. Ovo je neophodno da se uradi. Svaki minut, svaki dan je važan. Hvala našim ljudima koji rade na tom putu u tri smene, koji rade danonoćno, pod reflektorima rade svaki dan i završavaju posao. Dok sam tu gde jesam, ispuniću sve da se to završi. Rekao sam kad sam došao – neophodno je bilo i teško što se to do sada nije uradilo. Da je bilo sreće, mi bi prošle godine u maju otvorili autoput do Požege, ali ima ljudi koji ne misle kao ja, koji misle da je Srbija u krugu dvojke. Nije.
Imam petoro dece koji svaki dan putuju Ibarskom magistralom. Preznojim se kad pođu dok ne dođu. Preznojim se svaki put. Svako ovde ko putuje zna kakvi su jadi i muke. Znate li vi petkom uveče koliko mi sati putujemo do Čačka? Po pet sati.
Zbog toga moramo da ga napravimo i to je naš prioritet svih prioriteta. Ova Srbija ako misli o svom narodu, mora da napravi put, inače ne može ova Vlada, ni jedna, niti parlament da ima opravdanje zašto ga nije napravio. Nema ništa preče od toga. To je broj jedan u Srbiji da se uradi. Moramo da uradimo, inače svi treba da idemo kući. Doći će neki novi ljudi koji će to moći da naprave, a ne mi ovde sad da se raspravljamo treba li ili ne treba.

Radi istine, radi građana Srbije koji ovo gledaju, posao u Kraljevu će se raditi, stanovi će se raditi, 16 zgrada, ali ne na način kako se radilo nego na način kako treba da se radi. Ne na način da se pogodi hala partijski za 640 miliona, pa izađe u okončanoj situaciji 980, a još treba 170 da se završi. Tako ne može da se radi. Tako ni ove zgrade nisu mogle da se rade. Zašto?
U Kraljevu nije urađen još ni projekat, ni lokacijska dozvola. Ništa nije završeno. Smejte se vi, ali to pogledajte. Znate šta imaju od dokumentacije? Samo izjave građana da su saglasni da se sruši zgrada i da se premesti u stanove. Samo to, ništa više. Kako vi mislite da dobijete kredit? Pa, ministar Krstić je rekao – ko nema dozvolu, ko nema ugovore, ne može dobiti kreditnu liniju.
Ovo nije bila kreditna linija za posao u Kraljevu, nego za izbeglice, pa je ministar Vlade Cvetković prebacio da se od izbeglica prebaci za zemljotres u Kraljevu, da se urade zgrade, ali vi niste napravili dokumentaciju da to zatražite.
Vi ste hteli da uzmete kredit u 2014. godini, a kad sam bio neki dan u Kraljevu oni kažu – dokumentacija može da bude gotova do 2015. godine. Znači do 2015. godine ćete dobiti, a ne možete dobiti da vam godinu dana stoje pare. To ne može nigde da se uradi.
Druga stvar, nemojte pričati neistine. Evo, ja vas javno pozivam, nađite jedan moj projekat bez građevinske dozvole i donesite mi, biće mi mnogo drago, da sam uradio kao ministar. Evo, jedan projekat donesite bez građevinske dozvole i bez papira. Nisam ja vi. Vi ste pravili most, vi ste pravili mnoge projekte bez ijednog papira.
Neću da se raspravljam sa vama uopšte. Ne želim da se raspravljam. Ja nisam radio vaše projekte. Nisam radio ovo što ste vi radili i ja vam nisam dao dozvole, jer ih niste ni tražili. Ko god je tražio dozvolu, nije čekao više od 30 dana za velike infrastrukturne objekte. To možete proveriti.
Danas me kritikuju neki tu vaši da smo dali dozvole za Južni tok odmah, dan za danom. I to vam smeta? Šta biste rekli da nismo dali godinu dana, kao što vi niste dali po tri godine? Savezni MUP vam stoji u Gradu Beogradu. Već peta godina niste dali. Hoće li neko da plati izgubljenu dobit tamo?
Prema tome, nemojte da polemišemo. Ovde je ratifikacija kredita, a vi ako smatrate da sam ja prekršio zakon, vi podnesite prijavu protiv mene
Prema tome, nemojte sad kad je šta potpisano, šta je ko potpisao, kako ide. Nemojte o tome. Nemojte vi o tome da mi pričate. Nemojte vi da mi pričate o Kraljevu. Ja vas molim, nemojte o Kraljevu. Ja sam tamo vodio toliko poslova i investicija, a vi ste vodili jednu protiv zemljotresa i niko nije ostao na slobodi. Svi rukovodioci su u zatvoru. Sad vidite kakav je efekat.

Na samom kraju želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u ovoj raspravi, koja je izuzetno važna za Srbiju.
Tačno da je bilo rokova nekih da se ovo ranije završi, ali nije moglo, vi znate zbog čega, zbog jedne krize koja je nastala zbog prazne kase, kase koju je neko ispraznio i u kojoj nije imalo ništa, samo dugovi. Znate da se dugovalo putarskim firmama devet milijardi kada je ova Vlada došla na vlast.
Ne treba pričati sada ko je šta radio, kako bez projekata i na koji način. Ne bih želeo da potežem to pitanje, ali i dalje, nažalost, rade. Neki dan slušam jednog političara koji kaže – radiću iz inata, ne treba mi dozvola. Dobro, radite, ali ne može to više tako. Posle novog zakona o planiranju i izgradnji neće moći tako.
Prema tome, koliko je ko uradio zna Srbija i znaju građani Srbije. Ko je pravio puteve do svake kuće u svakom gradu i u svakom sokaku, ko je na Kopaoniku, ko je na Divčibarama, na Goliji, ko je radio sve se zna. Ko je uradio obilaznicu oko Beogradu i tu je prekinuto, zna se i to. Ko je uradio projekat mosta Vinča koji je trebao do sada da bude završen i prsten oko Beograda, i to se zna. Što ti uspešni ljudi to nisu završili? Ja sam uradio obilaznicu kao ministar, a neko drugi je otvorio posle 20 dana.
Uradio sam obilaznicu kao ministar, a neko je drugi otvorio posle 20 dana. Ja sam uradio Avalski toranj, neko drugi ga je otvorio posle mesec dana.
Pitali ste me da li me je sramota? Neko je pitao da li osećam krivicu? Da, osećam krivicu jer sam uradio 4.500 kilometara puteva za vreme prethodnih mandata u Srbiji. O tome postoje dokumenta. Pitajte svakog seljaka ko mu je napravio put. U svakoj varošici pitajte – ko vam je napravio put u gradovima, ulicu. Ja nisam odneo kući ni jedan santimetar, a kamoli bilo šta i neću odneti. Ja sam ovde u parlamentu govorio i dao reč za 38 meseci da ću ovaj posao završiti na Koridoru 11 i završiće se gospodo.
Hvala vam na saradnji. Hvala predsedniku Srbije koji se uključuje u posao od početka i pomagao sa svoje strane, Vladi Republike Srbije i premijeru i prvom potpresdedniku koji su aktivno učestvovali da dođe do realizacije ovog projekta. Šta vi mislite, da li sam ja srećan kao ministar jer sam potpisao dve najveće investicije u istoriji Srbije – Južni tok, NIS i Koridor 11. Nemojte me pitati i to ova Vlada radi. Ako hoćete da vidite gradilište, dođite da vidite, možete i da se slikate i povedite te vaše neka se slikaju tamo.
Prema tome, nemojte ovo koristiti za političke promocije, za prazne priče treba ili ne treba. Koridor 11 treba Srbiji, treba narodu, treba da putujemo kao ljudi, a ne da stojimo na putu satima, čim se dogodi udes, pođemo kući, da stignemo naveče, imamo neke obaveze a stignemo u ponoć i stignemo ujutru i slušamo ko je stradao, ko je poginuo itd. Nemojte to da dozvolimo.
U danu za glasanje ko god dobro mislio Srbiji neka podrži ovaj predlog. Ovde nema politike ovo je život. Ovo narodu treba. To građani od nas traže. Mi ne smemo pred njih da izađemo bez obzira iz koje političke opcije, ako ovo ne napravimo. Pričamo Hrvati napravili. Jesu napravili i zadužili se i sad nude sve autoputeve pod koncesiju da im neko otplaćuje kredit. Mi radimo koliko možemo, sada ova vlada i maksimalno radi ali ne dozvoljavamo da ugrozimo državu i njene interese, da ono što uradimo možemo i da platimo i da vratimo i da pokrijemo.
Prema tome, ne želim sada da slušam priče, krivi su ovi, a nisu oni. Nemojte ko je ukrao santimetar. Mi znamo ko je ukrao. Mi znamo da su se neki ljudi izubijali na početku mandata, bilo je mrtvih koliko hoćete oko ovoga, oko ovih investicija u infrastrukturi. Pucalo se iz svih oružja. Nažalost, stradali su i najviši funkcioneri države. Vi znate šta se tu događalo kada se najviše u Srbiju ulagalo, gradilo i radilo. U mutnom se najbolje riba lovila. Godine 2004. sam došao i počeo to da radim. Pita me gospodin poslanik – šta ste uradili? Ja mu kažem – od mosta Slobode, do Borove Glave, do tunela u Ovčar banji, do rekonstrukcije Sićevačke klisure, do kompletne rekonstrukcije, do makedonske granice, kompletne rekonstrukcije do hrvatske granice, kompletne rekonstrukcije do rumunske granice, do Vršca, kompletne rekonstrukcije do Subotice, kompletne rekonstrukcije do Kikinde.
Mogu da vam nabrajam dva dana i dve noći, gospodine poslaniče, ponosan sam. U svaki grad kad odem svi kažu – hvala vam. Ništa nisam uzeo od toga. Ništa nisam odneo. Moj niko nema firmu koja se time bavi, ni ja se time nisam bavio. Neka mi jedan kaže u Srbiji da sam uzeo sto evra jednom izvođaču. Evo, odmah dajem ostavku i idem kući.
Prema tome, nemojmo tu kroz jednu ozbiljnu investiciju pričati prazne priče. Ova vlada je ozbiljna Vlada i radi jedan ozbiljan posao. Radi ono što narodu mora da se uradi i što je naša obaveza da uradimo. Mi smo to obećali na početku mandata i to moramo da završimo i vi da nas podržite. Mi dolazimo pred vas da vam podnosimo račune. Obećao sam vam za koliko će se završiti. Preljina kada je počela, rekao sam 38 meseci, biće i manje od 30, a vi se provozajte zajedno sa mnom kada god hoćete. Ima mnogo investicija i Srbija je krenula. Nemojte sada da pričamo priče, ne radi se ništa. Ako sada jedna država na infrastrukturnim objektima trenutno radi tri milijarde evra projekata. Gospodin Babić je pričao, samo na koridorima, na putevima dvesta, skoro trista gradilišta kad se sve sabere. Sve to u jednoj maloj Srbiji i to velikih gradilišta. Šta ćete više ljudi? Mora još više i brže.
Hvala svima onima koji nam pomažu. Hvala ambasadama zemalja koje su pomagale da se ovi projekti realizuju, vladama zemalja koje su nas razumele. Da ste bili u Kini sa predsednikom Srbije, da vidite kako nas je primio predsednik Kine i da vidite kako je obećao da ovo realizuje što pre, možda je i realizovao. Rekao je – ovo mora odmah da se radi i mora da se nađu pare i sve šta vam bude trebalo, imate pomoć Kine i u energetici i u infrastrukturi, gde god treba.
Prema tome, iskoristimo ta prijateljstva, te dobre namere i Svetske banke i evropskih banaka i Kine i Rusije, nemojmo odmah pljunuti. Danas slušam poslanike samo pljuju taj Južni tok. Ljudi, budimo srećni, postajemo centar za distribuciju gasa, ne na Balkanu jugo-istočnoj Evropi. Svi glavni koridori se ukrštaju u Srbiji i mi sada i to pljujemo. Ljudi moji, znam koliko smo pregovarali i koliko smo se borili za to, da to bude ovde. Rekonstrukcija rafinerija, rekonstrukcija svega ovoga što je uređeno, da sve više troši benzin.
Tačno je da se u Nemačkoj radi puno, ali ponavljam od benzina 56% se izdvaja od akciza na gorivo i ugrađuje u puteve, a kod nas nema. Mora da se daju penzije, moraju plate državnim činovnicima. Šta vi mislite da naša Vlada, da naši funkcioneri ne bi voleli da se tu uloži u puteve kao u drugi zemljama, ali ne može jer tamo neko neće primiti penziju. Ali, ovo mora da se radi na neki drugi način. Mi nalazimo ovaj način, a vi ako ste znali bolje što niste našli neko bolje rešenje. Mi vam ne bi smetali, niko vam nije smetao, mogli ste da napravite šta god ste hteli.
Nisam bio predsednik Odbora za infrastrukturu Srbije, neko drugi je bio i stopirao sve ove investicije. Rezultat je bio nula. Nemojte sada pljuvati one koji su pokrenuli da se ovo radi.
Hvala vam puno na saradnji, svim narodnim poslanicima. Hvala svim saradnicima koji su učestvovali da se ovi projekti realizuju. Budimo srećni što ćemo brzo izdavati lokacijske dozvole i građevniske i što ćemo brzo graditi i raditi. To je dobro za sve nas i nemojmo sada biti ljubomorni na neke koji su našli neki ključ kako to može da se reši, a oni koji to nisu rešili sada neka nauče, pa možda i oni nekad budu trebali to da primene. Neka vide kako se to radi. Gledanje, učenje, snimanje, specijalizacija, nije zabranjena, to je normalno.
Prema tome, ja vas pozdravljam, gospodo narodni poslanici. Podržite ovu ratifikaciju i jednog i drugog sporazuma. To je važno za ovu našu prelepu Srbiju, jer stvarno su nam putevi loši. Nemamo putnu infrastrukturu. Ovo je 21. vek i moramo to uraditi i završiti.
Još jednom hvala svima. Hvala svima koji su učestvovali u ovim diskusijama i očekujem da što pre počnemo radove. Možda će nas naši prijatelji obradovati da ih počnemo i narednog meseca, jer su nam rekli – nemate ove godine, daćete iduće godine, sačekaćemo vas. I to su rekli. Znamo da morate to da radite. Nemojmo sad kritikovati, napadati i pričati priče.
Rekli su nam – nemate odjednom 10 miliona evra, ali dajte dva, pa ćete dati sukcesivno tokom godine ostatak. To samo mogu da urade neki prijatelji.
Evo, pre neki dan je dolazila i Svetska banka, koja podržava sve naše projekte i koji kažu – pomoći ćemo i mi koliko god možemo.
Još jednom hvala vam i nadam se da ćete podržati ove ratifikacije i da ćemo obradovati građane Srbije dobrim projektima i brzo izvedenim radovima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da jedna priča koja se ovde ponavlja o nekim zabludama. Svako ko želi da se nešto informiše može da dobije pravo informaciju gde god hoće i urbanizmu, i u ministarstvu, i u katastru i na svim tim mestima.
Ovde nema zablude. Zabludu prave pojedinci koji ne čitaju ono što je napisano. Nije tačno da je urbanizam dao dokumentaciju katastru i da nema dokumenta. To nije tačno. Ako ste čitali Pravilnik kako će se sprovesti, a za sve ovo postoje i prateći dokumenti i prateća akta, urbanizam je dao kopije svih zahteva u katastru, a original je ostao u urbanizmu. Znači, novi zakon stupa na snagu i nastava se jedna proces koji je bio u toku. U katastru se nalaze kopije i zato je to išlo sporo, bilo je mnogo predmeta i urbanizam je morao da iskopira i da dostavi katastru kopije, kopije svih dokumenata.
Molim vas, nemojte više priču katastar, legalizacija, upis u katastar nepokretnosti. Možda se desi lapsus da neko pomene, čak ljudi koji rade u katastru oni zovu upis u katastar nepokretnosti katastarska legalizacija. Neki koji tamo rade, neki pravnici oni tako to nazivaju. Molio sam ih da to ne koriste jer to stvara zabludu. Legalizacija je jedno, a upis u katastar nepokretnosti je drugo. Ne bih želeo da sad gubimo vreme da to objašnjavam.
Želeo bih samo još jednu stvar da kažem, nemojmo mešati građevinsku dozvolu i upotrebnu dozvolu. Mnoge stvari su definisane i to treba pročitati i proučiti. Upotrebna dozvola se dobija od komisije koja se formira od stručnih ljudi i sve upotrebne dozvole se dobijaju na isti način. Ali, postoje objekti, značajni, koji zahtevaju posebne mere, objekti za javna okupljanja građana gde moraju da se ispoštuju određeni propisi koji treba da se odrade da bi se dobila upotrebna dozvola.
Navodim primer jedne sportske hale, gde sada i objekti tog tipa koji nemaju upotrebnu dozvolu moraju da reše to pitanje jer će biti zatvoreni. Dešavaju se tragedije protiv požarna zaštita, izlazi za evakuaciju brzu itd. Veliki super marketi, stadioni, objekti od posebnog značaja, termoelektrane, hidrocentrale koje se sada rade po Srbiji itd. To su specijalni objekti koji moraju za upotrebnu dozvolu da dobiju, zatim, mostovi, probna opterećenja itd.
Znači, to su stručni timovi koji se formiraju od ministarstva i koji imaju nadležnost da sa određenim stručnim ljudima izvrše pregled i daju upotrebnu dozvolu. Svako lice koje da upotrebnu dozvolu i stavi svoj potpis je odgovorno za objekat za koji je dalo upotrebnu dozvolu. To je proces koji dosta i traje.
Ne možete vi sada za jednu termoelektranu dati upotrebnu dozvolu tako. Evo, sad se radi Kosotolac. Treba sutra da date upotrebnu dozvolu. Upotrebnu dozvolu za fabriku sumporne kiseline na primer koja se radi, upotrebna dozvola za objekte koji su specifični mora da se raditi posebno i ne može se dati na osnovu građevinske dozvole jer je proces izvedenog stanja na terenu veoma bitan i to komisija traže.
Vi možete imati sve isprojektovano, ali kada dođete tamo, morate imati posebne mere koje se moraju otpoštovati i mora se napraviti projekat izvedenog stanja, jer se u toku izgradnje projekta, uz konsultacije sa investitorom, nadzornim organom i izvođačem, pravile su se neke promene u saglasnosti sa projektantima itd, da nikada nije postupak na velikim objektima projektovanog, izvedenog stanja identičan.
Mi projektujemo autoput, radimo, ali usput se desi nekih ustupaka gde mora da dođe do izmene projekta, na primer sada bušimo tunel i dok ne zabušimo u planinu ne znamo šta ćemo sve propratiti kroz tu bušotinu koja se pravi, i ako se jave unutra klizišta, podzemne vode, niz problema, to se mora rešavati naknadno i zato je potrebno uraditi projekat izvedenog stanja za pojedine objekte, da bi se dobila upotrebna dozvola, ako ona odstupa po zahtevu nadzornog organa koji je to upisao u knjigu od projektne dokumentacije i ako je naknadno urađena nova projekta dokumentacija.
Prema tome, ja vas molim, pažljivo vas slušam i zahvaljujem se svima vama na saradnji, ali ima tu puno stručnih ljudi koji rade na ovome i ovo su vrlo složeni problemi, kada mi dajemo projekat objekta čija je vrednost, na primer trenutno se radi o 300 miliona evra, gde ima hiljade i hiljade, znate kolika je projektna dokumentacija za jedan takav objekat, pun je kamion projektne dokumentacije. To rade stručni ljudi, pretežno fakulteti, elektrotehnički svoj deo građevinsko-arhitektonski, instituti, institut za puteve, svi imaju svoj deo koji obavljaju, stručno potpišu i naravno za upotrebnu dozvolu mora to sve da se usaglasi, završi i odradi.
Zahvaljujem vam se na saradnji, na diskusiji itd, ali nemojte oko nekih stvari, gde ne poznajete, ja poznajem tu neke ljude koje izuzetno cenim i poštujem kao narodne poslanike, ali ne može profesor književnosti ili engleskog jezika da nam objašnjava kako se dobija upotrebna dozvola ljudima koji to rade godinama i koji su za to verzirani i koji imaju određene zakone i nije nama sve jedno gospodo.
Ja kao ministar moram na svaki taj projekat da stavim svoj potpis na kraju, i na upotrebnu dozvolu svoj potpis i doživotno odgovaram za sve ono što sam potpisao. Nemojte mi sada objašnjavati šta treba ja da uradim da bi zadovoljio nekog Peru, Žiku ili Miku tamo, da bi Mika bio zadovoljan, kaže – bravo majstore, super si itd. Od danas imate na sajtu Zakon o planiranju i izgradnji, možete ga pratiti, čitati, usaglašen potpuno. Predviđa sve ove stvari i velika je odgovornost. Mi smo ubacili još jednu stvar koja je vrlo važna.
Ja se s vama potpuno slažem u mnogim diskusijama. Za mnoge stvari su odgovorni nadzorni organi, tu se ubacuje i odgovornost ljudi koji, do sada ni jedan nadzorni organ ni za šta nije odgovarao, a oni su ti koji parafiraju u toku izgradnje, potpisuju itd. Moraju i oni da odgovaraju nešto. Ne može nadzorni organ da da falš dokumentaciju i svi tamo odgovorni, a on ništa. On je zakonski stručno lice koje stručno daje, i njegovo rešenje ne može da pobije niko sem suda, sudskog veštaka.
Prema tome, ovo je specifičan deo i zato smo u tom zakonu i izdvojili ove male objekte, privatne objekte, od ovih velikih gde su specifični uslovi za dozvole. Nije isto dati dozvolu za privatnu kuću od 200 kvadrata, gde može i za jednu fabriku od 300 miliona evra. To je potpuno drugačija stvar i potpuno vas razumem u tome.
Što se tiče ovoga da treba komisija da utvrdi stanje na objektu, o tome sam govorio više puta u parlamentu i to je činjenica. Da bi vi utvrdili izvedeno stanje na jednom objektu koji treba da se legalizuje i koji je divlje napravljen pre 30 godina, na privatnoj kući, koja je najniži rang tog objekta koji se radi, košta, da bi utvrdili izvedeno stanje, pravo stanje da imate pravu dokumentaciju, košta jedno 20, 30.000 evra. Znači, mora da uradite ispitivanje objekta kompletno, a zamislite koliko bi koštala jedna fabrika ili jedan deo autoputa. Gospodin je nedavno govorio o autoputu pre neki minut, ali to je nesreća naša, neko je počeo da ga pravi bez dozvole. Kako je moguće da je dobio dozvolu ako nije rešio imovinsko-pravni odnos i platio seljake koji izlaze i blokiraju put. Znači nije uplaćeno i to ne može više da se radi. Ja ne dozvoljavam tu gradnju. Nadam se da ćete me podržati, a to je neko nekad počeo i sada neko nastavlja i tera do kraja. Sada pitam, žao mi je što nije nikad u sali bivši ministar finansija, kako je dobio kredit za taj autoput ako nije imao građevinsku dozvolu i projektnu dokumentaciju? Kako je odredio cenu koliko to košta, kako je raspinjao tender i kako su ti radovi krenuli, po kojoj osnovi? Zato se dešavalo da takav objekat krene se, pa bude 100 miliona evra, a na kraju bude 400. Uvede se izvođač sa 100 miliona a na kraju se izgura cifra, što se događalo, da ne ponavljam te primere. Mi smo svi ovde sa jednim zadatkom, da gradnja bude povećana, da bude sve pravo stanje, da nema ništa montirano, potureno, nedefinisano i nemojte se ljutiti što neke stvari, a meni je žao što smo neke amandmane odbili, ali su potpuno skoro identični, ima tu poslaničkih grupa koje su dale, a vaš amandman je potpuno identičan, skoro za nijansu je različit od gospođe SPS, koji je prihvaćen, malo i od PUPS-a, i sada su pravnici vagali i rekli, ovaj je za nijansu malo bolje definisao, zbog jedne reči možda, i prihvatili ga.
Nemojte se sada ljutiti, kažem da ste svi bili tu i imate po 5 poslaničkih grupa, koje su dale dobar amandman, koji je prihvaćen jedan, jer ne možete svih pet. Nemojte se ljutiti zbog toga, ali su svi tu negde. I vaš amandman je bio sličan, jedna mala nijansa, ali ja nisam pravnik,pa su pravnici rekli, ovaj je najpreciznije definisao i onda su ga prihvatili kao takvog.
Hvala vam i ja smatram da je vaša diskusija dobra, i u pravom smeru i hvala vam na jednoj ovako kreativnoj diskusiji, jer odavno niste imali bolju diskusiju, nego danas. Sve što ste rekli, stoji. Kažem, nijanse tih amandmana, evo nadam se na sledećem zakonu koji će sve ovo izdefinisati, kao jedan veliki krovni zakon za sve ovo, će biti sve jasno i razjašnjeno, i ja vas zato pozivam, pogledajte, na sajtu se nalazi, pa ćemo veoma brzo razgovarati o tome.