Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jako mi je drago da ste vi ušli u jednu polemiku sa poslanikom, da želite da pohvalite i vaš rad i rad Agencije i službe, da to sve ide elektronski, da je to dosta ubrzano itd.
Gospodine ministre, želim da vam objasnim da privrednih subjekata u Srbiji skoro više nema. Oni se svi pogasiše, ugušiše. Mi sada pokušavamo da kroz neke amandmane učinimo neki zadnji trzaj da baš sve ne propadne. Meni je jako drago što vi dajete optimističke izjave svaki dan i govorite da imate izuzetne rezultate. To je lepo.
Vi ste, gospodine ministre, pojedine gradove potpuno uništili ekonomski. Vi ste privredu potpuno uništili. Džabe ćete vi da pogrešite kod jedne čipsare u privatizaciji i da priznate grešku, kada ona sada duguje 15 milijardi, dok onaj koji je nju kupio, kako je kupio i uništio, a sada seljaci nemaju gde da prodaju krompir, seljaci iz pet opština, gde čovek koji ima 400 hektara krompira na Pešteru, ostavio ga je da mrzne po ovom mrazu i ne zna šta će sa njim, a vi ne znate šta ćete sa fabrikom koja je bila jedna od najboljih na Balkanu.
Da li vi znate da ste jednu od najboljih putarskih firmi lokalnu "Niskogradnju" uništili, prodali ste čoveku kome ja, koji ga poznajem 20 godina, ne bih dao kokošku da čuva, a vi ste mu dali firmu. On je došao u firmu sa lopatom, izudarao radnike i sada spor traje, a firma je propala, zaduženja, krediti, obaveze i sada je firma nabila milijarde dugova. Šta sada sa njom da radimo? Znate li da tamo nema nikog da okrpi rupe na putu, jer nema firme? Dolazi "Štrabart", pa kad mu iskoči bolji posao, on ode u drugi grad, nađe veći posao. Nema ko da baci so, da očisti sneg, gospodine ministre.
Vi ste uništili gigante. Jedan PIK "Takovo" je uništen potpuno. Sada mi vi objasnite, mi koji smo veliki proizvođači rakije u Srbiji, kuda ćemo sad rakiju kada se sve destilerije sa srpskim brendom, uzmimo podrume "Takovo", "Čačanku", "Srbijanku", ne postoje više te firme. Šta će sada seljaci da rade, da idu da prodaju na flašu po ulici?
Ljudi su isekli prohrom i prodali Nemcima na kilo i zaradili milione. Tu su sada otvorili "Ideu", otvorili prodavnice nameštaja, itd. Prošetajte malo po Srbiji, ako hoću ja ću besplatno da vas sprovedem, pa da vidite šta ste napravili. Firme koje su bile srpski brend, ne postoje više, nema ih nigde, ali je bitno da se mi elektronski dopisujemo, mi smo srećni, sve ide.
Kada se raspravlja o ovoj temi u parlamentu, na kraju godine, pogledajte – 10-ak poslanika. Gospodine ministre, propala privreda. Da li ste videli neke gradove o kojima pričate da postoje, a sada kada se pravi budžet, oni su u velikoj krizi, izdvajaju se ogromna sredstva da prežive, a ja slušam hvalospeve o njima u toku godine. Jedan politički obračun prema određenim sredinama je bio i on još uvek traje.
Gospodine ministre, vi ste umetnik. Uništiti jedan PZP "Beograd", to je bila umetnost. To je bila najbolja putarska firma u jugoistočnoj Evropi. Uništiti PZP "Niš", PZP "Kragujevac", PZP "Vranje", uništiti "Vojvodinaput", "Bačkaput", da li se vi nekada zapitate – šta to vi radite? Sad ćete nam pričati da Agencija za privredne registre funkcioniše idealno, poreska uprava, itd. Tako je, poreska uprava vam najbolje funkcioniše, ali odra narod, odra privrednike, neće privrednici više da postoje, ostaće vam samo poreska uprava i vaši uterivači dugova koji idu iz dana u dan. Znate li koliko objekata danas treba da plati porez na imovinu, a svi su prazni, ne radi niko ništa? Znate li kolike su kamate, 23%?
Pre neki dan pitam vašeg izuzetno velikog stručnjaka, jednog od direktora – kako, direktore, sada da rešimo nešto ako ne radi godinu dana, nema posla, nema interesa da se to radi, a on kaže – jedino da izbegnete plaćanje je da porušite objekat. To je njegova ideja.
Prema tome, ja vas stvarno ne razumem. Da li vi živite negde u oblacima, umesto ovde da dođete i da pokušate zajedno sa nama ove amandmane da uradimo, da ovo malo uteramo, doteramo, zategnemo koliko može, da ove neuspešne privatizacije pogledamo, da vidimo šta može još da se uradi, da se nešto popravi. Vi nama sad pričate o velikim poslovima, o velikim uspesima, o pohvalama koje dobijate. Od koga vi dobijate pohvale, samo mi to recite? Da li je jedan privrednik vas pohvalio? Jedino Mišković, naravno. On je vaša desna ruka. Neki dan vidim – na svim sastancima je on. Jel on premijer? Ako jeste, slobodno recite. Hajde mi njemu da pišemo amandmane, da sa njim razgovaramo, da ga dovodimo ovde i da nam on odgovara na pitanja. On vam je izbegao da plati sve obaveze prema ovoj državi. On duguje najviše ovoj državi. On duguje najviše srpskoj privredi. On je uništio srpsku privredu, to vam ja potpisujem. On je hteo svugde, mada sam mu ja svojevremeno rekao da prikoči. Sada ste zaustavili građevinarstvo da biste prodali njegove stanove koje je radio za Univerzijadu.
Da li vi znate, slušam jutros u vestima poginuli jadni radnici dole, ginu Srbi, a čija je to firma ministre? Dinkićevog brata od tetke. Znate ko je, pa kod mene je bio direktor taj Zlatanović, isterao sam ga , a on sada vodi investicije, njegova tamo ta familija treba da im se zabrani da se bave građevinom, oterao sam ih, kao ministar. Ali oni sada vode investicije u sportu, oni imaju građevinske firme, oni rade i kanalizaciju i vodovod, i mostove, i hale, i sve. Na šta to liči? Kuda to vodi? Stradaju nedužni ljudi.
Da li ćete tu nešto da preduzmete. Vi sada hoćete da pokrenete građevinarstvo, da pokrenete putnu privredu, da otvarate sada auto-put, sad i Metro ste našli da otvorite uoči Nove godine, izbori su ministre za dva, tri meseca, raspisuju se. Završili ste karijeru. Ovo je jedna od zadnjih skupština, imaće još ova za budžet i kraj. Dolaze drugi. Nemojte sada pričati prazne priče. Pa vas i vaši poslanici neće da slušaju. Neće privrednici da vas slušaju, jer znaju ovo što pričate da nema veze.
Danima nisam hteo da diskutujem ništa. Slušam i gledam kako ovo ide, i šta se ovde zapravo događa. Mi nešto otaljamo neke poslove, pa neće nas Evropa ovakve kakvi smo, pa mi smo doneli te zakone, pa agencije, pa amandmane menjali, pa prilagođavali sve, ali neće. A što nas neće? Što smo ekonomski na kolenima, što se nezaposlenost bliži 30%, što se politizira, što se dele krediti po političkoj osnovi, što vi vodite kampanju za regione već godinu dana, ministre.
Ministre ko vas je ovlastio da vodite kampanju, a privreda ne postoji. Gde god mrdnem ja vas vidim tamo u kampanji, regioni Srbije, vi Kalanovićka i ekipa. Šlemove neke nosite, hajde i mi svi šlemove da ovde stavimo neke plave. Kakav vi šlem nosite, gde to vi učestvujete, plave šlemove….
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da i šlemove i ekonomsku situaciju i sve vaše opaske bar malo dovedete u vezu sa temom dnevnog reda, na dnevnom redu je Predlog izmena i dopuna Zakona…)
Sve je ovo u vezi gospođo Čomićka.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče da je u vezi, ne bih vas prekidala. Molim vas da me saslušate. Dužni ste da saslušate predsedavajuću. Devet minuta i 30 sekundi vas vrlo pažljivo slušam, jednom ste upotrebili rečenicu – mi ovde govorimo o Zakonu o agenciji i privrednim registrima, pa je onda bila argumentacija koja je vaše pravo i molim vas, bar malo da dovedete u vezu sa temom dnevnog reda. Izvolite.)
Gospođo Čomić, stvarno ne bih želeo da vam pokvarim dan, pa da još nešto diskutujemo, da se vi nervirate…
(Predsedavajuća: Nema načina da vi meni pokvarite dan ali ima načina da vi i ja poštujemo odredbe Poslovnika.)
Prekinuću, nema nikakvih problema, zadovoljan sam kada ste vi nasmejani i zadovoljni i presrećan i ne bih vam pokvario dan u ovom parlamentu. Prema tome, sešću ja ali vas opominjem da ima hiljade problema. Gospođo Čomić, tu će sesti u vrlo kratkom roku neko drugi. Moraće i ove probleme da reši.
Molim vas, okrenite se problematici koja je aktuelna. Dajte kroz ove amandmane, kroz sve ovo, da nešto popravimo na kraju godine ako može, a može pomalo. Sada imamo Odbor za privatizaciju, neke ljude molimo, teramo, preklinjemo, dajte ljudi da proradi nešto. Dajte da ljudi rade, da prime platu. Džabe je sve to vaše elektronski što ćete pratiti. Džaba što ćete se dopisivati. Džaba što će poreska uprava biti efikasna ali više nema od koga da uzme jer go se ne svlači. Hvala vam puno.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se i sada okupili ovde da raspravljamo o nekim pitanjima koja su toliko nebitna za Srbiju u ovom momentu, a o onim ključnim pitanjima ne raspravljamo, niti ko želi da raspravi.

Čuli ste sad i neke rasprave o Kosovu. Zašto se ne pokrenu neka pitanja koja su izuzetno važna za Srbiju? Čitav svet o tome raspravlja u ovom momentu, svi parlamenti, samo smo mi pasivni i samo mi ćutimo.

Drugo, Srbija ne zna u ovom momentu da li ima Vladu ili nema Vladu. Da li Srbija ima premijera ili nema premijera? Da li postoje sednice Vlade ili ne postoje sednice Vlade? Da li se ovde vlada uredbama i telefonskim sednicama u ovako teškoj situaciji za Srbiju? Ne kažem samo teškoj situaciji zbog situacije na Kosovu, i koju nas je dovela ova vlada, svojim odlukama koje je donosila bez ovog parlamenta i kršeći Ustav i određene važeće zakone koji su doneti u Republici Srbiji.

Ova vlada jednostavno ne rešava ni ekonomske probleme koji su izuzetno važni za Srbiju. Ova vlada svaki dan je u kampanji i pojedini čelnici ove vlade ili neki koji su van Vlade, ali njegovi predstavnici učestvuju izuzetno puno u Vladi, vode kampanju i stalno ponavljaju da je ova vlada nesposobna, da nije ni za šta, da ne može da reši nijedan problem i da što pre treba da ode.

Prema tome, pitanje je jednostavno - da li mi sada imamo Vladu? Da li je Srbija brod koji pluta na otvorenom moru i ne zna gde će se razbiti o neke stene? Ko vodi ovu državu? Mi čujemo ponekad predsednika koji samo nešto otvara. Ovde se otvara autoput gde nije zatvorena finansijska konstrukcija. Ovde se otvara autoput gde nije bio nikakav međunarodni tender za izgradnju autoputa. Bez međunarodnog tendera ne možemo pristup dobiti bilo kojoj ozbiljnijoj banci evropskoj ili svetskoj, da bi koristili sredstva.

Ovde smo nedavno čuli premijera koji je ispričao niz, da ne kažem, gluposti, da su sve finansijske konstrukcije za koridore zatvorene, da su nađeni investitori. Setimo se samo, Grdelički tunel treba da se radi najmanje četiri godine da bi se završio i da je to izuzetno skupa investicija.

Ovde pojedini političari iz vladajuće koalicije otvaraju i metro, bez tendera, bez ičega, uslikaju se, radovi počinju. Ova država je jednostavno ušla u jednu totalnu anarhiju, gde se ne zna ko pije, ko plaća, ko šta obećava, ko otvara, ko potpisuje, ko sklapa.

Prema tome, molim vas urazumite se i dajte ovaj parlament da preuzme neku određenu ulogu, da poređamo tu članove Vlade i da vidimo da li oni funkcionišu, da li oni govore među sobom, da li komuniciraju, da li su oni sposobni da reše bilo koji problem i da se urazume da se vrate važećim zakonima koji važe u ovoj državi.

Još nigde na svetu nisam čuo da neko iz čista mira izađe na ulicu i kaže - evo otvaramo metro, radiće neka sumnjiva firma koja je ovde kupila jednu fabriku i kupuje sad neke druge firme itd, bez tendera, bez ičega. Niko ne zna koliko to košta. Niko to nije isprojektovao. Ugovara se nešto bez projektne dokumentacije, bez ičega. To nigde na svetu nema, samo kod nas.

Ovde se prime hiljade nekih agronoma na određeno, preko omladinske zadruge, na dva-tri meseca. Vodi se kampanja koja je skuplja nego plate tih agronoma. Oni će biti tobože negde neki savetnici. Niko nema da kaže gde, kako, ko će da ih plaća, gde će ti ljudi da sede, sa kim će da komuniciraju. Selo je odavno umrlo.

Prema tome, mi nemamo Vladu i zamolio bih predstavnike i vas, kao predsednicu parlamenta i sve narodne poslanike, da mi zovnemo tu Vladu jedan dan i da pitamo, da li ona postoji, ili je imamo ili je nemamo.

Ako je imamo, kad se ona sastaje, koje su te sednice i da vidimo izveštaj o radu te vlade.

Sad se sprema budžet. Kako se sprema budžet? Ko sprema budžet? Gde se pravi budžet za narednu godinu? Koje su to investicije koje će ući u budžet? Da li će taj budžet obezbediti sigurnost gađanima ili neće itd? Hvala.

Gospodine predsedniče hteo sam da vam postavim pitanje koje je više puta ovde u sali postavljeno, ali još uvek nije stigo odgovor. Molim vas da mi odgovorite. Radi se o sledećem.
Kada je u prethodnoj Vladi u ovom parlamentu donesena odluka da se raspisuje koncesija za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, da bi se to zaustavilo, da ne dođe do realizacije celog projekta, koji je bio najveći projekat u istoriji Srbije i da se ne bi Srbija kreditno zadužila, niti imala bilo kakve budžetske posledice, jer vi dobro znate kako to sve funkcioniše u Zakonu o koncesijama, tražilo se da se 12,5 hiljada strana ugovora objavi na sajtu. Svaka stranica. Šta više, i 5-6 stranica koje su bile sporne, a kasnije jedna stranica koja je poslovna tajna preduzeća, koncesionara, tražilo se da se objavi u celosti. I objavljeno je sve u celosti. Javnost mora znati i sve mora biti transparentno itd.
Vi ste namerno doprineli da se ta koncesija, mada je prošla kroz ovaj parlament, ugasi od nekog saveta za infrastrukturu, kao radnog tela Vlade i da se stopira.
Sada, kada se postavilo pitanje "Fijata", ugovorom sa "Fijatom", objavljeno je na sajtu, ali sve je zatamljeno. Srbija je dala milione i stotine miliona evra, tačnije, preko 700 miliona evra je Vlada uplatila za projekat "Fijata". Zašto je zatamljeno i zašto se ne objavi sve u celosti? Koje su to tajne i ko čuva tajne? Ko je sklopio te ugovore?
Drugo pitanje koje je izuzetno interesantno je "Satelit". Da li je tačno da je predstavnik Vlade za "Satelit" bio Homen, a da njegova kancelarija, odnosno da je njegova majka branila okrivljenog u ovom postupku, gospodina Davinića?
Treća vrlo interesantna stvar je za gospodina ministra zdravlja. Gospodine ministre, više puta sam vas tražio i zamolio da nekako stupimo u kontakt. Jedan borac iz Ivanjice, koji je učesnik rata na Kosovu i koji je od ozračenja dobio leukemiju, a takvih je na stotine širom Srbije, on je mlad dečko, ne može nigde da nađe dinar. Otac po Beogradu ide od poslanika, do poslanika, ide od firme do firme i maltene prosi, moli i preklinje da ne umre dete, jer je nedavno u bolnici u Lajpcigu jedna žena uspela da se spase, a inače je ispraćena iz Kraljeva - zašto nema dinara od Ministarstva zdravlja, da se pomogne jednom takvom čoveku?

Gospodine predsedniče, nije tačno da je raskinut ugovor koncesije od koncesionara. Tačno je da je Savet za infrastrukturu tražio da se raskine koncesija jer je to bio san Nenada Čanka i gospodina Kostreša da neće podržati Vladu ako se ne raskine ugovor o koncesiji jer su oni bili protiv toga. I nije tačno da nije objavljeno. Sve je moralo da se objavi jer je ekipa novinara dolazila i Izvršno veće Vojvodine je tražilo svaki red da mora da se objavi i da nema poslovne tajne.
Kakve su to tajne kod "Fijata"? Nema tajni, gospodine predsedniče. Mora svaki red ugovora da se objavi. To su novci koji su građana Srbije i nema razgovora o tome da ima bilo kakvih tajni. Ono što je objavljeno na sajtu je najveća bruka i sramota za ovu vladu, da to bude potamljeno, da to ne može da se vidi i pročita javno, a tolike se pare ulažu i od projekta nema ništa. Vi znate da je 2009. godine rečeno da će izaći 200 hiljada automobila iz programa "Zastave" i da će biti prodati na rusko tržište. To je govoreno ovde u parlamentu. To ste i u kampanji govorili. Ja vas molim da objavite ugovor, inače ćemo tražiti od Poverenika za javne informacije da naloži da mora da se objavi ugovor u celosti. To tražimo mi, narodni poslanici. Nema tajni. Od koga vi krijete? Od parlamenta? Koje su to vaše tajne? Koje su to poslovne tajne "Fijata" koji je bankrotirao?
Drugo pitanje na koje ste odgovarali je klasičan primer korupcije i to ne bi smelo više nikad da se dogodi. Takvih slučajeva ima mnogo, ja vam mogu doneti dokumentaciju i o tome možemo razgovarati.
Treće pitanje, gospodine ministre zdravlja – nisam ja to pitao zbog ovog jednog slučaja. Vi ste se uključili da pomognete. I nije tačno da treba 120 hiljada, treba 180 hiljada evra. Ali, ponavljam, zbog roditelja, zbog obolelih u Srbiji, danas se sve više ljudi šalje da idu od ustanove do ustanove, od institucije do institucije, da prose i da traže novac. Mi ovde svaki dan u poslaničkom klubu primimo dva,tri građanina koji dođi traže novac. Evo sad imamo zahtev da poslanici od plate, od dnevnice, od paušala izdvoje sredstva da pomognu. Vi u zdravstvu morate taj problem rešavati trajno, inače ne može Srbija, ne može roditelj kome je neko oboleo i ko je na samrti da ide od građanina do građanina i da traži i da prosi.

Samo bih želeo da odgovorim premijeru.
Tačno je da ima slučajeva gde Vlada nije preduzela ništa, da leži u fijoci niz krivičnih prijava gde je zastupljen najveći stepen korupcije. Gospođa Malović, ministarka pravde, ima kopiju jednog takvog slučaja. Na primer, pitanje je – krivična prijava "Bundes kasa". Šta je sa "Bundes kasom"? Ima krivična prijava, oprane pare preko "Segedinske banke" i krivični postupak pokrenut i sve stoji u fijoci. Dalje, kiparske pare. Postupak stoji u fijoci. Zašto se ne procesuira ili se ne odbaci? Ja sam jedan od svedoka u tom procesu. Dalje, "Zagrebačka banka", "Nuba Invest" – krivične prijave nevladinih organizacija. Čak je i Sonja Liht protiv ministra Dulića pokrenula krivičnu prijavu i ta njena organizacija, kao i "Pištaljka" i ne znam ko sve još nije pokretao zbog nenamenskog trošenja para, ona akcija "Očistimo Srbiju" – čišćenje budžeta Republike Srbije. Tako piše u naslovu i to su mnogi preneli.
Molim vas lepo, vi ste 15. 11. 2011. godine dobili jedan dopis od UN gde vam se obraćaju tačno sa dopisom gde je korupcija, na koji način, itd. To nikada nije obelodanjeno i ništa nije preduzeto. Zašto se ovi postupci čuvaju i zašto nisu procesuirani i zašto nema nikakvog odgovora? Ako su neosnovani, zašto nisu odbačeni? Ja vas molim da nešto preduzmete.
Vama, gospodine ministre, želim da odgovorim.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da postavim pitanje Vladi – da li vi gospodo iz Vlade imate parlamentarnu većinu i zašto jučerašnja tema koja je bila izuzetno značajna za Srbiju umesto u 10,00 časova, 11,00 časova, počinje u 15,00 časova sednicom i do tada se ne obezbeđuje kvorum? O čemu se zapravo radi? Zašto neke tačke koje su prošle skupštinsku proceduru se ne glasaju?
Vi se, gospodo iz vladajuće koalicije, zabavljate dok danas na Kosovu svi Srbi su na barikadama i boriće se dole za svoja prava. Ovde u Beogradu predsednik Srbije juče drži sednicu, on postaje regionalni vođa, naravno, i drži jedan simpozijum koji se zove – Nova energetska budućnost jugoistočne Evrope. To traje tri dana.
Pre neki dan u Aranđelovcu jedan veliki skup, 100 najvećih biznismena u jugoistočnoj Evropi, novo doba itd. Ali, nema nikog da kaže nešto – šta ste se to dogovarali sa EU, sa Amerikom, sa kim ste pregovarali, sa Euleksom? Otkud Euleks dole koji je sada presvukao uniforme? Šta to znači? Kakva je budućnost Srba na severu Kosova i da li vi uopšte imate neki koncept kako to da rešite?
Vama je sve preče ovde. Evo, danas slušamo mnoge rasprave. Vi držite i razno-razne vežbe, reagujete kako reagujete na mnoge sitnice, a nikako ovo krupno državno pitanje da razrešite. Da li važi Rezolucija 1244 i dalje? Da li Savet bezbednosti ima neki autoritet ili nema nikakav? Da li njegove odluke treba da se poštuju? Da li skupštinske deklaracije važe nečemu i da li ih ova vlada poštuje? Da li skupštinske rezolucije i sve što je donošeno u ovom parlamentu važe? Zašto se sada ne čuju pregovarači, a i sam predsednik države, da daju uputstva? Zašto ne napravi jedan skup da svi čujemo o čemu se radi, već je taj narod na severu Kosova prepušten sam sebi, da danas svojim telima brani deo teritorije, brani Rezoluciju 1244 koju su tada prihvatili?
Ponavljam, premijeru sam postavio pitanje i nikada nisam dobio odgovor – kojih su to šest tačaka koje ste najavili pompezno i rekli da one rešavaju sudbinu Srba na Kosovu?
I zato ste dozvolili ulazak Euleksa i rekli ste da tih šest tačaka su ključne i vrlo povoljne za Srbe, da se Rezolucija 1244 ispoštuje. U njoj doslovce piše da između Srbije i Kosova nema carine, nema granice i da je Kosovo sastavni deo Srbije, da je administrativna teritorija koju štite međunarodne snage. Međutim, danas toga nema. Tamo, na silu pokušava da se uspostavi granica, da se prekrši rezolucija, da se prekrši ono sve što je dogovoreno.
Sada pitam, gde su tih šest vaših tačaka koje su bile ključne, koje su bile rešenje za Srbiju? Gde je Vuk Jeremić, gde je Boris Tadić, gde je Mirko Cvetković, da se obrate javnosti i da kažu šta je sa tim i da se obrate Srbima na severu Kosova šta da rade i kako da se ponašaju? Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine premijeru, morao sam da govorim po ovoj tačci, jer mi smo počeli kroz amandmane da doteramo jedan zakon koji nije u redu i zato se opozicija izuzetno trudila da nešto što Vlada greši godinama koliko toliko popravi, ali to je prosto nemoguće. Vi te amandmane ne vidite i vi ne želite da ih ozbiljno shvatite.
Mi želimo da se sredstva preusmere tamo gde treba da budu, gde treba da zapošljavaju, da podstiču izvoz, da poboljšaju proizvodnju, da jednostavno Srbija počinje da puni budžet iz realnih prihoda, a vi stalno vučete na drugu stranu i želite da kroz rebalans budžeta, evo i sada, da bi vam rebalans budžeta prošao, da napravite neke međusobne dilove, stranačke, partijske, da bi Vlada opstala još koji mesec.
Evo, vidi se koje vi amandmane prihvatate, amandmane koji će produžiti vek trajanja Vlade na nekoliko meseci i ulažete silna sredstva. Zato smo smi hteli ovim amandmanima da to onemogućimo i jednostavno usmerimo ono malo para što imamo tamo gde treba i gde će da budu veliki efekti. Ali vi nikako, vi se ponovo vraćate u staru priču - opstanak Vlade po svaku cenu. I da bi Vlada opstala po svaku cenu još koji mesec, vi pravite dilove koje vam daju pojedine partije grupe, grupacije, nepostojeće partije, gde su dva, tri poslanika, a vama to znači. Vi ćete zbog jednog poslanika potrošiti ako treba pola budžeta. Vi ćete vršiti rebalans budžeta tako kako vama odgovara, a ne ono što je interes građana Srbije.
Vi morate da ispunite nekom tamo gospodinu sve njegove zahteve da ne bi pala Vlada. Vi morate amandman da prihvatite koji je za Srbiju grobnica. Vi morate da prihvatite drugi amandman, nešto delimično, ispod žita, da bi se napravio dil da opstane Vlada, a odbijate amandmane koji su rešenje za Srbiju.
Vi ste ovde čuli kroz amandmane da poslanici postavljaju pitanja - šta je sa nacionalnim projektima, gde mi želimo da oni zažive, ali da neko napravi rezultat kroz te projekte, a ne vi pravite interese. Ako jedan političar hoće da dobije biračko telo u Kragujevcu, da se dodvori, vi tobože projekat Fijata je nacionalni projekat. Šta taj projekat daje Srbiji, a Srbija u njega ulaže?
Vi ste sad morali da kroz amandmane koje ste prihvatili od nekih političkih stranaka, da bi preživeli još koji mesec, da uskratite Šumadiju, Pomoravlje, zapadnu Srbiju, južnu Srbiju, da biste dali nekome u Vojvodini. Znači, nekome morate da uskratite da bi drugome dali, a to tome kome dajete nije neophodno, ali ćete zato neke da uništite, tamo gde treba da dođu sredstva.
Mi smo ovde čuli da je strateški važna za Srbiju poljoprivreda, da je strateški važna energetika. Vi se zadužujete pred kraj mandata, uzimate komercijalne kredite da biste ispunili neke vaše međusobne dilove i opstali, a ne radite na projektima koji život za Srbiju znače.
Gospodo, vi pravite autoput da se dodvorite EU gde nema saobraćaja. Vi pravite gde ima tri hiljade auto puta dnevno, a ne pravite gde ima 27 hiljada auta dnevno. Želim da premijer objasni - koji je vaš motiv da se dodvorite za neku NATO bazu, da napravite auto put, da prođe pored i pravite gde je danas saobraćaj tri hiljade auta, a na Ibarskoj magistrali uporno nećete da napravite auto put gde ima 27 hiljada kod Lazarevca saobraćaja dnevno, gde svaki dan pogine neko? Da li je to interes Srbije? Čiji je to interes?
Baš vas briga. Ovi vaši mučenici koji ne dolaze na sednice, ja se izvinjavam što tako nazivam neke, ali nemoguće je, radi se rebalans koji život za Srbiju znači, iz vladajuće koalicije imate ovde pet, šest poslanika. Molim vas, pa šta je to? Koja je to Vlada, koja je to Vladina većina? Šta će oni da prenesu svojim sredinama iz kojih dolaze? Kako će da objasni poslanik iz Užica Užičanima, da je tamo jedan propast, u Prijepolju? Vi znate da u pojedinim mestima, evo uzmite Priboj, nema grejanja, nema ništa. Evo danas ceo dan dolaze ljudi ovde u Skupštinu da ih primimo, škole se ne greju, obdaništa, nema dinara. Ali, zato Nenad Čanak ako nešto traži vi ćete da mu kupite šta god hoće i skije da se skija i napravićete mu ski stazu u Novom Sadu gde je ravno, ali vi to morate da bi ste opstali.
Vi morate Pajtiću sve da učinite, šta god mu padne na pamet, da bi opstali. Vi morate mnogima sve da učinite da biste opstali i da dajete tamo gde ne treba, a ne dajete tamo gde život znači. Zar jedno dete danas sedi sa šalom i zimskim kaputom i prati nastavu?
Vi ste Dinkiću ispunili uslove da ne bi pala Vlada i napravili haos u mnogim opštinama gde je siromašno stanovništvo. Kako dole narod živi? Vi ste morali da uradite, u rebalans da ugradite ono što on traži, inače pade Vlada. Vi se ponašate nedomaćinski. Vi se zadužujete nenormalno. Gospođo Đukić-Dejanović, mi smo bili u Kini, sećate se da je čovek nudio kredit 3% kamata godišnja, pet godina grejs period za energetiku, na 20 godina. Gospodin bivši ministar Petar Škundrić je to već sve završio. Šta smo uradili? Mi uzimamo kredit od Evropske investicione banke sa kamatom od 8%, 7,5%, bez grejs perioda, kratkoročni kredit.
Uzimamo kredit od Komercijalne banke na 18 meseci, pod komercijalnim uslovima. Zašto? Zato što to gospodin Dinkić hoće tako. On nije u Vladi, ali on je premijer, on vodi Vladu, on je Vlada. Ljudi, Dinkić je Vlada.
Ne znam kako se vi, gospodo u Vladi, osećate. Gospodine premijeru, da li je on iz senke premijer ili ste vi premijer? Uzmite dizgine, zategnite, uzmite stvar u svoje ruke i izbavite ovu Srbiju iz ove nesreće u kojoj se nalazi. Zima je teška. Ona je došla. Uskraćene su investicije. Kako da se plati za ono što je izvedeno? Nema investicija, nema novih zapošljavanja, nema onoga što je obećano u budžetu. Sada kroz ovaj rebalans sve ste izbacili što je bilo važno. Sećate se, kada ste usvajali budžet, ugasili ste koncesiju koja je bila najveća investicija u istoriji Srbije i najpovoljnija, i rekli ste – mi pravimo autoput Beograd-Čačak-Požega, ali da prvo napravimo u Vojvodini, da zadovoljimo.
Vi znate ko nije dao koncesiju, Čanak, Kostreš i Pajtić. I oni su uslovili da to mora da stane. Što niste napravili 100 metara autoputa? Niste. Što ne završite obilaznicu oko Beograda? Ne može. Zato pravite 12 traka ulaska u Novi Sad. Nema potrebe, ljudi. Idite, pogledajte malo, koliko je u Temerinskoj petlji, koliko je u Batajničkoj, koliko se u ovo ulaže. Čemu to vodi?
Molim vas da ovo što radite promenite politiku. nemojte praviti međusobne dilove i trošiti pare. Jug Srbije ne može da preživi, grca, guši se. Šumadija izdiše. Vi joj uzimate ugalj, ne revitalizujete zemljište, ne radite ništa i sve to proguta. Beograd se enormno zadužuje. Nema kontrole, sada će i Vojvodina da se zadužuje koliko hoće, a vi dajete pokrića i javnim preduzećima i svima.
Prema tome, molim vas, prekinite sa tom politikom. Nije sramota raspisati izbore, nije sramota reći – ovo ne ide više ovako. Gospodo, imate izbore. Predsedniče Vlade, lupite šakom od sto i kažite – ne može više ovako. Prvi ću vam čestitati i kazati – alal vera, predsedniče i podržaćemo vas u tome. A ne ovako, amandman da neko, šta god traži, šta im padne na pamet, ljudi se iživljavaju sa budžetom. Vi ste potpuno izašli iz okvira Zakona o budžetu koji je usvojen prošle godine i potpuno sad negde lepršate i donesete pred narodne poslanike većine, koji vam to sve verifikuju na kraju godine i vi zadovoljni, čekate zimu.
Kako živi Srbija? Šta se sa njom događa? To vas baš briga.
Prema tome, ovo ne vodi na dobro. Jabuke su tri dinara, to je sada otkupna cena u Srbiji. Ljudi, jel shvatate, nijedna fabrika ne radi, ni jedan prerađivač ne radi u celoj državi. Kako da preživi seljak?
Želim da mi gospodin Dinkić ovde, vaš veliki prijatelj i vaš idejni vođa, objasni zašto je ugasio fabriku čipsa u Čačku, koja je bila najbolja firma na Balkanu i najveći izvoznik? Neka izađe ovde i kaže otkud on da proda tu fabriku onome kome je prodao i da nas uvede ovde u velike probleme danas.
Hiljade seljake ne zna kud će krompir, koji je dobro rodio u sušnoj godini. Šta da radi sa njim? Ko ga otkupljuje danas? Znate li vi, hiljade vagona šljiva je bačeno - pa kako da živimo? Koja je naša perspektiva?
Samo pričate o Fijatu, Fijatu, Fijatu. Industrijska proizvodnja je smanjila radnike tri puta zadnjih pet godina. Vi uporno hoćete da se dodvoravate Italijanima da pravite Fijat. Je li Putin rekao na sastanku našem zajedničkom, da ni jedno vozilo neće ući na rusko tržište. I neće ući, jer su oni napravili onu fabriku od 300 hiljada automobila.
Za koga pravite fabriku? Kome će te da prodajete? Pa kad Italija nije uspela da probije evropsko tržište, vi će te probiti. I ne možete ni da napravite, da zaposlite, da pokrenete da očne da radi.
Prema tome, molim vas da se sa ovim budžetom ne igramo, da ovaj rebalans ne bude nešto što se donese u parlament da se verifikuju sve mahinacije, malverzacije, dilovi, pogodbe itd. što se i sada radi na kraju godine.
Poslanici vladajuće koalicije,svi su negde, ovo ih uopšte ne interesuje. Oni će doći da glasaju da ovo sve ozvaniče, a vi će te biti srećni prošao je rebalans. Ovde dve-tri partije trljaju ruke - mi smo uspeli. Evo svima danas odgovaram - dobili smo to. Popustili su. U redu, proći će, i tako će i biti.
Šta će biti sa državom? Ništa. Država će doći na najniže grane. Nema veze što će biti posle izbori na proleće, ali crvena linija sa zaduživanjem je dostignuta. Dalje ne može. A vi sada sa ovim kreditima, novim zaduženjima, buduću vladu opterećujete da neće moći da servisira kredite, da neće moći da se zadužuje i da imamo jedan totalni kolaps u državi. Hvala vam puno.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neobjašnjivo je da ova vlada Republike Srbije se izuzetno zadužuje u poslednjim mesecima svoje vlasti. Ne možemo objasniti da nedavno milijarda obveznica, evo sad 200 miliona evra, i to u zadnjim mesecima vlasti, i to na kraju građevinske sezone. Ko je do sada dozvoljavao da neko zadužuje neke buduće vlade koje budu dolazile sa ovolikim ciframa u poslednje vreme, ako se neće samo to koristiti kao izborna kampanja?
Neobjašnjivo je da i u zadnjim mesecima vlasti, pri isteku mandata, kada je počela izborna kampanja, na kraju građevinske sezone, neko zadužuje, na primer, Građevinsku direkciju. Podiže kredit Građevinska direkcija, koja počinje tobože da gradi u novembru mesecu, oktobru, decembru mesecu, januaru, a onda imamo izbore. Šta će da se gradi u zimskom periodu? Koji su to komercijalni krediti, vidite ovo su kratkoročni komercijalni krediti kod Komercijalne banke.
Za stambenu gradnju, a posebno za socijalnu gradnju, ne mogu se uzimati ovako komercijalni krediti, sa kratkim rokom otplate i sa maksimalnim mirovanjem glavnice duga 12 meseci. To nikad u građevinarstvu ne može da se isplati.
Ovaj kredit se uzima da reprogramira neki prethodni kredit koji je uzet isto pod ovakvim komercijalnim uslovima, što je Ministarstvo uradilo izuzetno loše, a vi ste ovde to odobrili i sada kada nije mogao dug da se vrati, sada se uzima novi kredit, da se taj kredit pokrije. Onda ćemo uzimati još teže uslove komercijalnog kredita, da pokrijemo i ovaj kredit, jer neće biti mogućnosti da se on regularno otplati.
Kredit u građevinarstvu kada se uzima, on mora da se prikaže elaboratom koji se prilaže, studijom koja će se uraditi, da će on biti isplativ i da će moći od prodaje stanova da se otplaćuje.
Ko još uzima komercijalne kredite za stambenu gradnju? Gospodine ministre, i sami ste građevinar, a to je nemoguće. Je li tako? Vi, iz vašeg iskustva, kada biste mogli da uzmete kredit na 18 meseci i da gradite nešto, da radite, pa sada uzimate drugi kredit da pokrijete onaj kredit koji niste platili, pa ćete uzeti treći da pokrijete ovaj itd?
Nedavno sam bio u Kini sa gospođom predsednicom parlamenta. Ono što sam tamo čuo od vrha Kine i od direktora najvećih kineskih banaka, da oni nude kredite sa tri posto ukupnih kamata, grejs periodom od pet godina, na 20 godina. To su krediti od kojih može da se gradi solidarna gradnja.
Zašto bežimo od tih kredita? Da bi se dodvorili i pravili promet nekim bankama, kao što je Komercijalna banka? Znamo ko učestvuje, ovo je biznis. Pričamo o EU, ovde slušam komentare i prepucavanja. EU pravi veliki biznis preko nas, davajući nam kratkoročne kredite sa veoma nepovoljnim uslovima. U svetu imaju mnogo jeftinije pare nego što se dobijaju, evo konkretno, uzmimo na primer Kolubaru.
Neka mi neko objasni zašto uzimamo ovaj kredit koji je duplo skuplji nego drugi kredit koji nam drugi nude? Da bi se dodvorili nekome da nam progleda kroz prste i da nas stavi da budemo neki kandidati, a znamo šta je glavni uslov koji ne možemo da ispunimo i nikada nećemo, dok ga ne ispunimo, postati i dobiti datum, postati član EU.
Bio sam na sastanku sa direktorom najveće kineske banke, koji je gospodinu Škundriću, koji je vaš bivši ministar energetike ponudio kredit sa 3% kamate za energetiku, sa pet godina grejs periodom i kredit na 10 do 20 godina. To nude za Kostolac, to nude za Kolubaru, to su nudili za Obrenovac.
Zašto se stidimo da uzmemo tamo gde je duplo jeftinije i duplo povoljnije nego ovamo gde uzimamo? Ko je taj koji nas stalno vuče kod istih banaka, a znamo ko gospodari finansijama 10-11 godina u Srbiji i vodi sada žestoku kampanju, sa čijim sredstvima?
Molim vas lepo, ima li ovde nekoga da ukapira ovde, da pred izbore uzimamo kredit da gradimo a sneg počeo da pada. Sada uzimamo kredit, za nekoliko meseci da izgradimo neke objekte, a zadužimo se, a šta je poenta priče? Da raspišemo tender, da dodelimo nekoj našoj firmi posao i da sebe obezbedimo za kampanju.
Zato ćemo zadužiti debelo sledeću vladu koja dođe, pa neka vide kuda će i šta će.
Ne slažem se sa bilo kakvim zaduživanjem po ovakvom osnovu, u momentu pune izborne kampanje svih političkih partija. Gospodo iz vladajuće koalicije, svi ste vi u kampanji. Svađate se na terenu kao cigani. Izvinjavam se što vređam Rome, ali to je naša narodna izreka, kaže posvađaju se, šta se radi – da naprave gužvu. Sada se i vi svađate da napravite gužvu na terenu i uopšte se ne zna šta vi hoćete. Prepucavate se, imate političke sukobe, gledate ko će više da obezbedi sredstava da bi na taj način bolje profitirao u kampanji.
Prema tome, ova četiri zakona koja su ponuđena su vrlo nekorektna sada. Na kraju građevinske sezone, pred zimu se zemlja zadužuje, država se zadužuje, država se opterećuje pod veoma nepovoljnim uslovima, pravi se promet nekim bankama, i naravno, posao se dodeljuje nekim firmama koje će sutra pomoći nekome u kampanji, ili podržati, ili voditi kampanju. Ovo je sve što se koristi u kampanji.
Nedavno sam govorio ovde i premijeru, o dve milijarde i 300 miliona evra, koje su utrošene u kampanji sadašnje vladajuće koalicije.
To su pare od prodaje "Mobtela", to su pare od prodaje robnih kuća "Beograd", to su pare od trećeg operatera. Predsednik Vlade mi nije odgovorio. On je u onoj vladi bio ministar finansija. Odlazeća vlada je ostavila dve milijarde i 300 miliona naplaćenih para i ni dinar nije uspela da potroši, jer je bila tehnička vlada i nije mogla u raspisanim izborima da troši sredstva. Ministar finansija je kroz kampanju to sve potrošio i onda ste došli, gospodo iz Vlade, i zadužili ovu vladu u vašem mandatu sa preko šest milijardi evra. Evo, sad 200 miliona evra, to je šest milijardi i 200 miliona evra smo mi uradili raznoraznim klasifikacijama ugovora, zaduženja itd.
Ponavljam, šta je urađeno? Tamo gde je najviše trebalo da se da i gde je bilo obećano, ministarstvo gospodina Mrkonjića, dato je najmanje. Čovek je u neugodnoj situaciji. Dato je najmanje. Dato je drugima koji nisu bili ni na spisku u budžetu nigde. Tamo je dato. Ovde se vodi žestoka kampanja. Naravno, oni su rekli – to možda nije interesantno, da budu neki ekstra rezultati, pustimo niz vodu to ministarstvo, ministar nek priča svoju priču, ono što je bilo u budžetu mi ćemo skresati. Kome su najviše skresali sad u rebalansu budžeta? Vama, gospodine Mrkonjiću. Odneli su vam pola budžeta. Šta ćete da uradite sad na kraju godine, kada ste već deo radova izveli? Dolazite u tešku situaciju, a neko dobija i šakom i kapom i troši nemilice nenamenski sredstva zato što mu se takva mogućnost pruža da bi prošao kroz kampanju.
Ovi krediti nisu pogodni, nisu povoljni. Molim vas, konsultujte predsednicu parlamenta, gospođu Đukić, konsultujte gospodina Škundrića, koji je do juče bio ministar, i videćete kakve pogodnosti dobijamo na drugom mestu, gde su ljudi spremni odmah milijardu da nam daju po najpovoljnijim uslovima. Znate li šta znači pet godina grejs period u energetici, kada vi uložite pare, napravite, zaposlite ljude, izgradite, sve stvorite i posle pet godina počnete da dobijate prihod i otplaćujete kredit iz novonastalog prihoda koji dobijate? A ne ovako, zadužite državu i, naravno, posle podižete ponovo kredit i vraćate postojeći kredit. Iz kredita u kredit, iz kredita u kredit, i gde ćemo doći? Gde će nam biti kraj?
Zato vas molim, gospodo iz vladajuće koalicije, debelo razmislite o ovome, konsultujte mnoge ljude i nemojte da vas ova euforija ponese. Tačno je i dobro je da smo mi dobili neki pozitivan signal ka EU, ali nemoguće je da ostvarimo ono što je postavljeno. Nemoguće je da iko to ostvari što traže. Oni ne traže da potpišemo nešto, ali traže da donesemo, da pustimo da to tako prođe. Da li ste vi spremni za to ili niste, vi to treba da razmislite. Veoma mi ružno pada kada slušam razne priče ovde nekih neodgovornih političara iz vladajuće koalicije, koji kažu – sve je rešeno, sve je završeno. Nije sve završeno, tek je počelo, a mnogo mora da se završi i da se uradi.
Prema tome, molim vas da ovo zaustavite, da ove kredite na nekom drugom mestu, i da li je bio tender za ove kredite, možda bi se javio neko mnogo bolji i povoljniji, razmotrite i da ove kredite plasirate u ono što ste u izbornoj kampanji obećali. Obećali ste, gospodo, da ćete napraviti auto-put, kad ste zaustavili koncesiju, od Beograda ka Čačku. Obećali ste Pojate-Preljina, obećali ste Niš-Dimitrovgrad, obećali ste makedonsku granicu, ali kako ste obećali? Da ćete tu usmeriti kreditne linije. Sada ste gospodina ministra ostavili na cedilu i uzeli mu sve to. Evo, ovde u kreditu on ne dobija za to ni jedan dinar, ni u prethodnom kreditu nigde. Sada će narod, naravno, da pita – ministre, vi ste obećali četiri auto-puta? Još idete da branite zakon za drugoga, naravno, da se drugome daju pare, a taj neće da dođe ovde da se pogledamo, pa da kaže zašto, kako i na koji način. Vas poture lepo da tu sedite, da branite zakon za drugoga, a naravno vas izrade i sklone vam onaj deo investicija koji je bio obećan. Rečeno je da je to prioritet. Ibarska magistrala, znači, sredstva koja dolaze, kreditne linije preusmeravaju se tamo. Nisu vam dali ništa. Kako da radi? Na reč? Pa ne može to više.
Hvala vam puno i nadam se da ovo neće proći.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, konačno je došao na dnevni red zakon o rebalansu budžeta. Ovaj zakon je trebalo da bude znatno ranije i nije bilo moguće da se uradi rekonstrukcija Vlade, da se ugase određena ministarstva, a da nema rebalansa budžeta i da ovoliko dug period radimo bez Zakona o budžetu. Kako ćete to pokriti, gospodine predsedniče, to ne znam, jer ministarstva koja ste podelili ili koja su ugašena, ostala su neka sredstva, ostale su budžetske pozicije na mnogim investicijama koje su bile planirane.
Sećam se da su i neki putevi bili planirani, neka infrastruktura i evo, sad, u rebalansu budžeta to sve treba da se jednostavno ugasi, da nema sredstava i u dogovoru sa MMF, znači, Srbija je bila preinvestirala i moraju da se umanje investicije.
Vi se dobro sećate da se u jednoj prethodnoj vladi, u kojoj smo bili zajedno, isto to dogodilo. Isto je tako ukinuto i vi ste, gospodine predsedniče, lično mene pozvali i rekli da ćete dati protiv direktora puteva krivičnu prijavu zato što je probijen budžet i fakturisano u narednoj godini. Bila je i odluka Vlade da se to tako uradi, jer i sada su radovi izvedeni velikim delom za ove investicije, jer je kraj građevinske sezone. Sada se izvođači nalaze u teškoj situaciji. Kako će da fakturišu radove za koje nema para? Čim fakturišu moraju da uplate PDV. Ako isto bude kao ona prethodna Vlada što je donela odluku, pa lepo kaže - prebacite tamo posle Nove godine, pa onda direktor dobije krivičnu prijavu i dve godine zatvora zato što je falš dokumentacija, ispada sad da se betoniralo, asfaltiralo, šišala trava u januaru i februaru, a napolju bilo minus 15, minus 20.
Prema tome, sve se ponavlja ono što ste vi sprečavali, suzbijali, gde su se pojavile i krivične prijave, evo, to je isto uradila ova vlada, to će i da radi ova vlada.
Kako vi mislite da platite izvedene radove, ako je neko na kraju godine, u oktobru mesecu, sada donosimo odluku da se smanjuju investicije za neke silne milijarde, a investicije, sada imamo novembar i decembar, investicije su već maltene i urađene i obaveze stečene prema izvođačima, jer niko neće raditi u novembru i decembru na tim investicijama. Prema tome, to će biti problem.
Ponavljam, nije moglo da se radi sa ovakvim načinom finansiranja određenih ministarstava, da se krši Zakon o budžetu. Sećam se kada se usvajao budžet da je rečeno da će se početi autoput Beograd-Čačak, da bi se zadovoljilo da se krene ovo kroz Vojvodinu itd. Nije početo ništa, nije urađeno ništa. Šta više, rečeno je da će se početi i Pojate-Preljina, ne jedan, četiri autoputa, Makedonska granica i sve ostalo, Grdelička klisura, tunel, sve će početi da se radi, Niš-Dimitrovrgrad. I šta je bilo danas, na kraju godine? Ništa.
U rebalansu toga nema. Ovde se pojavljuju neke stavke, čisto da se pokrije ovo sve što se radilo s koca, s konopca, i sada vladajuća većina treba to da pokrije sve i da jednostavno kaže da je bilo sve u redu i da blagoslovi da to tako prođe. To se događa na kraju godine, kada je prosto nemoguće dati blagoslov za nešto što se događalo u toku čitave godine kada je trebalo da se usvaja rebalans budžeta i kada je to trebalo da se prihvati.
Mi sada imamo izuzetno velike probleme u državi. Vi ste morali da ne padne Vlada da usvojite ove predloge regiona i da date neka sredstva tamo opštinama. Šta ćete sad? Porez na lična primanja treba da ide opštini. Šta će sada opštine koje nemaju taj porez ili gde je minimalan, a smanjuju im se transferi od kojih su živeli, pa će nešto do kraja godine da pokrije Grad Beograd? Šta će tu biti, Bog će sveti znati.
Prema tome, taj način rada i takva neozbiljnost sada na kraju godine, treba ove opštine da prežive u grejnoj sezoni, da ogreju škole, obdaništa, da zbrinu narod, da očiste ulice, da bace so itd, velike troškove imaju. Od čega?
Naravno, vi ste sve radili na svoju ruku u Vladi. Vi ste usvajali i donosili odluke van ovog parlamenta, raspisali tamo obveznice, uradili, milijardu dobili. Hvalite se po medijima svi sa time. Ko vam je to odobrio da zadužite neke buduće vlade, da im prenesete obavezu? Ova vlada je zadužila šest milijardi Republiku Srbiju. Koje su to obaveze za neke naredne vlade? Gospodine predsedniče, kada ste vi došli za premijera od prethodne vlade ste nasledili dve milijarde i 300 miliona evra. Dobro znate, bili ste ministar finansija, da je naplaćen "Mobtel", a da nije potrošen. Tek je bio naplaćen, i onda je bila tehnička vlada i nije se trošio. Naplaćene RK "Beograd". Prodat "VIP", treći operater i sve to ukupno je bilo negde oko dve milijarde i 300 miliona evra, miraz ovoj vladi koja je primila u budžetu.
Više sam puta postavljao pitanje – kako je to potrošeno? Od toga je rečeno da se grade ovi autoputevi, da se investira, radi itd. Sve je to potrošeno u kampanji, vi ste bili ministar finansija i odgovorni za kasu.
Naravno, velike investicije koje su išle u Vojvodinu, da biste dobili biračko telo. To ste i uradili. Dobili ste glasove. Ali, šta je ostalo Šumadiji, zapadnoj Srbiji, centralnoj Srbiji? Da li su oni dobili jedan autoput, a obećali ste dva? Nisu. Nijedan metar autoputa. A prihvataju kredite da plaćaju drugima, da bi vi kupovali vladajuću većinu i da bi Vlada opstala.
Sada se u ovom rebalansu, u situaciji da kupite vladajuću većinu. Ako ne kupite, Vlada pada. Vi morate da nađete sredstva, ako mislite da Vlada opstane, inače više nema Vlade, nema ko da glasa rebalans. Čuli ste šta vam sve treba da učinite, opet istoj grupaciji da kupite još koji mesec vlasti i da kaznite ovaj poslušni deo Srbije, koji će, opet, to sve progutati, primiti po stoti put i neće dobiti ništa.
Prema tome, ovaj rebalans nije dobar i nije dobar u ovom momentu i sada. Znali ste dobro da će biti problema sa rebalansom budžeta, zato ste gurali dokle god je moglo, da biste pokušali da ova vlada što duže traje. Sada, ako prihvatite određene amandmane i date određena sredstva, napravite nove ustupke onima kojima stalno pravite ustupke da bi trajali još mesec, dva ili tri, a kažnjavate čitavu Srbiju koja nema ništa od investicija, koja nije dobila ništa jer se radnici otpuštaju, jer su data prazna obećanja.
Da li će neko od vas objasniti, kako ćete sada reći zašto ste ugasili koncesiju? Pitam vas, gospodine predsedniče, koncesija je izglasana u ovom parlamentu i koncesija je prihvaćena, ja sam je branio u parlamentu kao ministar, prihvaćena je i prošla je. Vi ste skupštinsku odluku ovog parlamenta poništili sa nekim savetom za infrastrukturu. Gde je predsednik saveta koji je izašao i rekao – kakva koncesija? Nama ne treba koncesija. Mi imamo naša sredstva. Mi ćemo napraviti četiri autoputa. Nabrojao ih je sve. Posle je rekao da nema dokumentacije, nema papirologije. Nije tačno.
Kako su mogli da budu tenderi raspisani za koncesiju, a da nema papira? Znate li da je tender Niš – Dimitrovgrad bio raspisan isto za koncesiju i prošao je parlament, ali se niko nije javio na tender jer je put neprofitabilan, nema dovoljno saobraćaja. Znate li da je put prema makedonskoj granici neprofitabilan? Najprofitabilnija u Srbiji je Ibarska magistrala.
Vi ste stornirali, platićete sigurno odštetu "Alpini". Rekli ste da je to loš izvođač. Sada kada su oni napravili most Beška i kada ste ga otvorili i svi potrčali tamo na otvaranje, on je odličan izvođač. To je ta ista "Alpina" koja je trebala da nastavi da radi koncesiju.
Nije tačno da nijedna banka nije htela da prati koncesiju. Naravno, nije htela kada je predsednik izašao i rekao – koncesija neće da se radi. Dojče banka, sve je bilo završeno da se proprati koncesija i trebala je da počne za mesec dana da se radi.
Sada vi objasnite Srbiji zašto ste ugasili autoput i na Ibarskoj magistrali se svaki dan gine? Tehnički tamo ne može da se odvija saobraćaj, ja skoro svaki dan putujem, i svi poslanici koji putuju Ibarskom magistralom. Vi ste rekli da će biti urađen autoput. Predsednik je rekao da će biti urađen autoput prema Čačku i dali ste dokle – do Ljiga, do Mionice i šta je bilo? Ništa. U rebalansu toga nema.
Prema tome, mnoge investicije su uskraćene tamo gde su bile neophodne, a izvedene tamo gde nisu bile neophodne, a zato, da bi ova vlada opstala. Vas 15 u ovoj koaliciji ima raznih partnera i uvek su bili dilovi, to je interesna Vlada, tu su uvek dogovori i pregovori, glasanja, ustupci itd, da bi se glasalo. Svako glasanje je ovu Srbiju koštalo i svako glasanje i davanje tih sredstava je išlo iz budžeta i van Zakona o budžetu.
Ovih dana sam posetio neke gradove. Vi da biste kupili neko novo biračko telo za izbore, jer je kampanja uveliko počela i zahuktava se, u jednom gradu sam video da se radi 30 ulica. Sada forsirate i sada je bitka za biračko telo, na primer, u Novom Pazaru, za biračko telo u Loznici. Tamo se ne pita šta košta i koliko košta, a neke gradove gde nemate poziciju, potpuno ste anulirali, izbrisali, izbacili i nema ih u rebalansu. Sve one investicije koje su trebale da budu su nestale.
Prema tome, kako će Srbija preživeti ovu zimu? Kako će proći, videćemo. Crvena linija je dotaknuta sa zaduženjima. Ponavljam, vi ste, plus, primili dve milijarde i 300 miliona koje ste bahato potrošili u kampanji za prošle izbore. potpuno nenamenski i van svake kontrole.
Vi Pajtiću ne smete da kažete ništa. On radi šta hoće, uzima koliko hoće.
Šta je bilo sa pančevačkim mostom, zašto nije završen, kada su sredstva odvojena? Šta je bilo sa mnogim investicijama? Prebačeni su Vojvodini, jer je rečeno da će oni to da urade. Zašto mnogi poslovi kasne?
Šta je bilo sa čišćenjem kanala u Vojvodini? Sredstva su prebačena. Šta je bilo sa plovnim putem reke Save, koja je bila i nametnuta od EU da se to mora završiti? Ništa. Nije urađeno ništa. Tamo nema plovnosti. Hrvati već rade projekat. Spajaju Dunav i Savu, potpuno obilaze Srbiju, od Vukovara rade kanal i spajaju Savu, i potpuno nas izbacuju iz igre.
Da li razmišljate o utvrdi koja može da odnese, u slučaju velikog vodostaja, Apatin? Ona je bila u projektu. Rečeno je da će od sredstava od prodaje "Mobtela", svega, da će se izdvojiti pare. Ništa. Samo šminka, gospodine predsedniče. Samo se šminka pred izbore.
Uređuje se krug dvojke, centar Novog Sada se uređuje i šminkaju se u velike konferencije za novinare razne priče.
Neki dan sam bio u Sremskoj Mitrovici. Gospodo, ne radi ništa. Tamo ne radi ništa. Šta ste uradili u Sremu? Da li je Vojvodina Novi Sad? Vi više gledate raznorazne konferencije za novinare – sve je završeno.
Gde su sredstva namenjena za vodotoke reka, koje su trebale da se srede? Rečeno je od prodaje "Mobtela", od prodaje Robnih kuća, od prodaje trećeg operatere, da li će se to završiti. Ništa nije urađeno. Setićete se kada nadođe Dunav, Tisa i kada ponovo počnu rušenja poplave, onda ćete se toga svega setiti.
Prema tome, u ovoj Srbiji, u vreme mandata ove vlade, a posebno u ovoj godini nije bilo investicija. Nemojte pričate o Avalskom tornju, to je projekat koji je započet u prethodnoj Vladi i urađen je velikim delom. Nemojte pričate o Beškoj i da je početa da se radi 2008. godine. Znam odlično, jer sam otvorio radove, kada je počela. Vi ste rekli da ćete 2009. godine da je završite, pa je dokumentacija kasnila.
Prema tome, sve su to stari projekti. Gazela je stari projekat. Jedino ste pobili onaj kamen temeljac za kineski most, koji će da spoji Zemun i Borču, a vama 30% Beograda nema kanalizaciju, gospodine predsedniče.
Gde su ti stanovi? Pet hiljada stanova rekli ste da ćete dati da se urade. Nema ništa o toga. Zašto nije završeno ovo od zemljotresa što je počelo u Mioničkoj opštini? To nije završeno. Nije završeno niz projekata koji su započeti i mi sada imamo velike probleme u Srbiji, jer Srbija je prosto sada u jednom mrtvilu i čeka izbore. Zašto se plašite? Raspišite već jednom te izbore. Nemojte, gospodine predsedniče, više da dozvolite te ucene, Pera, Žika, Mika, ova politička opcija, ovi traže ovo, ovi ono. Lupite šakom od sto, kao što je prethodna Vlada, i recite – gospodo, imate izbore. Izvolite na izbore, pa da vidimo kolko ko vredi. A ne ovako, mučenje, natezanje i jednostavno gubljenje vremena.
Prema tome, molim vas da sa ovim rebalansom, tj. upozoravam vladajuću većinu, nemojte ovo podržati, jer ovo je pokrivanje nečega što se radilo, zaduživalo, a nikakvih pozitivnih efekata nije bilo. Nema. Kažite, koje su to investicije, gospodo? Pokažite, gde su te investicije izvedene? Nemojte pričati o Beškoj. Ponavljam, ta investicija je počela u prethodnoj vladi. Obezbeđena su sredstva, urađeni, otvoreni radovi, a vi ste tu statisti bili. Trčkarali tamo u onaj restoran, sedeli, cevčili, obilazili nešto itd. Nećemo to. Gledajte šta ste radili.
Evo, Gazela, zagužvali ste ovaj most na Adi, nek vam je bog u pomoći. Gde će to izaći, na koju cifru, dokle će to doći i ko će to platiti, to niko ne zna. Svi kažete ovde - to nije naše pitanje, to je pitanje grada Beograda. Pa, je li grad Beograd u Srbiji, gospodo, ili je u nekoj drugoj državi? Prema tome, molim vas, nemate ingerencije, gospodine predsedniče, u gradu Beogradu, rade šta hoće. Nemate ingerencije u Vojvodini, rade šta hoće. Našli ste da ubijate na nama dole, Šumadincima, Moravcima, Zapadnoj Srbiji, Južnoj Srbiji, na nama ubijate ….
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju iskorišćeno je.)
…mi se, evo, nalazimo u jednoj teškoj situaciji, baš zbog toga što je Vlada bila neozbiljna i nije poštovala Zakon o budžetu koji je usvojen.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih par pitanja. Meni je jako žao što u ovom ozbiljnom trenutku koji se događa na Kosovu, ovde u Vladi ne vidimo prisutne ministre, ključne, koji su trebali da budu tu i da daju neka objašnjenja. Mi ovde vidimo ministra za lokalnu samoupravu, prosvetu, zdravstvo, sa premijerom i gospodina pregovarača koji je totalno bio neuspešan jer kako se on pojavio sve je naopako pošlo. Prema tome, bio bih vrlo konkretan.
Gospodine predsedniče, ko je odobrio ovoj vladi i dao joj legitimitet da uvede Euleks na Kosovo? Zašto je ova vlada prekršila Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, kada tamo sve jasno piše i sve je pogodno za Srbiju? Vi ste omogućili na mala vrata Euleksu preko nekih šest tačaka. Koje su to tačke koje su bile veoma značajne da uđe na Kosovo? Od tada se sve zakomplikovalo.
Danas, na Kosovu se puca bojevom municijom. Deo teritorije Srbije, po Rezoluciji 1244, ima dejstva na nenaoružane građane, neke grupacije koju ste vi dole uveli. Kako ste je uveli i ko su oni, to treba da pojasnite srpskom narodu.
Druga stvar, da li je moguće, gospodine generale, vi ste ministar zdravstva, da neko puca na sanitet u 21. veku koji vozi ranjene i povređene? Da li je to ta demokratija za koju se zalažete vi u Vladi? Ne kažem ja vama, direktno vas pitam, pošto ste ministar zdravlja. Da li je to negde zabeleženo u svetu da neko direktno puca u sanitet dok vozi povređene?
Naravno, gde je predsednik Srbije koji je vodio ključnu reč i Kosovo i Evropa? Nema ni Kosova ni Evrope, gospodo. Da li vi, gospodo, koji ste govorili Kosovo i Evropa i za evropsku Srbiju i pobedili ste i uzeli vlast, da li vi sada osećate odgovornost i da li sada kada nemate većinu i ne možete da izglasate zakone, a treba da raspišete izbore? Šta još čekate? Vi nemate većinu, vi nemate parlamentarnu većinu iza sebe. Vi vladate ne znam kako i ko je odgovoran za to?

Očekivao sam odgovor ministra, ali nema problema. Molim vas da mi vratite vreme.
Gospodine predsedniče Vlade, bio sam veoma jasan i konkretan, postavio sam vam pitanje konkretno – ko je potpisao ulazak Euleksa na teritoriju Kosova i ko je su tih šest tačaka da mi nabrojite? Mi još ne znamo koje su. Rečeno je da su te tačke rešile sve probleme na severu Kosova i na Kosovu i da su Srbi potpuno zaštićeni. Veoma sam jasan i konkretan – koje su to šest tačaka?
Veoma je ironično ovako kako ste se obratili sa osmehom u ovoj kriznoj situaciji. Očekivao sam da vas vidim, gospodine predsedniče, u jednoj zabrinutosti pred narodnim poslanicima u ovom momentu, kada deo Srba dole krvari na Kosovu, kada su ljudi ranjeni, povređeni. Vi ste ovde nasmejani, opušteni, došli smo da se vidimo, nismo se odavno videli. Da je sreće da se vidimo više, ali to je vaša krivica što ne dolazite u parlament.
Prema tome, pitanja su veoma ozbiljna. Kažem vam, gospodine predsedniče, vi ste sada locirali policiju pogrešno. Ne kažem da budu neka ratna dejstva ili bilo šta, ali neko mora da se nađe na tom području. Sada dovodite ovde brdo policije i opreme, za gej paradu se spremate intenzivno.
Da li vi u Vladi razmišljate normalno? Da li razmišljate da je opravdano praviti gej paradu u momentu kada se ovo događa na Kosovu? Da li je normalno da jedna vlada o tome ozbiljno raspravlja i traži sve mere bezbednosti da se to konačno održi? Da li je problem sada praviti neke probleme u Beogradu što se vaše vlade tiče? Da li želite da napravite neki incident i u Beogradu? Kome sada to treba? Zašto sada nema jedinstva u Vladi nego svi sada u ovom momentu, kada gori na Kosovu, kada su problemi veliki, sada čerupa ko šta stigne - ovi traže železnicu, ovi traže ovo da se izglasa, oni traže ono?
Gospodine predsedniče, vi ste u totalnom raspadu sistema i totalno ste se raspali, to se i oseća u ovom parlamentu. Hvala vam puno.

Zadovoljan sam, gospodine Stankoviću i hvala vam na odgovoru.
Ali, ovaj deo pitanja koji sam postavio veoma konkretno premijeru, očekujem da premijer odgovori a on nije odgovorio. Pitanje je veoma ozbiljno – kojih su šest tačaka? Jer, hvalili ste se i mesecima pričali da ste pitanje Euleksa rešili sa šest tačaka koje su važne za Srbe na Kosovu, da im garantuju potpunu zaštitu i bezbednost i da su tih šest tačaka dovoljne da ne može da se prekrši Rezolucija 1244. Koje su to tačke? Ko je to blagoslovio? Ko je potpisao i ko je uveo Euleks van odluke Saveta bezbednosti i Rezolucije 1244, i skupštinskih rezolucija, i protiv Ustava Republike Srbije? Ko se ponaša tako i ko je dužan da zaštiti goloruke građane ako dođe do problema? Kako i na koji način? Da li ste to definisali kroz šest tačaka ili niste?
Zašto mi danas, u 21. veku, kada se očekuje da uđemo u EU, da dobijemo status kandidata, dobijamo bojevu municiju u građane Srbije, na teritoriji Srbije? Šta su naši pregovarači radili? Šta je radio ministar za Kosovo? Kako se on ponašao u ovoj situaciji? Jel su izašli posle toga i rekli da se daju čvrste garancije da će biti sve u redu, a evo kako je sve u redu.
Da li vi imate snage da to završite? Ako nemate, zna se način i put šta treba da uradite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu raspravu o javnoj svojini. Očekivali smo zakon koji će biti uređen i doneti niz novina koje svi očekujemo u Srbiji. Međutim, dobili smo jedan Predlog zakona od Vlade, koji je uništen i preko 20% članova zakona je promenjeno amandmanima koji su dati od strane iste te vlade, odnosno, napravljen je kompromis između pokrajinskih organa, organa AP Vojvodina. Došlo se do jednog zakona koji sada ne liči na onu prvu verziju koji je Vlada podnela i planirala.
Ne primerno je da se na 90 članova zakona, od strane iste Vlade koja je predlagač ovog zakona, prihvati 18 amandmana koje su podneli pokrajinski organi, koji su želeli da stave do znanja da će glasati ako se svi ovi amandmani usvoje, što je Vlada morala i da uradi.
Ovaj zakon je u ovom momentu jedan kompromis između republičke i pokrajinske vlade, da bi republička Vlada trajala još koji mesec i da bi se usvojilo ono što nije moglo da se usvoji, što nije bilo moguće prihvatiti i usvojiti, ali kroz te amandmane je ova vlada produžila svoj vek, da bi trajala što duže, odnosno do isteka mandata. Napravljen je taj kompromis, tako da je jedan dobar zakon koji se očekivao, koji je Srbija očekivala, potpuno izmenjen. Mi sad imamo zakon koji je nešto potpuno novo, koji je jedan dil, koji je napravljen da bi ova vlada koliko-toliko opstala i ostala.
Očekivali smo da se kroz ovaj zakon uradi decentralizacija državne imovine i da će tu najbolje da prođu lokalne vlasti, jer će dobiti jednu pravu decentralizaciju, gde će opštine i gradovi dobiti vodeću ulogu u svemu ovome. Međutim, posle svega ovoga mi imamo da se Beograd decentralizuje, a Novi Sad sve više centralizuje i dobija određene ingerencije koje je pre toga imao Beograd. Opštine i gradovi neće dobiti maltene ništa u svemu ovome.
Kroz diskusije smo slušali da je nebitno neko železničko zemljište u Srbiji. To železničko zemljište u Srbiji je vrlo bitno, gospodine Đeliću. Ono je 15% teritorije Srbije, a to je veličine današnjeg Kosova. Putevi, koridori i sve ostalo je isto bitno, jer prelazi preko 15%. Ovde se ne radi o nekoj imovini koja će se nekome dati, prepisati, pripisati i slično, na upravljanje, na prodaju. Čak šta više postoji i vid otuđenja i poklona, ako je to interes određene teritorije itd. Kad saberete samo ova dva vida zemljišta, železničko i putno, to je preko 30% teritorije Republike Srbije.
Znači, radi se o jednom izuzetno važnom zakonu koji reguliše sve one vitalne funkcije jedne države. Mi sada pričamo da nije bitan taj put, on je drugog reda, ovaj je prvog reda, ovaj trećeg reda itd, ali je u ovoj državi sve bitno. Slušao sam konferencije za novinare pojedinih političkih partija koja su ispred sale davali, određeni političari koji maltene slave pobedu, uspeli su, uradili su nešto veliko.
Šta je urađeno? Ništa. Nema decentralizacije. Šta će dobiti od ovoga Apatin, šta će dobiti Sombor, šta će dobiti neki gradovi, uzmimo Zrenjanin, uzmimo Kikindu, Suboticu itd? Neće dobiti ništa. Dobiće neki drugi koji će imati pravo da otuđe, da prodaju, da podignu kredite, da daju zalog itd. a naravno, niko ne preuzima obaveze ove države dok se nešto uradilo, izgradilo, a svi sada nešto kada se napravilo, izgradilo, stvorilo žele da gazduju i da to koriste na svoj način kako misle da je najpovoljnije.
Zato jedan zakon, gospodine Đeliću, koji se promeni sa preko 20% amandmana u korist jedne političke opcije koja je javno uslovila da neće glasati, ako se to ne uradi, mora da se povuče iz procedure. To je sasvim normalno. Nenormalno je prihvatiti bilo čiju ucenu i reći – evo oni zakoni nisu prošli, nismo mogli da izglasamo, ajde sada ovo da prihvatimo pa ćemo sve to u paketu glasati, da bismo mi trajali još do Nove godine ili do januara, dok se ne raspišu izbori, a ta cena za Srbiju je mnogo velika. Ta cena će posle morati da se plati. Neko će morati da plati, a ko će? Država, narod, građani.
Prema tome, ne možemo mi ovde trpeti ucene razno-razne prirode zato da bismo prihvatili nekoga. Molim vas, ovde se govorilo ono što je uložio kapitalni fond Vojvodine. A ko je dao sredstva u kapitalni fond Vojvodine? Dao je NIP, u onom procenu u kojem je dogovoren. To su sredstva, tako bi mogao sada svako da traži neki svoj komad a to ne vodi ničemu. To vodi samo jednoj političkoj opciji koja će tamo vladati i koja se na osnovu razno-raznih ovih povlastica, popusta itd. švercuje na političkoj sceni godinama i traje a narod sve teže živi. U Vojvodini se isto teško živi. U nekim gradovima mnogo teže nego i na jugu Srbije. Pogledajte vi malo i napravite analizu kako se živi u Sidu, u Plandištu, u razno-raznim mestima širom vojvodine gde ljudi rade. Mi ovde kažemo, neko zemljište tamo gde je trska. A znate koliko su ovu Srbiju koštali sistemu Dunav-Tisa-Dunav? Sećam se kao mladi inženjer, radio sam na svim mostovima na Dunav-Tisi-Dunav i znam koliko je to koštalo ovu Srbiju i koliko je to plaćeno. Vi ćete to sada dati nekome na gazdovanje pa može to i da proda i preproda i da u zalog i da ustupak itd.
Mi imamo Koridor 7, koji je izuzetno veliki kapital ove države. To je Dunav. Kako sad neko olako Dunav, Podunavlje, Posavina, tu može da gazduje ko hoće. Kako će to sad biti i izgledati, jednu obalu kontroliše jedna vlada a druga prenela ingerencije na drugu obalu? Kako ćemo plovno od Save da napravimo kada je do sredine reke pokrajinsko a ovamo je Republika Srbija, a tamo za drugi deo od polovine nije nadležna? Kako ćemo da uradimo taj plovni put? To isto se odnosi na Dunav, na ovom delu od Beograda prema granici sa Rumunijom.
Prema tome, ovaj zakon će napraviti niz problema. Niz problema koji će doneti neke političke poene određenoj opciji da opstane i da kaže – evo, mi smo to uslovili i dobili i napravili. Ovo će nam praviti jednu takvu konfuziju u vlasniku, u poslovanju. Da li vi verujete, mi smo napravili most na Savi. Odlično se kad su ga napravili za Republiku Srpsku i kada ste preneli ingerencije na Vojvodinu, nadležnosti i šta se dogodilo? Dve godine navoz nije mogao da se uradi, a izgradnja mosta trajala je godinu dana, papirologija, ostalo. Sada morate da odete kod Pajtića, kažete, dajte ponovo sve papire za navoz, da se popnemo na most. Dve godine i u trećoj je tek to napravljeno, da se naspe, da na napravljen most može da se popne i da se on koristi, da se primi saobraćaj.
Prema tome, ovo ne vodi na dobro i zato je moje izuzetno veliko razočaranje, jer ovo nije izvorni zakon o kome smo razgovarali. Ovo je zakon kompromisa. Zakon, kome je god palo napamet da ima poslanika da zatraži nešto, vi ste morali da prihvatite da bi zakon prošao. Dovoljno je bilo jedan amandman da odbijete i zakon ne bi prošao. I vi ste sve morali da prihvatite onako i u ovom zakonskom bućkurišu više se ne zna šta je bitno, šta je nebitno, šta je važno, šta je nevažno. Uglavnom mi sada imamo neki zakon koji ćemo eto, prikazati Evropi da smo se nešto dogovorili, a neki naredni parlament imaće mnogo problema ili neka buduća vlada da to sve dovodi u redi i ispravlja.
Očekivao sam jednu decentralizaciju koju ste vi najviše, gospodine Đeliću, obećavali, a to je da gospodari na svojoj teritoriji postaju gradovi i opštine, a ne sad neki drugi organi Vlade, pa sad imamo ministra iz Vojvodine koji je nadležan za Srbiju ali nije nadležan za Vojvodinu, u mnogim segmentima, uzmite prostorno planiranje, ekologija, građevina, urbanizam itd.
I vi sada, kako da izađemo iz ovog ćor sokaka u koji smo ušli i kako da rešimo mnoge probleme koji su izuzetno veliki. Sve ovo otežava i gradnju i usporava gradnju. Vi ćete sad morati sada da radite troduple poslove. Molim vas, evo sad konkretan primer. Kako grad Beograd pravi most, a nije nadležan ministar, određeno ministarstvo, ni pod razno, niko ih ništa ne pita. Da li vas neko u Vladi pita za to? Koncept razvoja saobraćaja preko obilaznice i mostova koji je zacrtan u Vladi i ministarstvu je u suprotnosti totalno sa gradom Beogradom.
Vi to ne možete da usaglasite. Ovde šta ko dohvati on i radi. Grad Beograd je država u državi, Vojvodina će sada biti država u državi, Srbija, mi ovde u parlamentu. Gde smo mi nadležni, na kom delu teritorije? Da li smo mi nadležni na teritoriji Vojvodine? Da li naše odluke ovde važe za Vojvodinu? Ne važe. Sve što vam je Vojvodina donela, vi ste morali da prihvatite i većinski ćete da izglasate i da zadovoljite jednu grupicu koja vas uslovljava, pada Vlada ako se to ne usvoji.
Znači, mi ćemo dobiti ovde jedan zakon koji ne znam zašta će ovde da služi, zakon koji će napraviti toliko problema, ali ćemo tamo nekima u Briselu reći, evo usvojili smo zakon, a oni će reći, pa dobro nema veze što ste usvojili i misliće da je to jedan ozbiljan zakon, pa kad smo obećavali mi smo obećali decentralizaciju imovine, da gradovi i opštine dobiju imovinu. Ovde je neće dobiti. Neće je dobiti jer neće se znati ko je gde nadležan, ko je zašta nadležan itd.
Uzmite sada rekonstrukciju Pančevačkog mosta, koji je u toku. Kako možete da ga rešite. Do pola reke jedna Vlada, a od pola reke druga Vlada. Do pola reke jedni papiri, a od pola reke drugi papiri. Kako možete da objedinite to sve i da usaglasite? Nikako. Pričam vam čisto praktično, ko će da očisti, jer ja se sećam kada sam bio u Vladi, izdvojena su sredstva za čišćenje kanala Dunav – Tisa – Dunav.
Da li je očišćeno? Nije. Zašto su poplave? Zato što nisu očišćeni i dovedeni u red kanali. Ko plaća cenu toga, ko je potrošio novac.
Cenu toga plaća Republika Srbija. Kada se desi šteta, državni organi, Vlada mora da prihvati i da to popravi i da dovede u red.
Prema tome, ovo sve ne vodi na dobro. Zbog ovakvih odnosa o kojima sam govorio i grada Beograda prema državi, pokrajine Vojvodine, mi ne možemo da rešimo niz problema, 20 godina Prokop ne može da se reši zbog ovakvih problema o kojima sam sada govorio.
Ne mogu da se reše mostovi, ne može da se reši plovno Save, ne može da se reši Dunav, ne mogu da se reše mnogi problemi.
Vi znate da sada Dunav prodire kod Apatina i napada deo teritorije i ugrožava grad. To je, kažu, investicija gde treba da Srbija da zaradi? Ko će posle kada se sve to uradi i napravi, da rukovodi, naplaćuje, sređuje, jer tamo će se praviti neke marine, bedemi, zaštite i sve ostalo, a onda će da se pojavi pokrajina i kaže, hvala vam što ste nam napravili, mnogo ste bili ljubazni, a mi ćemo sada da to koristimo.
Prema tome, ovoliko silne obilaznice koje su urađene oko grada, jer ja se sećam uzmimo obilaznicu kod Zrenjanina, kako možete sada nešto što je Srbija napravila kreditom ove države i građana Srbije, da date da neko raspolaže?
Vi sada za ovu malu šačicu vlasti dajete šta god vam se zatraži. Vi ćete davati i to će nas uvoditi u što veće probleme i vi ćete i u sledećem zakonu koji bude, i u narednom, uvek praviti ustupke, jer određena grupica vas je stisla, a vi ne znate da podvučete i da kažete, ovde je crvena linija, dalje ne možemo da popuštamo. Neka padne Vlada, Bože moj, nije prvi put da pada Vlada, jer Vlada je padala, birala se nova, a Srbija je trajala. I sa ovim izborima, prevremenim, redovnim, ali vama je bitno da to potraje i ne pitate za cenu. Cena je velika, jer ćemo imati velike probleme i ja smatram da, gospodine Đeliću, kao jedan iskusan političar koji je jako dugo u Vladi, ne dozvolite bilo kakve ucene, da zakon onaj prvi koji ste dali, obelodanili, prezentovali javnosti, vratite, a ne da trpite ucene i da taj zakon u prvu verziju donesete na parlament, a ovaj zakon koji je jedan kompromis, koji je napravljen između razno raznih političkih opcija, povučete iz procedure i vratite onaj stari zakon o kome smo razgovarali.
Ja očekujem da ovo treba da uradi svaka ozbiljna Vlada, a smatram da je Srbija još uvek ozbiljna država i da vi treba da budete jedna ozbiljna vlada i kada predloži neki zakon, da ne može niko tek tako olako da promeni pola zakona, da izmeni glavne tačke i da dođe na usvajanje potpuno novi zakon koji nema nikakve veze sa početnom verzijom. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, želeo bih da razgovaramo o ovim problemima koji su danas na dnevnom redu.
(Poslanici SRS dobacuju.)
Zamolio bih vas za malo pažnje i ako može da se govori o ovoj temi koja je na dnevnom redu. Svi koji žele i koji imaju drugačija mišljenja, neka izvole i neka iznesu svoje mišljenje.
Meni je drago danas da Nova Srbija poboljšava zakon ukoliko je moguće. Imali smo 11 amandmana koji su usvojeni. Jedanaest amandmana na ovaj zakon su usvojeni, na naš predlog, jer smo želeli da se maksimalno uključimo na ovaj posao i da dobijemo što bolji zakon, da taj zakon bude primenljiv koliko je moguće.
Ne može sve biti idealno, ali bih želeo da govorim o jednoj temi koja je vrlo interesantna i koja se vrlo često pokreće u Srbiji. To je pitanje železnica. Železnica je jedan sistem koji je barometar stanja srpske privrede. Ako privreda radi, ako privreda funkcioniše, ako su vagoni puni, ako ima da se vozi i železnica bolje stoji, bolje zarađuje, manje trebaju subvencije od strane države itd.
Ako ima da se izvozi, železnica je u boljoj situaciji, ako je stanje u privredi loše, ako nema šta da se vozi, ako firme ne rade, ako nema da se prevozi, ako su industrijski koloseci u fabrici zarasli u korov i godinama nisu pokrenuti, onda je problem i u železnici. Ne možete vi sada šetati prazne vagone i lokomotive da voze, ne možete sada koristiti železnicu i imati sredstva za bilo kakvo pokriće u investicijama, ako određeni pružni delovi nisu uopšte u eksploataciji.
Meni je žao što je stanje železnica u Srbiji izuzetno teško. Evo, sad smo čuli, na jugu Srbije je veliki problem, kao i u Vojvodini. Mnoge železnice su zarasle u korov i godinama se ne koriste. Mogu reći, slušao sam diskusiju mog zemljaka Milivojevića, da jedna od ključnih pruga spoji istočnu Srbiju od Niša preko Stalaća, koji je bio okosnica, jedno čvorište železničkog saobraćaja, sa prugom Beograd-Bar ne funkcioniše. Glavno čvorište iz Stalaća prema Baru, prema Požegi nije u funkciji. Propala infrastruktura i obustavljen je saobraćaj.
Nema para, izuzetno je skupo investirati ovog puta u Železnicu. Bile su duge sankcije, bilo je problema i oštećena je železnička infrastruktura. Vi znate da su brzine vozova bile po 10 km na sat, i ko će ih koristiti ako idu 10 km na sat? Znači, jedan veliki problem u državi je Železnica, koja mora da se rešava, u nju mora da se ulaže, ali prvenstveno privreda mora da proradi.
Gospodo narodni poslanici, najveća investicija u istoriji Srbije bila je izgradnja pruge Beograd-Bar i veza Srbije i srpske privreda i one stare Jugoslavije sa pomorskim putevima preko luke Bar. Ta pruga nema sad eksploataciju koja bi trebala da bude. Zašto? Ne rade fabrike. Koliki je izvoznik bio samo "Magnohrom", "Valjaonica", "Viskoza", da ne nabrajam velike gigante koji su radili, "Srbijanka", "Budimka" itd? Sada te firme ne rade. "Železnik" iz Beograda je izuzetno bio veliki korisnik železnica. Toga danas nema i to je veliki problem.
Znači, stanje u privredi oslikava se na Železnicu i vi ne možete sada da uradite pomak u Železnici ako imate katastrofalno stanje privrede i ako nemate šta da vozite. Prema tome, ovde se mora ulagati. Naravno, EU je zainteresovana za koridore. Njih interesuje koridori kroz Srbiju. Njih ne interesuje lokalni naš saobraćaj. Zato se kroz ovaj zakon želelo da se lokalna železnička infrastruktura da lokalu. Ako je lokal zainteresovan za određenu prugu, da ide šinobus, da koristi, da im to treba u opštinama, oni mogu to dobiti, koristiti, ulagati i, naravno, država će pomagati koliko može. Ali, ako lokal nema nikakav interes, a i država nema interes, onda će ti vozovi stati.
Mi trenutno imamo u Srbiji u eksploataciji 50 samo vagona. To je katastrofalno stanje. Trenutno ispravnih vagona ima 50, koji mogu da se koriste. Znate koliko treba uložiti? Da li vi znate da je, na primer, 2003. godine isečeno u jednog godini 2000 vagona jer su propali, nije imalo sredstava za održavanje, isečeni i prodati na kilo. Dve hiljade vagona je privreda Srbije izbacila jer ih nije koristila, oni su propali i prodati su u staro gvožđe na kilo. Kako zanoviti? "Goša" je bila puna posla, Smederevo, Kraljevo itd, a sada nema potrebe, ne radi privreda. To su dve stvari koje treba posmatrati povezano i zato kažem – država može uložiti izuzetne napore da dobije povoljne kredite. Danas se daju povoljni krediti državama, ali treba uložiti u železničku infrastrukturu i treba raditi na tome. Mi moramo proširiti tunele, uložiti za kombinovani prevoz prema Baru.
Vi ne možete da budete svesni koliko je uloženo u prugu Niš-Dimitrovgrad, da se prošire tuneli, ja znam to odlično, i da se onih 18 mostova izgrade ponovo, jer nisu zadovoljavali evropske kriterijume. To je bila ogromna investicija. Zato ovde ima problema. Ovo nije za neko političko prepucavanje, ovo je problem države i ovde svaka politička opcija koja sutra dođe na vlast, ili je sada na vlasti, ili je bila na vlasti, imaće ovaj problem ili je imala ovaj problem. Ovo bez države sa svojim institucijama ne može se rešiti tek tako. Ovo je veliki problem, jer je problem zapušten. Ovaj problem je zapušten jer smo dugo imali sankcije i niko nije obraćao pažnju na Železnicu, na stanje u Železnici. U Železnicu se nije ulagalo dvadeset godina i zato sada treba mnogo da se uloži da se to postigne.
Mi smo neki dan posetili jednu državu i vozili se vozom 431 kilometar na sat, ali kako? Ta država je uložila u železnicu i imaju brzinu 431 kilometar. To možete da vidite kako funkcioniše. Da mi imamo te brzine i takve pruge, niko ne bi koristio automobile, svi bi koristili železnicu. Koliko treba uložiti da bi se to postiglo? Prema tome, ponavljam, svugde je problem u Železnici, u svakom delu države, i u Somboru, i u Subotici, na jugu Srbije, svugde, svugde. Niko neće iz Novog Sada da putuje pa poći železnicom, bolje stopom, pre ćete stići. Zašto? Zato što treba uložiti. Beograd kao glavni grad ne rešava problem Železnice. Ko god dođe iz svega, znam dok sam bio ministar, krsti se da mi u 21 veku obilazimo prugom sa opasnim zapaljivim i eksplozivnim materijalima oko Kalemegdana i da smo blokirali celu Savu, da ne možemo da napravimo obilaznicu oko Beograda i kada kažemo da kroz srce Beograda prolaze materijali koji mogu da unište 100 ili 200 hiljada ljudi.
Oni se prekrste, kažu – ljudi, to nije normalno. Hoće svi da daju kredit, da bude prioritet da se to napravi, da se zakovana Sava, koja je izlaz Beograda, okolo železnicom, mislim da je sto godina ta pruga u eksploataciji i mi je koristimo. Zamislite da nitroglicerin prošetate kroz srce Beograda, cisternu, amonijaka itd. Nema para to da se uradi.
Zato bih vas zamolio, resornog ministra, kad se prave budžeti, da interveniše i da ubedi neke druge da ćemo lako zasejati drveće, lipe, doterati parkove, farbati fasade, ali ovo je važno pitanje za Srbiju, važno za Beograd, da se napravi obilaznica oko Beograda, železnička, da izbacimo opasne materijale iz srca Beograda.
Gospodo, kroz ovaj zakon se želelo da se povede pitanje imovine železnice. Železnica poseduje negde oko 14 – 15% imovine Republike Srbije, zemljišta. Neko je nekada pola Rakovice prepisao železnici. Da li sada treba cela Rakovica da stoji, da se ne razvija, jer je železničko zemljište, ili Karaburma, Topčider itd?
Šta je problem? Kako to zemljište vratiti u funkciju? Mi držimo 20 godina železničku stanicu u srcu Beograda, sa 86 ha zemlje, najbolja lokacija u Beogradu. Ne možemo da napravimo prokop zato što grad Beograd i Republika Srbija ne mogu da se dogovore čije su ingerencije nad prokopom. Zašto? Znam taj problem odlično. Grad Beograd traži da mu se uplati ponovo sva infrastruktura koja treba da se uradi na prokopu, a ona je završena za vreme pok. Branka Pešića. Oni sada po zakonu traže da im po kvadratu sve to uplatite ponovo, a investitor koji dođe, kaže – kako vam plaćam trafostanicu, ako je ona već ugrađena, kanalizacija ugrađena, sve je ugrađeno? Ako bi se našao sporazum, to bi se brzo rešilo i mi bismo u srcu Beograda, na sadašnjoj železničkoj stanici imali 86 ha najbolje lokacije, jer bi došli investitori, uložili milijarde i zaposlili preko 100.000 ljudi u Beogradu, na toj lokaciji. To su pitanja oko kojih svi treba da budemo složni da se to reši.
Zamolio bih određene strukture u ovoj državi da pokrenu ovo pitanje i da kažemo – ljudi, mi ovo pitanje moramo da rešimo, ne može gradonačelnik Beograda, ne može niko da bude toliko tvrdoglav i da jedno pitanje, koje je pokrenuto pre 20 godina, stoji nerešeno zato što neko želi da ušićari u toj priči. Država ima interes da to pitanje razreši.
Zato sam želeo da, kroz ove amandmane i kroz sve ovo, doteram ovaj zakon, da ubrzamo neke procese, da završimo neke procese i da ih rešimo, a ne da se sada prepucavamo da li je bolja pruga tamo ili ovamo. Nigde ne valja. Svugde je loša, svugde je dotrajala. Ovo malo što smo remontovali Beograd – Bar, do Valjeva, to je dobro, ovo kod Šida je dobro, prilazi Beogradu su dobro remontovani i ovaj deo koji je urađen, svaka čast, ali treba još mnogo para da se to završi.
Želeo sam da damo naš doprinos ovom problemu, da se bolje reši, da damo podršku onima koji ovaj problem treba da rešavaju i da uklonimo one koji stalno problem koče i železnicu stavljaju u neko čoše i na margine i kažu da železnica za Srbiju nije važna. Železnica je motor razvoja jedne države, motor razvoja mašinogradnje. Železnica pokreće ceo metalski kompleks i zato železnica treba da ima subvencije od države. Ako nema pokretanja železnice, ceo mašinski kompleks u jednoj državi staje. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, meni je jako žao što do ove rasprave nije došlo znatno ranije, kada je imalo i mogućnosti da se upozori i EU i UN i mnoge države koje su podržale nezavisno Kosovo, ali bolje ikad nego nikad. Meni je jako žao što je ova rasprava odlagana i što su neki čelnici vladajuće koalicije govorili da ona nije potrebna i da ne treba da se održi. Jako mi je žao danas što mi iz opozicije smo dobili reč da govorimo u momentu kada se igra utakmica i kada veliki deo Srbije gleda vaterpolo. Ali, nema veze, vi ste to lepo organizovali i mi ćemo reći ono svoje što mislimo.
Mislimo da je došlo do jedne situacije koja je sada izuzetno teška za Srbe na severu Kosova, uopšte za Srbe na Kosovu, a i do jedne velike razočaranosti samih Srba u Srbiji. Ova vlada u mogućnosti je bila da ove probleme rešava znatno ranije, znatno efikasnije, znatno bolje, ali sada kada je dogorelo do nokata, ona se obraća parlamentu i traži da parlament donese ovu deklaraciju i traži od nas da je podržimo, što nije sporno. Kada su u pitanju bilo kakve deklaracije o Kosovu, Srbije treba da bude jedinstvena, sve partije treba da je podrže i da stanu iza nje, bez obzira što ima grešaka, što ima problema od ove vlade.
Samo bih postavio nekoliko pitanja za Vladu. Mi smo imali jednu poziciju odličnu, mi smo imali jedan kapital izuzetno veliki, a to je Deklaracija 1244 Saveta bezbednosti, koja je bila na strani Srba i koja štiti interes Srba i Srbije.
Vi gospodo iz današnje Vlade vaš proizvod je Euleks na Kosovu. Otkud Euleks na Kosovu? To ovaj parlament nikada nije razmatrao, ovaj parlament nikada nije dao zeleno svetlo da Euleks uđe i da zameni međunarodne snage koje su bile formirane na Kosovu da daju bezbednost Srbima i ostalim nealbancima koji žive na Kosovu. Vi ste na mala vrata uveli Euleks i vi ste uz pritiske koje je vršila EU prihvatili da se mandat poveri Euleksu da sredi stanje na Kosovu.
Danas slušamo ovde ljude koji su to na mala vrata uradili i obišli ovaj parlament i nisu poslušali apel koji je radila srpska opozicija i borila se da do toga ne dođe i da će to pitanje biti kad tad veliki problem Srbije kao što se danas i pokazalo. Vi ste verovali Euleksu, jer ste dobili političku podršku za izbore. Vi ste verovali Solani koji je se pojavio u vašoj kampanji. Vi ste verovali mnogim ljudima iz EU koji su vam rekli – mi ćemo vas uvesti samo prećutite, da ovo prođe.
Danas, gospodo iz Vlade, nije u redu da posle premijera koji je govorio tri minuta govore ministri po 20 minuta. To pokazuje da ova vlada ima neki problem. Ova vlada ima izuzetno veliki problem i neslaganje. Sada kada u raspravi slušamo pojedine vaše koalicione partnere vi ne možete da pogodite da li je to ona priča koju vi pričate, koju pričate u Briselu, koju pričate ovde, koju sad pričate i na Kosovu ili je to neka druga priča. Naravno, vi se sad hvatate za slamku i tražite rešenje i mi ćemo pomoći da do njega dođe, koliko god može. Ponavljam vi ste napravili velike greške u početku. Verujući pojedinim zemljama iz EU koje su davale vama raznorazna obećanja.
Vi danas spominjete, jedan od ministara non-stop je govorio ovde, deset puta u govoru je pomenuo administrativna granica. Kakva administrativna granica? Vi hoćete da izbegnete ono carina. Albanci, odnosno šiptari hoće carinu, hoće osnovne atribute države, hoće carinu između Srbije i Kosova. Nema administrativne granice, oni hoće carinu. Ono hoće granični prelaz i to mora svima da bude jasno. I Srbija to neće i Rezolucija to neće i Savet bezbednosti to neće i mi nećemo nikad dozvoliti da bude carina. Nemojte taj izraz administrativno razgraničenje, administrativna granica.
Savet bezbednosti je jasno i glasno usvojio Rezoluciju dokle je Srbija i da tu ne može da bude carina i ne može nikad biti carina. Gospodo iz Vlade nemojte dozvoliti da ruska vlada, da kineska vlada budu više Srbi nego srpska Vlada. Oni su podržali do kraja u Savetu bezbednosti Srbiju da ne može da se donese ta odluka koja bi bila štetna za Srbiju i koja bi dala nezavisnost Kosovu. Nemojmo sad mi da budemo manje Srbi nego neki drugi. Mi se moramo boriti. Tačno je da je nama to nametnuto.
Nemojte bežati od one činjenice da je neko okupirao Kosovo i dole radi šta hoće i podržava Prištinu danas. Ne može niko. Video sam vašu borbu gospodine ministre, gospodine Stefanoviću i podržavam, ali mora da vas podrže i međunarodne snage. Mora da vas podrže svi, jer vi poštujete Rezoluciju, vi poštujete ono što je doneo Savet bezbednosti. Vi ne tražite ništa van toga i zato ste u pravu i zato ćemo vas podržavati uvek. Ali svi mora da shvate da je to izuzetno važno i da to mora da se podrži. Mi možda nećemo naše pravo na Kosovu ostvariti sada, možda neće ni naša generacija, možda neće u mandatu naših političara, ali ostvarićemo ga, neka bude i za petsto godina, ali kada tada ćemo ga ostvariti jer mi imamo odluku Saveta bezbednosti koja je izuzetno važna i značajna i mi pravno imamo u rukama dokumente koje govore da je Kosovo deo Srbije. Tu ne može da bude nikakva carina, da ne može da bude nikakva granica.
Prema tome, u tome ćemo vas podržati i sigurno na tome ćemo zajedno i raditi. Ne može Euleks, povremeno da se izmakne pa da poturi KFOR pa da se onda povuče, pa se vrati itd. Mi moramo da znamo ko garantuje bezbednost Srbima na Kosovu, po Rezoluciji 1244 jasno ko garantuje bezbednost Srbima na severu Kosova i taj ko garantuje mora da pokaže da je stvarno garant mira. I onda neće doći do problema koji su evidentni i koji se sada javljaju. Srbi na Kosovu ako dobiju carinu, ako se odvoje od Srbije, oni mora da napuste Kosovo. I svima je to jasno. Mi moramo njih podržati maksimalno da dole ostanu i ne možemo prihvatiti nikakve ucene u ovom momentu i moramo biti jedinstveni, da odradimo stvarno, onako kako treba da odradimo dostojanstveno i uz podršku naših prijatelja koji u Savetu bezbednosti to čine da mi to jednostavno odradimo do kraja, a nikako da popuštamo. Biće pritiska i bilo je pritisaka na Srbiju, ali te pritiske moramo izdržati. Moramo izdržati i ne smemo dozvoliti nikakve ucene, da dajemo nešto što neko traži da bi dobili neke trenutne olakšice, povlastice, obećanja itd.
Prema tome, Srbija mora da zna šta hoće. Nadam se da u tome ćemo biti svi jedinstveni i da ćemo svi to odraditi zajednički. Prema tome, gospodo ministri, vi u Vladi morate biti jedinstveni, morate znati šta hoćete, morate uvek doći o ovaj parlament i da podnesete izveštaj, da podnesete platformu o pregovorima, da tražite od ovog parlamenta da se ona odobri, da znamo šta vi pregovarate, da nas obaveštavate, da mi možemo to da pratimo.
Niste ovlašćeni da bez ovog parlamenta radite bilo kakve pregovore, a da to poslanici nisu upoznati i da poslanici za to nisu dali svoj glas. A glas ćete uvek dobiti, ponavljam kada je u pitanju Kosovo. Mi se razmimoilazimo, ne slažemo u mnogim problemima koji se javljaju u Srbiji, naročito problemima ekonomske prirode, meni je jako žao, što ministar ekonomije i razvoja nije ovde, regionalnog razvoja, ali njegovo ministarstvo mora malo da razmisli i pomogne Srbima na Kosovu mnogo više što je do sada radilo. Mora da se to uradi da bi oni dole ostali i opstali. Za njih mora da stane Srbija čvrsto i da im bude uzdanica, da oni mogu da žive, da rade, da mogu da prežive dole i da istrpe jedan ovaj period koji je izuzetno težak.
Videli ste i sami dok ste bili ovde, predstavnici Vlade, da su Srbi dole složni, jedinstveni, da su svi stali iza jednog projekta, neće da dozvole da ih iza jednog projekta, da ih niko pogazi, da ih niko ponizi, da ih niko odvoji od matice. Oni ne traže ništa na silu, ko zna ko je zapalio granični prelaz.
Neka utvrde nadležni. Garantujem da ga Srbin nije ubio. Srbi jednostavno su dole da zaštite sebe, da zaštite svoje porodice, da opstanu na tim prostorima i da gledaju kako ustanu u ovu maticu, svoju Srbiju, kao u svoje božanstvo koje im garantuje opstanak i bezbednost. Mi to moramo i učiniti.
Prema tome, ja vas molim da svi, od predsednika Srbije, premijera, ministara se borite za sve ovo što se može učiniti trenutno na Kosovu. Ta borba će biti duga i teška, ali da mi bar u ovoj generaciji ne pokvarimo nešto. Možda će neko, u nekim narednim generacijama uspeti da taj status Srba reši u interesu Srbije, ali mnogi su se borili vekovima za slobodu i uspeli su u tome. I mi ćemo uspeti, uz božju pomoć, ja garantujem da će Srbija uspeti.
Možda neće u našem mandatu, u nekom drugom mandatu, ali u nečijem mandatu sigurno hoće, jer to je deo naše teritorije. Mi na to imamo pravo i ja mislim da to ne smemo pokvariti i otežati poziciju Srba na Kosovu. Zato vas molim nikakva carina, nikakvi razgovori na to pitanje i pregovori, nikakva granica između Srbije i Kosova ne može biti, jer to je odluka Saveta bezbednosti i iza nje čvrsto, moramo svi stati i podržati je. Ako naši prijatelji u svetu to podržavaju. Ako Ruska vlada podržava, ako Kina podržava, nemojmo mi da popustimo. Nemojmo dozvoliti da taj problem prođe mimo nas, kao što je problem Euleksa se javio ulaskom dole na Kosovo. Vi znate kako ste ga pustili. Vi znate da je pala Vlada, zato što neki nisu hteli to da prihvate, a vi ste to prihvatili na mala vrata, onako ispod žita, a evo vidite danas koliki je to problem.
Još jednom, ja vam dajem podršku ispred Nove Srbije i svi ćemo jednoglasno stati iza vaše deklaracije koju ste predloži, bez obzira što nismo učestvovali u njenom pisanju, bez obzira što nismo učestvovali u donošenju amandmana koji su dati, ali imate našu podršku, ali održite reč i ono što ste rekli Srbima na Kosovu mora da bude svetinja. Ne može, ponavljam biti nikakva carina između Srbije i Kosova. Ne može biti nikakva granica između Srbije i Kosova, jer to je odluka Saveta bezbednosti. Ostanite na tome i krećite se u tim okvirima. Ponavljam, imate našu podršku, ali nemojte nas izdati i nešto ispod žita progurati, kao što je bila ova priča sa Euleksom. Hvala vam puno.