Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, premijeru – zašto se više, posle tri godine ove vlade, evo, sada je i četvrta godina, manipuliše jednim problemom i stalno se pominje u svim mogućim medijima, u svim javnim nastupima ljudi iz vladajuće koalicije, da bi sve moglo da se radi u Srbiji, ali da nema projekata, da prethodne vlade nisu uradile projektnu dokumentaciju, na primer, za „koridore”?
Nije tačno da nema projekata. Projekti su urađeni. U ovom parlamentu je bila koncesija „Niš – Dimitrovgrad”, nije mogla da bude koncesija „Niš – Dimitrovgrad” na javnom tenderu, s obzirom na to da je to neprofitabilan posao i niko se nije javio na taj tender, a da nema projektne dokumentacije. „Horgoš – Požega” je isto bio međunarodni javni tender i javili su se najveći svetski giganti za tu koncesiju, i nemoguće je da nije urađena projektna dokumentacija. Isto tako za „Obilaznicu” oko Beograd, isto tako „Beška – Novi Sad” i niz drugih projekata koji su kompletno urađeni, ispitivanja završena, urađeni idejni projekti, geomehanička ispitivanja, geodezija, itd, sve je završeno, obeleženi koridori itd.
Međutim, sada se pojavljuju privatne firme u koje su prešli čelni ljudi iz nekadašnjih preduzeća i Direkcije za puteve, pokrali dokumentaciju i projekte i preneli u privatne kuće koje se bave izradom projekata, pa se sada javljaju na tenderima da te iste projekte ponude na nekim tenderima koje traže da se objave.
Tražim odgovor na pitanje – kako je moguće da Vlada Republike Srbije ne zna da su projekti urađeni, ako su Građevinski fakultet i Arhitektonski fakultet uradili reviziju projektne dokumentacije, postoje o tome i ugovori i tome slično? Molim vas da se to razreši i da se jednom zasvagda prekine. I da se ne priča više priča – mi imamo pare, a nemamo projekte. Nije tačno! Imamo projekte, koji su, nažalost, negde sklonjeni, ali nemamo pare da radimo izvođački deo projekata. Tačno je da nisu urađeni izvođački projekti, ali izvođački projekti se rade tek kada se dobije projektna dokumentacija i kada se odredi izvođač na tenderu. Onda on radi postupno, deonicu po deonicu projektne dokumentacije, zavisi od same tehnologije koju će izvođač primeniti na određenim delovima, kao što su nadvožnjaci, tuneli, podvožnjaci, mostovi i tako dalje, on će to sam isprojektovati.
Prema tome, projekti postoje, projekti su ostali, projekti su sklonjeni i sada neke privatne kuće čiji su direktori ljudi koji su bili direktori i u prethodnih nekoliko generacija, a neki od tih direktora, koji su sada prešli u privatni sektor, jeste iz vladajuće koalicije, pa sada nude projektnu dokumentaciju da se radi ponovo, što nije nimalo opravdano.
Zamolio bih resorne ministre, a i samog premijera, da preduzmu određene korake, da vide da li su određene institucije uradile reviziju projektne dokumentacije, da li je urađena projektna dokumentacija i gde se ta projekta dokumentacija nalazi?

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da razumem poslaničku većinu, šta vi  hoćete ovim zakonom?
Prvo, vi u izbornoj godini, znači, izborna godina je počela 11. maja, ovo vam je četvrta godina od raspisanih izbora koje ste vi dobili i napravili većinu, menjate izborni zakon.
Druga stvar, vi u ovom zakonu definišete mnoge pojmove koji su nama nejasni. Evo, konkretno, kada pričamo o amandmanu koji je tada bio u raspravi, šta ste vi to definisali i kako ste definisali pojam šta je to manje zastupljen pol? Otkud vama taj pojam i ko je manje zastupljen pol u Srbiji? Pa, muškarci su manje zastupljen pol u Srbiji. Preko 51% žena živi u Srbiji. Znači, muškaraca ima 48 zarez nešto posto. Prema tome, muškarci su manje zastupljen pol u našoj državi.
Vi sada definišete manje zastupljen pol. Gde? U parlamentu. Još nisu bili izbori. Pitanje je ko će biti i kakav će biti odnos snaga. Vi ste jednostavno počeli sada da pravite, evo, iz diskusija se vidi, raznorazne kombinacije koje ne daju garanciju bez određenih amandmana da će biti stvarno u parlamentu jedna trećina, odnosno svaka treća na listi da bude žena.
Šta će se dogoditi? Naravno, oni koji postanu ministri i koju uđu na raznorazne funkcije, povuku se, ako ide sledeći sa liste, može taj odnos drastično da se promeni.
Evo, primer Nove Srbije, o čemu je ovde bilo govora. Mi sada imamo u parlamentu 33% žena. Realno, znači, ne na listi, nego u parlamentu. Gde ste vi? Koja je vaša cifra? Gde ste u Vladi? U Vladi treba da imate šest-sedam ministara žena, gospodo. Koliko imate? Dve žene imate.
Oterali ste iz Vlade najbolju ministarku koja nije dala da se krši zakon, Dianu Dragutinović. Po meni, ja sam iz opozicije, gospođa Dragutinović, mi smo ovde vodili žestoke rasprave, ali je bila jedna vrlo korektna ministarka koja nije davala da se nešto veštački održava i da se krši zakon i stopirala mnoge projekte koji nisu imali pokriće.
Prema tome, koliko vam je direktora javnih preduzeća žena? Nijedna, gospodo, nijedna. Dajte jedno javno preduzeće gde je direktor žena. Nemate nijedno. Ovo je sve jedna priča prazna koju vi nama pričate, a sutra ćete to poremetiti. Ovo jedino poštuje opozicija, što se i vidi, i poštovaće.
Vi, gospodo iz vladajuće koalicije, morate debelo da razmislite šta je vaš cilj. Da li nešto da pravite čisto da bi pokazali prividnu neku demokratiju ili da napravite nešto da to stvarno bude dobro.
Zato nije ni dobro ovo da se po rednom broju imenuju poslanici. Protiv toga sam se borio i na radnoj grupi, i na kolegijumu i ovde u parlamentu, i to nije u redu. To nije tražila od nas EU. To je nešto što je predložila naša Vlada da će prihvatiti u onom paketu koji je dala EU. To uopšte nije traženo od EU.
Logično je da ovaj amandman o kome je reč bude prihvaćen, jer onda će se i jasno definisati, ako je svaka treća žena na listi i logično je da ako žena ode sa liste na neku funkciju da je zameni sledeća sa liste, ali žena, a ne da bude redni broj koji će doći. Doći će muškarac, pa ćemo tako jednu po jednu eliminisati i doći ćemo u parlamentu u vrlo neugodnu situaciju koja neće biti dobra.
Da ne pričam o motivu na izborima za pravljenje dobrih rezultata, gde će sve stranke imati veliki problem. Naravno, vi iz vladajuće koalicije ćete, kao i obično, izraditi birače, pa ćete reći – dobro, svi ćete vi biti zadovoljeni, ovaj dvestoti će ući u parlament jer ćemo mi dobiti vlast, pa će biti poslanici, pa gradonačelnici, pa sekretari državni, pa pomoćnici i sve ćete to nabrojati. Tako ćete ljude nekako pridobiti da ćete uraditi neku pravu stvar i da se svi nadaju.
Ali, činjenice pokazuju da ćete vi izgubiti izbore, gospodo. To je evidentno. Nemojte sad pričati priče. Vidim da sada vaši poslanici komentarišu – da mi uđemo u vlast, pa će onda pola njih otići na raznorazne funkcije, a onda će ona druga polovina doći do začelja i svi će biti u nadi da će postati poslanici. Nije to tačno. Vi ćete sigurno u idućem mandatu biti opozicija. To stoji.
E, sad ćete ući u velike probleme. Imaćete na listi sadašnje ministre, gradonačelnike koji će sutra posle izbora izgubiti vlast. Nećete moći nikako da ih dovedete u parlament jer ste sami im zatvorili vrata. Poslanik ne može postati, dok je još ministar, dok se ne konstituiše vlada. Kada se konstituiše vlada, ne možete ga promeniti nikada. Ne možete mu naći mesto kako da uđe u parlament.
Prema tome, vi ste ovde imali izuzetno dobrih predloga, dobrih amandmana, ali vi nećete da ih usvajate, već tvrdoglavo terate ono što ste zacrtali, da to progurate, bez ikakvog pokrića. Zato će nastati problemi posle izbora.
Zato je bilo najpametnije da ovaj zakon povučete, u izbornoj godini se nikad ne menja izborni zakon, i da ovo sve sklonite, da uđete regularno u ustavnu proceduru promena da bi to sve bilo u redu i da, naravno, za sledeće neke izbore koji dođu posle ovih izbora pripremite čestito i pošteno zakone, da Vlada u punom mandatu stavi na dnevni red, da sledeći parlament u punom mandatu to izglasa, da se promeni izborni zakon i da se ima vreme za pripreme za neke od narednih izbora. Ali, vi to uporno nećete. Zato ne vredi što vas mi iz opozicije upozoravamo.
Gospodo iz vladajuće koalicije, još jednom želim da vam ponovim – vi ćete sigurno u narednim izborima biti opozicija i razmotrite svoju poziciju. Vi sami radite sad protiv sebe, računajući da ćete opstati, da ćete dobiti vlast, a to ne pokazuje nijedna činjenica danas.
Naravno, neki od vas će biti možda, ali mali deo, što se i sada nagoveštava, ali većinski deo će biti opoziciono nastrojen i sedećete u ovom parlamentu i proklinjati što ste mnoge zakone doneli kao vlast, koji će vam se obiti o glavu. Shvatite onu narodnu – ko drugome jamu kopa, sam u nju pada.
Prema tome, to će tako i biti i stvarno vas molim da povučete ovaj zakon i da ne radite ovo što radite u izbornoj godini, jer ovo je izborna godina, 11. maja je počela izborna godina, znači, ne predizborna nego izborna godina za sledeće izbore. Kada će biti? Nije bitno, mesec, dva, tri, tamo-ovamo, ali mi smo sada u izbornoj godini i vi to zaboravljate.
Nemojte sada juriti veštice, nemojte sad praviti progone, nemojte sada raditi mnoge gluposti koje radite, koncentrišite se. U izbornoj godini se podnose rezultati vašeg trogodišnjeg rada.
U izbornoj godini mora da izađete sa projektima i programima koje ste uradili. Nemojte nagoveštavati šta će biti za tri godine. Za tri godine će neko drugi to sve prezentirati, raditi, brinuti se o tome. A ovo, za ove tri godine što ste uradili, vi sada o tome pričajte. Ali, pošto tu nemate neku priču, vi sada pričate šta će biti 2013, 2014, 2015. i čak ste dogurali do 2020. godine. Vi daleko dobaciste.
Kako mislite? Kakve vi veze imate sa 2020. godinom. Nemate nikakve veze. Vi sada objašnjavate nama šta će biti? Kažete da se nije mnogo radilo u ovom periodu, ali zato ste stvorili uslove da do 2020. se uradi mnogo. Molim vas lepo, to je smešna priča. Vi ste u izbornoj kampanji zacrtali određene datume, definisali određene projekte, postavili određene rokove i nijedan rok niste ispoštovali.
Očekivao sam 2010. godine 200.000 automobila. To je vaš program i izvoz na rusko tržište. Projekat je propao. Propao, a vi to nećete da kažete. Sad izlazite sa drugim projektom, trećim projektom, četvrtim projektom i sve ste izgleda izmašili i postali ste smešni. Sada, naravno, vi pričate šta je to moglo da bude, šta se dogodilo i šta će biti za sedam, osam, devet, deset godina.
Prema tome, niste bili sposobni da nas 2013. uvedete u EU, a obećali ste i to vam je veliki minus. Niste uspeli da postanemo ni kandidati. Nešto lovite da napravite neki dil, kandidati, ali da ne počnu pregovori, nešto tobože na nekoj listi čekanja, nešto kombinujete, da bi poboljšali poziciju, ali to je providno.
Sada idete sa izbornim zakonom, objašnjavajući da ćete promenom izbornog zakona nešto učiniti da poboljšate svoju poziciju. Lepo imate vašeg poslanika, koji predlaže pametan amandman, da jasno definišemo poziciju određene strukture, koja će se pojaviti na izborima i vi to nećete, nego hoćete da ostane otvoreno i da onda izigravate i ovo što je bilo neminovno da se uradi. Pokažite na delu da ste nešto definisali jasno, glasno i precizno. Svugde ste neodređeni.
Predlagao sam ovde već mesecima, usvojte ljudi rebalans budžeta, nemojte da radite napamet, možda vas zakače neki vanredni izbori, bez rebalansa ste radili i nećete imati parlament da vam to prihvati, nastradaćete. Ne može da bude nedefinisan budžet, mi smo ga ovde usvojili. Zakon o budžetu niko ne poštuje. Radite bukvalno šta hoćete.
E sad menjate izborni zakon, uvodite nas u jedno priču novu, punu nade za određenu kategoriju glasačkog tela, ali opet nedefinisanu. Dajte nešto izdefinišite. Hajde, kada izađemo iz ovog parlamenta, iz ovog saziva da kažemo, nešto smo definisali i to je tako i tačka.
Ako ste doneli Zakon o informisanju, stanite iza njega, loš, vi ste ga doneli, da bi zaštitili određenog vašeg lidera. Ako ste doneli Zakon o borbi protiv korupcije, vi ste ga definisali, upropastili, izopačili, unakazili i naravno, ne možete ništa da učinite sad jer bukvalno niko ne poštuje Ustav, radite šta god hoćete.
I sad kršite Ustav, nemojte se pokrivati rečima, sad je rekao Ustavni sud, sutra će neko da vas pita i protumači drugačije. I zato bar prihvatite pametne amandmane vaših iz koalicije, koji vam predlažu da određene pozicije definišete jasno i glasno.
Jednostavno još jednom želim da podvučem na kraju, nemojte se nadati da ćete biti idući put vlast. Rezultati su vam toliko loši da ćete sigurno biti opozicija. I ono što uradite sad u ovoj izbornoj godini, napravite korektno, jasno i glasno. Nemojte ulaziti u raznorazne avanture koje ništa nisu definisale.
Mi znamo da vi imate unutrašnja trvenja, probleme, prijave. Sramota je, vi dolazite kod nas iz opozicije i dajete nam papire da napadamo vaše koalicione partnere. Mi to nećemo da radimo. Prema tome, razmislite malo o tome. Nemojte da o tome načnem priču i da počnemo da pričamo. Vi dolazite sa papirima i gurate nam.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, meni izuzetno smeta poslednjih meseci što u ovoj sali srpskog parlamenta nema poslanika. Teme koje dolaze na dnevni red nisu zainteresovale poslanike ni vladajuće koalicije ni opozicije. U jednom momentu, pre 15 minuta, u sali je iz vladajuće koalicije bilo samo sedam narodnih poslanika. Pogledajte, sala je uvek prazna.
Mi danas raspravljamo o ličnoj karti i tema je vezana za EU. Kao čovek iz ovog naroda, iz Srbije, ne vidim nikakvu vezu EU i lične karte. To je lični dokument za teritoriju Republike Srbije. Ne razumem kakve veze ima EU i lične karte. Pasoš moguće, ali lična karta je lična isprava, kad se šetamo po gradu, po Srbiji. Ne vidim zašto bi EU bila zainteresovana za našu ličnu kartu.
Šta se sada događa? Sada pričamo, usvajamo i menjamo zakone, gubimo vreme, menjamo lične karte svake druge godine, menjamo vozačke dozvole, pasoše, tablice, menjamo matične brojeve, državljanstvo, način vađenja, i sve to, registracije traktora itd. To je neophodno kad Žika i Pera pređu preko ulice da pooru njivu moraju da budu registrovani, uknjiženi, plaćene obaveze itd.
I seosko domaćinstvo moramo da registrujemo, ne može ništa da se uradi na selu ako se to ne uradi. Sada su došli na red i sertifikati. Za svako proizvodno domaćinstvo, ako proizvodite sir, kajmak, rakiju, zakoljete jagnje za neku pečenjaru, morate da imate određene sertifikate, koji moraju da budu opečaćeni, za svaki restoran, za svaku firmu, da li se ukrštaju putevi, ne ukrštaju itd. Znate li koliko taj sertifikat košta – 5.000 evra za firmu.
Kad sve ovo saberete, samo ova lična dokumenta, sertifikate i ovo sve na stranu, Srbija, po do sada izvađenim dokumentima, dala je 40 milijardi dinara. Građani Srbije su opljačkani u ovoj nestašici, u ovom jadu i bedi, 40 milijardi dinara.
Na primer, imam petoro dece, supruga, ja, dva zeta, u ime boga, za neki mesec i treći, kad saberete vi ovo, treba da podignem kredit da povadim sve papire, dokumenta itd. Da ne pričam šta sve mora da se vadi, kako administracija izvlači polako pare. Vidite, libor sa strane banke, to ste doveli, EU. Vi obarate evro, a oni dižu kamate.
Tu ima nekih problema sa EU. Kako vi vodite pregovore, gospodo iz vladajuće koalicije? Pričate o evropskim integracijama, gospođa Delević je prezauzeta, ona na tome radi intenzivno, a mi smo svaki dan siromašniji, a ovi svaki dan sve bogatiji. Ušli su nam u trgovinu, ušli su nam u sve, ušli su nam na tržište, finansijsko tržište, kompletno ga preuzeli. Evo, sad uzimaju i trgovinu i sve i nigde mi da nađemo mesto da udenemo neki svoj proizvod. Šta to Srbija može da izveze u EU? Malinu, pečurku i ništa više.
Kakav je naš interes da ekonomski ojačamo? Nas EU može približiti ekonomija bolja, jača, sigurnija, srpske jake banke. Nas može približiti veća zaposlenost, veći profit, da budemo konkurentniji, povećan izvoz i to će nas uvoditi u EU, a ne mi sad da se pohvalimo - promenili smo lične karte. Oni neće ni da primete, to ih uopšte ne interesuje.
Kakvim se mi perifernim pitanjima bavimo mesecima u ovom parlamentu? Mi donosimo zakone koje niko i ne traži. Sami smo tražili promenu izbornog zakona i to ono po redosledu da ide, to je predlog naše Vlade. To nije tačno da je EU tražila i napravili smo veliki problem, jer je nekome odgovaralo. Oni su tražili pitanje blanko ostavki i broj žena koji će biti zastupljen u parlamentu. To njih interesuje, ovo drugo smo mi sami sebi nametnuli.
Drugo, kršimo sopstveni Ustav iz dana u dan. Lepo su nam rekli iz EU - uđite u proceduru promene Ustava, mi smo zadovoljni. Mi kažemo - ne, mi ćemo da ga kršimo. I mi ga svaki dan kršimo i ovde priča ko šta hoće.
Evo, nedavno sam čuo u izlaganju ministra da je mene KFOR pratio na Kosovu, nikad u životu me nije pratio KFOR, nego me je proterala kosovska policija kao narodnog poslanika iz Srbije sa teritorije Kosova, u pratnji policije izbacili me preko granice, i to me odveli prvo u Prištinu iz Leposavića, pa me onda izbacili na Merošinu da se vratim okolo. Nisu dali da idem istim putem kad sam išao na rukopoloženje našeg Patrijarha srpskog.
Zašto? Što je neko zovnuo i rekao - ti ne mogu da uđu, oni nisu podobni, ne treba da budu dole, jer kad dolazi neki veliki šef ne sme niko drugi da bude tu važniji ili važan. Znači, veliki šef dođe, zna se mesto gde treba da se zauzme, pored Patrijarha, a naravno svi drugi napolje. I tako se to i završavalo.
Prema tome, vi gospodo iz vladajuće koalicije zaboravljate, više puta vas ovde opominjem da uradite rebalans budžeta. Uradili ste rekonstrukciju Vlade, ali kako trošite pare bez rebalansa budžeta samo me interesuje. Šta radite sa sredstvima NIP-a, kako ste podelili Ministarstvo za energetiku i rudarstvo, telekomunikacije, mnoga druga ministarstva itd? Kako ste to organizovali? Kako Trezor pušta novac? Kako vodite investicije? Na koji način se to finansira?
Budžet, koji je ovde izglasan i Zakon o budžetu donet, totalno se krši, to nikog više ne interesuje. Pare se puštaju. Zvao sam Trezor i pitao, kaže – na telefonski poziv ministra finansija i premijera. On kaže – pusti Žiki, a on kaže – rečeno pusti Žiki toliko, Miki ovoliko, a Peri nemoj da daš dinar, nije po volji. Prema tome, tako vi funkcionišete.
E sad, šta će tu da se dogodi na kraju, ne znam. Na kraju ćete doći u ovaj parlament, pa ćete tražiti to sve da se blanko pokrije unazad. Kako mesecima funkcionišete bez rebalansa budžeta sa smanjenim brojem ministarstava? Voleo bih da mi to gospodin Cvetković objasni, kao veliki finansijski stručnjak.
On je lično dao krivičnu prijavu direktoru, u mom prisustvu i prisustvu Koštunice, kada je bio ministar finansija i dobio je dve godine zatvora zato što je prekršio Zakon o budžetu. Mada je bilo klizište i odron i Vlada usvojila zaključak da se prebaci, ali on je rekao – Zakon o budžetu je sveto pismo. Gospodine Cvetkoviću, i za vas je to sveto pismo. Ako je ovaj dobio dve godine, vi ćete dobiti bar 200 godina koliko ste puta prekršili ovih meseci Zakon o budžetu.
Prema tome, stvarno vas ne razumem. Lepo je ovo što se mi igramo – hajde da menjamo lične karte, treba nam neka kinta. Evo, biometrijski pasoš, to je lepo, ali 2.500 dinara mora tamo da se da. Sada onaj ko ima pet članova porodice, on lepo celu platu treba da odnese i da uplati.
E mi sad kažemo, ajde malo vozačke dozvole, moramo malo tablice da promenimo, lepše će da deluje. Hajde i to da uradimo. Sve to radimo i pričamo o EU, a još nismo postali ni kandidat, a poštujemo zakone EU tobože, a EU među svojim članovima ne poštuje određene zakone. Englezi kažu – nećemo da vozimo desnom stranom, ne možete nam ništa, ne sviđa nam se, nećemo evro, nećemo ovo. A mi, sve unapred skockamo, a oni ni da čuju za nas. Ne stavljaju nas ni blizu ulaska u EU.
Gospodo, sećate se izborne kampanje 2008. godine? Tadašnji šef kampanje vladajuće koalicije izjavio je da 2013. godine Srbija postaje član EU. Nedavno sam ga slušao, rekao je – 2018, ali realno je 2020. godine. Šta se tu dogodilo u međuvremenu za ove tri godine vaše vlasti? Što smo se toliko odmakli? Zašto? Više nezaposlenih, više problema, više korupcije, više svega. Šta ste tu postigli kao rezultat? Ništa. Zato smo se odmakli, udaljili od EU.
Sada, mi ćemo reći – radili smo nešto, menjali smo ove lične dokumente, uvodimo sertifikate, a oni kažu – baš nas briga za vaše lične karte, to je vaša privatna stvar, menjajte šta god hoćete.
Gospodo, da li vi shvatate u kakvoj mi državi živimo? Da li vi verujete, sada odavde kada izađete, prođete ovom ulicom, vidite Parking servis odnese jedna kola, oni nemaju veze sa životom u Srbiji, sto evra morate da platite, ali ako vidi da je vozilo iz unutrašnjosti, odmah kupi.
To nema dileme, to se sve pokupi, po sto evrića. Znate šta je sto evra, gospodo, na platu, na nečiju penziju, koji toliko i primi platu? Kazne koje stižu velike, državi sve obaveze morate da ispunite, da platite, da sredite, a oni vama - kad stignu.
Molim vas lepo, nijedno sudsko rešenje ne može da se izvrši kod pojedinih ljudi koji su zaštićeni. Da li je moguće da ne može kod Miškovića da se naplati ništa? Kaže – ne može, nema mogućnosti za naplatu. Da li je moguće da se toliki milioni evra duguju? Evo sada uvodite tamo, to je vaš novi patent, privatna naplata dugovanja. To će da bude opšti haos, kada se pojave kojekakvi krimosi, uterivači dugova i počinju da rade posao.
Zamislite, državne institucije ne mogu da rade svoj posao. Zašto? Nema narod odakle da plati. Zato je veliki problem ovo što se svaki čas menja jedno, menja drugo, menja tablica, menja pasoš, menja vozačka dozvola, menja lična karta. Sve je to lepo, sve je to gubljenje vremena, sve je to zamajavanje parlamenta, ali mi nikako da dobijemo ovde vreme, da diskutujemo npr., tražio sam više puta, da nam premijer obrazloži, ministar finansija, ministar ekonomije, bilo ko, projekat "Fijata", kuda nas to vodi, gde smo dogurali, i koliko smo para dali, i koji su rezultati i kada će da budu rezultati, koliko auta je projektovano i kada ćemo da ih izvezemo, gde ćemo da ih prodamo? I, šta je sa ruskim poslom u vezi toga? Ništa. To nam je i predsednik ruske vlade saopštio u ovom parlamentu da od toga nema ništa.
Prema tome, niz projekata koji su rađeni, promašeni, uništeni, doveli Srbiju dovde gde su nas doveli. Šta ćemo sa selom?
Imamo novog ministra, rekonstrukcija Vlade, inflacija od prošle godine je izuzetno velika. U prvoj polovni godine buja, a ministar kaže – subvencija 14.000 dinara po hektaru za registrovana domaćinstva. Nafta je poskupela 40% u međuvremenu, setva 35% i zaštita, da ne nabrajam itd. Odakle da se preživi? Kako i na koji način? Subvencije ostale kao pre četiri godine. Kako selo da stane na noge?
Predsednik Srbije je postao predsednik Saveta za infrastrukturu. U radnom telu Vlade je predsednik. Rekao je četiri auto puta, kako prethodne vlade nisu uradile koridore. Šta se dogodilo, gospodo? Gde su četiri auto-puta, gde su koridori, šta se dogodilo, koliko kilometara je urađeno? Da li ste rekli da ćete ove godine raditi put prema Čačku i Požegi iz sopstvenih sredstava, nećete da čujete za koncesiju? To je u modernom svetu, a mi to ne želimo još uvek.
Ugasili ste koncesiju koja je bila gotova. Godine 2012. u proleće je trebalo da se otvori do Požege auto-put, a vi ste rekli – mi imamo pare, mi to pravimo odmah. Kako pravite? Koliko ste kilometara uradili prema Čačku i Požegi? Niste uradili ni sto metara, kako vas nije sramota?
Šta ćemo da radimo sa vama? Nekoliko vas dođe ovde, gleda nas, mi vas. Mi vas kritikujemo, vas baš briga. Spustite glavice, gledate u klupe, imate neka posla. Dođu ovde ministri pa nas izgrde lepo, kažu – šta ćete vi ovde, kako smete nešto da pitate itd. Sećam se kada ovde dođe jedan ministar da nas izgrdi, kaže – vi ništa ne znate, nevaspitani ste, neobrazovani ste, nikakvi ste, kakvi poslanici, bre, došao sam ovde da vam očitam lekciju i izađe čovek i ode. Povećao sam izvoz, proizvodnju, sve funkcioniše, sve ide, ćao, momci. Ostavili nam ovde nekog sekretarčića da brine o nama, da sasluša i da pripiše šta je ko rekao i tako se priča završi.
Prema tome, ne može da se vlada tako. Svaka vlast ima svoj kraj. Dana, 11. maja je ušla ova vlada u četvrtu godinu vlasti. Ovo je izborna godina, gospodo. U izbornoj godini izbori su neminovni, samo ako ne mislite da kažete – znate, ne trebaju nam više izbori, pa se tako i ponašate.
Prema tome, ne razumem šta će da se dogodi u Srbiji do kraja godine. Evo, sada je puna građevinska sezona. Sve stoji. Ništa se ne radi, ljudi ostaju bez posla masovno i jednostavno nemamo nikakve šanse da nešto ozbiljnije napravimo. Narod čeka, svi smo na nekom čekanju. Čekamo da dođe File, pa će nam nešto reči, pa će doći Žika, doći će iz Luksemburga i ministar inostranih poslova, doći će neko iz Turske, ljudi dokoni, navrate svaki čas ovde do Srbije, daju nam instrukcije kako da radimo, mi se obradujemo, krenemo i čekamo i vreme prolazi.
Ne razumem, ovde neki vode kampanju, ruše sistem države, a tužilaštvo ćuti. Oni kažu – lepo prave regione, vi iz Nove Varoši, vi iz Prijepolja, vi iz Priboja idete u Novi Pazar, to je naša ideja, to je evropska ideja, to je budućnost Srbije. Ove jadne u Vojvodini ste prevarili i rekli Statut Vojvodine da bolje živite. Usvojen je Statut, da li se bolje živi u Vojvodini, gospodo? Gore dva puta. Pajtić izađe, prenos nadležnosti, usvojite prenos nadležnosti i šta smo dobili? Ništa.
Sada dođe neki tamo liderčić iz Vojvodine i traži policiju. Treba mu i policija, zastava, grb. On kada dođe ovde treba mu veliki prostor da uđe, svi se sklone, dolazi veliki vođa. On zauzme svoju poziciju i saopšti neku radosnu vest – hoću policiju, a vi kažete – daćemo sve, samo da preživimo, da ne padne Vlada. Čuvajmo Vladu, samo nemoj da padne Vlada.
Gradonačelnik, možete da budete šta god hoćete, možete da budete i poslanik, kakav Ustav, kakav zakon, koga još to interesuje, važno je da Vlada izgura do kraja. Vi tako pomalo gurate, zamajavate narod…
(Predsednik: Vreme.)
Hvala vam, predsednice, što ste mi dozvolili da ovo kažem, ali stvarno uozbiljite malo parlament i ove teme ozbiljne da stavimo na dnevni red, da malo o njima raspravljamo, a to za ličnu kartu, bože moj.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 12. maj, danas je vladajuća koalicija ušla u četvrtu godinu vlasti od izbora. Izbori su bili 11. maja. Od danas počinje izborna godina. Sve je primerno i o svemu može da se razgovara, ali da se izborni zakon menja u izbornoj godini, to ni u jednoj ozbiljnoj državi ne može da se dogodi. Razumem vaše kašnjenje, probleme koje ste imali, želje koje ste hteli da ostvarite kroz određene promene koje ste radili itd., da niste bili u stanju da promenite izborni zakon na vreme, ali u izbornoj godini izborni zakon se nikada ne menja.
Što je najbitnije, kroz promenu izbornog zakona vi svesno idete u kršenje Ustava Republike Srbije. Država koja ne poštuje svoj ustav, poslanici, parlament koji ne poštuje sopstveni ustav ne poštuje svoj narod, svoju državu. Prema tome, ne postoji niko iz EU ko insistira da se krši Ustav u izbornoj godini. To je sigurno.
Nemojte da mislite da mi iz opozicije ne komuniciramo sa EU, sa predstavnicima EU. Niko od njih nije rekao da se ovo traži. Oni su imali primedbe i tražili da se odavno promeni pitanje blanko ostavki i da pripadnice slabijeg pola budu zastupljene u većem broju. To je opravdano i u to se moglo ući, ali u ovaj drugi deo koji sada pokušavate da provučete ne može se uopšte ući na ovaj način. Ovo je protivustavno i ovo će ozbiljan Ustavni sud oboriti. Izbori održani na ovaj način moraju biti poništeni, ako postoji Ustavni sud Republike Srbije.
Moramo pokazati da smo ozbiljna država i samoj Evropskoj uniji. Ne možemo kršiti sopstveni Ustav zato što nismo ušli u proceduru promene Ustava ako smo to morali. Evropska unija se u komunikaciji sa opozicijom, konkretno, kad smo razgovarali o ovome, zadovoljavala političkom saglasnošću svih političkih opcija da ulazimo u pripremu za ustavne promene koje bi se uradile i prilagodile novim evropskim zakonima i, naravno, izbornom zakonu. Na ovaj način pravimo cirkus od sopstvene države i ponašamo se vrlo neozbiljno, da neko okrene telefon i kaže – hajde, promenite ovo, promenite ono.
Setimo se Zakona o informisanju, Zakona o borbi protiv korupcije, kako smo tu mogli da prekršimo ugovor sa Evropskom unijom da ne bi pala Vlada? Mi permanentno kršimo Ustav. Ne mi, nego vi iz vladajuće koalicije, a mi vam pomažemo. Svi poslanici su saučesnici u kršenju Ustava. Danas se ceo dan krši Ustav Republike Srbije.
Juče se kršio Ustav, svako veče u udarnim emisijama Javnog servisa se krši Ustav Republike Srbije, gospodo. Neko će za to odgovarati. Danas imamo kampanju, evo, pre nekoliko minuta sam posmatrao u poslaničkom klubu „Dnevnik“, juče sam posmatrao „Dnevnik“ – neko promoviše regione, kao protivustavnu kategoriju. Pojavljuju se ministri, potpredsednici Vlade, obećavaju opštinama pare, investicije, velika sredstva. Od čega? Vi nemate dinara, bre, da date opštinama ono što im sleduje. Izlaze ljudi i kažu – imate 80% više, imate 40%, potpišite, pređite svi kod nas, Rača tamo... gradonačelnice, napusti Novu Srbiju, odbornici, dobijate fabriku, dobijate deset hiljada evra, dobijate ovo, dobijate ono...
Jeste li vi, bre, normalan narod? O čemu se ovde radi? Kako može neko da krši Ustav Republike Srbije, i to javno da krši, a da ne sedi ovde i da se ovde izborimo za neke ustavne promene i da prilagodimo to našem Ustavu i našim zakonima? Kakvi, bre, regioni?! Ko je rekao da je Nova Varoš u Sandžaku? Ko je rekao da je Prijepolje u Sandžaku? Ko vodi danas kampanju da je Priboj u Sandžaku? Jeste li, bre, vi normalni?!
Da li ste vi svesni šta radite? Vi uznemiravate javnost, idete od stana do stana i terate ljude da potpisuju, obećavate posao, delite koješta tamo itd. Pa, da li ima nekog u tužilaštvu da to spreči? Nema, gospodo. U ovoj državi je totalni haos. Samo gledamo, hapse se Pera, Žika, Mika i Janko. Samo to gledamo.
Da li se sećate kada sam govorio svojevremeno i kada sam bio napadnut – ne dajte Miškoviću putnu privredu, on je upropastio putnu privredu jer je kupio najjača preduzeća, preprodao, upropastio i sahranio. Sahranio je osiguravajuća društva, banke, bankarski sistem. Uništio je finansijsko tržište Srbije. Rekao sam – prikoči malo, povuci ručnu, Miškoviću, jesi li normalan, čoveče? I avio-kompaniju uništio, „Jat“. Sve je uništio, trgovinu, monopol... Šta ste rekli? Neka Miška, on pravi Vladu. On se hvali da vas je on stvorio i napravio! Sve je uništio.
Sada pravite regione. Samo gurajte. Sada ćete vi da birate poslanike sa liste. Pa zašto je kampanja? Ljudi se bore da naprave rezultat, da uđu u parlament. Šta ćemo sa opštinama gde bude pobeda određene partije 80%? Da kaznimo, pa će proći onaj sa 2-3% glasova. Je lʼ to izborna volja građana? Na to nas ne tera EU, jer nijedna ozbiljna država u Evropi to nije prihvatila.
Kako sa liste? Znači, Beograd će imati većinu u parlamentu. To je totalna beogradizacija. Sve političke partije ići će na najveća biračka tela – Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš i sve će staviti u vrh lista. Mi ćemo ovde imati 60% ljudi iz Beograda. Kada će jedno Lebane videti poslanika? Kada će jedna Surdulica videti poslanika? Kada će Dimitrovgrad, Bosilegrad videti poslanika? Nikad. Kada će jedan Šid videti poslanika u parlamentu? Cela Šumadija nema ministra, celo Pomoravlje nema ministra, a sada neće imati ni poslanika. Prema tome, ovo što radite, to je totalno nakaradno i ne smete to dozvoliti.
Ovde se neki pojavljuju – mi ćemo zbog Evrope podržati. Oni uvek podrže, ali ne zbog Evrope, nego zbog nečeg drugog. To je Evropa, pa će oni uvek da podrže kada zagusti; otkoče malo, pa će uvek da podrže kada zagusti. Otkoče malo, ali će zato uzeti apotekarske ustanove, uzeće beogradske putarske firme. Uzeće debelo, pa će odrezati parče kolača. Vi ćete tako uvek vršiti vlast, uvek će ovde doći neko da kaže – to je zbog evropskih integracija.
Koja nas Evropa tera? Neka dođe File ovde i neka nam on kaže da moramo da usvojimo ovo. Neka on kaže da moramo da kršimo Ustav.
Da li smo mi suverena država? Pljunuli smo na sopstveni Ustav. Na šta to liči? Gospođo predsednice, kao predsednik parlamenta ne smete ovo da dozvolite, ovo je direktno kršenje Ustava, a to je automatski državni udar u ovoj državi. Vi ste predsednik parlamenta, morate da poštujete, položili ste zakletvu. Predsednik države mora da poštuje Ustav. Ne može niko da krši Ustav Republike Srbije, i tačka. To ne sme da se dozvoli.
Mi ne treba da se ubeđujemo o ovome. Kakvi, bre, poslanici da idu redom? Pa, zašto se vodi kampanja? Znači, kada naređate one prve, oni će sedeti i dići sve četiri i uživati. I, šta da radimo? A oni će jadni tamo trčati, lepiti plakate i neće ništa dobiti. Unapred će se znati šta će biti, unapred će tajkuni moći da naprave većinu kakvu hoće i kakva im odgovara i da kupuju glasove, a narod će da propada.
Pretnje raznorazne, priče raznorazne.... Da li postoji, gospodo, nešto ozbiljno što može da se reši u ovoj državi? Ne postoji. To je tačno. Svi mi pričamo ovde prazne priče, a kada treba nešto konačno da se uradi niko nema snagu da preseče. Svi prolazite pod firmom te Evropske unije. Mi smo za Evropsku uniju, ali nismo za kršenje sopstvenog Ustava, nismo za gaženje sopstvene države, jer time pokazujemo Evropskoj uniji da ne poštujemo sebe, da smo narod koji pluta i koji usmerava ko gde stigne i kad mu šta stigne.
(Predsednik: Vreme.)
Toliko. Hvala vam.

Znate kako, izuzetno sam razočaran kad slušam šeficu vodeće političke partije ovde da tumači Ustav na način kako to odgovara, a Ustavni sud, po ovom tumačenju, ispada stranački Ustavni sud.
Da li ste vi, gospođo Kolundžija, svesni da ste morali da ispoštujete odluku Ustavnog suda da gradonačelnik ne može da bude narodni poslanik­? Pošto bi vam pala Vlada, to uopšte nije važno. To ne mora da se poštuje, taj Ustavni sud će o tome da ćuti i neće da se javi, jer će biti promenjen i neće ga biti. Kada vam odgovara, onda Ustavni sud mora da vam napiše ono što vi hoćete.
Sećam se dobro jednog gospodina, veoma uticajnog u vrhu države, koji je jednom prilikom kada smo razgovarali rekao – okrenuću Ustavni sud, nema problema, to će oni završiti. Ako treba da ga imenujem, imenovaću ga, i tog sudiju Ustavnog suda, i kako i na koji način, ali nije korektno.
Vaš Ustavni sud kada vama odgovara donese jednu odluku, a kada vam ne odgovora donese drugu odluku. Pošto ste principijelni, hajde onda ispoštujte odmah odluku, od nedelje, da gradonačelnik ne može da bude narodni poslanik. Ali, pašće Vlada. Prema tome, vi tumačite Ustav kako hoćete.
Ustav je Sveto pismo jedne države, znate. Ustav ne može da tumači svako. Postoje ljudi koji se izuzetno razumeju u ustavno pravo; ti ljudi su ga protumačili i kazali da je ovo što pokušavamo sada da donesemo protivustavno i da mora da se promeni Ustav.
Prema tome, nemojmo gubiti vreme, nemojmo obmanjivati javnost, budimo realni. Hvala.

Želim da pozdravim sve narodne poslanike i guvernera. Drago mi je što ste danas ovde i što ste izašli sa jednim zakonom, koji je izuzetno zakasnio; sada ispada da dajemo infuziju nekome ko maltene umire, mi mu dajemo infuziju, a on je na samrti, a moglo je to znatno ranije da se spreči.
Gospodine guverneru, vi ste na čelu jedne institucije koja je godinama plutala bez ikakvog cilja i bez ikakvih obaveza da bilo kome podnosi izveštaj, bila je potpuno autonomna i radila je bukvalno šta je htela. Očekivao sam da će se vašim dolaskom pokrenuti mnogi problemi koji su se tamo javili, ali vi niste imali snage da dotaknete te probleme i da ih pokrenete, da se reše, već, naravno, nastavljate jednu ublaženu politiku davanja nade, volje narodu – evo, donosimo zakon, biće bolje. To što slušamo svaki dan – biće bolje, biće super za koji dan, evo, krajem godine će sve biti odlično, a početkom iduće godine će biti fantastično. To slušamo već godinama.
Šta je problem? Problem je što smo u periodu o kome govorite, od 1990. godine prethodnog veka, imali velike sankcije. Veliki deo novca je iznesen iz zemlje da bi država funkcionisala. To je bila štednja građana. Pare su izbačene napolje, a vi znate kako preko kojih banaka ljudi itd, da vam to sada ne ponavljam. Te su pare izbačene van zemlje da bi se na crno kupovala nafta, finansiralo štošta i da bi se održale vitalne funkcije države.
Godine 2000. dolazi demokratska vlada. Sada se o tome priča, da mi postajemo otvoreni za svet, nema sankcija, dolazi neko bolje vreme i nada u investicije, Evropska unija, vraćaju se sredstva, ono opljačkano vratiće se narodu itd. Tu je sad kvaka. Tadašnja vlada, gospodine Šoškiću, mene je ovlastila, bio sam šef tima za kiparske pare. Došli smo na Kipar, vaš predstavnik Narodne banke, predstavnik MUP-a Srbije, ja sam bio šef tog tima, i primio nas je predsednik Kipra, koji nam je i rukama i nogama pomagao da se te pare vrate u Srbiju. Radilo se o jedanaest milijardi maraka.
Gospođa Borka Vučić nas je primila tamo, pomagala tehnički sve što je trebalo, ali tamo su se našli i srpski tajkuni u istom hotelu gde smo mi bili, koji su užurbano prebacivali, čistili račune, radili na tome intenzivno. Nama je rečeno da donesemo sve te papire i predamo ovde prvom čoveku Narodne banke i prvom čoveku Vlade. Mi smo to i uradili. Šta se dogodilo? Napravio se „dil“ i te su pare nestale. Te pare se više ne pominju.
Tadašnji guverner je odmah otišao na Kipar, napravio „dil“ sa budućim predsednikom, koji je pobedio na izborima, a to je bio advokat gospodina Miloševića, i pare su nestale. Vaš ekspert iz Narodne banke je izbačen iz banke jer nije hteo da ćuti.
Onda je tadašnji ministar pravde Vladan Batić podneo krivičnu prijavu na osnovu svih dokumenata koje je i on video, jer sam mu pokazao pre nego što sam predao, i Vuk Obradović koji je bio zadužen u tadašnjoj Vladi Republike Srbije za borbu protiv korupcije. Tada počinju moje muke.
Svi svedoci iz te tužbe, koja stoji u nečijoj fioci, a imam je u originalu, mogu da vam je dam, pokojni su; jedino sam ja još živ. Pokojni je Badža, koji je tovario novac, vozio tamo, pakovao na aerodrom, Vlahović koji je pomagao, njegov kum. Pokojni je Žika Petrović, koji je bio direktor JAT-a, koji je pilotirao, prevozio pare. Pokojna je Borka, koja je primala novac, odnosila u banku itd. Pokojni je Vladan Batić, koji je video papire, podneo krivičnu prijavu itd. Pokojni je Vuk Obradović, koji je kao potpredsednik Vlade zadužen za korupciju bio zadužen za to. Naravno, jedini je Spasić avanzovao, postao je direktor UBPOK-a. I on je ćutao. On me je najviše proganjao zbog toga što se nismo uklapali nas dvojica u tom problemu koji se pojavio.
Da li je moguće da vi kao guverner i dalje dozvolite da stoji u fioci jedna krivična prijava od jedanaest milijardi maraka?
Da li je moguće, gospodine guverneru, da vi pričate o našim bankama koje je država finansirala? Jeste ih finansirala, jer su održavale velike sisteme. „Jugobanka“, koja je osnivač „Zagrebačke banke“, gde se radilo o ulogu od oko dve milijarde evra... U privatizaciji „Zagrebačke banke“ Vlada Republike Hrvatske i „Zagrebačka banka“ su se obratile Srbiji i tražile šta će da radi sa ulogom Srbije u „Zagrebačku banku“. Imam original dopis i mogu vam pokloniti, gospodine guverneru. Kada god hoćete, pozovite da vam donesem papire. Tadašnji zamenik pravobranioca Republike Srbije napisao je da nismo zainteresovani za ta sredstva u „Zagrebačkoj banci“. Da li znate da je čovek napisao i potpisao? Te pare su prebačene na privatne šifrovane račune. Mislim da imam i te šifre i sve to, mogu vam dati.
Šta se događa? Događa se da je jedna pljačka koja je izvedena legalizovana, izbačene su pare napolje i na privatne račune. Sada imamo velike finansijske moćnike koji, kaže, urgiraju kredit čas posla. Da li su oni te svoje pare vratili kroz ove strane banke, kao učesnici sa svojim kapitalom u njima, i pogasili naše domaće banke? To vi treba da utvrdite.
Zamolio bih vas još nešto. U Narodnu banku Republike Srbije stigla su donatorska sredstva Bundes kase iz Nemačke. Ta su sredstva oprana u Narodnoj banci. Postoji krivična prijava, ja sam kopiju predao i ministarki Malović. Ona ima kopiju krivične prijave, koja stoji u fioci. Utrošeno je u kampanju jednog političara, oprana su preko Segedinske banke. Ima tamo sve u krivičnoj prijavi, piše. Sada Narodna banka ćuti, ne reaguje. Nemci se javljaju. Pre neki dan je ovde bila njihova policija, ne znam kako se zovu oni, ali su istraživali to što je dala Bundes kasa i što ćuti Narodna banka i što se to stavilo pod tepih.
To su sve veliki problemi koji su se javljali, i zato je država opljačkana, zato su naše banke uništene. Kolika je sada stečajna masa „Beobanke“, „Jugobanke“, „Investbanke“ koja se rentira? Sećam se da je svojevremeno bila 203.000.000 evra. Rentira se ovim tajkunima i ovim bankama i uzimaju se od toga velike provizije.
Pričamo o pranju para. Država je oprala kiparske pare i vratila u regularne tokove, u privatizaciju u Srbiji. Gospodine Šoškiću, da li je pranje para kada su sredstva „Metals banke“ iz Novog Sada, koja je Šarićeva banka, oprana? Ko je oprao te pare? Vlada Vojvodine. Kako ih je oprala? Kupila je „Metals banku“, sada je to njena banka. Otkud „Metals banka“, gde su neki ljudi pohapšeni, da bude „Razvojna banka Vojvodine“? Postoji niz drugih problema koji su se javljali u ovom periodu.
Mi smo uništeni. Našu privredu, naše privrednike svakim danom sve više uništavamo; uništavamo izvoznike veštačkim održavanjem kursa evra; uništavamo zapošljavanje zato što strance koji dolaze stimulišemo sa 5.000 - 10.000 evra, a naše globimo čim otvore firmu. Da li znate da ako otvorite firmu dve godine ne možete da dobijete kredit jer ste novootvorena firma? To vam u svakoj banci danas kažu. Kako će mlad privrednik da krene? Od čega?
Da li verujete da stimulišemo „Gorenje“ sa 5.000 - 10.000 evra da dođu, da otvore, da prave belu tehniku, a „Slobodu“ iz Čačka, koja je bila pionir u jugoistočnoj Evropi i najveći izvoznik na rusko tržište, uništili smo jer joj je trebao jedan kreditić, od bombardovanja, a taj kredit je bio vrlo mali, da se pokrene. Bio sam tamo u Upravnom odboru i zato to odlično znam. Odbijen je kredit, a dovodimo novog i dajemo mu ogromna sredstva po zaposlenom radniku.
Da li je to ispravna politika? Da li je po vama ispravna politika ovo sve što se događa sa „Fijatom“, gde se baca u rupu bez dna, a niko nikada nije podneo ovde izveštaj u kojoj je fazi to i gde je to došlo? Da li će biti tih 200.000 automobila koji su obećani 2010. godine? Kuda ćemo mi u Srbiji sa 200.000 automobila, ako su naši maksimalni kapaciteti i kupovna moć našeg stanovništva 25.000 automobila godišnje? Rečeno je da to ide na rusko tržište. Sećam se odlično nedavne posete Putina, koji je rekao da od toga nema ništa, da su oni napravili „Fijatovu“ fabriku u Rusiji, koja proizvodi 300.000 automobila, i da nemaju nikakav razlog za uvoz automobila. Čovek je lepo rekao da uvoz u Rusiju ne može. To je i Šojgu više puta ponovio.
Šta ćemo sa 200.000 automobila, ako i napravimo nekad 200.000 automobila? Da li je to propast za srpsku privredu? Kako ćemo se izvući iz tih problema koje će Srbija imati?
Prema tome, želeo bih da vi kao novi guverner počnete da sarađujete sa ovim parlamentom i da ovde nekada čujemo izveštaj, jednom godišnje, od Narodne banke Srbije i da čujemo kakvo je stanje. Nikada nismo dobili informaciju o stanju deviznih rezervi, gde se one nalaze, u kojim bankama i pod kojim uslovima. To je tabu tema i to niko nije smeo da pita.
Da li ste vi u stanju da pokrenete postupak da se sredstva koja su iznesena iz Srbije vrate, da se vidi gde su, kako su plasirana, kod koga i na koji način? Mi vam u tome možemo pomoći i dati puno papirologije, u koju su neki ljudi imali uvid, ali to nisu hteli da urade.
Ove banke koje se sad nalaze tu, naše domaće banke, to su stranačke banke. Znate dobro koja stranka drži „Komercijalnu banku“. U „Komercijalnoj banci“, šta god hoćete da uradite, znate li koliko se tamo pita direktor? Kao što se pita baba Simana, neka tamo, iz nekog sela. Tako i taj direktor. Njega neko okrene i kaže – daj kredit Žiki. Tako je dobio kredit, gospodine guverneru, jedan Lale Sekulić koji je kupovao lekove iz Kine u kontejnerima, pakovao i prodavao Tomici Milosavljeviću. Kada ga okrene jedan vaš prethodnik, on kaže – pusti Laletu petsto miliona. Lale uzme petsto miliona i ode kući, bez ikakve garancije da će vratiti. Sada je Lale dobio amneziju mozga, razdužio se, podneo ostavku kao gradonačelnik i samo giška, kupa se u bazenu, uživa, šepuri po gradu, a privrednici u „Čačanskoj banci“ grcaju, jer im je on uzeo pare. Pare su otišle na nečiji telefonski poziv. I druge banke je opljačkao za preko milijardu, na sličan način, jer je dovoljan telefonski poziv čoveka koji je držao pre vas sve finansije u ovoj državi i kome niko nikada nije smeo ništa da kaže, koji i danas drži sve finansije.
Vi ste tamo samo figura. To vam ja garantujem. Finansije su u tuđim rukama. Želim vam da budete pravi guverner, to od vas očekujem. Bilo bi mi puno srce da osetim da se to promenilo, ali još uvek nije. Slušam sada, u nekim kampanjama koje se uveliko vode pojavili su se ljudi i kažu – šta vam treba? Trista miliona? Sutra dolazi, dobijate.
Pitam vas prvenstveno kao finansijskog stručnjaka – kako sada koristite sredstva ovih ministarstava koja su ugašena, podeljena, bez rebalansa budžeta? Ko je taj ko okrene Trezor i kaže kome da se daju pare? Ko je u NIP-u? Tamo nema ministra, nema pečata, nema ničeg, šta se tu događa? Kako ste u rudarstvu i energetici, gde su velika ulaganja, podelili tu gomilu para? Koliko je kome pripalo?
Gospodine Šoškiću, kako može da funkcioniše država dva meseca bez rebalansa budžeta? Tačno je da postoji neka budžetska rezerva i tačno je da može preko budžetske rezerve, ali to može do 4% budžeta. Za šta mi postojimo ovde? Doneli smo Zakon o budžetu koji se krši svakog dana. Svakog dana se on krši. Ko je taj ko okrene telefonom i kaže?
Molim vas, nemojte mi sad objašnjavati da možete da trošite sredstva bez rebalansa budžeta, ako su ministarstva smanjena i Vlada rekonstruisana. Zašto ne uđete u rebalans budžeta? Zato što se u mutnom riba lovi. Para nema. Kada neko dođe, vi kažete – nemamo rebalans budžeta. Izvinite, biće ovo, biće ono. Naravno, onda to sve funkcioniše zamagljeno, a ova grupacija iz vladajuće koalicije će, kada to dođe u parlament, retroaktivno da prihvati sve, kao i prethodne godine. Reći će – u redu je, to što ste potrošili, neka vam je sa srećom; svi ste pošteni ljudi i sve je to u redu, mi ćemo to sve izglasati, sve će se dogoditi kako treba.
Prema tome, imate puno posla. Nisam primetio da se nešto promenilo nabolje u odnosu na ove probleme, koji su izuzetno važni. Nisam primetio da se u bankama nešto promenilo. Šta se događalo sa tom „Deltom“, „Intezom“, pa su pare uplaćene na Kipar...? Čija je bila „Delta“? Gde je bilo sedište „Delte“? Gde je sedište „Inteze“? Ko je sada gazda „Inteze“? Kakva je uloga gospodina Miškovića u celoj priči? To je tabu tema. Koliki je on akcionar u „Intezi“? Šta se tu događa? Gde se drže državni depoziti? Te banke, naravno, napreduju.
Zašto Srbija nema svoju razvojnu banku, srpsku razvojnu banku? Zašto naša javna preduzeća, a dnevne naplate su ogromne, imajući „Poštansku štedionicu“, preko koje idu penzije, koja je u sastavu PTT-a, direktno i u sastavu „Telekoma“, a „Telekom“ i PTT drže pare kod „Inteze“... O čemu se tu zapravo radi? Znam da sam više puta postavljao to pitanje Vladi. Kako može javno preduzeće koje u svom sistemu ima banku koja ima najmoćniju klijentelu da drži depozite kod strane banke? Kakva je to politika Vlade i politika države? Zašto se to radi?
Prema tome, problema ima jako puno. Nadam se, vi ste mlad čovek, perspektivan i pun energije, da ćete pomoći da se to razreši. Meni je drago što je jedna žabokrečina, koja je bila u instituciji koja se zove, nažalost, Narodna banka i godinama je držana pod stranačkim patronatom, sada pukla, ali vi sada to treba da stavite na noge i postavite zdrave temelje srpskog bankarstva. U tome vam želim puno uspeha. Imaćete podršku i pozicije i opozicije, ali napravite taj mali pomak. Nabrojao sam neke prijave. Pokrenite bar jednu, baš me interesuje šta će da se desi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, postavio bih jedno pitanje gospodinu Đeliću, potpredsedniku Vlade, pošto predsednik nije prisutan, da mi odgovori na sledeće pitanje. Vi ste nedavno imali izbor nove vlade, doneli smo zakon o novim ministarstvima i sada se, posle rekonstrukcije Vlade, nigde ne pojavljuje nikakav trag niti bilo kakva priča o rebalansu budžeta.
Gospodine Đeliću, kako vi, kao bivši ministar finansija, sada funkcionišete i kako trošite sredstva? Permanentno kršite Zakon o budžetu, a kršenje Zakona o budžetu je krivično delo, i to se radi već mesecima. Kako je moguće trošiti sredstva iz NIP-a, koja su bila opredeljena, gde su se nalazila najveća sredstva, kad sad nema ministra, nema ministarstva, nema pečata, nema ničega? Ko je taj ko daje nalog Trezoru i kako se te pare troše? Da li vi omalovažavate instituciju ovog parlamenta koji je doneo Zakon o budžetu i bežite od rebalansa?
Kako je moguće da ministarstvo koje ste podelili na rudarstvo i energetiku, ili konkretno poljoprivreda i trgovina, tu ste imali dve budžetske stavke i pozicije, kako sad možete da ih trošite bez odluke Parlamenta i bez rebalansa budžeta? Razumem neka ministarstva koja su ostala, ali ko je taj ko daje naloge Trezoru i kako se tim sredstvima sada raspolaže?
Prema tome, ovo zaduživanje, što smo imali kreditne linije koje su se odnosile na određena ministarstva, na određene projekte, kako se preusmerava sada, ako je ministarstvo ugašeno? I, kako vi računate da taj period jednog totalnog haosa u Trezoru i prebacivanja sredstava kako je ko hteo pokrijete zakonski, preko ovog parlamenta? Da li sad poslanici treba da donesu neku odluku i da to sve blagoslove, što je opet nemoguće, tehnički nemoguće? Što je bio problem da se uradi rebalans budžeta?
Za ministra ekonomije jedno kratko pitanje. Smatram da ne smete da dozvolite privatizaciju Telekoma na ovakav način, posle tendera koji nije uspeo. Tender nije uspeo, tender je završen i ne možete davati naknadne uslove koji nisu bili u tenderskoj dokumentaciji. Sad je maltene slobodna pogodba s Austrijancima, odnosno s gospodinom Šlafom. Vi možda ne znate ko je Šlaf, ali vaši prethodnici znaju odlično Šlafa. Kako je moguće, vi kažete i na odloženo plaćanje? Pa nije to …

Gospodine Đeliću, stvarno sam mislio da ćete ozbiljno da odgovorite na ovo pitanje. Kako mislite da vas Parlament pokrije retroaktivno, a vi da trošite? Koji zakon? Zakon o budžetu je Sveto pismo za trošenje sredstava i niko ne može da ga prekrši.
Da li vi znate da je gospodin Cvetković kao ministar finansija podneo krivičnu prijavu zbog prekoračenja budžeta protiv jednog gospodina koji je dobio dve godine zatvora zbog toga? Imao je odobrenje Vlade i nalog Vlade da to uradi. U presudi piše da ga je prekršio, kao saučesnik, u krivičnom delu Vlade koja ga je navela na krivično delo.
Molim vas, kako možete vi da držite budžet Republike Srbije (nije to vaš miraz, molim vas) i da ga trošite kako hoćete? I šta – mi ćemo posle obavestiti poslanike kako smo trošili pare, a poslanici će, naravno, dići ruku i reći – bravo, svaka čast?
Kako možete posle gašenja NIP-a da iskoristite dinar iz NIP-a? Ko je taj ko daje nalog Trezoru da se plati određena pozicija? Kako može Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, na primer, koje je veliko ministarstvo, da se podeli? Kako ste napravili podelu između Mrkonjića i Dulića? Ko kol'ko zahvati i uzme? Na koji način? Znate šta je Zakon o budžetu? Molim vas, Vlada ne može da krši Zakon o budžetu koji je donesen u Parlamentu. Može samo budžetsku rezervu da preusmerava i koristi.
Videćete vi za to. To je ogromna kazna i to ćete sigurno videti. Razgovarajte s budžetskom inspekcijom, koja kaže da ne sme da uđe sada tamo jer se plaše ljudi da ne ostanu bez posla. Ali Državna revizorska komisija, bilo ko…
Kako mogu da se troše sredstva na takav način? Razumem ministarstvo gospodina Šutanovca, ono je ostalo isto, s istom pozicijom, kao i gospodina Ljajića, ali kako vi ostali funkcionišete? Evo i zdravstvo je, na primer, ostalo. Ali kako ostali? Kako dajete plate? Kako uopšte investirate?

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih samo da postavim par pitanja, ali sve ovo što danas radimo isuviše je neozbiljno, što pokazuje i prisustvo narodnih poslanika u sali. Nemoguće je o ovako dve važne teme raspravljati i diskutovati i postaviti ozbiljno pitanje u tri minuta. Ko je taj ekspert koji može da svede dve teme – Kosovo i prodaju Telekoma? Tu je napravljen jedan takav bućkuriš na ovoj sednici, da izgleda smešno kad slušate kako jedni pričaju jedno, drugi pričaju drugo itd.
Postavio bih sledeće pitanje gospodinu premijeru. Ja znam i prvi sam u Vladi Republike Srbije primio čoveka koji je naneo najveće zlo telekomunikacijama Srbije, a zove se Martin Šlaf. Njega je poslao kod mene lično tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, po preporuci Havijera Solane. Čovek je izneo koncept šta je njegova uloga o ovom poslu i vi to sada morate da ispunite. Na kraju se pojavio Telenor i pokvario ceo posao. On nije zadovoljan VIP-om, kockarnicom, kladionicama i ostalim stvarima koje je dobio u privatizaciji.
Prema tome, ovo što radite s Telekomom je bruka za Srbiju. Imali ste tender, koji je završen. Tender nije uspeo. Sad neki pregovori, odlaganje, davanje na neko odloženo plaćanje itd., to stvarno neka vam služi na čast, ali za to će neko sigurno polagati račune ovde u Parlamentu i građanima Srbije. Prodavati nešto što je najbolje, što pravi profit 170 miliona da biste preživeli još koji mesec – to je neopravdano.
Neko je postavio ovde pitanje da je NIS isto prodat. Jeste, ali NIS će davati od prolaska Koridora čist dohodak, što je studija pokazala, 200 miliona evra. Pitamo se u šta ćete vi uložiti pare od ovako profitabilne firme. Da napravite firme koje će sigurno preživljavati ili boriti se za opstanak?
Pošto nemam više vremena da vam postavim još neka pitanja, nadam se da ću u drugoj turi, što se tiče Telekoma, postavio bih samo pitanje gospodinu Stefanoviću – ko je vas ovlastio, u ime koga pregovarate, ko vam je dao platformu za pregovore, čiju platformu imate i da li je ovaj parlament upoznat s tom platformom ili nije? Ko ste vi, a postoji Ministarstvo za KiM? I molim ministra Bogdanovića da podnese ostavku…

Vi ste pokušali da odgovorite, a ja vas nisam dovoljno razumeo. Vlada vam je dala platformu. Ovaj parlament je birao Vladu. Ovaj parlament je usvojio dve deklaracije koje su u suprotnosti s vašom platformom, bar koliko ja čujem šta vi govorite. Da li je trebalo da ta platforma dođe u Parlament, da se o njoj raspravi, da se donesu određena rešenja? A ja vas molim da ne kršite Ustav i Rezoluciju, ono jedino i pravo što imamo. Znači, mi imamo neki kapital, koji moramo zadržati, a to je Rezolucija 1244.
Na kraju sam pomenuo Ministarstvo za KiM. Ako smo ga napravili, ako postoji, zašto ono nije nosilac ovih aktivnosti? Zašto vi i Ministarstvo spoljnih poslova automatski dajete legitimitet kosovskoj državnosti? Prema tome, vi ste sklonili Ministarstvo. Ko ste vi sada da u ime Ministarstva spoljnih poslova razgovarate o infrastrukturi, energetici, problemima i svemu ostalom o čemu treba da razgovaraju, ako se poštuje Rezolucija 1244, određena resorna ministarstva u Srbiji?
Kada sam ja bio u Vladi, mi smo vodili brigu o Kosovu po određenim resorima i to su činili određeni ministri. Onda je napravljeno Ministarstvo za KiM i rečeno je da ministri rade u kooperaciji sa Ministarstvom za KiM, koje će sve aktivnosti nositi i biti stožer svega toga. Sad se pojavljuje Ministarstvo spoljnih poslova, koje je potpuno nezavisno, i oni, najverovatnije po nalogu šefa države, vode pregovore i učestvuju u svemu tome.
Prema tome, koja je sada uloga Ministarstva za KiM i resornih ministarstava ako vi pregovarate u ime svih ministara koji sede u Vladi, o njihovim resorima? Imamo ministra za telekomunikacije, imamo ministra energetike, imamo ministra za infrastrukturu, građevinarstvo itd…

Gospođo predsedavajuća, mislim da ste vi prekršili Poslovnik, član 27. Mi smo došli ovde na jednu ozbiljnu raspravu, da raspravljamo o jednoj temi koja je vrlo ozbiljna za Srbiju. Mi slušamo ovde priče o žaketima, o sendvičima, a vi ćutite i kunjate i baš vas briga. Zašto sedite tu, gospođo Čomić? Koja je vaša uloga na ovoj sednici?
Mi slušamo ovde o nekim autobusima, o evrima, o žaketima, o lekarima, o domovima zdravlja. O čemu se ovde radi? Želim da razgovaramo o jednoj ozbiljnijoj temi na koju sam ovde došao, o amandmanima koje smo uložili s mnogo truda, koji su prihvaćeni i koji život znače za ovu državu.
Mi ovde sada slušamo priče koje su nebuloza. Vi nešto čitate i pravite se ludi. To nikada nije bilo, gospođo Čomić, otkad postoji ovaj parlament, da može da priča ko šta mu padne na pamet. Pričati ovde o takvim stvarima, to je van pameti.
Opominjem vas najozbiljnije i tražim da se glasa da ste prekršili Poslovnik i da se izjasnimo u danu za glasanje o vašem kršenju Poslovnika. Vi ovde nas danima, i juče i danas, maltretirate da mi slušamo ovde pojedince o pričama, o žaketima, o lekarima, o uniformama, o domovima zdravlja itd.
O čemu se ovde radi? Ko se kako hrani, da li se hrani itd? Molim vas lepo, na šta to liči? To je sramota, pričati o ovakvim stvarima u parlamentu na ovakav način, cinično. To je bruka i sramota. To je najveća sramota koju sam doživeo godinama otkako sam ulazio u parlament, evo, već skoro 20 godina.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Veću bruku i sramotu nisam doživeo, da neka ekipa ljudi se toliko bruka i ponižava, da je to ispod svakog ljudskog dostojanstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da postavim nekoliko pitanja premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću. Prvo - da li uopšte postoji Vlada Republike Srbije? Da li ministar finansija postoji u Srbiji, kada se dozvoljava da posle donošenja Zakona o ministarstvima, koji smo doneli u ovom parlamentu, jednostavno, funkcioniše budžet koji je usvojen po nekom prethodnom Zakonu o ministarstvima?
Da li uopšte ova Vlada, a posebno ministar finansija i premijer, imaju kredibilitet da raspolažu narodnim parama kako im padne na pamet, kršeći Zakon o budžetu koji je donesen ovde u parlamentu?
Zakon o budžetu je jasno i glasno definisao pojedine pozicije ministarstava koje sad i ne postoje. Šta je sa sredstvima NIP? Kako se ona troše? Kako se troše sredstva Ministarstva rudarstva i energetike? Kako su raspodeljenja, po kom ključu i ko ih je raspodelio? Kako se troše sredstva ministarstava koja su ugašena? Ministar finansija pravi prekršaje finansijske jer dozvoljava jednu totalnu anarhiju u finansijama i radi se bukvalno šta se hoće i ne poštuje se zakon koji je donesen ovde u parlamentu.
Prema tome, raspisivanje izbora je sasvim normalno. Posle ovakvog haosa koji nastao i od prethodnog govornika što smo čuli, nadovezao bih se da najčestitije je raspisati izbore. Jer, vi ne postojite, gospodo iz vladajuće koalicije, s vašom vladom, ne poštujete Zakon o budžetu, ne poštujete Ustav, a to je pokazao zadnji sastanak u Svetskoj banci, kada je ministar finansija Cvetković dobio 800 miliona dolara na četiri godine, što ukupno za investicije ispada godišnje 70 miliona evra, a to je jedna mrvica, a 70 miliona je za budžet, da se popune rupe u budžetu. Sa 70 miliona evra vi ne možete da uradite ništa.
Vi ste zasnovali sve vaše projekte na prodaji "Telekoma" i, naravno, na pomoći Svetske banke koju ste ovde bezbroj puta ponavljali, da će Svetska banka omogućiti kreditna sredstva za velike investicije u Srbiji. Sadašnji dolazak Cvetkovića iz Njujorka ne znam kako ćete objasniti. Sa 70 miliona evra ukupno godišnje za investicije u Srbiji od Svetske banke, pa to je bruka, to nema ništa, ni rupe da se pokrpe po Srbiji, a kamoli nešto da se uradi.
Šta ćete s ovolikim brojem nezaposlenih? Šta ćete sa 67 hiljada firmi koje su otišle u stečaj? Šta ćete sa 50 hiljada koji se nalaze u predstečajnom postupku? Kako mislite da rešite reformu u pravosuđu? Kako mislite da završite zakone koji su neophodni do juna? Kako zakon o restituciji da završite kad niste ni počeli da ga radite? Kako s vama bilo ko iz opozicije da se dogovori kad vi nećete da razgovarate?
Ova bruka koja se dogodila nedavno dolaskom predsednika u parlament za vreme vikenda, da obiđe Tomislava Nikolića, pa ne znam kako da je objasnite. Jedan kaubojski upad jedne grupe nabildovanih, napirenih koji su uleteli u parlament, proleteli ko furija i jednostavno održali konferenciju i otišli. Da li je to vaše ozbiljno vođenje države?
Vidite gde vodite Srbiju, u jedan totalni haos gde građani preuzimaju određene aktivnosti širom Srbije i stavljaju vam do znanja da su protiv vas, cela Srbija je protiv vas. Vaše članstvo je protiv vas. Deo vaših poslanika je protiv vas. Zar se toliko brukate i ne raspisujete izbore, jer to je neophodno da bi sačuvali obraz, ne vama, vi obraz nemate, ali Republici Srbiji.
Zato vas molim, razmotrite to ozbiljno. Neka vam bude ova poseta Svetskoj banci premijera i ovu ponižavajuću cifru koju je dobio godišnje za investicije u Srbiji putokaz da niste na pravom putu, već da idete u ćorsokak. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih jedno pitanje koje se nadovezuje na ovaj vaš komentar koji ste sada dali, premijeru i pitao ga zašto dozvoljava, a isto pitanje važi i za predsednika države, da se konstantno krši Ustav?  Mi ne možemo sada komentarisati i kršenje Ustava pokrivati raznoraznim odborima i raznoraznim odlukama koje ćemo doneti. Mi imamo Ustav Republike Srbije koji je izuzetno definisao određene stvari, jasno, tačno i precizno. Mi više puta kršimo Ustav, i to vrlo nekorektno, i to sve pokrijemo nekim odlukama koje će sutra neko doneti, jednostavno preduzeti neke mere odgovornosti kada za to dođe vreme.
Drugo pitanje koje bih postavio ministru finansija – da li je u redu da na jučerašnjoj sednici, na kojoj su usvojeni, maltene prošli u raspravi u načelu, sedam finansijskih zakona, koji su izuzetno važni i ključni za ovu državu, ministar finansija ne bude prisutan da obrazloži te zakone, već da pošalje gospodina Đelića, koji nikakve posebne ingerencije nije imao da bi ta pitanja mogao da razreši i da određene odgovore? Drugo, sam tok sednice prepodnevne juče bio je vrlo nekorektan. To se pokazalo malim prisustvom broja poslanika u parlamentu i vladajuće koalicije, a i opozicije.
Vi ste, gospođo Đukić Dejanović, juče imali delegaciju na početku sednice i mi smo mnogi poslanici bili na hodniku, štaviše, i pozdravili se s njima, videli ih itd. U međuvremenu, u sali gospođa Čomić je počela sednicu i odmah dala reč gospodinu Đeliću. Tako da sedam ključnih finansijskih zakona za ovu državu, koji znače život za privredu ove države, počela je sednica na brzinu, da mi nismo uspeli ni da se prijavimo.
Ovde sam ušao na vreme i doneo prijavu, a Đelić je već počeo da govori i automatski nema više prijavljivanja. Zamislite, od sedam finansijskih zakona, veoma ozbiljnih, prijavilo se za diskusiju samo 10 narodnih poslanika u parlamentu Republike Srbije, jer ostali nisu stigli ni da se prijave, ni da predaju prijave.
Naravno, mnogi su napustili i otišli. Bilo je sramota da se jedna takva rasprava vodi pred 10, 15, 20 poslanika, što je povremeno i bivalo, a posebno poslanika opozicije mislim da je u jednom momentu sedam-osam u sali. Nije lepo da zakoni koji su veoma važni za ovu državu tek tako prođu.
Nas ovih dana očekuje zakon o restituciji, koji je izuzetno važan zakon. On će se pripremiti na brzinu i formalno će se doneti, ali tehnički neće biti primenjiv i to će biti kamen spoticanja ka EU. Videćete da će nam to biti veliki kamen spoticanja ka ulasku u EU.
Prema tome, taj zakon će se doneti u ovom parlamentu i izglasati čisto formalno, a tehnički biće neprimenjiv i za njegovo sprovođenje neće biti obezbeđena finansijska sredstva, u to sam ubeđen.
Prema tome, molim vas da preduzmete sve mere da zakoni koji dolaze u parlament ne moraju da se vraćaju po dva-tri puta, ne moraju da se vrše izmene i dopune svakog zakona, ne moraju da budu neozbiljni, već onaj zakon koji dođe ovde da bude ozbiljan zakon i kad se usvoji, da to pitanje bude trajno rešeno.
Ovako, ponavljam, zakon o restituciji koji se priprema, nije za njega stvoren uslov da bude realizovan, da bude sproveden, ni finansijska sredstva. Taj zakon će, kao što i mnogi vaši saradnici i koalicioni partneri najavljuju, čisto formalno biti usvojen, da bi zadovoljio neke kriterijume EU, da dobijemo status kandidata, ali on će u praksi biti neprimenljiv, jer nije pripremljen, nije urađen i neće moći da se sprovede.

Meni je izuzetno drago da je ovaj zakon došao na dnevni red jer bilo je puno problema da se neke stvari dovedu u red. To se prvenstveno odnosilo na taksiste, na mnoge korisnike u drumskom saobraćaju, prevoznike itd.
Nova Srbija i mnoge druge stranke su pokušavale da ovaj zakon dovedu u red, poprave, i meni je drago da smo pomogli da se ovaj zakon još uobliči i da se prilagodi.
Drago nam je da je od devet amandmana koje smo dali osam Vlada usvojila, što je naš doprinos da učinimo sve da jednostavno ovaj zakon poboljšamo da ne bi kasnije vršili izmene i dopune.
Izuzetno mi je drago da će mnogi korisnici, a posebno taksisti, biti zadovoljni posle ovog zakona koji oni željno očekuju.
Još jednom želim da se zahvalim ljudima koji su radili na amandmanima u Vladi i prihvatili naših osam amandmana, gde smo pokušali da zakon još dovedemo u red, popravimo, jer na osnovu nekog dugogodišnjeg iskustva i saradnje imali smo veoma konstruktivne predloge.
Nadam se da će zakon biti usvojen bez problema i da će jednostavno rešiti mnoge probleme koji su se javljali u drumskom prevozu.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da postavim poslaničko pitanje, zašto nema odgovora na pitanja koja smo više puta postavljali i koja se tiču onih problema koji su evidentirani i koji su došli u tužilaštvo i nikako ne mogu da se daju odgovori na ta postavljena pitanja.
Jedno od pitanja koje bih danas postavio, vi se sećate dobro da je bilo izuzetno puno napada, da su neke prethodne vlade dugovale putarima, da je bilo problema i da je došlo do nezadovoljstva, da su ti računi isplaćeni nekim kreditnim linijama koje su stvorene obaveze, odnosno kada je Direkcija za puteve transformisana u javno preduzeće i da je rečeno da se plaća dan za danom i da svi ovi radovi koji su urađeni, da su svi plaćeni, a danas vam putari štrajkuju i dolaze ispred Vlade Republike Srbije.
Opominjem vas da u prethodnim vladama nijednom putari nisu došli ispred Vlade Republike Srbije i da su ti dugovi završeni. Otkud sada novi dugovi, ko to nije platio izvedene radove, koliko se danas duguje putarima Srbije, kada su stvorene te obaveze, ko ih je stvorio i kako su mogli da se izvode radovi, ako sredstva nisu bila obezbeđena.
Da li su ti radovi rađeni na tenderima i kako su mogli da budu tenderi međunarodni, ako sredstva nisu bila obezbeđena za finansiranje tih projekata?
Prema tome, ovo je izuzetno važno pitanje i želeo bih da nadležni daju odgovor na jedno ovakvo pitanje.
Isto tako bih postavio jedno pitanje izuzetno značajno. U svaki naš dom, mislim na Srbiju, ušla je kablovska televizija na mala vrata, bez mogućnosti ikakve kontrole i bez plaćanja tog prirodnog resursa državi, odnosno Republici Srbiji.
Danas su distributeri kablovske televizije potpuno van kontrole i oni podižu cene. Evo, sad su došli maltene do hiljadu dinara mesečno po porodici. Pitanje bi bilo sledeće – kako je moguće, na primer, da SBB isključi nekome kompletno gledanje televizijskog programa i ko ih je ovlastio da poseku sve antene sa objekata, ako korisnik plaća uredno pretplatu RTS-u?
Zašto RTS naplaćuje pretplatu, ako SBB u svakom momentu može da izvrši isključenje neurednog platiše, bez obzira što se RTS-u uredno plaća pretplata? Da li taj ko RTS-u uredno plaća pretplatu ima pravo da gleda samo RTS? Zašto ne nađu neki odnos RTS i SBB, ili nekog drugog kablovskog distributera, i ne regulišu međusobne odnose, već mi jednostavno budemo uskraćeni gledanja televizijskog programa, a uredno plaćamo pretplatu?
Prema tome, to je značajno pitanje. Sve više je tih isključenja širom Srbije i ljudi, znači, ne treba da plaćaju RTS. Ne vidim razlog zašto bi neko plaćao RTS kad je kompletno pod kontrolom kablovskog distributera i bez obzira što uredno plaća on ne može dobiti nikakvu uslugu jer kablovski distributer ima punu kontrolu nad svim korisnicima televizijskog programa.