Koristim vreme poslaničke grupe koje nije iskorišćeno.

Na dnevnom redu je da ne možete da održite raspravu o jednoj ozbiljnoj temi ili amandmane bez prisustva ministra.

Pitam vas jednom – da li postoji neka tehnika u Srbiji, da li postoji neka tehnika, da li postoji ličnost da može jednom da privede resornog ministra ovde da sedne da odgovori na neka pitanja?
Da li se ministar stidi parlamenta? Zašto ministar beži od parlamenta koji ga je imenova? Da li ministar ignoriše poslanike? Da li se on plaši ovog parlamenta? O čemu se zapravo ovde radi?
Predlažem, gospodo narodni poslanici, da ubuduće nema svrhe da raspravljamo o tačkama koje se odnose na Ministarstvo za ekonomiju i ravnomerni regionalni razvoj ako ministar nije prisutan tu.
Dosta nam je više zamenika ministara i ostalih. Postavio sam jedno logično pitanje i zato sam pitao da li su neki ljudi zreli za ministra. Kako može neko gde ima projektna dokumentacija, a zna stoti put da izađe na medije i da zloupotrebi medije i da kaže da nema projektne dokumentacije? Nema para ...

Gospođo potpredsednice Skupštine, molim vas da ovaj dom udostojite i kada predsedavate o nekoj temi koja je aktuelna da dođe resorni ministar da ga vidim i da sa njima razgovaram o  ovoj temi. Zašto štitite nešto što nije u skladu ...

Znam, a da li je logično da raspravljamo o ozbiljnom amandmanu, da raspravljamo o jednoj ozbiljnoj temi sa ljudima koji nemaju nikakve veze sa temom koja je na dnevnom redu.

Molim vas, ne omalovažavam nikoga. Želim da o turizmu koji je izuzetno značajan za ovu našu državu razgovaramo sa ljudima koji su resorni ministri, da razgovaramo sa ljudima koji su odgovorni pred narodom za ono što rade, sa ljudima koji su po Zakonu o ministarstvima dužni da uvedu u red određeno ministarstvo i da urade određene poslove koji su predviđeni zakonom.
Ti ljudi uvek beže od ovog parlamenta i mi ovde pričamo priču i zato vas molim da Vlada Republike Srbije počne da poštuje sama sebe i da svoje ministre pošalje ovde u parlament da se ovde razgovara. Ne možemo razgovarati više o turizmu, a uništavati turističke centre u Srbiji koji postoje vekovima, koje smo nasledili i koje smo dužni da razvijamo, a ne da ih upropaštavamo.
Zato se opozicija trudi da kroz amandmane poboljša ovaj zakon, da natera ministre da rade svoj posao, ali neki ministri su zgrabili toliko puno da ne mogu tehnički da funkcionišu u resoru koji imaju.
Ovih dana jednom velikom turističkom centru kao što je Kraljevo, koji ima i banjski turizam, i planinu Goč i mnoge centre Vlada ne posvećuje pažnju, gospođo potpredsednice. Ovde sam pre neki dan postavio jedno veoma interesantno pitanje – da li je to Kraljevo zaslužilo da dobije neki dinar od Vlade da se taj deo Srbije pokrene? Jeste.
Danas sam na brzinu izračunao da su donacije i sredstva koja su stigla da se popravi ono što je zemljotres uništio trenutno negde na računima oko dva miliona evra. Da je Vlada uzela PDV na dva miliona evra, a dala 50% od onoga što je uzela, to je za Vladu veliki biznis, zemljotres u Kraljevu. Ona zarađuje na tome. Ona ne vraća tamo.
Kako ćemo Matarušku banju da sredimo? Kako ćemo Goč da popravimo? Kako će Goč da se razvija u turizmu ako smo ga sad napunili ljudima kojima su kuće porušene i ne damo mu da radi i da obavlja svoju funkciju za koju je namenjen, a ljudima da napravimo kuće koje su porušene. Da pokažemo jednu sigurnost i stabilnost.
Prema tome, ima mnogo problema ovde o kojima treba razgovarati.
Molim vas lepo, uzmite olovku, pa proračunajte, koliko je narod dao za Kraljevo, a koliko je uzela Vlada PDV. Više je uzela, nego što je dala.
Ponovo ponavljam, resorni ministar mora jednom doći kada se o ovim temama razgovara, ako se ne plaši ovoga. Ako se plaši, nije mu mesto u Vladi. Ne želim da diskutujem sa gospođom, gospođicom, ne znam šta je, Matić kao ministrom. Izuzetno je cenim i poštujem, ali ona sa ovom temom nema nikakve veze. Kada bude došao ministar, otvorićemo ozbiljnu raspravu o ovoj temi.
Vi, gospođo Čomić, molim vas, ubuduće, potrudite se kao deo vladajuće koalicije da ministri ne beže od svojih resora, već da sa poslanicima razgovaraju o temama, o zakonima koji su na dnevnom redu i amandmanima.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavio sam više puta poslaničko pitanja, ali odgovora nema ili dobijem od nekih koje nisam ništa ni pitao, a na pitanja koje sam postavio Vladi odgovora nema od resornih ministara.
Postavio bih dva pitanja. Prvo pitanje – ovih dana imamo žestoku kampanju pomoći Kraljevu. Da li je moguće da se na svaku pomoć koju ljudi odvajaju od svojih usta, firme itd. plaća PDV? Da li postoji mogućnost da Vlada oslobodi PDV-a i da se za to naknadno kupi materijal koji će se uložiti u izgradnju i obnovu Kraljeva? Nemoguće je da svaka pomoć koja se uzme, plati se PDV, tako da Vlada više dobije kroz PDV nego što je do sada uložila u Kraljevo.
Drugo, apel Ministarstvu prosvete da studenti sa područja grada Kraljeva budu oslobođeni obaveza, oni koji nisu na budžetu, jer njihovi roditelji nisu u situaciji da plaćaju jer je privreda u teškoj situaciji. Imamo velika oštećenja i "Magnohroma", fabrike-vagona i mnogih privrednih subjekata o kojima se ovih dana ne govori. Šteta je izuzetno velika.
Da li postoji odgovornost nekoga za izgradnju medicinskog centra koji je na brzinu pušten u jednoj izbornoj kampanji? Urađeno je jednom nenormalnom brzinom i došlo je do njegovog rušenja. Bolnica u svakom gradu mora da pretrpi zemljotres ove jačine, a i znatno jači. Nijedna bolnica se nije srušila ni na osam stepeni, ni u većim zemljotresima, a ova se srušila na 7 stepena Merkalijeve skale, što je neobjašnjivo. Za sada imamo ogromne štete u sanaciji bolnica.
Drugo pitanje, veoma važno, zamolio bih, sada pričamo o reformi pravosuđa, da li pravosuđe vrši svoju funkciju ili podstiče korupciju kada dozvoljava da ljudi koji su zaštićeni svedoci učestvuju u procesu privatizacije i rade sa Vladinim preduzećima i sklapaju ugovore sa Vladom RS? Da li to još negde na svetu postoji? Nigde sigurno. Sada otkupljuju institute, vrše nadzor i maltene sastavni su deo ekipe koja izvodi radove za Vladu RS. Kako može to da se toleriše i da li pravosuđe to želi da toleriše?
Treća stvar veoma važna, bio jedan spor o kojem se ćutalo. Više puta sam postavio poslaničko pitanje i nisam dobio do danas odgovor. Jedna grupa sudija i advokata, u saradnji sa pravobranilaštvom RS, platila je da Vlada ne zna za postupak koji je vođen, da nisu izvedena veštačenja, jer Vlada nije učestvovala u tome, za Feketić to su radovi koji su izvedeni za vreme režima Slobodana Miloševića, i to su izuzetno mali radovi, i to putarima nije plaćeno, jer je rađeno u kampanji.
Putari su preko grupe advokata, koja je iz jedne političke stranke, pokrenuli postupak i pravobranilac Sead Spahović, tadašnji, prećutao je i niko na Vladi i niko od ministara nije znao da je postupak u toku. Samo je došla blokada budžeta i javnih preduzeća u visini od 34 miliona evra. Vlada RS je platila to. Sećam se da su samo "Putevi Srbije" platili preko dve milijarde.
Niko od nadležnih nije znao za to. U tajnosti je odigran ceo spor. Pravobranilac je sve to zakamuflirao, sklonio i advokati su radili 50% sa putarima. Podelili su 34 miliona evra koje su skinuli sa budžeta RS.
Koji je sudija vodio taj spor? Da li je taj sudija ponovo imenovan? Da li je to korupcija i koji su advokati zastupali putare u tom sporu i koja su oni politička opcija? Znam sigurno da su aktivisti jedne političke grupe.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas je opet interesantna tema, potpisivanje sporazuma, što smatram da nije sporno da se pomogne Srbiji, da se naprave sporazumi, a posebno sporazum sa Ruskom Federacijom, koji će izuzetno puno značiti za Srbiju, da se reše neki problemi po uzoru na Ruse i da se tehnički i tehnološki opremimo, da možemo efikasnije reagovati u slučaju elementarnih nepogoda bilo kog vida.
Rusi su razradili taj sistem izvanredno i imaju ministarstvo za to, koje dugo funkcioniše, imaju izuzetnu opremu i tehniku i velika sredstva koja se izdvajaju za ove namene. Zato imaju rezultate u ovom poslu i dobro je da dođu, da se ovaj sporazum napravi i da nam pomognu da mi nešto uradimo u tom smislu.
Međutim, danas bih govorio o ovom problemu koji je godinama veliki problem Srbije. Mi svake godine platimo veliki danak našoj nebudnosti, neorganizovanosti i jednostavno nespremnosti da se suprotstavimo bilo kom vidu elementarne nepogode.
Bio sam veoma iznenađen kada su se u ovom parlamentu donosili neki zakoni, pošto sam u dve vlade bio ministar zadužen za elementarne nepogode i to sam radio izvanredno i rezultati su bili odlični.
Setimo se Međe, Jaše Tomić, hiljadu kuća je srušeno u klizištima. Od bombardovanja u Nišu, sve ono što je porušeno, izgraditi, napraviti, skloniti kasetne bombe, uraditi aerodrom Ponikve, skloniti eksploziv koji se nalazio u pistama, izvaditi, betonirati, vratiti sve u ispravno stanje, sanirati reke koje su harale kroz Srbiju, ali jako mi je žao, kada sam video da smo mi veoma nesmotreno celu ovu obavezu prebacili u Ministarstvo policije i onda smo mislili da smo svi završili posao.
Ministarstvo policije može da pomogne ljudstvom, svojim iskustvom, opremom, tehnikom, da se ljudi izvuku, evakuišu, sklone, urade, ali kada već prođe elementarna nepogoda treba to sanirati i vratiti u ispravno stanje. Kada su štete velike, tu trebaju druga ministarstva.
Odlično se sećam, kao ministar zadužen za elementarne nepogode u Srbiji, imao sam šest ministara koji su bili sa mnom i vodio sam taj tim. Bio je ministar za ekonomiju, bio je ministar policije, ministar vojske, ministar finansija i ministar za rad i socijalnu politiku. Mi smo to zajednički radili i bio je štab ministara u stalnom zasedanju.
Znači, sva mehanizacija, kada se uvede vanredno stanje na jednom prostoru, kao što je to slučaj Kraljevo, mi smo doneli odluku da sva mehanizacija istog časa iz svih javnih preduzeća se preusmeri tamo, da krene odmah akcija. Mi smo posle tri dana počeli da pravimo projekte, a posle četiri dana da gradimo kuće. Petnaesti dan smo izgradili preko 10% objekata, u petnaestom danu.
Sada vidim – elementarna nepogoda i ništa se ne događa. Igramo se nekog crepa, pokrivamo kuće koje su obeležene za rušenje. Ništa se ne ruši, ne rade se projekti. Moramo da izradimo projekte da statički budu stabilni u slučaju eventualnog zemljotresa ponovo, jer je trusno područje.
Nismo uključili projektantske kuće da to urade odmah, da se rade projekti, do sada je trebalo da bude porušeno 50% tih objekata koji su za rušenje, da se očiste lokacije i da se počne na tim mestima po novim projektima. Sećam se odlično CIP koji ima 600 zaposlenih, radio je danonoćno na projektnoj dokumentaciji. Oni su svako jutro po 20 do 50 projekata radili. Građevinska direkcija, ministarstvo, svi su bili na terenu.
Bio sam u Kraljevu, ništa se ne događa. Prave se neke dobrovoljne akcije, skupljaju se volonteri. To se propagira, dolaze ministri. Dolaze ministri koji nemaju veze s tim, ministar trgovine, za lokalnu upravu, šetaju ulicom, nešto pričaju.
Jadan narod, ljudi. Jure i svi dobijaju crep i pokrivaju da bi spasili imovinu koja se nalazi u objektima koji su namenjeni za rušenje, umesto da se uzme jedna hala. Imamo hala koliko hoćete, Jasenova i ostalih trgovinskih kuća, da se tu locira nameštaj, da se pregrade boksovi, da se tu ostavi i da se objekti poruše i krene u izgradnju.
Šta se sada čeka? Zašto se letvaju i pokrivaju objekti koji su obeleženi crvenom bojom i koji se ruše za 10, 15, možda mesec ili dva dana? Zašto se baca crep, letva, krov i ostalo? Zašto se troši radna snaga? Dolazi ministar i dovodi 50 ljudi.
Ljudi, to je igračka, to je smešno. Nismo još zaboravili radne akcije, pa hoćemo toga da se igramo. Sada je vreme tehnike, tehnologije. Tu treba da dođe mehanizacija da to uradi, da to počisti, jer ti objekti svakim danom od novih potresa sve više pucaju i padaju.
Ako je statički objekat razvijen, ako ima pukotine u temeljima i pukotine u nosećim zidovima, njemu nema sanacije, mora da se ruši. Potpuno rastreseni objekti.
Video sam dve crkve u kojima, nedavno, na Svetog Dimitrija, reže se kolač, pune crkve, a pukla kupola i sve popucalo. Da li ministar kulture ili neko nadležan za istorijske spomenike može da ode tamo i da kaže – gospodo, ovo nije za upotrebu, ovo mora da se sanira, da se radi, da se uđe u program sanacije? Međutim, to se ne radi.
Slično se događa i sa klizištima. Na Ibarskoj magistrali sleti celo brdo, dođu dvojica bagerista, buldožerista, muljaju onu zemlju, voze, prevoze. Ko je taj ko treba odmah da uradi projekat sanacije klizišta? Nije samo skloniti zemlju koja stalno kreće, brdo ide. Projekat sanacije, da se vidi na kojoj dubini je klizište, kako kliza, da li može da se sanira itd.
Da li verujete, gospodine ministre, govorim o jednoj veoma važnoj temi, a to je preventiva, da do ovoga ne dođe. Na preventivi ne radimo ništa kao država. Ceo Beograd i cela Srbija znaju da je najveće klizište Duboka na Umci. Niko sad neće da radi sanaciju klizišta Duboka, kažu - skupo je.
Sada je tu trebalo da prođe auto-put i projektovali smo ga tu da prođe. Tu je trebalo po prostornom planu da prođe i da saniramo Duboku i da zadržimo Umku koja klizi ka Savi i svaki dan dobetoniramo ili doasfaltiramo maltene sloj koji otkliza.
Da li verujete da je debljina asfalta, kada se pogleda sa obale Save, šest metara? Šta se sada događa? Dulić je smislio, njegov vrlo pametni savetnik mu je predložio, da mi to obiđemo preko Novog Beograda, da idemo preko Belih voda i pusti Duboku za neke druge generacije, to je skupo. Ne možemo bežati od problema. Jednom će ta Duboka napraviti darmar.
Šta je osnovni problem Duboke? Hiljade septičkih jama koje se nalaze na tom području. U jednom dvorištu ima od tri do pet septičkih jama koje su kopane tačno do glinenog područja i podstiču klizište.
Da li može Beograd da reši kanalizaciju Umke, kanalizaciju prigradskih naselja i da koliko-toliko ublaži ovo, a da se uđe u sanaciju? Ne možemo bežati od problema koji je evidentan.
Prema tome, nigde preventivno ne delujemo. Ne mogu da zamislim, gospodine ministre, da neko napravi novu školu i da je tehnički primi i da dobije upotrebnu dozvolu i da pukne u zemljotresu od 5,4 stepena Markalijeve skale. Taj koji je pokrao gvožđe, koji nije uradio dobro statiku, treba da odgovara.
Da li neko odgovora za bolnicu u Kraljevu? To je nova bolnica, jedna od najopremljenijih bila na teritoriji centralne Srbije. Kako je moguće bolnica da pukne? Pravio sam bolnicu privatnu i imao zbog toga mnogo problema. Moja bolnica se nalazi 15 kilometara od epicentra, koja je građevinski urađena. Nema nijednu pukotinu. Bolnica je objekat koji ne sme da pukne do 12 stepeni Meraklijeve skale. Zadnji objekat koji se ruši u gradu je bolnica.
Zato, vertikalni zidovi, noseći zidovi su čelična platna, platna ojačana armirana betonska itd, posebni statički uslovi se rade za bolnice, operacione sale. Ne sme nikada da se poruši od zemljotresa. Ni od jednog zemljotresa koji je evidentiran u Evropi ne sme da pukne operaciona sala, jer gde će građani da dođu – puklo porodilište. To je bruka za zdravstvo. Da sam ministar podneo bih ostavku.
Zato kad je trebalo da se sanira jedna bolnica koštala je 56 miliona nedavno. Imam tu dokumentaciju. Radila je nadzor građevinska direkcija.
Dinkić je naravno našao nekog, "Vlasotinac" firma, koja je ustupila nekom izvođaču bezveze za 23 miliona, a 56 miliona je bio ceo posao. Šta znači to upola cene? To znači da će upola da se ugradi materijala koji je tamo namenjen po projektu Svetske banke, čija su sredstva bila opredeljena.
Ne mogu da zamislim da se nova bolnica, koja je izgrađena nedavno, "Dragiša Mišović", zapali. Znate li, gospodine ministre, koje su preventivne mere za požar u bolnici? To najbolje znam jer sam te radove izveo. U svakoj sobi postoje uređaji, napolju zaštita, spoljna, unutrašnja protivpožarna zaštita i sve mere koje automatski se pale i gase požari kada dođe do požara.
Kako je moguće da izgori bolnica ako je nova i ako je tehnički opremljena po zakonu i propisima koji su naloženi? To je nemoguće. Kako je moguće da u Mitrovici izgori bolnica? Prema tome, to je tehnički nemoguće i zato da li neko odgovara posle ovako nekih stvari koje se događaju?
Sećam se odlično da sam kao ministar učinio sve da se opredele sredstva za sanaciju reka u Vojvodini i da se očiste kanali koji su regulator kada su velike vode.
Šta se dogodilo? Izvršno veće Vojvodine je tražilo da se sredstva prebace njima u kompletnom iznosu i da oni izvedu radove jer je na njihovoj teritoriji.
Mi smo prebacili u kapitalni fond, u Beogradu sredstva su do zadnjeg dinara potrošena, ništa nije na terenu urađeno. Sad čim opet veća voda, sve se isto događa. Kanali nisu očišćeni, nije sanirana nijedna obala, nijedno klizište, ništa oko reka što se nalazi, sve što je bilo projektom predviđeno, a sredstva su potrošena.
Da li je neko odgovoran za tako nešto? Kako je moguće da se most Beška postavi i da prvi stub koji se nalazi od Beograda kada se nailazi na Dunav bude na klizištu koje nije sanirano i sada kliza stub i sada sanacija mosta košta maltene ko pola izgradnje novog mosta? Kako je moguće da posle svih revizija, kontrola, projektne dokumentacije, tako nešto se uradi?
Govorim o preventivi koja je izuzetno značajna. Kako je moguće da svake godine grad ubije 30% srpskih sela i potpuno ih ojadi? Danas postoji tehnologija i način kako se brani od grada. Nije to više ono pucanje. Mi smo na liniji koridora i to ne možemo da radimo. Znači, postoji drugi način zaštite i imamo avione za to, imamo aerodrome, ali ne koristimo. Znači, preventive nigde nema i zato se ovo događa.
Drago mi je da će ova baza sa Rusima koja se gradi biti u Nišu. Drago će mi biti da se uradi po tehničkim propisima, ali da mi preventivno i organizaciono delujemo da to možemo da koristimo. Jako mi je žao što na objektima imamo loš nadzor u državi.
Da li verujete da je jedan naš veliki kriminalac, koga nismo mogli godinama da se oslobodimo, otkupio institut jedan koji projektuje puteve i vodi nadzor nad izgradnjom puteva. Koji je to kvalitet nadzora? On je izvođač, ima nekoliko izvođačkih firmi. Da li je to sukob interesa da jedan čovek privatno gradi, nadzoriše i projektuje, a država sve to plaća?
Kada dođe u Vladu svi drhte i on lepo dođe. Da li je to u redu? Borio sam se u onim vladama da se ne privatizuju instituti, mora da ostanu državi. Nadzor gde država daje pare mora da bude državni nadzor, izuzetno kvalitetan. Imamo vrhunske fakultete i institute. Ne možemo privatizovati nadzorne kuće i projektne kuće jer će veliku cenu platiti država. Nadzor nad školama, nadzor nad mostovima, nadzor nad putevima, nadzor nad bolnicama itd. To nas sad košta izuzetno puno.
Ne mogu da zamislim da ne možemo da rešimo najosnovnija pitanja koja su normalna u svetu da se reše i razreše i da ove probleme nemamo jer jedno porodilište je zadnja stvar koja sme da se poruši.
Panika u porodilištu, kažu – ruši se bolnica, puca bolnica. To da pričate Japancu on će se prekrstiti. Kada biste pričali bilo kome iz EU isto bi se prekrstio. Evo kolike su štete u fabrici vagona. Mi sada sve pričamo o štetni nad kućama, privatnim objektima. Šta ćemo sa fabrikom vagona? Šta ćemo sa Magnohromom? Šta ćemo sa preduzećima, sa velikim halama koje su potpuno popucale, popucali krovovi i trebaju ogromna sredstva za sanaciju tih objekata?
Neki ministri ne smeju ovde da dođu u parlament da razgovaraju sa poslanicima. Ne mogu da shvatim da smo izabrali ministra koji vodi pola Vlade, koji 50% budžeta drži na raspolaganju, a nikad nije došao ovde da sedne gde vi sada sedite, gospodine Obradoviću.
Vas izuzetno cenim i poštujem što ste uvažili poslanike da dođete, mada nije vaša tema i da slušate ove rasprave, ali ne mogu da shvatim resornog ministra koji je odgovoran za određene objekte, za određene poslove koji se u državi rade, za određene investicije koje on drži i pošalje nam gospođu Matić. Dođe tu odsedi, belo nas gleda, mi nju gledamo. Mi ispričamo svoju priču, ona malo klima glavom, ode žena i sve se to tako završi.
Da li ministar ima snage da uđe u svoj parlament? Ako nema, nije mu mesto da bude ministar, ne može da bude ni u Vladi. Prema tome, moraju se neke stvari raditi na jedan drugačiji način. Zato skrećem pažnju na ovoj preventivi koja je izuzetno značajna.
Sada gledam Kraljevo. Da li verujete, mi kada dođemo iz opozicije kao da je došao neki okupator. Nema medija, nema ničega, ne sme niko sa nama da razgovara, a možda možemo da pomognemo. Ponudili smo smeštaj za 60 porodica odmah. Ponudili smo materijal, ponudili smo neke kuće da pokažemo kako treba da se izgradi, ali nema s kim da razgovaramo. Rukovodstvo beži od nas.
Kada dođe neko iz Vlade, prošeta se, doteraju se dva kamiona kisele vode, to je najjeftinije, podeli se i ide. Svaki dan razgovaram sa građanima. Mi smo komšije. Velike su štete i u opštini Čačak koju niko ne pominje, ali te moje komšije koje dolaze, žale se. Moji objekti su od centra Kraljeva 15 km. Dolaze svaki dan i mole, a ja kažem – nemamo s kim da razgovaramo.
Ta vlast je oteta. Tamo je glavni šef, gospodo iz vladajuće koalicije, Maja Gojković. Voleo bih da vidim gospođu Gojković kada je znala da se prošeta, da se nabudži, da dođe da pokupi odbornike, da dođe sada tamo i da rešava probleme, nego ona giska negde na žurkama, vidim neko veče, po diskotekama, zeza se po Srbiji, a što ne dođe malo tamo? Da li je odgovorna Maja Gojković?

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, narodni poslanici, danas sam izuzetno iznenađen kada sam video da ste nam spremili opet jedan paket zaduženja, kod banaka stranih pod komercijalnim uslovima i da želite da usvojite pred rebalans, jer ovih 250 miliona evra će posle biti u rebalansu budžeta, biće još normalno nekih sredstava itd.
Da li neko normalan ima u Vladi ko može da stane na put ovom zaduženju pod komercijalnim uslovima, pored određenih institucija koje su, kao MMF, davale sredstva da se popune praznine u budžetu i da se izgura ova budžetska godina? Vi ste odgovorni kao ministar finansija što do toga nije došlo, jer predračuni koji su rađeni bili su napravljeni tako da sa tim kreditom od MMF izgura se ova budžetska godina.
Međutim, vi sada ulazite u jednu priču novih zaduženja. Evo, uzmite Miškovićeva banka Inteza ponovo 140 miliona plasira pod komercijalnim uslovima. Znate li šta znači kad neka banka plasira, a država budžetom garantuje toliki novac? To je blagostanje za sve te banke, a propast za državu, za srpsku privredu.
Kako vi mislite da se ti krediti vrate? Iz kojih sredstava će se vraćati ovi krediti? Sa inflacijom koja je 10%? Sa rastom evra i ovaj će kredit narasti, znatno više i evo pratiće rast evra i mi ćemo doći u veoma tešku situaciju.
Ova Vlada toliko se bahato i neodgovorno ponaša kada vidimo iz Predloga zakona koji je podnela da se, na primer, samo za JAT planira 51 milion, nisu to sredstva koja će se uložiti u nove avione ili u tehniku da bi JAT profunkcionisao, da bi prevozio putnike, da bi mogao da servisira kredite. Ovo je za pokriće gubitaka u javnom preduzeću.
Da li vi znate, gospođo, da direktori u JAT imaju platu preko 10 hiljada evra zbog dobrog poslovanja? Da li vi znate da direktor aerodroma Beograd, odnosno Nikola Tesla, imao je platu, o tome smo raspravljali, 20 hiljada evra? Da li vi znate da vam direktor u kontroli leta i direktori svi imaju platu preko 20 hiljada evra?
Da li vi znate da je kontrola leta uložila kroz kredit, da bi napravila upravnu zgradu, 70 miliona evra, zadužila se kreditno kod evropskih banaka? I kad sve to znate, vidite da je JAT rupa bez dna, u koju ne može više da se finansira.
Sećam se odlično, ovde je došao Aeroflot i nudio odlična sredstva, dobra sredstva, na nivou dve države, u međudržavnom sporazumu, da otkupi JAT, da ga stabilizuje, da doveze nove avione da polete iz Beograda. Lično se sećam da je ministar Dinkić rekao – to vas vodi u Rusku Federaciju, a ne u EU, u Briselu sam dobio nalog da to ne može da prođe. I to je stopirano. Taj gubitaš je ostao i pravi gubitke, i potpuno je sebe obezvredio. Sada su dugovanja veća od kapitala pet puta. JAT neće imati za godinu-dve sa čim da poleti.
U šta ulažete? U plate direktora koje su stranke postavile tamo, a ima ih stotine, koji rade šta hoće. Zašto? Da bi bio mir u Vladi. Da, ako određena partija, ako joj smenite direktora, smanjite platu, oni će izaći iz Vlade, pašće Vlada i vi sada morate da stavite glavu u pesak, da zadužujete državu i da namirujete sve stranačke lidere, stranke njihove, ekstrakadrove.
Nedavno sam vam ovde govorio, u ovom parlamentu, da u JAT postoji čovek koji pilotira i u radnom odnosu je u JAT. On je i u Upravnom odboru JAT, direktor u drugom preduzeću koje je vezano za JAT, treba da vrši nadzor. On je u tri radna odnosa, tri plate prima, a ima falš diplomu, to MUP zna. Završio je fakultet za neke sokove, ceđenje sokova. Da li vi to znate?
Neko je okrenuo telefonom, jer je on držao sa jednim ministrom zajedno kafić, ministrom koji nam vrlo često ovde dolazi da nam drži predavanja, držali su jedan dobar, ekskluzivan kafić i sada drži jedan ekskluzivan restoran u Beogradu, i on, beogradski frajer, niko ne sme da ga dira. To je ta priča.
Tri plate u tri radna odnosa, sukob interesa do kraja, direktorska plata preko 10 hiljada evra i mi pokrivamo kreditom sa komercijalnim bankama takve ljude koji vode i takve gubitke prave. I vi stojite iza toga, gospođo Dragutinović. Vi ste odgovorni za ovo.
Nemate snage da podnesete ostavku. Izlazite sa ovom brukom na kraju godine, da se država komercijalnim kreditima zadužuje da bi izgurala budžetsku godinu do kraja. Da li vam to zna predsednik Tadić? Da li ste njega konsultovali za ovo? Garantujem da on čovek nema pojma.
Da li stavljate svi glavu u pesak i stojite iza ovoga? Da li shvatate da će neko za ovo sve odgovarati i morati da odgovara? Da li ste Šoškića doveli da nam drži svako veče predavanja o uspesima, o svemu, o Narodnoj banci koja se konsolidovala, koja potpuno drži pod kontrolom banke itd, i ceo sistem, da bi bio poslušan da nam odobri ove kredite?
Znate li šta znači zadužiti 250 miliona evra? Celo jutro na jutarnjem programu – Dulić pravi pet hiljada stanova u Beogradu, kreće izgradnja Kraljeva, milioni, kamioni, avioni, sve stiže, svi radnici u Srbiji koji su slobodni neka krenu u izgradnju. Od čega, gospođo? Od komercijalnih kredita koje uzimate sa 7% kamate?
Znate koliki je maksimalan profit za najbolje firme koje posluju - 10% godišnje. Od čega da vratite? Šta da uložite, šta da radite? Gde vi vodite ovu državu? Ko vodi makroekonomsku politiku ove države, ko vodi finansije ove države? Kuda ste poveli ovu jadnu, izmučenu Srbiju?
Preguraćete godinu, dok prodate "Telekom" ovo ćete da premostite. Onda ćete i to da potrošite u velike infrastrukturne objekte, kao što ste i ove godine četiri autoputa počeli odjednom. Nećete da sitničarite – jedan, četiri komada. Koliko ste uradili kilometara? To je jad i beda, i nesreća.
Vi pet miliona dinara nosite Kraljevu, gde hiljadu kuća nije više za stanovanje, gde svaki dan po 200-300 objekata puca u naknadim potresima. To je bruka.
Da sam ministar finansija i da odem sa premijerom da ponudim pet miliona dinara, to je pedeset hiljada evra, pa to ne može jedna kuća da se napravi. Kažete – dali smo jednokratnu pomoć od pet miliona dinara. Pomislio sam pet miliona evra. Kako vas nije sramota? Gde nađoste deset miliona evra za Mladića? Za to ima. Ako vas neko okrene, vi ste iskopali. Odakle?
Evo, postavljam vam pitanje, pismeno da mi odgovorite - otkud deset miliona evra sada za nagradu za Mladića, ako nije u Zakonu o budžetu i ako nije prošlo rebalans budžeta? Iz kog ste fonda to dali, tražim pismeni odgovor da mi dostavite kao narodnom poslaniku i odakle ste iskopali deset miliona evra? Ko vas je to naučio da tako radite?
Sada tražite komercijalne kredite da pokrijete sve vaše gluposti koje ste imali. Vi ste ispunjavali želje, šta je ko hteo, šta je ko tražio. Ovde treba sedam dana da vam čitamo kako ste gluposti pravili u toku godine, u šta ste sve ulagali. Doveli ste Juru, pa čašćavate, pa dajete pet hiljada evra, pa sedam hiljada evra, pa deset hiljada evra po zaposlenim, pa dovodite neke firme koje ne postoje.
Zapošljavate, otvarate fabrike, radite, gradite, pa gde vam je punjenje budžeta kad toliko napredujete i toliko radite? Šta izvozi Srbija u ovom momentu? Šta mislite iz izvoza da nadoknadite? Šta ste učinili da se izvoz poveća, da jedino izvozom stabilizujemo državu i da učinimo nešto i da poboljšamo finansijsku situaciju u državi?
Kako mislite da pokrijete budžetski deficit koji je ogroman? Opet komercijalni krediti. Da li verujete da jedan normalan privrednik u Srbiji, evo nađite privrednika koji će da uzme kredit sa sedam posto kamate. Svi idu napolje, otvaraju neke firme i uzimaju kredite sa tri-četiri posto kamate.
Da li ste vi normalni, ljudi u Vladi, kada državne depozite i depozite javnih preduzeća plasirate kod ovih istih banaka sa 2%, a uzimate od njih svoje pare sa 7%? Ko se tu tali, ko uzima provizije, profite, šta vam oni finansiraju, o čemu se ovde radi?
Zašto niste napravili srpsku investicionu banku? Da li se to obećava godinama? Zašto naši depoziti ne stoje u našoj banci, ne plasiraju se u našu privredu?
Znate li kolika je dnevna naplata EPS, Telekoma, koji ćete vi sada da prodate jer vam gori pod nogama da bi produžili vlast za pet-šest meseci? Da li znate da Pošta i Telekom imaju svoju banku, "Poštansku štedionicu", koja ima najviše klijenata u državi, a oni plasiraju pare kod "Inteze" i ostalih banaka.
Čija je to politika? Onoga ko je prodao, gospodina Dinkića i Miškovića? Vi znate da je Miškovićeva ekipa iz "Delta banke", koja se kasnije prodala i prešla ponovo kod Miškovića preko kiparske firme, i vi znate, bez dinara u budžet Srbije i kako se to odigralo, i da je to jedna velika prevara koja je urađena u Srbiji i sada se tobože pojavljuje banka "Inteza" italijanska. Tačno je da je italijanska banka, ima deo akcija, ali čiji je veći deo akcija u tome i ko je tu dil napravio?
Vi sada državne depozite plasirate kod tih banaka umesto da plasirate u svoju banku. Zamislite javna preduzeća koja imaju ličnu svoju banku, gde je naplata penzija, gde se obrću velika sredstva, a novac sa 2% plasiraju kod drugih banaka koje vama posle te pare vraćaju nazad sa 7% kamate?
Kakva je to politika i kuda vodi takva politika i kuda će ova Srbija da dođe sa takvom jednom situacijom?
Evo, kineske banke su vam uveli. Zašto oni ne plasiraju? Neka Kinezi uzmu kredit sa 7% kamate. Nađite jednog biznismena iz Srbije koji će reći da je opravdana kamata od 7% i da se plasira u neku investiciju.
Vi plasirate sve ovo da bi pokrili vaše gluposti, da bi produžili vlast, da bi ostali još malo itd.
Prema tome, ovo je politika koja ne vodi nigde. Zato ne možete više opstati i zato je nekorektno mučiti državu i mučiti ovaj parlament. Imate većinu sa dva-tri poslanika koji će ovo izglasati sve, koji izglasaju sve što se donese i koji će sve ovo prihvatiti, a mi svakom danom tonemo sve dublje i dublje.
Gde su te investicije? Gde su ta zapošljavanja? Gde su ulaganja u podsticaj izvoza, u nova radna mesta? Nema toga. Kako to da nemate dinara u budžetu? Kako može da nemate najosnovnije stvari da platite?
Pročitao sam da se ovaj parlament bruka svaki dan po medijima. Piše da nije godinama plaćana struja za ovu skupštinu. Piše da nije plaćano ovo, da nije plaćano ono. Ljudi, u kakvoj državi živimo?
Mi tamo jurimo nekog Žiku, Peru i Miku za hiljadu dinara, za dve hiljade dinara i isključujemo struju. Kako može parlament da ne plati struju ako ima obaveze prema EPS? Kako to da Vlada nije platila struju? Molim vas, pa onda svi građani treba da kažu da neće ni oni da plaćaju struju kada Vlada ne plaća struju.
Vi znate da potrošite na drugim mestima. Pošto imam veliko iskustvo u građevini, izračunao sam, da li znate koliko miliona evra koštaju ove skele koje stoje ovde godinu dana i stajaće ko zna dokle? Da li znate koliko je dnevno rentiranje ovih skela ovde? Da li znate to, gospođo ministre? Ne znate, zato i zadužujete ovu državu. Neko uzima i samo puni kasicu.
Voleo bih da vidim čije su skele i ko ovde samo sabira. Ovo ovde nema nijedan radnik. Ovo služi kao maska da izađu ljudi da puše iz Skupštine. Možda je zato i zabranjeno pušenje, da bi se tamo oko skele muvali i pušili cigarete.
Šta se događa? Da li znate koliko je dnevno rentiranje skela oko Parlamenta? Zato vas pitam, ko to plaća i čime se to plaća i čije su to skele koje su okolo ovde? Da li znate koliko ima takvih investitora?
Ko su ljudi koji će da naprave ovih pet hiljada stanova? Koja je to partija? Ko je vlasnik te firme koja je dobila posao na poštenom tenderu? Bio je pošten tender i transparentan. Odakle sredstva za te stanove? Opet komercijalni kredit, opet sve isto.
Pravio sam kuće. Pogledajte u finansijama. Od klizišta i elementarnih nepogoda, trista evra po kvadratnom metru, ključ u ruke. Imate papire, pogledajte. Vi mi pričate da je ovo na Voždovcu, da je lokacija vojna, da je sve učinjeno 1.200 – 1.300 evra, da je to nešto nisko itd. Da li znate da u Beogradu možete da kupite za hiljadu evra stanova koliko hoćete ako imate para? Vi kažete da je to strašno dobar posao. Dulić je napravio … Svako jutro u jutarnjem programu.
Dajte da vidimo taj jedan soliter koji ste napravili, da vidimo tu jednu zgradu, kolika će da ispadne cena. Kolika će vam ispasti cena mosta na Savi? To su igre bez granica. Da li shvatate u kakvu ste zamku upali? Počeli ste investiciju za koju niko ne zna danas koliko košta i kako da je privede kraju. Opet će biti komercijalni krediti, opet zaduženja itd.
Otkačio vas je MMF. Zato idete na komercijalne kredite. Ljudi su digli ruke, videli da ne pomaže ništa. Skupite tamo ministre, svi prihvate. Krkobabić se obrati – svi ćete dobro proći, penzioneri, struja ostaje, nema poskupljenja, ali koeficijent obračuna se menja. Za struju i za naftu menja se formula, ali nema poskupljenja. Ta nova formula je poskupljenje na pumpi. Pogledajte koliko je nafta.
Nafta je poskupela. Mi sada krijemo, kažemo – nije poskupljenje bilo, samo smo formu obračuna promenili.
Prema tome, ovo ne vodi nigde i mislim da ovde nema šanse da ova država preživi i vi lepo sedite u toj Vladi. Govorio sam vam prošli put gospođo, vi ste jedna dama koju mi izuzetno cenimo, stručni ste, hvala bogu školovani, ima tamo isto školovanih ministara, vojsku služili, školovani, pametni, ali ne smete da kažete ništa.
Lupite šakom o sto. Vi ste ministar finansija. Za ovo ćete vi sutra polagati račune nekom drugom parlamentu. Opominjem vas, nemojte dozvoljavati da neki provlače sve šta naume i nemojte Dinkiću dozvoljavati da vam vodi politiku.
Ponavljam, ceo Miškovićev kabinet iz "Delta banke" bio je u Ministarstvu finansija i u Trezoru. Njegova jedna direktorka bila je prvi saradnik ministra finansija godinama, pa druga je bila direktor za privatizaciju, a treća direktorka je bila direktor Trezora.
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta. Narodni poslaničke iskorišćeno je vreme koje vam je na raspolaganju.)
Prema tome, Mišković je opasao i samo muze li muze ovu jadnu Srbiju, a vi to samo aminujete i …

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da je ovaj zakon došao u parlament, da načnemo jednu temu koja je izuzetno ozbiljna i o kojoj treba veoma ozbiljno raspravljati. Žao mi je što primećujem da nema ni interesa među poslanicima, a nema ni posebnog interesa u Vladi da se uradi ovako nešto i da se jedan izuzetno veliki problem Srbije konačno razreši.
Ovaj problem godinama egzistira, ali ovo je problem koji mora da se rešava na nivou države, a posebno na nivou grada Beograda i velikih gradova. O ovom problemu niko ozbiljno nije raspravljao. Mi smo svojevremeno pokrenuli izradu projektne dokumentacije da se izbegne transport opasnog materijala, da se izbaci iz grada Beograda.
Kada najopasniji materijali prolaze kroz dvomilionski grad, maltene kroz centar grada, gde je najveća frekvencija i saobraćaja i građana, svakodnevno, mi sada možemo da pravimo bilo kakve agencije, inspektorske službe, revizorske, možemo da polažemo ispite, možemo da radimo šta god hoćemo, o tome sigurno gospodin Mrkonjić zna, kad ovde nema para da se ovaj problem rešava.
Svojevremeno sam dao nalog da se uradi projekat za železnički i drumski saobraćaj i avio saobraćaj, da se kompletno izbegne prestonica, grad Beograd, i da se izvuku opasni materijali iz grada Beograda. Taj projekat je počeo da se radi. Međutim, NIP je zaustavio taj projekat i grad Beograd, jer smo se dogovorili da zajednički platimo projektnu dokumentaciju, da se izradi projekat i da ovaj problem trajno rešavamo.
Projekat je započet, idejni projekat je urađen, ali žao mi je da se na tome ne radi. Mi sada mislimo da pokrijemo čisto Vladu ili neke odgovorne ljude i imaćemo neku ekipu ljudi na koju ćemo prebaciti ovaj problem. Međutim, ovaj problem ništa neće rešiti ako inspektor kazni vozača ili neku firmu itd, kada ljudi ostaje jedno pitanje – kuda će on transport opasnih materijala železnicom kada dođe u Beograd i kada za Pančevo mora da prođe pored Kalemegdana, i mora da prođe preko Pančevačkog mosta i mora da prođe preko Dorćola da dođe u Pančevo?
Bilo je nekoliko slučajeva nažalost, nije bilo velikih posledica, kada se takvi opasni materijali voze, dođe do neke havarije i oni ostaju u centru grada. Stotine hiljada ljudi bi imalo posledice jednog tako opasnog transporta. NIP nije odobrio sredstva i godinama ćuti.
Znam da gospodin Mrkonjić nema sredstva za ovakve projekte, to je u NIP i to je bilo dogovoreno da se uradi još od prodaje "Mobtela" i to je bio zaključak više puta na Vladi, ali ništa se na tome poradilo nije. Opasni materijal ne sme da uđe u dvomilionski grad. Mi cisterne sa najopasnijim materijalom koji izaziva takve posledice u slučaju havarije vozimo kroz srce Beograda.
Dogovor je bio sa gradom svojevremeno da se zajednički to odradi, da se saobraćaj izbaci i prebaci preko Vinče, preko Vinčevačkog mosta gde bi se prebacili i teretni saobraćaj, kompletan transport, znači i drumski i železnički saobraćaj, tako da bi se jednostavno izbegao bilo kakav ulazak u velike gradove. Međutim, to je sve stopirano i evo već nekoliko godina ne radi se ništa. Jeste da taj projekat košta, ali to je u sklopu obilaznice oko Beograda, ovog drugog kraka koji ide, i zato je most na Vinči na Dunavu bio izuzetno značajan i važan.
Svojevremeno sam dao i urađeno je idejno rešenje kompletno da se ovo završi. Mi administracijom, kaznama, inspektorima ništa nećemo rešiti ako kroz srce Novog Sada prolazi opasan materijal, ako kroz sve gradove gde su železničke stanice locirane u gradovima prolazi opasni materijali, vi možete kažnjavati koliko hoćete, ali posledice ne možete izbeći ako do bilo kakvih problema dođe.
Prema tome, za to sam da se ovom pitanju posveti jedna ozbiljna pažnja i gospodin Mrkonjić da ovo pitanje pokrene na Vladi, da se sredstva koja su bila nekada namenjena odvoje u narednom budžetu i da počne da se radi veoma ozbiljno na ovom projektu. Mi znamo da je hemijska industrija za Beograd, za čitav ovaj kraj i u Prvoj iskri Barič, bazirana u Pančevu. Svi ti maltene opasni materijali koji su izuzetno opasni i ulaze i izlaze iz Pančeva i transportuju se kroz Beograd i nastavljaju dalje put Srbije ili dolaze iz inostranstva, iz uvoza, i dolaze na železničku stanicu, čak štaviše u Beogradu, gde se vrši odvajanje vagona i dalje se transportuje ka Pančevu, što pravi izuzetno velike probleme.
O ovim zakonima može se malo više voditi računa, ali ovo nijedan grad, naročito prestonica, ne može dozvoliti da se ovakve stvari događaju. Vi znate da je grad Beograd, koji je na reci Savi i Dunavu, gde se deo opasnih materijala transportuje i tim rekama, transportovao se, sada je sve manje, ali transportovaće se sve više ako zaživi ova strategija da profunkcioniše Sava i da Dunav, proradi punim kapacitetom, kao što se predviđa u EU. Moramo rešiti pitanje i luka i svega, i zatim pitanje na aerodromu.
Zato se i tražila izgradnja kargo centra da bi postojali posebni boksovi i posebno izdvojeni centri za sletanje tih aviona sa opasnim materijalima. Sada to nije slučaj i sada se i ne transportuju opasni materijali avionskim transportom zato što nemamo uslove za tako nešto.
Ovo sa železničkim transportom mora da se izbegne što pre i uopšte železnica da se izbaci, jer smo reku Savu okovali i umesto da Beograd izađe na reke, mi smo potpuno zatvorili Beograd, Kalemegdan, onaj perspektivniji deo reke Save, koji ima velike mogućnosti za razvoj i turizma i mnogih aktivnosti, potpuno je zatvoren i zakovan železnicom koja je opasala reku Savu kroz grad Beograd. Još kada se kaže da pretežno tim delom prolaze opasni materijali, to se mora izbeći.
Prema tome, mora se raditi na tome, a da bi se na tome radilo mora grad Beograd da pokrene i da prihvati razrešenje Prokopa zajedno sa Vladom Republike Srbije. Mi godinama nismo mogli da rešimo taj problem zbog blokade gradskih vlasti grada Beograda koje nisu bile voljne da taj problem reše, već su Vladi Republike Srbije, u kojoj je tada gradska vlast Beograda bila opozicija, pravili probleme, nisu davali određene saglasnosti, tražili velike sume novca koje bi se uplatile za infrastrukturu na Prokopu i tako smo odbijali investitore.
Mi smo dobili ovde investitore, napravili smo međunarodni tender za završetak Prokopa, ali grad Beograd je tražio toliko da kompletnu investiciju je obezvredio i niko nije imao račun da radi, jer grad Beograd umesto da pomogne da dođe neko da razreši problem Beograda, da se dislocira sadašnja železnička stanica i da se ona prebaci na Prokop, on je zahtevao da od toga dobro zaradi, a ne da jednostavno grad Beograd dobije skoro 90 hektara najboljih lokacija na sadašnjoj lokaciji železničke stanice.
Tako da sada opasni materijali ulaze i u železničku stanicu Beograd, u srce Beograda, što ne bi smelo nikako da se dogodi. Ovo je jedno izuzetno važno pitanje, ali napominjem da u budžetu, evo gledam i Predlog budžeta za narednu godinu, razgovarao sam sa mnogim odgovornim ljudima koji rade na tome, ne predviđa sredstva da se ovi problemi razrešavaju ni za Beograd, ni za Novi Sad, ni za centralnu Srbiju, ni za Šumadiju, ni za istočnu Srbiju, nigde.
Mnogo ovih materijala je odlazilo u Prahovo svojevremeno i problem nije rešavan. Znamo da deo pruga koje su izuzetno značajne za ovaj transport jednostavno, išao je od pruge Beograd-Bar ka Nišu, znači i sada pruga Kraljevo-Kruševac ne funkcioniše. Vidim da je nema u programu za rekonstrukciju za narednu godinu. Pominje se Beograd-Vršac sa ogromnim ulaganjima, ali nikako se ne pominje jedna velika arterija, krvotok kroz centralnu Srbiju i spoj Koridora 10 i pruge Beograd-Bar.
Ne mogu da shvatim da je moguće, evo, za vreme mog mandata mi smo radili Požega-Kraljevo, ali ne mogu da shvatim da tri godine se potpuno zaustave radovi na nastavku radova od Kraljeva ka Kruševcu i da se spoji sa Koridorom 10 prema Nišu.
Ne mogu da shvatim da Beograd-Bar, Luka Bar i to se odvoji od Koridora 10, a to je bila izuzetno frekventna i, sami ste rekli gospodine ministre, da je to glavna žila kucavica centralne Srbije, istočne Srbije, znači spoj ova dva koridora i putni koridori koji će ići Beograd-južni Jadran i Koridor 10 treba da se spoje sa ovom lokacijom Pojate-Preljina, je l' tako, i da se to poveže u jednu celinu.
Znači da je potpuno zaustavljen saobraćaj železnički na pruzi Kraljevo-Kruševac-Niš. To je izuzetno značajno za razvoj čitave te regije, ali, evo, vidim u narednim godinama to nije u programu. Znači, forsiraće se Beograd-Bar, nešto će ići Beograd-Vršac, velika investicija, ali ostalo nije u projektu, a ovim železničkim koridorom transportovao se i opasni materijal za hemijsku industriju u Kruševcu, za hemijske industrije "Milan Blagojević" Lučani, za hemijsku industriju, naravno, "Prvi maj", za "Lateks" i ostale fabrike izbegavao drumski saobraćaj koji zbog neprolaska mnogi gradovi nemaju obilaznice.
Zamislite sad cisternu kad naiđe sa otpadnim materijalima koji su eksplozivni i prolaze kroz srce Kraljeva, zbog toga što nema obilaznica i na primer kroz centar grada prolazi cisterna koja je toliko opasna i ne dao bog neke havarije jer mogu biti posledice vrlo velike. Ipak, da je išlo železnicom, bilo bi mnogo bolje i mnogo bezbednije.
Prema tome, molim vas da ne pokrijemo sve ovim zakonom i da kažemo - mi smo rešili opasne materijale, rešili smo opasni otpad, a u stvari nismo ništa rešili i dalje će vagoni da prolaze pored Kalemegdana, i dalje će železnička stanica ostati gde je i sada i dalje ćemo imati te probleme koje i danas imamo i saobraćaj koji nije dozvoljen da prolazi kroz velike gradove kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo, Čačak itd. Znači, mora se izbeći ovo.
Zato vas molim da u narednom budžetu nastavite projekat i da krene projekat od Bubanj potoka ka Pančevu, i železnički i drumski. To je već idejno sve razrađeno. Mislim da su prva sredstva i data i uplaćena, i to se radilo i zaustavilo. To mora da se nastavi jer samo tako ćemo jednom obilaznicom u širokom luku, preko Ostružnice, preko Orlovače, Bubanj potoka, obići grad Beograd sa opasnim materijalima u drumskom saobraćaju, a isto tako preko Rakovice obići ćemo i u železničkom saobraćaju ovim koridorom koji će potpuno biti siguran, bezbedan i obići ćemo centar Beograda.
Obići ćemo ono što se sada radi, otvoriti Kalemegdan, otvoriti pristaništa ka Kalemegdanu i pružiti šansu za veliki beogradski razvoj turizma za strance koji dolaze i prolaze Beogradom, zato što nemaju gde da pristanu jer odmah je pruga sve opasala, zatvorila, ne može da priđe ni taksi, ni bilo koji vid putničkog saobraćaja zato što je to zatvoreno i za sada je tako.
Pančevački most je izuzetno rizičan jer ima i mnogo veliki saobraćaj. Zamislite cisternu kada je jednom bila, pomoćnici se sećaju sigurno, kada je bila havarija na Pančevačkom mostu jedne cisterne, a blokiran je saobraćaj satima i ne postoji tehnika da izbacite cisternu, da je dislocirate jer, jednostavno, ona je ušla na most i nalazi se u jednoj koloni koja je nepregledna i onda smo imali niz problema koji su pratili ovakve transporte.
Prema tome, vidite sa gospođom Kalanović, neka malo odreši kesu. Ne može da izbegava ovako važne projekte i ne mogu da se zanemare projekti koji život znače, jer kada bi jedna cisterna izazvala havariju u centru Beograda sigurno bi posledice bile stotine hiljada ljudi koji bi oboleli, razboleli se.
Rešava problem i grada Pančeva i čitavog niza zagađenja, znači, ekološke probleme rešava ovaj deo koridora koji je predviđen i koji se projektuje. Zato vas molim, opredelite se, ubedite premijera, ministarku finansija da ta sredstva moraju da budu namenjena, jer Beograd, sa preko dva miliona stanovnika, ne može da toleriše više to.
Gospodine ministre, Prokop mora da se pokrene. Mi smo bili na ivici da krenu radovi, samo da je grad Beograd potpisao, ali grad Beograd neće, on hoće po kvadratu da uzme tarifu za infrastrukturu koja je već tamo napravljena pre 20 godina i traži da je ponovo naplati. Nijedan investitor koji je dolazio to nije hteo da prihvati. Oni sada žele da naplate po kvadratu i kišnu kanalizaciju, i trafo stanica da se uradi, što je trebalo pre 20 godina.
Naravno, pokojni Branko Pešić je to uradio svojevremeno i nema smisla sada plaćati nešto što je urađeno. Evo, "Trigranit" kada je dobio posao, zbog toga je raskinut ugovor jer su ljudi pitali – kako da platimo nešto što već postoji ovde? Onda su iz grada Beograda rekli – znate, tarifa je takva po kvadratu, a to sve ulazi i ponovo mora da se plati, i to niko nije hteo da prihvati.
Tamo su, što se saobraćaja tiče, predviđene velike podzemne garaže koje mogu da prate i da olakšaju broj automobila koji se parkira u toj zoni. To je izuzetno kvalitetan projekat koji mora da se uradi. Povezuje se i za Koridorom 10, sa auto-putem koji je neposredno tu i razrešavaju se mnogi problemi koji su značajni za Srbiju i značajni za Beograd. Toliko. Hvala.
Nadam se da ćete učiniti sve, a mi ćemo ovde pomoći u parlamentu da ovi projekti zažive i da nastave da se rade i da se grad Beograd oslobodi železničke pruge oko Kalemegdana, i da oslobodimo Savu i da Beograd konačno izađe na Savu jer to bi mnogo značilo za ovaj stari deo Beograda.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo želim da postavim jedno pitanje koje sam više puta postavljao u parlamentu i još uvek nisam dobio adekvatan odgovor na to pitanje.

Postavio sam premijeru Mirku Cvetkoviću pitanje kada je bio ovde prisutan da li je posao sa "Nuba investom" regularan, da li on kao premijer stoji iza toga, da li opravdava da nije bio potreban tender i tenderska dokumentacija, da li je opravdano da firma koja je uložila 3.000 evra u Srbiju, registrovana, bez jednog zaposlenog, bez ikoga, dobije tako veliki posao u Srbiji da prati koridore 10 sa optičkim kablovima i ko je to tu uradio krivično delo, mada je nadležni direktor odbio da potpiše i pod prisilom potpisali su neki drugi ljudi? Svi koji su se izjasnili o tome rekli su da je to nezakonito i da ne može tako da se završi.

Da li je ministar Dulić napravio krivično delo? Da li je tužilaštvo preuzelo određene mere u skladu sa zakonom povodom ovog slučaja?

Drugo pitanje koje sam postavio premijeru, a već dva meseca nisam dobio odgovor na to pitanje – ko je ovlastio zamenika pravobranioca Republike Srbije da se u ime Republike Srbije i Vlade Republike Srbije izjasni da ih akcije "Jugobanke" u "Zagrebačkoj banci" Srbiju ne interesuju i ko je dao nalog da se te akcije prebace na privatne račune koji su pod šiframa i čiji su to računi pod kojima se danas nalazi novac koji je jednostavno prebačen posle privatizacije "Zagrebačke banke"?

Ponavljam, da li su preduzete određene zakonske mere protiv zamenika pravobranioca Republike Srbije koji je to uradio, ko ga je ovlastio, koja su to sredstva bila u pitanju i gde se sada nalaze, i da li je "Jugobanka", koja je u stečaju, imala bilo kakve koristi od "Zagrebačke banke" čiji je bila osnivač?

Prema tome, zamolio bih gospodina Cvetkovića da mi odgovori na ova dva pitanja koja su izuzetno značajna i da jednostavno odgovor dostavi u zakonskom roku, mada to do sada nije uradio?

Ovo pitanje ću ponavljati sve dok ne dobijem odgovor od nadležnog ministra, tadašnjeg ministra finansija, a danas premijera Republike Srbije?

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno sam razočaran danas kada raspravljamo o ova četiri zakona i kada ne možemo da vidimo resornog ministra koji predstavlja Vladu i koji je u materijalu koji smo dobili ovlašćeno lice Vlade koje treba danas da razgovara sa poslanicima.
Zašto gospodin Dinkić beži od parlamenta? Zašto gospodin Dinkić nikada ne sme da dođe u parlament, koji ga je izabrao, da položi račune za svoj rad, za makroekonomsku politiku koju vodi, za Fond za razvoj koji vodi, za turizam koji vodi, za zapošljavanje koje vodi, za resore koji su jednostavno ključni resori u ovoj državi?
Nikada ne sme da dođe u parlament, šalje gospođu Kalanović. Gospođa Kalanović je ministar NIP-a. Ne vidim razlog šta mi imamo o turizmu da raspravljamo sa gospođom Kalanović, šta imamo o Fondu za razvoj, kad je gospodin Dinkić i predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj, što je nenormalno, kad u Fondu za razvoj imamo hiljadu problema koji su i doveli ovu državu gde su doveli, kada treba neko da objasni ovde zašto su toliki ljudi iz Fonda za razvoj uhapšeni? Kako je radio Fond za razvoj? Kome je podnosio račune?
Molim gospođu ministarku da se ne smeje, nije pristojno, obraćam se vama bez obzira na sve, ali osnovni je red da saslušate poslanika, da ne remetite red u sali i očekujem od predsedavajuće da vas opomene. Budite bar malo pristojni, mada vam nije mesto tu danas gde sedite, ali kad već sedite, budite pristojni.

Gospođo predsedavajuća, ovo je stoti put da vi prekidate i da kršite Poslovnik. Vi se smejete sa ministarkom koja, lepo se vidi, mislim da su poslanici videli, smeje se kao da je na nekoj žurki.

Dobro, svako radi svoj posao. Onaj što gleda biće najbolji sudija u ovoj priči. Mislim da je sud presudio, a sud naroda je veoma dobra sud i u njega verujem.
Prema tome, vratiću se mom poslu i temi o kojoj danas želim da govorim. Jako mi je žao što ministar ne sme da dođe ovde, da iznese svoje uvodno izlaganje i da sasluša narodne poslanike. Veoma mi je žao što je turizam doživeo jednu veliku krizu poslednjih godina. Izuzetno mi je žao što se u turizam godinama ulagalo, i ove godine se ulaže i prošle godine se ulagalo, i što se pojedini projekti, posle viđenja da nema interes određena partija na tom području i u tom ulaganju, napušta posao.
Setimo se kolika smo ulaganja imali u Divčibare, u infrastrukturu koja je trebalo da podstakne razvoj turizma, da je urađen put Valjevo – Bogdanovićevo brdo, Mionica – Bogdanovićevo brdo, Divci – Mionica, Mionica – Ljig i niz drugih projekata, dovođenje projekta, trafostanica, žičara i svega ostalog, a onda su se digle ruke od svega i Divčibare više niko ne spominje.
Isto je i sa Golijom. Put od Novog Pazara do Golije, uloženo je u infrastrukturu, izuzetno veliko ulaganje i onda je sve stalo. Slična priča je i sa Starom planinom, Crni vrh kod Bora, velika ulaganja prethodnih vlada, sve je napušteno, sve je u korovu, sve je uništeno.
Slična priča je i sa Jošaničkom banjom, ozidan je hotel koji propada, raspada se sav, nikakvih daljih aktivnosti nema, jedino malo u Sokobanji, jedan kolega je ovde govorio, pošto je to Đelić kupio, pošto je vlasnik on i brat pokojnog Badže, ministra policije. Tu se sigurno zainteresovao i neko iz Vlade, pa se malo nešto čini. Zašto se krije da je potpredsednik Vlade jedan od vlasnika? Tu pokušava nešto da se učini.
Nenormalno je da svake godine usvajamo Zakon o turizmu, nenormalno je da svake godine razgovaramo da nešto treba zakonski poboljšati, a na terenu se ništa ne radi. Prema tome, gospodin Dinkić je pripojio turizam i otrgao ga od trgovine, koja je godinama funkcionisala kao jedna celina, uzeo ga je računajući da će tu napraviti dobru kampanju, ali opekao se i nije uradio gotovo ništa.
Potpuno se zanemario verski turizam, potpuno se zanemario turizam koji je vezan za određene zdravstvene usluge. Mnogi stranci dolaze kod naših zubara, koriste se određeni objekti koji su za to namenjeni, dolaze na razna lečenja itd, a ništa nije učinjeno.
Priča o seoskom turizmu je priča za malu decu. Šta se ulaže? Ulaže samo kod stranačkih aktivista G17 plus i nigde više. Gde je urađeno nešto u seoskom turizmu konkretno, a da nije član ili aktivista G17 plus? Aktivnosti u turizmu su potpuno stranačke i to su potpuno stranačka ulaganja.
Isto to prati i Fond za razvoj. Nemojmo bežati od te priče. Ulaže se u bezvezne objekte koji se prave širom Srbije, u objekte koji ne trebaju ovoj Srbiji, koji su sada potpuno promašene investicije. Zašto? Zato što je neko tamo aktivista, pristalica itd grupacije koja potpuno kontroliše Fond za razvoj RS.
Sećam se kada je došao Jura u Raču, Nova Srbija je imala predsednika opštine, mi smo tamo vršili vlast. Uslov je bio da dođe G17 u region, regionalni centar, ako misle da investicija ide. To se pritiskalo. Samo se vi smeškajte, vi ste to lično radili i to ste i ostvarili. Šta ste uradili? Upropastili ste Raču, upropastićete i fabriku, upropastićete sve.
Upropastili ste Kragujevac. Sada selite Centar za zapošljavanje u Kragujevac i danas menjamo zakon da se ta agencija preseli u Kragujevac. Šta ćemo dobiti? Kragujevac je grad koji ima najviše nezaposlenih. Projekat koji je rađen sa "Fijatom" zaposlio je do sada hiljadu ljudi, a ukupno ulaganja od početka u projekat "Fijata" su 700 miliona evra.
Koliko košta jedno radno mesto u "Zastavi"? Šta će sad oni koji su nezaposleni u Srbiji, doći će u Kragujevac u agenciju, da sa njima podele bol i tugu, jer Kragujevac je grad gde ima najviše nezaposlenih? Tamo dovodite Juru i tamo pričate priče. Ta Jura vam je nešto prirastao za srce. Ne znam šta je sa Jurom, vama i Niš, sve obećavate: Jura, Jura će da izvadi Srbiju.
Vaš ministar, koji je danas trebalo da sedi u ovom parlamentu i da se suoči sa poslanicima, svaki dan otvara dve-tri fabrike, koliko vidim, ali ne vidim to zapošljavanje, ne vidim da rade te fabrike. Samo se otvaraju, užurbano, zadihano istrčava iz kola, otvara fabriku, trči posle dva sata u drugo mesto, otvara fabriku, treću fabriku.
Da li ste vi, bre, normalni? Kakve fabrike? Gde ste otvorili to da radi, koliko ste ljudi zaposlili danas? Postavljam vam to pitanje. Koliko je iz Fonda za razvoj uloženo sredstava u podsticaj izvoza, koliko ste izvezli ove godine, šta ste izvezli, koliko vam firmi radi, koliko ste zaposlili ljudi, a koliko ste otpustili uvođenjem firmi u stečaj itd?
Da li verujete vi da ste jednog giganta sahranili? Niste hteli da mu date iz Fonda za razvoj nekoliko miliona dinara, "Sloboda Čačak", bela tehnika, da biste platili pet hiljada evra po radniku da dođe "Gorenje" da otvara fabriku novu itd.
A znate li da je Sloboda bila pionir u beloj tehnici u Jugoistočnoj Evropi? Da je bila najveći izvoznik na rusko tržište bele tehnike u velikoj Jugoslaviji? I potpuno ste je ugasili jer ništa niste dali. Zašto? Nije vam bio direktor po volji, nije hteo da dođe u vašu stranku. Vi ste rekli nema dalje i ugasili ste fabriku koja ima tradiciju, koja je lider bila u beloj tehnici, da biste platili strancima da dođu da zaposle i kako rade sad videćete i sami.
Umesto da forsirate preradu poljoprivrednih proizvoda koji su bili veliki izvoznici na rusko tržište, vi nikako nećete iz vaših kandži da pustite da profunkcioniše "Budimka" iz Požege, "Srbijanka" Valjevo, Vladičin Han itd. Uništili ste fabrike, firme. Da li vi verujete da je šest stotina hektara voća u okolini Leskovca, znači, uništeno potpuno zato što niste hteli da im date podsticajna sredstva da se pokrenu?
Znate li da su plantaže višnje ostale potpuno uništene, neobrane, neprerađene, sve je to propalo i to je jad i beda sada u korovu? Idite i pogledajte najveće farme, najveće plantaže koje su bile u Južnoj Srbiji, Vučje, i pogledajte šta ste napravili i šta je sada tamo, parlog, korov, jad i nesreća.
Sada selite Centar za regionalni razvoj u Niš. Šta ćete pomoći Nišu, da li ćete pomoći EI? Vi godinama držite makroekonomsku politiku, vi godinama vodite ekonomiju ove države, vi godinama vodite NB, vi godinama vodite finansije, vi godinama vodite Fond za razvoj, vi godinama vodite Nacionalni investicioni program. Vaš rezultat je nula i Srbija je ovde gde je zato što vi tako radite i što sve stranački posmatrate i radite.
Prema tome, osvestite se i opametite se. Nemojte kada dođu izbori da bude bežanija, mili moji kud koji. Onda volim da vas vidim i da vas čujem. Prema tome, nemojte misliti da je jedan grad zadovoljan ako dođete i date da se uradi uličica, a uništite fabriku od 7.000 radnika.
Gospodo, vi ste oterali iz stare "Zastave" 7.000 radnika, a danas radi 1.000. Vaši rezultati u Nišu, uzmite MIN, uzmite vašu privatizaciju koju vi godinama vodite, kako ste je sproveli, kako ste uradili.
Pre neki dan sam bio u Žitorađu, ne radi nijedna fabrika. Šta je bilo sa fabrikama koje ste nagovestili, koje ste obećali? Koje vam fabrike u Beogradu rade? Da li imate rešenje za Rakovicu, za Prvu iskru Barič, da li imate rešenje za niz firmi koje su nestale jednostavno, za Magnohrom u Kraljevu, koji je bio gigant i veliki izvoznik? Nemate rešenje, vaša pogrešna politika je to potpuno uništila.
Vi se i dalje bavite tim poslom i to vodite, i dalje menjate neke zakone, i dalje sada prodajete nama ovde šarenu lažu, selite centre u Zaječar. Zašto? Našli ste velikog vođu u Zaječaru, Boška Ničića. On je toliko važan za Istočnu Srbiju. Pa, da li vi razmišljate o posledicama toga što radite?
Bošku Ničiću ćete doneti na noge i cela Srbija će sada da ide kod Boška, on je sav važan, veoma važan. Znate li vi ko je Boško Ničić? Isto jedan propali policajac kao i ovaj u Loznici, kao i mnogi drugi koje ste aktivirali. Kod vas ako će čovek da se uključi dovoljno je da je imao neku poziciju, da je bio malo u javnosti, vi ga odmah poklopite.
Sa Verkom Stevanovićem ste uništili Kragujevac, vašom pogrešnom politikom. Brdo ste para dali, a tamo je jad i beda. Narod živi u nesreći, nema posla, tamo nema posla, ne radi se ništa. Uništili ste celu Šumadiju, poljoprivredu, privredu.
Šta vam radi u Šumadiji? Uništili ste razvoj čitave Šumadije. Šta ste napravili južno od Dunava i Save? Samo groblje Orlovača, gospođo ministarka, i započeta je ova obilaznica koju sam ja pravio kao ministar, tu je zakovalo i ostalo.
Mrdnite malo, nemojte samo da čekate da se proda Telekom. Samo pričate – kada prodamo Telekom, i sve ćete da radite na proleće. Prošle su tri građevinske sezone i ništa se nije uradilo, tri građevinske sezone ste propustili, četiri auto-puta ste najavili, lično sam slušao. Koliko ste ih do sada uradili, koliko kilometara auto-puta ste uradili? Nema ništa od toga.
Koliko para je potrošeno, gde su sredstva od prodaje Mobtela, sto puta sam pitao u ovom parlamentu, od prodaje Robnih kuća, od prodaje trećeg operatera u telekomunikacijama? Našli ste Šlafa, pa ste od prodaje prebacili Šlafu, a prodali mu VIP, prebacili mu 70 miliona evra više nego što vredi VIP. Častili ste ga da bi kupio kladionice, kockarnice i ušao sa vašim aktivistima u veliki biznis.
Gospodin Šlaf je uništio deo Srbije zato što je došao ovde sa velikim preporukama Solane. Sećam se odlično tog sastanka kada je on ovde doveden kao velika nada Srbije da joj pokrene privredu. Šta ste uradili? Tobože, on je Kariću dao 300 miliona. Pitajte Karića, zašto ne dozvolite Kariću da dođe u Srbiju da se brani, da sve kaže? Imao je ugovor, ali nije uplatio.
Vi ste mu dali od prodaje Mobtela oko 360 miliona, uplatili ste na neku njegovu firmu van Srbije, a posle ste mu prodali VIP za 300 miliona, tako da ste ga častili još 70 miliona i prodali mu trećeg operatera u telekomunikacijama džabe. Tako ste uveli Nuba invest i džabe dali da rade optiku na koridoru 10, džabe bez tendera sa 3.000 evra uloženog kapitala u Srbiju, 3.000 evra. To nema nigde.
Prema tome, dosta je više da se prodaje rog umesto sveće. Sada ste vi napravili veliki posao, selite centar fonda koji je potpuno prazan u neki drugi grad, selite Zavod za zapošljavanje prazan i opljačkan. Sve se prodalo u privatizaciji što je valjalo i što je moglo da se proda.
Šta je urađeno u Srbiji, koliko je ljudi zaposleno, koliko je dobijeno od privatizacije velikih srpskih firmi? Vi ste učestvovali, nisam ja, u prodaji cementara i tolikih banaka. Uzmite Zagrebačku banku i udeo Jugobanke u osnivačkom fondu Zagrebačke banke. Kako je to poklonjeno.
Imam dokument gde je nateran pravobranilac Republike Srbije i njegov zamenik da potpišu da se Srbija odriče prava u Zagrebačkoj banci, koja su izuzetno velika, i potpis stoji. Mogu vam dati, gospođo ministarka. Taj ko je to naložio mora da odgovara. I to je prebačeno na privatne račune koji su pod šiframa.
Ne možemo mi da dođemo da pitamo – čiji su to računi, ko je sve suvlasnik u ovim firmama, ko je suvlasnik sa Šlafom u kockarnicama koje su otvorene u Srbiji? Zašto ste mu dali kladionice, kockarnice, sve živo, mnogo vam je nešto Šlaf prirastao za srce, i prodali mu trećeg operatera za naše pare od Mobtela?
Kada počne suđenje, ako bog da, Kariću, sve će se to raščistiti do kraja. Zato se vi plašite da dođe Karić u Srbiju, pa da onda ispriča sve i donese dokument. Pustite ga ako ste hrabri da se brani sa slobode, neka donese papire, neka odgovara, neka donese papire i neka vidi ova Vlada o čemu se radi.
Prema tome, imate mnogo problema. Zato ministar i ne sme da dođe u ovaj parlament. Vaš ministar je potpisao koncesiju i našao finansijskog i pravnog savetnika, gospođo.
Gospođo, a vi ste kritikovali koncesiju i rekli da je cena previsoka. Sada vas obaveštavam da je gospodin Dinkić kao ministar finansija bio zadužen za finansijsko vođenje koncesije, da je on dao saglasnost na koncesiju, da je odabrao finansijskog savetnika, firmu iz Vašingtona, da je on predložio Vladi koja je to prihvatila, da je ovaj parlament sve to prihvatio i izglasao i jednostavno, krenulo se u realizaciju.
Posle ste vi obećali da ćete sami da napravite auto-put, da ne treba koncesija, pa ste onda optužili mene da sam kriv. Bio sam tehničko lice koje je obavilo projektnu i tehničku dokumentaciju.
Vaš ministar iznosi da nema projektne dokumentacije, a vi se samo smeškajte. Kako je moguće da bude međunarodni tender bez projektne dokumentacije? Samo to da vas pitam.
Da li vi znate, kada se raspiše međunarodni tender i kada se jave veliki giganti, kao što je "Vinči", kao što je "Bujik", kao što je "Štrabag" itd, da li je moguće da bude tender međunarodni i da ga banke pokriju i da ministarstva daju saglasnost, i Ministarstvo finansija, da finansijski savetnik, tehnički i pravni savetnik daju saglasnost i da parlament da saglasnost da nema dokumentaciju, kako je moguće bez projekta da se raspiše međunarodni tender? Da li je to moguće?
Sada vas pitam – da li vi radite put Batočina-Kragujevac sa projektnom dokumentacijom? Nemate nijedan papir, nemate ni idejni projekat. Niste imali u momentu kada ste izveli i plaćali radove.
Kako ste mogli da izaberete izvođača bez projektne dokumentacije? Kako ste mogli da odaberete izvođača bez tenderske dokumentacije? Da li je bio tender, gospođo? Da li je bio tender sada kroz Vojvodinu? Slobodna pogodba sa Čumetom i kompanijom. Seli ste za sto i slobodna nagodba, dajte da se nagodimo. Da li je to moguće i da li je to kod vas demokratija? Da li je to moguće da je to još negde uradi?
Razmišljajte malo o izvozu, o zapošljavanju. Vladajuća koalicija je dužna da obezbedi posao za radno sposobno stanovništvo, ako je sposobna. Ako nije, mora da ode. To je osnova i radno sposoban čovek koji ide na posao da mora da živi sa porodicom.
Ljudi ne mogu da plate struju, ne mogu da prežive i to je veliki problem s kojim ne možete da se susretnete i ne želite. Zato uvek pojedini ministri beže iz parlamenta i poture vas, ni krivu ni dužnu, ovde da vama ovde objašnjavamo, a vi nemate sa ovim veze.
Gospodin Dinkić ovde treba da sedne, da dođe. On zna odlično šta se dogovaralo na kojoj vladi. Znam i ja, i postoje zapisnici i nemojte pričati gluposti, da su Putevi dugovali, da se nije plaćalo. Dinkić nije izvršavao obaveze po Zakonu o budžetu, koji je usvajan u ovom parlamentu.
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta.)
Zato ste odobrili kredit. Ne krvim vas, jer niste učestvovali u tome. Ja jesam, i ministar Cvetković jeste, i Dinkić jeste, i zato njemu treba to da kažem, a ne vama. Vama svaka čast, s vama nikad nisam radio, niti smo se nekada poslovno sreli i razgovarali o nekom poslu. Nemam s vama ništa, ali gospodinu Dinkiću imam mnogo primedbi i zato sam hteo da mu skrenem pažnju.

Samo da se nadovežem na ovaj problem. Pogledajte kako list radi ovde, ovde duva kao da ste na planini nekoj. Pogledajte.
Želim da repliciram gospođi ministarki Kalanović. Ona je mene optužila za iznošenja niza neistina. Nijednu neistinu nisam rekao. Govorio sam o Ministarstvu ekonomije, ne samo o Fondu za razvoj, o privredi koja ne radi itd, govorio sam o tome da su mnoge fabrike uništene, ugašene, da ne postoje.
Meni je drago što sutra idete u Čačak. Drago mi je što ćete tu jednu ulicu da uradite. Red je da nešto uredite. Nije ni Čačak neka tamo nedođija, da ne može barem jednu ulicu da dobije. Drago mi je što vi sada obećavate i dajete jednu ulicu, nego šta ćete nego da date. Da li možda dajete nešto iz vašeg džepa?
Koliko ste uradili u Loznici? Koliko vas je koštala ulica u Loznici? Koliko miliona evra jedna uličica od kilometar? To bih voleo da neko preispita. Raspitajte se, gospođo ministar, koliko je koštala ulica u Loznici? Milione evra.
Ovo sa Šlafom otkud vama, sad se Šlaf pojavljuje kao faktor itd. kada je priča. Znate li ko je doveo Šlafa u Vladu? Doveo ga je Karić. Znate li ko ga je prvi primio? Vaš ministar Dinkić. Da li znate? Znate li po čijoj preporuci je došao? Po preporuci Borisa Tadića. Kod mene kada je došao, rekao mi je, lično, ja sam tu, Šlaf je tu i Dinkić je tu, u prisustvu Dinkića, kada ga je Dinkić doveo kao resornog ministra, rekao je – dolazim po dogovoru sa predsednikom Republike Tadićem.
Objasnio mi je još, on je mislio da smo svi jedna partija u Vladi. Objasnio mi je šta će sve da pomogne za izbore. To mi je sve ispričao. Da li vas sad to interesuje? Onda je upao Dinkić i povukao ga je u drugu kancelariju i rekao – da, ćutite. Nemojte njemu, dajte ovo, da li sad razumete? Sad ste razumeli. Drago mi je da znate.
Drugo, rekli ste nema projekata. Gospođo Kalanović, ovaj parlament je usvojio koncesiju Dimitrovgrad-Niš. Bila je u Nišu koncesija usvojena i znači da su postojali projekti i za taj deo auto-puta. Mogu sad taksativno da vam nabrojim, za sve postoji dokumentacija.