Znate kako, meni je jako žao što opet gospođa ministarka koristi neistine. Tačno je da je ulica u Čačku Đorđa Tomaševića dužine četiri kilometra. Tačno je da je ova 800 metara. Tačno bi bilo da je to pet puta više. Znači, ova u Čačku bi koštala 800 ili 750 miliona evra, ako bi išli po cenovniku ulice iz Loznice. Je li tako?
Prema tome, gospođo, sutra idite i premerite i videćete da je to četiri kilometra, da je 200 miliona četiri kilometra, a da je 800 metara koštalo 130 i nešto miliona. To je bilo tada kada je evro bio 74 dinara. To je tada skoro bilo dva miliona evra, gospođo. Skoro dva miliona evra.
Da vam završim samo, Niš – Dimitrovgrad budući auto-put je prošao koncesiju, a na tenderu se niko nije javio jer je mali saobraćaj. Kada je prošao koncesiju, postoji projektna dokumentacija. Nije tačno, ovaj parlament je izglasao obe koncesije zajedno. Istog dana je izglasana koncesija Horgoš-Požega i Niš-Dimitrovgrad. Proverite to u dokumentaciji.
Nemojte govoriti neistine, ali su se desili mnogi projekti koji su bili vrlo važni. To su tunel Šargan, to je Borova Glava na Zlatiboru do Kokinog Broda kompletna rekonstrukcija, do Makedonije kompletna rekonstrukcija, Novi Sad-Subotica kompletna rekonstrukcija one jedne trake, hrvatska granica kompletna rekonstrukcija, Republika Srpska kompletna rekonstrukcija i proširenje svih tunela kroz Sićevačku klisuru i železnički saobraćaj. Ovo što je izdvojeno za železnički saobraćaj, 18 mostova na železničkom koridoru 10, tuneli na koridoru 10, rekonstrukcija pruge Beograd-Bar do Valjeva i niz drugih projekata koji su rađeni u Ministarstvu za infrastrukturu.
Nemojte sada vi meni objašnjavati da nije rađeno ništa. Vi znate da 2004. godine …

Želeo bih da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, pošto premijer nije tu, a tu je potpredsednik.
Da li u ovom momentu vladajuća koalicija razmišlja o Srbiji ozbiljno, rešava neke probleme koji su se nagomilali ili ćemo i dalje da slušamo priče koje su potpuno neosnovane? Da li ste vi svesni da je vaš osnovni cilj da zaposlite radno sposobno stanovništvo, da pokrenete proizvodnje u mnogim gradovima? Da li vi znate da u mnogim gradovima ne radi ništa od proizvodnje?
Ima opština gde ne radi ni jedna jedina firma, nijedno preduzeće, samo opština i neke javne službe. Sa inflacijom koja je oko 10% danas, sa evrom koji je prešao jutros rekordno 107 dinara, sa milion nezaposlenih građana, sa milion i 600 penzionera koji nemaju penzije, sa 45 opština koje nemaju dinar u budžetu da mogu da prežive, da ogreju škole, obdaništa, da očiste sneg, da završe osnovne poslove, sa praznim budžetom trenutno, sa uvozom mesa, sa uvozom jaja, sa uvozom mleka, mi smo sada zemlja koja nema do kraja godine šta da izvozi.
Da li vi, gospodo iz Vlade, ozbiljno razmišljate da podnesete ostavku, raspišete izbore ili uradite neku rekonstrukciju Vlade? Da li vi razmišljate da ima ministara koji nisu uradili svoj posao koji su obećali? Obećanja su bila velika. Vi ste na vlasti tri građevinske sezone i do kada ćemo više da slušamo te priče o pet hiljada stanova itd, do kada ćemo da slušamo, dok npr. u građevinarstvu je pad proizvodnje u ovoj godini 12%? Znači, rekordna inflacija, rekordni evro.
Šta još treba da se uradi? Sada ćete da kažete da ste postigli veliki uspeh na spoljnopolitičkom planu. Nije, gospodine Đeliću. Prihvatili ste ono da našu rezoluciju, koju smo ovde izglasali, bacite u korpu za smeće, a prihvatite neku drugu i to je bio uslov da dođete ovde gde ste došli, ali to bilo ko da je uradio, to bi se isto tako završilo. To je bio uslov.
Ali, treba ove parametre, o kojima sam govorio, poboljšati da bi se razmišljalo o EU. Ovakvi kakvi smo, sa 500 hiljada ljudi na kazanima, sa 200 hiljada ljudi koji ne mogu da prežive, sa građanima koji ne mogu da plate struju, ne možemo u EU sigurno.
Prema tome, pitanje glasi – da li vi razmišljate da rekonstruišete Vladu, da nađete neki novi tim (Predsedavajuća: Tri minuta.) da ponudite ili da podnesete ostavku i raspišete izbore, što je korektno i ljudski, da ne mrcvarimo ovu državu i ovaj narod?

Znate kako, mislio sam činjenice. Vi ste ovde pohvalili Vladu da je učinila izuzetne napore itd. Opominjem vas, gospodine potpredsedniče, prvi put Srbija ima veću inflaciju od Albanije. Albanija, da ne kažem i ostale zemlje u okruženju, ima manju inflaciju i to znatno manju od Srbije.
Šta to govori? Da nismo baš na tako dobrom putu, da se ne vodi dobra makroekonomska politika u državi, da je uvoz izuzetno veliki, da nema podsticaja da se smanji uvoz. Bilo je reči da će biti podsticaja u poljoprivredi, subvencija, svega, da je uvozom mleka u prahu potpuno uništena proizvodnja mleka. Mi smo govorili o tome ovde, upozoravali u parlamentu više puta, da će doći do nestašice mesa, da je potpuno uništen stočni fond. Da li ministar poljoprivrede se oseća odgovoran za tako nešto?
Prvi put u istoriji Srbija uvozi svinjsko meso, pileće meso. To je tačno, ulje, to je nemoguće, mleko iz Nemačke, uvozite mleko. Prema tome, to je sve nešto što mora jednostavno da se razmišlja i razgovara na tu temu veoma ozbiljno u Vladi. Ne mogu da razumem da su sredstva namenska za podsticaj izvoza potrošena za neke druge stvari, vi se ovde bavite stvaranjem, pričamo o ekonomskoj krizi u svetu, a bavimo se nekim administrativnim regionima, pravimo partije, pravimo lidere, preseljavamo jedne kancelarije iz grada u grad i nešto se tobože događa. Međutim, na ovim pitanjima ne radi niko i ova se pitanja ne rešavaju.
Zaduženja Srbije su izuzetno velika. Vi pričate o prethodnim vladama. Nije bilo ovolikih zaduženja, evo uzmite tri milijarde od MMF za stabilnost dinara. Prema tome, korupcija, evo tu smo u vrhu u Evropi, u vrhu u svetu. Šta se tu uradilo?
Koliko koalicionih partnera i ljudi iz vrha vlasti ima privatnih preduzeća, koliko firmi radi za javna preduzeća i za raznorazne agencije i ustanove u Srbiji? To je rekord u Evropi, rekord u svetu i to se sve zna napolju. Da li vi verujete da imate ovde ljude koji sede sa vama, koji imaju po 400 mašina koje rade za javna preduzeća i sve im se plaća avansom, da li vi očekujete da vam mi ovde sada sve to taksativno i nabrojimo? Nema izlaska iz krize dok se ova pitanja ne reše. Pitanja na koja vi ne dajete odgovor pravi, ne preduzimate ništa.
Da li je moguće, i vi ste učestvovali gospodine Đeliću u privatizaciji, kupili ste hotel u Sokobanji sa Badžom, bivšim ministrom policije i njegovim bratom. Zašto niste kupili neki drugi hotel koji je bio u lošijem stanju, gde baš nađoste Sokobanju? Vi niste znali da odaberete, je l' tako? Prema tome, sve to morate da otklonite.

Molio bih potpredsednika Vlade da ne iznosi neistinite podatke. Direktor Puteva Srbije nije uhapšen i direktor Puteva Srbije, ako postoji pravde, biće oslobođen, jer sve je regularno, nema nijedan element optužbe i to je sigurno.
Direktor Železnica, nije mu nađena ni jedna greška, držite čoveka u zatvoru već šest meseci i pitanje je kako ćete sada da opravdate kada budete morali da ga oslobodite. Direktore koje ste pohapsili iz "Šinvoza", "Želvoza", "Želturista" sve ste pustili bez krivične prijave, bez elemenata za krivično gonjenje.
Ovo su bila politička hapšenja i odmazda jedna koju ste sproveli. Zamislite sada, gospodine Đeliću, vaša partija kojoj vi pripadate samo u jednom VIP salonu uhapšeno je bilo 18 ljudi. Izbegavate ta suđenja da počnu konačno. Samo na Aerodromu jedan VIP salon koji je 20, 30, 40 kvadrata. Zamislite da ste radili auto-put? Mislim da bi zatvori bili mali za sve one koji bi tamo dogurali.
Prema tome, morate malo povesti računa i ne zaboravite, bićete vi opet opozicija veoma brzo i ne bi trebalo tako da se ponašate sa ovim političkim hapšenjima. Voleo bih da vidim šta ćete reći kada budete morali da oslobodite Šarančića, direktora Železnice. Nema nijedan element za krivičnu prijavu, tako kažu advokati i tako kažu sudije. Prema tome, konsultujte vi malo vaše kolege i nemojte srljati u ta hapšenja, to će vam se obiti veoma brzo o glavu.
A o vašoj firmi u Holandiji niste ni pričali, o kupovini Sokobanje? Možda je to bilo transparentno, gospodine potpredsedniče.

Gospođo predsedavajuća, veoma jasno i glasno sam više puta postavio jedno pitanje Vladi RS i ministru finansija, tadašnjem, i njegovom zameniku gospodinu Cvetkoviću, kasnije. Pitanje je glasilo – sredstva od prodaje "Mobtela" u ukupnom iznosu od milijardu i skoro 600 miliona evra, od "Robnih kuća Beograd" 360 miliona evra, od trećeg "VIP" operatera 300 miliona evra, kako su potrošena, gde su otišla, kako su potrošena i po čijem nalogu su potrošena i datumi kada su ta sredstva distribuirana određenim institucijama, ustanovama ili već kako su potrošena itd?

To je veoma važno pitanje na koje treba dati odgovor.

Međutim, od Vlade sam dobio odgovor, od jednog narodnog poslanika koji ovde sedi, gde mi on, tobože, piše neko pismo i odgovara. Nisam pitao poslanike, nego Vladu, resornog ministra finansija i drugog ministra finansija, jer je deo naplata vršen i u jednoj i u drugoj vladi.

Pitanje na Vladi je postavljeno da će sredstva otići, kao i sada što se priča oko "Telekoma" u infrastrukturu, pa je onda nađen kompromis da se ne prebacuje direktno u infrastrukturu, već u budžet, pa će iz budžeta da ide za infrastrukturne objekte, a onda je Vlada i resorni ministar, koji je bio šef tima, ministar finansija, da se odredi koncesionar, predložio da deo sredstava se prebaci u druge namene, a da se da koncesija na auto-put Horgoš-Požega.

Pošto su obišli izgradnju auto-puta, a sada to isto pitanje pokreću, isto govore, ne mogu da im poverujem, pitam, kako su ova sredstva u vrednosti od 2.260.000.000 evra potrošena, po čijem nalogu, ko ih je potrošio i datume kada su sredstva prebacivana, a kada je izvršena uplata?

Pitanje je jasno i glasno. Molim predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića, da se uozbilji i da da odgovor i da natera svoje ministre da daju odgovore na ovo pitanje, a ne da mi odgovaraju neki građani. Prvo mi je odgovorio na ovo pitanje neki Ljubodrag Ristić, ne znam ko je Ljubodrag Ristić, pa onda neki Tika Živanović, i on mi je pisao odgovor u ime Vlade, pa sada je gospođa narodni poslanik, koja tu sedi u parlamentu, isto tako dala neki odgovor da ova gospoda nemaju veze sa sredstvima, kako su trošena, na koji način i po čijem nalogu.

Prema tome, postavljam ponovo pitanje, molim premijera da urazumi određene ministre i da pošalju adekvatan odgovor, ako su sredstva poslata u budžet, da se iz budžeta, preko Trezora, da tačan izveštaj kako su sredstva trošena, sa kojim namenama, gde su prebačena, po čijem nalogu itd?

Molim vas, ovo je veoma ozbiljno pitanje na koje tražim odgovor, a nikako da mi odgovaraju neki drugi. Odgovori svakodnevno stižu, ali od ljudi koje uopšte ne poznajem i koje nisam ni pitao. Ova gospoda koja piše odgovore može da piše privatno, to je njihovo mišljenje i da mi dostavljaju svaki dan, ali tražim zvaničan odgovor od Vlade i Trezora, pošto su sredstva bila prebačena u budžet.

Gospođo predsedavajuća, meni je jako žao što nema ministra u sali da sasluša neke predloge, nešto o čemu se danas govori. Prvo, pre njegovog dolaska u Ministarstvo ovaj prostorni plan je bio urađen, napravljen, nešto malo je dorađen i sada je dat na usvajanje.
Radilo se mnogo na ovom prostornom planu, ali se čekalo da se vidi jedna realnost, šta je realno za Srbiju da može da se uradi do 2020. godine, a šta je bajka i priča predizborna, da će se uraditi četiri auto-puta, da će se uraditi sve u Srbiji što je neophodno. Mi nismo hteli da izađemo, dok nismo videli realna sredstva za sprovođenje ovog prostornog plana Srbije do 2000. godine.
Vidi se i sada da jedna neozbiljnost poslanika i vladajuće koalicije, i neki iz opozicije ovo smatraju kao jednu običnu priču nerealnu, pa vidite i sami kakav je interes u sali, jer nikoga nema. Da je sreće da svaki narodni poslanik bude ovde prisutan danas, jer usvaja se prostorni plan. Ovde se danas kroji kako će koja opština raditi, šta će koji grad dobiti u narednih deset godina i da svaki poslanik grize i bori se za svoj kraj, svoju sredinu i da izađe i realno kaže da pojedini delovi Srbije potpuno izumiru, ne postoje.
Uzmimo Kuršumlijsku opštinu, 17 sela nema nijednog stanovnika. Lukovska banja, koja je ovih dana najposećenija banja u Srbiji, nema put, ima makadam, ne može da se priđe od Kuršumlije, ima 40 km, da slomite kola vozeći po makadamu.
Ovde nije predviđeno da ona mesta koja mnogo znače za Srbiju i koja mogu da donesu neki profit, neku zaradu, jednostavno nisu obuhvaćena. Opet se vodi politika da se sve da velikim gradovima, te tamo veliko biračko telo i zato nije ni čudo što u Beograd godišnje dođe 70.000 ljudi iz unutrašnjosti. Svake godine Beograd dobije 70.000 novih stanovnika.
Dolazak jedne porodice u Beograd, po proračunima koji su rađeni od stručnih službi, košta Beograd infrastrukturno 100.000 evra. Svaka porodica koja uđe u Beograd traži parking, traži školu, traži obdanište, traži proširenje elektrodistributivne mreže, proširenje vodovoda, kanalizacije, kišne kanalizacije, trgovinske objekte itd. Šta mislite gde bi nam bio kraj da se u svako selo Srbije uloži stotinak hiljada evra, a to je samo da po jedna porodica ostane da živi tamo gde već ima kompletnu infrastrukturu.
Ovo je jedna loša politika, a to pokazuje i ovaj prostorni plan koji se olako predlaže u svrhu neke predizborne kampanje, i sve će biti 2012. godine i 2013. godine, sve će biti nekih narednih godina, a gospodin ministar ne shvata da je njemu tri građevinske sezone prošlo kao ministru, a jedino što je napravio je jedan dobar posao, doveo je te mangupe iz "Nuba investa" i uzeo jedan veliki prirodni resurs Srbije i prodao ga bez tendera u bescenje. Naterao je ljude da to potpišu. Zbog toga, naravno, biće kasnije problema.
Niko ne shvata zašto je građevinarstvo u ovoj godini palo za 12%, a prošle godine za 18%. Kakve mi prostorne planove pričamo i bajke o auto-putevima, spajamo, a ljudi ne mogu da dobiju metar asfalta da izađu iz kuće, žive u blatu? Ibarska magistrala je više nemoguća za saobraćaj.
Mi smo usvojili Zakon o bezbednosti saobraćaja. Kako može saobraćaj da bude bezbedan na magistralnom putu, kada je 27.000 auta dnevno kod Lazarevca, 17.000 u Ćelijama, 15.000 u Preljini? Svi stručnjaci kažu 8.000 kad pređe na magistralnom putu nema više bezbednosti i nema tog zakona koji može dati sigurnost u saobraćaju, jedino da se vozi 20 na sat, što se i sad radi. Naročito u dane vikenda, 30 km je prosek od Čačka do Beograda put.
Mi ovde pričamo – sada ćemo praviti auto-put i Novi Sad-Šabac-Loznica. Hajde da ga pravimo, ali od Loznice da počnemo. Nemojte ovo što Pajtić priča, izborna kampanja, pa će od Novog Sada krenuti. Hajde od Loznice da počnemo. To bi mi bilo drago da vidim, ali od Loznice da počnemo, odnazad.
Mi pričamo – sada ćemo graditi i prugu Valjevo-Loznica. To je dobro i trebalo je odavno da se izradi. Ne pričamo da je već dve godine zatvorena pruga Kraljevo-Kruševac-Niš. Dve godine pruga ne radi zbog trulih pragova, zbog dotrajalosti i nemogućnosti da se odvija bezbedno železnički saobraćaj. Hajde da popravimo.
Da li je to nevažno? Pričali smo da pravimo i auto-put, jer to je najveći promet kao Kruševac-Pojate-Preljina itd. Dve godine je zatvorena pruga Kruševac-Niš. Kraljevo-Kruševac-Niš ne postoji.
Za vreme mandata sam radio Požega-Kraljevo, ali trebalo je nastaviti elektrifikaciju i izgradnju pruge. Nije nastavljeno, stalo se. Gde je stalo, tu i ostalo. Šta je sa tunelom Straževica? Što se ne završi? Gde je ostao tu i danas stoji. Šta je sa obilaznicom oko Beograda? Gde je stalo, tu ostalo. Izašli šefovi, otvorili ono što su drugi napravili i stavili tačku. Sve ćemo to 2012. godine, očekujemo od EU velike fondove itd. Lepo su nam rekli, ulazak u EU najranije je 2018. godine.
Šta će ova vlada da uradi? Ona ima još iduće godine građevinsku sezonu i prođe ceo mandat, gospodo. Šta ste uradili na Prokopu? Gde je stalo, tu i danas stoji. Šta ste uradili na batajničkoj petlji? Isto tako. Postavili ste kamen temeljac već godinu i nešto dana za most na Dunavu kod Zemuna i kažete da ćete ga iduće godine raditi. Počnite već jednom nešto.
Počeli ste nešto od Bugarske granice. To su zemljani radovi, to je sve ništa. Ovo prema Makedoniji ne liči na ništa. To tamo da vidite kakav je haos napravljen, neprijatelja da dovedemo najvećeg ne bi tako pravio auto-put. Izvolite, ja bih predložio, pošto sam predsednik Odbora za saobraćaj i veze, da odemo jedan dan i da obiđemo to što je otvoreno. Evo, gospodo poslanici iz vladajuće koalicije i iz opozicije, da odemo i da se prekrstimo kako je urađen auto-put. Ako vi kažete da je to dobro, čestitaću vam i uložiću ovde izvinjenje.
Zaustavili ste koncesiju koja je bila motor pokretanja razvoja Srbije. Zaustavili ste koncesiju i rekli ste da ćete da pravite. Pravite. Koliko ste napravili? Ni 500 metara. Kad mislite da pravite? Isto 2012. godine. Je li tako? Možda nešto i 2011. godine. Samo čekate i taj jadni "Telekom" da prodate, kao da biste nešto uradili. Znate li vi da je pola ovog jednog auto-puta ceo "Telekom". Nema od toga ništa.
Meni je jako žao što ste vi zaboravili u prostornom planu neke veoma prioritetne stvari koje treba da se rade. Gospodin ministar je ministar za ekologiju. Ne vidim rešenje za Bor i za čitavu regiju istočne Srbije. Šta je sa šljakom u Boru koja je rak-rana Bora? Gospodine ministre ekologije, drugi mandat si ministar, da li ste tamo kočić jedan pobili? Niste.
Ne vidim rešenje sa pepelom u Obrenovcu, u Lazarevcu. Šta ste tu uradili? Kopovi Kolubara, iskopali ste i napravili ste, ono u Bijafri nema. Samo kopate, vadite ugalj, a tamo ostaju močvare. Krokodili će početi još malo da funkcionišu sad. One jadne seljake potiskujete.
Uzeli ste pola Šumadije i pripojili Beogradu da bi eksploatisali ugalj i radile toplane i da bi ste od toga uzimali prihode. Sad hoćete gasnu elektranu koja je predviđena sa Rusima da bude u Nišu, da prebacite u Batajnicu, da bi ste i to pridodali Beogradu, da bi imao Beograd od čega da funkcioniše i da svi građani Srbije jednog dana krenu i da dođu u Beograd.
Ne možete preživeti, ugušiće se i sam Beograd. Gospodo, ne radi privreda. Bez privrede, planirajte šta god hoćete, nema od toga ništa. U pojedinim gradovima i opštinama ne radi nijedna fabrika.
Čujem danas ovde jednog gospodina iz vladajuće koalicije koji kaže – još ćemo četiri grada dati da dobiju status gradova. Možemo dati i Mrčajevcima da bude u statusu grada. Hajde i Guču da proglasimo da bude grad. Nema veze što nema stanovnika, ali to se sve prazni i sve se povlači ka Beogradu. I u Beogradu ne radi privreda. Ne radi Rakovica. Ne radi Železnik. Ne radi "Prva iskra" Barič. Ne radi vam "Zmaj". Ne radi vam ništa.
Prema tome, kako da funkcioniše Srbija? Vaš veliki program, na kojem ste dobili izbore sa "Fijatom", zapošljava samo hiljadu ljudi, a obećali ste da se zaposli Šumadija. Da li je Šumadija hiljadu ljudi? Obećali ste 200.000 "punta", koji će biti izvezeni u Rusiju 2010. godine, a sada slavite 30-hiljaditi auto za dve-tri godine. Da li vidite koliko ste imali pogrešne procene i planove? Zato je i ovo što predviđate greška, jer nema realne osnove da se ovo sprovede.
Pogledajte na šta liče pojedini gradovi. Nemate najosnovnija sredstva iz budžeta da prebacite za grejanje škola, obdaništa. Pričate ovde o Loznici, neko je ishvalio. Tamo se pola grada ne greje, ne greju se škole, deca sede u jaknama, u zimskim kaputima, ali jedna partija je uzela Loznicu, dovela nekog bivšeg načelnika MUP i sada diže Loznicu u zvezde. Ne radi privreda, gospodo. Taj MUP-ovac može samo da osluškuje, prisluškuje, radi šta hoće, ali privreda vam ne radi i bez toga ne možete da mrdnete.
Nema u prostornom planu kada će Sava da dobije plovnost. Na plovnosti Save radilo je 60 hiljada ljudi, danas nema nijedan zaposlen. Nema o Dunavu, nema luka, nema ničega, nema funkcionisanja sistema. I ovu jednu ste prodali pod sumnjivim okolnostima i hoćete da naselite tamo. Niste završili termoelektrane.
Osnovno, ne vidim u prostornom planu da je oročeno najosnovnije, da građani u 21. veku imaju zdravu pijaću vodu. Ceo Banat je problem, nema pijaću vodu. Da ne nabrajam gradove. To je bilo u planu godinama, a nije se uložio nijedan dinar iz NIP, od prodaje ovolikih firmi. Brana "Svračkovo" je bila predviđena već 15 godina i nikako da dođe na red da se napravi, već se pije voda direktno iz vodozahvata za pet opština i to je nemoguće, pitanje je dana kada će stati.
Prokop? Rečeno je da ne mogu da se usaglase Vlada i grad. Sada je prilika da se usaglase, i u jednoj i u drugoj vlasti su demokrate i ova koalicija. Zašto ne radite Prokop? O kakvom železničkom saobraćaju pričate, kad vam je stanica stara 200 godina? O kakvom razvoju železničkog saobraćaja pričate?
Prema tome, mnogo štošta ima ovde nerealnog. Mi smo bili na putu da otvorimo za kargo saobraćaj Ponikve. Samo je još malo sredstava trebalo da vojska konačno, ako ume, demontira one rakete koje se nalaze u zatrpanim avionima. Ako ne ume, da nađe nekoga ko to ume da uradi. Nije do danas urađeno, pista je osposobljena, pista zadovoljava. Lađevci su bili pri kraju, kontrola leta uvedena i sve je završeno, ali biće tek za pet-šest godina. Zašto iduće godine ne profunkcioniše taj kargo centar?
Prema tome, ništa ozbiljnije se ne može uraditi. Napustili ste neke objekte koje ste godinama forsirali. Sad ne pričate o nekim nebulozama na Staroj planini, ali vidim da ste zaboravili koridor 7, zaboravili ste Savu. Bezbednost saobraćaja je nikakva, jer nemate stvorene uslove za bezbednost. Vidite šta su problemi, a nikako da se krene u realizaciju.
Ovde kršite Ustav, gospodo, kroz ovaj prostorni plan, jer ga bazirate na višim političkim, odnosno statističkim regionima. To su regioni koji su izmišljeni da bi ova koalicija preživela na vlasti, da bi neki ministri dobili tobože neku podršku. Mi treba realno prostorni plan da zasnivamo na našem Ustavu, znači na opštinama i okruzima koji postoje, a ovi vaši politički regioni ili statistički, kako god hoćete, ili Dinkićevi regioni, oni vam služe samo da bi preživeli. Obećavate sve i svašta.
Koliko sam čuo iz uvodnog izlaganja, ministar se opredelio za varijantu Beograd-Južni Jadran preko Sandžaka, napustio je varijantu Užice – Kokin brod – Nova Varoš – Prijepolje – Priboj. Rečeno je da će ekspertska grupa da radi i jednu i drugu varijantu i da se odabere, a sada se malo dodvoravate ovima iz Sandžaka da vas podrže na vlasti, ali je pitanje da li će ta komisija, koja radi na nivou države, prihvatiti tu varijantu kao opravdanu. Naravno, kad vi ne biste to sada izneli ovde, vama bi pala Vlada. Zato morate da je prihvatite.
Sada pitam Užičane, Zlatiborce, pitam sve ove usput opštine koje sam nabrojao, da li oni znaju da se ministar već opredelio za ovu varijantu? Otkud mu opravdanost, po kom osnovu se opredelio za to, da li da bi se spasla Vlada i još malo trajala?
Videli ste da prostorni plan, koji smo godinama imali i koji je usvojen 1996. godine, on je bio na snazi, ali niko ga ne poštuje. Video sam šefa države da je odveo predsednika Turske i već je rekao neku novu varijantu auto-puta, koja nije ni u jednom prostornom planu, ali je prihvaćeno. Zašto? Da bi se dodvorili turskom predsedniku. Dođe čovek i kaže "ovuda", a oni "razumete", mi kažemo "nije u prostornom planu", a oni kažu "kakav prostorni plan, ko te pita za to".
Prema tome, ima mnogo propusta, ima mnogo nedostataka o kojima treba da se razgovara. Nađite rešenje da ove opštine prežive, nemojte im obećavati šarenu lažu – svi ćete dobiti auto-puteve, svi će te dobiti obilaznice, svi ćete dobiti infrastrukturu.
Ne radi nijedna fabrika. Iz kojih sredstava? Vi punite budžet 60% od akciza na gorivo, što ni jedna zemlja ne radi. Svaka normalna zemlja izdvaja od akciza za gorivo za auto-puteve, puteve i putnu infrastrukturu. Nemci izdvajaju 53%, Englezi preko 50%, a mi smo do prošle godine izdvajali 10% i sada smo nešto povećali, ali to je nedovoljno, to nije ni trećina od onoga što se ubira. Vi uzimate od akciza za gorivo i plaćate penzije i plate budžetskim korisnicima. Zašto? Nemate realno zaposlene koji će uplaćivati u penzioni fond.
To je problem ove države, to je problem ove Vlade – ne radi privreda. Mora na tome da se poradi. Nemojte živeti u snovima, u bajkama, nemojte mnogo maštati, budite realni, ono što obećate oročite, prihvatite i uradite, a ono što ne možete, recite da ne možete.
(Predsednik: Vreme.)
Pokušajte da zapošljavate ljude. Srbija treba da zaposli najmanje 300 hiljada ljudi da bi mogla da održi sistem koliko-toliko realnog punjenja budžeta.
(Predsednik: Zahvaljujem.)
Ne možete opet na kazan MMF, jer je pitanje kako ćemo to jednog dana vratiti.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li uopšte ima smisla da se ovako sastajemo i da postavljamo pitanja Vladi. Vlada nas nikada nije ispoštovala da pošalje svoje odgovore.

Lično sam premijeru Cvetkoviću više puta postavio pitanje, jedno te isto, i ponavljam ga opet. Još nisam dobio odgovor. Šta je sa firmom „Nuba invest“, kako je dobila poslove bez tendera? Kako firma sa 3.000 evra, bez direktora, bez ijednog zaposlenog da dobije tako veliki posao, da bude nosilac, kompletno, jednog velikog sistema kao što je optika na Koridoru 10? O tome niko nije poveo računa, niti dao odgovor.

Postavio sam drugo pitanje, veoma bitno – ko je ovlastio pravobranioca Republike Srbije da se u ime Republike Srbije odrekne akcija u „Zagrebačkoj banci“, koje su iznosile i do dve milijarde evra, i da se to prenese na privatne račune i na šifrovane račune pojedinaca? Postoji zvanični dopis o tome, potpisano od pravobranilaštva Republike Srbije. To pitanje sam postavio ministru Cvetkoviću i zamolio sam ga, ako hoće da mu dam i kopiju dokumentacije da bi se postupak pokrenuo, a do danas nisam dobio odgovor.

Postavio sam niz drugih pitanja koja su veoma važna za Srbiju – kako su se sredstva od „Mobtela“ potrošila, kako sredstva od Robnih kuća „Beograd“ i sredstva od prodaje trećeg operatera u telekomunikacijama. Ni do danas nisam dobio odgovor. Više puta sam postavio jedno te isto pitanje. Prema tome, ne vidim razlog da postavljamo pitanja. Izuzetno cenim gospodina Ugljanina, drago mi je što je on danas ovde došao u ime Vlade, ali postavljati pitanje Vladi koja nema odgovore na sva škakljiva i nezgodna pitanja, mislim da više nema smisla, jer niko ne shvata kao obavezu da odgovori ovom parlamentu.

Postavljamo pitanja o nizu drugih projekata koji su veoma važni. Postavio sam pitanje kako je moguće da Vlada Republike Srbije dozvoli da neki savet koji je stvoren kao savetodavno telo Vlade ugasi koncesiju koja je prošla skupštinsku proceduru i većinom glasova izglasana u ovom parlamentu. Da li je moguće da neki savet, koji je neko radno telo Vlade, koja ima pravo da napravi tih saveta koliko hoće, ugasi koncesiju bez ikakvog objašnjenja i povratne informacije, a ta koncesija je prošla proceduru u parlamentu, o njoj se vodila rasprava nekoliko dana i većinom glasova izglasana je u ovom parlamentu? Da li je neki savet važniji i jači od parlamenta Republike Srbije? Zašto sami ponižavamo svoje institucije?

Postavio sam pitanje kada će parlament dobiti izveštaj Narodne banke Srbije, promenio se guverner. Nikada. Nismo dobili izveštaj o deviznim rezervama, koliko su smanjene, gde se nalaze, u kojim bankama se nalaze, koliko sada imamo deviznih rezervi i ko je ovlašćen da raspolaže tim deviznim rezervama. Naravno, ni na to pitanje nije nikada dat odgovor.

Veoma važno pitanje, pitao sam kako je moguće da ministar Dinkić samovoljno krši Zakon o budžetu i raspolaže sredstvima kako on hoće, praveći neke svoje regionalne centre i trošeći milijarde iz srpskog budžeta? Ko ga je ovlastio za to? Ako smo mi u ovom parlamentu doneli Zakon o budžetu, da li on mora da se poštuje? On se može menjati samo kroz rebalans u ovom parlamentu, nikako Zakon o budžetu ne može menjati bilo koji pojedinac iz Vlade.

Međutim, Vlada, sa svojih petnaest koalicionih partnera i grupacija koje, da Vlada ne bi pala, da se održi, čine međusobne dilove... Zato je Vlada izuzetno skupa. Popuštaju jedni drugima i niko ne sme da se dotakne veoma škakljivih tema.

Postavio sam pitanje jasno i glasno – ko od funkcionera u Vladi ima preduzeća koja se vode na članove njihove najuže familije i da li radi sa državnim javnim preduzećima? Međutim, na to pitanje… Imenom i prezimenom, koji funkcioneri, koji koalicioni partneri imaju privatna preduzeća na članove svoje familije, na sebe i da li rade sa državnim javnim preduzećima i koliki promet prave, a posebno sa Javnim servisom RTS?

Naravno, ni na to pitanje nisam dobio odgovor. Zato vas molim, gospodine Ugljanin, intervenišite kod premijera, ako dolazite, ako mi postavljamo pitanja, da se bar upristoje i da nam odgovore. Inače, ti su odgovori za nas veoma bitni.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, gospodo narodni poslanici, sve sam mogao da zamislim, ali da se u 21. veku u parlamentu Srbije čuju ovakve diskusije i da dođu ovakvi zakoni na dnevni red srpskog parlamenta, to nikada nisam mogao da zamislim, da se ovde vodi rasprava o tome šta je bilo, šta očekuje Srbiju, šta će se dogoditi itd., da nekako, gospođo predsednice, promenimo uloge. Mi koji smo bili 5. oktobra, ovde se osuđujemo. Bio sam na čelu te kolone koja je ušla ovde. Vi sada predsedavate parlamentom, a mi smo došli i bili smo protiv vas – bilo je nepojmljivo da se to dogodi, ali dogodilo se. Sada vi branite demokratiju, a mi smo huligani, branimo neke druge.
Maločas sam bio povređen kao narodni poslanik kada sam čuo da je neko ovde replicirao jednom od narodnih poslanika i uvredio ga, rekao je da brani nasilje. Niko ne brani nasilje. Niko ne brani ubijanje, povređivanje. Niko ne brani krađu, kriminal. Nikada nisam čuo da neki normalan čovek to brani.
Nemojte stalno prišivati etikete nekome iz opozicije zato što je opozicija, pogledajte malo svoje redove. Tamo ne da brane kriminal, nego se bave kriminalom. Gospođo ministre, trebalo je da budete ozbiljan ministar, trebalo je da saslušate Darka Pešića, jednog od direktora „Puteva Srbije“, koji je smenjen i oteran u penziju zato što nije hteo da potpiše neko Dulićevo rešenje, i da uhapsite ministra Dulića, da ste pravi ministar pravde. Za ono sa „Nuba investom“, Dulić je sada trebalo da bude u zatvoru.
(Predsednik: Gospodine Iliću, izvinite, molim vas. Gospođa ministar je vrlo ozbiljan ministar i nemojte joj se obraćati, molim vas, na taj način, zbog dostojanstva Skupštine, zbog vas, pa i zbog mene.)
Oprostite, gospođo predsednice. Kao bivšeg ministra, kao današnjeg poslanika, dugogodišnjeg poslanika u ovom i onom tamo parlamentu, mene jako boli jedno – kada pustite naše medije, ovih dana ne silaze sa Javnog servisa reči i jezik mržnje: nasilje, nacisti, huligani, fašisti. Ljudi, to nije normalno.
Maločas sam ovde čuo i šefa jedne poslaničke grupe koji je iste te reči upotrebio u srpskom parlamentu. Šta ćemo da radimo sa nama? Gospođa Samardžić treba da podnese ostavku. Ona pravi neke radionice za omladinu. Milione je potrošila za te radionice. Već godinama radi na nekim radionicama, edukacijama itd. Ne znam za šta vam te radionice služe, gospođo? Imate radionice da ih edukujete, a pominjete te reči. Poslednjih dana nisam čuo da neko govori ovde o zapošljavanju, proizvodnji, makroekonomiji, o nekim ozbiljnim temama.
Gospodo iz vladajuće koalicije, inflacija dostiže 10%. Najviša u zemljama u okruženju je četiri puta manja. Gospodo iz vladajuće koalicije, jutrošnji podatak Privredne komore Srbije – građevinarstvo ima pad proizvodnje 12% u ovoj godini, a 18% u prošloj godini, ove godine je manji još za 12%, a to je motor razvoja jedne države. Čujem neke ministre koji pričaju – oni razvijaju, oni će da krenu, oni grade, oni rade, ali statistika kaže drugo. Gde su uzroci svega ovoga?
Vi skrećete pažnju sa normalnih tema na teme fašizma, nacizma, nasilja itd. Tačno je da ima nasilnika, u svakoj državi ima nasilnika. Da li je Francuska ovih dana, Grčka, u maksimalnom nasilju? Jeste. Ali, oni drugačije rešavaju problem. Hajde i vi rešavajte ozbiljnije ovaj problem.
Ne, promenićete zakon, pa ćete odrediti pritvor trideset dana, umesto osam. Zašto? Zato što očekujete velike demonstracije, veliki izliv gneva, ali ne možete da stignete te ljude da obradite, koliko planirate da pohapsite. Evo, ispraznićete zatvore, stavićete narukvice, sve ćete uraditi, ali ne možete da ih pohapsite, mnogo ih je. Cela Srbija će da štrajkuje protiv vas ako ovako nastavite, jer to nisu nasilnici, to su demonstranti, oni demonstriraju po demokratskim metodama protiv loše vlasti.
A nasilnici, to što ih vi nekad ubacite u vaše redove, pa da prave nasilje... Možda su vaši, ne znam čiji su, ne znam nijednog. Evo, legitimišite nekog nasilnika i objavite na televiziji i pitajte iz čije je stranke.
Ja sam nasilnički udaren, i taj je na grudima imao istetovirano i na ruci Zorana Đinđića, vašeg bivšeg vođu. Je li on nasilnik? Zašto nema zapisnika u policiji, kada sam operisao mozak posle povrede koja mi je nanesena, pukla vena i sve to urađeno i odrađeno...? Nestao je zapisnik, gospođo. Da li je neko kažnjen? Nije. Niko nije kažnjen. Ovaj se branio ćutanjem, nije reč progovorio. Suđenje je trajalo pet minuta. Prihvata sve, ide na robiju, nema problema. Čiji je on? Ko je njegov ideolog? Nije valjda iz opozicije i on? Da nije imao tetovažu, rekli biste da je iz opozicije, kao što ste i pokušali, da mi je bio, čak, nekad i telohranitelj; to ste mi rekli, ali to nije tačno.
Vi sad zaboravljate jedno: vlast je lepa, ali traži i odgovornost i velike obaveze. Gospođo iz vladajuće koalicije, da biste bili uspešni, vi morate da zaposlite radno sposobno stanovništvo, ali vi to ne možete. Vi ne možete da shvatite da 1.600.000 penzionera ne može da funkcioniše u državi i da prima redovno penzije bez kredita i zaduživanja i tolikih akciza na gorivo. Koliko je punjenje budžeta od akciza?
Ali, ne možete da shvatite zato što samo milion ljudi u Srbiji prima plate. Milion je zaposleno i uredno prima plate, a treba da izdržava milion nezaposlenih i 1.600.000 penzionera. To je nemoguće, tehnički nemoguće. Znači, mora više da se zaposli i vi na tome treba da radite. To će rešiti sve ove druge probleme. Kada počne zapošljavanje, kada počne posao, kada počnu velike investicije nestaće ovo o čemu vi sada govorite.
Vi spremate za jedan derbi 6.000 policajaca. Kako vas nije sramota? Kakvu ste državu napravili? Šest hiljada policajaca treba da bi se odigrao jedan derbi u Srbiji, dva kluba. Koliko to košta? To je više nego što ste dali penzionerima po 5.000, na jedvite jade, za godinu dana.
Koliko je koštala „Parada ponosa“, obezbeđenje? Niste vi krivi, neko vas na to tera. Tome ko vas tera treba da kažete – ljudi, nemojte nas terati na nešto što pravi probleme Srbiji. Imajte malo snage da kažete nekome nešto. Ali, izgleda da nemate.
Nemojte optuživati opoziciju. Mi jednoglasno osuđujemo nasilje. Uvek smo protiv nasilja, ali nismo protiv demonstracija, nismo protiv protesta. Ko god loše radi, kada ne može da shvati, da podnese ostavku i da da izbore, mora neko da ga opomene, a narod je taj koji opominje, izlaskom na ulice. Toga ste se vi uplašili, žestoko ste se toga uplašili i sada radite na ovome da biste zastrašili narod.
Gospodo, kada sam video ministra Vojske na demonstracijama sa „Kobrama“... Znate šta to znači za jednu ozbiljnu državu, da izađe ministar Vojske i kaže – ja ću se suprotstaviti, neko je zapalio...? On je institucija. Ne može ministar Vojske, ne sme da izađe da brani nekoga na demonstracijama. To je izlazak jedne institucije na ulicu i sprečavanje sloboda i protesta. Ko je doneo odluku da izađe ministar odbrane na demonstracije? Čija je odluka to da se ministar pojavi sa „Kobrama“, vojnom formacijom, na ulici?
Da li ste razmišljali, ministarka pravde, o tome? Da li u nekoj normalnoj državi, demokratskoj, danas može da se pojavi ministar odbrane...? Znate šta to znači, kada izađe? Njegovo je da brani granice, da štiti državu. Od čega? Šta je štitio on tog dana na ulici? Tobože, on štiti neku trudnicu. Otkud trudnica neradnog dana? Jedino je trudnica došla da radi. Mnogo je to providno i mnogo je prosto, primitivno i necivilizovano.
Prema tome, sve ste pomešali. Hoćete da uplašite narod, hoćete da uplašite omladinu, hoćete da iritirate omladinu. Dajte, spustite malo loptu. Hoćete da uplašite i opoziciju, hoćete sve one koji ne misle kao vi da uplašite. Spustite loptu, to je normalan proces, demonstracije, protesti. Zaboravite te reči, gospodo, govor mržnje. Zaboravite to. Ne znam da u Srbiji ima fašizma.
Mi smo ovde imali jednu partiju koja ima u svojim redovima... jedni izađu, ovi su fašisti, a drugi se bore protiv fašizma, podele se da bi bili u javnosti, jer nemaju o čemu da pričaju. Ne znaju ništa drugo da iznesu, nemaju nikakav program, nemaju ništa. Nikad nisu smeli da uđu u vlast, nikad nisu smeli da uzmu neku ozbiljnu funkciju, ali zato oni nađu neke fašiste, pa prave proteste protiv tih fašista, pa zajedno odu na piće posle, u isti restoran. To ne vodi ka dobrom.
Delili ste nas u Srbiji na podobne, nepodobne, četnike, partizane, izdajnike. Sada nas delite na navijače, ko je za ovu opciju, ko je za onu. Sve ste potrošili i sve ste ugasili. Hajde da ugasimo i te klubove, da pustimo decu da se bave nekim drugim stvarima, da pobegnu od sporta. Umesto da dovodimo omladinu na igrališta, mi tražimo da se igra utakmica pred praznim stadionom. To iritira ljude i to pravi probleme.
Pa, i nema gledalaca. Bio sam na evropskim i svetskim prvenstvima u pojedinim sportovima, pred dvadeset-trideset gledalaca, neće niko. Kada gospođa ministarka tamo dođe, ona sve upropasti. Ona ne zna da je poslala atletičare na pripremu, da nisu platili pripreme, pa su proterali ljude u jedan sat iz Budimpešte; proterali nas iz države zato što ne plaćamo račune. Nije platio onaj čovek koji plaća u Ministarstvu sporta. Čovek kaže – nema para.
Vi sada hoćete sve to da rešite zakonom, da zastrašite, da strpate nekoga trideset dana u zatvor, da ne mogu roditelji da ga nađu, da ne znaju gde mu je dete, kao što se sada događa.
Prema tome, jurite vi nasilnike, jurite vi te organizatore, jurite ove vaše što sede po klubovima i organizuju svoje seanse. Oni su odgovorni za te klubove u kojima sede i tamo niko nikoga ne sme da dirne, a tamo gde oni ne sede, gde nije uspeo Mišković da uzme sve i da privatizuje, tamo može da se gazi kako ko hoće.
Prema tome, gladan narod, mora nešto da radi. Ne može gladan da sedi kod kuće; neke aktivnosti mora da ima da bi došao do nečega. Životinja, kada je gladna, ide i trči, traži hranu. I čovek gladan mora da izađe da protestuje i da traži. Dakle, 500.000 ljudi gladuje u Srbiji.
Gospodo, mi prvi put uvozimo mleko, meso. Zašto? Pitajte ministra Dragina, pitajte ga zašto se to radi. Zašto su bile ovako pogrešne privatizacije? Svakog dana otvarate neku fabriku, a ukupno niste zaposlili hiljadu ljudi. Pričate o „Fijatu“, o tom programu već godinama, a tamo radi hiljadu ljudi, a grad ima 250.000 ljudi. Razmislite malo koliko košta jedno radno mesto u „Zastavi“. Ovi iz „Fijata“ samo uživaju i kažu – ovo nigde nema, samo u Srbiji.
Sada ste našli neku „Juru“, lomatate se po Kini, ne znate ni vi šta hoćete. Zar naše firme ne mogu da naprave most? Zar naša „Mostogradnja“ ne može da napravi most? Treba Kinezi da dođu i da vam naprave most i da dovezu iz Kine, to je vaša ideja. Zašto?
Koliko ste uložili u investicije ove godine? Nalazite sredstva tamo, tražite ih i tamo gde ih nema, jurite gde će Srbija izgubiti, a ne tražite ih tamo gde stoje pare, jer tamo ste se obrukali, uzeli ste, niste završili posao. Zašto niste završili poslove koje ste uzeli? Koliko kreditnih linija nije realizovano danas? Zato što nema ko da napravi.
Vi se ne bavite time, vi se bavite huliganima, nasiljem. Šta će da pomisli neko iz ambasade ko gleda naš „Dnevnik“? Da smo mi zemlja čuda, siledžija, nasilnika, fašista, neofašista itd. Šta će da pomisli mlad čovek koji dođe u Srbiju spolja? Pomisliće, daj da bežim odavde što pre.
Ali, to nije tačno. Ovo je mirna država. Svuda u okruženju ima više nasilja nego kod nas. Nemojte praviti i inscenirati nešto čega nema. Sami đavola tražite. Manite se tog posla. Prema tome, bavite se problemima kojima treba da se bavi jedna ozbiljna vlada.
Gospođo ministarka, demonstriraju vam sudije, štrajkuju sudovi. Vi ćete sada da tražite produženje pritvora na tri godine. Zašto? Ne radi vam sud. Možete da ih držite koliko hoćete. Zašto ih držite u pritvoru? Neće ljudi da rade, ne plaćate ih, ne plaćate nikoga. Sve hoćete na veresiju.
Zato Kalanovićka ima svoj budžet; kada se prošeta kroz Srbiju ona samo sipa, ali u regionalne stranke da se učlane. Moja predsednica opštine, iz Rače, došli su, svi odbornici i vi, gospođo, da dođete u regionalnu partiju, pa dolazi „Jura“. Nećete da potpišete, nema „Jure“ u Rači. Došla „Jura“, da vidimo šta ćete sada da uradite. To je vaša demokratija. Za to smo se mi borili.
Da zaključim, na pogrešnom ste putu potpuno. Vratite se na normalan put i biće sve u redu. Borite se, neka institucije rade svoj posao, neka se bore protiv nasilja, to im je posao i zato su plaćeni, a mi, gospodo, ovaj parlament, treba da se bavimo ozbiljnijim temama nego što su ove.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana se izuzetno manipuliše u javnosti sredstvima od prodaje "Mobtela", a daju se velika obećanja na osnovu sredstava koja će se dobiti od prodaje "Telekoma".

Zato i postavljam pitanje ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću, jer on najviše manipuliše u svojim izjavama – kako su potrošena sredstva od "Mobtela" i da li je tačno da je Vlada RS, odlazeća Vlada Vojislava Koštunice, ostavila u budžetu milijardu 600 miliona od naplate "Mobtela", gde nije potrošen ni jedan jedini evro u kasi kod ministra Cvetkovića, tadašnjeg ministra finansija, i u NIP, i da je ostavljeno 300 miliona evra od prodaje trećeg operatera, to je "VIP", i da je ostavljeno 360 miliona evra od prodaje Robnih kuća "Beograd"?

Ukupno ova vlada koja je sada na vlasti imala je dve milijarde i 260 miliona evra ostavljenih para u budžetu, koje su dobijene od prodaje ova tri objekta o kojima sam govorio. Znači, od prodaje i naplate ostavljene su tolike pare.

Tražim od ministra Dinkića kako su potrošene dve milijarde i 260 miliona evra, na koji način i da li je većina tih sredstava otišla na izbornu kampanju ZES koalicije? To je tačno i zato bih želeo da mi dostave tačno kako su sredstva trošena, na koji način i kako su potrošena?

Nije tačno što se manipuliše da nije bilo projekata. Projekata je bilo, ali je dogovoreno da se određeni projekti rade koncesijom i kompletno finansijski deo koncesije vodio je Mlađan Dinkić. On i njegovo ministarstvo su tada odabrali finansijskog savetnika, pravnog savetnika i tehničkog savetnika za izvođenje koncesije. On je rekao da će taj deo koji se radi koncesijom biti izuzet, a ostali delovi će biti pokriveni ovim sredstvima koja su dobijena od prodaje ova tri preduzeća.

Prema tome, sada se bojim i imam veliko nepoverenje u istu garnituru da i sredstva od "Telekoma" ne prođu tako, da i sredstva od "Telekoma" se ne potroše na neki način kako bi to sigurno vladajuća koalicija želela i da i to ne ode za neku buduću kampanju i da Srbija ne dobije ništa.

Ponavljam, Dinkić je na Vladi zahtevao da on bude ovlašćen da napravi predlog kako će se sredstva potrošiti i da on bude ovlašćeno lice ispred Vlade za prodaju "Mobtela" i on je direktno vodio i prodaju i plasman sredstava.

Naravno, nije urađena, nije završena obilaznica oko Beograda, nije urađeno niz projekata koji su bili predviđeni na taj način.

Prema tome, zamolio bih građane Srbije da ne slušaju ova obećanja Dinkića, koje daje ovih dana, kada prodamo "Telekom" mi ćemo napraviti duple infrastrukturne objekte. To je govorio i na Vladi, imaju zapisnici, u kojoj sam i ja bio.

Kada se proda "Mobtel" napraviće se krupni objekti infrastrukturni itd, ne znam, Banat će dobiti vodu, vodosnabdevanje Banata, brana Svračkovo, pet hiljada stanova, ne znam šta sve, Banatska magistrala, jedna traka autoputa itd, Pojate – Preljina, i od toga nije bilo ništa, jer su sredstva potrošena, naravno, za raznorazne budžetske potrebe, za stvaranje regionalnih partija, što i sada radi, za pokrivanje njegovih projekata na Staroj planini, skijalištima itd.

Zato bih još jednom taksativno da se napiše u odgovoru, kako su potrošena sredstva 2.260.000.000; ponavljam 1.600.000.000 od "Mobtela", 300.000.000 od trećeg operatera "Vip" i 360.000.000 od naplate Robnih kuća "Beograd".

Poštovana predsedavajuća, gospodo narodni poslanici, mi danas imamo jednu raspravu koja je, nažalost, trebalo da bude objedinjena i koja je trebalo da se završi pre osam meseci, ali vi to niste želeli. Vama je trebalo tada da donesete jednu Rezoluciju o Srebrenici, da biste sa njom mahali po svetu i da bi ta rezolucija, koju ste tada doneli, bila udarna vest na svim medijima svetskim. To je bila udarna vest da je Srbija osudila zločine u Srebrenici, da je Srbija priznala maltene genocid koji su joj nametali.
Međutim, šta se dogodilo? Danas ste napravili neku rezoluciju i čisto da zadovoljite javno mnjenje i opoziciju koja vas je više puta upozoravala zašto toliko dugo ne donosite drugu rezoluciju koju ste obećali i vi ste ovu drugu napisali, koja je limunada i koju niko u svetu neće objaviti jer nikoga i ne interesuje. Cilj sa onom prvom je postignut.
Zato smo mi hteli da skrenemo pažnju i svetskih medija i svih svetskih moćnika da se na prostoru bivše Jugoslavije dogodio izuzetno veliki zločin i da zločinci treba da budu kažnjeni i da je zločin identičan, bez obzira nad kim je izvršen, da li nad Srbima, da li nad nekim drugim narodima.
Međutim, vi danas to delite. Tamo ste rekli da je zločin, a danas donosite Rezoluciju koja pominje žrtve NATO bombardovanja. Velika je razlika između žrtve i zločina. Velika je razlika između zločinca koji počinje zločin nad civilnim stanovništvom i vi to izbegavate jer tu reč ne smete da upotrebite, jer smatrate da ćete se time dodvoriti nekome ko će vam opet doći u Srbiju i reći u lice - kad kršite sopstveni Ustav sopstvene države o statusu Kosova, nema razgovora, o nezavisnosti Kosova nema razgovora mi kažemo, a vi kažete – pa dobro, nešto ćemo razgovarati, važno je da se vidimo sa tim ljudima iz Prištine, nešto ćemo naći da pričamo, možda o sportu, možda o nečemu.
Prema tome, sve ovo danas ne liči ni na šta jer ovo što vi hoćete mi ne možemo podržati, Nova Srbija to nikada neće podržati. Mi smo hteli da podržimo tu jednu rezoluciju koja je jedinstvena, koja mnogo znači za jedne i druge.
Ali, mi sada želimo da vam postavimo jedno pitanje – da li je zločin i da li je neko zločinac ko, pored zabrane i međunarodnih konvencija, baci kasetne bombe na grad Niš? Da li je zločinac onaj ko baci na Kopaonik kasetne bombe koje do danas nisu demontirane? Da li je zločinac u okolini Kraljeva prema Jarčujku, gde još i danas stoje kasetne bombe koje niko nije demontirao?
Posle se dodvoravamo onima koji su ih bacili da dođu da nam daju neki dinar da ih sklone, da bi naša deca, naši građani mogli da uđu u svoje njive i da obrađuju zemljište ili da bi građani Niša bezbedno mogli da šetaju određenim prostorima teritorije svoga grada ili na Kopaoniku, da bi neko mogao da se skija. Bio sam prisutan kada je trebalo da otvorimo jednu žičaru, kada su ljudi pronašli kasetnu bombu na nekoliko metara od grupe naroda koja je tu stajala. To za vas nije zločin.
Ako neko iskoristi osiromašeni uranijum i baci na gradove i bombarduje određene ljude nevine u naseljima, ako čovek koji se brije u kupatilu pogine od NATO bombe, ako dete na noši pogine, ako ono na mostu pogine, ako poginu građani koji su izašli na ulicu da kupe nešto, pošli u prodavnicu, da li je to zločin nad civilnim stanovništvom?
Kako možete da nazovete bombardovanje RTS, kada ljudi koji su došli uredno i radili svoj posao i obavljali svoje radne zadatke da bi zaradili koru hleba da prežive budu pobijeni, zatrpani u ruševinama onog silnog betona koji se sručio? Da li je to zločin ili su to žrtve koje je neko tamo, naš neki prijatelj, dobronamerno uradio da bi nas opomenuo na nešto?
Prema tome, molim vas da se ovim što ste danas podneli ne brukamo, te da se to usaglasi i da se zajednički ponovo usvoji sa onom Deklaracijom o Srebrenici koja je već usvojena. Ovo sve liči na jednu lakrdiju opštu, na nešto da mi ne smemo da kažemo ko smo, šta smo, da ne smemo da kažemo da je bombardovana osiromašenim uranijumom fabrika konfekcije. Kome je ona pravila zlo? Šila je jakne, šila zimske kapute, konfekcija u Čačku.
Ne smemo da kažemo da je bombardovana građevinska firma "Hidrogradnja" koja je imala tu armirački pogon, mehanizaciju, ljudi radili svoj posao; da su bombardovana silna naselja koja jednostavno su gađana osiromašenim uranijumom i da danas u Srbiji umire desetine i desetine mladih od leukemije, od karcinoma, da su nam deca u osnovnoj školi obolela od karcinoma.
Da li bi to neko u svetu prećutao? To nije greh prema EU, EU će da shvati to da mi želimo da osudimo i da nazovemo pravim imenom zbog toga da se nikad u istoriji tako nešto ne dogodi ni u jednoj zemlji sveta, da nikada nijedno dete od pet godina ili tamo niz dečaka na Banjici od karcinoma leži i umire iz osnovne škole.
Gradovi koji su bombardovani doživeli su jedno uništenje koje će vekovima trajati i bolesti koje će vekovima harati na tim područjima. Grad koji sam tada vodio, kao gradonačelnik Čačka, dobio je na poklon 254 tone bombi sa tim osiromašenim uranijumom. Razorene su fabrike, hiljade ljudi ostalo je bez radnih mesta, stotine mostova u Srbiji, nadvožnjaka, pruga. Da li je bilo humano da neko gađa voz pun putnika i da pobije narod u njemu ili pun most u Varvarinu, koji je bio na pazarni dan, prepun da gađa, kada je stradalo toliko nevinih ljudi koji su jednostavno pošli na pijacu da kupe nešto.
Prema tome, sve je to zločin. Zločin je bio i u "Bljesku". Zločin je bio i u "Oluji". Zločin je bio na hiljade mesta na Kosovu. Zločin je bio kada su oni gađali iz snajpera decu koja su se bezbrižno kupala na jednom seoskom potoku. Zločin je bio kada su snajperima gađali decu dok su igrala fudbal, iz osnovne škole. To niko danas ne sme da kaže. Zašto? Mi smo za EU. Ali, i Evropa je pravila greške i NATO je pravio greške i ti koji su rukovodili su pravili greške.
Kada smo razgovarali sa hiljadama ljudi koji su dolazili u Srbiju, svi su kao građani pojedinih zemalja koje su izvodile ove zločine osuđivali ovo kao zločin.
Evo sada kada prođete Nemanjinom i pogledate Generalštab, da li je to bio zločin? Da li je bio zločin gađati bolnicu? Jeste, sigurno jeste bio zločin.
Prema tome, trebalo je ta zajednička rezolucija da pokaže da smo mi jedan veliki narod, jedan narod koji poštuje i ceni mnoge narode, ali poštuje i ceni sebe i svoju teritoriju koju je neko ugrozio zbog nekoga. Sada taj neko nije više među živima, ali oni traže opet nekog drugog, pa je neko drugi sada kriv. Zašto ne sme da se kaže, kada smo mi ovde u Srbiji bili kažnjavani, kada su naši stadioni zatvarani, kada je bio incident, bačena baklja ili nešto drugo, "Zvezda", "Partizan", mi smo bili kažnjeni zbog toga.
Šta nas briga što Italija nije obezbedila i zaštitila utakmicu koja se igrala u Đenovi, jer to je bio njihov problem i oni su odgovorni za tako nešto. Kako su mogli tako nešto da dozvole, neka je bilo 10 ili 20 huligana, da ugroze i one momke koji su navijači, koji su pravi navijači, koji idu i gledaju i prate utakmice? Da li je moguće, ja sam pažljivo pratio, desetak ljudi je tu bilo aktivno, a ostali su posmatrali.
Mi sada kažemo – huligani. Gde su toliki karabinjeri, kome je odgovarao rezultat tri nula da dobije bez igre? Njima. Zašto je sudija prekinuo utakmicu, kada je bilo hiljada utakmica gde su bačene baklje i nisu bile prekinute širom sveta? Jedva se čekalo da se napravi incident.
Da li je to možda u saradnji sa našim službama? Da li su ti ljudi plaćeni da to urade tamo? Pored one mirne dece koja su demonstrirala, jer svaki skup ima i kontraskup.
Gospodo, iz vladajuće koalicije, sećam se kada smo mi pravili miting opozicije, vi ste nam pravili kontramiting na 50 metara. Bili ste nezadovoljni mitingom, izašli ste da kontrirate i okupili ste silnu policiju i šta sve. Prema tome, i na ovaj protest ukaže se drugim protestom.
Jedno pitanje veoma bitno, imam mnogo prijatelja u policiji i razgovaram s njima. Na toj vašoj gej paradi bilo je najmanje naših domaćih, kako oni kažu, gejevaca. Oni se žale udruženju, kažu da uopšte nisu tamo došli. To su bili neki stranci dovedeni tu, bilo je 500 policajaca koji su igrali gejovce i bilo ih je sramota što su morali u civilu to da odigraju, duboko su navukli kape na glave i morali su da prošetaju, da se usnimi i da se pokaže, da ste vi u stanju da to napravite i jedno 200 novinara u civilu koji su prošetali.
Kako je moguće da pet ili šest marica sve to razveze za 15 minuta? Raspitao sam se kod policije, u jednu maricu stane pet ili šest ljudi. Kako je moguće 1.200 ljudi da se razvezu za 15 minuta? To je nemoguće.
Prema tome, vi ste napravili jednu cirkusku zabavu i hteli ste da pokažete svetu, ali eto, neka deca su se probudila i protestovala su zbog toga. Naravno, vi ste pokupili koga ste stigli. Uzeli ste momka sveštenika, pričestio se u crkvi Svetog Marka i produžen mu je pritvor na 30 dana, navodno su mu našli u pretresu i piše u zapisniku. Znači, dečko se pričestio, ali je bio smotan u toj gužvi i otišao je. Umalo i onu svadbu niste pokupili, da nije bilo mlade u venčanici, odoše i mladenci. I oni bi tako bili huligani.
Malo ohladite priču, non-stop pričate i pričate, jutros na TV "Pink" državni sekretar Ministarstva za omladinu i sport priča o radionicama koje su oni pravili o edukaciji.
Loše ste radili. Kakve radionice vi to pravite? Mladima trebaju radionice gde će da rade i da primaju platu, a ne da ih tamo neki Dinkićev brat od tetke…

Ovo je vrlo važno, odnosi se na temu. Kako je moguće da vama iz vladajuće koalicije neko naloži pred jednu važnu posetu da pustite Jurišića na slobodu? Da li je to sramota za Srbiju da neko ko je ubio 51 dečaka, naložio da se streljaju i ubiju, da bude pušten i bude dočekan kao narodni heroj u Tuzli i da prikazuju svi svetski mediji kako on likuje, širi ruke, ljubi se. Da li je to moralo da bude tako?
Šta je on, da li je on zločinac, možda ste ga prevaspitali dok je bio u zatvoru ili je bio u nekoj radionici, da on nije bio predavač u nekoj radionici?
Prema tome, velike se pare troše i mnogo se danas atakuje na nešto što ne bi smela država tek tako da radi. Bio sam predsednik Atletskog Saveza Srbije. Aktuelna ministarka koja dođe ponekad i sedne ovde rekla je – nećete dobiti dinara dok je Ilić predsednik. Ja sam odmah presavio tabak i podneo ostavku. Šta se dogodilo? Taj savez je propao, nema dinara i dalje.
Vi ste uneli tu mržnju između "delija" i "grobara". Vi ste uneli taj razdor između srpske omladine, jer zloupotrebljavate, uzimate, povlačite, a sećam se posle 5. oktobra, svaki političar i vaš lider je dao izjavu i rekao – "delije" i "grobari" su podneli, uz kamiondžije i policiju, najveći deo posla.
Onda su se hvalili, ministar pravde nije ispuštao iz usta, pa ste se takmičili ko je više imao "grobara", a ko "delija". Danas su to za vas huligani, kriminalci, neke bande itd. Ko može u svetu da zabrani, sad će neko da mi zabrani da navijam za klub koji volim?
Evo, Toma je "grobar" i voli "grobare", a ja volim "delije" i mi se dobro slažemo, nema nikakvih problema tu. Molim vas, figurativno sam rekao, jer mi volimo kad nas tako prozivaju. Mi smo ponosni kada odemo na utakmicu, mi smo srećni kada se navija i sa juga i sa zapada…

Gospođo Čomić, vi imate jednu praksu da volite da polemišete sa poslanicima dok govore, da ih prekidate, dekoncentrišete, ali mene to ne ljuti. Prema tome, hoću da nastavim priču tamo gde smo stali i da vas podsetim da ovu rezoluciju povučete kao vladajuća koalicija, da je objedinite sa onom iz Srebrenice, da je zajednički ponovo usvojimo, jer ovako nećemo nigde postići ništa.
Hteo sam da govorim, kao što su mnogi prethodnici rekli, niste smeli zbog Kacina da pomenete Slovence, jer Jelko je vrlo nezgodan, ako čuje da spomenete Slovence, ode mast u propast. Nemate sa čim da se pohvalite. Međutim, Slovenija je to uradila, što je uradila.
Sećate se Splita, kada su civili naskočili na tenk i udavili onog nesrećnog vojnika javno, kada su Makedonci to isto radili, kada se snimak vrteo na svim svetskim medijima? Zašto ga nekad ne ponovite, da vidi narod da je to bio težak zločin prema civilnom stanovništvu, dečake koji nisu bili naoružani, goloruki, jer ih neko pustio goloruke u masu? I da ih dave javno pred kamerama. Kako je roditeljima te dece danas? Kako je roditeljima kada su videli da je Jurišić pušten?
Prema tome, zločinci moraju da se osude, zločinci moraju da odgovaraju. Zar je moguće na Kosovu da nema zločina? Nedavno sam doživeo i gledao šta rade, kako provociraju da napravite neki incident, jer sam bio priveden u Kosovsku policiju satima.
Držali su me satima i vozali po Kosovu da bi napravio neki incident. Međutim, samo sam se smeškao, a to ih je mnogo nerviralo. Ostavili su me do mraka, pa me vozili u Podujevo, pa u Prištinu, obišao sam Kosovo, mislim da niko od političara nije uskoro obišao tako u pratnji policije.
Euleks je bio protiv toga i nije hteo da potpiše zapisnik. Ali, oni su to radili. Zašto? Rekli su mi, njihov direktor policije lično – dobili smo spisak od kabineta vašeg predsednika koji ljudi ne mogu da uđu. Evo vam telefon, okrenite kabinet, ako oni potvrde, mi vas puštamo i dajemo vam vozilo da vas vozi gde god hoćete.
Prema tome, gospodo iz vladajuće koalicije, vi ispod žita vrlo dobro sarađujete sa rukovodstvom Kosova. Zato ne smete nigde da ih nagazite ovako javno. Ali, da li je to dobro i što to ne kažete javno narodu? Imate jednu rezoluciju za svet, sada imate jednu ovde za ovaj naš napaćeni, namučeni narod. Kao što imate dvostruke aršine za sve vaše izjave koje dajete napolju i izjave koje dajete ovde. Posebno izjave koje dajete u ovom parlamentu…

Gospođo predsednice, hteo sam da postavim pitanje na vreme, ali sistem nije funkcionisao. Sad su mi doneli karticu, pa sam se uključio.
Jako je mučno sve ovo slušati, ubiranje sitnih poena ovih dana – sinoć, danas, pojedinih političara na našoj nesreći, na našoj svađi, na našim problemima.
Ponavljam, jedno pitanje je veoma bitno za ovaj parlament koje mora da se pokrene – ko je organizovao manifestaciju 10. oktobra u Beogradu, taj je odgovoran za organizaciju i za bezbednost svih građana. (Isključen mikrofon.)

Poštovani gospodine ministre, poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je ovo da smo mi u prethodnoj Vladi napravili jedan dobar zakon i bio je potpuno usklađen sa EU, posle više sastanaka koje smo imali.
Tačno je da su firme koje su vezane za vazdušni saobraćaj taj zakon posle razvodnile, jer svako je tražio da ugradi svoj interes u zakon i pobeglo se od onog osnovnog zakona, koji je bio neminovan. EU je naterala Vladu da kroz amandmane vrati to sve nazad.
Sramota je da amandmani poslaničke grupe Nova Srbija, koji su identični amandmanima koje je podnela Vlada, znači ono što je izbačeno iz postojećeg zakona, ne budu usvojeni, i to baš ni jedan jedini amandman.
Stavljam na dušu Vladi to da nije korektno da neko da identične amandmane kao Vlada i pre Vlade, a ne prihvate se. Da je Vlada dala na primer 10 amandmana ili 20 amandmana i tako dalje, onda bi ta bruka mogla da se skine sa Vlade. Ali, ne prihvatiti principijelno amandmane koji su potpuno identični Vladinim, a prihvatiti Vladine amandmane, to je potpuno nejasno.
Mi nismo znali koje amandmane je Vlada podnela. Mi smo samo svoje dopunili iz zakona koji je bio pripremljen za usvajanja. Vrlo je nezgodna situacija, kao predsednik Odbora za saobraćaj i veze imao sam jednu neprijatnost da prihvatimo amandman Vlade, a odbacujemo amandmane Nove Srbije koji su potpuno, slovo po slovo, identični.
Prema tome, trebalo je bar jedan, što kažu za seme, da se prihvati, pa da se kaže – imali smo stvarno dobru volju. Stvarno su se neki ljudi trudili i radili, to pisali, činili itd. To je jedan jaz koji je stvoren između pozicije i opozicije. Ako je nešto opoziciono, ako nam neko ne odgovara kao opozicija, odbacimo u principu sve, pa šta bude. Mi dajemo to isto, samo sa drugim predlagačem i to isto usvojimo.
Bilo mi je malo čudno zašto ni jedan jedini amandman nije usvojen, a bilo je red, bar jedan jedini da je usvojen. Bože moj, ne bi Vladi ništa falilo. Očekivao sam bar to, ali nema veze, bili smo vrlo korektni, svoje smo predložili i dali svoj doprinos da zakon bude dobar i korektan.
Prema tome, nadam se da dalje neće biti problema i kada Skupština dobije predlog određenog zakona od Vlade da bude u skladu sa propisima EU, onda nećemo imati ovih problema koje danas imamo.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želim da pozdravim ministarku, koja je danas prisutna na sednici. Evo, mi danas razmatramo o dve komisije koje su izuzetno važne i trebalo bi da se obraduju građani Srbije kad čuju da ćemo imati komisije za dva važna resora, zaštitu konkurencije i javne nabavke.
Međutim, komisije kao i sve komisije, sve agencije, sve što postoji u cilju bilo kakve kontrole, služi samo pro forme, da pokrije neke kriterijume, da pokažemo nekome da mi to sve kontrolišemo, štitimo itd, ali to su sve stranačke komisije, stranački ljudi.
Nemojmo sada govoriti da imamo neku zaštitu. Nemamo nikakvu. Sve ovo što se bira i što prolazi mnoge sednice, sve je to nešto što je viđeno, sve su to ljudi iz istog kruga koji jedni druge kontrolišu. Vi, gospodo iz vladajuće koalicije, sami sebe kontrolišete. Sve ono što je neka komisija, zaštita, gde nema prisustva bilo koga iz opozicije, smatram kao da nema nikakve svrhe što postoji.
Zašto se vi plašite da neko od stručnjaka, a i opozicija ima stručnjaka iz raznih oblasti, bude prisutan u nekoj od agencija, u komisijama, a posebno u ovakvim komisijama koje su izuzetno interesantne i gde su mehanizmi kontrole veoma značajni?
Opozicija je mehanizam, regulator kontrole jednog sistema i dovoljno je prisustvo jednog ili dvojice iz opozicije i već će morati da se radi znatno bolje, znatno poštenije i znatno odgovornije.
Međutim, vi nikada niste dali pravo opoziciji da iskontroliše nešto u vlasti. Budžetska inspekcija, sve inspekcije, sve pravi vladajuća koalicija, naravno i servira, i svaki izveštaj se debelo iskontroliše i onda idemo na određene institucije da bismo pro forme pokazali neke mehanizme kontrole. Od toga nema ništa.
Videli ste i sami koliko se trudite da iskontrolišete bivše vlade, bivše neke funkcionere, ali nikada se niste setili da kontrolišete sadašnje funkcionere. Oni su zaštićeni. Vi štaviše donosite i zakon i stavljate u drugi plan zakon koji se bori protiv korupcije, donosite zakon koji podstiče korupciju da bi sačuvali Vladu, da ne bi uvredili nekoga. Jer, znate i sami – ako dotaknete ijednog člana ili bilo kog funkcionera neke vladajuće partije, pade Vlada. Zato sve ovo što radite nema nikakve svrhe.
Ustavni sud ne može da presudi. Morao je da padne Zakon o informisanju zbog velikog pritiska Evropske unije. Inače, mi smo ovde satima objašnjavali da to ne valja, da to ne sme tako da se usvoji. Mi smo juče satima objašnjavali da neki zakon, na koji vi kao Vlada podnesete 41 amandman, treba da se povuče iz procedure, da ga doradite i da ga vratite u parlament.
Ali, kod vas sve može. Kod vas sada mogu i autoputevi da se rade bez javnih nabavki, slobodnom pogodbom. Kod vas može da sa Kinezima pogodite most isto slobodnom pogodbom. Kod vas mnoge investicije idu slobodnom pogodbom i niko ne sme da kaže šta se tu zapravo događa.
Zamolio bih gospođu ministarku, evo budite fer, dajte jedan anketni odbor ovog parlamenta da proveri koliko sada funkcionera u Vladi ili onih na najvišim državnim funkcijama oko Vlade imaju privatna preduzeća i koja rade za javna preduzeća.
Da li vi verujete, sad neću da vam nabrajam, da vaši koalicioni partneri, partneri koji ovde rade, imaju firme vredne milione evra, a da ne kažem da se i po pola milijarde evra prebacuje iz privatnih firmi? To vam je velika kočnica za ulazak u Evropsku uniju.
Kad god razgovarate sa bankama, sa predstavnicima EU, oni kažu – vi mislite da koristite naša kreditna sredstva i da perete i prebacujete u džepove vaših privatnih, stranačkih ljudi itd. Da li treba sad da vam nabrojim ljude koji imaju ovde stotine mašina koje rade stalno za Vladu?
Da li treba da vam nabrojim ljude koji opljačkaše RTS i zato vam RTS ovde traži tri miliona? To nije džeparac onome koji radi za Vladu, vašem visokom funkcioneru i koji je gazda u RTS-u. On je okrenuo stotine miliona evra, a ovaj parlament treba da plati RTS-u tri miliona evra, jer je to vrlo važna stvar da se plati, da bi mogli da se vrše televizijski prenosi.
Zato će oni što snimaju "Svadba 48 sati", "Menjam ženu" itd. da dobiju takvu minutažu i da zarade milione od ovih građana koji plaćaju pretplatu i koji ne znaju kako da prežive.
To je danas najsavremenija pljačka. Uzimate međunarodne kredite tolike, a ništa se ne događa. Da li znate da iz vaših ministarstava najodgovorniji ljudi imaju privatne firme i vode poslove na tenderima?
Biću prisiljen, ukoliko se ne urazumite, da jednom to iskontrolišete, da vam ovde taksativno nabrojim ko šta radi u ovoj državi. To ću stvarno jednom i uraditi. Oni koji treba da kontrolišu i oni imaju privatne firme ili su uključeni u određene poslove na takav način.
Da li znate koliko vaših sada članova Vlade je u procesu privatizacije postalo suvlasnik firmi koje su privatizovane spolja? Da li znate koliko vaših ljudi, koji sede na najodgovornijim mestima, sada su uzeli deo akcija u firmama koje su oni privatizovali na jedan podmukao, pokvaren način i na kome je ova Srbija opljačkana? Ne znate. Da li se tim neko bavi danas? Ne bavi. Zašto nestaje dokumentacija iz Vlade o tim firmama koje su na takav način urađene, opljačkane i napravljene?
Da li je moguće da brat jednog ministra učestvuje u stranoj firmi kao suvlasnik firme koja je ovde uložila kapital i bez tendera dobila posao vredan godišnje stotine miliona evra, a ulazni kapital strane kompanije je tri hiljade evra? Da li treba da vam kažem ime ministra i ime njegovog brata, o tome sam govorio?
Vi sve bežite od istine i onda ćete napraviti pro forme neku komisiju, koja će ovde tobože da da befel, pa ćete onda napisati – komisija za kontrolu javnih nabavki je jednoglasno zaključila da je sve u najboljem redu, ili za zaštitu konkurencije.
Da li znate da ovde postoji monopol u trgovini? Znate li ko je monopolista? Da li znate sa kim on sarađuje svakodnevno? Da li znate da je taj monopolista pre nekoliko godina doveo ceo kabinet u Ministarstvo finansija? Vi ste dali ministra, a ceo kabinet je bio monopoliste. Da podsetim samo – Vesna Džinić, Vesna Arsić i ostali. Doveo svoje direktore i postavio u ministarstvo, i da ceo budžet države da raspolaže jedan od monopolista koji je bio u Srbiji i postao najveći monopolista u trgovini kojem ne može niko ništa.
Sada će neka komisija, tobože, stručnih ljudi da ode i da kaže nešto. Ne može da kaže ništa jer ovo su stranačke komisije, i ovde nema ljudi koji smeju da kažu nešto i zato vam ponovo skrećem pažnju da morate upustiti opoziciju da vam pomogne.
Vi koji ste čestiti i pošteni u toj Vladi, i koji ste čestito i pošteno spremni da radite, zašto se plašite kontrole i prisustva opozicije da posmatra da li je taj proces u redu ili nije u redu?
Zato verujem da od ovoga nema ništa i ovo je samo gubljenje vremena, pravimo neke komisije, povećavamo administraciju i sve veće troškove pravimo itd, a niko da takne nikoga ne sme. Zato nije ni čudo što ne može da su uradi puno, namnožila se ta administracija, namnožila se korupcija, razvila se do maksimuma i ne može sada ništa da se učini. Ne diraj ovoga, ne diraj onoga, ovaj je od ovoga, ovaj je od onoga itd. Zato mi iz opozicije ponavljamo da su jedina šansa izbori, jer vi nemate snagu da to uradite.
Gospođo ministarka, evo dozvolite, evo predložite vi da mi ovde u parlamentu napravimo anketni odbor iz svih političkih stranaka i da vam dostavimo izveštaj, čestito i pošteno, i da vidite da pojedina oprema i tehnika vaših funkcionera radi 23 sata dnevno, a državna oprema u javnim preduzećima radi u proseku šest sati dnevno. Oni ne spavaju, ne toče naftu, samo rade ljudi i da im se sve avansno plaća, inače pade Vlada, nema šanse da preživi. Svi to moraju da ćute i svi to moraju da blagoslove i zato dolazi do velikih problema u Srbiji.
I cene se zidaju. Svugde je monopol. Imate monopol i u najvećim investicijama i sve je dogovor. Dve-tri privatne firme koje se među sobom dogovore, uslužne ponude, sve se pokrije i zato naše firme ne mogu da dobiju nijedan posao kada je finansiranje spolja i kada je banka neka strana prisutna koja će pokrivati određene investicije sa svojom kontrolom.
Zato sada pribegavate da bi zadovoljili nešto. Ne treba da pribegavate i da bežite od toga da se isključuju strani izvođači, neka budu uključeni. Nelogično je da je neki stranac koji dođe ovde u Srbiju jeftiniji od našeg izvođača koji živi u Srbiji i čiji su radnici odavde iz Srbije.
To je nelogično da bude jeftinije i nemoguće, ali zbog korupcije, zbog problema, zbog dodele određenih poslova ljudima, prvo koji su nestručni, drugo koji po raznoraznim rodbinskim vezama rade na taj način, nećemo dobiti poslove i nećemo dobiti veće investicije, a velike pare kreditne ulaze u Srbiju.
Velika sredstva od prodaje preduzeća su potrošena. Iskorišćen je jedan veliki potencijal države, a mi danas imamo više nezaposlenih 200 hiljada ljudi nego što smo imali pre pet godina. Da li je to logično? U međuvremenu smo prodali takve gigante da ne nabrajam koje i slilo se ovde milijarde.
Zašto je Fond za razvoj imao takve havarije i tolike ljude koji su pod istragom itd? Nije se radilo. Ti regionalni centri, ta muljanja, ta muvanja, te priče – ako je neko iz opozicije njega stavite na debelu analizu, ako mu nađete jednu sitnicu on je stradao. Zaboravljate da ćete vi već sutra biti opozicija, a možda za neki mesec. Onda će neko sve ovo izanalizirati.
Nikada više privatnih firmi nije bilo u vlasništvu pojedinih funkcionera nego danas. Pojedini ministri su se toliko osilili. Da li verujete, kada sam pogledao neke firme, da sada ne nabrajam, zovite ministre koji su izgledali tako da čovek ne bi pomislio da se oni bave takvim poslom, njihovi sinovi, pa premijer, pa estrada, pa deca ušla, pa se razigrala deca po Srbiji, pa milioni idu, sve je regularno, sve je bilo na tenderu itd.
Naravno, sada će ove komisije to samo da blagoslove, a mi ćemo biti srećni što smo izabrali komisiju i reći – evo, još jedna komisija je rekla da je sve u najboljem redu.
Zato vas molim da to presečete, gospođo ministarka, a verujem u vaše čestite namere i poštene. Evo, da formiramo mi ovde anketnu komisiju u parlamentu, pa da vam mi taj spisak dostavimo, da vidimo ko radi mostove u Srbiji, ko su izvođači mostova, čije su to firme, da vidimo ko radi građevinu, ko zida, ko šta radi, ko uvozi, ko prodaje, ko nabavlja za EPS, za NIS, sve to da vam lepo dostavimo, i da vi to malo pogledate i da vidite kakav će to kriminal da bude.
Sada ako imate snage predložite i to jedino može da uradi mešovita komisija pozicije i opozicije. Zajedno da sednemo. Interes i nas i vas je da to bude u redu. Ne da vas ucenjuju pojedinci i da kažu – samo pipnite, pade Vlada. Neka padne Vlada. Nije velika šteta da padne Vlada, da dođe druga, pa i ta druga da padne ako treba dok se sve ne uvede u red. Kada se uvede u red onda će u Srbiji biti mnogo bolje.
Zato vas molim, ove komisije ne mogu da prihvatim, bilo koju, ni mi iz Nove Srbije. Samo komisije u kojima će biti prisutna i opozicija. Neka bude jedan opozicionar. Neka sedi tamo. On će nas da obavesti, pa ćemo mi da preduzimamo određene mere, a ne vi napravite sami svoju komisiju, sami svoju agenciju, sami svoju kontrolu, sami sve uradite i onda nam podnosite izveštaj, mi gubimo vreme, i vi trošite ovaj materijal. Znamo da će sve da bude u redu.
Mi iz opozicije se nudimo da vam stvarno pomognemo. Ako vi kao ministar pravde želite borbu, pravu borbu protiv korupcije, pozovite nas. Sve informacije ćemo vam dati. Sve informacije imamo i sve papire imamo, pa ćemo vam dati.
Pogledajte kao pravnik, kao ministar, i ako kažete da to nije u redu – svaka čast. Ako prihvatite da je to u redu, onda ćemo moći o tome sigurno da nađemo neko rešenje, da ovom narodu i svima nama bude bolje, da mnogo više imamo para za one prave stvari koje su Srbiji neophodne. Hvala vam puno.