Upozoravam ja vas da poštujete narodne poslanike.

Gospođo predsedavajuća, nemam nameru da povredim nekog narodnog poslanika, ali iznosim jednu činjenicu, kada se guverner Narodne banke obraća parlamentu, ipak, zaslužuje jednu veću pažnju ovog doma, jednu ozbiljnost u radu. Pre pola sata sam imao Odbor za saobraćaj i veze, sa jednom izuzetno važnom temom, a nijedan poslanik iz vladajuće koalicije koji je sedeo ovde u sali nije došao da prisustvuje sednici Odbora, da bi ga izminirali. Zašto? Zato što vam ne odgovara da se usvoji neki amandman koji vam ne odgovara.
Zato vas zamoljavam da pustite da se diskusija razvije onako kako treba. Nemojte samo presecati, nemojte odmah nalaziti razloge da je neko nekoga povredio i uvredio, da iznervirate nekoga, da uđete u neke konflikte, itd. Stvarno vas zamoljavam da kao predsedavajući budete vrlo korektni prema poslanicima, da pustite poslanike i političke partije da kažu ono što misle, ono što je njihov stav u ovom slučaju.
Ponovio sam da sam očekivao jednu ozbiljnu raspravu ovde, međutim, zatekao sam guvernera izuzetno raspoloženog, nasmejanog, došao je malo sa nama da popriča i da, naravno, ode u jednom izuzetno teškom stanju u ovoj državi, u najtežem stanju možda u poslednjih 20 godina u privredi, posebno u poljoprivredi, u javnim preduzećima, u inflaciji koja kreće, u nizu problema. Guverner se povlači kao da mu je pao kamen sa srca, posle 10 godina vlasti njega i njegovog prethodnika iz jedne političke opcije, koji su bukvalno radili u finansijama šta su hteli, u Narodnoj banci šta su hteli i, evo, gde su nas doveli.
Doveli su nas ovde danas gde smo i doveli Srbiju u velike probleme, doveli nam milion nezaposlenih, doveli nas na 720 hiljada građana koji se hrane u narodnim kuhinjama, doveli nas da imamo takav rast poljoprivredne proizvodnje da je to katastrofa, doveli nas da cena jabuke bude tri dinara u otkupu u prošloj godini, doveli nas do takvog monopola u trgovini vođenjem svoje ekonomske politike i finansiranjem određenih projekata, i doveli nas u jedno stanje totalnog beznađa. Sada su, naravno, doveli strane banke, uradili su sve ono što su hteli da urade. Ukinuli su koncesije koje su bile spas za Srbiju, da krene u prave investicije.
Napravili su NIP, stavili pod svoju partijsku kontrolu. Nigde u svetu ne postoji NIP sa jednom gomilom para, koji bukvalno radi šta hoće. Danas se pojavi neko iz NIP-a u određenom mestu i kaže – daćemo vam pet milijardi, tri milijarde, dve milijarde. To nigde na svetu nema, ni u jednoj normalnoj državi. To nema u Zakonu o budžetu, to nema nigde, da neko može samostalno da raspolaže tolikim sredstvima. Doveli su nas u situaciju da su obećane ogromne investicije, stanogradnja, pokretanje građevinarstva, četiri autoputa, kreću odmah.
Evo, sada je leto, počinju godišnji odmori, gospodo, ništa od investicija nije krenulo. Koliko se kranova u Beogradu vrti, a koliko širom Srbije? Sve je stalo, sve je zablokirano i, naravno, sada guverner ide malo da se odmori, a predsednik će dobiti pravo po novom zakonu da dovede nekog guvernera, da odsedi tu malo, ni kriv ni dužan. I svi oni koji su bili dužni ovom parlamentu da podnesu izveštaje o svom radu oni će se skloniti i izaći iz svoje priče i, završili su posao. Završili su jedan veliki posao za nekoga, a za nas ne. Mi smo ovde imali hiljade investicija, hiljade raznoraznih poslova plaćeno je bez tendera.
Ovde u ovom parlamentu sam postavljao bezbroj puta raznorazna pitanja – otkud "Nuba invest" bez tendera? Evo, sada je rečeno od RATEL-a pre neki dan da nisu imali pravo da rade taj posao, a zato će raditi SBB, a ovi će biti podizvođači, itd.
Prema tome, gospodine guverneru, još uvek vas tako zovem, vi odlazite, mi ovde ostajemo. Doći će neko drugi, ne znam koga će predsednik dovesti, dovešće nekoga da može da odsedi, jer posao je završen. Banke su privatizovane, sve je to sređeno kako valja, kako ste naumili, sve je to završeno, giganti su propali. Privreda je potpuno razorena. "Knjaz Miloš" je razoren. Jedan "Magnohrom", jedna "Petoletka", jedna "Elektronska industrija", jedan MIN. Sa "Zastavom" – šta je? Niko nam od vas nije objasnio šta ste to uradili, kakvu ste kombinaciju napravili…

Želim da postavim nekoliko pitanja guverneru. Zašto se nije reagovalo na vreme, da ne dođe do ovog haosa? Sećam se, gospodine guverneru, kada su se svi radovali, kada je odlazio MMF, svojevremeno, rekli ste – hvala bogu, odlaze, sada možemo da dišemo i da radimo kako mi mislimo da je dobro.
Sada ste se uhvatili za njega jer ste dobili tri milijarde, da održite kurs dinara. Ne možete da ga održite. Vidite da cene rastu, evo, najavljuju se poskupljenja akciza. Gospodine guverneru, kada smo bili zajedno, kada sam ja bio u Vladi nafta je bila 76 dinara, a mleko 34 dinara litar. Sada je nafta 120 dinara, a mleko je 16 dinara. Kako da se preživi?! E, to je kruna vašeg uspeha, vašeg i vaših saradnika.
Evo gde smo došli danas. Imamo najskuplje energente u Evropi. Imamo jednu izuzetnu tešku situaciju iz koje se teško izlazi. Svakoga dana se zabavljamo – ko je koga uhapsio, upucao, da li zbog ljubavnice, da li zbog supruge, upao, velike uspehe, sklapamo ugovore sa Brazilom, Argentinom, sa kim sve nismo sklopili. Imamo brdo papira koji se donose svakodnevno o potpisanim sporazumima. A, mi nikako da krenemo?!
Hteli smo da čujemo jednu vašu viziju – šta ostavljate nasledniku? Kako da krenemo? Kakvo je stanje u Narodnoj banci? Kakvo je stanje deviznih rezervi? Da li možemo održati kurs dinara? Dokle će da gura? Da li ćemo opet uzimati neke dodatne kredite i veštački ga održavati? Da li treba veštački da ga održavamo?! Kolika je po vama realna cena kursa u odnosu na proizvodnju koja je trenutno u Srbiji? Kako da se reše ta pitanja koja su izuzetno aktuelna?
Voleo sam da čujem vaše mišljenje, jer mi smo ovde u parlamentu čuli dva ministra, jednog iz ekonomije koji kaže: povećati kredite, davati, zaduživati, povećati kupovnu moć stanovništva, i ministarku finansija koja kaže – nikako povećavati kupovnu moć, nikako zaduživati, nikako kredite, nikako i, sada, šta je vaše mišljenje? Da li se i vi slažete sa ministrom ekonomije i ministrom finansija? Premijera nikad nismo čuli. On kada dođe, održi slovo dva minuta, onda ode i kaže da je prezadovoljan stanjem, da je kriza prošla. Nisam čuo od vas da li je kriza počela ili je prošla, ili je na pola ili će proći za dve godine ili godinu. Premijer je ovde rekao da je kriza prošla, da više građani ne osećaju da žive bolje, ali živi se bolje, ali to narod još ne oseća.
A, sad mi ništa nije jasno. Vi odlazite. Naravno, radićete neki mirniji posao, bićete opet u sferi finansija, a šta dalje i kud mi dalje da idemo.
Prema tome, ko će doći i kako je moguće da sada predsednik predlaže? I neka predsednik predlaže, neka bude odgovoran predsednik za onoga kako ga predloži. Niste nam ništa rekli o nekima aferama o tom "Satelitu". Ne znam: Ja sam za to da se odgovara za svaku sitnicu. Nemoguće da niko, a vaša partija je, čiji ste vi jedan od čelnika, ušla u tu priču i mi to moramo da platimo. Vaša partija je ušla u neke vakcine koje, opet, moramo da platimo i platićemo, debelo platiti. Kako? Ne znam, i u niz drugih zaduženja koje će ova država morati da plati.
Koliko sad Srbija ima utuženja i sporova po raznoraznim osnovama, a mnoge od njih će izgubiti i moraće da ih plati. I što se banaka tiče, imamo dosta tužbi, gospodine guverneru, koje su ostale nerešene.
Prema tome, očekivao sam jednu ozbiljnost, vašu zabrinutost, a ne jednu lepršavost, jedan osmeh i samo što niste srećni rekli – ljudi, slobodan sam čovek, došao sam malo da popričamo i da odem. Baviću se nekim poslom, biću srećan što više neću imati stalno to zumiranje, prozivanje itd. Gde sam vas doveo, doveo sam vas, i tu ću vas ostaviti nekome. Da li će taj neko uraditi nešto ili neće ili kako će uraditi – ne znam. Vidite i sami.
Ali, veoma krupne stvari su se rešavale za vreme vašeg mandata, izuzetno krupne stvari. Nestale su mnoge srpske banke, koje su bile ponos Srbije!
Juče sam bio u Boru. Tamo su ostali dugovi, zaduženja, banke, poverioci, ekologija. Ništa nije rešeno. Grad koji se raspada! Ostavljen je na milost i nemilost. Grad koji nema više od pola krovova. Sve prokišnjava. Sve je u jednom haosu. Vaši saradnici su rekli da su bili našli sredstva, urgirali, završili da se napravi nova topionica. Nije napravljena. Nije ni počela da se pravi. Tamo je veliki problem, nagrizaju se zidovi, raspadaju krovovi. Ljudi su oboleli, prvi u Evropi po karcinomu. Niko se time ne bavi. Bitno je da je juče vaš šef stavio šlem i sišao u jamu, kao i predsednik pre neki dan, a nisu posetili nijedno naselje. Bitno je za ''Javni servis'', za medije, staviti šlem na glavu, sići u jamu, izaći iz jame, otići na ručak, sesti u kola i otići kući, naravno. I narod treba da bude zadovoljan što visoki funkcioneri države stave šlem na glavu i siđu dole.
Pojedine grane u koje smo se kleli da ćemo podržati našim bankama, kao što su poljoprivreda, energetika, putna infrastruktura, građevinarstvo stoje. Turizam, najavljeno je, sećate se odlično koliko je sredstava uloženo, kao velika razvojna grana Srbije i ništa od toga. Sve je stalo. Gde je stalo, tu je i ostalo.
U građevinarstvu se više ništa ne događa. Svi su giganti propali, bankrotirali i otišli u stečaj!

Gospođo, tačka dnevnog reda je…

Gospođo Čomić, znam da sve ono što se kaže, a što vama ne ide u prilog, vas zaboli i vi ne dajete takvu raspravu. Kočite razvoj…

Hvala vam, gospođo Čomić, što činite, ali pre neki dan i ja sam molio vas da poštujete Poslovnik. Ne možete da završite načelnu raspravu, a posle toga da se zakaže resorni odbor, posle sat, koji raspravlja o problemu koji je bio u načelnoj raspravi.

Gospođo predsedavajuća, molim vas da me saslušate. Zakazao sam sve na vreme, a vi ste u petak popodne zakazali sednicu za sutradan, pa nismo imali vremena da pozovemo poslanike da ih pomerimo, jer je sednica zakazana onako kako je trebalo, da se odbor i ne održi i nije se ni održao. Bilo je nemoguće. Dakle, počeli ste raspravu…

Tako je.

Gospođo Čomić, vidim da nas dvoje nikako ne možemo da nađemo zajednički jezik. Kad god ja diskutujem, pola mog vremena prodiskutujete vi. Vi ste to navikli, vi volite da pričate. Prema tome, odsad ću se javljati kad neko drugi predsedava i pokušavaću…

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo svi očekivali da se konačno pojavi zakon, ta konačna verzija, i da samo visoko školstvo doživi jednu reformu, pa da se to pitanje razreši, nikako nekakvi parcijalni zakoni, izmene, štimovanje itd, da nemamo neko konačno rešenje.
Uvek se najavljuje – priprema se, sprema se onaj pravi zakon, ovo je sve neko prelazno rešenje. Svake godine imamo neko malo prelazno rešenje, malo krenu studenti, malo napravimo medijsku kampanju da smo neku kozmetiku uradili i odmah idemo u novi zakon.
Očekivao sam od ministra, ipak, da se pojavimo sa jednom pravom verzijom. Vreme je da dobijemo jedan ozbiljan zakon kakav traži i Evropa i svet, da možemo reći – konačno smo uradili reformu obrazovanja. Šta to znači? To znači da oni najbolji, ovde je u početku bilo diskusije, dobiju stipendije, dobiju mogućnost da se školuju, da Srbija onu svoju elitu koja je stvorena kroz osnovnu i srednju školu izbaci u prvi plan. Ovako, toga još uvek nema.
Kako će jedan seljak da školuje dete ako je bio kilogram jabuka tri dinara? Džaba ćete mu vi dati džaba da na fakultetu da ne plaća ispite itd, da ne plaća da upiše godinu, kada on nema šta da jede, da dođe u Beograd, nema gde da stanuje. Kako da preživi, od čega?
Koje to još firme danas kreditiraju, odnosno stipendiraju najbolje studente? Nekada je to bilo aktuelno. Niko to ne radi.
Sećam se, odlično, kada smo mi iz provincije dolazili da studiramo u Beograd, dobijali smo stipendije ako smo bili dobri od preduzeća koja su nas posle primala kao inženjere. Sada toga nema. Niko nema novac za bilo kakva ulaganja u znanje. Znanje retko koga interesuje. Zato smo pali u mnogim segmentima privrede. Naš drastičan pad je u građevinarstvu. Pogledajte samo u energetici. Ne možemo da pratimo nove tehnologije. Sve što je novo mi moramo debelo da platimo ili da kupimo.
Kragujevac je univerzitetski centar koji ima toliko fakulteta, ali nemoguće je da toliki stručnjaci, toliki kadrovi ne mogu da izbace za 50 godina jedan novi model automobila, da osvoje sami neku novu tehnologiju. Sve to moramo debelo da platimo, da kupimo, zato što se ne ulaže u pravo znanje i u prave kadrove.
Nemam ništa protiv što se otvaraju privatni fakulteti. To je dobro, neka ima konkurencije, ali još nisam čuo da je privatnik otvorio građevinski, arhitektonski, mašinski fakultet itd, nego otvore neke brzometne fakultete koji se završavaju veoma brzo i neću sada da nabrajam, ali u ovoj sali su sedeli neki koji su završavali neke fakultete za nekoliko meseci, jer im je to trebalo u određenom momentu. Mnogi koji su isto završili te brzometne fakultete danas su direktori veoma značajnih firmi.
Danas imamo u privatnim fakultetima ljude koji su stekli ogroman kapital, jer mu je tata bio generalni direktor, on radio na berzi, pa je okrenuo velike pare, tata kaže – danas kupuj ovo, sutra ono, prebaci tamo, prebaci ovamo i sada su neki bosovi, pa ih gledamo kako se šepure po televizijama, otvaraju fakultete širom sveta. A kakva su znanja koja dolaze sa tih fakulteta?
Prema tome, jesam da se podrže oni najbolji, najkvalitetniji, da se omogući svakom detetu da studira i država veoma ozbiljno mora da razmišlja o besplatnom školovanju visokostručnih kadrova. Nisu to neki veliki kadrovi.
Zamislite ovih 18 miliona evra što smo dali za ovu vakcinu koju je neko kupio za nešto što u Srbiji nije postojalo. I zamislite da smo to uložili u školstvo koliko bismo obradovali studenata, koliko bismo obradovali porodica, koliko bismo poboljšali kvalitet i na studijama, naravno, i koliko bismo poboljšali kvalitet kadrova. Prema tome, mi to ne radimo. Mnogo novca odlazi na stranu. Evo sad najnovije, čitate, vidite u novinama i Čume je rešio da napravi fakultet. Zašto da ne? Ako mogu oni koji su učestvovali u aferi "indeks" da napreduju, da predaju u drugim republikama, svi su vraćeni na posao. Kao, bilo nedovoljno dokaza?! Znači, ovde – ljudi su kupovali, prodavali diplome. Dokazalo se, pokazalo se, uhapšeni i, naravno, sad su vraćeni na dužnosti. Prema tome, mi smo očekivali jednu ozbiljnu reformu i da se nešto vrlo dobro dogodi.
Međutim, sada se prave i ti politički fakulteti. Evo, pojedini političari koji treba da podrže Vladu, oni prvo uslove da dobiju fakultet, a neki traže i univerzitet, i dobiju univerzitet. Ako zavisi Vlada od dva poslanika – dobićete univerzitet ladno, dobićete i fakultet, uopšte to nije bitno. Nije bitno koji će kadar doći, kako, ko će tamo predavati, na koji način. Da li je jeftinije za te studente da im damo stipendije da dođu ovde ili u neki veliki centar da završe fakultete ili da im vodimo čitavu bulumentu profesora koji će dolaziti dole i koliko košta jedan takav student i gde će se on pojaviti itd.
Ponavljam, mi poslednjih 20 godina nemamo naše nove tehnologije koje smo nekada vodili. Uzmimo samo "Mostogradnju". Ona je patentirala svoju izgradnju mostova. Danas ona ne radi nijedan ozbiljan most u Srbiji. Zašto? Nema kadra, nema ništa, sve su nove tehnologije, pa mora da dođe neko novi i da skine kajmak. Evo, ovaj most na Savi, čujem ovih dana, traži se i povećanje sredstava. Bogami, da ne izgura na 300 miliona evra?! A takav, sličan, prave Austrijanci, jeftiniji, na Dunavu kod Beške za pedeset miliona evra.
Ali, mi smo rešili da sve poklonimo. Stranci nam vode nadzor na mnogim putevima. Zašto? Nemamo naše kadrove. Neće deca da studiraju tehničke fakultete, jer smo potpuno tehniku zanemarili. Uzmimo nove vidove energije, alternativne vidove energije. Mi smo tu pioniri. Niko nije još načeo tu temu. Mi se time uopšte ne bavimo. Zar treba neko iz sveta da dođe da nam pokaže da napravimo vetrenjaču, fotovolt ili nešto drugo što se danas u svetu radi, da ne pričamo o solarnoj energiji koja je u svetu postala opštepoznata. Mi se time ne bavimo. Mi se ne bavimo onim što život znači.
Mi se bavimo nečim što je totalno prevaziđeno, zastarelo. Zato mnogi kapiraju da je bitno steći bilo kakvu diplomu. To pokazuje i ova vlada i njen interes. Vrlo često slušam jednog ''ortopeda'' koji priča o građevinarstvu, ubi se čovek da nam objasni o urbanizmu mnoga pitanja. Ne znam sada kako profesori sa arhitekture koji to prate, kako reaguju na takve svari i kako to slušaju?!
Ali, čovek je rešio da nauči građevinarstvo, da uvede nove tehnologije, da napravi najjeftiniji stan, umesto da operiše koleno, da ne idu ljudi u inostranstvo.
Zašto nije operisao Tomicu Milosavljevića, zar je morao da ide napolje da se operiše, to je čisto iz ortopedije. Je l' tako? Tu je trebalo da napreduje, a ne da dozvoli da naš ministar mora da ide napolje da se operiše, a on da skuplja flaše oko Dunava i Save, i Perućca. Flaše može da skuplja i neki Pera, Žika, Mika, naći ćemo nekog. To i nije toliko važno i tu ne treba neka posebna diploma. Kada vidimo flaše bačene na jezero, onda uzmemo malo to pa prikupljamo, je l' tako.
Prema tome, gospodine ministre, učinite nešto. Da li je moguće da naše zdravstvo dozvoli da jedan doktor, kome je trebalo zvanje docenta, trebalo mu je da postane direktor, da postane moćan čovek, a nekad je kao student dobio šest na ispitu iz hirurgije, da posle 15, 20 godina natera komisiju da dođe, jadni neki profesor, i da se ponovo polaže ispit, i zamislite, čovek dobio 10?! I napravio ručak, častio sve živo, dobio desetku i postao docent. Čemu to vodi?
Zamislite sada kada bi se svi vratili unazad, šta je ko propustio u životu i kada dobijemo političku moć ili neko zvanje, ili ekonomsku moć, e, sad, hoćemo da imamo i veliki prosek; pa ćemo da dovedemo nekog jadnog profesora, i dođe ceo dekanat, i donesu ljudi sve papire, sve srede i, tamo u nekom kabinetu položimo ispit, dobijemo 10, i sve ih vodimo na ručak, i postanemo docent. E, šta sada sa takvim obrazovanjem? Koji je motiv za one mlade koji su najelitniji? Motiv je da odu u Ameriku, EU, sada masovno odlaze i u Sloveniju.
Pre neki dan je bila jedna emisija na RTS, kako naši najkvalitetniji đaci i studenti odlaze u Sloveniju. Oni ih primaju oberučke, daju im stipendije, daju im dobre domove, daju im sve i kažu –dođite, mi znamo šta ćemo sa vama. Prihvataju ih od srca, oni tamo ostaju da studiraju itd. To nije dobro i to ne vodi na dobro.
Prema tome, moramo razmisliti o jednoj ozbiljnoj reformi i napraviti nešto, ako mislimo da u državi pravimo rezultate. Sramota je da mi najveći proizvođači, evo uzmimo, koliko imamo agronomskih fakulteta, te tehnologije na agronomskim fakultetima itd, ne možemo da napravimo jedan kečap, izvozimo u Bugarsku paradajz, a kupujemo kečap. Ne možemo da napravimo ništa. Sve moramo da uvezemo.
Uzmite kod nas, sve je iz uvoza! Zašto? Nemamo kadra koji to zna i može da uradi. Ako imamo kvalitetnog znanja kod profesora i velike volje kod studenata i studentski potencijal, ali nemamo opremu, nemamo tehnologiju, nemamo laboratorije da naučimo ljude da to rade i prihvate, već sve dolazi spolja. Još malo mi ćemo biti berači kupina, malina, pečuraka, a sve drugo će raditi neko.
Evo, sada kada prodamo ''Telekom'', zašto u telekomunikacijama ne možemo da razvijamo nove tehnologije, zašto ne možemo u mnogim granama privrede da razvijamo nove tehnologije. Zar treba neko da dođe da nam objasni kako to da radimo? E, mi te potencijale za sada nemamo, niti se trudimo da ih imamo.
Mi ćemo zato otvoriti neke fakultete koje će otvoriti tatini i mamini sinovi, kada nemaju šta da rade i budu dokoni, a imaju nekih para, otvore fakultet, negde, nakupe nekih sumnjivih profesora i, naravno, dođu.
Kvalitet mora da se plati. Kvalitet mora da se stvara. Ako želimo da budemo neko i nešto u Evropi, ako želimo da uđemo u tu EU, koja su naša nova imena iz Srbije koji nešto proizvode. Na izvoz možemo računati samo sa novim savremenim tehnologijama, a nikako sa zastarelim, totalno prevaziđenima itd.
Mi možemo ovde napredovati samo sa stranačkom poslušnošću. To se i dokazuje na svakom koraku. Ako ste stranački na pravom mestu napredujete gde god hoćete, postaćete šta god hoćete.
Evo pre neki dan, meni je neprijatno, sedim u tom odboru za saobraćaj i veze, gde sam predsednik, mi završimo ovde javnu raspravu, kada zaključimo javnu raspravu u načelu, onda zakazujemo Odbor popodne. Onda se pitamo zašto imamo Odbor, ako je sve završeno, zaključeno. Ljudi, postajemo smešni sami sebi. Sve radimo pro forme da zadovoljimo neku formu da je održan Odbor, da se dogodilo nešto, a, u stvari, ništa se nije dogodilo, jer mi ono što naumimo, odnosno vladajuća većina to izglasa i to prođe.
Znam da ministar ima dobre namere. Poznavajući gospodina ministra, verujem da će on pokušati da izgura jedan pravi zakon i zato sam očekivao da ne pravimo ove kozmetike, već da izguramo nešto pravo, dobro, kvalitetno, dugotrajno i da kažemo – evo, ovaj skupštinski sastav je to doneo, izglasao, i stvorio, ova Vlada, nema veze što sam ja u opoziciji, to je učinila, a ne da malo kozmetike napravimo, čisto, da bi zadovoljili neku formu da se nešto događa.
Prema tome, ne vodi ovo sve na dobro. Naravno, ovde treba u sve ovo da se uključe i mnogi drugi. Imamo neke inženjerske komore koje služe pro forme, imamo neka udruženja pro forme. To su sve skupovi koji nemaju nikakve efekte. Sada kada bismo ih pitali koja se sredstva tamo okreću, obrću, šta ste pozitivno uradili u ovoj državi… Zar je moguće da nema nijedna tehnologija? Ne možemo da napravimo vakumiranu sušaru u Srbiji, evo, 20 godina. To svi u svetu rade. Zar svaku sitnicu moramo da kupimo napolju, a zar ne možemo ovde da je napravimo, da je dizajniramo, da je dovedemo u red?
Kako se dobijaju licence za rad? Kako god hoćete. Sada imate mašna-tašna, dobio licencu i ode u ove jadne firme, propale, uzima inženjere i pojavljuje se kao veliki projektant, kao velika kuća, a mnogi sa dva zaposlena vole da stave i ono "kompanija", to izgleda mnogo lepo i veoma važno.
Ponavljam, očekivao sam, gospodine Obradoviću, da vi uradite nešto više, ali ovde se mnogi koji ne znaju ništa iz određene oblasti prave da sve znaju, da su eksperti za sve, jer imaju političku moć, imaju možda i finansijsku moć i onda mogu da rade bukvalno šta hoće i da nam ovde pričaju raznorazne priče. Meni je jako žao što deca koja hoće, koja imaju potencijal ne mogu da se iskažu i pokažu, nemaju šansu sutra da se zaposle.
Ova vlada mora, da bi podigla kvalitet i interes za studiranje, da obezbedi nova radna mesta za završne studente. Koji je motiv lekara da se bori za radno mesto, ako zna da ne može da se zaposli možda nikad? Odete sad, svi vas pitaju – ima mesta, hoćete da volontirate? Ko može da volontira? Mamin i tatin sin. Neko ko želi da zasnuje porodicu da živi od svoje plate ne može da volontira. I to treba ugasiti. Sve više se priča i donose se zakoni o volontiranju.
Prema tome, koje su to nove tehnologije koje smo mi radili? Koji su to instituti? Pa, mi smo, ljudi, uništili jedan "Torlak", koji je bio neko i nešto u ovoj Evropi. I, zato smo i imali ovu priču sa vakcinom. Zato što ne slušamo ljude koji su radili u jednoj ustanovi koja se zvala "Torlak", koji su nam savetovali, govorili i pričali jednu priču da ne radimo ovako. Ali, Mišković je našao da kupi vakcinu jeftino, Svetska zdravstvena organizacija je našla kombinaciju i mi smo se svi uklopili u to i potpuno razbili sve to što se događa.
Ima mnogo struka gde niko neće da radi i mnoge profesije odumiru, mnoge grane privrede odumiru gde smo nekad bili vodeći, jer smo nekad značili nešto, a sada ne značimo ništa. Evo koliko lekara imamo, a kolike su liste čekanja za operaciju srca. Ne da se privatniku da otvori, ne da se privatniku da radi. Hvala vam puno, gospođo predsednice.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da reklamiram Poslovnik koji je grubo prekršen.
Jako je ružno da se više, po ko zna koji put, u ovom parlamentu ne zna ni kada se zakazuju sednice, ni šta rade radna tela, ni kako rade, ni kad ko šta odlučuje, apsolutno.
Sada zaključujete načelnu raspravu šefova poslaničkih grupa po tački dnevnog reda koja je na sednici Odbora zakazana danas za 14 časova. Danas ćemo u 14 časova održati Odbor u sali 3, gde treba da se o ovome raspravlja i da izdvojimo neke preporuke, mišljenja itd, a do tada će biti završena rasprava u načelu.
Prema tome, da li može već jednom da se uvede neki red u radu parlamenta? Da li može nekada da nešto ide onako kako to Poslovnik i zahteva? Ovo je grubo kršenje.
Evo ga dnevni red, ne znam sada o čemu mi da raspravljamo u 14 časova na Odboru, gospođo ministarka, ako ste vi sve obavili unapred? Kao što je bilo i pre neki dan, sednica Skupštine se zakazuje u Smederevu. Raspravlja se o ''rafineriji'', a predsednik Opštine je pre šest meseci potpisao Odluku da se gradi ''rafinerija''. Sada ne može da skupi kvorum, retroaktivno se to izglasa. Kupuju se odbornici, trguje se, šta se sve tamo ne radi, dolazi predsednik, držite glavni odbor itd, da bi se ubedili ljude da se završi nešto što je unapred potpisano, bez ikakve saglasnosti.
Meni je ovo neshvatljivo i ovo nije prvi put da matični odbor raspravlja o nečemu posle završene skupštinske rasprave. Stvarno bih zamolio nadležne službe ovog parlamenta da o tome povedu računa, ako mogu. Ako ne mogu, onda da mi, ova pomoćna radna tela, jednostavno, isključimo iz rada. Nema svrhe. Zašto ćemo se sastajati, o čemu da raspravljamo? Tamo će neko izdvojiti mišljenje, a imaće pravo da govori, imaće pravo da pojašnjenja da, a sve je završeno.
Prema tome, ne mogu da razumem da neko godinama ponižava i omalovažava instituciju Srpskog parlamenta. To se više puta dogodilo.
Ne mogu da shvatim da jedna koncesija koja je prošla u ovom parlamentu – napravi se neki odbor za infrastrukturu čiji je šef predsednik Srbije, i da onda ukine odluku Skupštine koja je donesena. Kako je to moguće?
Prema tome, stvarno vas molim, povedite računa, jer ovo stvarno nema smisla i izgubili smo smisao za bilo kakvo sastajanje. Da li mi šefovi nekih odbora ovde treba da podnesemo ostavke? Da li vi ozbiljno računate na te odbore?
Doći će sada članovi Odbora, već su se i okupljali, o čemu ćemo sada da razgovaramo, kada ste vi sve unapred završili?
Toliko i hvala. Smatram da je sve ovo besmisleno. Zamolio bih i predsednicu, gospođu Đukić-Dejanović, da je upozorite, da se sednica zakaže na vreme, da moraju da rade radna tela, da se sve to uradi onako kako zakon nalaže i Poslovnik za rad ovog parlamenta.
Ovako, jednostavno, prekršen je član 104, prekršen je član 27. tok sednice, prekršen je, naravno, i član koji govori o radu radnih tela koja treba da se uključuje u rad parlamenta.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, jako mi je žao što mi ovih dana izgubismo silno vreme, nisam ni imao nameru da govorim. Vidim da smo se zaneli i sada raspravljamo šta je ispravno u Ustavu, šta nije, kako se govorilo, kako treba i kako ne treba itd. Pišu se ovde silni amandmani koji možda nikog i ne interesuju, a i sami zakoni koji su doneseni su specifični u ovom momentu; zakon o volontiranju toliko je važan za Srbiju u ovom momentu da stvarno ne znam kuda bismo bez ovog zakona, a posebno zakona protiv zlostavljanja radnika.
Mi to pričamo u momentu kad imamo velike probleme u državi. Ako pratite, ako ste jutros pratili nastupe naših čelnika iz vlasti, vidite i sami, evro divlja, gorivo divlja, setve nema, a vi se smejete, gospodo iz vladajuće koalicije. Sada ćemo možda raspravljati opet o nekoj gej paradi, i to me ne bi iznenadilo, to je za vas interesantna tema.
Evo, zakon o volontiranju – ne znam uopšte koja je svrha donošenja zakona u ovom momentu i da li je to toliko bitan zakon u ovom momentu, kada mi očekujemo da aktuelni ministar gospodin Ljajić ipak pokrene neke ozbiljne teme. Jutros slušamo premijera koji je rekao da je kriza prošla, da u Srbiji više nema krize. Neki naši najeminentniji ekonomisti iz Narodne banke kažu da je ovo jedan težak period, koji ćemo teško izgurati i prebroditi. Narod je zbunjen. Gleda parlament, zabavlja se ovde, a mi pričamo o ćirilici i o tome šta je bitno i šta je kako izrečeno i ko je u pravu, ko nije itd.
Molim vas, gospodine ministre, da ove ozbiljne teme koje život za Srbiju znače stavimo na dnevni red. Nemoguće je da ova vlada i ovaj parlament dozvoljavaju pojedincima da u državi rade bukvalno šta hoće. Vidite, sada mi selimo neke službenike iz Ministarstva poljoprivrede, ljudi putuju, dolaze ovde u Skupštinu, kukumavče, svaki dan moraju da putuju u Šabac i da se vraćaju, idu na posao i vraćaju se sa posla iz Šapca. Neki će morati da putuju u Niš, a neki u Užice i da se vraćaju u toku dana, jer je neko odlučio da pravi nešto što njemu odgovara u ovom momentu i da one koji su godinama zaposleni i rade svoj posao maltretira na najsuroviji način. Zamislite jednu majku koja ima malu decu, a mi pričamo o zlostavljanju na radnom mestu. Kako je to? Moraju ljudi da daju otkaz, nepodobni, a tamo će se primiti neki stranački ljudi.
Znate li koliko je ljudi izgubilo posao zato što su bili pripadnici stranke koja nije sada na vlasti ili je neko došao i saopštio im da više nije zainteresovan za njih? Da li znate da je u Ministarstvu za telekomunikacije šezdeset, sedamdeset diplomiranih inženjera sa preko deset godina radnog staža dobilo otkaz, bez ikakvog objašnjenja? Da ne pričam sada, neke sudije, o čemu se ovih dana žestoko raspravlja... Bez ikakvog objašnjenja ljudi koji su nepodobni dobijaju otkaz, a naročito u ministarstvima, gde imamo ministre koji isključivo primaju svoje stranačke ljude.
Nedavno sam bio u jednoj maloj opštini, Rači kragujevačkoj, gde je gospođa Kalanović održala slovo i rekla predsednici opštine – hoćeš da ti uradimo nešto, dođi na naš regionalni skup; ne dođeš li, nema ništa, nema dinara, preselićemo vam opremu koju je kupila određena firma, „Jura“, u Niš, nemate ništa. Šta je bilo? Ljudi su počeli tamo da dolaze, prelaze itd. Te ucene koje se vrše od vrha vlasti su više neodržive.
Mi ovde raspravljamo da li neki privatnik tamo u nekom komisionu ili butiku zloupotrebljava ili maltretira nekog radnika itd., da ga zaštitimo zakonski, a imamo to na najvišem državnom nivou. Da li vi, gospodo iz vladajuće koalicije, znate da imate vaše ljude koji rade u dva, tri javna preduzeća u stalnom radnom odnosu? Vi to ne znate. Ako vas interesuje, daću vam podatke. Primaju tri plate i sve su plate ogromne.
Da li vi znate da u preduzećima koja su najveći gubitaši ljudi primaju po deset hiljada evra, sedam hiljada, pet hiljada, šest hiljada evra i to tolerišete i štitite…
(Predsednik: Gospodine Iliću, samo malo priđite temi, tj. amandmanu.)
Vratiću se, svi ovi amandmani su hteli nešto da dovedu u red koliko-toliko, ali ih niko ne prihvata, ne raspravlja o njima. Prihvati se nešto, ali to je sve minorno i beznačajno.
Mi sada imamo cene energenata koje enormno rastu i narod ne može da preživi. Setva ne može da se obavi. Pre neki dan čitamo da su plate 13.000 evra u jednom od javnih preduzeća gde se direktor, naš kolega ovde, odriče 900.000 u humanitarne svrhe. To nema nigde na svetu. A tamo ima još nekih 50 direktora. Zamislite, onaj mučenik ne može da plati, mi ga nateramo da plati, a onda ovaj bude dobrotvor, kaže – evo, ljudi, mnogo je, evo pola u humanitarne svrhe, podelite sirotinji, nekome kome je neophodno.
Zato sam hteo da govorim o temama koje su vrlo interesantne. Mislim da se ministar slaže sa mojom diskusijom. Vrlo često pratim njegova izlaganja…
(Predsednik: Molim vas, teme o kojima govorite jesu interesantne, ali zaista nisu na dnevnom redu.)
Jeste, gospođo predsednice, tema je toliko... volontiranje, ne znam šta to u ovom momentu u Srbiji znači, volontirati negde... Treba saglasnost roditelja da dete ode negde da volontira, je l' tako? To je toliko jaka tema.
Mene uznemirava jutrošnja izjava našeg premijera, pa izjava ministarke finansija, pa izjava pet ljudi, izjava viceguvernera, izjava budućeg guvernera. To su teme koje me interesuju, koje su mnogo jače od ovih tema i o kojima ovde niko ne raspravlja, koje nikog ne interesuju.
(Predsednik: Ima poslovničkih mogućnosti da te teme dođu na dnevni red. Parlamentarna većina se opredelila za ovu temu. Meni je žao što vas prekidam...)
Samo još minut.
(Predsednik: Molim vas, još minut.)
Hajde obećajte nam, kada će te teme da dođu na red. Evo….
(Predsednik: Molim vas, iskoristite poslovničku mogućnost. Imate pravo da predložite i dan za određenu aktuelnu temu. Vlada je svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, možete pitati članove Vlade sve što vas zanima. Znači, ima poslovničkih mogućnosti. Zaista vas molim da se vratimo dnevnom redu.)
Ima mogućnosti, ali ne date te mogućnosti, verujte. Meni je jako žao da vam to kažem, ali nemamo te mogućnosti da o tome raspravljamo.
Mi ne možemo ovde da raspravljamo ni o jednoj ozbiljnoj temi koja život znači. Obećani su veliki radovi, infrastrukturni objekti, 1. marta kreće gradnja. Gde je sad Dulić da objasni što ne počne to? Prvi mart je davno prošao. Dolazi sada Svetsko prvenstvo, godišnji odmori, ode ova godina, gospodo.

Gospođo predsednice, postavio bih pitanje Vladi jer još nisam dobio odgovor na pitanje koje sam postavio više puta. Žao mi je što nije tu gospodin Dulić, koji je imao žestoke nastupe ovih dana po televizijama i objašnjavao da se kod njega radi sve po zakonu i sve kako valja. Kako posao radi "Nuba invest" kada nije registrovan za to (RATEL mi je zvanično odgovorio)? Kako se posao od 25 miliona evra, postavljanje optičkih kablova, radi bez tendera? Ko je potpisao i koja javna preduzeća su to odobrila? Imam dopise javnih preduzeća. Zašto je smenjen pravnik, direktor pravnih poslova, koji je rekao da to ne može da se radi? To je broj jedan.
Broj dva, da li je tačno da se sad makedonska granica završava bez papira, o čemu smo sad slušali, a Dulić kaže da se ništa kod njega više bez papira ne radi? Da li je tačno da se Kragujevac, auto-put, radi bez i jednog jedinog papira (isti je problem, nema prelaska s jedne na drugu stranu) i bez ikakve projektne dokumentacije? Da li je tačno da se nadvožnjak radi bez ikakve papirologije?
Da li je tačno da je Dulić dobio dozvolu za svoju privatnu firmu (na koga ju je registrovao, ne znam) na Novom Beogradu, u ''Skloništima'', za koje je on kao ministar nadležan, i bavi se proizvodnjom?
Gospodine Đeliću, da li je tačno da ste vi lično otvorili "Delta siti", koji nije imao ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu? Ja sam na Vladi tada upozorio da objekat "Delta siti" ne može da se otvori jer nema papirologiju, a vi ste otišli i otvorili taj objekat. Ni danas nema upotrebnu dozvolu, nema najosnovnije elemente. Ako se nešto dogodi tamo, stradaju ljudi. Prema tome, da li je to tačno ili nije tačno?
Ponavljam, nemojte voditi kampanju da se radi sa dokumentacijom, da su neki radili bez dokumentacije. Nije tačno, evo vam konkretni primeri šta se sad radi. Da vam ne pričam o tenderu koji se trenutno raspisuje. Pročitajte ''Vojvodinaput'' šta vam piše ovih dana. Pročitajte i uzmite papire. Svima nama su dostavili to pitanje.
Osećam se odgovornim i više puta postavljam raznorazna pitanja. Osećam se odgovornim jer sam vodio promene i obećao prave promene, a ne ovo što vi sad u Vladi radite.

Ne mogu da shvatim. Uvek postavim Duliću jedno isto pitanje i on nikako da mi napiše odgovor. Svi su rokovi prošli, a svi drugi koji su napisali ne slažu se s onim njegovim usmenim objašnjenjem. On je više puta govorio i vređao narodnog poslanika Ilića i rekao da je posle mojih radova bila neka nuklearna katastrofa. Ali, sada tvrdim da je posle njegovih radova u Srbiji opšti haos, jer on ništa i ne radi. Ništa ne radi, sve je stalo.
Šta se čeka, gospodine Đeliću? Da li se čeka sada da se prodaju Miškovićevi stanovi koji su korišćeni za ovo univerzitetsko takmičenje pa da se pusti gradnja u Beogradu ili ima neki drugi razlog? Evo, pre sat vremena smo imali sastanak s građevinarima, svi su želeli da se sretnu sa mnom. Ništa se ne radi, nijednu dozvolu ne mogu da dobiju. Zašto? Vi to morate da objasnite.
Da li vi na Vladi komunicirate? Evo, gospodine Đeliću, jednog lakšeg pitanja za vas, na koje ćete možda moći da odgovorite. Da li se vi, gospodine Đeliću, kao potpredsednik Vlade i čovek koji je već desetak godina u Vladi, slažete s mišljenjem vašeg šefa partije, koji je izašao nedavno u medije i rekao – neću dozvoliti svim sredstvima, a i poslednjim atomom snage, da neki tamo dođu na vlast itd.?
Zašto onda raspisujemo izbore? Je l' trebaju onda izbori? Ne trebaju izbori, je l' tako? I da li je to lepo bilo reći na onaj dan kad su bili izbori u Aranđelovcu? Kako komentarišete svog šefa partije, koji je izašao i zapretio da će uložiti poslednji atom snage da ne mogu da pobede ''neki tamo'', kako ih je on nazvao, na bilo kojim izborima? Šta vi mislite, doživotno da vladate? Je l' vi mislite nekad da raspišete izbore? Ne? Pa, ne morate, naravno. Onda će motka da radi, sigurno.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je 2005. godine donesen zakon koji tada nije bio prihvaćen, prvenstveno ni od Vlade, a ni sam parlament nije bio spreman da ga podrži. Međutim, ja sam branio taj zakon. EU je insistirala da se donese taj zakon. Zašto?
Mi smo nekada imali ministra pošta pre rata. PTT je stvorio sve što se telekomunikacija tiče u Srbiji. Onda su nam u EU stavili primedbu jer je PTT imao svoj upravni odbor koji je bio kapa svega. Direktor PTT-a je bio nadređeni direktoru Mobtela, Telekoma i svima ostalima.
Upravni odbor PTT-a je bio kapa u donošenju svih odluka. Upravni odbor Telekoma je donosio odluke koje su morale da prođu kroz Upravni odbor PTT. Bez PTT-a ništa nije moglo da se uradi.
Onda je došla primedba da je monopol PTT-a izuzetno veliki i da moramo mi jednostavno da se oslobodimo tog monopola i da moramo polako ulaziti, integrisati se u Evropu, donositi zakone korak po korak, a cilj je bio da se potpuno uništi PTT i da se izbaci iz igre, da se razgoliti, da ostane bez ičega, samo sa zgradama koje će izdavati u zakup.
Ovo je bilo potrebno da se uradi da bi se prodao Mobtel, da bi se uveo treći operater VIP, jer to je bila obaveza koju je tadašnji jedan od ministara iz Vlade dao i obećao da će Srbija ostati samo sa jednim operaterom i da neće imati monopol, a to će biti Telekom, čiji je vlasnik bila grčka firma sa 20%.
Išlo se u varijantu – mi ćemo ovo prodati, ali ćemo kupiti Telekom Republike Srpske, ali ćemo jačati, pa Crne Gore, pa ne znam, sve će to biti, i Telekom će biti jednostavno lider u ovom delu Evrope.
Sada je nestalo para, sada taj lider nam više ne treba, sada je neko iz EU zatražio i kaže – kakve vi telekomunikacije, šta će to vama? Pošto to pravi dobar profit, to treba nama, a vama ne treba ništa, naravno, i vi morate ostati i opstati van tog sistema, a mi ćemo sve to preuzeti i raditi kako ćemo raditi.
Sam dokaz je i sada 12 diplomiranih inženjera, magistara, doktora nauka koji su radili u Ministarstvu ostali su bez posla, proglašeni su za tehnološki višak. Ovih dana su, mislim, sklonjeni. Mi u telekomunikacijama postajemo potpuno na marginama Evrope, naravno, Nemcima je to obećano kao kompenzacija za NIS i oni će se tu pojaviti, mada se smatra da će im možda neko zasmetati, ali regulisaće to na neki način. Ako im baš mnogo zasmeta, poništiće se tender dok oni to ne reše kako je dogovoreno.
Srbija gubi pozicije u javnim preduzećima koja su aktuelna, kaja prave veliki profit i veliki ostatak dohotka, koja su sponzorisala mnoge manifestacije u Srbiji, pomagale državi i budžetu države. Sve to odlazi u neke pametne evropske ruke, a dokaz je sada da mislim da nema komunikacije između direktora "Pošte" i direktora "Telekoma". Zašto? Više niko "Poštu" ni za šta i ne pita. Formalno možda se održi neki upravni odbor i to se pokrije.
Prema tome, izgubili smo mnogo štošta tamo gde smo bili jaki i najjači. Ova država će veoma brzo posle prodaje "Telekoma" opstati i ostati i naša deca posle prodaje velikih banaka, sistema, sistema u telekomunikacijama itd, mi ćemo imati budućnost da budemo berači maline, najverovatnije pečurke, vozači traktora na nekim velikim posedima, i da rade naša deca u trgovini za 12.000 dinara, i da rade kod ovih što su kupili te velike sistemu budzašto, a pitanje koliko će hiljada ljudi ostati i u "Telekomu", i u "PTT-u" bez posla posle svih ovih reformi.
Zovem ih reforme. Zašto? Što je neko to tako nazvao, a u stvari je da nam preuzme ove sisteme koji su podeljeni na nivou Evropske unije i tačno se zna šta kome u EU pripada i ko će biti lider u čemu. Za nas će ostati neke mrvice. Kolko će nam biti dovoljne te mrvice da preživimo, videćemo i sami. Vidite i sami kako ide punjenje budžeta, na koji način, šta se sve radi i događa.
Prema tome, videli ste da sindikati "Telekoma" nisu za privatizaciju, ali im je rečeno u Vladi da njih niko za to ništa i ne pita. Oni mogu da brinu o socijalnom programu, o nečemu, a da li će se nešto privatizovati ili neće, odlučuje državni vrh.
Naravno i nas niko ništa ne pita, jer Vlada je po prvi put starija od parlamenta. Ono što donese Vlada, to parlament mora da potvrdi pro forme radi. Ali, i kad ovde dođe nešto i kaže se – EU je rekla, mi se ne pitamo kad ćemo u tu EU, i da li ćemo uopšte doći do te EU, i šta će biti do 2018. godine i da li će tada neko reći možda 2025. godine. To nas ne interesuje.
Nas interesuje i nama je sveto pismo ovde kad neko od vladajuće koalicije dođe i da preporuku i kaže: to je stav EU. Tako je bilo i 2005. godine.
Sećam se ministra finansija tada koji je došao iz Brisela i rekao – ljudi ovo mora da se završi tako. Donećemo neke zakone koje su isto neki poslanici, kao i mi sada, dobili zadatak da dignu ruku, oni su digli, a sada se pitamo šta se to dogodilo, a neko će se možda sutra pitati šta se i danas događa i zašto se i danas ovo događalo ovako, ali je bitno da će sutra "Dojče Telekom" uzeti pošto je kupio akcije, ovih 20% od Grka, postao je gazda, znači da će sutra neko imati većinski paket i radiće bukvalno šta hoće.
Ova jadna "Pošta", koja je sve ovo stvorila i napravila i učinila i radila, ostaće na cedilu, niko je više i ne pominje. Evo i prostorije "Pošte" su maltene uzurpirane, pokupljene, pojedina ministarstva uzimaju kome šta treba, a oni ćute i čekaju šta će im se dogoditi. Nemoguće, kako je rečeno kada sam ja nekad bio ministar, kaže "Telekom" je ćerka firma "PTT-a". Sada će da ispadne najjači sin "PTT-a," glavni gazda. Više "PTT" niko ništa neće ni da pita. Još malo će možda pitati itd.
Mi u ovom vrtlogu evropskih zakona glasamo, donosimo odluke, pokrivamo to sve, ministri dolaze, prolaze, svi nešto donesu novo. Stvorena je agencija. Sećam se odlično, branio sam u nekom prethodnom parlamentu to, agenciju kao nezavisno regulatorno telo i rečeno je – ona će biti glavna. A sad vidimo ljudi iz "Ratela" putuju po svetu, otputuju, idu da vide tobože šta se radi u svetu, kako se radi. Ovde firme dobijaju posao, ljudi koji nemaju ni licence, nemaju ništa.
Uzmimo "Nuba invest", o tome sam više puta govorio. Sada se neko opametio pa izbacio "Nuba invest", ali uveo je neke druge firme koje će to pokriti, "SBB", ne znam "Soroš" i ostale. Prema tome, Evropa veoma pametno, dok nas drži na kvačilu, odlično se sećam, kada sam prvi put bio u Briselu, posle promena, rečeno je da 2007. godine…