Želeo bi da postavim jedno pitanje koje je nedavno pokrenuto. Dobio sam uredan poziv Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve da posetim Pećku patrijaršiju u momentu ustoličenja patrijarha Irineja. Na to sam se redovno odazvao i pošao u Peć. Na granici administrativnoj, kako je zovete, Euleks je pregledao dokumentaciju i pustio i rekao da je sve u redu i da mogu da idem u Peć.

Prošao sam južnu Mitrovicu i krenuo prema Peći. Na magistralnom putu prema Peći zaustavljena je kolona i napravljena barikada, pregledali su sva vozila i tražili me i izvukli me iz kolone sa dva prijatelja, oduzeli sva dokumenta i uhapsili me, priveli nas. Umesto da nas skrenu nazad, da nas vrate ako nije u redu, poveli su nas ka Prištini.

Doveli su nas u policiju, a mislim da je bio direktor policije neki visoki funkcioner policije koji je naložio da se mi proteramo i vratimo na prelaz Merdare, a ne možemo nazad na Leposavić. Međutim, Euleks koji je došao, nije bio za to, jer ovde postoje uslovi zbog kojih će neki građanin biti deportovan sa određene teritorije države.

Nijedan od tih uslova nije ispunjen, jer mi smo imali sve što su tražili, a Euleks nije hteo da potpiše zapisnik i njihov predstavnik nam je odobrio da idemo u Peć i rekao je daće nam vozilo da nas lično odveze i odbio je potpis da uradi.

Međutim, policija Kosova i taj visoki funkcioner policije saopštili su mi da oni imaju odlične veze sa Beogradom, da su svakodnevno u kontaktu sa rukovodstvom i rekli su, evo vam telefon kabineta predsednika države, zovite, ako oni povuku zabranu, možete ići bez problema.

Naravno, nisam hteo da zovem i oni su me onda deportovali uz obrazloženje, odluku kosovske policije koja donosi da se udaljim sa teritorije republike Kosova, zbog toga što mi Beograd nije dao zeleno svetlo da uđem. Prema tome, oni su rekli isto da nemaju ništa protiv, a sličnu situaciju doživeo je gospodin Nikolić, ali on na graničnom prelazu. Imam dokument i priložiću vam ga.

Molim vas da mi date odgovor na pitanje, da li je Kabinet predsednika Republike Srbije pravio spisak nepoželjnih? Da li je dao nalog kosovskoj policiji, a što ovde piše? Ako je Euleks prihvatio i rekao da neće da potpiše i da je sve ispravno i dozvolio mi ulazak, zašto su me iz kosovske policije zbog dobrih odnosa sa Beogradom, a kažu da imaju dugogodišnje, vratili? Da li će Vlada Republike Srbije preduzeti nešto da zaštiti svoje građane?

Da li je priznata republika Kosovo ispod žita od aktuelnog rukovodstva Srbije, što se krije od građana Srbije ili nije? Da li se poštuje Ustav Republike Srbije? Da li može jedan narodni poslanik i jedan građanin koji je pošao na svoj verski obred, kao građanin Republike Srbije, uz urednu pozivnicu Svetog Sinoda Srpske pravoslavne crkve, da se slobodno kreće na teritoriji Republike Srbije? Šta je istina u ovome i ko je odgovoran? Dokumenta postoje, čak štaviše dali su mi i rok za žalbu osam dana, policija Kosova.

Da li, kao građanin, mogu da doživim da čitavo pre podne me voze po Kosovu, da me vode u Prištinu, da me vode u Podujevo, da me ostavljaju na ulici među 500 Šiptara tamo i da mi oni dobacuju tamo, zvižde itd, da me ostave namerno na ulici, a oni se povuku da se konsultuju. Kakvi su odnosi Beograda i Prištine sada? Ko je svemu ovom kumovao? Da li neko, jer ako je Euleks sve uredno potpisao…

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na Odboru imali jedan izuzetno dobar sastanak. Nama je jako žao što je ministar bio sprečen da dođe, bili su njegovi državni sekretari i zamenici, pomoćnici. Imali smo jedan problem, jer znam svojevremeno mi smo taj zakon napisali o vazdušnom saobraćaju i on je bio odličan zakon i spreman je bio za parlament.
Međutim, kontrola leta je želela da se menjaju neke stavke u zakonu i taj je zakon posle izmenjen izašao iz okvira EU, tako da smo došli u jednu vrlo nezgodnu i tešku situaciju da na zakon, u načelu, koji danas ministar brani ovde pred poslanicima, ima 41 amandman Vlade, koja je kroz te amandmane pokušala da ga usaglasi sa zakonodavstvom EU.
To je prvi put u istoriji parlamentarizma, mislim da se u ovom visokom domu nikad nije desilo da se na jedan zakon pojave amandmani Vlade u tolikom broju. To je signal da u vazdušnom saobraćaju preduzeća i institucije koje figuriraju nemaju saradnju, da su međuljudski odnosi i da je njihova međusobna saradnja izuzetno loša jer su svi tražili da u zakon ugrade određene pogodnosti za sebe, a posebno kontrola leta.
Svaka čast njima, oni rade dobro svoj posao, ali oni žele da budu kapa i posle dobijanja jednog velikog kredita od 70 miliona evra oni su zauzeli jednu poziciju, želeli su da jedan zakon, koji je bio usaglašen sa EU, potpuno izvedu iz okvira, a mi znamo da je kontrola leta jedinstven sistem u Evropi i da je uopšte vazduhoplovstvo jedinstven sistem koji funkcioniše na evropskom nebu i da sad stupa zakon o otvorenom nebu nad Evropom i tako dalje.
Zato sam tada i dao jedan predlog koji je bio vrlo dobar, da Vlada povuče ovaj zakon, ugradi sve te amandmane u zakon, vrati nazad i dostavi ovom parlamentu, gde bi bio jedan ozbiljan zakon, gde ne bi imali nikakvih promena i izmena, kao što je ovaj zakon o plovidbi.
Zakon o lukama je usaglašen sa EU i to je sad jedan ozbiljan zakon, i stvarno o tom zakonu ne možemo ništa posebno. Biće amandmana, biće nekih predloga, ali je zakon usaglašen i u principu jedan zakon koji ćemo sigurno imati razloga da podržimo jer je usaglašen sa EU.
Ovako sad mi ministra dovodimo u jednu tešku situaciju. On sad brani zakon u načelu, na koji će posle da predloži 41 tačku da se maltene promeni kroz amandmane. Prema tome, ovo je vrlo nezgodna pozicija i za ministra, i za Vladu i za sve nas.
Mi ćemo sad voditi raspravu o nečemu, a znamo da ćemo sve to promeniti posle u raspravi o pojedinostima i potpuno izmeniti određene članove. Moglo je to u jednoj telefonskoj sednici samo da se prihvate amandmani, da se vrati nazad i da bude jedan ozbiljan zakon, koji bismo mi ovde veoma ozbiljno prihvatili.
Zato ima 190 amandmana i zato ima svih ovih problema, i zato smo i ministra doveli u jednu neugodnu poziciju, i zato je Odbor i predložio da posle ove sednice održimo sastanak Odbora sa direktorima ovih ustanova i javnim preduzećima koja figuriraju.
Ne može svaka vaška da bude obaška. Vazdušni prostor Srbije je jedinstven. Direktorat je kapa vazduhoplovstva i vazdušnog saobraćaja i Direktorat daje određene dozvole, saglasnosti i vrši kontrolu i sve ostalo.
Kontrola leta obalja svoj deo posla, ali ne može ona biti iznad Direktorata, ne može preuzimati ingerencije drugih ustanova i sve ovo vodi da u JAT-u na Aerodromu, u kontroli leta, u Direktoratu, u JAT tehnici nisu neki dobri odnosi, usaglašeni odnosi, jer svako je želeo da u ovaj zakon ultimativno ugradi svoja neka rešenja koja njemu odgovaraju.
Zakon mora biti jedinstven i dovesti ovo sve u jednu jedinstvenu dobru poziciju. Zato bi bio moj predlog da se ovaj prvi deo zakona o vazdušnom saobraćaju povuče, da se samo ugrade amandmani, da se vrati u parlament i da ga mi odmah usvojimo po jednoj ozbiljnoj proceduri. Ovako je to neozbiljno.

Gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, mi imamo danas jedan zakon koji ste vi predložili u budžetskom sistemu i vi mislite da će taj zakon rešiti mnoge probleme koji su se nagomilali u ovoj državi i koje niko u Vladi nema snage da počne da rešava. Ništa se, nažalost, evo treća godina je, treća sezona, sada krajem godine završiće se treći ciklus i ni jedan jedini problem nije načet da se rešava. Samo ulazimo u nove probleme, a rešenja nemamo ni za jedan segment u privredi.
Očekivao sam od vas kada ste došli na tu funkciju kao jedna mlada i obrazovana žena, došli ste sa nekim iskustvom, da napravite neke pomake, ali vi u tome niste uspeli, jednostavno, utopili ste se u tu jednu apatiju koja godinama vlada u tom budžetskom sistemu, koja funkcioniše gde mnogi drugi vode i drže ključne poluge punjenja budžeta, trošenja budžetskih sredstava, a vi kao ministar finansija, dobar ministar za Vladu i vladajuću koaliciju, potpisujete, klimate glavom, odobravate, jer nemate kud da bi izašli iz te priče i zato nam sve ovako ide.
Ništa od vas nije bio bolji ni Mirko Cvetković. Sećam se odlično kada sam sedeo u Vladi njega kao ministra finansija. On nikada nije rekao da nešto ne može. Umesto njega za reč se javljao Đilas, neki drugi, treći političar, oni nešto predlože, a on klimne glavom, u redu je, može i tako je sve išlo.
On sada kao premijer isto klimne glavom, sve može, sve je u redu i imamo ove probleme koje u državi imamo godinama i ništa se nismo pomerili.
Očekivao sam neke pomake, ali ih nije bilo. Osnovno, da bi opstala jedna država, mora da ima realno punjenje budžeta. Mi nemamo realno punjenje budžeta već godinama, mi ga veštački punimo i mi jednostavno zadužujemo državu, prodajemo sve što može da se proda, samo da bi jednu godinu preživeli, a naredne godine prodajemo opet i ono što nije za prodaju, što je zlatna koka za Srbiju, ono što nam donosi najviše prihoda, budzašto samo da bi preživeli.
Vi niste imali snage nikada da presečete neke stvari. Posmatram ovu godinu koja je u toku i vi umesto da smanjite potrošnju iz budžeta, da budžetski korisnici manje povlače sredstva, vi kroz kredite investirate i dalje povećavate budžet.
Zamislite koja je to nelogičnost, jer vi podižete kredite i pravite veće budžetske troškove naredne godine nego što su bili ove godine, umesto da kreditnim linijama zapošljavate ljude, donosite nove prihode, povećate izvoz i rasteretite punjenje budžeta, vi ga obrnuto prihvatate. Zašto?
Vrlo često se pitam zašto to radite i otkud vam pravo da tako nešto radite? Navešću vam primer, vi investirate milijardu tamo gde nećemo dobiti dinar naredne godine, već ćemo dobiti novo opterećenje na budžet i ne može nikakav zakon ni promena bilo kakvog zakona da vas izvadi iz situacije u koju ulazite.
Ministri su potpuno raspojasani, razulareni i vi ih nemate pod kontrolom. Nijedno ministarstvo ne možete da iskontrolišete, ni jednu potrošnju ne možete da stavite pod kontrolu. Znao sam da će ovakva situacija biti prošle godine kada je usvojen budžet, kada ste imali na poziciji NIP-a ogromna sredstva neraspoređena, nedefinisana i gde se nije znalo u šta će se ta sredstva trošiti i gde se jednostavno ostavlja ministru mogućnost da jednostavno vodi kampanju, radi i pravi regione, da baca tamo pare i da troši nemilice budžetska sredstva u pogrešne investicije.
Vi ne investirate tamo gde ćete da dobijete prihod, gde ćete da rasteretite budžet za narednu godinu, nego obrnuto. Evo konkretan primer, vi ste dozvolili kao ministar finansija da jedna grupa ministara bukvalno radi šta hoće, kao neka privatna kampanja, da ode tamo na neki ručak, obećaju nešto da se radi, legnu na rudu i ulažu milione para.
Predsednik Saveta je predsednik države. On investira u koridore koji nemaju saobraćaj i koji će da prave gubitak naredne godine, da bi se dodvorio Evropi. Ne investira tamo gde je saobraćaj 27.000 auta dnevno, a investira tamo gde je 3.000 auta dnevno. Da li je to normalno?
Vi ćete iduće godine imati kredit, obavezu. Vi ćete iduće godine imati, 3.000 evra košta održavanje autoputa po kilometru, mesečno. Ogromna potrošnja budžetskih sredstava. Vi radite autoput sada, gospođo ministarka, samo se vi smejte, gde je naplata već 20 godina, a ne radite ga tamo gde će da donese prihod i gde će da otplati investiciju na primer za nekoliko godina i gde će da poveća zaposlenost. Sve se radi politički. Svi vaši projekti koji su sad trenutno u izgradnji su konkretno ispolitizovani i politička ulaganja.
Zašto? Zato što imate koaliciju od 15 koalicionih partnera. Petnaest koalicionih partnera da bi ste namirili, to je preskupa Vlada. Tih 15 koalicionih partnera, da zadovolje svoje birače da bi prošli idući put izbore, oni traže, a vi nemate snagu da kažete ovo može, ovo ne može.
Vi se zadužujete, država se zadužuje. Vi to odobravate, i sve ide na pogrešnu stranu. Uzmimo Staru planini. Da bi određeni političar dobio tamo neko biračko telo, kome je obećao da napravi, uložene su milijarde. I svi su zaboravili Staru planinu. Tamo se više niko ne nalazi, ne ide, ne priča o tome.
Gospođo ministre, kad pogledate zaduženja, kako je moguće da most "Beška", koji je dugačak 2.400 metara na Dunavu, koji će trenutno biti najveći u Evropi, po dužini, košta 56 miliona evra, a most na Savi koja je potok u odnosu na Dunav, gde se gradi, 250 miliona evra. Baš vas briga. Niko to ne kontroliše.
Mi ćemo da kažemo – biće mnogo lep. To ne znači da će biti toliko skup. Kako to lep, neće imati stubove u reci, već će imati sajle i nosiće onaj centralni stub. To je jedan od načina izgradnje mosta, a ovaj drugi će imati 24 redova stubova u reci. Kako je moguće da most na Savi košta toliko skuplje od mosta na Dunavu, gde je Dunav dubok 17 metara, gde je visina jednog stuba 100 metara, gde će biti najviši stub u državi na mostovima i za 56 miliona evra, a ovde se neko razbacuje sa 250 miliona evra? Vi kad se zadužite vi podignete kredit, vi kažete - to je kredit, baš nas briga , to ne mora da se plati iz budžeta odmah.
Zato se događa ovo što se sada događa, da mi imamo jednu megalomansku potrošnju iz jednog malog budžeta, koji je nemoguće rešiti na neki kvalitetniji način. Koliko se zaposlilo ljudi u ovoj godine, koliko se zaposlilo u poslednje tri godine, koliko su se povećali prihodi u budžetu, koliko su rasteretili penzioni fond novi zaposleni koji će uplaćivati u njega? Nijedan. Otpušteni su radnici, smanjio se broj zaposlenih.
Vi sa ovim stanjem sada, kad pogledate odnos radno sposobnog stanovništva, kad pogledate odnos zaposlenih koji stvarno primaju platu, onih koji čekaju posao, kojih je preko milion, broj penzionera kojih je preko milion i dvesta hiljada, kad biste vi uspeli ovo da stavite na noge, vi bi dobili Nobelovu nagradu za ekonomiju. Vaši parametri su svakog meseca sve katastrofalniji i padamo u sve veću dubiozu i ulazimo u veće probleme i imaćemo sve veće probleme sa punjenjem budžeta.
Vi sada nalažete da tu bude neke kontrole. Jeste kontrole, ali stranačke kontrole. Nikada se nije dozvolilo da neka komisija ovog parlamenta, kako smo mi predlagali nekada, iskontroliše određene pozicije potrošnje budžete, nego vi uvek vratite – bila je budžetska inspekcija. Budžetska inspekcija je vaša. Revizionu komisiju ste vi postavili i sve će to da se vrti tako u krug i ništa se u Srbiji bitnije ne može dogoditi.
Uzmimo koliko je uloženo ove godine u izvozna preduzeća i šta to Srbija ima sada da izveze. Ništa, gospođo, malo kukuruza, malo pšenice u bescenje, od toga nema ništa, malo maline, malo šljive, to je sve mrvica. Šta sve uvozimo? Energente, konfekciju, sve živo. Kina će još malo okupirati Beograd. Sada dozvoljavate i tržne centre, otvoreno tržište, mi smo da se sve to otvori, možete doći u Srbiju svi, ne trebaju ni sertifikati, ne treba ništa. Tako je potpuno razbijen jedan sistem u državi.
Vaše banke na poziv ministra Dinkića daju kredite na reč. Ne trebaju ni papiri, ni dokumentacija, ništa. Dinkić je prijatelj Tomice Milosavljevića, Lale Sekulić je na reč, na okretanje telefona podigao kredit od 500 miliona npr. iz "Čačanske banke"i sada je dobio amneziju mozga, sve je zaboravio. Pokupovao je čudo, sredio, otvorio firmu sinu i sada Lale Sekulić penzionerski krcka, ničeg se ne seća, a niko ne sme ništa ni da ga pita, jer svi su učestvovali sa njim u tim radnjama.
Onda ko će da plati onim zdravim privrednicima čije su pare date. Napravio je fabriku lekova, dovozi lekove iz Kine, pakuje, Tomica to kupuje, samo ljuljaj i mi propadamo, a vi ništa. Šta se preduzeli za takve prekršaje? Ništa, nemate snage, gospođo.
Hiljadu stvari se dogodilo, zadužili smo silne kredite, napravili bolnice, kupili opremu. Ljudi zapališe bolnice, nemaju šta da prikažu. Kada je došla inspekcija iz Svetske banke, šta su imali da vide? Ne sme niko da zove vatrogasce. Šta se vi preduzeli? Ništa, jer ako se Tomica izmakne, pade Vlada. Ako Mlađa kaže da padne Vlada, nije nam to privi put, to se njemu vrlo često događa, čim ga neko malo zakači, ali on je odmah i u sledećoj vladi glavni igrač, umesto da ga neko pokupi i kaže – alo, ne može više to da se radi.
Šta je bilo u poljoprivredi? Samo prazna priča. U izgradnji stanova? Dulić je napravio hiljade stanova, ne znam više ko će da živi u tim stanovima, 500 evra su stanovi. Gde su ti stanovi? Pokažite nam samo jedan. Nema ga. Sad idemo u investicije, mi bogata zemlja, dovodimo Kineze da nam prave most. Kreditnih linija ima da zaposlimo naše ljude. Kad nagurate pun Beograd Kineza, ne znam šta ćete posle sa tim, da li će oni otići, a sve će se uvesti iz Kine, i gvožđe, materijal itd? Šta da radi Srbija, od čega da živi? Ovde se sve uvozi, mi izvoz nemamo.
Da li ste nekad kao ministar finansija zapitali Dinkića, ove godine mi smo uložili 700 miliona evra u Fijat, 2010. godine je obećao 200 hiljada punta da će ići na rusko tržište, pa da li neko sme da pita vašeg kolegu Dinkića šta je sa 200 hiljada automobila, gde su oni? Da li su proizvedeni? Ne može ni 10 hiljada, gospođo. Znate li koji su to promašaji? Ko će to da plati?
Prema tome, možete praviti zakone kakve hoćete, sa ovim uvozom, ali bez izvoza nema života. Srbija nema šta da izveze, nema gde da zaposli. Pravimo industrijske zone, pa smo ih nazvali moderno - industrijski parkovi. Znate kako to lepo zvuči kada kaže Mlađa na televiziji – tri industrijska parka gradi u Zaječaru? Zaječar će da procveta. U Krajini pet industrijskih parkova.
Kakav bre industrijski park? Gde je ta firma? Šta bi sa tom "Jurom" u Rači? Svaki dan, ubili ste nas na televiziji. Pet ljudi iz Rače radi tamo, ostali se dovoze sa strane. Šta je problem? Kolike su plate? Kako se puni budžet?
Nema života za penzionere i za penzije dok se ne zaposli novih 200-300 hiljada ljudi u Srbiji. Šta ste uradili na tome da se zaposle ljudi? Ništa. Tri milijarde MMF, to se isecka polako i ništa od toga nema. Stotine miliona tamo, stotine ovamo i ništa od toga neće biti.
Prema tome, savetujem vam da vi ne donosite ove zakone, ili da prišrafite to kako valja ili da se sklonite čestito i pošteno. Svi smo mi ovde odgovorni, i pozicija i opozicija što to dozvoljava. Sve će to nas da košta i debelo ćemo sve to da platimo.
Nikad se niste izjasnili da li Srbiji treba Ministarstvo za NIP. Šta vi radite ako treba Ministarstvo za NIP? Zašto su sve pare u ekonomiji u NIP? Ko je ovlastio jednu stranku da kontroliše kompletne pare u državi? Ko im je dao za pravo? Fond za razvoj, od čega se on puni? Ko ga puni i kako? Koja je administracija koja se tu uključila itd?
Mora nešto da se uradi, ako može da se uradi, a ako ne može, onda morate da se sklonite jer ova zemlja dolazi u jednu tešku situaciju. Dolazi nova godina, ne može narod da plati struju, ne može da plati obaveze. Evo infostan, sto hiljada porodica u Beogradu dobilo je sudske presude koje će početi da se izvršavaju.
(Predsedavajući: Gospodine Iliću, vaših 20 minuta je isteklo.)
Kako da se preživi? Evo i gas će poskupeti. Kako da preživimo ovu zimu, na koji način?

Gospođo predsedavajuća, gospodo i dame narodni poslanici, zamolio bih vas da u ime ''Nove Srbije'' povučemo dva naša kandidata koji su dati za dopunu – Mladena Grujića iz Odbora za evropske integracije i Srđana Spasojevića iz Odbora za trgovinu.
Povlačimo naše kandidate iz razloga koje smo slušali u ovoj raspravi, kada smo videli šta je cilj svega ovoga, kada se ovakvim postupcima i ovakvim dopunama omalovažava Parlament, kada nemate dobre namere da ovaj parlament bolje radi, da ima bolje odbore, da ti odbori rade u interesu građana Srbije, već želite da dobijete apsolutnu većinu u pojedinim odborima gde je vama neophodno i da na taj način ponizite i načisto srozate ugled ovog parlamenta.
To se događalo i sa Poslovnikom koji je usvojen, a isto takvo, jedno prosto siledžijstvo događa se i u ovom parlamentu kada vi želite u određenim odborima da dobijete većinu da biste mogli da radite neke radnje koje su vam neophodne da bi ova oblast opstala.
Vas očekuju veliki problemi u narednom periodu. Očekuje vas budžet. Nemate većinu. Nemate apsolutnu većinu da možete da donosite odluke, već želite na ovakav način i na načine kako se to radi na lokalnim nivoima širom Srbije… Evo, nedavni slučaj u Kraljevu, kada su oteti mandati odbornicima, kada odbornike dovodi policija na sednicu, kada policija dežura ispred vrata, kada u kordonu sprovodi odbornike opozicije, iz sale izbacuje itd.
Takvo siledžijstvo ne vodi ka demokratiji, ne vodi ka onome što smo želeli, ne vodi ka EU, to je sigurno, i zato sam ubeđen da ova vlada i ova skupštinska većina nikada ne mogu Srbiju uvesti u EU, jer smo svaki dan sve dalje od demokratije, a to činite iz prostog razloga da biste bar koji dan produžili vlast.
Zbog toga ne želimo u svemu ovome da učestvujemo i zbog toga povlačimo naše kandidate, jer ne želimo da budemo za potkusur u vašim namerama koje ste iskazali. Vladajuća koalicija nema stabilnu većinu i skuplja poslanike s konca i konopca da bi pojedine odluke donela. To je više neodrživo i nemoguće da se održi.
Evo, vidite, nismo zasedali dugo, a u Srbiji su se događale izuzetno krupne stvari. Sećate se one sednice u Skupštini UN, kada je naša odluka, naša rezolucija iz ovog parlamenta, bačena u korpu za smeće, kada niko o njoj nije razgovarao, već su se smejali i dali su novu odluku u ime ovog parlamenta, koja je iskorišćena na Skupštini UN. Valjda smo bili dužni kao narodni poslanici, valjda ste vi koji vodite ovaj parlament bili dužni da nas bar pismeno obavestite koje su to promene i o čemu se zapravo radi.
Poniženi smo bezbroj puta. Poniženi smo pred našim građanima kada smo ovde insistirali da se usvoji jedna rezolucija o Srebrenici, Bratuncu i svim zločinima na prostorima bivše Jugoslavije. Rečeno je i vladajuća većina je prosto siledžijski donela odluku da se usvoji samo za Srebrenicu, uz obećanje da će u roku od 30 dana biti usvojena i druga rezolucija, koja ni do danas nije usvojena, ni usaglašena, niti je iko pominje.
Tim vašim odlukama Srbija je ponižena, svi mi ovde smo poniženi, poniženi smo pred građanima koji su nas birali jer se tako krupne odluke donose u ovom parlamentu bez našeg znanja i kome god padne na pamet… Dođe jedan ambasador i promeni odluku Parlamenta, javi se Španija i kaže – ta rezolucija ne valja, mi imamo drugu rezoluciju koja će proći. Predsednik se pojavi i razgovara sa EU i kaže – usaglasili smo novu rezoluciju. A šta smo mi u ovom parlamentu? Šta je srpski parlament? Šta mi predstavljamo? Koje mi odluke donosimo?
Sećate se koliko se opozicija borila da se Zakon o informisanju ne usvoji, koliko je bilo rasprava da je on protivustavan. Vi ste uporno tvrdili, ubeđivali da je to sve u redu i uradili ste to što ste uradili, da bi nešto kasnije Ustavni sud to stavio van snage i rekao da je protivustavno.
Sećate se koliko je bilo vaših intervjua, iz vladajuće koalicije, vaših diskusija da Evropa traži da se donese jedan antikorupcijski zakon koji će ovu Srbiju odvesti u EU i da bez toga ne možemo ući i približiti se EU. Kada smo ga doneli, vi ste ga jednostavno vratili, poništili, odložili, šta ste već uradili, da biste sačuvali neke ljude kojima taj zakon nije odgovarao, a da biste podstakli korupciju, a ne suzbili je.
To je dokaz da vi iz vladajuće koalicije radite samo da ostanete još koji dan, još koji mesec, da preživite do kraja godine, od budžeta do budžeta. Nije bitno, možda izgurate i ceo mandat. Evo, tri građevinske sezone su prošle, vi ništa ozbiljno niste uradili. Idućeg proleća vam dolazi četvrta. I samo priče i samo prazne priče.
Zato bih vas zamolio da učinite sve, jer to vam je i dužnost, da ovaj parlament više ne potcenjujemo, da nas ne ponižavate, da nas ne dovodite u neugodnu situaciju da donesemo određene odluke koje neko tamo baci u korpu za smeće i kaže da to ništa ne vredi.
Slušao sam predsednika Srbije koji je predlagao. Zašto se nije pre toga konsultovao sa EU, zašto nije usaglasio predlog? Zašto ste došli u Skupštinu i tražili podršku opozicije? Većina opozicije vam je i dala podršku, jer ste rekli da su, ako je dobijete, ako bude preko 200 poslanika, velike šanse da u UN nešto učinite. Da bi vas Brisel, da bi vas vaši prijatelji iz EU tako išikanirali, tako to odbacili, stavili van snage, da je za nas bilo ponižavajuće da to gledamo.
U tom periodu Parlament nije zasedao. Niste nas udostojili da donesete tu novu rezoluciju i da je pročitate, da vidimo šta je to usvojeno i na koji način, da li je prekršen Ustav ili nije. Da li neko ima pravo da ovde ove odluke Parlamenta tek tako odbaci?
Sećate se da je neki savet za infrastrukturu odbacio koncesiju koju je usvojio ovaj parlament, i to ogromnom većinom, da biste posle pričali… Neki savet na čijem je čelu predsednik države. Hajde da ga krunišemo, pa neka bude kralj, neka bude car, neka odlučuje sam. Ako to već radi, hajde da to i ozvaničimo. Hajde da Ustav stavimo van snage, da donesemo odluku – ne treba nam Ustav ako ga niko ne poštuje.
Ustav se krši na svakom koraku. Zamrzli ste plate, a neki veoma ključni ljudi vladajuće koalicije podižu plate. Podižu ih koliko hoće, rade šta hoće. Bukvalno rade šta hoće. Neki sad ovde hoće da prave neke nove regione, ne odgovaraju im oni. Neke političke. Čega se sve mi nismo naslušali ovih letnjih dana od ministra Dinkića. Gde god ode, on drži neka predavanja. Niti koga on pita, niti njega interesuje Parlament, ni šta kaže vlast, ni opozicija, ni Vlada, ni premijer, ni predsednik, niko. Čovek ode, on je neki solo igrač, koji ima svoju ulogu koju obavlja i niko ništa ne sme ni da mu kaže.
Prema tome, mi smo smešni ovde, kao narodni poslanici koji, jednostavno, radimo svoj posao onako kako treba da radimo, ali vi to sve prekršite, promenite i radite bukvalno šta hoćete. Zato nije ni čudo što sa nama mešetare. Rade šta hoće.
Ovih dana treba da se ustoliči patrijarh. Zar nije sramota za ovaj parlament da niko iz Parlamenta ne može da prisustvuje tom svečanom činu, koji se događa možda jednom ili dvaput u životu nekog čoveka, političara, da predsednik Parlamenta ne može tome da prisustvuje, da šefovi poslaničkih grupa, da narodni poslanici ne mogu tome da prisustvuju, već da sve može da predstavlja samo predsednik države?
Prema tome, mi ne znamo ni ko smo, ni šta smo, ni šta radimo u ovoj Srbiji, u kojoj se bukvalno radi šta se hoće i kako se hoće, gde ovaj narod ne vidi izlaz iz ove teške situacije, posebno ekonomske, u kojoj se nalazi, gde ovaj parlament dozvoljava da ministri ne podnose izveštaje Parlamentu, da Vlada ne podnosi izveštaj, da ona pitanja koja mi postavljamo, a koja ćemo i danas postavljati, postavljamo bezbroj puta, a niko na njih ne daje odgovore... Niko na njih još nije dao odgovore.
Premijeru sam postavio direktno pitanje zašto ne zaustave radove ''Nuba investa'' i zašto se to radi tako kako se radi. Evo, došli su do Niša. Ko je to omogućio ministru Duliću da radi takve kriminalne radnje? Kako može autoput da se daje bez tendera, slobodnom pogodbom? Kako može da se radi bukvalno šta se hoće u ovoj državi, da se menja prostorni plan Srbije itd.? To nikog ne interesuje.
Prema tome, dalje je i suvišno postavljati pitanja nekome ko ne daje odgovore, ko ne želi da odgovori ni na jedno pitanje, već ima samo jedan jedini cilj - da preživite do Nove godine pa posle videćemo, da progurate taj budžet kako-tako pa ćemo videti šta će biti.
Zbog toga imamo tešku situaciju. Imamo najskuplje energente u Evropi, najskuplju naftu u Evropi, najjeftinije proizvode u Evropi, najmanje plate (sada smo ispod Makedonije, Kosova, Albanije). Prema tome, ova Srbija dolazi u jednu tešku situaciju i zato smo i predlagali izbore, koji su jedini način da se nešto učini.
Zato apelujem na opoziciju, da shvatite ovu tešku situaciju i da nema ovde, kao što je sada bilo, prepucavanja između opozicionih stranaka i replika, da shvatimo da imamo jednu bahatu vlast, glomaznu vlast, skupu vlast, koja bukvalno radi šta hoće i koja se ne obazire na opoziciju, na narod koji je u velikom problemu, u velikim mukama, koju ne interesuje srpsko selo, koju ne interesuje ništa što se događa trenutno u Srbiji, već je samo interesuje da što duže traje i da održava vlast kako-tako, pa, bez obzira, posle toga nek propadne Srbija.
Zato vas molim da ove predloge, koje ste dali, povučete. Jer, ovo je sramota, da u jednom odboru, koji je ključni za ovaj parlament, imate odnos 10:7, a u Parlamentu nije taj odnos, odnos vlasti i opozicije nije takav, i to nije ispoštovano i to je kršenje i Poslovnika i svega.
Ne možete vi dopunjavati kako vam padne na pamet i kako hoćete. Nečije mesto mora ostati prazno ako treba, al' ne možete ga vi dopuniti na ovakav način i stvoriti jednu apsolutnu većinu, a nemate prava na to. To vam narod nije dao na izborima. Građani nisu glasali za takav odnos. Ne možete kupovati poslanike, ne možete uzimati, privoditi, držati ih tamo, obećavati itd.
Evo, videli ste Dinkića kada je u Boru obećao kule i gradove. I pobedio je i hvalio se time. Ceo Bor je na nogama, što sad ne ode da im kaže nešto? Sad nema vremena. Sad ima drugi grad da prevari, drugu regiju da prevari. On sad ima svoje ekonomske ambasade, putuje po svetu i sklapa ugovore. Što ne da našim privrednicima po 10.000 evra ako zaposle jednog radnika? Što ne da našima bar po pet hiljada evra, nego im isisa sve ono što zarade i što imaju i dovodi ih u tešku situaciju? Strancima daje po 10.000 evra po glavi zaposlenog, a stranac kada dođe, mi mu platimo da napravi firmu i još mu ostane pride, i da najjeftinije plate koje su trenutno u Evropi, 12-13 hiljada.
Na šta to liči, čemu to vodi? Šta je sa "Jurom", koja je došla u Raču? Tamo ste oduzeli vlast da biste doveli fabriku. I, šta ste uradili? Ništa niste uradili. Obmanuli ste narod i sad iz Kragujevca voze ljude da bi ispunjavali neke radne obaveze. Prema tome, mislim da i najmanje dete u Srbiji vidi velike prevare u ovom momentu.
Sad se pojavljuje nestašica mleka. Pedeset puta sam govorio u ovom parlamentu o tome da će biti nestašica mleka jer ste dozvolili da se uveze mleko u prahu i da potpuno uništi proizvodnju u Srbiji.
Samo se vi smeškajte, gospođo Čomić. Samo vi kršite i Ustav i zakon i Poslovnik i sve ono što treba da poštujete i što treba da vam bude svetinja. Samo vi pravite odbore kakve hoćete, da donose odluke i da, kao i Parlament, posle nekom većinom to izglasavate, a to ovu Srbiju vodi u velike probleme, koji su iz dana u dan sve veći.
Poštujte zakon na celoj teritoriji Srbije. Ovde jednog navijača prebijete za sitnicu, a pogledajte šta vam na pojedinim delovima teritorije rade pojedinci, a ne smete da se javite da ste živi. Zato se trudite, organizujte Paradu ponosa. Mi vam želimo uspeh. To mnogo košta Srbiju, milione evra, što ćete tamo dovesti hiljade policajaca i žandarmerije, da se šepurite da ste uspeli da napravite Paradu ponosa. Ali, vi ste naša bruka, a oni su vaš ponos. A oni koji su vaš ponos, mi se stidimo i njih i vas što je to tako. Ali ne možemo da promenimo do izbora, a nadamo se da će veoma brzo biti izbori. Onda ćemo na izborima videti šta narod hoće. To što narod hoće – ispoštovaće.
Vi sad pričate o nekim promenama, demokratizaciji Srbije, o Petom oktobru. Kako vas nije sramota da pominjete taj Peti oktobar? Iskoristili ste taj nesrećni i izmučeni narod da bi došli neki momci koji sad vladaju, koji nisu bili ni u prvih 10.000 u petooktobarskim promenama. Imate samo Mićuna kao ikonu ovde, vodite ga kao masku, sve ovo drugo je prošlo.
Prema tome, videćemo šta će biti, a vas molim, povucite ovo, jer ovo je najveća bruka za Srbiju, da posle nekih demokratskih promena pravimo ovakve odbore na silu, nešto što ne liči...
Počeli ste da razgovarate s opozicijom preko video-linka u emisijama kao što je "Upitnik". Vaši ministri ne smeju da se sučeljavaju s opozicijom, ne smeju u oči da ih pogledaju, već voditeljka preko video-linka kaže – dosta, pa isključi. E, pa, ne može tako. To ni Sloba nije radio kada je bio najveći diktator... (Predsedavajuća: Dvadeset minuta.) … a, verujete, vi sada to radite. Nedavno sam gledao i stvarno je to bruka za Srbiju. Vi ćete, još malo, s nama ovde da razgovarate kroz neke...

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako ružno što smo se danas okupili, gde je jedan deo Vlade došao da zatraži  od poslanika podršku za odluku koja će biti donesena.
Koliko vidim, vi u Vladi nemate jedinstva oko te odluke. Neki ministri iz nekih partija koje su u koaliciji potpuno ignorišu ovu odluku i danas nisu prisutni ovde. Oni radi neki svoj posao, vode kampanju, prave neke regione, šta sve ne rade po Srbiji, dele neka sredstva. Evo, vidim tandemi koji su se posvađali - nema mog prijatelja Mrkonjića i Kalanovićke, nema Dinkića. Vidim da je s gospođom Dragutinović potpuno u razlazu i niz drugih problema koje vi imate u Vladi.
Da li vi to možete da prevaziđete? Meni je bilo veoma nezgodno da slušam diskusiju ministra Dačića. Veoma pažljivo sam slušao. Čovek lepo objasnio. Da li naši političari koji odlaze vani, koji odlaze u UN, koji odlaze u Brisel, opomenu nekoga da postoji Rezolucija 1244, koja mora da se poštuje? To je temelj. To je nešto osnovno što smo mi dobili i zašto je rat prekinut i na tim osnovama, na tim temeljima gradi se danas Srbija.
Međutim, vidite i sami, Međunarodni sud, on tu Rezoluciju ne uvažava, ne poštuje. Kako će poštovati neke druge odluke? On ne poštuje ništa.
Mi sad nismo ni merodavni da kritikujemo sud. Sud radi svoj posao i njemu je neko naložio da tako radi. Nemojmo sada pričati o nezavisnom sudstvu.
Ne vidim ovde, da se samo vratim još jednom na Vladu, i ministra, sigurno je Bradić podneo ostavku pošto mu je pao na Ustavnom sudu Zakon o informisanju jer smo mi ovde danima objašnjavali da to nije u redu sa Ustavom. Mislim da je podneo ostavu, gospodine predsedniče. Je l' tako? Vidim da ga nema ovde, nije prisutan.
Očekujem još neke, kad padnu ovde neki zakoni, da će neki ministri korektno podneti ostavke i povući se.
Moj zemljak i prijatelj, Vuk Jeremić, očekivao sam da podnese ostavku posle ove odluke suda, što je prirodno, normalno i to se dalo očekivati i to bi bilo lepo, a ne da nas ovde satima ubeđujete. Ne treba nas da ubeđujete. Zašto niste ubedili sud? Zašto niste izlobirali? Zašto niste ubedili sudije? Vi ste to radili danonoćno. Glasanje – deset, četiri, devet, pet, šest, kako beše, to je znak da niste uradili posao, a neko ko ne uradi posao mora da se povuče. To je neki moralni čin.
Prema tome, očekivao sam pre neki dan da ministarka pravde podnese ostavku kada je branila zakon da može da izvršna vlast i zakonodavna da se prepliću, da isti ljudi obavljaju. Vi ste to branili i bilo je logično da se borite protiv toga. To je osnova borbe protiv korupcije. Ne možete dozvoliti da se tako nešto dogodi.
Gospodin Vuk Jeremić je trebalo da podne ostavku još kada je objasnio nama ovde da Euleks ulazi, da prihvatamo Euleks sa nekih šest tačaka. Šest tačaka ne postoji. Mi smo prihvatili zaobilazno Ahtisarijev plan i sami sebi iskopali rupu iz koje ne možemo izaći, i sami sebe upleli u jedan bezizlazan položaj iz koga ne možemo izaći.
Očekivao sam neki dan da se ovde dogodi, birali smo guvernera, bili smo vrlo ozbiljni. Guverner nas nije udostojio da se pojavi. Mi smo ga čekali. Čoveka smo izabrali, niko ga nije video. Čovek nema ga da dođe. Mi ga čekamo i on neće uporno da dođe i nije došao do kraja sednice.
Gospodine predsedniče, vi ste ga predložili. Zašto nije došao bar da klimne glavom – dobar dan, ja sam gospodin Šoškić? Bilo bi nam drago.
Znači, mi ne poštujemo sami sebi, e onda neće ni oni spolja da nas poštuju. Moramo poštovati sebe. Moramo poštovati svoj parlament.
Gospodin Šoškić je trebalo da dođe, morao je da dođe. Mi smo izabrali i neke sudije Visokog saveta, i isto nisu došli. Čekali smo ih i oni nisu došli. Sutra da ih sretnemo na ulici, na hodniku, ne znamo da smo ih izabrali, ne znamo ko su ljudi. Prema tome, to nije lepo.
Možda vi to ne znate i molim vas da se takve stvari ne dogode, da biramo važnog funkcionera koga predlaže predsednik države, on je vas ponizio a i nas. Nije došao, nije seo. Nije morao ništa da govori, samo da klimne glavom i da kaže – dobar dan, ja sam taj i taj, i mi bi bili zadovoljni, ali nije čovek došao.
Mi ovde nekad satima čekamo ministra Dinkića. On po dva dana ne dođe. Ceo dan se šetamo po hodnicima a njega nema, on posle pošalje gospođu Kalanović tobože da ga zameni i tako se održi sednica. Nema ga ni sada. Neće čovek da dođe. Neće nikada da dođe i kada dođe on samo bude minut-dva i magla.
Prema tome, molim vas da upristojimo malo ovu instituciju i da je uvedemo u red.
Imam jednu primedbu i na predsednika Vlade. Gospodine predsedniče, pazite kada gledate demokratske države, udruženje vinogradara, proizvođača mleka, kada traži sastanak oko nekog važnog pitanja sa premijerom, sa Vladom, oni im omoguće i uvek se sastanu, uzmite Francusku, Nemačku, uzmite mnoge države sveta. Mi smo tražili sastanak sa vama o ovom pitanju o kome danas raspravljamo. Gospodin Nikolić je javno izašao i izneo. Vi ste morali da napravite jedan sastanak. Ne možete da nam donesete odluku.
Zamislite juče, zovu nas iz Skupštine i kažu – gospodine Iliću, sutra je sednica Skupštine. Već sat je na sajtu odluka, nađite je i pročitajte. Tako su nas obavestili za današnju sednicu. Kažem im - ja sam u Manastiru Ravanica, ima neka tamo proslava i sada ne znam da li imaju sajt, kako da je pročitam? Oni kažu – snađite se negde, nađite tamo na nekom sajtu, pa pogledajte to i sutra dođite izjutra na konsultacije, a posle je sednica Skupštine.
To je i suviše neozbiljno. To je i suviše neozbiljno za jedan parlament, to je neozbiljno za sve nas i zato smo mi iz opozicije ljuti, i to nas sve nervira. Zato je ovo možda jedina prilika da, gospodine predsedniče, vama to kažem, a vi pozovite pa im recite da se malo uozbilje.
Meni bi bilo drago da počnemo da funkcionišemo onako kako treba da funkcionišemo, da počnemo da radimo onako kako to dolikuje jednom ozbiljnom parlamentu jedne ozbiljne države, da ne ponižavamo sami sebe jer onda će nas manje ponižavati i sud u Hagu, i Skupština UN, i Savet bezbednosti i svi će nas manje ponižavati ako mi sami budemo poštovali više sebe i svoje institucije.
Molim vas da ovo pitanje koje je danas na dnevnom redu razmotrimo, da ga možda malo i popravimo ovim amandmanima koji su dati, i nije to ništa strašno, nešto popraviti, doterati. Možda je dobro i možda je odlična ideja, o čemu je gospodin Dačić govorio, ako neko ne poštuje Rezoluciju 1244, trebalo je neka tužba da bude, ta bi tužba podstakla nekoga da razmišlja da je prekršena Rezolucija Saveta bezbednosti 1244. To je trebalo da se uradi i ne treba tu biti sujetan, već to treba i prihvatiti.
Prema tome, mi jesmo za jedinstvo o važnim pitanjima za Srbiju. Mi jesmo za poštovanje dogovora, ali verujte mi imamo sada tu Skupštinu UN koja je izuzetno važna. Šta ako i tada bude negativno i šta ako tada izgubimo bitku? Onda mora nešto da se uradi. Mora da budu izbori, moraju da se podnesu ostavke. Politika je promašena.
Vi ste obećali, gospodo iz vladajuće koalicije, sećam se, sto puta ovde ponovili - i Evropa i Kosovo. Kosova nema, za sada, Evrope nema. Šta se tu dogodilo? Privreda, evo, pričamo neki dan, ministar jedan izađe i objasni - dolazi Fijat, preseljava sve fabrike, Italijani kažu – šta vam pada na pamet, to nema veze. Znači, ne može više da bude tu laži, da bude prevare, da sami sebe lažemo, da lažemo i narod, i naše institucije i da ovde dolazimo sa lažnim obećanjima itd.
Prema tome, mnogi ministri kada dođu u ovaj parlament daju nam neku lažnu nadu, lažna obećanja. Mi tražimo istinu. Ona je bolna i nemojte da mislite da ste vi izgubili Kosovo. Kosovo se gubi godinama. Mnoge vlade u kontinuitetu su ga gubile i mnogi predsednici su ga gubili. Vama je možda zapalo sad onaj finiš, ali pazite jednu stvar, mi vas ne optužujemo da ste vi direktno krivi, ali vas optužujemo da ste mnoge stvari mogli da popravite i nemojte nam davati tu lažnu nadu i lažna obećanja, ako i sami znate da je za lažna obećanja vreme prošlo.
Imalo je prilike da se mnogo štošta uradi. Sećam se, 2000. godine, u prvom srpskom pregovaračkom timu oko Kosova, sa pokojnim Zoranom Đinđićem i Vladikom Artemijem i još nekima sam učestvovao. Sećam se tačno šta je rečeno. Sećam se šta je od nas traženo.
Neću sad da vam odnosim vreme, a mogli smo mnogo štošta da uradimo i mogli smo posao da završimo i mnogo bolje i mnogo povoljnije. Sećam se odlično da smo četiri puta bili u Beloj kući i razgovarali o tom problemu. Bilo je načina za rešenje. Tvrdoglavost pojedinih ljudi, tvrdoglavost i kruta jedna politika dovela nas je ovde gde nas je dovela i podeljenost u Vladi.
Neću sada da citiram i da ovde neke ljude brukam koji su prisutni, ali mnogi koji su sada na najvišim državnim funkcijama bili su i posle u pregovaračkim timovima i skroz su pričali drugu priču. Sećam se odlično te priče i oni se sećaju odlično, i neki su prisutni u ovoj sali. Oni su rekli - znate šta, Kosovo, to vi radite, u redu je kako god kažete, ali malo mi zbog naroda, znate, moramo tamo. E, ta priča je uništila Srbiju.
Vi niste tad u toj priči bili, gospodine Tadiću, niste učestvovali u tome, ali vam kažem, ali neki vaši sadašnji saradnici jesu. Sećam se kod Olbrajtove kad smo sedeli i kada smo razgovarali o tome, oni su rekli – pa, mi moramo to, daćemo vam mi sve samo mi da dođemo na vlast, sve ćemo vam dati, nije bitno. Šta se sada dogodilo? Sada se situacija menja.
Sećam se kada smo imali razgovore i u Prištini, kada su nam posle kamenovali autobus itd. i kako smo prošli i šta je ko govorio. Mnogi danas pričaju dvostruku priču. Da nije bilo te dvostruke priče, mi bismo sada imali mnogo bolju poziciju, lakšu poziciju, da smo imali čvrst stav.
Drago mi je, puno mi je srce, kad neko kaže – nećemo prekršiti naš Ustav, nećemo ga prekršiti. Ako nešto ne valja, promenićemo ga, ali nećemo ga prekršiti, dok je ovaj današnji Ustav važeći, a ne - politika malo tamo, malo ovamo, dajete jednu priču za strance, jednu priču za domaće i onda se sve ovako i završilo.
Vama, gospodine predsedniče, pred ovu veliku odluku suda zameram što se niste pojavili u Bratuncu. Ako ste bili u Srebrenici, morali ste biti u Bratuncu. To je bilo osnovno, jer i tamo su žrtve, nek je manje, nek je i upola, ali su ipak žrtve.
Morali ste biti u Bratuncu, bili ste u Srebrenici, budite i u Bratuncu i namirite, da građani kažu – naš predsednik je bio i na jednom i na drugom mestu, osudio i jedno i drugo i morali smo ovde doneti te deklaracije koje smo donosili, i jednu i drugu, i ne deliti žrtve, jer sve su to ovi spolja iskoristili i videli da se mi ponašamo neodgovorno, neozbiljno prema sopstvenom narodu. To su veliki problemi, to nismo smeli da dozvolimo i zato smo doživeli ovaj poraz. Ovo je veliki pravni poraz.
Čuo sam ovde gospodina Batakovića, izuzetno ga cenim godinama i, čak štaviše dobri smo prijatelji, govori o nekom ekspertskom timu, jakom timu. Sad pitam samo jednu stvar. Taj tim je izgubio utakmicu. Sada postavljam pitanje – jedan od članova tima, gospodin Varadi, radi u Budimpešti na fakulteti, čiji je to fakultet? Ko ga finansira? Ja znam, ali vas to pitam. Ko je tamo?
Slušao sam pre neki dan Vojina Dimitrijevića, koji valjda vodi neku nevladinu organizaciju – ko je finansira? Raspitajte se malo ko finansira Vojina Dimitrijevića. Nemam ništa protiv, ali treba videti to. Da li ti ljudi sada mogu da se nađu u nekom timu, ali moramo biti veoma jasni, veoma precizni i moramo imati odgovore na mnoga pitanja. Zato će gospodin Vuk Jeremić da izgubi utakmicu kao kapiten jednog tima, ako su mu falš igrači ubačeni unutra. Svi pomalo, i vi izgubiste utakmicu. Je l' tako? Možda niste krivi, možda ste verovali nekim ljudima, ali kapiten je kriv jer izabere pogrešan tim.
Prema tome, molim vas da o ovim pitanjima razmislimo i da ih konačno počnemo rešavati. Ova priča oko EU mora se završiti. Morate biti precizni, ovo što je gospodin Dačić postavljao, niz pitanja ovde, to vi njima treba da postavite kada ih viđate. To je trebalo Bajdenu da postavite, EU. To su veoma važna pitanja, jer na ta pitanja oni moraju da daju odgovor, ako žele sa nama ozbiljnu saradnju.
Igrati se sa Srbijom, provlačiti je, sećam se 2000. godine, kada smo prvi put razgovarali, rečeno je da 2004. godine Srbija ulazi u EU, pa je pomereno na 2007. godinu, pa 2011, a onda je otišlo unedogled. Zašto? Zato što su neki naši političari doprineli da se udaljimo od EU, od onih osnovnih principa koji su u startu bili dogovoreni. Ne možemo ući u EU sa narodnim kuhinjama i da se hvalimo da ih imamo, na primer, 700.000 u narodnoj kuhinji. Ne možemo ući u EU sa ovolikom nezaposlenošću. Naravno, gubićemo te utakmice.
Zato vas molim, gospodine predsedniče, pošto smatram da ste vi izabrani od ovih građana neposredno, da preduzmete neke mere i da neki ljudi, a posebno oni koje vi ovde treba da pošaljete i da ih pošaljete kod nas, da ih opomenete da stvarno dođu i da budu prisutni.

Meni je drago da smo mi dobili na Odboru za saobraćaj i veze izuzetno puno amandmana koji su bili dosta dobri i da poboljšaju malo zakon, jer mi smo znali kada je zakon usvojen da će biti određenih problema, naročito što se tiče novčanih kazni, zatim zatvorskih kazni za neke prekršaje.
Meni je drago da je jedan deo amandmana prihvaćen i poboljšan je zakon, ali bilo bi dobro da je još jedan deo amandmana prihvaćen, da ne bi kasnije sigurno na jesen ponovo stavljali ovo na dnevni red i usvajali neke nove amandmane.
Prema tome, mi smo bili sigurno za to da se ipak još jedan deo amandmana, koji su bili izuzetno značajni, prihvate da bi poboljšali zakon i da bi imali sigurno mogućnost da ovaj zakon dugo traje. Meni je drago da je ovaj zakon pisan jednim delom i za vreme mog mandata, nešto je malo ispravljen, da je dosta dobar zakon i da je dao efekte u bezbednosti saobraćaja.
Ali, ostaje jedna činjenica koja je izuzetno važna, da moraju neki magistralni putevi da se izgrade u autoputeve jer je nemoguće održati bezbedan saobraćaj tamo gde je frekvencija saobraćaja izuzetno velika.
Ne možemo govoriti o bezbednosti saobraćaja bilo kakvom zakonskom odredbom ako imamo na magistralnom putu, na primer kod Lazarevca 27.000 auta dnevno, ako imamo na primer u Ćelijama 17.000 auta dnevno, što zahteva, da bi saobraćaj bio bezbedan, autoput, a ne magistralni put.
Znači, na tome se mora raditi i to se mora staviti u prioritet. Ne da se rade autoputevi tamo politički gde se zahteva, već tamo gde diktira frekvencija saobraćaja. Nemoguće je i treba ubrzati ove radove na mostovima oko Beograda, na obilaznici oko Beograda, šteta je što je to stalo. Nemoguće je reći da će biti bezbedan saobraćaj na Gazeli, ako je ona projektovana za 40.000 automobila dnevno, a već sada imamo 160.000 auta dnevno.
Bez obzira, bilo kakav zakon, bilo kakve kazne ne mogu toliko uticati da se saobraćaj poboljša i da smrtnih slučajeva, saobraćajnih nesreća bude što manje ako je tehnički nemoguće da se saobraćaj odvija. Zato apelujem na nadležne i u Ministarstvu policije, a i u infrastrukturi da ubrzaju gradnju ovih puteva gde je neophodno da se izgradi autoput da bi se kvalitet saobraćaja znatno poboljšao, a samim tim i bezbednost.
Prema tome, bio sam za to da se usvoji još jedan deo amandmana koji su bili izuzetno dobri od političkih stranaka koje su davale, međutim, neka praksa da se amandmani opozicije ne usvajaju nije dobra jer imalo je mnogo dobrih amandmana. Sada smo čuli jedan amandman koji je bio dosta dobar i trebalo ga je podržati.
Ne možemo, da bi imali bezbedan saobraćaj, deliti amandmane na poziciju i opoziciju. Dobar amandman, koji može poboljšati sigurno i napraviti veću bezbednost u saobraćaju, mora se usvojiti, bez obzira ko ga predlaže. Toliko. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo došli u Skupštinu da radimo i mogu da primetim da je vladajuća koalicija napravila ogroman učinak. Da ne nabrajam ono da u jednoj godini usvojiti 400 zakona odjednom, to se potpuno razvio sistem jedne države, potpuno se menjaju odnosi, to bog ne može da se snađe u svemu tome.
Pogledajte naš učinak, smenjen guverner, izabran novi guverner u jednom danu.
Izbor Visokog saveta sudstva i to je završeno, i sad krećemo na 80 amandmana iz trgovine i bijemo bitku dok ne završimo posao noćas. Mora da se završi jer gori pod nogama. Ne znam kome to gori, šta se tu događa? Zamislite ove tri oblasti, koje nemaju veze jedna sa drugom, uraditi u jednom danu i terati to noćas do ponoći. Bitno je da se uradi, da se završi, da se sutra nekome pohvali, okrene i da se kaže - gledaj šta smo danas učinili.
Gospodine ministre, je l' vama stala krava na nogu da toliko žurite da se o ovome se raspravlja i posle šest sati i da se sve ovo na brzinu pređe, ovi pametni amandmani od opozicije koji su bili ponuđeni? Ima tu mnogo dobrih amandmana. Sve je to odbačeno.
Gledam kako se to radi po odborima. Ja vodim jedan odbor. Danas se javila jedna grupica, donela dva amandmana. Hajde odbor do dva amandmana, sutra se javili, imaju još jedan amandman. Hajmo još jedan amandman. Tamo neko napravi dil, donese amandman, pritisne, uceni i oni kažu - daj nek prođe, daj molim te nek prođe to. Na šta to liči?
Gde ide ova institucija, ovaj parlament? Na šta će ovo da liči ako se ovim tempom nastavi? Uostalom, vi socijalisti se borite da možete da obavljate sve funkcije. Vaši ljudi mogu da rade sve, oni su univerzalni i evo vi se borite da jedan čovek sve funkcije u tom gradu, regiji, u Republici, ne ispuštate ništa, držite kao terijer kad se pohvatate i ne date. I tu menjate zakone i ne dolazite u Skupštinu.
Vama je parlament kao usputna stanica. Ima nekoliko ovih koji sede ovde, otkunjaju, odremaju, dođu pomalo. Ovaj gospodin u prvom redu, meni vrlo simpatičan, on sve pohvali. On je tu dežurni da pohvali, da kaže kako je to sve lepo. Još vam samo fali ovaj iz Niša Boško o pravosuđu da priča i on sve pohvali, a potpuno je sahranio pravosuđe.
Gde vi vodite? Ne znam kakva je vaša uloga ovde, sedite. Ima li za vas da nešto da nije u redu u ovoj državi? Ima li nešto da kažete - ljudi ovo nema smisla, ovo je prešlo sve merice?
Gospodine ministre, što se trgovine tiče, u trgovini niko nikom ništa ne plaća. Da li vi to znate? Znate li da je trgovina, sa svojim plaćanjem, sa svojim lancima, sa monopolom koji imaju pojedini, sahranila potpuno srpsku privredu? Znate li šta radi uvoznički lobi, šta radi izvozni lobi? Sve isti ljudi. Ne može da se uveze, izveze itd.
Vi ovde imate nekoliko dežurnih poslanika koji dođu, koji dobiju instrukcije da sve pohvale, napadnu ako se neko suprotstavi bilo čemu. Oni se odmah tad mobilišu, uđu u salu i to odmah ne daju, ne daju reč da se kaže na Vladu.
Samo čuvajte Vladu i ne dajte Vladu. Ne dajte je do zadnje kapi krvi. Može Srbija da propadne, pazite, u Kraljevu čuvajte Simovića i ovog Šljivića, ponavljam, samo njih dvojica da ostanu u opštini, svi drugi, ako treba, žandarmerija će da ih iznese iz opštine, da ih raseli, da ih skloni, ali mora da ostane i mora da se održi vlast po svaku cenu.
Kakav sud? Ne znam, pitao bih gospodina Boška, nema ga ovde, on i ne dolazi. Doduše, sada je i on zauzet mnogim funkcijama. Mislim da on više i ne zna koliko ima funkcija. Što se pravosuđa tiče, kad ga nešto pitate on kaže – ljudi, nemam vremena da dišem. On je pravosuđe uzeo u svoje ruke, da to potpuno uništi.
Juče sam pitao gospođu ministarku Malović što ne podnese ostavku, zašto se bruka? Sedela je tu na vašem mestu, bruka se, donosi neki zakon i stidi se toga što donosi. Posmatrao sam je i pitao – izvinite, što ne podnesete ostavku? To je časno, to je pošteno. Čovek podnese ostavku, skloni se, raspiše izbore, pa neka narod bira. Vidite ljudi da ne možete ništa da uradite. Da vam nije bilo ovog Josipovića ovde, šetate ga po Beogradu ovih dana, nigde nije moglo da se prođe, šta biste interesantno doneli u ovu Srbiji u letnjem periodu?
Pravili ste juče bahanalije, prekjuče po ceo dan i to ste odradili i to se tako završilo. Nema ništa novo. Šta je u privredi? Pričali ste o Šarićima, na primer. Sad i o njima ne pričate. Neko vam je rekao da prekinete, valjda, naložio vam neko. Šta se tu dogodilo, ne znam. Tu ste bili tako aktivni.
Koliko ste bili oko "Satelita" aktivni? Rekli ste afera ima da se istera, a kad je izašo Davinić, izneo podatke i rekao ko mu je naložio, kako i šta, ućutali ste. Sad trgovinu ne smete ništa da pipnete. Vi kao mače oko varenike. Ovi amandmani, ne sme ništa da se uhvati, ništa da se ne pipa i ostaje ono što se i događalo.
Prema tome, ovo je bruka da mi danas u jednom danu po ovoj skapsi, po ovoj vrućini sedimo u ovom broju i raspravljamo, zamislite u jednom danu o izboru guvernera, u danu kada je dinar katastrofalno loš, u svojoj istoriji kada ima najmanju vrednost u odnosu na evro. To je današnji dan, ministre. Da li je tako? Danas ima najmanju vrednost u svojoj istoriji. Mi smo izabrali novog guvernera.
Niko ne kaže ni koliko je para potrošeno za stabilizaciju, ni dokle je došlo, ni šta se dogodilo, ni koliko se para ubrizgalo u Trezor, odakle, kako, na koji način. Ljudi, mi smo postali zemlja čuda. Pogađamo mostove koji još nisu projektovani slobodnom pogodbom, ono, slobodne ruke. Postavljamo kamen temeljac sada za nešto što će se graditi ko zna kada, možda iduće godine. Postavljamo kamen temeljac za nešto što nije projektovano. Možda će da omaši taj kamen temeljac.
Da li ste vi bili ministre na otvaranju kamena temeljca? Kako znate gde da ga pobodete, ako nije još projektovan? Kažu projekat je gotov tek za tri meseca, a vi ste pobili kamen neki tamo. Vi ste prešišali Mrku. Znate ono za vreme obnove kada je u gepeku imao onaj kamen, iznese, postavi i dalje u gepek kamen vraća i ajmo, idemo dalje, šest, dvanaest opština danas i idemo. I vi ste to počeli sad da radite.
Da li spremate izbore? Šta se događa u ovoj državi? Ima li neko merodavan da nešto može da kaže? Evo premijer je izašao i javno je rekao da je kriza prošla. Rekao je da će svi građani u drugoj polovini godine osetiti boljitak. Ovo je druga polovina godine. Imate kalendar. Već mesec dana smo u drugoj polovini godine. Dolazi i Guča i polaze deca u školu, gotovo.
Prema tome, ovo je sve tužno i smešno. Stvarno je jadno i bedno da u jednom danu jedna ozbiljna Skupština raspravlja da smeni guvernera, postavi novog guvernera, reši pitanje Visokog saveta pravosuđa i kaže – nema odustajanja dok se ne završe amandmani noćas. Spremite se dobro poslanici i uživajte, sedite i radite.
Prema tome, ne vidim čemu tolka žurba. Ozbiljne države promene godišnje 10-5 zakona, rasprave traju mesecima. Evo vaši prijatelji, vi stalno pričate da ste za evropsku Srbiju, evo pogledajte, i mi smo za Evropu, ali za onu pravu Evropu, a ne ovo o čemu vi govorite. Evropa raspravlja, na primer, tri meseca o jednom zakonu važnom, a mi ovde sve završimo očas posla. Sad smo Poslovnik promenili i sad će da bude udri dokle stignete.
Izađete uveče, održite predavanje, obradujete penzionere da će dobiti po 5.000 dinara, obradovali ste i ove u javnom sektoru – 5.000. Znate šta to znači? To je čudo za državu. Ljudi, da li vi shvatate u kom vremenu živite? Znate li kolko građana gladuje, ne može da preživi, ne može da plati porez, ne može da plati osnovne obaveze, ne može da kupi ništa, ne može da se leči? Afere za aferom se stavljaju pod tepih.
Šta je bilo sa onkologijom? Jeste ili nije? Šta je bilo sa vakcinom, ministre? Hoćete rešiti, gde je ta vakcina? Pa, niste nadležni vi ni za šta, ne znam što ste danas došli ovde, ovo smo mogli i bez vas da istučemo ove amandmane, ali nema onaj koji treba da dođe.

Gospodine predsedavajući, meni je jako teško. Možete da brišete šta god hoćete, najradije bih izbrisao ovu Vladu, dao vam otpremninu, ljudi, evo sve otpremiste u penziju. Dajte i vas da otpremimo i da raspišemo izbore, neka ovaj narod bira, neke normalne ljude. Ne mora ovde prisutne ili ne znam koga već, ali nešto da se dogodi.
Sa vama više nema života. Ovo je poteralo. Ne znamo kud ide. U nekom smo ćorsokaku. Niko ništa nikome ne plaća, niti se šta radi. Evo, Jura je došla u Raču, 900 zaposlenih, to se mahalo dva meseca.
Gospodine ministre, posla nema. Koridori se ne rade. To je priča. Na severnom kraku koridora radi samo 80 ljudi. Pričamo o milionskim poslovima itd.
Sve je stalo, poljoprivreda - ubi grad. Pojedine opštine, čuli ste, imaju dve rakete. U Kraljevu su imali tri rakete. Oni su bili najbogatiji. Sa dve su odbornike hteli da gađaju, iz opozicije. Sve se ovo završilo ovako kako se završilo. Nema šta da se ovde povezuje, nego vas molim da u 18.00 časova prekinete ovu lakrdiju. Dosta je bilo za danas. Danas ste napravili dobar učinak, možete šefu posle da se pohvalite da ste imali dobro.
Proslavite, brate, izbor guvernera. Hajde, napravite neki koktel, nešto uradite. Čestitajte čoveku. Nemojte samo ovde donositi i donositi, a ne znate više ni šta donosite. Ovi mučenici kad dođu da glasaju, ovih dana kada ih privedete ovde, oni ne znaju ni šta glasaju, neće znati više ni šta glasaju, ni šta se glasa, ni šta se juri.
Uozbiljite rad ovog parlamenta, gospodine predsedavajući. Ovo je postala jedna lakrdija. Evo, vidim da ovo ne liči ni na šta i ne vodi nigde.
Posmatraju ovo malo i stranci, neke ambasade, neki ozbiljni ljudi. Da li ste videli ono šta su vam napisali dekani pravnih fakulteta? Ono je bruka da pročitate. Šta vam ljudi kažu od struke? Nemojmo se više brukati, nego dajte malo, uozbiljite rad ovog parlamenta, da on ima svoje radno vreme i polako.
Evo, vama je vreme odavno isteklo. Ne znam što sedite ovde, u ovoj skapsi, ali evo, zahvaljujem vam se. Samo sam hteo da vas opomenem da ipak je preteralo sve merice i sve granice.
Gospodine predsedavajući, vi ste ozbiljan čovek. Izuzetno vas cenim i poštujem, i očekujem da prekinete ovu lakrdiju i dosta je bilo za danas. Sa ovako malo poslanika ovako važne stvari, ovako krupne odluke donositi u jednom danu, što je mnogo, mnogo je.

Želim da iskoristim stranačko vreme koje imamo – 10 minuta. Gospodine predsedavajući, prekršili ste Poslovnik, dali ste gospodinu Milivojeviću reč da replicira, a uopšte nije imalo nikakvog osnova, nije bio predmet moje diskusije. On uvek replicira kad treba da se brani, on je jedan od tih stubova poslednje odbrane Vlade.
Želim da vam pojasnim neke stvari. Prvo, podržavam amandman gospođe Tabaković. Drugo, gospodin Milivojević je izneo niz neistina i trebalo je da mi dati reč za repliku, a sad koristim stranačko vreme koje pripada NS, iz prostog razloga što ne može niko pljuvati ovde i iznositi neistine i laži.
Tačno je da smo mi hteli da napravimo fabriku duvana i da smo dobili sve papire i dozvole koje je potpisao pokojni Đinđić, i Vlahović kao tadašnji ministar, a tačno je to da je Dinkić obećao nekim drugima da će u Senti da im da fabriku, pa je uslovio tu Vladu, i tačno je i to da nisu znali kako da prekinu našu investiciju da bi uradili sa "Filip Morisom" i ostalima poslove koje su ugovorili na veliko.
Oni su napisali jedno obrazloženje, kao Vlada, koje još uvek čuvam. Oni su za fabriku sa obe ruke, cela Vlada, ali je jedan problem – na tom području nema pet megavata struje i neće imati u narednih ne znam koliko godina. Predlažu investitorima da reše pitanje snabdevanja strujom, odnosno predlagali su da tu imaju nalazište uglja, da prave maltene termoelektranu, da bi pravili fabriku. To je smešno.

Molim vas, morate prihvatiti nešto. Pogrešili ste i prekršili Poslovnik. Dali ste reč poslaniku koji je izvređao, izneo niz neistina. Rekao je da smo juče usvajali zakone silne u primeni. Nije tačno. Mi smo juče ceo dan usvajali izmene zakona protiv korupcije, koji treba da se primeni.

Gospodine predsedavajući, član 104. je povređen. Ne želim više da vi omalovažavate narodne poslanike, kada dozvoljavate nekoj gospodi koja može da replicira i da priča šta mu padne na pamet, a da vi to posle zatvorite, ne date reč.
Upozoravam vas i umoljavam kao ozbiljnog čoveka, rekao sam, koji predsedava ovim parlamentom, da morate ili ne dozvoliti nekome da otvara pitanja, da otvara replike i da otvara neke probleme i neka pitanja, a ako već dozvolite, morate dati repliku.
Prema tome, ovo što radi gospodin Milivojević, ovo ne radi niko. Ko je on u ovoj državi? Ko je on u ovom parlamentu da može da uđe i da priča šta mu je volja i da niko ne može da mu replicira? On nije toliko važan da mi obraćamo pažnju na njega, ali ove uvrede koje on daje, a posle kao slina dođe na hodniku i vuče me za rukav i moli – izvini, burazeru, znate ovo, znate ono…
(Predsedavajući: Primerite rečnik.)
Samo želim da mu kažem – sram te bilo i stidi se, koga ti predstavljaš?

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas na sednici želimo da donesemo neke dopune i promene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Stičem utisak, prisustvujući ovoj raspravi i slušajući vladajuću koaliciju, a jako mi je žao što je gospođa ministarka koja prisustvuje ovoj sednici potpuno izašla iz jedne priče borbe protiv korupcije. Mislim da se vi ovim promenama i dopunama zalažete za bolju korupciju. Vi želite da je podgrejete, da je forsirate, da je sakrijete, da je razvodnite.

Vi imate jedan zakon koji je donesen, koji je jasan i glasan. Mi smo ovde čuli pravnike koji su govorili da se poštuje pravo, da se poštuje zakon, da se ono što se donese otpoštuje do kraja.

Znači, imamo jasno definisan zakon i jasno definisan rok koji je sve rekao. Sada dolazi politički problem. Vi imate jednu političku ucenu i iz Vojvodine, i iz Srbije. Šta se događa? Mi sada želimo da izbalansiramo sve i da upropastimo zakon. Zakon sa ovim promenama neće ličiti ni na šta.

Član 11. potpuno će da uništi ovaj zakon. Imaćemo jedan zakon za koji, na primer, i vi sami ne znate šta hoćete sa njim. Gospođo ministarka, da li vi branite korupciju ili ste za korupciju? Da li je vama jasno da se odvaja zakonodavna od izvršne vlasti ili želite zakukuljeno, zamumuljeno, jedan politički bućkuriš, da se donese jedan bućkuriš od zakona, gde tobože da sakrijemo, treba da konsultujemo neke naučne institucije? Kakve, bre, naučne institucije? Zakon je zakon. Zakon ima svoje članove koji moraju da se poštuju.

Šta sada hoćete sa ovim zakonom? Šta je vaš cilj? Da opstane Vlada. Je l' vas neko ucenjuje? Bio sam u jednoj prethodnoj vladi i pala je Vlada najviše zbog ovakvih ucena. Neka padne i treba da padne Vlada kada ne može da opstane.

Nemojte se brukati. Ovo je sramota za srpsko pravosuđe. Ovo je sramota za svakog priučenog pravnika. Ovo je za najmanjeg pravničića nekog bruka u Srbiji. Ne znam kako se vi osećate kao ministar. Da li vi želite ovde da budete neka figura, da pokrivate neke dilove političke itd., ili želite da budete ministar koji će donositi određene odluke da se zakon mora poštovati!

Mi ovde želimo da ovaj parlament sačuva svoje dostojanstvo, da ovaj parlament ne donosi jedan zakon, a posle nekoliko meseci razvodni taj zakon da ne liči ni na šta. Sve smo tako zakone upropastili, gospođo Malović.

Mi smo doneli neki Zakon o javnim nabavkama. Mislio sam da je loš, da ga treba popraviti. Ali, sada smo rekli da može i slobodna pogodba, može i sve, samo da opstane Vlada. Evo, ovde mi slušamo jednog poslanika koji pokušava da nam objasni nešto, ali znamo šta je cilj. Šta je cilj?

Ovde je pojedinac jači od ministarstva vašeg. Ovde je vaše ministarstvo palo na ispitu. Vi mora da podnesete ostavku, da se ne brukate više. Vi morate da odete. Vi morate da odete jer svaki proces koji će ugroziti Vladu vi morate da podržite da ne bi Vlada bila ugrožena.

Molim vas, pogledajte presude, vaš sud, vi se borite za reformu pravosuđa, vaš sud je doneo u Kraljevu odluku u upravnom sporu završenom donesena je presuda, a onda Vlada donosi zaključak koji je stariji od sudske presude.

Policija dolazi da otpoštuje zaključak Vlade, iznosi odbornike legitimno izabrane, iz parlamenta, iznosi za noge i ruke i izbacuje ih na ulicu. Jeste li vi to gledali? Da sam pravnik, da sam ministar pravde, otišao bih kući.

Ne treba se brukati. Treba otići. Treba shvatiti vreme kada treba otići. Znači, ovo su neki ljudi zamesili, zagazili, udrobili, zadrobili, umešali. Šta sada vi ovde sedite? Da nas ubedite da je ovo dobro. Ovo nije dobro. Ovo nije ni E od EU, ovo nema ništa ni sa Evropom, ni sa bilo kim. Ovo je jedna bruka za Srbiju.

Šta sad u Vojvodini neki važan tip tamo, hoće čovek da bude na više funkcija? Da li verujete, gospođo ministarka, da vi imate čoveka ovde, jednog direktora u javnom preduzeću koji radi na tri mesta, u dva-tri javna preduzeća, a ima falš diplomu?

MUP je otkrio da je diploma falš i ne sme niko da ga pipne jer će da padne Vlada. Sada je neko tamo rekao – nemoj da ga dira neko. Vi svi ćutite kao seka Perse, seli i samo ćutite. Samo neka Vlada traje još do nove godine, pa ćemo videti iduće godine šta ćemo. Je li tako?

Šta je sa programima? Šta je sa "Satelitom"? Ne smete da pipnete nikoga. Videćete sada kada vam izađe Šarančić šta ste mu našli, gospođo ministarka. Da li ste mu našli nešto? Da li ćete mu naći nešto? Mnogima tražite lupom nešto, a kod nekih milijarde stoje. Sme li neko da pipne tamo?

Kako je Dinkić izašao sa stavom za Mila Dragića? Da li je dobio on oslobađajuću presudu, gospođo ministarka? Šta je sa "Lukom"? Šta je sa "Ušćem"? Šta je sa problemima? Kako to da je zastareo postupak "Sartida"? Kako to da je nestala fascikla cela iz Vlade, nema dokumentacije, nema ugovora, nema ništa? Ko je to mogao da ukrade i da odnese negde? To se pravi ovakvim kršenjem zakona.

Gospođo ministarka, mi ćemo ovde postaviti mnoga pitanja, malo je ružno, na kraju ćete morati davati odgovore, pa ćemo prozivati imenom i prezimenom da se taksativno nabroje neke stvari ovde i da se definišu, da se tačno zna šta ko radi.

Ovde imate kršenja zakona koliko hoćete. Vi uopšte nemate definisano ništa. Ovde radi ko šta hoće. I sutra da opstane Vlada sve ćete učiniti, menjaćete zakone. Sramota je, mi se vrtimo u krug. Znate li da je prošle godine doneseno četiri stotine zakona, vi se hvalite iz vladajuće koalicije. Evo, sada se hvalite da je negde oko dvesta valjda u ovoj polovini godine.

Koja je to zemlja koja u jednom mandatu jedne vlade donese šest stotina zakona? Da li vi shvatate da je to normalno zakonodavstvo, normalna država? Zamislite kada promenite šesto zakona u dve godine i dalje idete punom parom, a sve iste zakone vrtite. Dođe Žika, menjaj zakon zbog Žike, posle se javi Pera, onda udri ponovo.

Evo, sada ćemo opet menjati, evo jedan zakon za godinu dana tri puta menjamo. Zašto? Da ne nabrajam koji, vi to dobro znate koji. Evo, treći put ćemo ga menjati, i opet ćemo i danas kad razgovaramo o tom zakonu i pričamo, npr. na odboru neko kaže – znate šta, njega ćemo za dva meseca ionako da promenimo opet.

Dajte jednom da napravimo zakon, gospođo Malović. Da napravimo zakon da vi stanete kao stena ispred zakona, kao ministar pravde, i da kažete – ovo je zakon i tačka. Ovo ne može da promeni niko, neka padne vlada, gospodine Cvetkoviću, pašće vlada, ali je pala, zakon ne može da se menja, jer je evropski zakon, jer je pravi zakon, jer je zakon koji štiti zemlju od korupcije.

Nego ćemo sada malo menjati, pa ćemo malo popuštati, pa ćemo davati, pa ćemo činiti i šta ćemo napraviti na kraju? Ništa. Korupcija cveta, a mi se borimo protiv nje. Kako?

Znate li vi, gospođo, da su korumpirani oni koji su u Vladi? Kad je čovek u opoziciji ne može da bude korumpiran, je l' tako? Sada kada je u Vladi, vi ga zaštitite, ne sme niko da ga pipne, jer će da padne vlada i onda razvijamo korupciju.

Sutra ako neko ode u opoziciju onda će se svi oboriti na njega, a svi ga teraju da krši zakone i da pravi prekršaje da bi Vlada opstala. Svi kažu – ne diraj Peru, ne diraj Mlađu, ne diraj Žiku, pade Vlada, popuštaj, popuštaj, daj mu, menjaj, daj amandmane, piši amandman, evo ti amandman, samo ga predaj. I brukamo se. E, naravno, sutra ćemo da jurimo nekoga tamo itd.

Molim vas, kako ste mogli da dozvolite kao ministar pravde, zamislite sad sa Kinezima ovu bruku, poterali smo most sa 370 miliona evra i doterali smo ga na 170 miliona slobodnom pogodbom, bez projekta, još projekat nismo napravili. Ko je taj genije ko je mogao da raspravlja o hiljadu pozicija koje nisu još projektovane.

I još neko jutro u "Jutarnjem programu" hvali se jedan naš političar, kaže – zamislite, mi smo spustili cenu sa 370 miliona evra na 170 miliona evra. Šta vi mislite, je li to dobar zakon? Je li to u redu?

Sada pravimo autoput, potpisali smo sporazum. Dulić kaže – još nisu gotovi projekti, ali je cena ugovorena, slobodnom pogodbom, pa kud puklo da puklo. Tako smo i za Rafineriju doneli odluku. Da li vi znate da je Skupština opštine Smederevo potpisala, njen gradonačelnik, Ugovor za Rafineriju kod Smedereva, a da nema odluku Skupštine. Sada se trguje.

Da li vi znate, gospođo Malović, da se mandati u Kraljevu kupuju, trguju? Da li znate da je čovek priznao i potpisao da je nateran bio da proda mandat, potpisao izjavu, izašao javno i pročitao izjavu na konferenciji za novinare. Šta je bilo? Ništa. Da li je Tužilaštvo reagovalo? Nije.

Deset hiljada evra, dvadeset hiljada evra, čovek kaže – pogrešio sam, prihvatio sam, potpisao, napisao, overio i pročitao na konferenciji za novinare. Ali, nema veze. Zaključak Vlade je da tamo mora neki, ne znam gde ste ga navatali, Simović da bude gradonačelnik.

Niko ga nije izabrao, a vi ćete da iznesete sve Kraljevčane napolje iz opštine ako treba i samo da ostane Simović i Šljivo, i da oni vode opštinu. Ovi drugi će dolaziti povremeno u goste da urade nešto, ako treba, ali samo da opstane Vlada. Je l' taj Šljivo mora da opstane, inače, ode Vlada. Ako on ne bude tamo funkcioner pade Vlada.

E to je bruka, i vi umesto da to isečete, imali biste podršku svih nas. Mi vas podržavamo, neću da se ovde trošim, prošli put mi gospođa Čomić kaže da nisam hteo da slušam njeno objašnjenje, dala mi je i kaznu itd. Neću ni da vam repliciram, neću ništa, samo ću da vam kažem da je ovo bruka za Srbiju, da je ovo sramota za Srbiju. Ovo je bruka za jednu državu ozbiljnu.

Mi smo svaki dan dalji od EU, gospođo. Da li verujete, posle 5. oktobra bio sam u Vašingtonu sa gospodinom Đinđićem. Nama je obećano i u Briselu, 2004. godine ste članovi EU. Onda su počeli Zemunci, Surčinci, dižu se mašine u vazduh, došao je profesor Čume, akademik možda je postao ovih dana, i sve se to upropastilo.

Onda su nam rekli 2007. godine, ali utegnite to. Mi nikako. Kažu – 2011. godine, hajde ljudi, evo dajemo vam šansu, pa 2017. godine, evo sad 2018. godine. E, sada se šapuće, nema ništa od toga, propala stvar. Propala stvar, jer sve ono što smo nekad usvajali, pričali, evropski zakoni, Evropa, sve to sada pade u vodu.

Sad mi imamo naše lokalne političare, interne ovde u zemlji koje moramo da čuvamo i da ih negujemo, da ih pazimo i mazimo i nemoj oni slučajno da odu negde, da propadnu, jer propade nam država. Mi moramo sad da redefinišemo stav sa MMF, jer jedan ministar hoće da ubere neki poen. Neki će tamo da deli, neki će ovo.

Da li znate koliko je korupcije bilo u Aranđelovcu na izborima. Kako mogu ministri da rade ovakve stvari, ministar deli šporete, ministar na šleperu deli šporete, ministar deli farmerke, ministar deli tamo konzerve. Čijim parama je kupio? Ko mu je dovezao? Ko mu je omogućio?

Deli se novac. Ministar Bogdanović, gledao sam, deli novac u Leposaviću na izborima, deli kalendariće, a iz njih ispada po deset evra, po pet evra, padne ljudima na ulicu, oni se sagnu, pa kao sklone, kao ništa nije bilo, idemo dalje, a oni drugi bogme, umnožavaju se u red kad vide da malo ispada iz kalendarića i neki dinar ili neki evrić. Prema tome, pisali su ovde neki poslanici, pisali su, slikali, prikazivali fotografije i šta se preduzelo. Ništa.

Mi vršimo vlast, mi gazimo, idemo evropskim putem, mi smo poterali, pa gde izađemo, nije bitno. Sad gde ćemo stići, videćemo. Molim vas, lepo, da li je Davinić lepo izdiktirao spisak ljudi koji su ga naterali da potpiše za satelit. Šta je Tužilaštvo preduzelo oko toga? Ništa.

Da li čovek je lepo rekao, evo nedavno sam sreo ga na ulici i razgovaram, i čovek lepo kaže, taj i taj i taj su mi rekli to i to da moram da završim. Ko su ti? E, boga mi, najviši vrh jedne države, pa druge države itd. Kad vi razgovarate sa ovim predstavnicima nekih država, da li vi razgovarate s njima, je l' to iskren razgovor, da se isporuče, da se daju počinioci određenih krivičnih dela, da se raščisti, razjasni ili je to samo maska za nas ovde.

Molim vas, činite ustupke jedni drugima, dogovarate se, hajde uradite nešto konkretno. Povucite ovaj zakon iz procedure, evo ja ću vas podržavati do kraja života. Uvek, kad god budete negde da se glasa, kazaću - bravo ministarka, takav nam ministar treba.

Ovde nam treba ministar pravde koji će da lupi šakom o sto i da kaže – ovo ne može. To je prava stvar. Svi će pravnici u ovoj državi da vam aplaudiraju, i sudije, studenti, profesori, opozicija, pozicija i svi će vas podržati. Nekolicina će da se buni, ali to je minorno.

Nemojte ovaj zakon podržati, jer ovaj zakon nije dobar za Srbiju, nije dobar za državu. I zato, gospođo ministarka, odluka je u vašim rukama. Donesete li ovaj zakon i usvojite li sve ovo što je neko obećao, nema svrhe da budete tu. Lupite li šakom o sto, bićete dugo ministar u ovoj državi i biću ponosan što imam ministra pravde kao što je gospođa Malović, koja je imala petlju da nešto preseče.

Danas raspravljamo o jednom zakonu o kome smo nedavno raspravljali i gde smo stavljali amandmane da nešto treba da se promeni, da je neprimenjiv, da su kazne dosta velike i da nisu prilagođene našim uslovima primanja u Srbiji. To se sad i pokazalo da ima jako puno problema.
Međutim, mi smo juče na Odboru prihvatili sve ovo u načelu i smatramo da treba Zakon poboljšati. Drago nam je da se broj saobraćajnih nesreća i poginulih smanjio. Međutim, treba prihvatiti neke amandmane koji su dati i koji su vrlo korektni, da ne bi ponovo za nekoliko meseci imali opet sličnu situaciju da ovaj zakon dođe u skupštinsku proceduru da bismo ga poboljšali, a sad je prilika kroz amandmane koje su dale političke partije i koji će biti u drugom delu rasprave.
Prema tome, zamolio bih nadležne i Vladu da razmotre amandmane koji su potpuno opravdani i da ih prihvati da ne bismo dolazili u situaciju da u novembru-oktobru ponovo stavljamo ovaj zakon u proceduru jer bi bilo izuzetno neozbiljno da jedan ovakav zakon za godinu dana tri puta bude u skupštinskoj proceduri.
Međutim, želim jednu stvar da napomenem. Tačno je da se smanjio zbog velikih kazni i velike kontrole koja je sada primenjiva itd. broj saobraćajnih nesreća, ali isto tako naš saobraćaj ne može biti bezbedan i ne može biti u skladu sa zemljama koje su to prilagodile zbog toga što imamo izuzetno uvećan saobraćaj na pojedinim delovima magistralnih puteva. Na primer, na magistralnom putu gde je bezbednost saobraćaja nemoguća da se odvija ako je saobraćaj veći od 12.000 auta dnevno.
Imamo slučaj kod Lazarevca gde je saobraćaj 27.000 auta dnevno. Imamo saobraćaj na Gazeli koji je 160.000 dnevno, a projektovano je na maksimalno 40.000 automobila. Imamo saobraćaj u Ćelijama 17.000 dnevno. Sećam se kad smo mi radili istraživanja, u Preljini 15.000 auta dnevno.
Bez obzira na zakone, bez obzira na kazne, bez obzira na kontrole, na izuzetno povećanu kontrolu ljudi koji se bave time, nemoguće je da saobraćaj bude bezbedan jer je izuzetno veliki saobraćaj u odnosu na projektovani saobraćaj na pojedinim deonicama puteva.
Zato je potrebna izgradnja autoputa i zato je izuzetno neozbiljno bilo ugasiti koncesiju koja je već bila došla do kraja i zadovoljiti neke koji su to tražili, ultimativno postavljali da bi podržavali Vladu i naravno sada ići na ovu varijantu o izgradnji autoputa sa nekih sitnih nekoliko milijardi iz NIP-a i obećanja neka da će turska kompanija bez tendera nekom slobodnom pogodbom vršiti kad se to isprojektuje itd, da će uraditi autoput.
Kad bi se radilo ovim tempom kako je predviđeno i po sredstvima koja su, vidim, predviđena za ovu godinu, bilo bi potrebno preko 20 godina za izgradnju autoputa, na primer, Beograd-Preljina. Pitanje je da li postoji potrebe za tim autoputem jer će otići saobraćaj, jer će se i taj narod raseliti. Bez autoputa u pojedinim delovima Srbije nema života jer je nemoguće da se odvija saobraćaj, nemoguće je da cirkuliše saobraćaj onim intenzitetom kojim je potrebno.
Prema tome, zamolio bih da se ovaj proces izgradnje autoputa ubrza i da se uozbilji, i sve ovo što se radi sa slobodnim pogodbama i gašenjem javnih nabavki stvarno nema smisla jer to je neozbiljno. Sećam se dobro da je tender za autoput imao 23.000 strana.
Dulić nedavno reče da projekti nisu u redu, da on traži da se preprojektuje to. Međutim, dok se to uradi nemoguće je potpisivati sporazume ako nema projektne dokumentacije, ako to nije urađeno u skladu sa zakonom. Nemoguće je ići na neke slobodne pogodbe. Pratio sam sad, dobro je da se uradi most na Dunavu, dobro je da se spoje Zemun i Krnjača, ali je isto tako neobjašnjivo da je pogodba počela sa 370 miliona evra i da je skinuta na 170 miliona evra.
Napominjem, most Beška na Dunavu se radi za 56 miliona evra koji je bio na međunarodnom tenderu. Prema tome, kako je to moguće? I suviše je neozbiljno licitirati tako te cifre bez projektne dokumentacije, bez ičega i sklapati neke sporazume. I suviše je neozbiljno ako jedna država ponudi da uradi nešto za 370 miliona evra, a to se spusti na 170 miliona. To je ili neozbiljna ponuda ili je izvođač neozbiljan, ili projektna dokumentacija neće biti u skladu sa zakonima i propisima koji su važeći. Nešto mora tu da ne valja.
Nije trebalo gasiti koncesiju. Po koncesiji sada bi autoput već bio preko 50% izgrađen i urađen. Jedna priča koju ovih dana priča ministar Dulić, ne poznajući najosnovnije pravilo urbanizma, da on prelazi da radi sa strane Novog Beograda autoput prema južnom Jadranu i da će preći Savu mostom, i da je to bolja varijanta, i kritikuje varijantu koja je bila preko Umke, jeste neobjašnjiva.
Ako je u prostornom planu predviđeno da autoput krene preko Umke, treba ga nastaviti. Tačno je da tu ima klizište Duboko, ali klizište postoji, njega ionako moramo da saniramo jer je nemoguće da se odvija saobraćaj po sadašnjem autoputu.
Ako smo iz Beograda kompletan koncept saobraćaja podesili i izveli sa dve trake prema Obrenovcu, gde će se kasnije nastaviti autoput prema južnom Jadranu, sada ići na varijantu Novi Beograd i sve to ponovo raditi, znatno ćemo ugroziti saobraćaj i znatno ćemo otežati saobraćaj.
Uzmite sam izlazak da bi se uključili na autoput na Novom Beogradu, da dođete od Skupštine do Novog Beograda da se uključite na autoput, više vam treba vremena nego autoputem da stignete, na primer, do Preljine. To je neobjašnjivo i zato je ta varijanta otpala jer su stručni timovi koji su to radili potpuno odbacili tu varijantu kao nepraktičnu varijantu.
Niko nije ispitao da li sada na ovom delu mosta koji će se raditi na Dunavu postoje klizišta, da li će sutra biti ugrožen saobraćaj, kao što je slučaj sa starim mostom na Beškoj, gde se pojavilo klizište i gde jedan stub klizi u Dunav. Ta ispitivanja nisu urađena, a već je napisan sporazum, već je pogođeno i postavljen je kamen temeljac.
Po meni je to i suviše neozbiljno i moramo veoma ozbiljnije prići izgradnji tih saobraćajnica da bi imali sutra bezbedan saobraćaj.
Ne možemo zakonima i kaznama dovoditi u red saobraćaj ako ne održavamo puteve, ako ne radimo projekte i ako ne gradimo autoputeve, tamo ne stoje zbog intenziteta saobraćaja neophodno.
Možemo raditi koliko god hoćemo, ali uzmimo standarde Evrope, za kilometar autoputa i magistralnih puteva potrebno je 3.000 evra za jednu traku mesečno za održavanje puta. Mi to ni približno ne radimo, i signalizacija i sve ostalo.
Molim predstavnike Vlade, a posebno ministra Dačića, da se potrudi da ovo pitanje koje se provlačilo kroz amandmane, da se definišu naseljena mesta i da to pitanje razrešimo, jer ćemo inače morati to kasnije u zakonu da menjamo, jer je to neophodno sada. Ako pođete Ibarskom magistralom, ispada da ste svuda u naseljenom mestu.
I isti onaj predlog koji je dat, koji je izvanredan, ne možemo gde je škola obeležena i kad škola ne radi u dva-tri sata po ponoći zaustaviti saobraćaj i svoditi ga na 50, npr, na magistralnom putu, a škola ne radi u jedan sat po ponoći, u dva sata po ponoći, a kada vas zaustavi saobraćajac i kazni, on je potpuno u pravu, jer stoji saobraćajni znak da je tu škola.
Cele noći saobraćaj se odvija usporeno, a nema potrebe za tim, jer te ustanove koje su definisane u zakonu ne rade određenim danima, za praznike ili kad su školski raspusti, a posebno noću, u noćnim terminima.
Molim vas da deo amandmana prihvatite da ne bi došli u situaciju da sutra ponovo menjamo ovaj isti zakon, jer bi bilo i suviše smešno da to radimo u jednoj godini tri puta, da isti zakon dolazi u skupštinsku proceduru. Toliko. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam jedan zakon koji će imati  neke novine, neke veće izmene i koji će nešto značiti više za Srbiju u trgovini.
Videvši ovaj zakon, slabo se šta menja, jedino ova stavka da ministar odlučuje o tim hipermarketima kvadrature preko dve hiljade metara kvadratnih, što neće nešto posebno ekstra promeniti i uticati na srpsku trgovinu.
Očekivao sam posle vašeg velikog iskustva, gospodine ministre, jer vi ste već devet godina prvi čovek srpske trgovine. Vi ste tri godine bili ministar trgovine u Vladi Zorana Đinđića, tri godine predsednik Privredne komore i sada ste ministar u ovom mandatu već treća godina.
Znači, vi ste čovek koji je izuzetno odgovoran za srpsku trgovinu, za stanje u Srbiji koje je nastalo, za srpske proizvode, za toliki srpski problem izvoza i toliko forsiranje srpskog uvoza.
Uvoznički lobi niste uspeli da razbijete. Uvoznički lobi bukvalno u Srbiji radi šta hoće. Sada kad pogledate hipermarkete, kad uđete i vidite, čovek se neprijatno oseća. Mi nemamo ta državna skladišta, nemamo mogućnosti da uskladištimo i kad dobro rodi, kao što je bila prošla godina. Imali smo jabuku u otkupu tri dinara i nije je hteo niko. Evo sad u hipermarketima ona je 40, 50, 60 dinara, 35 dinara najjeftinija.
Šta se tu događa? Ko tu profitira? Zašto i kad nam rodi ne znamo da iskoristimo i da izvezemo? Da li taj uvoznički lobi nema nikakvu kontrolu? Isto tako izvoznički lobi bukvalno radi šta hoće.
Nedavno kad smo čuli da je uvezeno meso iz Mađarske, svinjsko meso posle toliko godina, mi smo u Srbiji izuzetno razočarani. Kad se uvozi meso iz Argentine, uvozi piletina iz Brazila, uvozi svinjetina iz Mađarske, to je potpuno uništilo stočni fond u Srbiji. Mi ga više i nemamo. Godine su potrebne da ga zanovimo. Za ovih deset godina on je potpuno uništen.
Mi sad pričamo o obostranom sporazumu sa EU, a šta to mi imamo da izvezemo? Kukuruz i pšenicu po 12 dinara u otkupu, gde nema nimalo zarade? Pa to će svako da kupi ako ponudite na tržištu tako jeftino, a mi se hvalimo - najveći izvoznici u poljoprivredi, a u stvari prodajemo kukuruz i pšenicu.
Šta je sa ostalima? Šta to Evropa kupuje od nas? Malinu, pečurku, višnju u bescenje kad rodi i ništa više. Šta je sa velikim izvoznicima iz Srbije? Ko će da pokrije ovoliki uvoz koji je sada trenutno u Srbiji prisutan?
Uđite u hipermarkete o kojima pričate i na koje ćete vi sad davati dozvole, gde želite da ogradite da treba, tobože, studija uslova, kako ovde rekoste, da se pravi, da li on može da se montira u centru grada ili u užoj zoni centra grada? Već su svi namontirani tamo gde je najglavnije. Ko bi pametan da dozvoli u udarnom delu Beograda, gde se spajaju stari i Novi Beograd, na Ušću da se napravi hipermarket? Zar je to bilo najneophodnije u tom mestu, u toj zoni?
Vi ste bili, gospodine ministre, ponavljam, u ovom veku glavni čovek trgovine. Vodili ste Komoru i vodili ste trgovinu kompletnu konstantno. O tome ste sigurno odlučivali ili sa jedne ili sa druge pozicije. Vaša stranka je bila na vlasti i u Beogradu.
Ko još normalan u srcu Beograda, u jezgru, u centru grada napravi toliki hipermarket, koji izgleda kao neka prevrnuta ogromna kutija koju obilazimo kad prolazimo, gde se skuplja hiljade ljudi i trguje?
Sad kad uđete u taj jedan hipermarket i pogledate: sve je strana roba. Gde su srpski proizvodi? Sada kad pogledate posle prodaje "Soko Štarka" Hrvatima, posle prodaje mnogih firmi Hrvatima, hrvatski biznismeni su najveći izvoznici iz Srbije, a ne srpski biznismeni. Srpski biznismeni nemaju šta da izvoze. Hrvatski biznismeni su najveći izvoznici iz Srbije. Da li vi to znate? Sigurno znate, naravno.
Da li je Vlada imala mogućnost da se izjasni o prodaji važnih prerađivača kao što je "Soko Štark" i velikih izvoznika? Mi smo potpuno uništili izvoznike, mi uvozimo sokove. Zar je moguće da ne može deset godina da se reši pitanje "Budimke", "Srbijanke" i mnogih srpskih izvoznika? Zar je moguće sada da Srbija uvozi čips, a bili smo najveći izvoznici?
Zar je bilo normalno da neko najveću čipsaru u Čačku, koja je 90% izvoza radila za rusko tržište, upropasti prodajom nekom čoveku koji je posle nekoliko dana bio uhapšen i to pitanje nije rešeno? Zašto se to ne reši? Gde će proizvođači krompira da plasiraju svoje proizvode? Ko će da ih otkupi? Gde će da ih prodaju?
Prema tome, mi nemamo izvoz, a bili smo veliki izvoznici poljoprivrednih proizvoda prvenstveno. Mesa. Sećam se "Stočara", ne znam da li se i vi sećate. Do vašeg dolaska, to je bio najveći izvoznik mesa u jugoistočnoj Evropi. Hiljade tovilišta stoji prazno u Srbiji. Hiljade farmi za živinu, farmi koki nosilja itd. stoji prazno. Ili nije rešeno pitanje vlasništva ili su u privatizaciji upropašćene, unakažene, kupio ih neko itd.
Prodaje se "Maksi". Kaže Mišković rešio da proda "Maksi" Belgijancima. Tu radi 20 hiljada ljudi. Cela naša trgovina, monopol zasnovan je na tom sistemu. Da li imate stav Vlade o tome? Ko su ti ljudi koji će da uđu sutra da kupe "Maksi" i čiji će proizvodi unutra da se ubace? Da li će opet biti novog uvoza i da li ćemo mi ovde jesti sve i svašta bez sertifikata, nekvalitetno itd?
Videli ste, ovim novim zakonima, gde se pozivamo na EU, mi smo potpuno uništili srpsku pijacu, koja je bila osnov snabdevanja pravom zdravom hranom građana Srbije. Sve potpuno uništili. Zašto smo je uništili? Uništili smo je zato što smo hteli da budemo moderni, savremeni, da donesemo neke zakone na koje nas niko nije ni terao.
Mi smo nedavno imali ministra Dinkića u Kosjeriću, otvara destileriju alkohola, a nekoliko kilometara odatle postoji ogromna, koja stoji prazna i ne radi. Zašto ne radi? U Osečini isto tako stoji prazna sa druge strane i ne radi, ni ona ne radi.
Imali smo fabričicu izvanrednu šumskih proizvoda. Uništili je. Došli su neki, kupili je, demontirali opremu, izvezli i zatvorili fabriku koja sad stoji kao avetinjski neki grad. Niko ne pita - da li ima neko odgovoran u Srbiji što se to tako dogodilo?
Uništili smo i hladnjače, pojavile se neke Viktorija grup, dođu pokupe sve, ko su šta su, ne znam, ali verujte, sve to pogase i odu. Da li je njihov cilj da uđu i da ugase to prilikom privatizacije i da stave katanac ili da puste u funkciju i da proizvode?
Prema tome, nemamo izvoza i to je danas veliki problem Srbije. Veliki izvoznici, poput "Petoljetke", "Magnohroma", propali su. Uvoznici, automobilska industrija, milijarde smo uložili u program "Fijata", rečeno je – nema više automobila, svi će pasti na kolena, dolazi "Fijat", 200 hiljada automobila 2010. će da proizvede, od toga ogromna količina ide na rusko tržište.
Šta je sa tim projektom, gospodine ministre? Nema ništa. I dalje ovde su prisutni neki drugi automobili drugi, uzmimo "mercedes", "opel", naravno "audi" itd. Nema tog Fijatovog programa, nije zaživeo. Svi kooperanti su propali.
Sada je glavni hit - Jura napravio firmu. Svaki dan vrtimo – 900 radnika se zaposlilo, a 400, sto puta sam čuo u vestima – Dinkić je rešio u Nišu, koji je uništio Elektronsku industriju, uništena Mašinska industrija, uništen Niš kao grad mašinske industrije, ali zato će sada da dođe veliki gigant od 400 zaposlenih, koje ćemo mi da platimo po jednom zaposlenom 10 hiljada evra, da stimulišemo iz budžeta.
Zašto nismo stimulisali belu tehniku u "Slobodi" Čačak? Samo je malo trebalo da proradi i da bude gigant, jer je bila pionir u beloj tehnici i najveći izvoznik bele tehnike u jugoistočnoj Evropi. Zato što smo platili "Gorenju" da uđe ovde i da napravi novu fabriku i da mi stimulišemo četiri i po hiljade evra po zaposlenom "Gorenje".
Samo po dve hiljade evra od toga da smo dali "Slobodi", ona bi bila gigant, domaći proizvod, kompletno i pionir je bila u beloj tehnici u Srbiji. Kada je "Sloboda" radila belu tehniku "Gorenje" nije znalo za belu tehniku.
Mi samo - neka dođe sa strane, e tu ćemo da stimulišemo, damo, a ove naše domaće ćemo potpuno da uništimo. Njima ne damo ništa.
Rečeno je i vi ste govorili stotinu puta, podstičimo izvoz, kupujmo domaće, Fond za razvoj se usmerava ka izvoznicima, izvoznici blago vama, evo ceo Fond za razvoj je okrenut ka vama. A šta se dogodilo? Sada slušamo da su u Fondu za razvoj pohapšeni ljudi, da je to bio partijski posao, da su partijski ljudi držali ceo Fond za razvoj i sa njim raspolagali onako kako treba.
Sve se ovo odnosi i ovo je sve vezano za trgovinu, zato što nemamo dobre zakone da zaštite, ministre, domaće tržište, kao što sve zemlje rade. Srbija je postala odgrađena avlija. U nju muže da uveze robu ko god hoće.
Da li vi znate koliko je mesa ubačeno preko Kosova u Srbiju, koliko tona mesa? Šta mislite, zašto Albanci dolaze i glasaju za predsednika opštine Draškovića u Medveđi? Bio sam tamo u kampanji. Dolaze autobusima da bi ga glasali i prijavljuju mesto boravka. On im je ventil za uvoz svega i svačega. Pokrivao ga je Čović, svi ste ga pokrivali i svi ste mu pomagali da tamo pobedi, jer on je bio svačiji. Ko god je na vlasti, on je njegove, a najviše je albanski, jer preko njega samo gura.
Odem u jednu šumu i vidim napravljen ogroman put i pitam – ljudi, šta će u šumi ovakav asfaltni put? Kaže – ćuti, tu je najveći promet. Otiđite nekad u Medveđu i pogledajte tamo, gde nema žive duše, videćete kako je Čović nekada napravio dobar asfaltni put, tobože, razvio je Medveđu, a tu samo štrafta meso i to veoma sumnjivog kvaliteta. Zato smo i prvi po karcinomu, po leukemiji u Evropi itd.
Zašto nam mladi obolevaju? Nekvalitetna hrana. Očekivao sam da zakonima zaštitite domaće proizvode i da stvarno bude krilatica srpske trgovine – kupujmo domaće, naše je najbolje. Kupimo domaće pile. Zar će ono iz Brazila biti bolje? Na šta liči?
Pogledajte šta se sve uvozi i ko uvozi. Ovi hipermarketi, za koje se svi zalažete i puštate ih, u svakom gradu u centru grada su napravili i sada nema potrebe da im ne date da dođe konkurencija, nego ih ojačavate još uvek. Miško je ušao gde god treba, u svakom velikom gradu on je u centru grada, ili "Tempo" ili "Maksi" ili nešto drugo. Uzeo je sada i "C markete".
Da li taj monopol u trgovini vama smeta kao ministru trgovine? Ko je uspeo da napravi toliki monopol u trgovini i da veže monopoliste?
Pogledajte koliko je u hipermarketu litar mleka, a pogledajte u otkupu je 18 dinara. Otkud tolika razlika? Kako je došlo do te tolike razlike tolike? Razmislite malo i napravite jedan zakon koji će značiti Srbiji puno i gde će podsticati srpski izvoz, gde će drastično smanjiti uvoz, bar uvoz poljoprivrednih proizvoda, ono što smo uvek imali i čime smo se uvek ponosili. Sada sve uvozimo.
Pogledajte koliki je procenat uvoza. Hrvati više prodaju kod nas prehrambenih proizvoda nego mi naših. Naših i nemamo. Sve smo mlekara pozatvarali, sve smo pozatvarali, naše prerađivače, sokove smo zatvorili.
Ponavljam, "Budimku", "Srbijanku", šumske proizvode, fabriku u Vladičinom Hanu, sve smo pozatvarali i nemamo ih više. Sada zavisimo mnogo spolja.
Zato smo očekivali da zakoni o trgovini zaštite srpsko tržište, da pomognu Srbiji. Međutim, otprilike se ništa posebno neće uraditi. Uvoz će i dalje biti i mesa, i krušaka, i jabuka i suvih šljiva. Znate li da uvozimo suve šljive, a imali smo najveći rod prošle godine, jer ne znamo šta ćemo sa njima? Nemamo prerađivače.
Znate li da nismo imali prerađivača prošle godine koji zadovoljava evropske kriterijume u proizvodnji suve šljive, nijednog? Zašto Fond za razvoj to nije stimulisao? Rečeno je bilo, bilo je projekata i svi su odbačeni. Zašto? To je stranačka stvar, to je stranački fond.
Hoćete sad sve da preselite u Zaječar, cela Srbija će ići u Zaječar. Zašto? Zašto baš u Zaječar?
Juče slušam vesti, za svaki papir ići ćete tamo. Gospodine ministre, prošle godine sam bacio tri vagona šljive. Bilo me je sramota da idem u Bečej da vadim potvrde za izvoz šljive. Ljudi ne mogu da nam napišu, naštancuju potvrde. Onda je ministar poljoprivrede to zabranio, ukinuo, ali je već bilo kasno, šljiva je već propala.
Ove godine slabiji rod. Pripazite malo, Srbija se prazni. Nemamo prerađivače, nemamo skladišta državna o kojima se pričalo, nemamo izvoznike, jer uvoznički lobi nas potpuno upropasti, i on se nalazi ovde u Beogradu i on uvozi sve i svašta.
Vi ste izuzetno odgovorni. Ponavljam vam, gospodine ministre, ceo ovaj ulazak u novi vek, ovih desetak godina, vi ste gazda srpskoj trgovini u privredi i veoma odgovorni za stanje koje je nastalo.
Ponavljam, zagradite avliju, ne zatvorite uvoz, ali približite bar uvoz izvozu. Dajte negde da se nađemo tu, jer sa ovolikim uvozom i sa ovako minornim izvozom Srbija ne može opstati. Ne može nam pomoći ni MMF. Evo, tri milijarde kredita ćemo potrošiti da bi stabilizovali dinar, a dinar može samo stabilizovati izvoz srpske privrede, a mi ga nemamo.

Mislim da je gospodin ministar povredio Poslovnik, jer je o meni rekao neke neistine. Tačno je da sam bio u Vladi, kao ministar, i gradio i radio nešto drugo. Tačno je da ste vi tada paralelno sa tom vladom sarađivali kao predsednik Privredne komore Srbije.
Gospodine ministre, tačno je da ste vi imali veći uticaj nego ja kao ministar infrastrukture i tačno je da ste bili nerazdvojni s ministrima na čijem vi sada mestu sedite. Tačno je da ste već tolike godine ministar trgovine i Mišković vam je svima bio gazda. Svi ti koji su sa mnom u Vladi bili tada, sede i sa vama sada.