Ne, molim vas, doživeo sam ovde uvredu, i lopov, i kriminalci, niste se setili da opomenete...

Pazite, gospodo, tačno je da vi nekoga danas nazivate kriminalcem, a do juče vam je bio koalicioni partner. Ja sam šefa partije, koja sada naziva gospodina Karića kriminalcem, upoznao prvi put u prisustvu vašeg šefa stranke, a zadnjeg puta sam ga video u prisustvu vašeg zamenika šefa na proslavi BK televizije u prostorijama BK televizije!
Prema tome, moguće je da imam koaliciju na lokalu, ali sigurno manje nego vi.
Gospodo demokrati, pričamo jednu priču o Studiji izvodljivosti i o uticaju na životnu sredinu. Uticaj na životnu sredinu, taksa košta za ovaj projekat 15 miliona evra. Znači, treba da se obezbede sredstva.
Drugo, zamolio bih vas da vidite da li vaši funkcioneri imaju "Fizibiliti" studiju na most na Adi. Da li su uradili određenu dokumentaciju i na koji način su tražili kredit za most na Adi, da li poseduju određene papire a već se ulazi u realizaciju projekta.
Što se tiče Šida, prelaza, tačno je da ću da pomognem, ali treba neko da se obrati dopisom da bi dali sredstva. Sramota je u XXI veku da neko nema struje, da se radi sa svećom! I to je sramota, ali morate definisati prelaze. Ne može u jednoj maloj opštini da ima sedam graničnih prelaza. To ne da niko u Evropi. To usporava...
Zatim, priliv stranog kapitala kažete. Voleo bih da vidim ko može, koja banka u Srbiji da domaćim kapitalom finansira autoput. Znači IBRD, Svetska banka i ostale banke će finansirati. To je upliv stranog kapitala, bez obzira iako izvođač bude domaći, što se odnosi na most Bešku, jer je danas u 18,00 časova potpisan ugovor, tačno je, za 72 miliona za sanaciju mosta, za novi most na Beškoj i za izgradnju autoputa Beška-Novi Sad.
Prema tome, vi želite koncesije, gospodo iz DS, a reagujete ovako. Pričate o investicijama, prozivaju neki za neke investicije na aerodromu, ali zapamtite, iz vaših redova, samo na toj investiciji uhapšeno je 16 ljudi! Prema tome, kada jedan bude uhapšen iz Ministarstva za kapitalne investicije zbog neke investicije, onda me prozovite. Samo jedan kad bude. A na jednoj maloj investiciji, a zamislite, ne do' Bog, da vi radite ovu koncesiju o autoputu, pa ne bi mogli da stanete u zatvor!
Sećam se, a i postoje dokumenta vaših ugovora, gospodo, i poštenih radnji. Ugovor sa vašim prijateljem, da ga ne prozivam, bio je 960 miliona dinara, a aneks, posle tri meseca milijardu dinara. Aneks na ugovor o delu, i pravite još dva-tri aneksa usput i onda pitate mene kako to pošteno treba da se radi!
Pogledajte malo dokumentaciju. Ako vas posebno interesuje dođite kod mene ja ću vam to pokazati.
Zatim, imamo još nešto. Pričamo o putarini. Zašto se koristi? Pa, nemojte gospodo, pitao sam jednog gospodina šta je imao iz matematike kada je prošao. On čovek ne zna da je velika stavka održavanje puteva. Nije to samo što se ubere od putarine da se utroši i da je to zarada. Održavanje puteva na teritoriji Evropske unije košta 30.000 evra po kilometru godišnje.
A mi, trenutno, iz naše putarine možemo da izdvojimo 600 dolara po kilometru. Znači, zato Evropska unija i traži da se podigne cena da bi napravili kvalitet usluge i da bi imali dobre i bezbedne puteve. Velika stavka je održavanje puteva.
Pričati - svi su lopovi. Hajde da ne radimo ništa i da svi budemo pošteni. Evo, ja sam doživeo vreme, verujte, osam godina sam bio gradonačelnik i nije mi našao niko nikakav lopovluk, ali gospodo, i vi ste bili ministri. Imali ste ministre. Koliko ste kilometara autoputa uradili? Nijedan kilometar.
Drugo, tačno je da ste radili ovo o čemu je gospodin iz Kraljeva pričao, obilaznicu oko Kraljeva i neki most, ali niste platili "Mostogradnji". Dugujete 53 miliona još uvek, ljudi dolaze i traže pare svaki dan. Nikom ništa niste plaćali, to što ste radili vi, gospodo, kada ste imali ministre. Mora to da se plati.
I, tačno je da se duguje trenutno putarina 7,2 milijarde dinara. Tačno je da ćemo mi to platiti za nekoliko meseci. Ova vlada će sve platiti i dovesti na nulu putarske firme. Ja garantujem a vi me prozovite ako ne budem ispunio obećanje.
Gospodo, platiću kao ministar i Bešku, dve milijarde i 200-300 miliona. Moramo da je platimo. Ne mogu ljudi da rade džabe, nisu primali platu. Prema tome, sve ćemo to da platimo.
Što se tiče Novog Pazara, Tutina, potpuno se slažem sa gospodinom govornikom da je put u lošem stanju. Izuzetno puno ulažemo i napravićemo i obilaznicu oko Novog Pazara, već projektujemo, projektna dokumentacija je u toku. Tačno je da je put za Tutin loš, mora tamo da se uloži, moraju putevi da se kompletno završe u toj regiji i mi ćemo završiti, a ja ću ovih dana posetiti Pazar, i počeću.
Tačno je da radimo sada Ivanjica-Studenica, za koji dan i to ćemo završiti. Tačno je da radimo rekonstrukciju Kraljevo-Kopaonik, gospodine iz Kraljeva, i to je trenutno najveća investicija u tom delu Srbije, prema Novom Pazaru i Raškoj.
Možda vi niste videli, doduše, prošetajte, pogledajte, a tačno je da radimo obilaznicu, ali nije kroz neke njive nego tamo kuda ste i projektovali i geometri odredili i izuzetno zemljište; a završićemo obilaznicu jer se projektna dokumentacija za obilaznicu oko Kraljeva završava u julu mesecu. Obećao sam, i ja ću je napraviti.
Dalje, putarina – četiri milijarde, računali ste, tačno je. Da li znate koliko je četiri milijarde? To je 50 miliona evra. To je pet kilometara autoputa punog profila. Vi sada pričate da može tim tempom. Kada bismo završili tolike kilometre od Horgoša do Požege? Tačno je da ima deonica koja je urađena. Pričali ste i sami o državnom ulogu i da bi bila profitabilna investicija, jer velike su i kamate na ulaganje bankarskih sredstava. Kako bismo pokrili investiciju, mora država da da svoj udeo dok ne poraste saobraćaj. Pošto nemamo pare mi ulažemo u nešto gde se ubiraju sredstva, umesto novca koji bi trebalo da damo. Studija je urađena, tačno na takav način se uklapa kompletna investicija da se pokriva i da postoji interes evropskih firmi, svetskih i domaćih da rade ovu investiciju. Niko neće da radi ako u startu zna da će biti gubitak.
Tačno je da vi predlažete javne radove, ali, gospodo, vreme radnih akcija je prošlo, košta bitumen, košta kamen, ne možemo sa ručnim kolicima. Znam da vi to pričate, ali to je demagogija. Treba bitumen, treba oprema, treba tehnika, potrebne su mašine i to mnogo košta. Javni radovi da, ali uz opremu, tehniku i velika sredstva koja se ulažu. Vi znate kolika je cena itd. Ne mogu više kolica da se koriste u 21. veku. To moramo da raščistimo.
Drugo, ovde smo pričali o poštenju. Slušao sam, nazvali ste nas da smo lopovi, prevaranti, da ćemo pokrasti, da ćemo ovo uraditi, a mi to sigurno nećemo uraditi. Ako vi želite da kontrolišete – dođite. Predlažem da u tenderskoj komisiji date svoje predstavnike i neka sve kontrolišu, da formiramo skupštinsku ekipu da sve kontroliše i sve će biti transparentno, u svako doba dana i noći možete tražiti podatke i videti i pratiti. Nemojte o poštenju da bi pričali ovde za govornicom oni koji su glasali ne znam sa kog mora i ne znam šta radili, itd. Nemojte, to je demagogija i ne treba time da se bavite!
Pitali ste me gde je legalizacija pet evra po kvadratu. Tamo gde vi niste na vlasti, tamo je pet, a gde ste vi – 350 evra po kvadratu. Zapamtite.
Želim da mi objasnite, kažete da može kreditima, evo, kada je vaš ministar bio na vlasti koliko ste kredita dobili za puteve? Nula! Vi koji ste najviše galamili ovde.
Tačno je da je Bor-Zaječar počeo da se radi, i ne stidim se, urađeno je od Bora dva i po kilometra, a od Zaječara šest kilometara. Ostalo je još 11 i završićemo ove godine, to vam garantujem, a proverite ako ne verujete. Pozovite, pa proverite.
Tačno je da ste ovde pričali o Kraljevu, o investicijama, znate šta je tu, a pitate za obilaznicu oko Žiče. To je sramota! Šleperi prolaze metar pored velike srpske svetinje, otpadaju freske, mora da se napravi obilaznica.
Nećete valjda sada vladiku na manastirskom imanju da kontrolišete vašim proceduralnim tokovima i da tražite vaše neke uslove da se poštuju u porti crkve. Ima da napravimo tamo gde je Sveti Sinod i gde je crkva donela odluku da se napravi, i to je veoma važno.
A da ne pričam o haosu, o svemu, to ne stoji.
Pitate me kolika je provizija. Šta vi mislite? Molim vas, ovo je jedan proces koji se strogo kontroliše na najvišem državnom nivou. Ako ste vi navikli da odmah pitate kolika je provizija, pitajte vašeg ministra. Nisam za vreme mandata otvorio prevozničku firmu sa kamionima.
Tražite od mene za projekat mosta na jednoj od najvećih evropskih reka, da se pitaju meštani, a to nigde na svetu ne postoji. Zamislite da su pitali meštane kada su projektovali kanal ispod Lamanša i da kažu – hajde da se dogovorimo kako ćemo.
Ovi, bogami, iz Poslovnog prostora Zemun su bili najglasniji, ne znam na šta to liči, ne vodi na dobro. Prema tome, nemojte vi da brinete o Užicu, dobiće svi svoje. Projekat je završen i Prostorni plan do Požege, ako Bog da veoma brzo ćemo ovde raspravljati.
Nemojte da se ljutite, nisam zlopamtilo, recite šta god hoćete, bitno je da napravimo put, da ova Srbija dobije autoput. Pozdravljam vas i hvala na pažnji i nadam se da ćete glasati za ovaj projekat.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem zasedanju je jedan zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila, a odnosi se na sledeće: mi smo imali iz 1992. godine stari zakon o Jugoslovenskom aerotransportu, preduzeću koje je osnovano; sada je predlog da se jedno preduzeće, a u međuvremenu se stvorila ćerka firme Aerodrom, potpuno odvoji i da imamo dva javna preduzeća – znači, "JAT AIRWAYS" i Aerodrom "Beograd".

Šta je cilj? Cilj je da Aerodrom može da posluje, da se kreditno zadužuje, da može da uđe u određene investicije i projekte. Uslov je da se prilagodimo novom načinu poslovanja, da Aerodrom "Beograd" uđe u sistem aerodroma u Evropi i vi znate da se teži ka otvorenom nebu nad Evropom, da će aerodromi biti zasebna celina. Molim vas da ovaj zakon podržite, jer on je veoma važan i zbog toga da se određene investicije na Aerodromu nastave punim tempom. Ovaj zakon stupa na snagu 1. jula 2005. godine.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, konačno na dnevni red došao je i zakon o poštanskom saobraćaju. Vi znate da smo ovaj zakon dugo očekivali, da su ovo isto uslovi da bi naš PTT ušao u sistem evropskog poštanskog saobraćaja. Prema tome razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći:
1. usaglašavanje sa evropskim zakonima u Svetskom poštanskom savezu, kao organu Ujedinjenih nacija,
2. ovim zakonom uvodi se konkurencija u poštanski saobraćaj kroz posebnu liberalizaciju tržišta poštanskih usluga, na kome će svi učesnici, javni poštanski operator i drugi poštanski operatori, pod uslovima određenim zakonom, obavljati poštanske usluge korisnicima,
3. sve ostale usluge, kao na primer kurirske usluge, ekspresne usluge, usluge hibridne pošte, predstavljaju komercijalni servis, gde javni i drugi poštanski operatori jedni drugima konkurišu na tržištu poštanskih usluga,
4. jamči se stranom licu obavljanje privredne delatnosti pod uslovima koji su zakonom utvrđeni za domaća lica, predviđena je slobodna razmena roba i usluga i utvrđuje protivustavnim svaki akt ili radnja kojima se stvara ili podstiče monopolski položaj ili na drugi način ograničava tržište.
Formira se agencija za poštanski saobraćaj kao nezavisno regulatorno telo. To je veoma važno što u poštanskom saobraćaju, a tu je bilo najviše amandmana na ovu agenciju, to žele u Evropi da bude nezavisno regulatorno telo, da stranke i političke opcije, koalicije koje su na vlasti, ne mogu kontrolisati jedan sistem kao što je PTT saobraćaj u jednoj državi, već da to radi nezavisno regulatorno telo koje se bira od nestranačkih ljudi, koji će van politike voditi jedan veoma važan segment u državi, kao što je poštanski saobraćaj.
Slično je i sa telekomunikacijama, o čemu ste vi sigurno i obavešteni, da će veoma brzo na dnevnom redu ovde biti i agencija za telekomunikacije, koja je prošla Vladu, kao nezavisno regulatorno telo. Kako se biraju članovi tih agencija?
Na predlog određenih institucija u državi. Na primer, agencija za telekomunikacije, slično kao i u poštanskom saobraćaju, izabrana je na predlog Beogradskog univerziteta, Niškog univerziteta, Novosadskog univerziteta, Akademije nauka. To su izuzetno stručni ljudi i uslov je da ti ljudi budu nestranački. Znači, ne može više da stranački lideri uzmu veoma važan segment pod svoju, odnosno stranačku kontrolu i sutra, posle novih izbora, da se to sve ponovo menja i prilagođava.
Ovo je jedan u nizu zakona koji se jednostavno mora doneti da bi mi ušli u jedinstven PTT sistem Evrope. Vi znate da je taj sistem sve više pod potpunom kontrolom. UN su želele da se i one oglase, da se uvede red i da nema monopola, da se omogući zvanično firmama koje žele da daju određene usluge, po kriterijumima koje država postavlja preko svog PTT-a, koji ona organizuje na svojoj teritoriji.
Vi ste videli ovih dana da smo imali mnogo problema i da smo imali jednu anomaliju, gde se krši Povelja na Kosovu, da je odobreno, maltene, Kosovu da dobije svoj poziv, da se potpuno izdvoji kao celina. Evo, od nas se traži da zakon bude jedinstven. Mi ćemo se truditi i boriti da se to anulira i da i Kosovo ostane u PTT-u, potpuno u sastavu čitavog sistema koji je trenutno u Srbiji.
Prema tome, pozivam vas da pažljivo pogledate ovaj zakon, prodiskutujete. Naravno, amandmane smo razmatrali. Videli ste i sami, najviše je amandmana bilo na agenciju. Nismo mogli da prihvatimo da se ona ne formira, jer onda i sam zakon nema nikakvu svrhu da postoji bez agencije kao nezavisnog regulatornog tela.
Bilo je malo problema oko agencije i u telekomunikacijama i u PTT-u, zato što su političke opcije uvek pitale - gde su naši ljudi u tome i kako ćemo glasati ako naš predstavnik nije tamo. Nezavisno regulatorno telo ne dozvoljava da budu politički prvaci i predstavnici, da političke stranke utiču na jedan veoma važan segment kao što je PTT saobraćaj i Telekom.
Prema tome, molim vas da ovaj zakon podržite, da bismo se što pre organizovali i da bi u PTT uveli jedan red. Vi znate da je bilo puno problema u PTT-u prethodnih godina i još uvek ima problema. Potrebno je zavesti red. Sigurno ćete diskutovati i stavljati primedbe.
Jedna grupacija je stavila amandman koji smo mi prihvatili, da plate u agenciji ne budu velike kako je to bilo predloženo. Shvatite da direktori već tamo imaju te plate i da mi nismo mogli da direktor agencije nema platu generalnog direktora, koju već ima u PTT-u ili Telekomu. To je problem.
Mi smo vaš amandman prihvatili, ali sada će plata ljudi koji vode agenciju biti tri puta manja od onih kojima su oni nadređeni, odnosno direktora koji su u PTT-u.
Imao sam predlog i na Odboru, da se uvede red u javnim preduzećima i stave pod kontrolu plate rukovodećih ljudi. To su bile primedbe poslanika.
Prema tome, nadam se da ćemo ovaj zakon usvojiti i da ćemo ipak uvesti red u PTT, jer PTT ima izuzetno velike probleme i velike teškoće u ovom periodu, a imao je i u prethodnom. Vi znate da očekujemo od MUP-a da se u PTT-u raščiste neke pljačke koje su bile preko Poštanske štedionice i da su ljudi iz PTT-a, nažalost, bili uključeni. To je nanelo velike štete i PTT-u i Poštanskoj štedionici.
Vi znate da je bila velika pljačka preko obveznica, i da je ona negde i do sedam miliona evra, i da su to organizovali rukovodeći ljudi u PTT-u. Neki su i uhapšeni, istraga je u toku, ali bi zamolili MUP da ubrza ovaj postupak, da bi mogli da vratimo određena sredstva i tako uvedemo red u jednom veoma važnom segmentu koji mora da bude pod kontrolom države u tom finansijskom smislu.
Ponavljam, bilo je mnogo problema, ali nadamo se da će novi zakon pokušati da te probleme razreši i da to moramo svi zajednički uraditi. Hvala na pažnji.
Očekujem da ćemo diskutovati o ovim amandmani i veoma korektno prihvatiti sve ono što je moguće. Kažem, ovaj osnovni oko plata smo prihvatili, a ovo drugo nije moglo, jer to su neki uslovi, naročito uslovi koji su postavljeni od nas da bi zakon bio u funkciji.
Posebno je SRS dala mnogo amandmana na agenciju koja je stvorena, ali ta agencija je osnovna stvar koja mora da se prihvati da bi izašli, ponavljam, iz segmenta stranačkih aktivnosti u ovim javnim preduzećima koja su važna za državu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, mislio sam da govorim na kraju načelne rasprave, ali pošto imamo sastanak sa MMF-om za pola sata, moramo se malo uključiti da odgovorimo na neka pitanja.
Vi ste danas diskutovali i bilo je diskusija koje su dobre, ima ljudi koji poznaju ovu materiju jako dobro. Međutim, ima i poslanika, nažalost, koji mnogo brinu o ovom narodu, a ovde satima pričaju sve i svašta, a ne znaju ni o čemu se radi. Prema tome, ovo je zakon, ako niste znali da vas obavestim, o poštanskim uslugama. Drugo, što je veoma važno, pričali ste ovde neke priče koje ne stoje.
Prvo, konkretno, neću pominjati imena da gubimo vreme u nekim replikama, ali pojedinci pričaju o odnosu plata direktora u javnim preduzećima i najmanjeg ličnog dohotka. Zaboravljaju kada je njihov čovek bio ministar, na ovom mestu, da je tada raspon bio 12 puta. Druga stvar, mi smo niz zakona imali i uredbi iz tog perioda koje su bile katastrofalne za državu. Nemojte pričati nešto drugo.
Pogledajte ko je bio ministar pre gospođe Rašete, pa ko je bio ministar kada se pravio ugovor o "Telekomu", koji je sklapao ugovore, ko su ljudi koji su sprovodili određene odluke, ko je stvorio "Telekom", za vreme čijeg mandata, kako je pošta, koja je bila izuzetno dobra, jako opljačkana kroz neke ćerke firme itd. i u čijim mandatima je to rađeno.
Prema tome, mi smo ovde došli da to popravimo jednim zakonom modernim. Zakon je EU prihvatila i mi smo deo sistema. Videli ste, sada se sprema zakon - jedinstveno nebo nad Evropom. Ne možemo sada očitati lekciju, kao što pojedini misle, kako to mi mislimo da uredimo svet i Evropu. Taj film smo gledali i nismo uspeli da ga uredimo, već su oni došli kasnije da nas nateraju da uđemo u ostali sistem.
Drugo, pošta nikad u svojoj istoriji nije bila na budžetu, nikada se nije pokrivala budžetskim sredstvima, nije ni sada na budžetu i sada ne pravi gubitke. Zamislite kad pošta sada sasvim solidno posluje u ovim uslovima, gde pričamo da ima mnogo problema i kada je iznedrila ćerke firme koje su izuzetno profitabilne. Uzmimo "Telekom", "Mobtel".
Želeo bih da vam objasnim - agencija se stvara. Zašto? Da nema više mogućnosti da se stvaraju na grbači pošte milijarderi u Srbiji.
Gospodo, poštari su stvorili sistem raznoseći poštu po celoj Srbiji, stvarali, kupovali i gradili. Sada nemaju nove uniforme, nemaju da se pristojno obuku, da pristojno žive, a čuli smo i sami iz diskusija da su iznikli milijarderi u celom sistemu.
Šta je sad cilj? Da se uzme od tih milijardera, da se stavi u taj budžet i da se pokrije ono, da dođe na jedan pristojan nivo, što je neprofitabilno. Tačno je da u svakom selu mora da bude poštar, ali isto je tačno da neko ko uzima milijarde mora dati u taj fond da bi se taj poštar platio pristojno, da bude pristojno obučen, da može da živi od svoje plate.
Prema tome, nemojmo sada pričati neke priče. Nismo ovde došli da jedan zakon doteramo kroz amandmane, da ga friziramo. Nije tačno da će plate biti tog raspona o čemu diskutujete čitav dan. Vlada je usvojila amandman SPS da plata direktora agencije bude maksimalno kao predsednika radnog tela u parlamentu, a članova agencije kao poslanika u Skupštini Srbije. Taj amandman je prihvaćen i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Dalje, agencija nije budžetska. Agencije će deo ljudi da angažuje. Šta je cilj? Da deo viška zaposlenih iz Ministarstva pređe u agenciju. Agencija se sama izdržava i prihvatiće do 18% zaposlenih iz Ministarstva u svoj sklop i smanjiće sredstva koje koristi Ministarstvo iz budžeta za održavanje određenih struktura koje zaposli to ministarstvo. Pročitajte pažljivo zakon i videćete o čemu se radi.
Plate agencije nisu ostale one i bilo je diskusije da treba uvesti red, da se mnogo opreme uvozi. Potpuno se slažem. Veliki deo opreme u sistemu PTT i telekomunikacija može da se radi u domaćoj privredi. To je potpuno opravdano i za to se moramo boriti. Ne može Ministarstvo da naredi, znate da upravni odbori raspisuju određene nabavke preko Agencije za javne nabavke.
Agencija za javne nabavke mora dati prednost domaćoj privredi. Mi gasimo elektronsku industriju koja masu proizvoda može da pravi i da stavlja u funkciju kao domaći proizvod, sa nekim delovima koji bi se uvezli. Prema tome, potpuno se slažem i to je prihvatljivo, mislim da je profesor Simonović govorio o tome, to je potpuno opravdana primedba i moramo raditi na tome.
Zatim, tačno je da ima 900 pošti koje su nerentabilne u Srbiji, a 600 je profitabilno. Ali, iz ovog budžeta moramo stvoriti realne uslove da se da onima koji tamo rade. Drugo, agencija se bira na šest godina. Agencija će u svojoj funkciji da promeni možda i dve, tri, četiri vlade i tri-četiri partije koje će biti na vlasti, ali nije Vlada predložila agenciju. Borio sam se 10 meseci da Agencija za telekomunikacije prođe na Vladi, jer je bilo ovakvo mišljenje - kako da podržimo određene strukture koje nisu iz partija.
Akademija nauka je predložila člana agencije i on je bio prihvaćen, i moramo ga prihvatiti. Na Vladi je samo forma prihvaćena, agencija sa određenim biografijama ljudi koje su predložile institucije. Univerzitet u Nišu je predložio jedno lice stručno, svog profesora iz oblasti telekomunikacija i mi smo ga prihvatili, i samo fakultet može da promeni tog ko ne radi čestito i pošteno.
Znači, SANU može da promeni svog člana ako ne radi dobro, ali ne može Vlada da promeni njihovog člana. Mi smo samo tu da prihvatimo i da damo na Skupštinu. Agencija i članovi agencije doći će kod vas ovde da prodiskutujete biografije i da im date zeleno svetlo. Ne mogu stranke da postavljaju, to je uslov, jer ne može to da bude stranačko telo. Šta sutra, budu izbori i promeni se garnitura na vlasti i oni treba da menjaju agenciju; ne može, agencija se bira i vrlo teško se smenjuje.
Procedura smene agencije je vrlo velika i ona ostaje da radi svoj posao, ponavljam, kao nezavisno regulatorno telo. Dakle, određene institucije predlažu po jednog člana i ti članovi dolaze pred vas ovde da o njima diskutujete.
Jedno pitanje je ovde bilo vrlo interesantno, dakle, da se u sistem telekomunikacija i Telekoma ubacuju neke firme, i tačno je to. Neke prethodne garniture su dozvolile da u kanale Telekoma besplatno uđe jedna organizacija koja ne misli dobro ovoj Srbiji, godinama pod firmom kablovske televizije, i da napravi potpuno paralelan sistem u Srbiji našim telekomunikacijama.
Molim vas, tu treba neko da kaže šta se to dogodilo. Da li je moguće da neko besplatno iskoristi kanale Telekoma Srbije i da uđe sa optičkim kablovima u sve velike gradove Srbije, u svako domaćinstvo, i da napravi potpuno paralelan sistem koji može sutra da se aktivira.
Znači, to sam prekinuo, ali bilo je kasno. Veliki deo je bio urađen, a da ne pričam koji su funkcioneri kumovali tome, i danas visoki funkcioneri, i danas mi ovde čujemo neke diskusije na tu temu.
Znači, još bih samo dodao, plate sam rekao članova saveta i to se više puta provlačilo, jaka su ovlašćenja inspekcije u sistemu PTT-a. Do sada niko nije smatrao u PTT-u inspektore ni za šta, kada dođu oni ih izbace napolje. Sada preko agencije oni imaju sva ovlašćenja, tako da će ceo sistem moći da kontrolišu.
U Srbiji se stvorilo nekoliko divljih firmi sa paralelnim sistemima. Molim vas, zašto je Evropska unija terala nas da ovo rešavamo i zašto traži da se naprave nezavisna regulatorna tela. Zato što su za kampanje pojedinih političara i političkih opcija preko ovih sistema uplaćivana velika sredstva pojedinim agencijama. Neću sada da vam čitam, a ako vas to jednom bude interesovalo, mogu imenom i prezimenom da vam kažem, a svi biste ovde pocrveneli kada čujete koje su cifre išle u kampanje političkih stranaka, baš iz PTT-a i Telekoma, i nemojte da mislite, tu niko nije bio čist. Niko nije bio čist.
Još jednom, mnoga sredstva su se odlivala na raznorazne načine. Nemojte da mislite da je neko bio čist, to vam ponavljam.
Mogu da pričam, ali molim vas, nemojte, nego da mi usvojimo zakon koji će ovo dovesti u red i da političke partije nemaju pristup u najprofitabilniji sistemu u državi. Računa se sa jednom normalnom politikom, štaviše i sistema telekomunikacija i svih onih usluga koje su nad nebom Srbije, da mi ne pričamo sada i o kontroli leta, jer to se isto privatizovalo, pogledajte koji su tamo prihodi i koja su sredstva godinama se ubirala, kako su se trošila i koje su tamo plate, a nebo je kapital države.
Gubimo godišnje oko 100 kilometara autoputeva. Zato je došlo do toga da se uvede red, da ne može niko da bude milijarder u državi, a onaj poštar nema cipele, već ide sa šupljim cipelama pola godine, a ta pošta je napravila i telekomunikacije, i štedionicu i sve ostalo.
Vi znate da se u PTT-u određena grupacija obogatila preko obveznica i da je negde onaj lopovluk čuveni vrednosti sedam miliona evra, i da se već dugo vremena ne privodi kraju istraga, da se neki ljudi uhapse i da nadoknade štetu. Dakle, dolazili su pojedini funkcioneri iz PTT-a i podizali na blagajnama po 10-15 miliona obveznica odjednom. Donosili su bale obveznica i dizali velike pare.
Prema tome, mora da se urade reforme u PTT-u i preko ove agencije uvede red, a vi ste ti koji kontrolišete agenciju i njen rad, vi je birate i vi je smenjujete. Mi u Ministarstvu smo servis koji treba sve to da uskladi sa zakonom i dovede u red. Prema tome, naša namera je potpuno iskrena i dobra, i dajte zajednički da ovo odradimo. Nemojte da se ljutite ako sam stavio neku primedbu, ali mogu reći da sve političke opcije su bar imale po jednog ministra i učestvovale u svemu ovome. Mislim da nisu imali samo G17 i DSS, je li tako, a svi drugi su imali.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, pred vama se nalazi zakon o železnici. Ovaj zakon je u pripremi već tri godine i konačno je došao na red. Mnoge države u okruženju počele su sa nama zajednički da rade ove zakone, ali već su usvojile u svojim parlamentima i u nekim državama funkcioniše ovaj zakon već tri, četiri godine.
Evropska unija želi da se sistem evropskih železnica jednostavno uvede u red jednim novim zakonom i da se evropski koridori održavaju po određenim propisima koji su karakteristični za EU. Vi znate da se naša država nalazi na nekoliko veoma značajnih koridora, kako u drumskom tako i u železničkom saobraćaju, i zato je interes Evrope izuzetno velik.
Mi smo imali jako dug period sankcija i železnica nije mogla da ulaže ni u infrastrukturu, ni u određene projekte koji su veoma važni, a i naša privreda nije bila u situaciji da servisira železnicu, koja je izuzetno skupa; u svim državama Evrope železnica je na subvencijama i država pokriva njene gubitke. Država uvek svoje stanje odražava kroz železnicu. Vi znate da je ulaganje u železnicu i ulaganje u metalski kompleks i da ima tu veoma velike povezanosti, jer sistem železnica obuhvata i raznorazne remontere, ceo metalski kompleks koji radi za železnicu u ovom momentu.
Stari zakon o železnici je prevaziđen i mi moramo sada uhvatiti taj poslednji voz za EU da bismo mogli da koristimo sredstva za određene investicije u železnicu. Vi znate da mi nemamo sredstava, već se kreditiraju određeni poslovi na železnici u infrastrukturi i u voznom parku kroz raznorazne kredite Svetske banke, Evropske banke, Evropske banke za rekonstrukciju, razvoj i investicije. Mi smo korisnici tih kreditnih sredstava. Nama je postavljen uslov da moramo usvojiti novi zakon, prilagoditi zakonodavstvo i to je ono što banke traže da bismo mogli koristiti ova sredstva.
Šta je u zakonu novo? Vi znate i čitali ste sigurno zakon, ne bih želeo sada mnogo da vas opterećujem, ali novo u zakonu je da se odvaja infrastruktura od prevoza. Šta to znači? Mi smo do sada imali jedan glomazan sistem koji je zapošljavao 30 hiljada radnika, gde je praćenje određenih troškova bilo jedinstveno i nismo imali pregled. Sada Evropa kroz banke i kroz Svetsku banku želi da ulaže u infrastrukturu, ali ne želi da ulaže u prevoz na linijama koje su neprofitabilne. Sada mi pokušavamo kroz ovaj zakon da to dvoje odvojimo, što jeste uslov.
Šta je dalje veoma važno? Železnica dolazi do jednog novog oblika organizovanja. Imamo pruge koje su godinama neprofitabilne. Sada će imati ko da ih finansira, ako je lokalna vlast zainteresovana za tako nešto ona će ih koristiti, a ako nije, onda se država mora izjasniti, a ako ne želi ni ona da ih koristi, raspisivaće se tenderi i davaće se privatnim licima na korišćenje. Dato je lokalnoj vlasti isto da može uticati na određene pravce koji su veoma značajni za određene regije, za određene sredine, da se mogu stavljati u funkciju. Zatim, pojedini gradovi mogu koristiti delove i u svom gradskom prevozu ako za to imaju interes.
Pored toga, železnička infrastruktura može se izdavati, kako stranim tako i domaćim korisnicima. Jednostavno, mi sada po ovom postojećem zakonu oko jednu trećinu sredstava ubiramo od stranih korisnika na železnici, što je veoma važno, i moramo održavati infrastrukturu da bismo to mogli da radimo.
Treće, veoma važno, mi smo imali jedan glomazan sistem Jugoslovenskih železnica, koji je donedavno funkcionisao, gde sede ljudi iz nekih bivših republika, koji su se brinuli o zakonodavstvu, o određenim propisima koji su veoma važni za železnicu. Te Jugoslovenske železnice su izašle iz svih okvira kontrole; njihovi direktori se više ne biraju u našim institucijama, oni nemaju ni upravni odbor, ni nadzorni odbor. To mora da se prekine, i kroz ovu direkciju, to je novi oblik organizovanja, mi ćemo imati uvid u rad na železnici i poštovanje određenih propisa na železnici i korišćenje određenih sredstava koja su neophodna.
Prema tome, ovo su neke ključne stvari koje su veoma važne u ovom momentu i na vama je da ovaj zakon usvojimo i da se uklopimo u porodicu evropskih železnica, da srpska železnica bude sastavni deo evropske železnice.
Veoma je važno da Evropa pokušava da nas obiđe novim koridorima, kako u drumskom, tako i u železničkom saobraćaju. Vi znate da se intenzivno radi na koridorima preko Rumunije i Bugarske, kroz Hrvatsku, i ako ne završimo ove poslove mi jednostavno nećemo biti u sistemu koridora. Za Srbiju je u ovom momentu veoma značajno da se naši koridori, koji su nam donosili dosta velike prihode, osposobe po evropskim kriterijumima i da se mogu koristiti kako Evropa nalaže.
Pored toga, u Evropi se sve više koristi kombinovani transport. Naše železnice nisu prilagođene kombinovanom transportu i propisima koje on zahteva i zato smo u situaciji sada da ipak to sve prilagodimo i da uđemo u sistem tog kombinovanog transporta Evrope. Šta to znači? Brz prelazak sa rečnog na drumski, sa drumskog na železnički saobraćaj.
Mi smo morali na određenim koridorima, kao što je Niš-Dimitrovgrad, da proširimo tunele, da se prilagodimo novim propisima, a isto ćemo to morati, i radi se projekat, na pruzi Beograd-Bar, koja je veoma važna za nas. Moramo ući u rekonstrukciju i prilagoditi se novim uslovima privređivanja.
Želeo bih, ako kasnije u raspravi bude pitanja, da odgovorim na vaša pitanja, a da vas ne opterećujem, pošto ste zakon čitali. Smatram da je ovo jedan mali uvod koji je dovoljan da možemo početi raspravu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, pažljivo sam vas slušao i želeo bih malo da prokomentarišem neke diskusije na kraju današnjeg zasedanja.
Tačno je da je u železnici veliki problem i velika kriza. Kada sam došao na čelo Ministarstva sagledao sam to veoma pažljivo i video da situacija nije ružičasta i da ima problema. Ja sam ponovio, sankcije su uzrok, u železnicu se godinama ništa nije ulagalo, nismo bili u situaciji, nije bilo para. Železnica je odraz stanja privrede.
Tačno je da negde u Banatu voz prolazi jednom dnevno, ali nema šta da vozi. Nedavno sam u Kraljevu razgovarao sa privrednicima. Oni kažu - znate koliko je vozova prolazilo, a sada nemamo ništa da utovarimo u taj voz, ne možemo voziti prazne vozove. Ako ne radi privreda, nema robe.
Tačno je da su vagoni u dosta teškom stanju, ali ove godine smo rekonstruisali i novih vagona 300 ukupno zanovili. Sada smo sklopili ugovor za novih 300. Srbiji je trebalo na početku mog mandata 2000 vagona, 20 elektrolokomotiva i 30 dizel lokomotiva da bi mogao da se nastavi normalan rad. Mi to privodimo kraju.
Tačno je da su se radili napolju remonti lokomotiva, a sada je MIN dobio veliki posao. Ja sam se potrudio da se što više ovde radi i nastavićemo to.
Tačno je da Republika Srpska insistira i traži da radimo pravac Loznica-Valjevo i isto je tačno da smo dali nalog i ubacili u projekat za ovu godinu i da tražimo sada sredstva, da smo podneli zahtev bankama da se finansira ovaj projekat koji je neophodan da se sa prugom Beograd-Bar spoji Republika Srpska i da se taj saobraćaj odvija. To je dobar projekat i moramo ga završiti.
Ali, isto tako, privreda Srbije ne može da plaća železnici uslugu. Ja imam hiljade zahteva koje svi podnose Vladi, nedavno Lučani, Loznica, "Viskoza" – oslobodite nas, nemojte da nas blokirate, i stav je uvek bio - nemojte blokirati privredu.
A da ne pričam o dugovanjima "Zastave", "Magnohroma" i svih ostalih, a železnicu svi zablokirali. Svi traže svoje. Zašto se odvaja ovaj deo infrastrukture? Oni čekaju kada dođe na račun malo para za neki posao na železnici i odmah puste blokadu od ko zna kada, sa kamatama za dizel gorivo, za električnu struju itd.
Tačno je da je električna vuča profitabilna, i tu se potpuno slažem i zato idemo na spajanje pruge Beograd-Bar i koridora 10 preko Čačka i Požege. To je neophodno da se uradi, na tome radimo i investicija je u toku.
Ne slažem se sa diskusijama da se nije puno uradilo. Izuzetno se puno uradilo. Rekonstrukcija pruge Beograd-Bar došla je skoro do Valjeva. To je ogroman projekat. Projekat se radi trenutno do granice sa Crnom Gorom. Mi smo ušli u taj projekat. Ukupna vrednost investicije je dosta velika i predviđa proširenje svih tunela za kombinovani prevoz, o čemu sam i govorio.
Završena je rekonstrukcija tunela Niš-Dimitrovgrad i rade se neke železničke stanice, a sada se rade mostovi na lokaciji koridora 10 Niš-Dimitrovgrad i mora da se rekonstruiše svih 18 mostova, tender je završen. Veliki deo posla je dobila naša "Mostogradnja" sa svojim kooperantima i ti će se radovi izvesti. Tomaševac smo nedavno završili i rekonstruisali sve na koridoru 10 što je bilo naloženo. Železnička stanica Dimitrovgrad trenutno je najmodernija u jugoistočnoj Evropi, nedavno je puštena, možda ste to pratili. Ulaže se maksimalno. MIN ima više posla nego ikada, ali treba da obezbedimo sredstva da se uredno sve to i plati.
Tačno je da je Prokop nešto što mora da se završi. To je nešto što se tiče života Beograda. Ne mogu da shvatim Beograđane, beogradske vlasti da ne žele da razgovaraju o Prokopu. Otkako sam ministar niko ne želi da razgovara o najprofitabilnijoj investiciji u Beogradu. Tačno je da je savski amfiteatar, odnosno "Europolis", koji je nekada projektovan, bez obzira ko ga je projektovao, jedan izvanredan projekat koji zapošljava 40.000 ljudi. Investicija je preko osam milijardi dolara i strane kompanije dolaze i hoće da ulože u tu investiciju. To je projekat ne samo za Beograd, nego broj jedan za Srbiju. Prema tome, ja radim na tome i došli smo do kraja. Ovih dana, možda za 10 dana izaći će tender.
Šta je problem? Beograd želi da zaradi na toj investiciji. U Beogradu su dažbine prema kvadratu gradnje četiri puta veće nego u Ljubljani, Londonu, Parizu. Ne može da se tako naplaćuje. Imamo sastanak sa beogradskim rukovodstvom i nadam se da ćemo naći zajednička rešenja. U Ljubljani je kvadrat 90 evra, a trenutno je u Beogradu 270 evra po kvadratu obaveza prema gradu.
Na Prokopu je rešeno pitanje infrastrukture i ako je grad spreman da se odrekne dažbina prema gradu mi ćemo tu veoma brzo realizovati projekat koji je vrlo važan za Beograd i za Srbiju. Stavili smo to u prioritete za 2005. godinu.
Ponavljam, standard železničara je nizak. Ti ljudi su radili za niske plate, imali problema, danonoćno rade. Shvatili su situaciju i žele da pomognu i shvataju tešku situaciju koja je u železnici. Žele svoju firmu da ostave na nogama i ja im se od srca zahvaljujem. Svi mi znamo da je njima teško i tačno je da je broj zaposlenih smanjen, ali niko nije nasilno u ŽTP-u ostavljen bez posla, niti će ostati dok sam ja ministar.
Dogovorili smo se da uđemo u program restrukturiranja, ali nikako da ljude ostavimo bez posla, i taj proces vodimo. Bilo bi još manje zaposlenih i bilo bi više u Fondu za plate i povećanje plata da je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja moglo da izdvoji planiranu svotu novca za restrukturiranje na ŽTP-u, ali nisu imali dovoljno i tu je proces zaustavljen.
Projekat ovog zakona koji ste danas ovde slušali rađen je u saradnji sa najvećim ekspertskim kućama u Evropi, a neko je diskutovao, konsultant na izradi zakona je bio baš Francuz jer su francuske železnice vrhunac doživele u zakonodavstvu i organizaciji. Znači, ispoštovali smo i uzeli najbolje stručnjake da na ovom zakonu rade. Saglasnost je dobijena od Evropske investicione banke, Banke za razvoj, Evropske banke za investicije i od Svetske banke i svi su imali ovaj zakon i dali zeleno svetlo da bi mogao da dođe u parlament.
Tačno je da se radilo dugo i zato pomoćnika iz prethodne vlade nisam menjao, jer je čovek radio, profesor Saobraćajnog fakulteta, i prihvatio sam gospodina koji je bio kandidat Demokratske stranke, jer ovde nema strančarenja, važno je da završimo posao. Želeo sam da gospodin Bošković ostane na poziciji da zajednički završimo zakon i da prođe parlament.
Prema tome, ne stoje kritike da su neki prethodno više radili na zakonu. Isti je pomoćnik. Meni nije smetalo što je pomoćnik bio u prethodnoj vladi, jer je profesor Saobraćajnog fakulteta, dugo je radio na ovom zakonskom projektu i ja sam ga zadržao, kao što sam zadržao i pomoćnika za drumski saobraćaj koji je radio na Zakonu o putevima. I, ne smeta mi da moj zamenik bude član Demokratske stranke i da uspešno sa mnom zajedno radi na projektima na kojima je radio u prethodnom periodu.
Finansijsko je odvajanje za sada u preduzeću. Ima tri godine vremena za primenu ovog zakona, znači, kompletno, da bismo došli do njegove realizacije. U prvoj fazi se finansijski odvaja, ne primaju se nikakvi novi radnici, niti se prave nove administracije.
Modernizacija pruge Beograd - Bar je u punom jeku priprema za kombinovani prevoz. Zašto kombinovani prevoz u Evropi? Imaju zone gde teretni kamioni ekološki ne mogu da nailaze i Evropska unija ima stroge kriterijume. Zato je predviđeno da se tada prelazi na železnički saobraćaj, da čitavi kamioni nailaze i da se tako transportuju. U pojedinim zonama, kao što je slučaj u severnoj Italiji, maksimalno se koristi železnički saobraćaj da se rasterete od šlepera pojedine zone koje stvaraju čepove. Ali, nadamo se da će naša privreda krenuti, da ćemo imati šta da vozimo i da ćemo i mi imati na našim putevima ta zagušenja.
Zakon o bezbednosti na železnici je poseban zakon. On se priprema i on će biti u proceduri.
Što se tiče pruge Beograd - Bar, rekao sam da se radi intenzivno, rekonstruišu se određene pruge, ali mora sve počivati na ekonomiji.
Pitanje gospodina Obradovića je bilo za put Beograd - južni Jadran. Tačno je da će nas koridori obići i da ovo moramo raditi. Ja sam pripremio koncesiju i nadam se da će predsednik dozvoliti da po hitnoj proceduri dođe u parlament i da ćete vi veoma brzo donositi odluku o koncesiji za izgradnju autoputa Subotica - Požega - Bar. Znači, kompletno autoput kroz srce Srbije.
To ćete veoma brzo imati na skupštinskom zasedanju. Nadam se da će već na sledećem zasedanju doći u parlament, jer sva dokumentacija je pripremljena. Štaviše, za Niš - Dimitrovgrad je urađena i revizija i projektna dokumentacija. Sigurno ste sada videli da se intenzivno rade ispitivanja na tom lokalitetu.
Hvala vam, pošto vreme ističe, na pažnji koju ste danas posvetili ovom zakonu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, slušam vas već odavno. Naravno, mogu da slušam radikale. Ljudi iznose, pričaju, kritikuju, ima mesta kritici.
Ali, molim vas, kad slušam demokrate, kada sam slušao gospodina Martića, creva mi se okrenula. Da li je to moguće? Ljudi ne znaju za šta su izabrani. Mislim da gospodin Martić ne zna još šta treba da radi. Kad on bude ukapirao šta treba da radi, proći će deset godina. Nemojte vi da brinete ni o Čačku, ni o Srbiji, brinite vi o sebi. Radite nešto što znate, a ovo, gospodine Mariću, ne znate i nemojte više da se brukate.
Pričate ovde kojekave gluposti. Slušamo ljude koji još uvek vrše vlast i kritikuju nekoga ko minut nije vršio vlast. Pa zar ima mesta takvim diskusijama? Valjda Srbija vidi. Vi ste sve ovo upropastili. Pričate mi o SPS-u. Jeste, radili su to što su radili i kako su radili, ali vi ste bili gori. Evo, sad ste bili gori od njih. Videli smo da od nečeg lošeg ima još gore.
Prema tome, glupo je otezati ove rasprave, diskusije. Pustite nas da nešto uradimo. Dajte neko vreme, pa nas onda karitikujte, a vas smo videli i stvarno nema smisla više da gubimo vreme sa vama. Vreme je da što pre odete. To je dobro za sve nas.

Zamolio bih poštovane poslanike da mi shvatimo Demokratsku sranku šta je njihov cilj. Mi znamo da je panika u ministarstvima. Treba im malo vremena, ovde nas zamajavaju i to svi mi znamo.
Prema tome, nećemo vam više replicirati, pričajte šta god hoćete, ali vi znate i predlog vaših ljudi je bio da u mnogim razvijenim zemljama postoje ministarstva za infrastrukturu koja se objedinjuju i gospodin Tadić to dobro zna. Nemoguće je uraditi nešto kapitalnije, krupnije, pa da imate probleme sa urbanizmom, građevinom i ostalim.
U mnogim zemljama je to spojeno i mi smo pokušali da se na jedan nov način organizujemo. Prema tome, nemojte vi, gospodine Tadiću, mnogo da brinete o svemu tome, šta će se uraditi. Ako ste se vi kao profesor psihologije snašli i bili izuzetno dobar ministar telekomunikacija, i ja ću se nešto snaći tu usput. Ako ste sada uspeli da organizujete vojsku kao profesor psihologije, svaka čast. Vi ste taj "supermen", o čemu pričate, vi ste "devojka za sve".

Gospodine Tadiću, nisam čuo da ni u jednom ozbiljnom parlamentu ministar vojske sedi ovde kao neka "baba Simana" i replicira.

Ministar vojske mora da bude dasa, gospodine Tadiću, da bude vojničina, a ne da sedi tu kao "seka Persa". Mislim da se mnogi generali stide kada vas vide.

Želim demokratama da se zahvalim. Čitav dan brinu o ministarstvu. Nemojte mnogo da brinete. Vidim da dolaze ljudi iz JAT-a, iz ŽTP-a već danima, nešto traže, neka je opšta uzbuna u tom Ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije. Zašto se vi toliko brinete, čitav dan opsedaju neki vaši ljudi, pomoćnici i zamenici, traže sastanke. Čitava ekipa gore čeka, pravdaju se, donose neke papire. Ako je Rašeta dobro radila, ako je ovaj vaš drugi ministar radio dobro, ako "surčinci" nemaju nekog udela, ako je sve to u redu, mirno spavajte, nemojte da brinete šta ćemo mi da radimo, a mi ćemo se truditi da radimo dobro, koliko god budemo mogli.
Prema tome, ovde je bila ideja da se objedini nešto i da se stvarno krene sa nekim investicijama, da se proprati to određenom projektnom dokumentacijom, da nema kočnica koje su do sada bile. Vi nijedan projekat niste pripremili za tri godine. Nemojte sada da pričamo o Koridoru 10, o autoputu Beograd-Subotica, koji se gradi. Nemate nijednu dokumentaciju, nijedan papir, sve je rađeno na divlje. Kako – videćemo. Prema tome, nemojte mnogo brinuti, sredite vi dokumentaciju, ovo što ste radili i ne bojte se ništa, mirno spavajte, ako je bilo sve u najboljem redu. Ali, osećam da vas nešto tu žestoko kopka i da ima nekih opasnih problema.
Prema tome, obećavam vam da će to ministarstvo učiniti sve što bude moglo i vlada, koliko bude mogla. Ako budemo loši, vi ćete nas smeniti, naravno. Ali, pružite nam šansu. Mi smo vas trpeli tri godine bez ikakvog rezultata. Vi znate da ste tri godine projektovali jedan autoput i odmakli ste toliko da je urađeno dokumentacije možda dve-tri strane. Prema tome, nemojte da brinete, smirite se. Imaćete vi prilike. Vidim ovde da i neki bivši ministri diskutuju. Oni su uradili šta su znali. Nisam Borisa kritikovao kada je on bio ministar za telekomunikacije, a kako je radio, videlo se.
Prema tome, nemojte mnogo da brinete, mirno spavajte, ako ste dobro radili. Ako niste, bogami, biće svašta. Pustite novu vladu da radi, dajte joj neki period, pa ćemo videti da će to sve doći na svoje mesto. Vi se spremajte da nešto pokažete. Zašto ste se aktivirali ovih dana? Juče nešto po JAT-u prodajete, iznajmljujete, kao da će smak sveta za dva-tri dana. Pustite vi to sve da ide svojim tokom, nemojte mnogo brinuti.
Nadam se da će ovo ministarstvo raditi koliko bude umelo i znalo. Ako bude loše, bolje je da kraće traje, delite ga, radite posle šta god hoćete, ali red se mora već jednom uvesti. Neće moći više ovako.
Pokušali ste pljačku sa nekom legalizacijom i nije uspelo. Kažite ijedan projekat koji ste uradili za tri godine u ova tri ministarstva, kako vi rekoste, a ja vam skinem kapu, pozdravim i kažem – alal vera. Ništa niste uradili. Prema tome, šta god se uradi, biće jedan pomak napred.