Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, evo, danas su konačno došle delegacije na dnevni red i jako je ružno što to nije urađeno znatno ranije. Morali smo ipak imati predstavnike i trebalo je to odraditi na vreme. Ne vidim razlog zašto to nije moglo da se dogovori, kao što je i danas, ništa se ne bi bitnije promenilo da je to bilo pre dva meseca.
Drugo, ja bih zamolio sve poslaničke grupe i narodne poslanike koji odlaze kao delegati Republike Srbije, bez obzira u koju delegaciju, da ne zaborave interes Srbije, naš zajednički interes i da se ne ponašamo, kao što smo danas čuli da su neki članovi delegacije bili uzdržani kada je u pitanju Kosovo. To je nemoguće. Da li je moguće da jedan političar iz Srbije, koji predstavlja Srbiju, i ode, bez obzira gde, u Savet Evrope, u NATO, bilo gde da razgovara i da ne ispoštuje ono što je Srpski parlament donosio više puta, maltene jednoglasno, sa nekim malim izuzecima.
Prema tome, moramo povesti računa o tome šta će govoriti ti ljudi koji nas budu predstavljali.
Ovih dana se toliko ponižavamo i brukamo u svetu, jer ne smemo da podignemo svoj glas, a niko od naših funkcionera bitnije, značajnije, od naših sportista, kada su nas ponizili, potcenili u Hrvatskoj, kada nam kamenuje naše automobile, gađaju naše sportiste, lupaju naše autobuse, cepaju i pale javno našu zastavu, a mi tobože damo neki oštar protest.
Dosta je više oštrih protesta?! Oni prave vojsku na Kosovu, a mi smo napisali oštro pismo?! Šta to znači – veoma oštro smo se obratili? Te naše oštrine nema! U momentu dok oni prave vojsku nezavisne države Kosovo, naši političari obilaze osnovne škole, kao Tito pionire, za vikend, da vide šta to deca rade, da malo ćaskamo sa decom i da razgovaramo, da se slikamo. To je veoma ružno.
Neki naši političari su nezreli da shvate momenat, da oni vode jednu državu u najtežim danima za Srbiju. Ovo su teški dani za Srbiju. Nije ovo u Sandžaku bezazleno. Nije bezazleno ni ovo u Vojvodini. Velika podeljenost, strah u narodu, veliki problemi širom Srbije. Veliki problemi u mnogim proizvodnjama, radnici ostaju bez posla, izlaze političari koji vode državu i kažu – borite se za radno mesto, čuvajte radno mesto! A oni jadni dođu na posao i nađu spisak i kažu im – od sutra ne možete da uđete u krug. Kako da se bore za radno mesto, na kakav način, kako da ga zaštite?
Kaže – branite radno mesto. Kako da branimo?! Da li je to poziv na nešto drugo?
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Ja sam se javio kao šef Poslaničke grupe u vezi delegacije.
(Predsedavajuća: Izvinjavam se, narodni poslaniče, nesporazum je.)
Nisam rekao povreda Poslovnika, nego sam se javio kao šef Poslaničke grupe po dnevnom redu, koji je na današnjem zasedanju.
Zamolio bih sve naše članove delegacije da budu jedinstveni, da se dogovore, da se ne svađamo i prepucavamo i negde kada odemo vani da i mi ne pokažemo te naše navike koje imamo ovde u Srbiji. Vidite i sami, veliki su problemi.
Ovo u Hrvatskoj ne ide na dušu jednoj demokratskoj državi za kakvu se stalno prikazuje i pokazuje Hrvatska. Dokle više da se tolerišu takva ponašanja? Da li je jedna država poput Hrvatske zrela da organizuje bilo kakav skup, a mi mislimo da je nezrela, jer se uvek doživljavaju ovi problemi. Šta će naši košarkaši u toj jadranskoj ligi, ako svaki dan imaju kamenovanja, ako se skandira u salama "pobiti Srbe", Srbe na vrbe i sve što čujemo. Šta će oni više da igraju u tom Zadru?
Hoćemo da napravimo našu ligu, srpsku ligu, koja će biti jaka i značajna u Evropi i da značimo nešto u svetu i Evropi?
Mi ne možemo doživljavati više ta ponižavanja, potcenjivanja, a sve to naši političari mirno gledaju i ne obraćaju se na raznim skupovima mnogih evropskih i svetskih institucija da kažu o čemu se radi.
Videli ste govor Tačija, niko ne reaguje, koliko napada Srbiju. Da smo mi tobože nasilno uzurpirali teritoriju Kosova, hteli nešto da uradimo i oni su se konačno odbranili od Srbije, koja je vekovima prisutna na Kosovu, koja ima na Kosovu svoje svetinje stare preko 600 godina. Moramo se boriti i ne kukati, ne plakati više za onima koji nas neće i koji nam prave probleme.
Naši ključni ljudi iz Vlade stalno negde odlaze i potpisuju neke sporazume. Ministar odbrane umesto da sredi svoj Generalštab, da sredi vojsku, on samo trči okolo i nešto potpisuje, neke saveze, sporazume itd. Prihvatamo sve i svašta, a to je, razoružavamo našu vojsku, destabilizujemo, delimo, uništavamo, raspuštamo, dok drugi na našoj teritoriji prave svoju državu, jer to je neobjašnjivo da u jednoj nezavisnoj državi neko pravi državu, a sada pravi i vojsku. U ovom parlamentu je obećano da se nikada neće dozvoliti da uloga Euleksa izađe iz okvira, da uđe u ove vode, a to je pravljenje vojske, da NATO neće obučavati paravojne formacije koje se prave na teritoriji Srbiji, a još i naoružavati.
Ovo su veoma ozbiljne teme i naši delegati i naše delegacije, koje krenu iz Srbije bilo gde, moraju o ovome stalno govoriti. Mi smo jedna demokratska država. Kada je neko u Srbiji kamenovao hrvatski tim, klub, kada je neko zapalio ovde šahovnicu? Mi smo zbog jednog razbijenog prozora, vi znate na kojoj ambasadi, imali toliko problema. Našu zastavu gaze, pale, naše ljude, naše sportiste kamenuju gde god se pojave i pričaju o demokratiji i oni ulaze u EU, zašto, je l' to neka nagrada za njih, za one koji su proterali Srbe sa svojih vekovnih ognjišta. Zašto se njima ne postavi uslov da se svi Srbi vrate na svoja ognjišta ili da im se adekvatno isplati imovina.
Prema tome, mnogo se ponižavamo, jednostavno, gaze nas i otiru podove sa nama gde god se pojavimo, a to su dozvolili naši političari, koji su ponizni, koji su uzdržani kada se glasa protiv nezavisnog Kosova, koji u politici nisu jasni ni glasni ni nama, ni narodu šta hoće, a kamoli svetu. Nas niko ne razume. Mi sve hoćemo da provučemo, da se svima dodvoravamo i da ni mi sami ne znamo šta hoćemo.
Pola Srbije ne zna šta hoće naša Vlada u pojedinim odlukama. Evo, što se tiče Euleksa, pričala se jedna priča – poštuje se Rezolucija 1244. Sada vidimo da se ne poštuje. Vidimo sada koja je uloga Euleksa, ono o čemu smo mi govorili. Zbog toga je pala ona vlada, zbog toga su bili izbori.
Šta se dogodilo? Potpuno je prihvaćen Ahtisarijev plan.
Hteli vi to, gospodo iz vladajuće koalicije, da kažete ili ne, Ahtisarijev plan se sprovodi u celosti. Pogledajte rezultate Ahtisarijevog plana. Sada je čovek dobio i Nobelovu nagradu, sada se poziva da u Hrvatskoj i Sloveniji razrešava te probleme.
Dakle, nemojmo sami sebe varati, zanositi se nekim idejama. Srbija je bila dostojanstvena i kada joj je bilo najteže. Mislite vi da je nama bilo lako kada je Solana počeo da dolazi u Srbiju, da vodi razne delegacije, da pregovara sa našim političarima, a svi znamo da je on komandovao NATO snagama kada se bombardovala Srbija osiromašenim uranijumom. Sada širom Srbije umiru dečaci i devojčice od leukemije, od karcinoma, videli ste, deca u osnovnoj školi. Uzmimo primer Čačka, gde je bačeno 235 tona eksploziva na sam centar grada, zbog vojne industrije koju imamo. Koliko je mladih dečaka i devojčica iz osnovne škole ovih dana umrlo?
Ovde se priča, gospodin Todorović je argumentovano izneo izjave pojedinaca, veoma uticajnih u svetu, da su se uzimali organi, da se trgovalo, da se ubijalo, da su se mnogi političari i vojni komandanti spolja zgražavali šta su videli na Kosovu. Ko je odgovarao zbog toga? Niko!
Sada izlaze neki naši političari i pričaju – mi moramo da sredimo odnose Beograda i Prištine. Sa teroristima koji su takva dela pravili, a nisu kažnjeni, gospodo?! Moguće je da se nešto dogodi protiv volje naroda, da neki otpaci nešto urade, ali to se ovde se ne kažnjava. Haradinaj je visoki funkcioner vlade Kosova. Videli ste svi kakve su pozicije dobili i mi sada treba da ćutimo.
Mi moramo, naše delegacije moraju ovo da prezentiraju gde god se pojave, da opominju, da govore, da iznose i da budemo uvek jasni i glasni, da branimo deo naše teritorije, jer nam je otet i mi to dobro znamo.
Nemojte reagovati, vi gospodo iz vladajuće koalicije, nemojte stalno objašnjavati da ste u pravu, nemojte stalno napadati nas iz opozicije da sve što kažemo nije u redu. Mi ne napadamo nikoga.
Gospodine Mićunoviću, nemojte se smejati. Dobio sam od šefa delegacije izjavu da ste vi bili uzdržani kada se glasalo o nezavisnom Kosovu. Tražićemo listing da vidimo da li ste bili uzdržani ili niste. Ako me slagao, onda je to njegov greh, onda se vama izvinjavam, ali ako je moguće da je bilo, to je neobjašnjivo u ovom parlamentu. Mi ćemo tražiti listing i da se to pitanje razjasni. Da li može predstavnik jedne velike partije, koja je stožer koalicije, da tako glasa ili ne može? Ako ste u pravu, gospodine Mićunoviću, duboko vam se izvinjavam. Ako niste, preduzeće se određene sankcije i mi ćemo tražiti da se to pitanje razreši. Mislim na političke sankcije.
Ne želim sada da polemišem, samo sam rekao da ne može šef i član naše delegacije, neka ovo bude nauk za naredne delegacije koje budu odlazile, da imaju neke nesuglasice. Moramo da budemo jedinstveni i da predstavljamo ovu Srbiju onako kako ona zaslužuje.
Ponavljam, imamo mnogo neprijatelja. Nemojte mnogo da se zanosiste sa EU. Vidite, sve što ste radili sa njima, ostali ste kratkih rukava, gospodo. Izašli ste sa teorijom "osvojimo Evropu zajedno", "juriš na Evropu". To su govorili ljudi sa ove govornice. Nešto vas Evropa neće, ne znam zašto, morate sa njom da razgovarate. Imate neki problem. Koji je taj problem?
Mi hoćemo da sarađujemo sa Evropom, ali kao partneri, da nas poštuju, da nas uvažavaju, da poštuju suverenitet naše države, da poštuju dostojanstvo srpskog naroda, a ne da nas ponižavaju, potcenjuju. Neka oni te probleme reše. Videćemo da li će Hrvatska doživeti neke sankcije posle svega ovoga što se dogodilo u Hrvatskoj našim sportistima. Nije to prvi put. Tako je uvek kada se igra utakmica na teritoriji Hrvatske.
Da li je Hrvatska zrela da igra međunarodne utakmice? Da li je bio incident u Srbiji i za vreme rata? Nikada, bez obzira na sve, nikada nismo bili ti koji smo lupali automobile, gađali navijače, kamenovali igrače. Srbija je bila uvek dostojanstvena. Kažem, ima nekada huligana, ali mali broj, ali narod je uvek štitio sportiste iz svake zemlje kada dođu u Srbiju i štitiće ih.
Srbija je uvek bila dostojanstvena i biće i dalje dostojanstvena, ali ovaj teror mi više nećemo trpeti. Ne možemo pričati o Kosovu, ne možemo razgovarati o bilo čemu ako i jedan Srbin na Kosovu nema osnovno, tj. slobodu kretanja.
Da li mi, gospodo, možemo da kao narodni poslanici odemo i da prošetamo Prištinom? Ne možemo. Da li možemo da se pojavimo na nekom skupu i da govorimo u Prištini, u Gnjilanu, Peći? Ne možemo, doživećemo neprijatnosti. To mora Evropa da zna i da preduzima određene mere.
Zato vas molim da se uozbiljimo, da tražimo od naših političara da nas veoma ozbiljno zaštite, da traže od odgovarajućih institucija da se ovo stavlja na dnevni redi i da se o ovome raspravlja. Kako je moguće da Savet bezbednosti ne raspravlja o situaciji sada na Kosovu? Da li je formiranje neke vojske nezavisnog Kosova pod njihovim pokroviteljstvom ili nije? Kakve mi imamo razgovore sa NATO-om ako na delu srpske teritorije krši Rezoluciju 1244, formira snage i naoružava terorističku vojsku sa najvećim teroristima na teritoriji Kosova? Da li je zato prisustvo međunarodnih snaga dole, da obučavaju one koji su do juče ubijali Srbe gde god su stigli? Nije! To mora neko da objasni.
Zato vas molim da o ovome ozbiljno raspravimo i da naš ministar odbrane shvati – gde god da ode, on mora o ovom pitanju da razgovara, koja je uloga NATO, a ne samo da trčkaramo, klimamo glavom, dolazimo ovde i potpisujemo neke sporazume. Kakve sporazume, ako oni nas kao narod, kao državu, ne poštuju?
Naša Vlada je morala da održi sednicu i da uputi hrvatskoj Vladi, da traži jedan sastanak sa Hrvatima i da vidi da li će ovo još nekada da se ponovi. Od toga nema ništa. Sa nama se igra jedan gradonačelnik Zadra, koji je, tobože, sav srećan što se to dogodilo. Koliko sam pratio njegove izjave, on je srećan što se to dogodilo. To je njemu neki vid kampanje, da on dobro radi itd. Molim vas, mi smo poslali našu decu, našu reprezentaciju tamo da je kamenuju, da razbijaju. Šta ćemo mi sa njima na njihovim terenima, u njihovim halama, na njihovim igralištima?
Prema tome, moramo veoma ozbiljno razgovarati o ovim temama.
Zahvaljujem vam, ali još jednom opominjem da delegacije pokažu jednu ozbiljnost i da štite i brane gde god se nađu interes naše države Srbije i dostojanstvo ovog naroda, a ne da dozvolimo da nas svi ponižavaju.
Ljudi iz vladajuće koalicije, posle svega ovoga na Kosovu, prekinite bar 15 dana, nemojte pričati – evropska Srbija, svi smo mi evropski, ali kako nas ponižava Evropa. Razgovarajte sa njima. Ponižava nas najniže, najpodlije, najpokvarenije. Kako ih nije sramota da prave to što rade na Kosovu?!
Da li je neko od naših ljudi govorio o tome u Briselu? Nas Đelić ne može da predstavlja ni u dečijem vrtiću. Kako on ide u Brisel? Ko njega više šalje u Brisel? Kakva je njegova uloga u Briselu? Koji su rezultati njegovog osmogodišnjeg rada? Dinkić nam sad još šalje i neke svoje privrednike da pričaju o poslovima. Sad da pravimo paralelne ambasade po čitavom svetu, da idu eksperti i ekonomisti od strane najboljeg ministra finansija sveta? To je bruka za Srbiju. Sve to ovaj narod plaća.
Moramo povesti računa kako i na koji način da se to obavi. Imamo ambasade, imamo ljude u ambasadama zadužene za ekonomske odnose sa određenim zemljama, šta oni rade? Kako sad pravimo paralelnu diplomatiju? Pravimo političku diplomatiju i ekonomsku diplomatiju potpuno odvojenu, kao da smo iz dve države. Molim vas da se o tome povede računa. Hvala. (Aplauz.)