Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, videli ste danas, opet ćemo imati kredite, opet ćemo imati zaduženja, opet ćemo imati velike probleme u Srbiji. Kako to sve vratiti, na koji način, koga sve zadužiti i kako voditi finansije ove države, kada se one pogrešno vode od 2000. godine. Od 2000. godine do danas NBS, kompletne finansije vodio je Dinkić i G17. Naravno, posle su ih zamenile demokrate i evo gde smo dogurali. Dogurali smo tu gde jesmo, da Srbija postaje jedno izuzetno nestabilno tržište u koje  više niko neće da ulaže, jedino se mogu uzimati kreditne linije.
Što je vrlo interesantno, jako me je puno uvredila prošli put ministarka finansija posle moje diskusije koja je bila potpuno na mestu, kada nije htela da shvati ono što sam joj objašnjavao i nije htela da me razume, a te greške i danas prave, oni zadužuju „Puteve“, „Putevi“ daju, to je tobože ulog za kredit kod Svetske banke, EBRD, EIB. „Putevi“ su prezaduženi. Tako se godinama radi.
To je bila ideja gospodina Dinkića. Kad god smo prekršili sporazum sa MMF on je našao kompromis da smanjimo investicije u Srbiji na već izvedene radove, tako da po Zakonu o budžetu ono što je izdvojeno za infrastrukturu, investicije u Srbiji se nisu mogle platiti. Ono iz NIP-a što je trebalo da se da nije se moglo platiti.
Dinkić je tražio da se to prebaci u narednu budžetsku godinu i Cvetković je nastavio takvu politiku, pa je rekao, imam njegove govore, njegove zapisnike sa Odbora za saobraćaj i veze, gde je rekao – pa dobro, nema veze, mi ćemo umanjiti „Putevima“, ali ćemo im dati mogućnost da podignu kredit pa da stabilizuju svoje stanje i da se tako razduže.
„Putevi“ su prezaduženi. Više imaju kreditnih obaveza nego prihoda od putarine i svega drugog što naplaćuju, tako da država kada se zadužuje za infrastrukturne objekte, ona ima obavezu da negde oko 30% ona finansira, a 70% kreditnih linija koje se dobijaju od SB, EBRD, EIB. Međutim, pošto novca nemamo, mi „Putevima“ napravimo gubitak, zadužimo ih, obećamo da ćemo im ispuniti obavezu i ulazimo tako u investicije, uzimamo kredit kao učešće na drugi kredit. To nas je dovelo ovde gde nas je dovelo. Jednoga dana sve će u Srbiji stati.
Javna preduzeća ovako polako pre propadaju. Uzmimo primer javna preduzeća rudnike, „Resavica“ i druge, 4.000 radnika tamo sedi, nema socijalno osiguranje, ne može da im se izmire obaveze, ljudi su u velikim problemima. Međutim, mi ne možemo ovo sve što se ovako radi jednostavno nastaviti ovom politikom. NBS nikada parlamentu nije podnela izveštaj, da vidimo stvarno stanje. O čemu se radi? Velika zaduženja idu bez odluke ovog parlamenta. Tri milijardi evra Srbija je zadužila kod MMF bez saglasnosti srpskog parlamenta. Na koji način će se trošiti, gde i kako, to ne znamo.
Mnogi projekti koji su u Srbiji pokrenuti stoje. Dobili smo kredite, a nemoguće je da se krene jer nemamo naše učešće. Most „Gazela“, projekat stoji godinama. Servisiramo kredit, projekat se ne radi, jer ono što je Srbija trebalo da plati, uređenje prilaznih saobraćajnica, prebacivanje saobraćaja i sve ostalo nije završeno.
Napušten je projekat obilaznice oko Beograda, a to je bio uslov da se još neki radovi tamo izvedu, da se nastave, da bi ušli u određene nove kreditne linije. Kredit za Pančevački most je podignut, naše učešće i grada Beograda nemamo, nije uplaćeno, nismo ispunili.
Kreditne linije nisu plaćene na Borovoj glavi, učešće srpske Vlade, zatim na velikim projektima koje smo radili i naše učešće na rekonstrukciji puta Niš-Dimitrovgrad kroz Sićevačku klisuru, nije plaćeno. Da ne pričamo o učešću na radovima koji su bili na železnici itd, u poljoprivredi, u mnogim projektima koje smo radili Srbija nije ispunila. Zašto? Što sredstva iz NIP-a idu za stabilizaciju budžeta i za budžetski deficit koga smo godinama pravili, a sada je on izuzetno povećan.
Od čega se će pokriti budžetski deficit Srbije i ove godine - pa naravno iz investicija, iz onih obaveza prema javnim preduzećima itd? Videli ste falš račune, koji su pravljeni da bi se određena sredstva uzimala javnim preduzećima i pravio se fiktivni dobitak, da bi budžet povlačio sredstva - što imamo sad slučaj u NIS-u, a kada je urađena revizija bio je gubitak 8 miliona evra - mi smo prikazali dobitak 3,5 miliona evra itd.
Prema tome, veoma loša finansijska politika koja se godinama vodila i preko Narodne banke i preko Ministarstva finansija se nastavlja. Ministri finansija, bukvalno, kad je Dinkić bio radili su šta su hteli i doveli su ovde Srbiju gde su je doveli. Sada imamo jednu potpuno razorenu privredu, uništenu privredu, koja nema snagu da se oporavi, da krene, da stane na noge.
Ovo zaduživanje u neke kreditne linije, koje su čisto administrativne prirode, uzimamo za zdravstvo, umesto da gradimo, odnosno ljudi čekaju za operaciju srca, preko 3.000 ljudi je na čekanju, za operaciju kukova, za operaciju kolena itd, mi uzimamo da poboljšamo uslove rada administracije. Ko normalan uzima danas kreditne linije da bi dao nekim administrativnim službama za njihovo poboljšanje uslova rada? Šta će administracija da se poboljša, ako ne može da funkcioniše, ako nemamo gde one koji rade poslove, koji operišu, ako nemaju jednostavno opremu?
Žalosno je bilo neki dan slušati jednog od načelnika klinike, kada je rekao - imamo samo jedan pribor i vrlo često operišemo, a nismo u situaciji da uradimo sterilizaciju, i zato nastaju i sepse i mnogi drugi problemi itd.
Kredite ne ulažemo tamo gde mogu najbrže da se vraćaju i sami sebe da servisiraju, već ih ponovo ulažemo iz političkih razloga da bi određenim sredinama dali određene uslove itd, da se razvijaju i da vodimo kampanju pojedinih političkih stranaka.
Meni su nedavno prebacivali, gospođa ministarka je to ovde rekla jednom prilikom, izašao sam, nisam hteo da se nerviram da to komentarišem. Gospođo ministarka, rekli ste da sam nešto asfaltirao po Srbiji što nije bilo neophodno - nije tačno. Ja sam svaki dinar namenski trošio.
Sada da vas odvedem gospođo da pogledate, kada se jednoj vašoj stranački važnoj ličnosti radi put kroz voćnjak, gde ima samo jedna jedina kuća, njena. Do njene kuće, kroz voćnjak, kroz šumu, žena zacepila da dobije asfalt do praga, da pokaže svoju političku moć. Sazvala je seljake da im saopšti - da će sutra doći da to asfaltiraju.
Mogu da vas odvedem da to pogledate, da vidite. Da vidite vaše čelnike, vaše koalicione partnere, koji su ovih dana ozidali na zgradi, u centru Beograda, kuću. Nadogradili ljudi, hoće da imaju kuću na vrhu zgrade, i lepo dvorište i pogled na centar Beograda.
Vi ste potpuno razorili vođenjem finansija osnovne pokretače razvoja srpske privrede i osnove zapošljavanja. Mala su ulaganja u energetiku - to je budućnost Srbije, odnosno energetika, poljoprivreda, građevinarstvo i putevi.
Da li mi imamo ministra građevine - nemamo? Ovaj naš ministar građevine, on samo čisti, skuplja plastične flaše i svako jutro to gledamo. Čovek vodi Nedu Arnerić, vodi Sergeja Trifunovića, oni govore, pričaju. Lepo je čistiti Srbiju, ali ministar građevina je zaboravio da je on ministar građevinarstva i urbanizma. Okosnica pokretanja srpske privrede treba da bude građevinarstvo. Građevinarstvo je stalo, gospođo ministarka. Sve građevinske firme su vam u stečaju ili blokadi.
Da li je moguće objasniti da jedan Energoprojekt grca? Zašto - što mu država duguje? Da je jedan Rad, Komgrap, Ratko Mitrović, Mostogradnja - sve uništeno zbog dugovanja države, isto kao Putevi Srbije. Građevinarstvo je potpuno uništeno, jer u obnovi im je naloženo da rade i grade, a ništa im nije plaćeno.
Posmenjivali ste direktore, njih ste privatizovali, uveli ih u stečaj, uništili ste im banke - to je Dinkić uradio zbog Sartida, a vi znate koje bio predsednik Agencije za privatizaciju, kada je ono sramno urađeno u Sartidu i uništene najveće srpske banke - Beobanka, Investbanka i Jugobanka, koje su nosile razvoj srpske privrede. Sa rušenjem srpskih banaka potpuno se urušila srpska privreda, prestale su investicije i prestala su u Srbiji zapošljavanja.
Sada se manje ulaže u poljoprivredu nego ikada, a to je veliki potencijal za razvoj Srbije i pokretanje. Ne bih imao protiv da vidim tamo da se nešto pokrene, ali vi dižete kredite, a okosnice razvoja srpske privrede potpuno pucaju - Putevi Srbije, odnosno putna privreda, građevinarstvo, energetika i poljoprivreda.
To je osnova za razvoj srpske privrede, a nisu skijališta koja je Dinkić pravio - gde god je video brdašce, on je montirao, jer je imao dobar dil sa proizvođačem opreme za skijališta. Nijedno danas ne funkcioniše sem Kopaonika, a Kopaonik smo mi uradili. Oni koji su uradili Kopaonik zajedno sa mnom, su svi danas sklonjeni i nema ih, smenjeni i uništeni – i Ljubiša koji je nosio tamo, i Miki Savićević, i svi oni koji su radili. Sve ih je Dinkić smenio, preuzeo, doveo svoje ljude i sve razorio i sve uništio.
Uzmite samo da vam je Skijalište Stara Planina u prošloj godini sa dva zaposlena, naravno iz G 17 plus, napravilo gubitak od 80 miliona. Tamo nijedan skijaš nije bio, nemate ni jedan ski-pas da je proradio, ne radi, ne funkcioniše, nema puteva, nema parkinga, nema motela, nema prateće infrastrukture - sve je potpuno razoreno.
Šta je sa skijalištima na Goliji? Šta je sa skijalištima da Divčibarama? Koliko je tamo uloženo? Sećam se puteva od Valjeva do Bogdanovića brda, od Mionice kompletno preko Ćelija sve je završeno da bi doveli saobraćaj. Radi li skijalište - ne radi.
Šta je Dinkić uradio - montirana je oprema, ništa ne radi? Montirana su neka naselja, a sve je to urušeno, uništeno, ruinirano. Šta je sa Zlatiborom? Šta je ostalima - ne radi ništa, gospođo ministarka? Sve su to promašene investicije, a nije se ulagalo tamo gde bi se brzo vraćalo.
Uvoznički lobi cveta u Srbiji. Sada su Srbiju preplavile kruške, jabuke iz Španije, piletina iz Brazila, govedina iz Argentine. Vidite kakvo meso jedu naša deca - da smo prvi po oboljenjima i karcinoma i leukemije u Evropi.
I vaši prijatelji koji su bombardovali ovu Srbiju, razorili, uništili, s kojima sada blisko sarađujete i ne stidite se da jednostavno kažnjavate određene sredine i ne smete ni da ih pitate zašto su bačene kasetne bombe, koje još nisu sklonjene iz okoline Kraljeva, iz Jarčujka. Zašto nije očišćen još Kopaonik, Pančićev vrh i onaj deo?
Zašto se još ne stide, da daju neka sredstva, da sklone one kasetne bombe koje su pobacali po Srbiji, mada su zabranjene po međunarodnoj konvenciji. Prema tome, ovakvom politikom Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije - stalnim zaduženjima, uništavanjem srpskih banaka, koje su potpuno razorene, mislim da je samo ostala još Komercijalna banka. Još to da sredite, onda ste u potpunosti sve završili.
Sećam se koliko je bilo borbe da se proda Poštanska štedionica, i čak štaviše, uhapšena je direktora koja nije dala da se proda Poštanska štedionica, koja se borila rukama i nogama da se ona ne proda, sećam se na Vladi, jer je već bila određena grupacija koja je bila namenjena da se to otkupi i pusti. Preko Poštanske štedionice išle su i penzije i bio je jednostavno veliki broj klijenata.
Prema tome, ovakva politika nas je dovela danas ovde gde smo i vodi i nas i dalje u provaliju. Vi nemate snage da preduzmete neke konkretne programe i projekte. Opet nam najavljujete da li će ići povećanje PDV-a. Ne igrajte se sa povećanjem PDV-a. To bi bio kraj srpske privrede.
Ne igrajte se sa smanjenjem penzija jer ljudi su na ivici gladi, ne mogu da prežive, ne mogu da plate struju. Ne igrajte se sa smanjenjem plata i u administraciji čak štaviše, jer i tu ne može da se preživi. Kolike su vam plate u Ministarstvu činovnicima? Dvadeset i neka hiljada. Policajcima? Ne mogu da prežive. Vojnim licima? Starešinama?
Najavili ste kredite, ljudi se zadužili, uzeli kredite, uzeli robu, stanove na lizing, kola. Šta sad? Sve im to plene, uzimaju nazad. Koliko su kamate povećane da ljudi ne mogu da servisiraju. Prema tome, lako je voditi i povećati akcize, finansije države, povećati PDV, to može i mali Đokica, ne treba nam Ministarstvo, to može svako da radi. Koliko fali para, razreži to po glavi.
Naravno, vidite kako naftu, povećavate cenu, a automatski povećavate i akcize, povećavate gas, a nema razloga za povećanje cene gasa za domaćinstvo. Onda uzimate ostvareni višak od javnih preduzeća i nazad vraćate u budžet. Prema tome, sve je to zavlačenje ruke u džep građana, a više nema od koga da se uzme. Go se ne svlači.
Ne rade giganti, više sam puta govorio. Kako Trstenik da pokrenete ako "Petoletka" ne radi godinama? Potpuno je razoren sistem prerade poljoprivrednih proizvoda. "Budimka" ne radi 15 godina, "Srbijanka" je potpuno uništena, ne radi. Ne rade klanice, koje su nekada podizane, najmodernije. Hladnjače su uništene.
Sada ćete da pravite javna državna skladišta, pa će ljudi moći da stave tamo pšenicu i da dobiju kredit, ali za narednu setvu. Od čega da žive, da školuju decu? Dolazi septembar. Kako se baviti običnim problemima? Kako preživeti, kako obući i obuti decu, spremiti za školu? Kako studentima platiti kiriju?
Koliko dece se povlači sa fakulteta jer ne mogu roditelji da izdrže da ih finansiraju? Vidite da je Crna Gora prazna letos. Koliko je ljudi otišlo na letovanje? Koliko će otići na zimovanje? Nema od čega. Ne mogu da kupe mleko i hleb. Vidite da i hleb ne mogu da kupe, a kamoli šta drugo.
I seljak je razoren, uništen, nema više od čega. Ne može da preživi. Vidite pošto je bila višnja, 12 dinara, niko je brao nije. Kupina, da ne pričam. Stiže šljiva, šta ćete sa njom? Malina, potpuno su malinari razoreni i uništeni. Jedna totalno pogrešna politika države.
Otvorene granice. Gospođo, vi se čudite, ali mi smo odgrađena avlija, ni jedna država na svetu ne dozvoljava da strane robe preplave naše tržište, a da naša privreda potpuno krahira, da se uništi. To je Dinkićeva ideja. Sećate se da smo se danima borili u parlamentu da se ne usvoji jednostrano poštovanje sporazuma sa Evropskom zajednicom. I to ste progurali. Đelić je kliktao sa govornice, mahao rukama, držao neke govore. Gde je sada da objasni?
Dobićemo beli šengen. Pa sa čim da putujemo? Srednji stalež ne postoji u Srbiji, nema od čega hleba da se jede, a kamoli da se putuje po svetu. Putovaće jedna mala grupica, kao što su i putovali, oni su i dobijali vize preko raznih agencija. Ako imate pare, uplatite i dobijete vizu odmah. Znači, ništa se posebno neće dogoditi.
Prema tome, nisam video ozbiljan program, nisam video ozbiljnost, jednu zabrinutost. Kako se vi osećate kada je vaš prethodni kolega, sada predsednik Vlade, istrčao posle godišnjice Vlade i rekao - čista desetka, ljudi, ovo je iznad mojih očekivanja.
Da li ste vi normalni? Znate li vi kakvo je stanje? Što mu niste rekli - kolega Cvetkoviću, nema toliko razloga za radost, euforičnih nekih nastupa i priče o čistoj desetki. Ovo je crno, da ne može biti crnje.
Gospodo poslanici, kada odete u svoje gradove, pita vas narod, priteže. Nema sa čim ljudi da se sahrane. Sahrane se vrše na kredit, znate li vi to? Dali su kredit na četiri godine, čitajte oglase svaki dan - pogrebne usluge se rade na kredit na četiri godine. Nemaju ljudi od čega.
Ne može da se kupi grobno mesto. Pošto je grobno mesto u Beogradu? Gospođo, 20.000 evra, nemojte se čuditi. Ljudi odlaze, prodaju u zadnjoj nadi grobna mesta očeva i svojih dedova da bi preživeli. Vi to ne znate. Raspitajte se malo, pa ćete videti kako je crno i kako je teško.
Uozbiljite se. Ovo je možda zadnja sednica koju ćete vi provući, izglasati ovaj nesrećni zakon o informisanju i sve ovo sramno provući. Skupićete vi tu glasačku mašineriju, ali neka vam bude na savesti celo leto dok se budete odmarali, kako živi Srbija.
Da li ste obezbedili posao za radno sposobno stanovništvo? To je vaša obaveza, gospodo iz vladajuće koalicije. Da li ste obezbedili da radno sposoban čovek, koji uredno ide na posao, može da prehrani svoju porodicu?
Nemojte vi poklanjati džaba knjige. Pre neki dan kažete - knjige za prvake. Knjige su najmanje stavka. Neko će pokloniti nešto. Dajte platu, dajte ljudima ono što zarade.
Mi nećemo da budemo prosjaci i beda, da prosimo, da nam date sendvič i pivo i da nas vodite u Guču, kao što neki rade. Nećemo biti prosjaci, da nas šetate, da nas vodite na izlet jednodnevni i da nam kažete - evo danas imate sendvič i piće i biće vam lepo. Mi hoćemo dostojanstveno da radimo, da zaradimo i da stvaramo.
Prema tome, recite ministru građevine da shvati da je ministar građevine. Građevinarstvo je veliki potencijal Srbije, ne postoji danas, malo nekih privatnih firmica. Stranci su ušli ovde, jer nijedna naša građevinska i putarska firma neće moći zbog neodgovornosti države da dobije posao na tenderu. Čak štaviše i za projekte dajete međunarodne tendere. Naše projektne kuće i naši projektanti ne mogu dobiti posao.
Prema tome, ovo stanje je vrlo rizično. Skupite se i radite letos, napravite programe. Ako ne možete, ne znate, idite. Niko vas neće vući za rukav da ostanete. Idite, gospođo i neka odu i gospodin Cvetković i ostali. Rešite probleme ako znate, ako ne znate idite.
Nemojte samo vikati - velika finansijska kriza u svetu, u Evropi, svugde je kriza, dobro smo mi prošli u ovoj krizi. Jeste svuda kriza, ali svugde se bolje živi nego ovde. Zašto njihove banke dolaze kod nas da plasiraju novac, ako je kod njih finansijska kriza? Zašto naše nisu otišle tamo?
Zašto oni prodaju robe, mi smo njihovo tržište, a nama ne daju ništa da ode kod njih? Štite svoje tržište carinama, sertifikatima, raznoraznim papirima koje treba da pribavimo itd. Štite svoje proizvođače, subvencije vrše za poljoprivredu.
Vi morate krenuti od jeseni sa subvencijama za veštačko đubrivo, subvencije u proizvodnji mleka, subvencije za naftu seljacima da bi mogli da prerade ono zemlje što imaju. Ne može da bude džak đubriva dva ara zemlje šumadijske, to nikad nije bilo u Srbiji i tako se ne može preživeti.
Prema tome, uzmite nešto i radite letos ili idite na odmor i odmarajte se, a nemojte raditi pogrešne poteze, nemojte razmišljati da povećate PDV, kao što ovih dana čitamo, jer to bi potpuno sahranilo privredu, uništilo i hiljade ljudi bi došlo na biro i ostalo bez posla.
Prema tome, napravite nešto konkretno, odgovorno za Srbiju, jer ćete ostati zabeleženi da baš ništa niste uradili. Hajde nešto napravite i uradite. Evo, nađite neki projektčić, pa bar da vas zapamtimo da ste bar nešto uradili. Za sada samo priče, priče, priče, a konkretno ništa.
Zaposlite ljude u proizvodnji. Otvorite jednu firmu, otvorite jednu fabričicu. Hajde da vidimo i to čudo. Dajte neku preradu, nešto da se ljudi zaposle. I nemojte da dozvolite da nam ovde Evropa dovodi gume da spaljuje i da nam priča da je to dobro.
Dobili ste vlast u Kosjeriću na prevaru, a sada ćete tamo da im ložite gume, i u Paraćinu i da im pričate da je to odlično, Evropa to plaća. Došao stranac koji živi u svojoj vili, baškari se, a naši neka se guše.
I sve će više biti obolelih kada u zdrave sredine donesete ekološke katastrofe pojedine, kao što ćete da radite. Ako je to dobro, što Evropa ne pali gume kod njih, što ne lože u Parizu, Beču? Otkud baš to da nam daju? Pa nismo mi evropska deponija ovde.
Pazite šta radite, narod vas posmatra više nego ikad i svaki vaš korak prati. Vi gasite prenose i samo igre bez granica, puštate zabave, gledamo predsednika, evo ovih dana čitamo da je mnogo ugrožen, a on usred Arene, sa stranačkim simpatizerima sedne…
(Predsednik: Vreme, gospodine Iliću.)
Znate li koliko je koštalo njegovo obezbeđenje u Areni da bi sedeo među građanima?
(Predsednik: Gospodine Iliću, privedite kraju.)
Hiljade ljudi je došlo tamo da ga obezbeđuje. Zašto? Da bi on bio dasa - ja sam seo, a u novinama svi mi prete…

Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, meni je jako žao što jedan ovakav zakon dolazi u parlament najavljen na velika vrata i kada smo  videli taj zakon, videli smo da je to u stvari šarena laža.
Muka je svima više slušati dodvoravanje vladajuće koalicije i njenih najodgovornijih ljudi svima od kojih im zavisi ova vlada i opstanak vlade, a posebno dodvoravanje nacionalnim manjinama. Toliko je tih dodvoračkih nekako i zakona, i ugovora, i dogovora i svega, da je čoveku prosto muka da to posmatra.
Koliko pojedini ljudi iz Vlade padaju nisko, koliko sebe degradiraju i obećavaju sve i svašta samo da bi neki mesec produžili vlast jedne vlade koja je krajnje nesposobna i koja nema rešenje za one probleme koji život znače. Donosi neke zakone koji tobože obećavaju sve i svašta.
Meni nije čudno za ministra, čuo sam da ste vi završili srednju medicinsku školu, pa postali ste posle i pravnik i tako u tom bućkurišu se niste snašli kao pravnik da ovo shvatite, čim tako govorite i komentarišete da kršenje Ustava to nije tako baš toliko bitno.
Ne znam, možda su me slagali, ali rekli su mi da ste vi bili odlična medicinska sestra, pa ste posle napredovali i krenuli ka pravima.
Da li je to tačno ili nije ne znam, ali to su mi ljudi iz vaše koalicije rekli. Nije ni čudo, zato i branite one medicinske zakone. Ali, dobro, nećemo o tome.
Jedna stvar je vrlo interesantna. Vi se toliko dodvoravate, obećavate ljudima u tom nacionalnom savetu da bi vam dali glas, da bi iz neke stranke istrgli poslanika da dobijete još jedan glas više. Pa mu kažete - biće u nacionalnom savetu.
Tako se dodvoravate pojedinim političarima, poslanicima iz nacionalnih manjina, a pitanje je jednostavno - kako živi narod nacionalnih manjina?
Kako žive Srbi u sopstvenoj državi Srbiji? Ko će njih da zaštiti? Kako žive Srbi u zemljama u okruženju? Uzmimo samo primer Srba na Kosovu.
Znate li da oni nemaju slobodu kretanja, gospodine ministre? Da ne možete tamo da prošetate do prodavnice, dete do škole, da odete na njivu, da obradite zemlju?
Da li ste vi negde na nekom skupu tražili da vidite kako ti ljudi tamo žive, kakva su njihova prava, da mesecima nemaju struje, nemaju posla, nemaju od čega da plate struju? Zašto? Nema tehnike da se Srbin zaposli na Kosovu i u pojedinim drugim republikama. U Crnoj Gori Srbin u Vladi Republike Crne Gore ne može da bude portir, ako ne potpišete lojalnost Đukanoviću ne možete biti policajac, vojno lice, ništa. A ovde, Crnogorci se razbaškarili, uživaju, lepo žive, u Srbiji ih niko i ne pita. Imamo i Crnogorca za predsednika države, njegov tata je predsednik Udruženja Crnogoraca u Srbiji. Mi stalno donosimo neke zakone da bi štitili tobože nekog zakonski.
Narod u Srbiji je jedan tolerantan narod. Nikada nije bilo problema sa nacionalnim manjinama i neće ni biti. Ali, zaštitimo građane i srpske nacionalnosti i sve ostale, i Mađare, i Bošnjake, da bolje žive.
Gospodine ministre, vi možete doneti nacionalni savet, udomiti ovde dva-tri čoveka, uvažiti dva-tri lidera političke partije, dva-tri poslanika koji će glasatu za vašu nesposobnu vladu. Ali, kako živi narod u Tutinu? Kako živi u Sjenici? Kako živi na Pešteru? Kako živi u Pomoravlju, u Šumadiji? Loše, gospodine ministre.
Kako živi seljak širom Srbije? Kako živi Mađar u Vojvodini sa cenom pšenice od 9 dinara? Loše, ne može da preživi. Kako živi onaj proizvođač mleka, bez obzira koje je nacionalnosti? Loše, jer ste dozvolili da se uveze mleko u prahu, jer ste dozvolili tajkunima da zagospodare tržištem, da ucenjuju, da proizvođači konditorskih proizvoda budu ucenjeni itd.
Prema tome, vi bežite od onih pravih zakona koji život znače i skrećete uvek temu na neke tobože važne zakone. Mi ćemo usvojiti važne zakone da poštujemo neke međunarodne obaveze, bežimo ispred Evrope, pobegli smo tri koplja ispred Evrope u njihovom zakonodavstvu što se tiče nacionalnih manjina.
Pitamo vas - ko ovde dobro živi? Lažovi, prevaranti i raznorazni koji obećavaju sve i svašta, i brzo se obogate i onda rade neke prljave poslove, koji su ojadili ovu državu u privatizaciji, koji prodaju danas tuđu imovinu, i vi sada hoćete da ozakonite, ova vlada, da to bude regularno, a posle ćete da vratite imovinu koju ste prodali, otuđili itd, a nećete danas da je vratite, kada je to moguće. Da ne nabrajam više.
Znači, vi skrećete temu sa običnih životnih problema. Sada se skreće tema, tobože duvanska mafija Mila Đukanovića hoće da ugrozi predsednika Srbije, i mi smo svi zabrinuti, to je vrlo važno. A on je do juče bio kod Mila, vodio mu i kampanju za izbore. Oni su prijatelji. Ne možemo sada reći da tu ima nekih problema i sad mi tobože, običan narod, treba da sedi i da drhtimo, joj, predsedniče, ne izlazite napolje, nemoj nešto da ti se dogodi, daj da te blindiramo, u neku kutiju sakrijemo itd.
Molim vas lepo, ovo su teme koje život znače i dosta je manipulisanja javnošću. Ne mogu ovu vladu da vode propali muzičari iz Idola. Oni vode lep marketinški potez. Mislite da Vlada na osnovu tog marketinga može da funkcioniše. Vi mislite da Šaper i Krstić mogu lepo da izmišljaju afere, da pričaju, da govore, da medije uzimaju.
Kažete, konsultovali ste sudije, pa te sudije je postavio predsednik Srbije. On ih je imenovao, pa ako nešto kažu protiv biće promenjeni opet, doći će neki drugi. Poslušnici prolaze i sve se stavlja u funkciju stranaka i stranačke discipline.
Zato nema svrhe donositi više ovakve zakone na brzinu, na noćnim sednicama, subotom, nedeljom. Samo izlazimo i kažemo 200 zakona, ljudi, još sto.
Opozicija je ljubomorna što ovoliko zakona usvajamo. Pa, koji zakon živi? Usvojili smo Zakon o bezbednosti saobraćaja. Da li se manje gine u Srbiji? Da li manje ima problema? Nema, gospodo.
Usvojili smo pravosudne zakone. Da li je ubrzan proces suđenja? Zašto ste dozvolili da pravosuđe dozvoli da onima koji su trebalo da budu osuđeni u aferi "Sartid" zastare postupci? Kako da ih oslobodimo? Svima zastarelo. Tobože sudije nisu imale vremena, mnogo su bile prezauzete, a kada nešto treba odmah u proceduru stavljaju, naravno, kada je to interes vladajuće koalicije. Prema tome, sve se ovde partijski posmatra. Vi pokušavate da s nizom zakona pričate javnosti šarenu lažu o bahatom ponašanju tobože poslanika, o tome da se u parlamentu događaju neke čudne stvari, opozicija neće da poštuje, da sluša, nije poslušna. Zamislite, postavljaju nezgodna pitanja.
Zamislite kada dođe jedan Cvetković, koji je bio tata privatizacije "Sartida", da ne pričam i o ostalim privatizacijama, duvanske industrije i svega toga, i kada mu postavite takvo nezgodno pitanje, kako to sme da se dogodi, morate to medijski da promenite, da zaštitite Dinkića, da ne sme niko da ga pita – ej, bre, momak, ti obeća tamo nešto, obećao si neke akcije, obećao si hiljadu stvari, šta to radiš sa Fijatom, da li je to tvoja privatna prćija?
Otkud iz budžeta od ovog jadnog naroda koji izdvaja iz svojih gladnih usta i plaća dažbine, sada se vrše subvencije punta? Ko je to još u svetu usvojio da strani auto, koji se sto posto napolju proizvodi, bude subvencionisan od budžeta jedne republike? To je van svih normi. Kršite Ustav, izvršili ste državni udar.
Vi ste sa jednog parlamentarnog sistema potpuno prešli u predsednički sistem. O svemu se pita predsednik i za sve. On priča o koridorima, priča o zaduženjima, o kamatama. Što ne dođoste ovde o zaduženju od tri milijardi evra kod MMF-a, što ne pitaste poslanike ko vrši kontrolu potrošnje tih sredstava, kako se dele, po čijem nalogu?
I ja sam pre neki dan razgovarao sa nekim ljudima koji tamo rade i razgovarao sam sto puta dok sam bio u Vladi. Da li znate šta pričaju? Pričaju da ih molite sada da Dinkiću daju jedan deo sredstava, da se tobože isplate akcije, jer će mnogo pozitivno to da odjekne u slučaju eventualnih izbora. Na tome se intenzivno radi, da se Srbija zaduži, da naša deca i unuci plaćaju kredite da bi ispunili neka Dinkićeva obećanja.
Pričaju o velikim investicija, o velikim zapošljavanjima, o blagostanju nacionalnih manjina. Pa, ne može ako Srbi loše žive, ako je trula ekonomija, ako je poljoprivreda razorena, uništena, ako je potpuno raspad sistema, ne može ni nacionalnim manjinama da bude dobro. Može da bude dobro nekoliko njihovih predstavnika, da se negde ušeme, da glasaju i to je sve.
Vi ćete trajati, sad da li neki mesec više ili manje, to je za narod najmanje bitno, jer nešto što je loše, što je trulo, mora brzo da se menja i da ode. Međutim, sada vodite veliku akciju, najvažniju akciju "Očistimo Srbiju".
To se toliko promoviše, to aktivisti, to čak i glumci, vidim i Nedu Arnerić, onu što je onako glasala. To se priča kako kupiti flaše. Molim vas, sve je to lepo i sve je to dobro, ali ovaj narod hoće običnu stvar, dolazi septembar, deca polaze u školu, da kupi cipele, patike, da se prehrani porodica, da kupi hleb, mleko, jogurt.
Zašto su nam deca ovoliko obolela? Zašto nema preventive? Evo, najavljuje se grip. Kako da prežive oni koji nisu pojeli mesečno kilo mesa? Nemaju od čega, nemaju plate. Od čega da se leče oni koji su izgubili socijalno i koji gube svakodnevno socijalno itd? To su važne teme koje treba podstaći i o njima razgovarati i rešavati, a ne samo ovde pričati i konstatovati i nabrajati.
Dokon pop i goveda krštava. Sada ste otišli da pravite nesvrstane. Sve ste probleme u Srbiji rešili i hoćete malo i svet da uobličite. Niko nas ni za šta ne smatra gde god se pojavimo. Dugujemo bogu i narodu.
Nemamo šta da izvezemo, sve živo uvozimo u ovu državu. Ništa nemamo kao naš proizvod, nacionalni brend, nacionalni proizvod, a hoćemo tobože mi sada iz dokonluka pravimo nesvrstane, da idemo, ono glumimo Tita, hoćemo da uđemo u istoriju, naši visoki funkcioneri da stanu u red itd. velikih istorijskih ličnosti.
Prema tome, nemojmo gubiti ovde više vreme. Dajte obične teme da razgovaramo i ne brinite vi da donosite neke zakone, srpski narod poštuje manjine i poštovaće uvek. Nemojte da nas branite od fašista i praviti antifašističke pokrete kada Srbija nikada nije bila fašistička država itd.
Prema tome, vaš je cilj opstanak na vlasti po svaku cenu. Vaš je cilj skrenuti temu sa lošeg života u Srbiji, sa velikih problema i jednostavno usvajati neke zakone, svi su važni zakoni. Svugde nam Evropa skida kapu. Evo, svi pozdravljaju što mi tako ubrzano donosimo zakone, a Srbija tone sve niže i niže. Sve su veći problemi.
Gospodine ministre, kako žive Srbi u Štrpcima, da li to znate? Da li ste nekad bili u Štrpcima ili ćete da odete? Kako žive u Gračanici? Kako žive u drugim mestima na Kosovu? Nećete o tome da raspravljate. Da li imate izveštaj o stanju Srba van Srbije, kakva su njihova prava, kako njih poštuju određene države? Nemojte više kršiti Ustav, zbog toga će neko debelo odgovarati. Nemojte kršiti skupštinske odluke, skupštinske rezolucije. Nemojte kršiti odluke koje ovaj parlament donosi i ništiti ih odlukama nekih saveta koje na brzinu pravite.
Ova Srbija mora jednom shvatiti da se sve krupne odluke moraju ovde doneti, uz velike rasprave u ovom parlamentu i uz prisustvo javnosti, a nikako na nekim ponoćnim sednicama, kada ovde kunja desetak narodnih poslanika na temperaturi koja je napolju 40 stepeni. Onda mislite da demokratizujete Srbiju?
Ne možete sa takvom demokratijom u Evropu. Povucite ovaj zakon o informisanju ako mislite da se približite Evropi. Oni vide da je ovo greška, da je jedna vlast bahata, koja samo gleda svoj opstanak po svaku cenu, a za narod baš ih briga.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas treba da raspravljamo o zakonima i o amandmanima koji su izuzetno značajni za Srbiju, od kojih Srbija toliko puno očekuje, o ovome setu zakona iz zdravstva i to po hitnom postupku.
Za sve je hitno, samo za ministra nije hitno, jer on nema vremena. Ima druga posla. Možda je otputovao i na more i ne znam gde se već nalazi, nije bitno. Ne mogu da shvatim toliku neozbiljnost Vlade, da kroz ove setove zakona koje provlačite danima ne nađu za shodno ni pojedini ministri da dođu i da odsede malo u ovoj sali i da čuju rasprave, da se oglase da kažu i da priznaju da to ne valja i da to nije dobro.
Videli smo zakon o informisanju, to je bruka za Srbiju. To je sramota. Mi se vraćamo deset koraka unazad da bi zaštitili neke ministre koji bukvalno su izgubili kompas.
Sada ko bi mogao da štiti Tomicu Milosavljevića kada pet mandata je ministar zdravlja, a u zdravstvu je crno bez imalo belog. Pitajte zdravstvene radnike. Ta negativna selekcija ljudi, a zamislite koliko je negativna selekcija kada dovodite ljude koji ne znaju bukvalno šta treba raditi u jednoj zdravstvenoj ustanovi.
Nedavno u bolnici kada sam slušao od uglednih profesora, kada su pričali najveću bruku koju sam čuo da može da se dogodi, da jedan od direktora da bi bio imenovan, da bi napredovao tražio je posle 15 godina da mu profesor popravi ocenu iz hirurgije. Dobio je šest i sada čovek hoće da ima 10, da mu ne kvari prosek, jer mu kolege kažu, dobro, ti si dobio šesticu, jedva si prošao.
On sada posle 15 godina privede komisiju i to isprave. To je bruka koja ne može da se opiše. Takav čovek dolazi na čelo zdravstvene ustanove, prvi čovek posle ministra.
Zamislite kako se bedno taj profesor osećao, koji je morao da dođe i da sedne tamo i da to ispravi, a i čitava administracija koja je to morala da sprovede. Prema tome, to je tačno. Čovek je napredovao, naravno napredovaće još.
Meni je žao ovde, direktor medicinskog centra Moravičkog okruga nije prisutan u sali, a on je talenat neviđen, 17 godina je studirao medicinski fakultet i konačno posle 17 punih godina u 18. je uspeo da diplomira i ceo radni vek je proveo u hitnoj pomoći, samo su ga za to mogli upotrebiti. Sad on vodi jednu takvu ustanovu koja, nažalost, ima toliko problema i svi lekari koji nisu hteli da se učlane u određenu partiju morali su da napuste medicinski centar i da odu dalje. Otišli su dalje. Ostali su oni koji nemaju gde da odu.
Prema tome, da ne ponavljam ono sve što se događa, da operacija krajnika je veliki rizik, evo ženi pre carski rez, doživeo sam slično sa mojom kćerkom koja se porodila i da ne bi ljudi ovde uspeli da ponove tu operaciju itd. Više me sramota da govorim.
Proveo sam određeno vreme na lečenju, pa da vidite dijagnozu koju su mi dali kada su me otpustili, i ponovo kad sam vraćen i operisan, to je kao da sam bio u dve države, u dve potpuno različite ustanove.
To nema nikakve veze. Jedan profesor napiše - pukla vena, a drugi napiše - stres, a treći kaže - hitna operacija u toku noći. Ne do bog da dođemo u vaše ruke više, jer to više se ne zna ko šta radi. Tomica Milosavljević nema snage da dođe ovde da sedne pred poslanike i da odsluša, bar da nas uvaži, otpoštuje bilo koliko, već jednostavno ode čovek, a zakon bez TV prenosa u načelu je išao u nekoj noćnoj raspravi, naravno koja je trajala, i samo sklanjamo ministre. Više ni ministar Dinkić ne sme da dođe da sedne tu kada je odbrana nekog zakona.
Ne sme da dođu, pojedini beže od ovog parlamenta i to je neobjšanjivo, a žele da budu ministri. Evo, Tomica, sada spremaju neku reorganizaciju, on očekuje i šesti mandat da bude ministar. Videli ste i sami, najveća korupcija, najveći problemi u farmaceutskoj industriji. Svi oni koji su ušli u farmaceutsku industriju i koji ovde odlučuju, videli ste nabavka lekova sedam puta veće cene nego u Crnoj Gori gde idu tenderi. Ovde nema tendera, da ne ponavljam šta smo sve slušali i čuli, ali svi se skupljaju na jednom mestu, a to je u G17 plus.
Šta to znači? To znači da su oni potpuno zagospodarili našim životima, našim zdravljem. Kakva je preventiva - nikakva? Čitali ste ovih dana, prvi smo po smrtnosti u Evropi.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Obolelih, unesrećenih koliko hoćete. Umesto da smo došli danas ovde da to raspravimo...

Gospodine ministre, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, došli smo sada i do amandmana na jedan zakon i malo je nelogično da vladajuća koalicija uputi tolike amandmane i da bude usvojeno oko 60 amandmana, što je dokaz da nešto nije bilo u redu sa zakonom. (Reaguje na dobacivanje.) Znam, ali na dobar zakon vladajuća koalicija uputi tolike amandmane koji budu usvojeni, da li je to popravljala Vlada u međuvremenu preko svojih poslanika zakon, znači da nešto nije u redu. Na dobar zakon koji prođe proceduru Vlade i koji se usaglasi, po meni nikada ne treba vladajuća koalicija da uputi toliki broj amandmana i da toliki broj bude usvojen. To je nezapamćeno ili je to neki interni dil o kome ću sada malo i da pričam.
Pazite jednu stvar, prostorno planiranje je izuzetno značajno za jednu državu. Srbija, kao jedna ozbiljna država, mora da ima svoj prostorni plan i to je veoma važno da se usvoji u parlamentu, ali još važnije da se poštuje ono što se usvoji i da to prostorno planiranje, koje jednostavno prođe parlamentarnu proceduru, bude sveto pismo za jednu državu.
Međutim, evo otkako sam ministar bio poslednjih petnaestak i više godina i narodni poslanik imao sam više puta slične rasprave. Zašto? Ne poštuje se ono što se usvoji i onda se sledeća garnitura organizuje i to menja. Zašto menja? Što su prostorni planovi bili partijski planovi ili zbog raznoraznih partijskih interesa oni potpuno izađu iz okvira onog prostornog planiranja koje je predviđeno.
Mi imamo strategije razvoja određenih sredina, imamo prostorni plan određenih regija, imamo detaljne urbanističke planove i tako dalje u određenim sredinama, ali to služi samo dok ne nastane suprotni interes vladajuće koalicije ili ljudi koji su na vlasti. Onda dolazi do naglih promena svega toga.
Dokaz svemu tome je sledeće. Mi smo u Srbiji svojevremeno, pre desetak godina, odredili neke, uzmimo saobraćaj, tačke koje su izuzetno važne i ključne, gde se svake godine meri saobraćaj, znači intenzitet saobraćaja, i to usmerava, reguliše prostorni plan saobraćaja i strategiju razvoja saobraćaja u jednoj državi. Međutim, politički interesi su različiti i onda svaka šuša to sve promeni. Ko god dođe i nešto mu smeta, on jednostavno uzme i to menja. Evo sinoćni događaj koji je veoma važan za Srbiju, izlazi ministar inostranih poslova u pratnji turskog ministra inostranih poslova, koji nema nikakve veze, nema čovek pojma o čemu priča, i kaže: mi pravimo autoput kroz Sandžak.
Radovi počinju i čovek održi konferenciju za novinare i najavi. Molim vas lepo, kaže lepo ovo će biti ulaz u Crnu Goru, najkraći put za more i tako dalje. U strategiji razvoja Srbije, u prostornom planu Srbije kaže da put u Crnu Goru autoput ulazi kod Boljara. To je tačka koja je definisana između dve države i Crna Gora radi svoju strategiju i radi svoje projekte ka Boljarima, i mi radimo svoje ka Boljarima. I Vuk Jeremić, jedan nestašni dečko koji putuje stalno po Evropi, navata nekog tamo ministra iz neke druge države, dođe i kaže – e, idemo tamo da radimo.
Ako na autoputu koji bi se radio sutra za sada imamo 500 automobila dnevno, između Tutina i Novog Pazara, pravimo autoput kao iz topa, jer je tamo neki ministar rekao – kao, mi ćemo pomoći, pravimo autoput. U našoj strategiji razvoja saobraćaja najveći intenzitet je prema Lazarevcu i Valjevu. Kod Lazarevca imamo 27.000 automobila dnevno i kažemo – dobro, nema veze, evo ovi iz EU kažu da pravimo tamo gde imamo 2.000, 1.000 ili 500. Nije bitno. Ko god dođe sa strane, on u državi Srbiji radi bukvalno šta hoće, planira šta hoće, donosi odluke kakve hoće i to sve prihvatamo.
Naravno, naši ministri i političari da budu moderni, popularni, da budu u trendu kada odu u određenu sredinu, neće da dođu prazne ruke, oni ni manje ni više kažu – radimo autoput za vas, nema problema.
Prema tome, gospodine ministre, to je nedopustivo. Svaka čast, neka se radi i nek se gradi, ali da li verujete, nedavno sam prošao autoput koji je nedavno rađen sa velikom pompom i urađeno nešto, bez opremanja autoputa je pušten u saobraćaj, nema upotrebnu dozvolu, kako može da se pusti u saobraćaj kada nema upotrebnu dozvolu, nema papire, nema nijedan nadvožnjak i nijedan podvožnjak.
Da li verujete, dođe neki lokalni političar, Palma je obećao narodu, ušao je i podržava Vladu, da pravi čovek autoput i praviće autoput prema Kragujevcu, pravi bez papira, određene dokumentacije i šta se dogodi? Nema nijednog nadvožnjaka i podvožnjaka.
Sada je žetva počela i jadni seljaci isteraju kombajn i idu 40 km okolo da dođu preko puta, jer im je put presekao imanje koje imaju. Sada poplaste seno i natovare na kamion i traktor i voze po 30-40 kilometara da preteraju sa one strane puta. Ako se nešto gradi mora da se uradi po svim tehničkih propisima, onako kako nalaže plan koji je usvojen, kako nalaže gradnja određenog objekta koji je značajan za tu regiju.
Kako može da se uradi autoput bez ijednog nadvožnjaka i podvožnjaka? Bez ičega? Bez opremanja? Bez bilo čega? Tu je ugroženost saobraćaja izuzetno velika. Nemoguće je. Sada vi na to parče autoputa koji je pompezno napravljen isterate traktore, kombajne, freze, kultivatore i sve ostalo, natovarite seno i izađete na autoput. To nigde na svetu nema.
Razumete, nemate alternativni put za poljoprivredne mašine i ostalo što je neophodno u ovom slučaju napraviti. Prema tome, jednostavno, bahato se ponašamo, radimo šta hoćemo i kako hoćemo. Ko god dođe od političara da mu nešto treba, da podržava Vladu, da potkoči malo, traži šta mu padne na pamet. Tako su i ovi moćnici tražili da se ugasi koncesija, koja je bila izuzetno kvalitetan projekat, dobar projekat, vrhunski projekat i koji znači za razvoj Srbije jako puno.
Prema tome, te projekte koji su značajni i u skladu sa prostornim planom, koji su u skladu sa strategijom razvoja saobraćaja odbacimo ad akta i ovde svako projektuje, svako radi šta mu padne na pamet, svako radi šta želi i kako bi politički ušićario određen broj biračkog tela koji će dobiti.
Sećam se odlično, u nekim prethodnim vladama jedan od ministara je toliko forsirao istočnu Srbiju i potpuno je unakazio, potrošio je silne pare i nijedan projekat nije zaživeo više od 30 ili 40%.
Uzmimo projekat Stare planine. Tu se toliko uložilo i svi su sada zaboravili. Tamo su bacili nekoliko milijardi i rekli – pa ono pijani milijarderi razbacali, i rekli, ljudi, nema više, niste interesantni, možda ćete nam trebati za neke sledeće izbore, pa ćemo s vama razgovarati.
Lokalni političari koji su potrebni da se nešto potkoči, malo pridoda biračkog tela, bukvalno rade šta hoće i kompletno preuređuju jednu sliku Srbije, koja nije u skladu sa ovim dokumentima koje usvajamo ovde u parlamentu.
Nema svrhe da tako pompezno dolazimo sa zakonima, najavimo revoluciju u nečemu, kažemo da će to biti čudo, svi smo stali iza toga i sutra kada to odradimo ispadne hiljadu problema. Sećam se, baš na tom delu prema Makedoniji isto nema nadvožnjaka, podvožnjaka, opremljenosti, nema mostova preko reka da povežu određena sela i to stvara izuzetno velike probleme na određenim regionima gde se grade ovakvi objekti.
Preporučio bih da vi ipak otpoštujete one odluke koje donosite i da se određene regije usmeravaju i usklađuju sa prostornim planom Srbije, sa strategijama razvoja određene infrastrukture u određenim sredinama, ako mislimo da to sve funkcioniše kao jedna jedina celina.
Ovako pravimo partijske projekte, koji čim zasmetaju određena garnitura to promeni i zato jutros gledam u svim vestima predsednicu parlamenta koja se ishvali, usvojeno 70 raznoraznih akata u Skupštini i 200 zakona. Džaba je ta priča ako svih tih 200 mora da ponovi i neka naredna garnitura, koja će, nadamo se, doći iduće godine na vlast u Srbiju, koja će reći da ovo ništa ne valja, da se stavlja ad akta.
Samo se vi gospodo smejte i vi se smeškajte, ali pola ovih zakona neće vredeti ničemu, jer će biti strogo partijski definisani i potpuno će odstupiti od strategije razvoja. Ne mora da bude iduće godine, može da bude one tamo naredne godine.
Ne može se određeni akt države menjati sa određenim političkim garniturama koje prolaze i dolaze. Ovde su mnogi političari u prolazu, političari su smenjivi, partije su u prolazu i koalicije su prolazne. Ne možemo mi koristiti nešto što traje jednu sezonu, bez obzira kolika je sezona, da li je godinu, dve ili tri. To je kratko za Srbiju, kratak vremenski period.
Strategija razvoja, određene tačke udarne koje se definišu u Srbiji moraju ostati na vjeki vjekov. Ova država nije banana država da se može svako sa njom poigravati. Potpuno smo zanemarili određene sredine, potpuno sada.
Uzmite priče političke ovih dana koje se vode, evo, vrlo je popularna priča oko autoputeva. Svi će dobiti neki autoput, i Kosovo, i Priština, i povezuju se sa Albanijom i ući će u Italiju raznoraznim načinima itd. Šta će se dogoditi?
Niko ne pominje zapadnu Srbiju, ali iz inata ne damo taj autoput gde je najpotrebniji kroz Šumadiju, e tamo ga ne damo, jer nije interes ove vladajuće koalicije. Zašto? Zato što ih to biračko telo neće.
Ako nećete nas, mi vam ne damo ništa. Vi ćete tamo da ginete svaki dan, da imate zastoje, da putujete satima, a mi ćemo praviti tamo gde su ljudi poslušni, podobni i to će biti veliki gubitaš.
Radili smo studije i svaki autoput koji ima ispod osam hiljada automobila dnevno je neprofitabilan i pravi gubitke. Autoput treba obeležavati, mora da ima određenu signalizaciju, rasvetu na raskrsnicama, nadvožnjake, podvožnjake, da se baca so, rade ograde, zaštita itd. Sve je to predviđeno u skladu sa zakonom.
Da bi bio profitabilan mora po naplati da ima osam hiljada automobila dnevno. Autoput koji nema osam hiljada automobila dnevno je neprofitabilan, gubitaš i iz budžeta mora da se dotira.
Ako pravimo tamo gde imamo dve hiljade automobila, zamislite koje donacije moramo raditi i otuda gubici javnih preduzeća. Ružno mi je kada dođe ministarka i kaže, ovaj je napravio gubitak. Nije tačno. Ako neko radi i napravi nešto, i stvori nešto, ali ga teramo da pravi nešto što je neprofitabilno, vraćamo se potpuno na strategiju Titove politike.
Vidite i sada smo oživeli Jovanku Broz, počinjemo da snimamo filmove o njoj. Evo, Tito u njegovoj politici koju je imao prva stvar je bila slobodan pasoš. Mi sada radimo na tome intenzivno. Druga stvar je bila automobilska industrija, koju je on stvorio i veštački stvaranjem Kragujevca i Fijata, i mi to idemo sada, a to je broj dva ove vlade. I treća stvar, ponos i dika Titove politike bili su nesvrstani, a ne EU, ne neki drugi blokovi itd. Mi sada ponovo vraćamo u igru nesvrstane.
Tri stuba jedne potpuno promašene politike koja je krahirala na kraju i dovela do rasula države sada Srbija ponovo forsira.
(Predsednik: Gospodine Iliću, hoćete možda i od vremena za poslaničku grupu da nastavite?) Znači, beli šengen...
Izvinjavam se ako sam prekoračio.
(Predsednik: Ne, možete od vremena za poslaničku grupu.)
Evo imam još malo vremena da vam objasnim ovo do kraja.
Mi se vraćamo u neko doba. Zašto? Što imamo predsednika, imamo ljude koji su iz saveta tog Brozovog kabineta, njihovi roditelji iz saveta kabineta Milke Planinc, imamo ministre danas, čiji su očevi bili šefovi tih kabineta, veoma ugledni. Izvukli su te projekte i pokušali da vaskrsnu nešto što je prevaziđeno.
Šta se sada događa? Mi se ne bavimo ovde i u ovom parlamentu sitnim pitanjima koja život za Srbiju znače. Našem građaninu Srbije treba jedno, da preživi, da plati struju, da školuje decu, obuje, obuče, da ima neki krović nad glavom, to je osnova jedne uspešne porodice.
Zato vas molim, gospodine ministre, ova priča o prostornom planiranju, urbanizmu, strategijama silnim i katastru itd, nemojte zabataliti građevinu. Vi ste broj jedan, ministar građevine, broj jedan vam je to u vašoj delatnosti.
Građevinarstvo je okosnica srpske privrede. To morate shvatiti, gospodine ministre, da je vaš prvi cilj i vaš prvi plan građevinarstvo. Naravno, njega sve ovo prati kao prateći elementi. Vi ste, gospodine ministre, ministar građevine. Nemojte da se stidite vi i vaše Ministarstvo da forsirate i potencirate građevinu, građevinarstvo.
To je naš prozor u svet. Naš izlaz u svet, osnovni točak razvoja Republike Srbije. Pokrenete li građevinarstvo ostaćete zabeleženi kao uspešan. Jeftinu gradnju, jeftinu, tačno je zakon o socijalnom ustanovu, ne samo socijalnom, uopšte jeftina gradnja u Srbiji.
Pokrenete li građevinske firme, jer su se godinama u raznoraznim projektima koje je Dinkić sproveo, uništivši srpske banke koje su krahirale zbog jednog "Sartida", gde je kumovao i sadašnji premijer Mirko Cvetković i drugi, razbio ceo sistem Beobanke, Jugobanke, Investbanke, koje su bile okosnice i razvoj srpskog građevinarstva. Sa bankrotom najvećih srpskih banaka bankrotirale su i građevinske firme, kao što su "Komgrap", "Rad", "PIM", u teškoj situaciji je i "Energoprojekt" i mnogi drugi, da ne nabrajam "Kazimir Veljković", "Ratko Mitrović" itd, koje su bile poznate i priznate u svetu, koje su gradile brane širom sveta, autoputeve, velike građevinske objekte itd.
To je vaš prioritet prioriteta. Zato vas molim, nemojte stidljivo pominjati građevinarstvo, već ga stavite u prvi plan. Vi ste ministar građevine. Lepo je ekologija, očistimo Srbiju, to može da se radi, to je jedna kampanja, to može svaka šuša da radi, da čisti Srbiju i mi moramo čistiti Srbiju, našu Srbiju da očistimo, i to je dobro. Ali, to je za vas, kao ministra, pod brojem pet. Na primer, broj jedan građevinarstvo na noge da se postavi, ne klimave, već stabilne noge.
Mora ta urbanistička mafija, građevinska mafija da se polako sklanja i da počinje da vlada zakon koji se donosi u parlamentu i da sve ovo oživi i da radi. Nemojte dozvoliti da velike građevinske firme nestanu, a to se sada dogodilo. Nestale su i "Hidrogradnja", i mnoge veoma važne firme. "Mostogradnja", to je bio biser srpskog građevinarstva. Sada dolaze ljudi, mašna-tašna, vode i uzimaju za podizvođače naše velike sisteme koji su bili veoma važni za Srbiju i Evropu.
Dozvolite da se neki amandmani usvoje. Čuli ste ovde od kolega poslanika dobre predloge. Prihvatajte sve ono što je dobro. Nemojte stranački biti čovek u građevinarstvu, urbanizmu, u prostornom planiranju. Prostorni plan nema granice. Dobar projekat je veoma važan i ono što je strateški važno za Srbiju.
Nemojte zabataliti, zanemarati celu zapadnu Srbiju, nemojte Sandžak zabataliti, veoma je važan. Ima strategije razvoja kako to povezati i uraditi lepo na jedan drugi način, vrlo korektan. To život znači za čitavu regiju. Dobro vagajte kuda ćete trasirati autoput da pokupi saobraćaj, da bude glavna aorta kroz Srbiju i da ga dovede ka Beogradu, ka srednjoj Evropi. To je veoma važno. To ima sve precizirano u Prostornom planu Srbije.
Nemojte odstupati od onoga što je veoma važno za Srbiju, izlaz srednje Evrope prema Jadranskom moru i strateški važno nešto u šta je Srbija ulagala poslednjih 100 godina, to je luka Bar. Luka Bar je izuzetno važna tačka za spoj srednje Evrope, čitave Srbije sa pomorskim putevima. Tu je bolji gaz nego u Hrvatskoj, mnogo bolji, dolaze veliki brodovi, izuzetno je važna.
Nemojte bežati od tih projekata koji život za Srbiju znače i nemojte da vas političari odvlače na stranputicu radi sitnih političkih šićarenja i sitnih političkih interesa.

Želim da odgovorim ministru. Nisam želeo da posle moje diskusije mi vodimo neku polemiku, nas dvojica, to ne ide. Rekao sam svoje i stojim iza toga.
Međutim, gospodine Duliću, vi ste član DS, kada sam došao na mesto ministra zamenio sam gospodina Šumarca i gospođu Rašetu. Imao sam da pričam sto dana o tome, kad su se dizale mašine u vazduh, radilo, nije radilo, naplaćivalo, dupli nalozi itd.
Naplata putarine koja je bila u momentu pre hapšenja drumske mafije 76 miliona, pa povećana na 105 miliona evra, tri puta. Nisam o tome hteo da pričam, nisam hteo da pričam o VIP salonu, nisam hteo da pričam o 18 uhapšenih odmah, kada su me molili da povučemo prijavu protiv gospođe ministarke, nije podnosila pritvor itd.
Ali, vi stalno pričate o meni, da kod mene ništa ne valja. Evo, sad ću da vam objasnim samo ukratko. Gospodine ministre, radio sam po jednoj strategiji koja je bila usvojena, prvo je moralo da se rekonstruiše postojeće. Znači, od Beograda do makedonske granice, ona jedna traka morala je kompletna rekonstrukcija da bude.
Od Beograda do Dimitrovgrada, Niš-Dimitrovgrad, kompletna rekonstrukcija Sićevaćke klisure, tunela i svega toga; od Beograda do Vršca, to je tražila EU od nas, sve novo; od Beograda do Subotice, dve trake do Novog Sada i do Subotice, kompletno rekonstrukcija jedne trake; od Beograda do hrvatske granice, kompletno sve novo. Od Beograda do Republike Srpske, kompletno sve novo. Šabac-Loznica, kompletno sve novo. Zlatibor, kompletno sve novo. Borova glava, sve novo. Crne tačke da se otklone u Srbiji.
Znači, u mom mandatu bio je obeležen jedan period razvoja određenih objekata i projekata koje je trebalo odraditi i zato su nam ponuđene kreditne linije. U tom mandatu odradio sam ukupno četiri hiljade kilometara! Vi ne možete sada belu liniju da povučete na četiri hiljade kilometara, a kamoli šta drugo.
Samo da završim, tačno je da su neki objekti rađeni bez projekata, ali niko ne bi dobio tamo projekat. Vaši saradnici sigurno dobro znaju da je bilo nemoguće dobiti projekte za Staru planinu, da je bilo nemoguće dobiti projekte za Lelić manastir, a trebalo je da se uradi, bila je velika proslava, za Žiču, za Studenicu, Studenica-Ivanjica, Ivanjica - Jasenovo, da se spoji Kokin brod, znači, sa Sandžakom i sa ovim delom.
Zašto je nemoguće? Što su ljudi pre 600 godina manastiru poklanjali zemlju. Te porodice su odumrle, ne postoje. Znači, hiljade tih građana i tih porodica više fizički nema. Evo, za manastir Lelić kad smo radili, nemate šanse da dobijete, kada niko ko se nalazi na trasi više nije živ, niti te porodice postoje u tom kraju. Ljudi su dali bez ikakvih papira, jednostavno rekli – prosecaj.
Znači, mi ne možemo to sad ostaviti u blatu, mi to moramo izraditi i napraviti. I vi ćete morati da popuštate za takav vid objekata. Po mnogim kopaoničkim selima je jednostavno prosečen put bez ikakvog dokumenta, ako uđete pet godina ne možete da napravite dokumentaciju, pola ljudi živi u Australiji, pola u Americi, pola ne postoji, ne zna niko za njih.
Gledali smo u crkvenim knjigama i ne postoje. Znači, tu se mora odstupiti od ove projektne dokumentacije da bi se to uradilo, da se uđe u određenu realizaciju.
Prema tome, svako vreme ima svoje breme i svi smo mi radili u određenom vremenu. Radio sam Banatsku magistralu, ali tu su sve bile rekonstrukcije, tako da nije trebala dokumentacija. Tačno je da je trebalo da radimo određene projekte, a nije bilo dinara za eksproprijaciju i za projektnu dokumentaciju. U NIP-u nije bilo dinara. Godinama se obećavalo da će se prebaciti pare. Projektanti rade i stanu.
Naravno, i vi sad nemate pare za eksproprijaciju i vi nemate pare za projektnu dokumentaciju. Sećam se kad sam radio obilaznicu, muku smo imali. Zašto? Što su bili ugovori od pre 20 godina, tenderi od pre 20 godina, izvođači od pre 20 godina, pola više ne postoji. Trebalo je nastaviti projekte jer oni utužuju, naslednici ili oni koji su kupili firmu, jer su oni tamo formirali asfaltne baze. To su bili veliki projekti i vi ćete ih sigurno danas imati. Prema tome, dobronamerno sam neke stvari kritikovao.
Druga stvar, za ove autoputeve gde je bila koncesija, znači, za koncesiju treba idejni i generalni projekat, a u Zakonu o koncesiji uvek dolazi da izvođački projekat radi koncesionar.
Znači, on treba dva mesta da spoji autoputem po svom izvođačkom projektu koji prihvata Vlada Republike Srbije i određena ministarstva, a da bi ušli u izvođački projekat mora da uradite eksproprijaciju.
Neće seljak da dozvoli da uđete u kukuruz da vozite mašine, da pravite bušotine, da ispitujete zemljište, ako mu niste platili. To je nemoguće.
Znači, za to nije bilo para i ministar Dinkić je svake godine obećavao - biće, biće i nikad nismo doživeli taj dan da to bude.
Prema tome, molim vas, shvatite ovo kao dobronamerno. Radio sam sa svojim saradnicima onako kako sam mislio da je najbolje i napravio rezultat. Napravite vi pola tog rezultata, ja ću biti presrećan.
Sad se došlo kad se sve ovo izrekonstruisalo na nastavak koridora. Mi smo uradili deo autoputa pored Leskovca, 22 kilometra do Vlasotinačke petlje, i uradili smo od niške raskrsnice do Niške banje i dali upotrebnu dozvolu. I prvi put je dozvoljeno da se pusti autoput sa upotrebnom dozvolom i ja sam to uradio.
Molim vas, sadašnji autoput koji je pušten pre 30-40 godina nema upotrebnu dozvolu, vi to znate dobro. Mora se raditi na tome da se formira dokumentacija, daju upotrebne dozvole, jer sutra kogod napravi saobraćajnu nesreću može utužiti Vladu, zato što objekat nema upotrebnu dozvolu i mora mu se nadoknaditi šteta.
Moja diskusija je bila dobronamerna. Ceo život se bavim građevinarstvom, 23 godine sa privatnom firmom, i verujte, ceo sam se posvetio tome i radio sam najbolje što sam mogao.
Ako neko ima nešto protiv, neka izađe konkretno sa činjenicama, tu sam. Ako sam nešto uradio i ogrešio se o zakon, slobodno pokrenite radnje, ali smatram da sam radio čisto kao sunce i to mogu svi proveriti i potvrditi.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se danas da skrenem pažnju da kada raspravljamo o amandmanima na zakon o informisanju i kada smo hteli da popravimo jedan loš zakon vi se pojavljujete bez mišljenja Vlade, poslanici preko dva sata sede na hodnicima, čekaju da li ćete dobiti zeleno svetlo iz nečijeg kabineta da može sednica da krene i bez tog mišljenja, koje za vas možda nije ni važno.
Za nas je važno da Vlada naje saglasna oko ovog zakona. Vlada ne zna šta će da radi sa ovim zakonom. Vlada nema većinu za ovako jedan loš zakon, to je sigurno i u to smo ubeđeni. Mnoge poslaničke grupe se hvataju za glavu, kažu – mi ne možemo ništa da uradimo protiv jedne diktatorske ekipe ljudi iz vladajuće koalicije koja nameće sve i svašta.
Mi smo imali juče one sramne promene ovde. Parlament radi po ovoj skapsi od 40 stepeni 16, 18, sati. Ni na Golom otoku nisu tako tretirani, a kamoli narodni poslanici. Zašto? Što je vama stalo da danas nekome referišete koliko je zakona prošlo, koliko ste usvojili, šta ste doneli od tih zakona i da se hvalite da 15 zakona pre podne ste usvojili u raspravi u načelu, a ti zakoni ne vrede ničemu.
Ovaj zakon o informisanju jednostavno želi da zaštiti određene nesposobne političare s kojima i vi iz Vlade ne znate šta ćete i kud ćete, jer više za njih niko u Srbiji da glasa neće. Oni maltene žare i pale u toj vladi, odlučuju o svemu, vuku glavne konce. Njihovi poslanici ne učestvuju u raspravi niti ih to interesuje.
Vladajuća koalicija je raspustila poslanike, ovde vidimo jedno desetak koji dolaze uredno i odspavaju malo tu, meškolje se, šetaju i ne znaju ni oni šta će sa sobom. Opozicija pokušava nešto da učini, ali samim tim učestvuje u nekim nečasnim radnjama koje vi sprovodite i pravite.
Meni je bilo žao gledati ministra Dulića kada ste ga išutirali kao zadnju kantu, korpu za smeće. On je hteo nešto, mučenik, da kaže, vi ste rekli, ne vi, vaša predsednica– ajde ministre, doviđenja, hvala, ulazi sledeći ministar da prođete ono vreme.
Oduzimate ljudima vreme, oduzimate gospodinu Nikoliću regularno vreme koje ima da govori, oduzimate mnogim poslanicima, tobože ne vidite da su se javili, samo da bi počeli sledeću sednicu pre 18.00 časova i da bi to bilo zakonito. Tako nešto nikad nije zapamćeno.
Verujte, poslanik sam od 93. godine u parlamentu. Nikada nisam zapamtio ovakvu diktaturu i ovakvo ponižavanje jedne institucije kao što je srpski parlament. Nikada se nisam osećao toliko kao narodni poslanik poniženo, kada bukvalno radite šta vam padne na pamet. Nemate nimalo stida.
Naravno, gospodin Tijanić ugasi kad god je škakljivo, vi znate da bi Tomicu Milosavljevića i zakone o zdravstvu ovde masakrirali poslanici posle njegovog izlaganja koje je imao; naravno, odmah se isključuje prenos i gledamo biciklističku trku.
Juče sam govorio ko je normalan da gleda pet sati bicikliste u grupi da voze non-stop bicikle i vi sedite i gledate to, kao – Srbija hoće da posmatra to. Ima sportskih kanala, ima Eurosport, ima niz mogućnosti da se gleda ako to neko hoće.
Zakon o informisanju, set zakona, na primer, iz zdravstva usvajali ste u nekim noćnim sednicama, zar to nije sramno za Srbiju?
Mi smo razmišljali da Srbija ide ka demokratiji, da se Srbija demokratizuje svakim danom, da Srbija ide ka EU. Međutim, i njima je neprijatno da vam kažu da tamo ne možete da stignete zato što radite ovo što radite.
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)
Gospođo, 15 minuta imam kao šef poslaničke grupe.

Slušajte, da li može jednom da se u ovoj sali dogodi da nešto kažemo i da ne slušamo komentare? Valjda znamo i toliko smo dugo u Skupštini da možemo da pratimo i da govorimo onako kako Poslovnik predviđa.
Prema tome, gospođo Čomić, vi nam očitate lekciju koja je duže trajala od moje diskusije. Uvek nam održite predavanje. Ne mogu da shvatim da ste vi više govorili nego čitava srpska opozicija. Da li vi snimate to? Da li vama neko kaže – gospođo Čomić, vi više govorite nego svi poslanici zajedno? Ne mogu da razumem da li vi toliko volite taj mikrofon, da li toliko obožavate da govorite u parlamentu?

Dobro, nema problema. Prema tome, vi ste ovde donosili zakone ovako kako ste donosili, prekidali, seckali, upropastili jednu raspravu, potpuno uveli Srbiju ponovo u jedan mrak u kome je bila pre puno, puno godina.
Vi medijski sve blokirate, ali nadam se da su to vaši zadnji trzaji. Uvek kada je neko pri kraju, on traži onaj poslednji trzaj, a to je da ga medijski štite zakoni.
Prema tome, ne možete vi jednog nesposobnog potpredsednika Vlade, gospodina Dinkića, koji kompletno vodi Narodnu banku, Nacionalni investicioni program, koji kompletno vodi ekonomiju jedne države, da jednostavno sakrijete od kritike, da ga zaštitite zakonima.
Mi ćemo i dalje nastaviti ono da je on jedno zlo koje je trenutno u Vladi i koga mi kao srpski predstavnici naroda moramo da tražimo da se što pre oslobodimo, jer to za Srbiju nije dobro. Srbija ne može da krene napred sa takvom garniturom koju imamo.
Juče je bilo žalosno gledati poslanika koji je govorio o nacionalnim manjinama kako ste ga počistili iz sale da bi uletela gospođa Dragutinović, pa neko joj maše, brže Dragutinovićka, zauzimajte mesto, a onaj mučenik zbunio se i tašnu zaboravio, pošao, ne zna gde se nalazi.
Kad vi tako radite sa vašim ministrima, šta ćete sa nama da radite? Zato nama nije to ni čudno. Juče je bilo smešno posmatrati gospodina ministra kako se kupi i u polutrku beži iz ove sale da bi izašao pre 18 časova, da biste vi imali noću sednicu. Zašto vam to treba?
Radite subotama, radite nedeljom. Čemu to vodi? Na temperaturi od 40 stepeni, vi hoćete da na brzinu usvojite zakone koji znače za Srbiju izuzetno, potpuno lošu poziciju.
Ne možete da objasnite poslanicima da je ova država pred bankrotom, da je punjenje budžeta nikakvo, da se ova država zadužuje četiri milijarde evra u ovoj godini, za šest meseci ste zadužili sa MMF kada saberete to je preko četiri milijarde evra, da ništa ne radi, ništa ne funkcioniše.
To hoćete sve medijski da sklonite, da sakrijete od naroda, da seljaci sada ne znaju kud će i šta će. Neće niko ništa da otkupi od poljoprivrednih proizvoda. Kupovna moć stanovništva je opala za preko 50% u odnosu na prošlu godinu.
Vidite da je poljoprivreda u opadanju za 24% u odnosu na prošlu godinu. Nema investicija. Vi prikazujete projekte koji su smešni, projekat od milion dinara slika RTS i prikazuje u jutarnjem programu. Kupio čovek kopir mašnu i zaposlio svog sestrića i to je doprinos razvoju male privrede.
Molim vas lepo, a niste rekli čiji je on član. Radite ovde potpuno stranački institucije koje samo žive od toga što su članovi pojedinih partija. Vi zapošljavate hiljade ljudi dnevno u raznoraznim administrativnim poslovima. To je za Srbiju neodrživo i nemoguće i ne može više da se održi.
Komunalna policija grad Beograd će da košta 8,8 miliona evra godišnje. Od čega to mislite da platite? Novih nameta nema. Go se ne svlači. Sve ste uzeli što je moglo da se uzme i sve je sada stalo. Gde su vam zapošljavanja, gde su onih 200.000 radnih mesta što je Boris obećao?
Imate u kontri 200.000 otkaza. Sto hiljada ljudi je izgubilo zadnjih meseci socijalno osiguranje. Ne može da se leči, ono najosnovnije. O čemu mi da razgovaramo danas? Šta može da uradi ministar kulture, ako nema čovek ni za hleb? Ne može da preživi.
Koliko hiljada ljudi je pred isključenjem struje, a to ih čeka u septembru? Stižu računi. Evo, prošla vam je druga građevinska sezona. Prolaze godišnji odmori, dolazi jesen, doći će zima. Kako da prezimi Srbija sa ovakvim cenama gasa, sa ovakvim cenama koje ne mogu jednostavno ovi običniji ljudi da prežive?
Vi se prosto batrgate, vaši šefovi glavni da uđu u neku istoriju, prave neke nesvrstane. Još nam to samo treba. Hoće da napišu neku stranicu istorije i svi patite od toga da budete nešto veliko. A našem običnom čoveku treba da plati struju, da obuje i obuče najosnovnije svoju porodicu, da školuje decu i da prehrani svoju porodicu. To ne možete da obezbedite.
Vi ne shvatate da je obaveza vladajuće koalicije da obezbedi posao za radno sposobno stanovništvo, da radno sposoban čovek, koji uredno ide na posao, može da živi od svoje plate. To ne shvatate. Bavite se visokom politikom, bavite se raznoraznim glupostima i toga je više svima došlo do guše. Ne znamo više kud ćemo sa vama i šta da radimo?
Vi samo jurite te zakone. Dajte, usvojite sve u jednom danu, objedinite raspravu i niko vam neće ništa reći, kao što i ovo radite. Nemojte se više brukati, i vas i nas. I nas pita narod kada odemo u svoja mesta, u svoje gradove - šta se to događa tamo, na šta to liči? Ispadate smešni, a mi ispadamo poniženi jer sedimo i moramo da pratimo i slušamo.
Nemojte misliti da će opozicija dugo ovo da trpi. Imamo mi i druga rešenja. Izaći ćemo odavde, staćemo ispred, pa ćemo držati svaki dan isti ovaj dnevni red i razgovarati sa narodom. I to je jedan od načina.
A nemojte gospođo Čomić da se smejete. Ovo je tužno, ovo je žalosno. Vi ste odgovorni što je ovakvo stanje u parlamentu i to morate da shvatite. Kad-tad neko će vas prozvati, pitati - gospođo, zašto je to ovako? Zar Saša Tijanić može da radi šta god hoće sa Javnim servisom, koji ovaj narod plaća od svoje muke, od svog znoja?
Zamislite, sad ste uveli paralelno da plaća i kablovsku televiziju i javni servis. Vi mislite da mi nećemo pokrenuti inicijativu da se ovakav način finansiranje Javnog servisa prekine. Kako može jedan građanin, koji plaća uredno javni servis da bi gledao RTS, da plaća i kablovskom distributeru, koji je nažalost ovde ušao na mala vrata bez dinara obeštećenja ove države?
Prirodni resursi se koriste bagatelno. Radite šta god hoćete. Evo, gradovi, govorio sam vam ovih dana - gradovi su u teškoj situacije, opštine u teškoj situaciji. Ne uplaćuju se transferna sredstva. U pojedinim krajevima ne mogu ljudi da prežive.
Uzmite Lebane, Kuršumliju, Bojnik; tamo samo opštinari i policija primaju platu, niko više. Ne radi ništa u gradovima. Zašto ne stavite jednom na dnevni red, neka prenose svi mediji, stanje u privredi, da dovedete, što ne privedete ministra ekonomije da da svoj program, da vidimo kud je poveo ovu Srbiju i šta radi s njom?
Kako će da objasni građanima pet miliona ljudi je postrojio da se upisuju tamo za neke akcije. Zašto ih ne isplati? Zašto za to ne snosi odgovornost? Da li potpredsednik Vlade može da obmane narod koristeći sredstva informisanja, da ih upisuje danima i satima i da stoji u redovima pet miliona ljudi i da od toga nema ništa?
Svi kažete - ekonomska kriza. Uvek je neka kriza u svetu, gospođo Čomić, uvek ima kriza. Krize dolaze i prolaze, a mi stalno tonemo sve niže i niže. Pitaćete me - pa, vi ste bili u Vladi. Jesam, a ta vlada je bila mnogo normalnija od ove sada Vlade. Stanje je bilo normalnije, radilo se, investiralo, gradilo, gde god krenete bilo je gradilište.
Šta je danas? Priča o koridorima. To je šuplja priča. Kako vi mislite da izgradite Srbiju? Zašto ste ugasili koncesiju? Znate li da na Ibarskoj magistrali ne može više tehnički da se odvija saobraćaj, jer nema mogućnosti. Sada se hvalite kako pravite auto puteve tamo gde nema saobraćaja. Gde vam je strategija razvoja srpskog saobraćaja, gde vam je prostorni plan Srbije koji je usvojen? Ništa ne poštujete. Samo ko vam naloži šta ovde da stavite i da ubrzate zakone i to pod firmom EU nalaže.
Zar je sramota da ne pričamo o zdravstvu javno, da čuje narod probleme? Koliko tamo samo ima problema, a Tomica Milosavljević je pet mandata ministar zdravlja? Da li znate da svi koji su dolazili u ovu državu rekli su da je farmaceutska mafija najveća mafija na svetu, a i kod nas najveća ubedljivo i najjača mafija?
Niko ne sme da je takne, kada je pomenete odmah reakcija - sklonite s dnevnog reda. Da li kada raspravljamo o zdravstvu treba da raspravljamo na noćnoj sednici, bez televizijskog prenosa? Da li je to moguće? Narod je izuzetno ugrožen, zdravstveno je ugrožen, nema gde da se leči.
Ne mogu svi da dođu do Beograda. Imate par ustanova ovde koje su spremne i sposobne. Nabrajao sam vam ovih dana kako je teška situacija u zdravstvu, da je veliki rizik i operacija krajnika, a kamoli nešto drugo.
Prema tome, molim vas, nemojte se igrati sa srpskim parlamentom. Nemojte se tako bahato ponašati. Nemojte koristiti silu većine i zloupotrebljavati vlast, spustite se na zemlju, pustite raspravu onako kako treba da teče i dozvolite medijima da to prate. Nemojte gušiti medijski prostor Srbije.
Molim vas, potpuno ste ugušili, napravili ste agencije, sve kontrolišete, vodite. Nećete dugo. To stvara jedan naboj, jedan revolt kod naroda i kod svih nas, svi smo puni gneva.
Prema tome, ovde nam pričate da je skup parlament, da je skupo prenošenje sednica. Ovde nam priča čovek koji drži sve bilborde u Srbiji, ovde ga nema u sali, predsednik Administrativnog odbora, samo treba da dođe neku odluku da vam donese.
Koristi budžetska sredstva Vlade za mnoge aktivnosti Vlade i radi svoj privatni biznis, a nama priča šta će poslanicima dnevnice, šta će im, to treba sve ukinuti. Treba i plate ukinuti. Ovde sede ljudi koji su veliki budžetski korisnici, koji sišu budžet kao oni krpelji kada se zalepe, koji su se godinama zalepili za budžet Republike Srbije i samo ga sišu. Ne možete da ih amputirate, jer ste svi u jednoj igri. Ako bilo koga pomerite, pade vam Vlada.
Prema tome, nećete dugo dogurati sa ovakvom politikom. Pustite slobodu medija. Nemojte ovaj sramni zakon donositi.
Nemojte dozvoliti Aleksandru Tijaniću da bukvalno zloupotrebljava i vama čini neke usluge Javni servis Srbije. Javni servis Srbije treba da radi svoj posao i on ne može da bude iznad parlamenta, da on parlamentu određuje termine kada može da se gleda prenos.
Noćas ste pustili važnu raspravu u tri oko ponoći. Ko normalan sedi to da gleda? Kažete - udovoljili smo. Prema tome, ovo ništa ne valja i što duže budete sve će nam biti gore.
Lepo je i korektno povući se i raspisati izbore. Ovde su izbori neminovni. Ovde mora nešto da se uradi.
Ne možete se dodvoravati nacionalnim manjinama i kršeći Ustav, izglasavati neke zakone dodatne, dodvoravati se svakome ko vam smeta da ne padne Vlada, i ko vam ne smeta i ko vam drži Vladu. Trčite i jurite svakoga za rukav, da vam pomogne malo, da trajete jedan dan duže.
Prema tome, vama spasa nema. Vi ste skrenuli sa jednog pravog puta, molim vas da se vratite tamo gde srpski parlament treba da bude i demokratizaciju Srbije nemojte kočiti.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mene je sramota ovih dana da siđem u salu. I evo, uzdržavao sam se da ne siđem, ali sada je prekipelo i sišao sam, da samo vam kažem u lice, vama gospođo Slavice Đukić-Dejanović se obraćam, bio bi red da saslušate, ali ne mogu da shvatim da toliko neko oskrnavi jednu instituciju kao što je Skupština Srbije.
Ne mogu da razumem ovaj cirkus koji se odvija ovih dana, ovo utrčavanje i istrčavanje ministara, jurnjava. Juče ste onog jadnog Dulića izbacili kao krpu. On je nešto muka hteo da kaže, pa nije znao kud će, pa uvija ruke, pa se savija. Videli ste ovaj nesrećnik sada smota tašnu i pobeže bez reči, kao da će bombardovanje da bude.
Ljudi bre, da l' ste normalni, pitam vas. Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, predsednice parlamenta, ovo je srpsko svetilište, ovo nije cirkuska dvorana, nemojte više ovakve stvari raditi, kumim vas Bogom.
Pustite vi Sašu Tijanića, pustite vi sve, sećam se jednog vremena kad su vaši partijski drugovi zbog sto puta manje grešaka koje su pravili nego vi danas bežali, preklinjali, puzili, grlili za noge, ljubili cipele da ih pustimo. Da li Tijanić zna da je Komrakov ljubio cipele da ga pusti narod kući? Vi se ne sećate toga kad narod izludi i krene.
Gospođo, ovo je žalostan dan za Srbiju. Ubili ste demokratiju, posebno u ova dva zadnja dana. Ovo je bruka za jednu demokratsku državu, ovo gašenje prenosa. Juče ste doveli Tomicu da priča o zdravstvu u nekoj noćnoj raspravi, bez televizije. Gledate „Tur de Frans“. Da li je neko normalan da sedi pet sati da gleda grupu biciklista kako voze? Samo vi to želite.
Molim vas lepo, ne mogu da razumem stvarno šta vi radite. Dovedete ove nesrećne ministre, samo ih izvlačite i šutirate, uskači, iskači, da ne zakači i ne prođe vreme. Ko vam je dao nalog, je li Oli Ren, da mu sutra referišete, da usvajate dnevno 10 zakona? Kakvih zakona? Šta će Srbiji biti bolje od tih vaših zakona? Ništa.
Usvojili ste pre za jedan dan u raspravi u načelu 15 zakona iz poljoprivrede? Kako je danas poljoprivrednicima? Crnje nego ikad, crno bez imalo belog. Zakon o radu, povezali sve, samo defilujete. Više se ne zna, ljudi, ko koga napada, ko o čemu priča, ko referiše, ko sluša.
Pogledajte vaši iz koalicije koliko ih ima da prate ovo mučno zasedanje. I njima je mučno, razumem ih, i njima je neprijatno. Ne znam više ni mi iz opozicije šta ovde tražimo. Bolje da izađemo da pevamo, ljudi. Hajde da vežbamo neke horske pesme ovde, da treniramo, da iskoristimo ovu salu za nešto, da se rekreiramo, a ne da sedimo ovde i da pravimo od sebe budale, da sedimo ovde da budemo deo jedne cirkuske zabave. Nažalost, ovo je sve tačno.
Što ste nas danas skupili? Da nam pričate pre podne jednu priču, tobože hoćete nešto što u Evropi još nije došlo. Mi smo prvi koji idemo, verske zajednice moraju da se izjašnjavaju, slušali smo danas ministra, i to je dobro, ali mi idemo 10 koraka ispred Evrope, Evropa ne može da nas stigne. Evropa ima problem i zato možda i dolazi Oli Ren. Ne može da nas prati koliko zakona usvajamo dnevno i šta sve radimo, i kakva čudesa.
Gospođo ministarka, da li ste vi normalni, da vi četiri milijarde evra ste zadužili ovu državu? Ništa se ne radi. Gradilište ispred moje kuće stoji i zamolio bih vas da dođete da vidite, ljudi krampaju, nemaju za naftu, a vi samo dižete kredite. Od nove godine do danas četiri milijarde evra, MMF tri milijarde, vi to ne računate, ali to će naši unučići da plaćaju i naša deca. Vi to možda ne računate, to vam je došlo onako ofrlje, je l' tako, bez parlamenta, bez ičega.
Osamsto miliona ste potrošili. Gde? Kome ste dali? Kako? Po kojim kriterijumima? Jeste li raspisali javnu nabavku za ove današnje kredite? Niste. Niste, gospođo. Rekao vam je Mlađa, veliki genije, taj genije koji nema nijednog poslanika ovde u sali, za koga neće više niko glasati u ovoj Srbiji, taj genije koji je postrojio pet miliona Srba da čekaju u red i da koštaju ovu državu, da upisuju sa silnom administracijom neke akcije.
Gde je sad, gde su akcije? Zašto niste preduzeli nešto da se taj prevarant privede i kazni? Ko izađe javno i traži nešto tako, on je prevarant. On je i dalje ministar, on vam drži kapu, on vam diriguje. Vi se danas zadužujete, mi plaćamo. Kako vas nije sramota?
U Srbiji se ništa ne radi. Dajte mi dva gradilišta u Srbiji koje imate da funkcionišu, koje ste vi počeli i formirali, ne ona stara koja su u prethodnoj Vladi bila. Nemate, gospođo, ni jedno jedino gradilište danas. Na današnji dan nemate gradilište.
Kada ćete da ih otvorite? Još malo prođoše odmori, pada sneg. Prošle godine ste prskali komarce i izdvajali sredstva u rebalansu u oktobru i novembru. Je l' tako bilo? Izdvojili smo neke silne pare za prskanje komaraca u Vojvodini i za poljoprivredu smo izdvajali negde u decembru prošle godine, neka dodatna sredstva.
Prema tome, mi smo brod koji pluta, a vi više se ne zna šta hoćete od nas. Da sedimo ovde i slušamo, i nervozni ste kada vas ne slušamo, i nervozni ste kada vam nešto kažemo. Vi hoćete da vam aplaudiramo i da vas pozdravljamo, te vaše genijalne pokrete i poteze koje radite, vaše genijalne projekte do kojih dolazite.
Srbija je u velikom problemu. Srbija mora ovaj problem da rešava i da vrati ovde u ovaj parlament da se ovde odlučuje. Svaki dan sve veća nesreća od veće. Više vas ne razumem. Ne mogu da vas pratim. Pokušao sam da vas ne slušam i izađem i sedim gore, ali čoveku se nakupi jed, nesreća i to sve što vi radite, i to sve što činite i to sve što nas ponižavate, potcenjujete i kažnjavate, da ne znamo prosto šta ćemo sa sobom. Dođemo ovde da vas slušamo, priča je nikakva.
Prema tome, učinite nešto normalno, podnesite ostavke, to je najnormalnije, to je najčestitije, kada ne znate kuda ćete, šta ćete sa sobom. Izađite lepo i podnesite ostavke, razumećemo vas. Kako je Zoran Živković lepo izašao i rekao – raspisujem izbore? Terali ste ga da ne raspiše, gospodo iz vladajuće koalicije, mnogi od vas. Rekao je – nemoćan sam, ne mogu da mučim narod, i raspisao izbore. Šta vi čekate? Vi sve mučite.
Kakav je ovo cirkus bio? Gospođo Slavice, da ste gledali kako ste sinoć Dulića izbacili kada je čovek hteo da govori, to je bilo žalosno gledati ministra. I ovog nesrećnika, ne znam ni kako se zove, ovaj sa bradom što je bio, on se, mučenik, isto pokupio, taman je zazinuo da nešto kaže, a druga ministarka utrčava. Brza izmena. To ni u hokeju nisu radili. Prema tome, ovo što radite ne liči na jednu demokratsku državu, na jednu demokratsku Srbiju, ovo ne liči na parlament.
Ovde nam pričate da ćete u zdravstvo uvesti elektroniku, da ćete uvesti najsavremenije tehnologije u informativnom sistemu. Gospođo, moje dete umalo pre neki dan nije dobilo sepsu od jednog carskog reza. Vi to ne znate da uradite, pola vaših ljudi nemaju sa čim, doktori se izvinjavaju.
Očni lekar mi kaže - imam samo jednu garnituru opreme. Ne mogu, dok se ona steriliše, ako je hitan slučaj, moram da inficiram pacijenta ili da ga pustim da izgubi oko.
Gospođo, u koje zdravstvo, kakve informativne tehnologije? Nemate čaršave. Ležao sam u bolnici, tamo je haos, tamo je zlo. Tomica zato nije ni dao raspravu. On ne sme da odlučuje. Tamo je haos i tamo ne treba ulagati, nego uložiti u nešto, u operacione sale. Koliko danas ljudi čeka operaciju srca, operaciju kukova, operaciju kolena? Umiru ljudi jer ne mogu da dođu na red, nema gde. Pre neki dan sam molio za jedno mesto na VMA, a oni kažu – nemamo krevet, moramo nekoga da izbacimo, da sklonimo, nemamo.
Vi uzimate da osavremenite, da ubacite što više kompjutera, da dovedete tamo vaše neke ljude tobože da imate te baze podataka. Kakve crne podatke? Dvadeset prvi je vek, vi ne znate krajnike da operišete. Profesorka iz ekonomske škole iz Čačka umrla je od krajnika, ova u Kragujevcu neki dan umre žena, odsekoše joj jednu nogu, drugu nogu od carskog reza. Je l' ne znate, je l' ne umete, šta se događa, ne razumem. Sve je kod vas rizik. Ovde ne do bog da se povredi neko. Kod vas je rizik izvaditi zub, veliki rizik, podležete velikom riziku.
Prema tome, opametite se malo. Sednite vi iz vladajuće koalicije, ispričajte se malo, ajde mi da se sklonimo da vam ne smetamo. Ajde jednom spremite, pa sve ovo u načelu da održimo rasprave i da usvojite sve zakone odjednom, to što se vaše EU tiče.
Mi smo za Evropu, ali normalnu Evropu, kao što i drugi narodi ulaze, onu Evropu koja će nas smatrati za partnere, a ne onu vašu, gde izigravate neke klovnove, donesu vam spisak zakona i vi se takmičite da javite – šefe, sve smo pousvajali. A nama je sve crnje i crnje. Svaki vaš zakon je desetine hiljada novih izgubljenih radnih mesta i 5.000 nove administracije. Kuda ćemo? Vidite kolko malo ljudi radi, kolko opada industrijska proizvodnja.
Šta je s poljoprivredom, zašto je ona opala ovoliko? Samo zadužite se. Prodajete firme, sve ste iskrčmili i sada idu krediti, kredit za sve što postoji, samo na kredit, samo gde se daje. Kod vas nema više – povoljan. Znate ono kada kockar gubi, on daje kuću za 1.000 evra da bi se tobože vadio.
I vi hoćete da se vadite. Nema vam vađenja. Vi tonete u provaliju. Bolje je što pre da odete, jer Srbija se ne može izvaditi kada vi odete. Zato je vrlo važno da što kraće trajete. Nemojte se ljutiti, ovo vam pričam dobronamerno.
Gospođo Đukić, večeras se preispitajte za ove vaše jučerašnje poteze, ove brze hokejaške promene i da se to više nikada ne dogodi, vi ste ozbiljna gospođa. Ne smete dozvoliti, gledaju vas vaši studenti, gledaju vas ovde ljudi. Budimo ljudi.
Sutra će proći vama mandat, pa ćemo se opet sresti. Kako ćete nas pogledati u oči posle svega što radite? Kako ćete razgovarati s nama, kao s nekim partnerima, poslanicima, prijateljima, sugrađanima itd? Žalosno je to što radite. Žalosno je da žalosnije ne može biti.
Verujte tolika zaduženja ne može da podnese niko. Četiri i po milijarde kreditnih linija privreda duguje bankama u ovoj godini, milijardi evra. Onih 800 miliona nestalo je. Ljudi su vam malo usporili, kažu, bre - trošite to. Shvatite, godinama sam sarađivao sa MMF.
Znate šta su rekli ljudi iz Svetske banke nedavno kad su bili u Beogradu, da je najveći lopovluk koji su mogli da smisle u zdravstvu i da su tražili inspekciju i toliko ima anonimnih prijava u Svetskoj banci. Popričajte malo o tome, da su tražili da Dinkić ne bude više predstavnik u Svetskoj banci, da su najveće malverzacije bile u investicijama u oblasti zdravstva.
Došli su Beograd, neko ih primi, smiri, kaže nemojte, možda budu izbori, možda nas ovi pobede. Pa neka vas pobede, ali otiđite časno i pošteno, i dostojanstveno. Nemojte sramno. Ovo je postalo sramno. Ovo je jednostavno nepodnošljivo.
Ako vama odgovara, mi nećemo dolaziti. Mi ćemo otići sad. Kako vas nije sramota da pred ponoć ovde sedi nekoliko poslanika kada se raspravlja o ozbiljnim temama? Vi idete tačku za tačkom i ovako sramno usvajate zakon za zakonom.
Prema tome, ne razumem Tadića, ako je ovo njegova ideja, ako je on dao ovu ideju, onda je stvarno bruka za Srbiju. Mnogo sam se razočarao, jer sam godinama s njim bio saradnik. Računao sam da nikada neće ovakve stvari da se dogode u Srbiji više. Mi smo štrajkovali i pravili skupove od preko 200 hiljada ovde građana za Miloševićeve manje sto puta gestove nego danas koje vi radite. Ovo je prevazišlo sve merice.
Vama je smešno, gospođo Čomić. Vama je sve smešno. Znate ko se samo smeje? Neću da vam kažem. Pitajte nekog drugog. Sve je vama smešno i meni bi bilo smešno da sedim, i čudite se i krstite se kako radite i izdržavate preko godinu dana i ova jadna Srbija vas trpi.
Kradete vreme, oduzimate reč, vršite brze izmene, radite svašta, a mi ćutimo i trpimo, i Srbija ćuti i trpi, i seljak ćuti i trpi. Evo, sada šljiva stiže, gde ćemo je? Stigla višnja, šta sa njom, šta sa mesom, gospođo? Šta da izvezemo, gde da izvezemo, gde su nam tržišta? Da li znate ijedno tržite koje je otvoreno za Srbiju sada? Da li znate ijedan posao koji imamo napolju? Nemamo.
Uvoznički lobi radi ovde šta hoće u Srbiji, uvozi. Mi smo jedna odgrađena avlija. Ne znamo ni gde su nam međe, ni gde su nam granice, ne znamo ni gde su lokalne vlasti, kada će ko biti raspušten. Ko god vam je nepodoban ide kući. Samo kažete - razlaz, vaši ljudi ovde dignu ručice i sve se tako završi.
Prema tome, ovo ne može dugo da traje, a vi nažalost ste srećni što ova nesreća traje ovako kako traje. Vama je to smešno. Vi se oduševljavate, vi se hvalite. Sada ćete da trčite, da telefonirate - alo, Borise, prošlo je sve po dogovoru, i sutra ćemo da radimo, i u nedelju. Zašto? U ponedeljak ulazimo u EU, i ako u nedelju veče ne završimo do 12 posao, u ponedeljak nema ništa od EU?
Vidite da nas neće tamo ovakve kakvi smo. Neće nas zbog vas što ste takvi. Sve oni znaju, oni vam se smeju. Razgovaraju oni i sa nama iz opozicije i kažu - poslušnije nisu sreli i ljude koji manje poštuju svoju državu.
Kršite sopstveni Ustav. Svaki drugi zakon krši Ustav. Ne poštujete Ustav, ne poštujete Skupštinu, ne poštujete skupštinske rezolucije, ne poštujete ništa. Ko će onda vas da poštuje? Kako mi vas da poštujemo kao vaše kolege, kada vi ne poštujete državu? Zakletvu ste polagali. Tu ste stajali i polagali zakletve, u onoj tamo, gde ste polagali...
Boris je položio zakletvu da će poštovati Ustav i poštujete li ga? Ne. Sve ste izgazili, sve ste pod noge stavili. Nemate pardona. Neću više da vas gnjavim, nemam obavezu ni da vas slušam. Sedim ovde na hodniku, razgovaram sa ljudima normalnim, koji izlaze i kažu - ljudi, ovo nikada nije bilo ovako. Ovo je crno bez imalo belog. Ovo je nemoguće.
Svi smo se mi ovde ispričali među sobom i svi smo isti zaključak doneli, da nikad nije bilo crnje i gore, a vi nikad veseliji, nikad smešniji, nikad odmorniji. Evo, onaj ministar odbrane odveo svitu po Grčkoj, pa orgija li ga, orgija. Ko će to da plati? Godišnju platu čovek potroši za jedno letovanje. Ne znam od čega on živi? Kakva on ima primanja?
Teško nama sa vama, a teško i vama, bogami...

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo imali ova četiri veoma važna zakona i očekivali smo jednu ozbiljnost. Videli ste, malo je odsedela ministarka finansija pa joj je dosadilo i ona je napustila, sala je prazna, poslanike vladajuće koalicije to ne interesuje. Žalosno je kad govori ministar iz vladajuće koalicije da je prisutno desetak narodnih poslanika, jer treba da čuju neke važne stvari o zakonu koji će možda sutra ostaviti desetine hiljada ljudi bez posla ili će ih dovesti u jednu tešku situaciju. Da li to ide na ruku poslodavcu ili zaposlenima, videćemo, ali vi serijski usvajate ove zakone.
Za sledeću sednicu ste spremili set zakona, sve ćete to da objedinite, nema veze što se ovde raspravlja o zakonu o budžetskom sistemu, zakonu o radu, sve to može zajedno, kredit, sve u jednu gomilu, da biste to završili što pre, i da bi u svom ekspozeu posle godinu dana rada Vlada premijer izašao i rekao da su najveći uspesi Vlade – 170 zakona u Parlamentu, 250 zakona prošlo proceduru Vlade. Drugi najveći uspeh Vlade – uveli smo elektronske sednice, što se to neki ranije nisu setili. To je veoma važno za Srbiju.
Naravno, rekao je i beli šengen da je veoma važan. Međutim, šta ćemo mi imati, šta će država imati od belog šengena, šta će građani Srbije imati od belog šengena, kad siromaštvo gospodari?!
Očekivao sam da premijer raspravlja o ozbiljnim temama u svom ekspozeu o godišnjici rada Vlade. Mi sada imamo jedan neodrživ sistem u državi, imamo ispod milion zaposlenih radnika, imamo ispod dva miliona izdržavanih lica, to su penzioneri, invalidi, raznorazne vrste izdržavanih lica i imamo oko milion ljudi koji nešto rade. Od toga maltene pola u administrativnim poslovima, u javnim preduzećima itd.
To stanje, a sa milion ljudi koji čekaju posao, a posla nema, nove firme se ne prave, ne otvaraju, to stanje je katastrofalno, o tom stanju treba raspravljati.
Kako prevazići da zaposleni, bez obzira šta radi, prima platu 12 hiljada, 15 hiljada, a imamo i one o kojima smo nekad raspravljali koji primaju milione mesečno. Ti zaposleni imaju trojicu na grbači onih koji čekaju neka primanja. To stanje je katastrofalno i onaj ko bi rešio te probleme, oni ne mogu naravno odjednom, mora da počne to rešavanje. Međutim, tog rešavanja danas nema.
Videli ste da smo se od Nove godine do danas mi zadužili četiri milijarde evra. Znate šta znači ubrizgati u jednu državu četiri milijarde evra, od toga tri milijarde bez ovog parlamenta?! Evo, sad se najavljuje kod Svetske banke, danas se valjda potpisuje još 388 miliona za koridore. Ali, ova država kad tolika zaduženja dobije treba da procveta, da krene, da ima jednu uzlaznu putanju, a ona tone sve niže i niže!
To je problem ove države, kako puniti budžet? Da li se puni budžet? Kako može da se puni budžet ako ne radi jedan ''Bor'', jedan ''Majdanpek'', jedan ''Magnohrom'', ako ne rade ''Vagoni'', ne radi ''Viskoza'', ne radi tamo cela ''Rakovica'', već su na nju svi zaboravili, godinama ne radi, problemi gde god hoćete. Gospodin Ljajić, lepo je to, ode, obeća ljudima, kaže im da će nešto preduzeti, ali ne može da se preduzme, nema odakle, na koji način. A, mi, svakog dana od vas iz vladajuće koalicije doživimo neki novi problem pod firmom evropskih integracija.
Vi ste uveli, evo na prošloj sednici, pet hiljada novih administrativnih mesta, statistički regioni, to je toliko važno za Srbiju, ali, tobože zahteva EU. Pa ste uveli ovu komunalnu policiju, pa sve to povlači novu administraciju, nove troškove, nove izdatke, a nema novih zapošljavanja, novih radnih mesta.
Ova veoma važna tema, kako opstati gde nema punjenja budžeta, možda ministarku i ne interesuje, ona ima preča posla, i ona se predala, sedi i sluša Mirka Cvetkovića koji dođe i da svoj ekspoze. Umalo ne rekoh Mirka Marijanovića, Bog da mu dušu prosti, i možda je tad bilo ozbiljnije i bolje, jer ja sam bio poslanik od 1993. godine i nikad nije bilo ovakvog parlamenta! Nema ljudi, nema poslanika, nikog ne interesuje! Evo, deli ko šta stigne i kako stigne, obećava kako hoće i kome hoće. Ne znam više šta da se radi, dolazimo u jednu totalno bezizlaznu situaciju!
Zato, gospodo iz vladajuće koalicije, časno je dati izbore. Mi prvi put kada smo na Vladi imali problem, svađu, raspustili smo Vladu i rekli – imate izbore. Ne može se mrcvariti narod! Šta je cilj vladajuće koalicije? To gospodin Ljajić zna. Osnovno pravilo je da zaposli radno sposobno stanovništvo, da stvori uslove za rad i onaj ko prima platu da preživi sa svojom porodicom. Kako to može kod vas da se ostvari? Ovde će opet hiljade ljudi ostati bez posla. Dali ste velika obećanja na izborima, velika obećanja: 200 hiljada radnih mesta, dolazi ''Mercedes'', ''Folksvagen'', ''Fijat''! Najveće gradilište u Evropi, autoputevi, sve kreće!
Gospodo, pored moje kuće, da li je to inat ili ne znam, od proleća se radi 600 metara puta, od kraja sezone do sada. Naselje se uguši od prašine, rupe su dostigle dubinu od preko 30 centimetara. Jadni putari sede i kažu: ''Mi nemamo za naftu, ministre bivši, nemamo naftu da upalimo mašine, radićemo ručno zbog vas, a mi gutamo prašinu'' Niko ne može da otvori prozor celo leto, gospodo, džaba prazne priče.
Gde su vam gradilišta? Sve ste umrtvili, ukočili, sve je stalo, građevinarstvo je stalo, ne prodaju se stanovi. Sve je stalo. Poljoprivreda u katastrofi. Kilogram višnje je 12 dinara. Da li ste vi normalan svet?! Mleko, kada sam bio ministar, bilo je 34 dinara, a sada je 15, 16, 17, neće ga niko! Meso, uvoznički lobi cveta! Održavate veštački kurs dinara i dajete milijarde da bi uvoznički lobi radio svoj posao. On gospodari zemljom! Tajkuni prave preduzeća, ponovo ulaze u sisteme! Nova preduzeća se osnivaju – tajkunska! Rade svoje poslove.
Nemojte jedan dan da vam izađem ovde sa spiskom i treba da se stidite, gospodo, iz vladajuće koalicije!!
Ovde vam sedi predsednik Administrativnog odbora koji nam umanjuje dnevnice, štedi gde god stigne. I u redu i neka bude tako, ne morate ništa da nam plaćate, nemojte ni platu da nam dajete, ništa! Ali gospodin Vlada vodi akciju sada – borba protiv raka. Bilbordi su osvanuli po celoj Srbiji. Gospodin je vlasnik bilborda, gospodin predsednik Administrativnog odbora. I džabe je to montirao u putnom zemljištu, zato putari nemaju hleba da jedu!
I kažete – što se nervirate?!
Pa, ovo je žalosno! Ovo je tuga! Ovo nikada tužnije i žalosnije nije bilo! Vas ne interesuje, doći ćete na dan glasanja, glasaćete šta god da vam kažu.
U načelnoj raspravi petnaest zakona, o poljoprivredi, za prepodne četiri zakona, sve to ide, budžetski sistem. Da je sreće, ovde mesec dana da bijemo bitku o tome i da postavimo temelje jedne normalne države. Ova država se urušava, nema je! Neki dan je jedan govorio na ''Palmi plus'', neću ime da mu pominjem sada, kaže – mi jedva čekamo ove evropske integracije, jer onda nema ništa, onda će se granice skloniti, onda ćemo moći da radimo šta hoćemo, a Brisel je mesto gde će se odlučivati.
Srpski parlament je mesto gde će se odlučivati!! To morate da shvatite, inače idite kući, što sedite ovde i šta tražite u Parlamentu!
Kakva ste vi vladajuća koalicija? Imate li posao za narod? Imate li otkup? Šta to mi možemo da izvezemo u tu EU? Gde su vam tržišta gospodo?! Koje proizvode možemo da izvezemo?! Malo ove pšenice koju za bagatelu otkupite i malinu. Da li je to budućnost Srbije? Gde su banke? Čije su banke danas? Koliko se ubira u bankama sredstava? Ko odnosi taj novac?! Zašto te banke ne investiraju u naše poslove?!
I ovo sa putarima je jedna velika igranka!
Gospodo, nismo mi ludi, pa ne shvatamo. Vi nemate pare za život i funkcionisanje države. Skidate novac preko Nacionalnog investicionog plana, zato ste uveli Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan. Skidate novac sa zapošljavanja i investicija novih radnih mesta i plaćate penzije i ostale plate budžetskim korisnicima.
A ne plaćate onima što je u budžetu predviđeno, dug putara je zbog toga što Vlada budžetski nije poštovala zakon – i nije plaćala godinama ono što je trebalo da se plati! Onda puštate putare da se zadužuju i jedan dan će da se uguše. Ugušiše se, vi ih zadužujete, dajete im kredite da bi platili, da bi preživeli i da bi opstali. Ali, oni ne mogu to da nadoknade, oni će da puknu, sistem puca, totalno! Zašto?
Evo, dozvolite im kredit, a ne plaćate ništa. Kalanovićka sedam milijardi iz NIP nije platila ovih zadnjih meseci, gospodo, i to će doći neki kredit, pa ćemo ih zadužiti i reći – evo, vi sami se zadužite, samo da ih skinemo sa budžeta, investicije sa budžeta, a vi znate da je trebalo da sredstva iz NIP idu u nove firme, u nova zapošljavanja u nova radna mesta i u nove investicije!
Potrošene su pare! Nije bilo investicija! Nisu urađeni koridori. Zašto? Nije imalo ni za projekte, ja to znam, ni za eksproprijaciju, ni za šta, jer je nenamenski potrošeno tamo gde je trebalo! A sećam se kako je to Dinkić radio, mangupski! Prebaci nama dva meseca pred rebalans 100 miliona evra i kaže, gospodo, evo, dajte projekte. Mi svi navalimo sa projektima i ne stignemo, kraj budžetske godine, i to ne može dalje da se vrati u NIP, nego se prelije u budžetsku rezervu i polako počinje da se krcka, Ministarstvo finansija raspolaže! To su stari štosovi, koje mi ovde gledamo.
Kalanovićka – koliko je dala putarima, zašto se ne plaćaju poslovi, zašto još ''Obilaznica'' oko Beograda nije plaćena? Svi ste se slikali tamo. Radio sam 90% ''Obilaznice'', a vi kada je trebalo ceh da platite – niste platili. Ne plaćate sada ništa! Ne plaćate za izradu onih vitalnih funkcija države. I sve to ide od duga, jer ste ukapirali da EU i Svetska banka daju samo za investicije, a prvenstveno za puteve
I, onda velite – daj njima da skinemo, tako je Dinkić skinuo pet milijardi u jednom budžetu, pa je sledeće godine skinuo šest milijardi. Pa, to su ti dugovi. Pa je preneo budžetskog korisnika u javno preduzeće sa dugom od 10,2 milijardi dinara i rekao je da će to razdužiti u roku od tri meseca i do danas nije razduženo. E, to su ti dugovi i niko tamo nije bio lopov, nego tamo nije imalo dinara, kao što i sada nema i neće ga ni biti, jer je ovo nedomaćinsko poslovanje u državi!
Vi ste uradili državni udar u ovoj Srbiji, vi ste od jedne parlamentarne države napravili, od jednog parlamentarnog sistema napravili jedan predsednički sistem! Vama je kapa predsednik. Šta god pitam ljude iz Vlade da li može da se završi, kažu – vidi s Borisom i njegovim Kabinetom.
Gospodo, šta vi radite u Vladi? Zato i ne dolazite na sednice, zato vas i nema, zato što ništa i ne odlučujete. Stigne vam šta treba da izglasate, evo, ovi ovde poslanici isto dobiju šta da izglasaju. Šef grupe vam ne dolazi već danima ovde, nema potrebu.
Ovo je nešto prolazno gde se to na dan za glasanje pojavite, završite posao, izglasate čudo zakona i onda izađe Mirko i kaže – 170 zakona smo usvojili, za godinu dana. Pa, koja je to ozbiljna država koja za godinu dana usvoji 180 ključnih zakona? Pa, koliko ima radnih dana, koliko zakona dnevno usvajate? Pa, to su važni zakoni, da li ste normalni ljudi? Gde su vam granice, ne znate još, a usvajate sve zakone?!
Nemojte se ljutiti, nemojte dobacivati, voleo bih da ste sposobni da uljudite ovu državu. Imate priliku, ali ne znate, gospodo, i niste ni zainteresovani i to vas ne interesuje. Ova država se vodi iz nekih drugih centara. Odnekud se vodi, neko je vodi. Ko, ne znam, moramo da pitamo nekog. Ko je ovde glavni kapo u Srbiji i ko drži ceo ovaj sistem? Šta smo mi ovde – srpski parlament? Kakva je institucija srpskog parlamenta, kakva je uloga ove najviše srpske institucije? Koja je njena uloga i da li ona uopšte ima neku ulogu ili služi za potkusur da nam ovde donesete neke kredite koje ste već potpisali, evo, danas već potpisujete, sve završite i onda dođete nama, naravno, skupićete većinu, to ćete izglasati i proći će onako kako će proći.
Očekivao sam da premijer priča o 69.000 firmi koje su na ivici stečaja, u blokadi, da pričate o problemima koji su danas nastali u državi, da je 100.000 ljudi izgubilo socijalno. Kakva borba protiv raka?! Da li verujete – u čačanskoj bolnici je javašluk totalni, žao mi je što direktor nije tu, otišao sam da uzmem svoje dete da ga lečim u Beogradu, i onaj me drži pola sata, neće da me pusti, drži fiskalnu kasu. Dok ne platite 50 dinara ulazak u bolnicu, 50 dinara čovek kuca, ne možete da nađete zbunili ste se, dotrčite u trenerci, bosi i ne možete da nađete 50 dinara, a on kaže – ne smem da vas pustim, kamera snima.
Ljudi moji, zar da uđete u bolnicu da spasite nekom život morate da platite fiskalni račun na kasi portiru 50 dinara? To nije bilo od kako je ''svinjče rep iskrivilo'', gospodo iz Vlade. Znate li vi kada je ''svinjče rep iskrivilo''? E, od tada do danas to nije bilo! A, to je danas, gospodo, i to je katastrofa u ovoj državi. I moramo nešto preduzeti da ovu državu sačuvamo.
Pričate ovde – svi su tehnološki višak, evo, slušao sam sada izlaganje o tehnološkom višku. Pa, mi na ovolikoj teritoriji imamo samo nepunih osam miliona građana. Videli ste, Kinezi, kojima ste predali pre neki dan da budu domaćini ''Univerzijade'' imaju jedan grad od osam miliona, jedan grad! A ovoliki prostor, Srbija prazna, ne znate da je organizujete. Jedan seljak on bi radio, ali nema kome da proda, ne zna šta će, ne zna kud će. Zasadi višnju jer ste vi forsirali, sećam se, Dulićka i ostali. On sad uzeo motorku i reže! Pre je rezao šljivu, sada je povadio malinu! Šta da radimo, ne znamo ni mi, ni kud da se 'devamo, što kažu!
Da li ovde može neko normalan da ovu državu povede nekim normalnim putem?
Biće teško, ponavljam, ali realno izađite da ovaj parlament raspravlja o problemima, da ove probleme počnemo rešavati, ako možemo, ako imamo snage, ako nemamo, svi da se sklonimo u paketu, pa neka dođu neki novi ljudi koji će znati i naći rešenja! Svi se uljuškali u ovoj politici i sede. I, svi dođu. Nekima ovde treba dva štapa da uđu. Dođu na pet minuta, bocnu karticu i odu, mahnu, malo popričaju, ''udare kez'' i odoše kući. A, neki su ušli u Vladu da bi se sahranili u Aleji velikana, jer će biti besplatno, čoveku, u Aleji velikana će lepo da bude, sve fino, generacije će gledati. Pa, to nije jedan normalan svet.
Molim vas lepo, razmislite o onome što radite. Donosite Zakon o informisanju da ne možemo da kažemo ono što treba da vam kažemo, da ne smemo ništa da vam kažemo, da moramo da zaštitimo Dinkića i da ga uramimo. Ljudi, on je sahranio srpsku privredu! Da li je u istoriji ozbiljne države nekad bio ministar privrede ''asistenčić'' sa nekog fakulteta koji u godinama nije uspeo da bude ni docent, ništa, ni da doktorira, ni da završi, a bavi se naukom, a vi mu dali celu privredu i regionalni razvoj, turizam i privatizaciju, dali ste mu još da bude glavni i u infrastrukturi i svugde, šta mu sve niste dali. Vidite da je to štetočina, ljudi?!
Pričam vam to iz najboljih namera. Nemojte da se ljutite na mene. Nekad sam možda i emotivan. Duša me boli zbog ove Srbije! Nemojte meni pričati o demokratiji. Ceo život sam se borio za nju. I umalo i glavom nisam platio tu moju borbu za demokratiju, više puta. E, šta je sad kod vas demokratija? Ovo demokratija, ovakav parlament, ovakve rasprave, ovoliko brdo zakona koji se usvajaju dnevno – to nije budućnost Srbije!
Ja vas pozdravljam, i gospodo iz vladajuće koalicije, urazumite se! Ovo ne vodi na dobro, ovo prelivanje iz javnih preduzeća, povećavanje plata, to je provaljen sistem...

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, znate da smo imali pauzu koja je bila neopravdana i danas smo došli da raspravljamo o RIK-u. U redu je to, ali verujte, vladajuća koalicija ima problema. To dobro znamo i to Srbija zna. To se oseća. Imate velike probleme. Ne možete da se dogovorite. Pravite ustupke koji potpuno menjaju zakone koji su bili u proceduri. Određene zakone smo donosili, vi ih nekim raznoraznim uredbama menjate, obećavate da ćete ih menjati, da ćete popuštati određenim političkim opcijama, da biste opstali na vlasti. To nije dobro za Srbiju!
Sada vam smeta i RIK. Treba da promenite, u redu, imate pravo – promenite. Čuli smo u ovim raspravama koje su bile čitavo pre podne kako se ponašala prethodna RIK. Nikakvih mera, sankcija, ničega nije bilo. Jednostavno, sada ćemo promeniti ljude, dovešćemo još poslušnije i napravićemo RIK kao stranačko telo, da vam pripomogne malo u slučaju eventualnih izbora.
Vama pomoć treba, kao što ste videli i na prošlim izborima za ''žilet'' ste prošli. Imate jednu nestabilnu koaliciju. Za ne daj bože, trebaju vam stručnjaci koji će to odraditi onako kako smo čuli u raspravi. To je potpuno tačno: da se krši izborno ćutanje, da se nose raznorazni pokloni, da se u izbornom ćutanju obilaze glasači, birači, da se daju lažna obećanja itd. Dali ste mnogo lažnih obećanja. Nijedno niste ispunili.
Juče sam slušao premijera Cvetkovića. Ono što je on rekao, da su ispunili sve što su obećali i više od toga, to bi bilo sramota da kaže ijedan iole ozbiljan političar, a kamoli premijer. Danas kada Srbija grca u problemima i dugovima, kada se svakog radnog dana gasi 1.800 preduzeća, kada je 68 hiljada preduzeća blokirano, on nam priča o nekim stvarima da je sve stabilno, da nema nikakvih problema i da je veliki uspeh bela šengen viza. Dobro, na beloj šengen vizi se radi od 2000. godine i nekome je moralo da zapadne i da to dobije. Ne znam koja je, kolika je, neka posebna vaša uloga u tome?! Prethodne vlade su radile na tome i hvalile se isto sa velikim uspesima.
Sama priča o evropskim integracijama je potpuno degradirana, samo se o tome priča. Evropa nas neće, neće nas ovakve kakvi jesmo! Naši bilansi su katastrofalni! Kada pogledate pad industrijske proizvodnje preko 20%, pad poljoprivredne proizvodnje je 22%. To je stanje katastrofalno. Obaveze godišnje su veće od prihoda, obaveze prema kreditnim linijama.
Ovde se potežu neka pitanja – te, nije plaćeno putarima. Pa, vi nikom ništa ne plaćate. Ova sadašnja Vlada sedam milijardi dinara nije platila putarima za izvedene radove! Vi ništa ne plaćate iz NIP, jer se NIP godinama koristi samo da se od njega namire penzije, plate prosvetnim radnicima, zdravstvenim radnicima itd, da biste preživeli. Ovo je totalno jedan privredni kolaps u državi.
Od 200.000 radnih mesta nema ništa. Niko danas ne pominje projekat ''Zastave''. Šta je sa tim projektom? Mi smo izdvajali neka sredstva. Sve je to propalo, palo u vodu. Prema tome, svakog dana se štrajkuje u nekom gradu i stalno odlazi jedna ista ekipa i daje obećanja da će taj problem razrešiti. Nijedan nije rešen! Nije ''Lapovo'' rešeno, nije rešen ''Leskovac'', nije rešen nijedan grad. Evo, u Nišu su svakodnevno štrajkovi. Imate određene ljudi koji odu, potapšu, lepo se nasmeju, dovedu novinare i kažu – Vlada će to rešiti u najkraćem roku. I, naravno, nikad se ništa ne reši. Vi nemate rešenje za ovu situaciju u trenutno u Srbiji.
Pogledajte samo u poljoprivredi, sramota je da se višnja danas prodaje po 20 dinara, da je ljudi ne beru, da ne znaju kud će i šta će, da je malina najniža u poslednjih dvadeset godina, da ne može berba da se plati, da je mleko pojeftinilo na 17 dinara – ljudi su ušli u kredite, zadužili se, selo je potpuno razbijeno! Jednostrano poštovanje sporazuma je uništeno. Naravno, uništilo je Srbiju, uništilo srpsku privredu, uvoznički lobi cveta, veštački se održava dinar da bi se potpomagao ovaj tajkunski deo privrede i da bi im se ''duvao vetar u leđa'' i zato se uzimaju krediti od MMF.
Danas kada pitamo gde je potrošeno 800.000 evra, koje je podeljeno od MMF, niko ne zna da objasni. Kako ste mogli da uzmete tri milijarde kredita?! I samo se zadužujete i svaki dan se zadužujete, od nove godine do danas...
(Predsednik: Gospodine Iliću, samo da vas podsetim na član 103. stav 1, moramo govoriti o tački dnevnog reda. Dovedite u vezu sa tačkom dnevnog reda.)
Znam, znam, ali samo jednu stvar za gospođu Čomić, pošto ona vodi računa. Zato što je situacija katastrofalna, zato morate menjati Izbornu komisiju. Zato želite da dovede još poslušnije i još sumnjive igrače i striktno stranačke ljude da bi vam potpomogli da eventualno nešto uradite. Inače, nema šanse da prođe ova koalicija kako je to i obećano. Nijedan problem, gospodo, niste rešili, ni jedan jedini problem. Ne možete da ga rešite.
Rekli ste da ćete vršiti mnogima povraćaj PDV. Nikom nije vraćeno. Zato su vam potrebni ljudi koji će preko Izborne komisije, nekom izbornom krađom pokušati da nadomeste ono što je bio veliki problem.
Čuli smo iz Zrenjanina ljudi pričaju, ne poznajem čoveka koji je predložen za predsednika, ali čuli smo da to nije neki kvalitetan kandidat. Imaćemo opet probleme. Ljudi koji ga poznaju ovde su diskutovali, govorili da se bavio prljavim stvarima u prethodnim kampanjama i da je to odrađeno na najprljaviji način, kako ne dolikuje jednoj demokratskoj državi.
Prema tome, vi, gospodo, iz vladajuće koalicije pričate o demokratiji, a nje zapravo nema. Ovaj parlament vam služi da donesemo, videli smo Mirka Cvetkovića kako kaže – 170 zakona. Koji je danas u primeni zakon, koji je primenjen od tih 170, šta je Srbiji bolje od tih 170 zakona? Jesmo li doneli Zakon o bezbednosti u saobraćaju? Rekli ste – nema više. Imali ste za sedam dana dvanaest mrtvih u saobraćajnim nesrećama i desetine povređenih, da ne pričam o aviosaobraćaju, o ovome što se događa. Rekli ste velika sredstva su išla za remont ''migova 29''. Kako je moguće da na Aerodromu padne ''mig'' sa vrhunskim pilotom koji je leteo na njemu? Gospodin Šutanovac se time hvalio ovde u ovom parlamentu.
Prema tome, zašto se takve stvari događaju? E, zato vam je sada potreban neko da vam pomaže, a to je u slučaju eventualnih izbora. Vi se samo, gospodo, izgrupišete ovde kada je glasanje, dignete ruku, pritisnete dugme, odete, obavite posao, a nama je u Srbiji sve teže i teže. Svako vaše glasanje je novi problem za Srbiju. Glasaćete sada statističke regione, a niko ne zna dokle su ti regioni, ne znamo koje ste tajne sastanke imali, šta ćete uredbama da promeniti. Obećali ste nešto što nije u skladu sa zakonom koji je prošao zakonsku proceduru. Da vas birači ne bi kaznili na izborima, zato morate da menjate Izbornu komisiju. Promenili ste mnoge odbore, menjate šta god hoćete, radite šta god hoćete, vama ne treba Parlament, dovoljni ste sami sebi.
Skupite se ovde, održite u jednom danu tri-četiri sednice, donesete za pre podne petnaestak zakona iz poljoprivrede, a evo kako seljaci prolaze. Prošli put sam diskutovao i rekao gospodinu Draginu –na selu je crnje nego ikad! A, on je odgovorio – nije tačno. Evo, posle 15 zakona, on je rekao – biće blagostanje. Crnje je nego ikad posle tih 15 zakona!
Prema tome, gospođo Čomić, nemojte da se nervirate. Vi se nervirate uvek kada neko govori, i diskutujete. Zašto ste nervozni? Zašto se nervirate?! Juče ste bili na putu, treba da budete nasmejani, vidite, radite velike poslove u interesu države, ali narodu je sve teže i teže, gospođo Čomić, i nemojte se smejati, ovo je tužno. Očekivao bih suze u vašim očima jednom da vidim, da se rasplačete zbog ovako teške i loše situacije. Prema tome, neka vam bude kako god hoće.
Ovo ćete izglasati tek-tako, a šta nas očekuje od tih vaših statističkih regiona, od svih ovih nesreća koje ste doneli, videćemo.
Novi problemi za Srbiju, novi problemi za građane Srbije posle svakog vašeg zakona i svakog vašeg glasanja.
Dakle, promenite vi Komisiju, dovedite koga hoćete, ali ako ste hrabri toliko i sigurni, proverite se malo na izborima, pa ćete videti da ćete katastrofalno proći, jer ovo što radite ne vodi Srbiju na onaj pravi put. Skrenuli ste u ćor-sokak i neće biti dobro ono što mislite da će biti dobro. Pitajte proizvođače pšenice, pitajte zašto je nafta poskupela 35 dinara od Nove godine do danas, pitajte zašto je đubrivo najskuplje u Evropi, gorivo najskuplje u Evropi, najveće akcize na gorivo. U čemu je problem? Ne možete, imate skupu državu. Posle današnjih vaših zakona imaćete još 5.000 novih administrativnih radnika, stranačke vojske koja će doći na platni spisak i biće potrebne nove dažbine i novi nameti građanima Srbije.
Prema tome, radite vi, mi vas upozoravamo, govorimo koliko možemo, ali većina je na vašoj strani, mada veoma tanka, a vi se ponašate kao da imate neku normalnu većinu, ali nadamo se, ''ničija nije sijala do zore. Prema tome, samo vi glasajte, samo usvajajte i verujte da u Srbiji nikad nije bilo teže nego što je danas. Hvala vam. (Aplauz.)

Hteo sam i po amandmanu Zlate Đerić i kao šef poslaničke grupe.
Znate kako, jako mi je nezgodno da po ko zna koji put, gospođo predsedavajuća, pričamo, pokušavamo da nešto popravimo amandmanima, da dovedemo neki zakon do toga da liči na pravi zakon koji će doprineti da bude bolje. Međutim, vi iz vladajuće koalicije nemate sluha za to. Vi to sve odbacite, vas to uopšte ne interesuje. Jako mi je nezgodno kada pogledam u praznu salu, gde opozicija dolazi, sedi, grčevito se bori za neke zakone, da nešto uvede u red koliko-toliko, bar amandmanima. Međutim, šta se događa? Ljudi iz vladajuće koalicije su nezainteresovani. Njih interesuje dan za glasanje. Dođu, izglasaju i onda Srbija ima veliki problem.
Mi ćemo posle ovog zakona imati izuzetno velikih problema. Računali smo, samo grad Beograd treba da uloži u komunalnu policiju 8,8 miliona evra, a da ne pričam o ostalim gradovima u Srbiji. Te ljude treba opremiti, oni moraju imati administraciju, prostorije, moraju da se greju, da troše gorivo, raznorazne materijale itd. Međutim, odakle to da se plati? Kako ćemo u ostalim gradovima širom Srbije gde bude uvedena komunalna policija?
Srbija nema više odakle da uzme. Budžet se ne puni. Vidite, malo je sredstava u budžetu, nema dinara slobodnog. Odakle mislite da se nadomeste ove pare? Odakle će lokalne vlasti... Vidite da se smanjuju transferna sredstva, da nema para, da je nemoguće, pitanje je samo kog dana i u kojoj opštini neće imati ni za vaspitačice u obdaništima ni za one osnovne službe koje funkcionišu. Kako sve ovo da se isplati i kojim dodatnim sredstvima?
Vidite, gorivo će poskupeti, nafta će opet poskupeti. Od Nove godine do danas nafta je poskupela 35 dinara. Kako da se nadoknadi? Uzmimo samo da je mleko pojeftinilo 100% od Nove godine do danas, a nafta poskupela 35 dinara. Prema tome, kako?
Možda je to smešno za gospođu Čomić. Možda je to za vas smešno, gospođo Čomić, možda vi imate neke dodatne izvore prihoda. Imaćete kada se zadužite kod MMF-a tri milijarde evra bez saglasnosti ovog parlamenta i kada to trošite kako vam padne na pamet, kao vladajuća koalicija. Ko će to sutra da vrati? Zapamtite, četiri milijarde evra kredita je uzeto u ovoj godini, a ništa kapitalno u državi nije urađeno, nijedno bitnije radno mesto... Pričali ste, silna radna mesta će se otvoriti. Nema od toga ništa. Vidite, vi samo zapošljavate ljude u administraciji. Mi smo na jednoj sednici doneli zakone prema kojima će se zaposliti 5.000 novih administrativnih radnika.
Pravite neke statističke regione, da se čovek prekrsti. Evropska unija vam rekla. Pa, dobro, Evropska unija da kaže – svi u red pa u Dunav, mi ćemo svi ići sad, pa ćemo poskakati tamo. Evropska unija predlaže zakone, ali za ono za šta oni imaju novac. Niko nije ovde obrazložio da li su za ove nove zakone obezbeđena sredstva, koja su sredstva npr. obezbeđena za zakone, onih 15 zakona u poljoprivredi koje su za jedan dan ovde u načelu izglasali narodni poslanici u objedinjenoj raspravi? Ko će obezbediti silna sredstva da se ti zakoni realizuju? Nema para, ne radi privreda, pojedini gradovi su mrtvi, ne postoje, privredno ne postoje. Ne mogu da se pokrenu giganti koji su nekada bili čudo u onoj velikoj Jugoslaviji, u Evropi.
Da li je moguće sada naći neke nove izvore prihoda i nadomestiti ova sredstva? Ne možemo se samo kreditno zaduživati i trošiti nasumice pare zato što donosimo neke zakone. Kako će se primenjivati?
Šta ćemo sutra sa tom policijom ako opština nema sredstva da im da plate? Doći će da vam štrajkuju pred Vladu, kao što i ova policija štrajkuje. I ova policija ima svoj sindikat i počinje da štrajkuje.
Prema tome, ovo meni liči na partijsku policiju. Kako ćete vi sada da stvorite jednu partijsku policiju? Uzmite grad Kragujevac, Demokratska stranka kaže da tamo ima milion nepravilnosti; ljudi koji su napravili nepravilnosti sada će da dobiju sopstvenu policiju. Dobiće neke lokalne šibadžije, da se tako izrazim, pripravnike, šta će već biti, bez mentora, bez ikakvih kontrola, bez ovlašćenja, koji će moći da upotrebe palice, lisice, da privedu, da pozovu policiju itd. Ko će ih držati pod kontrolom i na koji način? Kako ste organizovali da se to kontroliše?
Mi ne možemo sada da držimo pojedine sudije... Nedavno sam postavio jedno pitanje za sudiju iz Novog Sada. Nisam dobio odgovor. Zamolio bih ministarku, da ne ponavljam sada bruku koju je napravio novosadski sudija, da me primi jednog dana, da joj to objasnim. Ako ne možete da preduzmete određene mere, onda ćemo mi kao građani morati da tražimo neke mere da se zaštitimo od bahatih sudija. Garantujem da taj sudija nema osnovne elemente zrelosti da može da bude sudija, a već, da ga neko proveri, da ga testira, znači, taj sudija nije normalan. To vam garantujem, a pokazaću vam dokumenta gde ćete videti da je sudija nenormalna ličnost.
Zamislite kada mu vi sada date da on sedi u sudnici, da sudi i da nekoga može i da osudi itd. Kao što ćete sutra dati nekome, komunalcu, da u nekom gradu, pripravnik, dečko dođe i da radi šta hoće. Ne može bez... Evo, čuli ste gospođu Đerić koja je objasnila da po zakonu ne može tako nešto da se događa.
Prema tome, gospodo moja draga iz vladajuće koalicije, razmislite dobro kako ćemo svu ovu administraciju i ovu državu koja je svakim danom sve skuplja i skuplja... Vidite, mi još nismo ni koraknuli u tu Evropsku uniju, a prezaduženi smo. Samo stižu kreditne linije, zaduženja, neplaćeni računi. Dolazimo u poziciju pojačane administracije, novih automobila, sekretarica, nove administracije. Odakle ćemo to uzimati i na koji način?
Prema tome, lepo je to što ćemo reći - grad Beograd će dobiti neku policiju, komunalnu, ali kako da je platimo? Možda za grad Beograd nije ništa 8,8 miliona evra godišnje, ali za neki drugi grad, bogami, koji ne može da preživi, koji se grčevito bori... Da li će Niš moći da ima komunalnu policiju? Da li će Kragujevac moći da finansira komunalnu policiju? Da li će moći Novi Sad i ostali gradovi? Čisto sumnjam.
Prema tome, moramo malo voditi računa o tome kako da pojeftinimo državu, jer nema više od koga da se uzima. Pojedini ministri se bahato ponašaju. Jutros slušam izjavu ministra Dinkića, koji ima milion problema – na primer, u Lapovu, pruga blokirana, štete ogromne, železnica svaki dan plaća penale zbog vozova koji stoje; ležarinu svakog vagona koji ne može da prođe plaćamo dnevno. Umesto da priča o tome, da rešava te probleme, on nam jutros objašnjava da PDV neće da poskupi. Rekao je i da penzije neće da se smanje. On neće dozvoliti da se smanje penzije.
Molim vas, postoji li ministar koji se bavi penzijama, postoji li ministar finansija koji se bavi PDV-om? Otkud sad da ministar koji se bavi privredom, gde ima milijardu nerešenih problema, gde su gorući problemi koje danas mora da rešava, jednostavno uzme muštuluk, na primer, da neće nešto da se smanji, odnosno da neće penzija da se smanji?
Kako je moguće da nafta ovoliko poskupi, gorivo? Kako je moguće da akcize ovoliko rastu? Sad smo najskuplji u okruženju. Najskuplji smo i gubimo saobraćaj, ljudi odlaze preko Rumunije, preko Bugarske, preko drugih država u tranzitu, jer su u državi Srbiji benzin i nafta najskuplji u okruženju. Imamo i najskuplji gas u ovom delu Evrope. Ako je gas na tržištu pojeftinio sa 450 dolara na 230, kako je moguće da se kod nas ne menja cena? Ko ubira tu razliku i gde ona ide? Kako se troši i na koji način?
Prema tome, molim vas, gospodo iz vladajuće koalicije, da povedete računa, da malo pojeftinite državu, da smanjujete administraciju kao što ste rekli, a ne da otvarate nova radna mesta u administraciji i da poskupljujete državu. Naravno, energetika mnogo utiče i videćete i sami koliko će proizvoda u lancu početi da poskupljuje.
Prema tome, ovo je neizdrživo. Da se uzme negde - ne može, jer go se ne svlači. Naš seljak je go čovek, ne može više. Nema ništa da da. Pogledajte, mleko – 17 dinara; vidite meso, neko je uvezao, neki dan smo slušali ministra, piletinu iz Brazila, meso iz Argentine. Sada se razbacujemo, dodvoravamo se Evropskoj uniji, finansiramo „Fijat“, vršimo subvencije iz našeg budžeta i za vozila u Republici Srpskoj. Sad ćemo i u Makedoniji, mi smo bogati, zašto da ne damo i Makedoncima da kupe, da im dajemo subvencije itd.?
Mi smo bogat narod, ali imamo jednu bahatu, raskalašnu vlast koja to troši nemilice a to sve udara po džepu naše građane. Očekivali smo pojeftinjenja, očekivali smo smanjenu i jeftiniju administraciju. Dobijamo najskuplju administraciju u okruženju.
Gubimo institucije države, dobijamo partijske institucije. Kako se koja institucija stvara, to će biti partijska institucija. Svaka partija koja je na vlasti hoće da ima svoje partijske administrativce, koji će, naravno, poskupeti državu, a one neposlušne iz drugih partija ćemo polako otpuštati kao tehnološki višak i zamenjivati sa partijski poslušnim.
Da ne pričam o partijskoj državi, koliko ste otišli daleko, gospodo. Nedavno sam bio u ovčarsko-kablarskim manastirima. Jedna gospođa, za koju sam se ja u Vladi zalagao da ne može da dođe da radi, da vodi te istorijske spomenike kulture itd, da je prošla sve partije koje su postojale i svugde je bilo problema, naložila je... Svratim u manastir i pitam – pa dobro, šta je ovo? Kaže – naložila gospođa da se ofarba konak u žuto. Zamislite sad, u šumi, kao kanarinac žuti se manastir. Nigde nisam video žut konak, žut manastir, ali žena je prešla u Demokratsku stranku pa da pokaže lojalnost.
Sada se sve farba u žuto. Možete videti žute kuće pored puta, žuti branici, žuti mostovi, sve je požutelo u Srbiji. Zašto? Kao da bolujemo od neke žutice, ne dao bog. Ali, sada hoćemo i partijsku policiju. Da li će imati žute uniforme i žute automobile, to treba da vidimo. Sve će to da udari po džepu ovaj narod. To nije dobro.
Mi postavljamo ovde razna pitanja. Kažu, Skupština radi, dođemo utorkom... Doduše, ja i ne dolazim na ta pitanja jer nema svrhe; šta god sam pitao, nisam dobio nijedan odgovor, četvrtkom posebno. Samo se odgovara na atraktivna pitanja koja su afirmativna za određena ministarstva, ali na ona nezgodna pitanja ne daju se nikakvi odgovori. Prema tome, nema ni to svrhe, to je gubljenje vremena. To je neka prividna demokratija, da se pokaže da, tobože, poslanici mogu da pitaju šta god hoće. Poslanici mogu da postave pitanje i ne moraju dobiti odgovor. Nije meni zbog poslanika, nije meni zbog mog pitanja, nego je institucija parlamenta oskrnavljena, izgubila je svoj smisao.
Kako ste krenuli, a vidim da ste zakazali i Administrativni odbor da se ukine paušal, još malo pa će poslanici da budu socijalni slučajevi.
Još malo pa će biti socijalni slučajevi i biciklom će dolaziti iz unutrašnjosti na sednice parlamenta. Nije ni čudo što će u sali biti desetak poslanika, možda neće ni toliko; u danima za glasanje doći će iz vladajuće koalicije. Tako smo potpuno razbili instituciju parlamenta.
Evo, već kreće kampanja da se menja Ustav, menjaće se sve što ne valja. Ništa ne valja. Do pre neki mesec ništa nije valjalo, dok vi niste došli na vlast, ali zaboravljate da ste bili na vlasti. Ja nisam 2000. godine hteo da uđem u tu vladu jer mi se nije svidelo. Smatrao sam da to nije dobro i bio sam potpuno u pravu. Sada vidim da to ponovo ide na onu staru priču.
Novinari su me pitali – ministre, otkud Čumetu planovi kuda prolazi obilaznica oko Beograda? Da vi ne znate možda, ja sada ponavljam, da je Čume kupio Institut za puteve Vojvodine? Kupio je Institut u privatizaciji, na nečije ime. Kupio je i PZP Valjevo, kupio je i mnoge puteve i sada je on glavni frajer. Kod njega su svi projekti. Kod njega su nadzorni organi. On će vam biti tata sada, a vi ćete samo plaćati. Prema tome, ne treba mene novinari da pitaju otkud to.
Opomenuo sam neke ljude koji su učestvovali u privatizaciji šta se događa. Međutim, niko nije preduzeo ništa. Kako može jedan čovek koji je pravio hiljade problema da kupi Institut za puteve? Sada su tamo svi projekti. Tamo su svi nadzorni organi, svi projektanti i sve je to pod strogom kontrolom onih ljudi koji ne bi smeli da budu uz te institucije koje se time bave.
Prema tome, voleo bih da vidim kako će da se ponaša u Novom Pazaru nova komunalna policija kada tamo imate dva tabora iz Vlade, kada zarate, one njihove ulične borbe, na koju stranu će stati ta komunalna policija kada je obučete, uniformišete itd. Biće mnogo problema, to vam garantujem. Niste ni svesni tih problema koji će se dogoditi.
Prema tome, nemojmo gubiti vreme. Stavimo nekad na dnevni red nešto što je veoma važno, a to je pitanje privrede, ono od čega živimo. O tome ovde nikada nismo raspravljali, kako izaći iz ove krize. Mi pravimo samit u Novom Sadu.
Došao je Stipe Mesić i održao vam je usred Novog Sada lekciju o demokratskoj državi Hrvatskoj. Ta njegova demokratska država proterala je sve Srbe bez igde ičega. Niko ne sme da mu postavi pitanje – kada ćete da platite te stanove, kuće, što ste pokupili tom narodu? On vam očita ovde lekciju – izvolite, vratite se svi u Hrvatsku, što ne dolazite. Naravno, došli bi oni, ali svako završi u zatvoru čim pređe granicu.
Prema tome, dajte da pričamo o pravim problemima, a ne da se skupljamo, okupljamo, traćimo vreme, držimo kojekakve samite, afirmišemo se, dokazujemo, pokazujemo, prikazujemo koliko smo usvojili evropskih zakona, a nama je sve gore. Srbija se guši, narod ne može da preživi, bukvalno, veliki deo Srbije gladuje.
Pričamo o „beloj šengen“ vizi. Ko će da je koristi? Sa čime će da putuje? Čije će to dete moći tek tako da koristi avion da otputuje, da obiđe Evropu, da vidi velike turističke centre itd? Malo čije dete će moći, kako je krenulo, gospodo.
Potpuno smo izgubili srednji stalež. Koliko hiljada ljudi čeka na isključenje struje ovih dana kada se vrate sa godišnjih odmora? Masovno se sada koristi lizing, kreditne linije. Sve ono što je uzeto, sve je razoreno. Prema tome, ovo će još više poskupeti, pogoršati situaciju u Srbiji.
Gospodo iz Vlade, molim vas da nađete ozbiljnog ministra privrede. Nemojte čekati i gubiti vreme. Biće kasno. Verujte, u to sam ubeđen, biće kasno kada se budete setili da to uradite. Mislim da tada neće biti vremena da se nešto uradi, jer će sve biti uništeno, upropašteno i trebaće generacije da to dovedu na pravo mesto.
Prema tome, povucite ovaj zakon, jer ovo je u sklopu onih zakona koji će doneti Srbiji nove troškove i nove probleme. Hvala vam.

Evo, gospodine ministre, pažljivo sam vas slušao. U toj vladi je bila neka koalicija koja je imala jedan deo koji je i vama nametao nešto da se progura pod tom firmom evropskih zakona. I vi ste, gospodine ministre, koliko se sećam, glasali jednoglasno za koncesiju, pa posle vam došao koalicioni partner i srušili ste je. Bili ste svi jednoglasni da je to najveća investicija u Srbiji. Pratio sam tok te sednice gde ste se svi izjasnili da je to najveća investicija u istoriji Srbije, da mora da se radi, da je odlična itd.
Vidite i sami da se stvari zato i menjaju. Nemojte optuživati sad celu koaliciju ko je glasao; moralo je da se glasa i za nešto što vam nije po volji.
Ponavljam, srušili ste koncesiju posle izlaska jednog dela Vlade i formiranja vaše nove vlade zato što je jedan od vaših koalicionih partnera insistirao na tome. Da biste zadržali Vladu, vi ste morali da je uništite.
Naravno, glasali ste za mnoge stvari koje, mislim, lično ne prihvatate. Sećam se vašeg predsednika i govora o Ahtisarijevom planu, o Euleksu, o situaciji na Kosovu; to ste izglasali sve, a posle ste to pogazili sa nekih, tobože, šest tačaka, koje danas niko ne pominje. Evo, sad dozvoljavate da nas toliko kompromituju, ponižavaju Holanđani, da dolazimo, a oni kažu – ne može još itd. Videli ste, Đelić se javio, kaže – sve je gotovo, ali oni kažu – nije još.
Vidite i sami da se mnoge stvari menjaju. Vlade se menjaju. Meni je jako žao što mnogi projekti koji su dobri propadaju zato što određene vlade dobijaju koalicione partnere koji to ruše. Sada, vidim, vaša stranka napada vlast u Kragujevcu, kaže da je korumpirana, da je kriminalna, da treba da se pohapsi itd. a vi ste koalicioni partneri ovde. Na šta to liči?
Eto, vidite, Vlada skupljena s koca, s konopca, ima svega. To je i tada bilo. Mislite vi da je nama Dinkić prijao u toj vladi? Garantujem da nije, a sigurno i vama to ne prija, koliko primećujem, ali morate da ga trpite i te njegove zakone da prihvatate, ćutite, kulirate i dođete nama ovde da branite nešto što je neodbranjivo. Ali, šta ćete, takva je situacija.

Gospodine ministre, jako mi je žao, vi nas pogrešno razumete.
Mi ne branimo nikoga, ali vi dobro znate da jedan zakon prolazi proceduru u Vladi, da mora dobiti saglasnost od zakonodavstva, od Ministarstva finansija, od svih ministarstava koja su relevantna i da zakon izgubi početnu formu koja je bila zamišljena. Svaki zakon koji prođe proceduru u Vladi je ipak zakon nekog kompromisa između koalicionih partnera.
Ne mora da bude da jedna partija ili koalicija, dve partije mogu da kreiraju jedan zakon, već zakon... Naravno, znate dobro, kada zakonodavstvo kaže – morate izmeniti to, to i to, a finansije kažu – mi ćemo dati pozitivno mišljenje ako promenite to, to i to, to smo morali i uvek je bilo nekih kompromisa, kao što to i vi sada sigurno radite.
Setite se samo, kada smo bili u Vladi, koliko je vaša partija, Demokratska stranka, oštrih strela bacala na podršku, na saradnju sa SPS-om, i na tome se zasnivala vaša kampanja, a sada ste čvrsti koalicioni partneri. Mislim da sada Boris Tadić nema većeg prijatelja od Dačića, vi ste sada izuzetno povezani, čvrsti itd. Ali, to je posle izbora.
Prevarili ste biračko telo, izašli ste sa jednom pričom, nas ste napali zato što smo sarađivali sa SPS-om, a vi ste posle napravili koaliciju i mnoge zakone, mnoge probleme rešili na kompletno drugačiji način. Vi ste žestoko kritikovali neke partije, koje su vam nosile mnoge projekte i koje vas potpuno skreću sa vašeg demokratskog puta. To pokazuju poslednji izbori koji se ponavljaju.
Prema tome, gospodine ministre, sve je moguće u koalicijama. Nemojte sada napadati prethodnike. Meni je to jako čudno – kada neko dođe na vlast on napada one pre njega da ništa nisu uradili dobro. Mi se nismo bavili vama. Sećam se da je jedna vaša ministarka trebalo da bude uhapšena, pa je došlo iz kabineta predsednika da to ne radimo, jer ona psihički ne podnosi zatvor. Nisam još sreo nekog da psihički pozitivno podnosi zatvor. Mi smo onda ispoštovali tu odluku i nismo je uhapsili. Bilo je mnogo problema, mnogo nepravilnosti.
Mi se nismo bavili vašim lošim poslovima, već smo počeli odmah da radimo i da stvaramo i zato smo napravili dobre rezultate. Vi se sada samo bavite prošlošću, šta je radio Vojislav Koštunica i njegova vlada. Ta vlada je bila najbolja u poslednjih 20 godina u Srbiji, to svaki građanin u Srbiji kaže i tu nema dileme.
Evo, ono što smo mi izgradili i napravili, vi danas ne možete da obeležite belu traku. Garantujem vam, za vreme mandata nećete moći belu traku da obeležite, da obeležite parkinge i ostalo. Zato morate malo više da radite.
Svi projekti su stali. Temerinska petlja je naš projekat. Most Beška je naš projekat. Obilaznica oko Beograda je naš projekat. Tunel Straževica je naš projekat. Kokin Brod je naš projekat. Ovo, makedonska granica i Koridor 10, to je potpuno naš projekat.
Vi ste rešili imovinsko-pravne odnose i završavate te projekte. Nijedan novi projekat, gospodine ministre, niste počeli. Nijedan novi projekat. To mora da vas zabrine. Nijedan novi kredit nije došao ovde.
Svi krediti koji su ratifikovani su bili naši krediti. Jedino ove tri milijarde, koje ste dobili na mala vrata da progledate da Kosovo da uđe u MMF. To je projekat, neka vam služi na čast. Ne znam kako ste to uspeli da rešite.
Prema tome, sećam se kada je vaš ministar odbrane za jednog čelnika koji je sada u vašoj koaliciji govorio ovde u parlamentu – on je drvo. Svi smo se smejali. Vi ste se smejali i rekli da je to tako, a sada ste veliki prijatelji, sada je možda ljubičica, cveće neko itd. Sećate se kada smo vašem ministru ovde govorili da su reciklirana četiri tenka na poligonu, a on kaže da to nije moguće; kada je proverio, stvarno je to tako bilo.
Prema tome, nemojte samo gledati druge i kritikovati ih. Vi ćete veoma brzo biti opozicija i nema smisla da se bavite samo opozicijom, pa da sutra mi treba da se bavimo vama. Mi to nećemo, jer imamo mnogo posla koji nas očekuje u Srbiji i koji ćemo, nadam se, uspešno raditi.
Zato ovaj zakon nije dobar, zato što jedno maloletno lice može da otvori, da napravi udruženje. Nije to dobro. Mogu i stranci da urade sa jednim našim građaninom. Nemoguće je da maloletnik otvori, nema nikakvu odgovornost, ni da roditelji tobože daju neku saglasnost i da odgovaraju. Niz kritika smo dali. Te su kritike potpuno opravdane. Dajte da popravimo to malo i da dovedemo u red. Mi smo spremni. Budite i vi spremni.
Budite malo tolerantni, malo razmišljajte o ovim opštinama, o transfernim sredstvima. Evo, opštine nemaju hleba da jedu, verujte. Svakodnevno pratim, kada ste uzeli Kosjerić (evo, danas se tamo ponavljaju izbori) od 60 miliona, koliko dobija od dve milijarde koje im se uzimaju od cementare, vi im uzimate 35%, smanjenje transfernih sredstava.
Šta će da urade sa tako malo para? Da li znate koliko je to područje? U dnu je Divčibara; imaju ljudi obavezu da nešto urade, da zaposle i otuda narod odlazi masovno. Nema mladih ljudi. To se pokazalo na poslednjim izborima.
Prema tome, vidite malo transferna sredstva za tu Crnu Travu, za Trgovište, Žitište. Nemojte samo napadati. Vidite malo nešto za Bosilegrad, i tamo narod treba da živi, radi i funkcioniše.
Nekako se ne bavimo običnim životom. Radimo periferne stvari. Usvajamo sve i svašta. Gubimo silno vreme i silne sate u raspravama, a potpuno potiskujemo u drugi plan prave probleme.
Vidite, za mene je bilo ponižavajuće da opet izađe jedna Holandija i da kaže – nema od toga ništa za sada. Jednostrano ćemo poštovati ovaj sporazum. To stvarno nema smisla.
Pričate o „beloj šengen“ vizi. Mislim da pravite od toga silnu kampanju, a to nije ništa. Verujte, narod nema hleba da jede. Ko će moći da kupi avionsku kartu, da negde putuje i da razgleda Evropu? Opet mali broj ljudi. Potpuno ste ubili zadnji stalež, nestao je.
Prema tome, ima u Srbiji mnogo problema. Morate pokrenuti privredu, morate se baviti poljoprivredom, ozbiljno, veoma ozbiljno, a ne onako kako Dragin misli, školski itd., da to primeni. To praktično ne može da zaživi.
Ima mnogo problema. Vi znate da imate sukobe unutar vaše velike stranke. Morate Pajtića staviti pod kontrolu. Morate mnoge druge staviti pod kontrolu. Vidite i sami.
Prema tome, uvedite red u sopstvenoj avliji, a onda razmišljajte o drugima. Meni će to biti drago, vi ste ipak vladajuća koalicija. Mi iz opozicije očekujemo od vas da uradite bar nešto, a da ne upropastite sve. Biće teško sutra kada dođemo na vlast, verujte. Ako ovim tempom nastavite, biće puno problema u Srbiji i trebaće godine i godine da se sve to ispravi.
Imate u Vladi neke štetočine koje su razbile mnoge projekte. Evo, niko od tih štetočina ne dolazi na sednice parlamenta. To njih uopšte ne interesuje, oni dođu samo da glasaju. Oni sada rade svoju mrežu, pet hiljada ljudi treba da zaposle u svojoj administraciji, koju ste im vi dozvolili; pet hiljada ljudi će se zaposliti u raznoraznim agencijama, nacionalnim, oblasnim, regionalnim, statističkim, šta sve niste smislili, itd. To će biti mnogo teško, to će biti nove pare. Vidite da se budžet jako sporo puni. Budžet se izuzetno sporo puni i nema para za punjenje budžeta. Jelašić nagoveštava novi rebalans, a nemate gde da uzmete. Go se ne svlači, gospodine ministre.
Prema tome, radite nešto konkretno, napravite nešto konkretno. Pobrinite se o Vojvodini, uradite te sisteme za navodnjavanje. Vidite da grad ubi pola Srbije. Zašto ne rešavate taj problem? Vaš je čovek u Kontroli leta. Tamo su plate 10.000 evra, a zbog preleta naši seljaci imaju katastrofu.
Pogledajte pojedine oblasti, neće imati od čega da prežive kada dođe zima. Pomozite malo da se nešto konkretno uradi.
Nemojte se zanositi evropskim zakonima, Evropa je rekla ovo, Evropa je rekla gej parada, Evropa je rekla ovo, to nije toliko bitno. Možda je za neke vaše ministre bitno, ali nadam se da za vas nije. Hvala puno.

Iskoristio bih vreme za repliku. Meni je jako žao kad neko ne prihvati svoje greške koje je imao. Pomenuo sam ovde da je nemoguće da jedna ozbiljna stranka, a DS smatram za ozbiljnu stranku, ugasi jedan od najvećih projekata, u velikoj krizi investicija, kao što je koncesija, bez ijednog opravdanja šta tu nije valjalo i šta tu nije bilo u redu, jer je to želeo Pajtić, jer je to želeo njegov koalicioni partner iz Vojvodine. I to je ugašeno.
Vidite, vi ni ne znate da imate pet struja; kod mene stalno dolaze, žale se, pričaju, kod mnogih drugih ovde. Bolje vas mi pratimo sa strane nego vi sami sebe. Vi ste puni sebe i pričate da ste kompaktni, da imate dobru vlast, a imate li dobru saradnju sa vlašću u Beogradu? Nemate.
Niste je imali ni u prošloj vladi Beograda. To je bio žestok sukob vrha Demokratske stranke. Nemate sa vašim ljudima, evo, sad treba da pokrenete neke istražne radnje u Kragujevcu, nemate snage za to. Vaš odbor se oglasio, a vi ćutite. Mnogi vaši odbori, vaši su se iz Zrenjanina oglasili, a vi ćutite. Vaš gradonačelnik se oglasio, sa teškim optužbama. Red je da progovorite, jer to je korektno. Očekivali smo od vas da kažete ono što je pravo, što je istina.
Prema tome, gospodo iz Demokratske stranke, vi primajte sve ovo, sve ovo ide na vašu dušu, kako bilo da bilo, ali Srbiji je teško. Ponavljam, neki dan smo slušali ovde o poljoprivredi, 35 dinara je poskupela nafta za ovih nekoliko meseci od Nove godine. Za četiri milijarde ste zadužili u ovoj godini Srbiju. Četiri milijarde evra! Šta ste uradili sa četiri milijarde evra? Potrošili ste. Iz one vlade vam je ostalo na računima 2.260.000.000 evra, i ove četiri milijarde, šest milijardi i nešto.
Gospođa Kalanović ove godine nije platila putarima sedam milijardi iz NIP-a. To su dugovanja. Niste platili još ni obilaznicu oko Beograda. Ne plaćate makedonsku granicu, ne plaćate ništa, gospodo. Posle ćete da pitate – otkud dugovanja? Zato što ne plaćate na vreme.
Prema tome, molim vas da se uozbiljite, vi ste vladajuća koalicija, nemojte voditi Srbiju u sunovrat. Ako ne možete, dajte izbore, ima onih koji će doći i završiti posao.
Kao što niste znali posle Živkovićeve vlade kuda ćete i šta ćete, lepo ste raspisali izbore, bilo je korektno. Došli su ljudi i sve to lepo uveli u red, sredili, postavili Srbiju na normalno i onda se krenulo dalje …