Ja govorim o tački, ovo je sve povezano, ali vas molim da ovde ne ostavljate po pet-šest poslanika.

Gospođo predsedavajuća, nemojte me prekidati. Samo sam hteo da vas opomenem da neke veoma važne stvari rešavamo. Ali, sada vas pitam konkretno, pošto vi sve znate, vi ste naša pametnica u Parlamentu, kad vi sednete za govornicu, blago nama – da li mi poslanici treba da se vakcinišemo ili ne? To mi odgovorite, pošto ste vi veliki stručnjak.

Nije vređanje. Ovo pitanje život znači za Srbiju. Ovo pitanje za Srbiju život znači, molim vas, gospođo. Ovo je nama važno pitanje.
Imam petoro dece. Šta da radim? Da li da ih vakcinišem ili ne? Šta vi kažete? Molim vas, niste doveli ministra da ovde govori o tome.

Da li će po biračkom spisku da se vakciniše? Evo, ministra da pitamo. Da li ćemo po biračkom spisku ići na vakcinu i potpisivati, odbijati itd.?
Stvarno nema smisla. Molim vas da se uozbiljimo i da dovedemo ovo u red. Nemojte sada praviti haos. Znam šta vas stiska i zašto birački spiskovi sada treba da se menjaju. Hoćete da nagurate birače vaše, vašu omladinu, studente koji su uz vas, na Voždovac. To je činjenica. To ćete da uradite. To vam sada treba, da biste posle mahali da ste pobedili.
Ne može to tako. Ovaj parlament ne može da dozvoli takve stvari. Mi to nećemo da dozvolimo.
A vi, gospodo iz vladajuće koalicije, onda ne morate da raspisujete izbore; uzmite sami i radite šta god hoćete, ali preuzmite odgovornost, preuzmite, gospodo, odgovornost. Neću da vas smaram, ne vredi vama ni govoriti, to primećujem. Evo, kada dođe gospođa Đukić, nastaviću. Hvala vam.

Izvinjavam se, gospodo narodni poslanici, ali stvarno moram da reagujem. Već čitav sat tražim reč povodom povrede Poslovnika i ne mogu da je dobijem. Drugi dobijaju reč po pet-šest puta.
Osećam da vi iz vladajuće koalicije zapravo ne znate šta hoćete. Pobili ste neke stubove po svetu, hoćete malo sa jednima, sa drugima, sa trećima, više se ne zna ko vas poziva, molim vas.

Samo da završim. Povreda člana 104 – dostojanstvo Skupštine.

Izvinjavam se, član 105, gospođo predsedavajuća.

Molim vas, vi kršite i, jednostavno, dostojanstvo Skupštine srozavate totalno. Zašto?

Samo da završim. Meni je jasno da vi želite ovaj sporazum da minirate preko Ustavnog suda, zato se ovako i ponašate. Dokaz je to što Zakonodavni odbor nema kvorum. Gospodo, vi ste većina u Zakonodavnom odboru. Kada god vaš odbor nema kvorum da razreši neku situaciju koja je problematična, to znači da je vaš cilj da minirate proces koji je u toku.
Izuzetno je glupo da sedimo ovde satima i da raspravljamo i ubeđujemo vas da kršite zakon. Vi nemate kvorum za nešto što je izuzetno važno. Da li su radna tela ove Skupštine u nadležnosti predsednika parlamenta, da obezbedi njihovo funkcionisanje? Ovde smo zbog nemanja kvoruma. Na Zakonodavnom odboru ste četiri-pet puta imali sličnu situaciju. Da li vi možete da obezbedite da članovi Zakonodavnog odbora sednu, podnesu izveštaj, da dođu i kažu nešto? Ne možete. Znači da namerno opstruišete i ...

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako žao što ova rasprava čitav dan teče jednim tokom koji nije u redu. Prvo, što se prve tačke tiče, da li je kršenje Ustava ili nije, moramo raspraviti. Ne bih želeo da Ustavni sud jedan zakon koji je izuzetno važan za Srbiju odbaci.
Međutim, meni nije jasno, gospodine ministre, gde vi mislite da taj gasovod o kome govorite, od Niša južno prema makedonskoj granici, uključite i priključite, a da je prioritet da „Južni tok“ dođe do Niša. Šta je sada problem Vlade?
Vlada pravi krak gasovoda i razgovaramo o kraku gasovoda, a ne znamo kuda centralni gasovod treba da uđe u Srbiju. Kada smo bili na prvim pregovorima sa Rusima dogovoreno je bilo, pošto sam učestvovao u mešovitoj komisiji dve vlade, da gas uđe kod Niša i da prati Koridor 10 autoputa, jer to je najjeftinije, da kraci prate koridor jer putno zemljište je već izvlašćeno i u širokom je koridoru. Sve normalne države kroz putni koridor provlače i optičke kablove i, naravno, gasovod i sve ono što je neophodno da prođe, jer je izuzetno širok koridor autoputa.
Međutim, sada se ovde razgovara o nekoj eksproprijaciji, o nekoj firmi kojoj treba to da se da. To je državna zemlja. Država daje na korišćenje za gasovod. Šta je problem? Autoput je već trasa kojom može da se... i saobraćajnice koriste u slučaju intervencije na gasovodu. Međutim, varijanta koja je ovih dana pomenuta, o ulasku gasa kod Zaječara, izgradnji, traži i trasu puta i sve novo da se radi. Zašto? Da bi se neko zadovoljio, nečija sujeta. To će ovu Srbiju izuzetno puno da košta.
Vi u Vladi morate da se dogovorite. Ne možete da se igrate sa građanima Srbije. Ne napadam vas, vi ste sasvim u redu. Ovi vaši projekti, mi ih delimično podržavamo, dobra je rekonstrukcija elektrana i sve to, ali ne može da dođe ... Danas, udarna vest – Nenad Čanak se dogovorio sa Mirkom Cvetkovićem i sve je rešeno. Ko je Nenad Čanak u Srbiji? Ko je Nenad Čanak u ovoj srpskoj politici? Ko su ovi ljudi koji sede ovde? Seo Nenad Čanak i dao zeleno svetlo i rekao – prihvatate moje amandmane, i oni kažu – u redu, idemo sa statutom Vojvodine. To je nenormalna politika.
Tačno je da ima mnogo problema. Tačno je da su kod nas energenti, što se tiče nafte, benzina, najskuplji u Evropi. Tačno je da su kod nas akcize najveće.
Tačno je da se penzije i plate daju od tih akciza od goriva, umesto da se prave putevi, a krediti se uzimaju za izgradnju puteva. To se godinama radi, gospodine Škundriću. Države u okruženju... Nemačka izdvaja pet puta više od akciza za gorivo za izgradnju puteva, Hrvatska dva i po puta, Engleska pet puta, a mi dajemo plate, penzije, za zdravstvo i sve ostalo od akciza za gorivo. Zato je gorivo skupo. Zato što se zadovoljava sve ovo u zdravstvu, gde su bile najveće investicije.
Tačno je da su sad došle kreditne linije za hidrocentrale, ali isto tako je tačno da su prethodne kreditne linije intervencijom ministra finansija išle za skijališta, za kojekakve gluposti, za skijališta koja danas ne rade; i, masovno za zdravstvo, jer je ministar finansija forsirao zdravstvo. Vidimo sad kakvo stanje imamo u zdravstvu u poslednje vreme. Slušali smo šta se sve tu dogodilo. Nije dao namerno za energetiku, sećam se odlično sa sednica Vlade.
Energetika zahteva ulaganja. Svaka čast, ali ne možete vi da proizvodite jeftinu struju i da dajete mnogim delovima, tom istom Čanku koji ubira poene, a da uništavate Šumadiju, gde ostavljate potpuno uništena područja gde se vadi ugalj. Ništa nije rekonstruisano, vraćeno, devastirana područja su toliko velika da je to haos. Pola Šumadije je uništeno i pripojeno Beogradu, do Topole. Zašto? Da bi se kopala ruda i proizvodila struja.
Tačno je ovo što Batić priča, da u Obrenovcu i Lazarevcu ljudi ne mogu normalno da žive. Tražili ste i Ub da se spoji, da se priključi Beogradu, da biste kompletno izmuzli, kako naš narod kaže narodnim jezikom, taj deo Šumadije, potpuno ga uništili. Tamo više nema naroda, nema oranica, ne obrađuje se zemljište. Tamo je totalni haos. To godinama traje i tako će ostati. Tamo je kao da se nalazimo na Mesecu. Videli ste, bare, vododerine, tamo je nešto što će Srbiju potpuno da razori.
Isto je tako, što se rudarstva tiče, razoren Bor. Jedan grad u istočnoj Srbiji potpuno je uništen, Majdanpek. Sad je tamo ekološka katastrofa, milijarde trebaju sada da se to dovede u red. Kao što će trebati milijarde da se i Obrenovac i čitav ovaj deo Šumadije koji je devastiran uvede u red. Kako i na koji način rešiti taj problem? Ljudi ne mogu da žive od pepela, i to je sto posto tačno.
Cena struje kupovala je socijalu; uvek se išlo na to i uvek se struja zadržavala, a zato se deo države potpuno uništavao. Sad kada se prave ovi regioni, kada se sve ovo radi i gradi, neki pričaju – mi smo razvijeni, hoćemo u evropske regije. A šta će ti mučenici da rade tamo, kojima ste uništili njive, oranice? Izgubili su vodu, sve su izgubili, nemaju više života; žive u pepelu, u haosu, u baruštinama, nema puteva, nema ničega.
Zašto se za to ne izdvoji neki dinar, nego sve ide... Ponavljam, najveće punjenje budžeta je iz akciza koje dolaze od goriva, to vi dobro znate, i od toga se daju plate i penzije i zato se veštački održava ova država, u kojoj privreda uopšte ne funkcioniše.
Zamislite koliko je malo uloženo u poljoprivredu, a gde više da ulažemo? Milijarde treba da se ulože u poljoprivredu, da se vrati u normalu. Da ne pričam o napuštenim rudnicima uglja, da ne pričam o rudnicima u mom kraju; rudnik „Šumadija“ – pokupili magnezit, uradili sve, ostavili katakombe, tope se ljudi, deca upadnu u katakombe duboke 200-300 metara i ne može niko da ih izvuče. Mi smo pre godinu-dve uz pomoć žandarmerije dva dana izvlačili čoveka koji je stradao. Sve je to napušteno kao da je bilo bombardovanje, neki međuplanetarni rat. To je sve tako ostalo, stoje one jadne korpe od rudnika, stoje i one nesrećne mašine, RGI što je radio, Brđani, sve je u haosu.
Pola Srbije je uništeno, devastirano, napušteno i zaboravljeno. Onda će neki da kažu – mi smo razvijeni. Mi njima damo jeftinu struju, a mi ništa ne ulažemo u ovo.
Mi ćemo sad reći – rekonstruišemo elektrane. To je dobro i to mora da se uradi, ali, ponavljam, nemojmo uništavati životnu sredinu, već je potpuno uništena.
Uzmite samo pitanje Bora, koliko milijardi sad treba da se Bor reši i da li je uopšte rešiv taj problem? Svi su kopali i vadili, kopali, deponovali, i sad svi pobegli i ostavili. Dinkić je izlazio i rekao – ja rešavam taj problem. Pa neka ga reši. Ne može da ga reši. Čitavi gradovi, čitave opštine, čitava naselja su uništena, potpuno razbijena itd.
Da ne pričam o termoelektrani na Ubu koju je neko, da bi priterao Ub da što više izmuze prema Beogradu, gospodine ministre, napravio na tromeđi tri opštine, pa nismo mogli da damo građevinsku dozvolu i papire, jer je trebalo na referendumu da se izjasne građani tri opštine: Ub, Obrenovac i Lajkovac. Temelj elektrane napravljen je tačno na tromeđi tri opštine, da bi svi pomalo imali koristi, a naravno, oni koji tamo živ najviše će da plate ceh i cenu.
Prema tome, mora da se uloži da se sve ovo vrati u ispravno stanje. Lepo je to što kopate rudu, ali otidite na kopove i vidite kakva je danas situacija. To je nešto što ne može da se objasni, zašto je ova država dozvolila da takvi prostori u Srbiji postoje.
Da ne pričam da se sve to događalo širom Srbije, gde su rudnici uglja napušteni, ostavljeni; ostala oprema, ostalo sve u jednom jadu, kopovi, okna napuštena itd.
To sve treba dovesti u red, gospodine ministre. Nikad za to nije bilo para, zašto? Zato što su ministar finansija i ljudi koji kontrolišu finansije ove države i Narodnu banku devet godina ulagali sredstva tamo gde se nikada neće vratiti.
Da li neko od vas u Vladi priča o Staroj planini? Slušao sam priču da će tamo doći milijarde evra. I za vreme vaše vlasti, Miloševića, koliko je uloženo u to područje oko Bora... Tamo su pravljeni neki dvorci koji su danas napušteni, milijarde su uložene, koje trule na planini i propadaju, gde niko ne dolazi. Sećate se onog velikog odmarališta koje je napravljeno pored Bora, iznad jezera, gde su uložene milijarde? Sve je to napušteno i ostavljeno. Jednostavno, niko nije odgovoran za takvu situaciju.
Ponavljam, zašto se od akciza, gospodo, malo ulaže u putnu privredu? Uzimaju se krediti, EU daje jedino kredite za koridore, puteve; to se lako dobija i zato se tu i uzima. Mi smo zemlja koja je do prošle godine davala samo 5% od akciza.
Da li znate koliko izdvajaju Englezi – 50% od akciza godišnje, a mi samo 5%. Zato su nastali ovi gubici u „Putevima Srbije“, jer je Dinkić proračunao da se daje 5%, a trebalo je 20%, takav je bio dogovor, pa je rekao – godinu dana, dve i onda su ostali projekti, ostali su planovi, radovi, a sredstva su potrošena za penzije, za zdravstvo, gde je on besomučno ulagao.
Sada kada slušam ovo na televiziji... Nama je muka da pratimo koliko se tu uložilo, a vidite danas – imamo grip. O čemu se radi? Ne znamo ni da li imamo vakcinu, ni koju vakcinu, ni šta, ni kako, ni koliko uvezenih, dobrih, loših, ništa. Tomica je izašao i kaže – nema mesta panici. Ljudi, da li ste normalni? Sedite i vidite šta hoćete. Pa, koliko smo uložili u zdravstvo? Kako može da se zapali klinički centar koji je rekonstruisan, gde su potpuno nove instalacije?
To je igrarija sa ovim narodom, i zato ponavljam – ceo ceh su platili putna privreda, građevinarstvo i poljoprivreda, jer se odvlačilo tamo gde nije trebalo da se ulaže i tamo gde ne može nikada da se vrati. Bacalo se u rupu bez dna.
Šta je sa skijalištem na Divčibarama? Šta je sa skijalištem na Torniku? Šta je sa onim skijalištem kod Jagodine? Šta je sa skijalištem Stara planina? Šta je to bilo? Bilo moderno, došao Nemac, daje dobre provizije, i samo viče – kupujte žičare, a mi jadni, sve što imamo su samo žičare. Cela Evropa će da skija u Srbiji.
Ljudi, o čemu se radi? Pitajte gospodina. Doduše, ne viđam ga, ne sme ovde nikad da dođe da ga pitamo – šta to napravi i šta uradi? Da je toliko uloženo u energetiku, u poljoprivredu, gde bi nam bio kraj danas? U puteve, u bilo šta? Posle se pitamo zašto nema koridora, zašto nema ovoga.
Ponavljam, podsetite gospodu u Vladi da je u Prostornom planu Srbije rečeno da se prate putni koridori. Zašto je sada potrebna eksproprijacija ako imamo širok putni koridor punog profila, gde može da se provuče jedan gasovod? Sve zemlje to rade. Svugde u svetu se to radi: optički kablovi, električne instalacije, sve ide. „Telekom“ je tražio da i on prođe; svi mogu da prođu i sve može da se zadovolji i nema nikakvih naknadnih troškova.
Treba sada da damo sredstva „Jugorosgasu“, a znamo ko je tamo. Tamo su neki naši tajkuni koji se nalaze godinama... Kada budete amputirali te tajkune koji u energetici gospodare godinama, ja ću imati poverenja u vas. Oni učestvuju u uvozu gasa, u izvozu struje, u uvozu struje. Iste godine smo i uvozili i izvozili; tako je već 20 godina. Oni su imali proviziju, oni izvezu pa uvezu, pa skinu proviziju, pa se ugrade u gas, pa se ugrade gde god stignu. Sada su svi milioneri, milijarderi, pokupovali hiljade hektara po Vojvodini, po celoj Srbiji.
Evo, ako ste danas slušali vesti, najskuplje jahte u Evropi kupili su naši tajkuni. Ne znam da li ste slušali, najskuplje jahte koje su pokupovane u Evropi kupili su Srbi i nalaze se na hrvatskom primorju. Ko tamo najviše voli da odlazi? Jedan naš ministar koji je vodio finansije i njegov ortak, oni su stalno tamo. Gospodin Labus je mnogo voleo da ide tamo, odu, koriste, putuju itd.
Prema tome, prišrafite, gospodine ministre, ušrafite to sve. Zavedite red, ako možete. Lepo je da se ovo rekonstruiše; „Đerdap“ mora da se rekonstruiše, jer će da se raspadne i da ode sve niz Dunav, nema više, ne može. Ne može ni „Bajina Bašta“ da radi, mora da se rekonstruiše. Ti projekti su urađeni odavno, ali su kreditne sposobnosti Srbije bile male jer su krediti potrošeni za ove stvari o kojima sam sada govorio.
Koliko se godina pravi Klinički centar? Poslanici, hajde jednom da posetimo Klinički centar, da vidimo da li je konačno urađeno to tamo. Nije urađeno ništa. Možda je kupljena neka oprema, okrečeno nešto. Ležao sam u najboljem apartmanu, a da li znate na šta liči? Moji drugari kada su dolazili da me posete kažu – na buregdžinicu, bele one pločice, male, četvrtaste, dva metra, na buregdžinice kakve su bile pre rata. Tako izgledaju pojedine sobe i naši čuveni apartmani.
Prema tome, radite, mi ćemo podržavati ako vidimo da se uvodi red, a moramo da kritikujemo ono što ne valja, nemojte da se ljutite. Mene tuga uhvati kada odem u Obrenovac, kada odem na područje Lazarevca – onako dobra sela, plodna zemlja, seljaci su izgubili vodu zbog dubine kopova, nemaju volje za život. Svi su ih zaboravili. Žive kao u srednjem veku: u blatu, u nesreći, u barama, sa žabama, samo još krokodila što nema, ali zmija, guštera, pa to je katastrofa! Gospodine ministre, bar da malo mašine poravnaju, dovedu u red. To je jeza kako izgleda.
Svi kažu – struju ćemo koristiti, a onda ćemo reći – mi smo razvijeno područje, mi tražimo neke druge privilegije, neke druge investicije, a te ćemo eksploatisati dok se svi ne rasele. Onda će taj deo Šumadije ostati potpuno prazan, potpuno uništen za vjeki vjekova, kao što je Bor potpuno uništen. Ne postoji niko u svetu... Znam da su bili međunarodni tenderi, dolazili donatori, dolazile firme, svi kažu da ovo nije normalno, da na svetu ne postoji nigde kao u Boru. Oni jadni ljudi koji žive tamo... Odlazio sam tamo, trudio sam se da im pomognemo, ali nema njima pomoći. Milijarde trebaju. Tamo treba da dođu neke velike kreditne linije da bi se to rešilo, da se omogući ljudima da žive.
Tačno je ovo što Batić priča. Odemo, sednemo u Obrenovcu, za pet minuta, dok ručate napolju na terasi, počinje pepeo, samo škripi pod zubima. Nemoguće je. Zar ne mogu ti filteri da se kupe? Zar ne može to da se uradi?
Evo, sada imamo i cementare, počeli ste u Kosjeriću, u Beočinu. Ova vlada je dozvolila, i išla da pobedi, u Kosjeriću da se spaljuju gume; Evropa, kao, dovozi. Da je to dobro, zar bi nama Evropa dala gume džabe, da nam dovoze da spaljujemo? I još nam plaća što trujemo najčistije predele Srbije, a to su naše prelepe Divčibare, Kosjerić i taj deo. Nije ni čudo što sada kažemo da je narod slabog imuniteta. Pogledajte gde hara grip – pa, u tim krajevima, u užičkom kraju, gde smo potpuno razbili... naravno, Požega i ovaj deo Srbije dole... Zašto? Ne mogu deca da se odbrane.
Zamolio bih ministra ekologije da pusti ovo skupljanje flaša i kesa po Srbiji i da se bavi ozbiljnim ekološkim problemima, koji znače život za Srbiju, a ne ovakvim akcijama – pobijemo tablu i skupljamo flaše, nakupimo kamion flaša, prikažemo reportažu na RTS-u i sve bude u redu. Idi, ministre Duliću, pa vidi malo kako je u Lazarevcu, pogledaj ona prelepa sela na šta liče i kako su propala. Hvala vam puno.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, videli ste i sami, ova tema danas je izuzetno ozbiljna i mi smo očekivali da dođu ministri koji su dali uvodno izlaganje i da se, dok rasprava traje, to proprati. To se svakodnevno ponavlja u ovom parlamentu. Imali smo ministra Dinkića koji je održao ovde slovo čitav sat i onda je imao neka preča posla, izašao je iz sale i više se nije vratio do kraja tačke koju je izlagao.
Da li postoji uopšte interes Vlade za ovaj parlament, a videli ste i sami sa je premijer Cvetković nedavno rekao – pohvaliću Parlament. Da li ovaj parlament treba da pohvali premijera, ili da traži možda njegovu ostavku, ako ne radi dobro? Kako može ministar ili premijer da pohvali rad Parlamenta, da je zadovoljan radom Parlamenta koji ga je izabrao na tu funkciju i koji ga kontroliše? To znači da ste vi sve okrenuli naopako.
Jednostavno, Parlament kao institucija gubi svoju funkciju. Iz dana u dan se sve više omalovažava. Imali smo ministra za dijasporu koji brani finansijske zakone. Imali ste, sećate se dobro, ministra vera koji je branio zakone, umesto ministarke Dragutinović, iz oblasti finansija.
To je izuzetna neozbiljnost. Kao narodni poslanik, nisam hteo da reklamiram povredu Poslovnika i da to kritikujem, ali kažem – ne ide ovo na dobro. Nije dobro za Srbiju da se ovako ponašamo, da jednostavno dođemo u Parlament i da satima čekamo resornog ministra da dođe. Dva puta u poslednjih sedam dana nismo imali sednicu. Sednica je prekinuta zato što nije bilo nikog iz Vlade u Parlamentu.
Gde je sada neka kritika koliko to košta i na koji način možemo obmanuti poslanike da ovde, po hodnicima, čekaju ministra da li će se pojaviti ili neće?
Želeo bih da vam objasnim jednu stvar koja je izuzetno važna. Statistika služi da se narodom manipuliše. Statistika zato i postoji u nekim državama koje su neozbiljne i u vladama koje su izuzetno neozbiljne. Ispada, po statistici, da svi dobro živimo. Uzmite jedno preduzeće, imali smo, kako se zvao onaj nesrećni direktor imao je dva miliona platu, a neki tamo mučenik 20.000. U proseku, super. Svi u proseku dobro žive, nema gladnih. U proseku, sve je zadovoljavajuće.
Međutim, gospodo, čega vi vršite popis 2011, 2012. itd.? Pitanje je da li će u pojedinim krajevima uopšte biti stanovništva.
Nedavno sam posetio opštinu Kuršumlija. Meni je jako žao, ne znam da li ima nekog od poslanika tu, 17 sela opštine Kuršumlija nema nijednog đaka. Nijedna škola ne radi u pograničnoj zoni. Najverovatnije, u zimskom periodu, nema nijednog stanovnika, nijedan dimnjak se ne puši. Šta to znači? Šta ćete tamo da popisujete, gospodo iz Vlade? Koga ćete da popisujete, kada tamo ljudi nema?
Na Goliji, nema naroda. Škole koje su imale po 300 đaka, Devići – 320 đaka, 50 godina, koliko ih je sad? Svi sede u jednoj učionici, nema ih, u jednom ćošku, s jednom učiteljicom. Koga da popišete? Gledam, u Brezovicama, dva đaka. To je srce Srbije. Dva đaka u osnovnoj školi, gospodo. U mnogim školama nema dece. Čim nema dece, nema života.
Sad kada dobijemo beli šengen, pola omladine će pući po svetu i nema, selo se isprazni, ostaće dede i babe. Vi se radujete belom šengenu, ali stvorimo uslove da naša deca ostanu da žive i da rade ovde, a da putuju kao turisti po svetu, ne da odlaze trbuhom za kruhom.
Nedavno smo ovde podsticali jednu temu za raspravu, da li je tačno, evo, B 92 vodi akciju da 700.000 ljudi u Srbiji gladuje, a najrodnija je godina u poslednjih 30 godina? Zašto je to tako? Zato što imamo nesposobnu Vladu, ljude nesposobne da organizuju, da prehrane stanovništvo. Kako može neko da gladuje u Srbiji, gospodo iz Vlade, kada je cena pšenice osam dinara, najjeftinija je u poslednjih 12 godina, kada je kilogram jabuke tri dinara? Mi kažemo da je to sramota. To znači da nema ko da organizuje otkup i da doturi do onih kojima treba da se prehrane. Zašto? Niste se organizovali. Sramota je, pričate ovde o popisu poljoprivrede. Kakav popis poljoprivrede? Šta ćete da popišete? Tri dinara je kilogram jabuke sad u otkupu. Pored svakog seoskog puta stoje gomile, brda džakova jabuka, a nema ko da kupi. Dolazi zima, došao je mraz. Sve će to da potruli, smrzne i da propadne.
Zašto? Gde je onaj ministar poljoprivrede koji je ovde izneo da će biti ta državna i javna skladišta, da će sve viškove da uskladište i da budu tamo zbrinuti, da bi mogli građani da ih koriste? Nema od toga ništa. Pola Srbije nije obralo kukuruz. Sneg pada. Zašto? Nafta je poskupela. Tu je i ministar energetike. Poskupela je 35 dinara od Nove godine do danas, a kukuruz pojeftinio duplo. Kako da se opstane? Ko će ostati na selu da živi i gde ćete popisivati to stanovništvo?
Prema tome, veliki su problemi u Srbiji, a vi ih uopšte ne shvatate, jer ste se odmakli od naroda. Ne putujete Srbijom, ne razgovarate s najobičnijim ljudima. Ovde predstavnici naroda iz vladajuće koalicije, jednostavno, ne obraćaju pažnju. Dođu ovde kada je dan za glasanje, izglasaju, ishvale se kako njihove opštine rade super. Sve je super, sve je u najboljem redu, i odu kući. Provedu taj jedan dan mesečno i sve se završi.
Nemamo šanse da opstanemo. Zaduženja su velika. Dnevno se zadužujete, gospodo, 6,5 miliona evra. Samo stižu krediti. Samo stižu zaduženja. Jutros, udarna vest, MMF odobrio tri milijarde. Nazdravlje. To je dobro. Ali, kuda ćemo više s tim dugovima? Ko će da vrati?
Privreda ne radi, gospodo. Poljoprivreda je u haosu. Koje preduzeće je proradilo? Da li se sećate "Prve petoletke"? To je bila u velikoj Jugoslaviji najbolja firma. Umetnost je bila uništiti takvog giganta, takvu firmu. Uništiti jedan "Magnohrom", uništiti jedan "Bor", uništiti mnoge firme.
Vi ćete reći - pa, i vi ste bili u Vladi. Da, ali nisam bio ministar za finansije i privredu. Vi imate tamo neke štetočine koje sede devet godina u Vladi, koje su potpuno uništile banke, bankarski sistem, finansijsko tržište razbili itd.
Kako može privreda da opstane s ovolikim kamatama, s kreditnim linijama koje se teško dobijaju? Sve je pod hipotekama. Znate da privreda duguje dve milijarde, dve hiljade milijardi dinara, trenutno, a i država duguje, otprilike, nešto više od toga, da su godišnje kamate privrede Srbije 200 milijardi dinara. To ne može da se vrati. Kako? Koje su to firme koje će da pune budžet?
Ove godine ste uzimali komercijalne kredite za punjenje budžeta i izguraćete nekako ovu godinu, a sa čime iduću? Koje su to firme koje će iduće godine da pune budžet, kada ih je ovoliko pred stečajem, ili u stečaju, danas hiljade, a očekujemo nova otpuštanja? Oni koji budu otpušteni neće davati doprinose, neće davati određene obaveze, smanjiće kupovnu moć i doći ćemo u još težu situaciju, što se budžeta tiče.
Idemo ka velikim zaduživanjima. Kaže se – nismo zaduženi u odnosu na zemlje u okruženju, ali one bar neku privredu forsiraju; zadužili, napravili put, naplaćuju, vratiće. Vi, gospodo, niste dali koncesiju koja donosi čist novac, niste je dali zato što je jedan od političara iz Vojvodine rekao da neće podržati Vladu ako se ne sruši koncesija. Preda mnom je rekao, i vi ste zato srušili koncesiju, jer je to bila volja Nenada Čanka.
Putujte malo Srbijom, vidite. Evo, bio sam u rodnom mestu Mome Markovića, našeg poslanika ovde, kod Aleksinca, Kulini, kako se zove. Nema naroda, brate. Ne puši se odžak nijedan u velikim zaseocima. Zašto nema? Zato što je dobar život na selu, dobar u poljoprivredi. Vi ćete doći da im popisujete stanovništvo.
Da ne pričamo o Arilju, gospodin Nikolić zna. Šta ćete tamo da popišete kada ljudi režu malinjake, režu šljivike? Mladi zasadi, stariji, šest-sedam godina, porezani su ovih dana, umesto da se reže voće za iduću sezonu; motorke samo rade i sve će kroz furunče da se proturi. Zašto? Zato što šljivu nismo mogli da prodamo ove godine ni po deset dinara, a gajba i branje je bilo 11 dinara. Kako da preživi seljak?
Da li je moguće da ste dozvolili da se uveze za pet miliona evra svinjskog mesa iz Nemačke? Tačno je, podatak je tačan. Uvezli smo meso svinjsko iz Holandije, uvezli smo piletinu iz Brazila. Zašto? Gde su farme piladi? Koliko smo ih imali pre nekoliko godina? Nema ih danas, nema ih, pogasili ste.
Morate drugačije da razmišljate, morate da radite na drugi način, morate da se organizujete na drugi način, gospodo. Morate da dovedete iskusne privrednike, ljude sposobne da pokrenu ovu Srbiju, da bismo imali šta da popišemo, da ostane narod da živi na ovim prostorima.
Nedavno sam bio frapiran kada sam čuo u Ivanjici, sad u nedelju, kažu – nas pozivaju sad na sastanke u Novi Pazar, tako su se dogovorili, I predsednici opština idu u Novi Pazar na sastanke.
Pa, dokle? Dajte da Novi Pazar bude ... Beograd je do Topole, pa dajte da spojimo Beograd i Novi Pazar. Ne treba ništa da bude između. Imate dva ministra iz Novog Pazara koji vam drže Vladu i sada ćete da im date, mislim ... još malo će i preko Jelice da traže da bude njihov atar, i Prijepolje, i Priboj, sad i Ivanjica, idemo redom. Čačak ćete, naravno, Rudnički kraj i Milanovac, da spojite sa Šapcem, jer je tako neko rekao.
Mi tamo ni na ekskurzije nismo išli, samo smo išli ono – boj na Mišaru. Ne vodi nas put. Kako tamo da nas privedete? Na primer, da cela Ivanjica živi u Čačku, razdvajate.
Narod ne može da podnese ovo i seli se. Svi vam dolaze ovde u Beograd. Još malo, u Beogradu će biti pet miliona ljudi. Evo, juče sneg pao santimetar, kolaps u saobraćaju. Da li verujete, bilo je juče stotine udesa, ljudi. To je nenormalno. Pošli ljudi na groblje, Lešće, na sahranu, niko nije mogao da izađe satima.
Da li je moguće da u 21. veku sneg od pola santimetra parališe jedan grad od 2,5 miliona? Da li je moguće da Brankov most stoji dva sata juče potpuno blokiran i ne može da funkcioniše saobraćaj?
Fali vam organizacija. Hajde da vas mi iz opozicije organizujemo. Davaćemo vam časove iz organizacije besplatno, svakog radnog dana, sat pre početka sednice, da vas naučimo da radite, da vas nateramo da radite.
Vi imate ljude. Svaka čast profesorima, sva čast asistentima. Mi vas cenimo, poštujemo, ali ko je od vas proveo pet dana u privredi? Ko je od vas pripremio jednu platu? Ko je od vas bio upravnik poljoprivrednog dobra?
Niko, gospodo. Nađite bar jednog iz zemljoradničke zadruge. Nekada ste imali, kada sam bio poslanik u onim davnim godinama, direktore zemljoradničkih zadruga. Sada nijednog, ni njega nemate. Sve ste to pogasili, uništili, potpuno rasturili.
Ne možete, gospodo, da funkcionišete na ovakav način. Možete da pričate šta hoćete. Davaće vam ovi vaši prijatelji iz sveta kredite još malo, ali i oni će stati.
Mislite li da predstavnici EU ne komuniciraju s opozicijom, svakodnevno, da ne komunicira Svetska banka s nama, EBRD? Svi sa nama pričaju, gospodo, i ambasade, i oni se čude što nešto ne uradite.
Neće da vam kažu, jer ste im potrebni, završili ste Euleks, završili ste Ahtisarijev plan, sad treba statut Vojvodine da im rešite i niz drugih problema. Uzimate kredite, dovodite njihove banke, pravite im promet.
Sve super radite na našu štetu. Poštujete jednostrani sporazum sa EU. Pa, da dovedete nekoga, ne znam, iz Padinske Skele, i on bi rekao da to nije u redu.
Hajde da proberemo, odakle god hoćete, ali, gospodo, vi ste nas naterali ovde, ne nas iz opozicije, nego većinu, da izglasa taj jednostrani sporazum s EU, koji je potpuno sahranio srpsku privredu, posebno poljoprivredu.
Na početku mandata vaše vlade sam govorio, kada sam video cene – nemate vi perspektivu u poljoprivredi, selo će da se razbeži, da nestane, da odumre. Džak veštačkog đubriva koštao je dva ara pomoravsko-šumadijske zemlje. Danas je došlo do tri ara, gospodo, a možda bude iduće godine i pet ari. Za jednu vreću đubriva kupite plac za kuću u selu, gde hoćete. To nigde na svetu nema.
Budzašto se prodaje zemlja. Zašto? Da bi ljudi preživeli. Kako da školuju decu, kako da prežive? Stočni fond je uništen. Šta ćete ovde da popišete?
Zamislite, u jednom selu u kojem je izgrađeno desetinu tovilišta, danas nemate jedno june za klanje. Da li verujete da nema Srbija sada da zakolje po jedno jagnje i prase za Božić u čestitim domaćinskim kućama? Kakva domaćinstva da popisujete? Nema, uništen stočni fond, potpuno. Potrebne su godine da se zanovi.
Vidite da se ne isplati nikakav rad, a šta da radimo, kako da preživimo? Opet ćete reći – dobićemo kredit, pa ćete nam reći – idemo u Kinu, pobijamo neke stubove. Koliko ste ono stubova pobili? Neki dan sam čuo od poslanika ovde, ishvalio se, već četiri velika stuba srpske politike su u svetu pobijena. Želim vam – pobijte vi i 20 stubova, ali dajte da Srbija živi, da radi, da gradi.
Koliko je stanova izgrađeno u ovoj vladi, gospodo? Koliko je kilometara Koridora 10, dve građevinske sezone su prošle, izgrađeno? Vrlo malo, ni deset niste završili, a mislim da je ovde Halimi ... dole ste pustili nešto, još nije završeno.
Sada se trudite ovo u ravnici, gde nema ... a kritikovali ste prethodno neku vladu, kao, nije uradila. Uradila je 48 kilometara Koridora, od toga, 24 pun profil, od Leskovca do Vlasotinačke petlje, pun profil autoputa.
Morate raditi organizovanije, a ne samo se hvaliti, pričati nam prazne priče.
Izađe Dinkić i ishvali se kako će ljudi biti otpušteni, kako on želi administraciju, nisu potrebna tri papira, treba jedan papir, a sada u popisu treba stotine papira. Koliko košta popis? Da mislite dobro ovoj Srbiji, ne biste radili sve popise posebno. Jedan posebno, pa drugi posebno, pa treći posebno.
Kad jednom uđete u jednu kuću, popišite šta ima. Šta da popišete, ako čovek kaže – nemam prase, nemam tele, nemam kravu, nemam više voćnjak, imam dvoje dece i ovu ženu i ne znamo ni mi kuda ćemo? Popišite nas odjednom i idite dalje. Ulažemo milijarde u neke nove popise, kako ćete vi to da radite, koliko sam primetio.
Prema tome, ovo ne vodi na dobro. Evo, neki dan sam bio u ''Porečju'' – Vučje, kod Leskovca, 600 hektara voća je u korovu, korov je veći od voća. Ako ne verujete, pogledajte.
Pitam – zašto? Kažu – Dinkić nije odobrio privatizaciju koja je bila i 600 hektara stoji; niti je brano, niti prskano. Ova država je uložila u to, dala kredite, tamo propada i niko to ne radi i nema ničega od toga.
(Predsedavajuća: Zahvaljujem, narodni poslaniče, 20 minuta. Vreme koje vam je na raspolaganju kao predstavniku grupe iskorišćeno je.)
Zato će Zavod za statistiku dobiti neke podatke, vi ćete biti zadovoljni i mahaćete da ste uradili veliki posao…

Biću veoma kratak, nemam šta posebno da repliciram.
Jako mi je žao kada se neki ljudi potpuno promene. Ekskluzivno, Zoran Ostojić je kod mene bio savetnik par godina u Novoj Srbiji i bilo mi je drago. Evo dokle je dogurao. Šta ćete, čovek se menja i možda je on hteo da pomene – bio sam u Vladi, tačno je, ali tada je mleko bilo 15 dinara, a ne 34 dinara, jabuka, ne tri dinara, nego je bila 25 dinara u otkupnoj ceni, višnja, ne 12 dinara, nego je bila 30 dinara. Seljak je mnogo bolje živeo. Džak veštačkog đubriva je bio tri puta jeftiniji, nafta je bila preko 40 dinara po litru jeftinija. Cene su bile znatno više kukuruza, pšenice i seljak je, mogu reći, dobro živeo.
Kao ministar, učinio sam za srpsko selo izuzetno puno. Hiljade kilometara puteva po Kopaoniku, brdsko-planinskom području, golijskom kraju, ivanjičkom kraju, širom Vojvodine. Seljaci to najbolje znaju. Gde god je trebalo, došlo se i uradilo nešto.
Gospodo, uradite i vi nešto, nemojte samo pričati priče. Ne ljutim se. Tačno je, ali je bilo mnogo bolje. Dnevno smo razduživali državu za milion i 700 hiljada evra, a ne zaduživali 6,5 miliona evra. Privreda je imala rast. Poljoprivreda je imala izuzetan rast. Napravljeno je stotine hladnjača širom države, da ne nabrajam dalje.
Prema tome, da ste samo održali taj nivo, skinuo bih vam kapu i pozdravio vas i bilo bi mi drago. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste izlaganja mojih prethodnika i mislim da se može izvesti jedan zaključak – da je ovo što se danas događa i što je na dnevnom redu, ova tri zakona od kojih je Srbija očekivala izuzetno puno, da dobijemo jeftiniju državu, da dobijemo konačno jednu administraciju koja će biti državna administracija i koja će voditi računa o mnogim poslovima koji će se obavljati, čist marketing koji Vlada pravi da se dodvori građanima, tobože, neko želi da se smanji administracija.
Čuli ste i sami ministra Dinkića, kada je u svom veoma dugom izlaganju, a ne znam po kom osnovu on izlaže ovde o smanjenju republičke i opštinske administracije, ispričao kako će za tri papira sada da se čeka na jednom šalteru, da se troši manje sredstava itd., a nije se setio, npr, kada je on nedavno sproveo veliku akciju u Srbiji – podela akcija po hiljadu evra za svakog stanovnika, kada je postrojio širom Srbije pet miliona ljudi, kada je se to sve propratilo uz direktne TV prenose, konferencije za novinare, silne savetnike itd., koliko je koštala ta akcija od koje do danas nije bilo ništa.
Očekivao sam da ministar ekonomije izađe s nekim ekonomskim zakonima, da pričamo o problemu kako puniti budžet Srbije realno. Ne možemo ga puniti kreditima, ne možemo ga puniti kreditnim linijama. Sve ovo kad saberete, ovo smanjenje administracije, to je jedna mrvica u budžetu koja ne znači, maltene, ništa; samo će unesrećiti hiljade porodica, prvenstveno onih ljudi koji nisu poslušni, koji svesno i savesno obavljaju svoj posao i koji nisu stranački ljudi.
Cilj svega ovoga je da se, umesto jedne državne administracije, koju treba da gradimo, pravi stranačka administracija, o čemu je ovde i do sada bilo reči. Znači, mi ćemo dobiti jednu stranačku administraciju, koja će raditi uvažavajući vladajuću koaliciju, tako da će doći do promene onih neposlušnih.
Slušali ste ministra, kaže: "Ekipa za vrednovanje rada". Ko je taj iz vlasti ko će da vrednuje rad nekog opozicionara koji tamo radi godinama i radi odlično svoj posao? Zatim, davaće se određeni nalozi, određene kontrole i oni koji ne ispune ta njihova ocenjivanja i procenjivanja, dobiće otkaz.
To je vrlo nekorektno. Kada se preračunaju i sve ono što će proći uz ovo, vidimo da u 2010. godini nećemo imati nikakve značajnije uštede. Ovo je sve toliko minorno, a ne pratimo odliv sredstava na drugi način iz budžeta, preko javnih preduzeća.
Uzmimo ono o čemu smo ovde više puta govorili, a niko ne daje odgovor, marketinške organizacije koje rade na određenim marketinškim projektima za određena ministarstva, koliko se para daje. To je sto puta više nego što će se uštedeti ovim merama smanjenja administracije. Da vam ne pričam o javnim preduzećima, kakva je tu situacija i šta će se tu događati, kakve će se nove situacije tu javljati.
Prema tome, ovo je jeftin marketing, koji je neko smislio da pred kraj godine, tobože, damo neku nadu da će iduće godine biti jeftinija država. Ne, biće znatno skuplja. Mi smo na prethodnim sednicama doneli dva puta više administracije, ozvaničili je preko agencija, komunalne policije, preko administrativnih regiona, nego što će se u ovom slučaju smanjiti. Preko dva puta će biti uvećana administracija nego što će se ovim smanjiti.
Nedavno sam pratio jednu emisiju na RTS-u i kada sam slušao podatke koje je iznela gospođa Jovanović samo o jednom ministarstvu, Ministarstvu zdravlja, kolike su malverzacije i šta se tamo dogodilo, ne mogu da shvatim da to niko ne može da spreči i da se niko zvanično nije oglasio da to prokomentariše, da da neko saopštenje, a mi ćemo sada ovde ostaviti neke ljude bez posla, tobože, uz veliku, silnu kampanju koja će se voditi, a od nje neće biti nikakvih pozitivnih efekata.
Sećam se emisija koje su bile pre nekoliko meseci, o tome da je budžet Srbije i budžet grada Beograda oštećen za preko dve i po milijarde evra samo što će tiče Luke ''Beograd'' i ''Ušća'', i opet ništa. Opet se ništa nije dogodilo, sve se to zaboravilo, prekrilo se nekim minornim afericama, i sve se to završilo.
Da ne pričam o mnogim aferama u oblasti farmacije, o svemu onome što se događalo, o mnogim fondovima, o Agenciji za privatizaciju, o mnogim sredstvima koja su se potrošila, o pogrešnom ugovoru koji je sklopljen sa ''Fijatom'', gde ''Fijat'' nije uložio nijedan jedini dinar do danas, gde nije ispoštovan ugovor. Da ne pričam o efektima gašenja koncesije za izgradnju puta Horgoš-Požega, koje je imalo nesagledive posledice za srpsku privredu, za zapošljavanje u Srbiji i za realno punjenje budžeta. Ne mogu da shvatim da neko ugasi koncesiju koja je trebalo da počne da se radi i da sada imamo tolike štete.
Da li znate kolike su štete od dana gašenja koncesije, kada je skoro trebalo da radovi počnu, do danas, samo u saobraćajnim nesrećama koje su se odigrale na Ibarskoj magistrali? To je nešto što ne može da se objasni, o poginulima, o povređenima, o velikoj materijalnoj šteti. Svaki dan se gine i niko to neće da stavi na dnevni red. Kako je moguće da neki savet za infrastrukturu poruši koncesiju koja je donesena u Srpskom parlamentu, koja je prošla kroz Parlament i zvanično ovde izglasana?
Prema tome, ovo su čisto marketinški potezi i mislim da je sramota da se bavimo sitnicama i da ovde slušamo bombaste izjave ministara. Naravno, oni održe svoju besedu i odu, izgube se, neće da prisustvuju, neće da čuju kritike i da na kraju odgovore na to. Održe svoje slovo i odu.
Voleo bih da je ministar privrede ostao da kaže kolika su dugovanja srpske privrede na kraju godine, kolike su kamate srpske privrede, kolika su dugovanja države. Prošli put pitamo Cvetkovića – vi ste se zadužili, a on kaže – jeste, uzeli smo kredit, ali niko se nije zadužio. Kako je moguće da se niko nije zadužio, a dobićemo tri milijarde? Ko će da plati taj kredit? Mislim da on ni sam sebi nije bio jasan šta je ovde odgovarao, šta je pričao, kakve je gluposti izneo i, jednostavno, pokupio se i otišao sav srećan; tobože je odradio to što je morao, odsedeo par sati i misli da to ima nekog efekta.
Niko ne pričao koliko se para troši za bezvezne stvari iz budžeta. Juče sam posetio sela Deviće i Ostatiju na Goliji. Znate li šta sam video u svakom selu? Neka nevladina organizacija, "Naša Srbija", a dole potpisano "AP Vojvodina", izlepila je silne table kako oni kreću u razvoj tog kraja, sve poslove u Vojvodini su završili i sada su stigli i na Goliju.
Zamislite jedno mesto – Ostatija na Goliji, gde ljudi kažu – ne znamo, došao je neko i doterali su beton i zabetonirali te ploče i te table, i piše ''Naša Srbija'', lepo to sve izlepili, stavili, oblepili i otišli. Pitam – jesu li vam doneli nešto? Kažu – ništa.
Svako selo je tako to doživelo. Škola pored te table prokišnjava, pao krov i voda samo lije unutra. Lepili su ih i postavljali pred školama koje imaju dva đaka, a pre desetak godina imali su po dvesta- trista đaka. Sada imaju dva đaka, jedan dečak i jedna devojčica idu u školu, ali zato stoji ispred ogromna tabla. Kažu – došla su vozila, došli su ljudi, dovezli su beton, dovezli miksere i sve to oblepili, zalepili i postavili, jer Vojvodina je rešila sve probleme.
Pajtić je sve završio i, evo, stigao je na Goliju, da i tamo pobije svoje table, da se vidi da je revnosan. Pošto je rešio sve probleme u Vojvodini, eto, dogurao je i do Golije, do jednog sela planinskog, do Devića, do tih gore sela, Osaonice.
Bio je i predsednik Srbije. Rekli su da prave novu školu. Odmah svi ljudi glasali. Šta je bilo? Nema škole, škola kisne, sve propada. Sve je u nesreći, jadu, da vidite kako to izgleda. Prozori u školi – možete da provučete ruku napolje i da mašete kada dođu sledeći put, ne moraju deca da izlaze napolje, kroz zatvoren prozor proturite ruku.
Mnogo se para iz budžeta troši, da ne pričam o narodnim kancelarijama, o raznoraznim glupostima koje su bile. Sada dolazimo u poziciju da će neko da vrednuje rad svakog činovnika. Zamislite koliko ima činovnika? Ima ih preko 500.000, preko 550.000 u Srbiji, i svako će da ga vrednuje, da ga prati. Ko su ti koji će da prate i da pišu kako radi, da sutra mogu da mu daju otkaz, naravno, ako bude nevaljao ili ako ne postupa u skladu sa zakonom?
Ne pričam samo o lokalnoj administraciji, o republičkoj, pričam uopšte o administraciji u Srbiji. Kao što se ocenjuju i prosvetni radnici, evo, sad se ocenjuju i u zdravstvu ljudi. Ljudi ostaju bez posla. Smenjuju se vodeći ortopedi, hirurzi. Zašto? Zato što nisu pripadnici stranke koja je na vlasti u zdravstvu već desetine godina.
Ne mogu da shvatim da čovek koji je 16 godina uspešan načelnik jedne službe, zato što nedavno nije hteo da potpiše partijsku knjižicu, smenjen. Rečeno mu je – spremaj se za penziju. Kaže – nemam još godine. Nije važno, ići ćeš u penziju, jer su tako konstatovali neki moćni.
Mnogo se politizira, pravi se mnogo političke administracije, mnogo se ulazi u političke vode, umesto da se napravi prava državna administracija i da se poštuju državne institucije. Institucije gube sve više značaj. Među institucijama koje najviše gube značaj je i ovaj parlament.
Pogledajte, važni zakoni se donose. Evo ko sedi u sali – Riza Halimi, ovo dvoje iz Jedinstvene Srbije, gospodin jedan iz SPS-a, par iz SPO-a i dva-tri iz DS-a. Toliko ste zainteresovani za ove zakone koji život znače da je to neobjašnjivo.
Na primer, neki dan, Riza Halimi kaže – otvorili ste put dole koji nije završen, nije pušten u saobraćaj. Svi ste bili, ceo državni vrh.
Ako sam ga dobro čuo, doduše, jako se slabo i čuje u ovoj sali. Evo, došao malo da se ispriča sa zemljacima, prenosi ovde šta se radi, direktan prenos iz Parlamenta. Jako je žalosno što u Srpskom parlamentu, kada su važne teme, nema poslanika; otpustiti 500 ljudi je velika stvar, ali otpustiti hiljade ljudi, to je za neke život.
Vidim, ''Tehnički remontni zavod'', olako otpustiše ljude. Neki dan sam govorio ovde ministru Šutanovcu – nemoj smenjivati Ljujića, jednog sposobnog direktora u vojnoj industriji. On je doveo jednog svog dobrog čoveka, dobrog dečka, koji se trudio, ali prvi problem u prvoj sedmici nije mogao da reši. Evo, juče mu je bila sahrana, nije mogao da izdrži, čovek je stradao. Čovek je umro. Nije mogao da izdrži to.
Nemojte gurati kadrove koji ne mogu da podnesu teret onog bremena koje ste vi nametnuli pojedinim ljudima i u unutrašnjosti i svugde.
Neki dan sam govorio ministarki – nemojte pozivati opštine i naložiti vašima iz DS-a – hajde kući, otkud vi ovde da dolazite, a protestujete itd. Ljudi su otišli kući. Meni je jako žao tog novog direktora koji je podlegao, mlad čovek, ali nije mogao da izdrži teret jednog preduzeća, jer su mu odvade nametnuli kako da radi, da bude poslušan, a on je iza sebe imao hiljade ljudi koji su ga dole čekali i nesrećnik je stradao i, Bog da mu dušu prosti, podlegao. Zašto? Ne može tako da se vodi država.
Gospodo iz DS-a, vi ste uveli neke krizne štabove. Ja sam bio jedini predsednik opštine koji nije dozvolio da se uvede nijedan krizni štab 2000. godine u Čačku. To je razorilo i potpuno uništilo srpsku privredu.
Mene zovu neki koji su sad u Vladi veliki funkcioneri, pa kažu – Iliću, šta radiš, dolazi u ''Zastavu'', zauzeli smo je, dovodi ljude ako imaš, postavljamo krizni štab. Ja kažem – ljudi, da li ste normalni, koji ćete đavo tamo, bežite što dalje odatle. Nećete moći ništa da uradite.
Ministar ekonomije mora malo privredom da se bavi, moramo da vidimo šta konačno da se uradi s tim Borom, s tim Majdanpekom, s tim ''Magnohromom'', s tom Elektronskom industrijom, s ''Viskozom'' i s ostalima, kako gospodo da se počne puniti budžet realno? Šta sa poljoprivredom da uradimo u ovom momentu?
Nemojte se samo hvaliti i pričati priče. Pričamo o smanjenju administracije, ali kada je bio otkup šljive, sertifikat je morao da se vadi u Bečeju.
Da li znate, kada sam se jednog jutra pojavio u Bečeju, da je bilo pet hiljada ljudi koji su došli da vade sertifikat. Neka jadna žena kaže – ljudi, za 20 dana ne mogu da vam popunim obrasce. Posle se i odustalo, ali je kampanja propala, šljiva je potrulela, i nikom ništa.
Bečej nikad nije bio proizvođač šljive. Ko je tamo napravio glavnu kancelariju za sertifikate? Pa, mi smo sve šljive proizveli u Institutu za voćarstvo u Čačku, a otišli po sertifikat u Bečej. Nikad nisam čuo da tamo postoje neki silni voćnjaci itd., ali je neko hteo da prebaci silne pare, silna sredstva Bečeju i da napravi jedan opšti haos. Zamislite onoga iz Valjeva, iz Arilja, kada mora da putuje i sedi dva dana i čeka sertifikat?
To je sve naopako što radite i ne vodi ničemu i neće nas odvesti nigde. Zato Srbija propada. Najrodnija godina u poslednjih 20 godina, seljak nikad bedniji, nikad veća sirotinja nije ni bila.
Prema tome, moramo nešto poraditi, ali dajte da sednemo, da se dogovorimo. Stavite ove ozbiljne teme na dnevni red. Nemojmo pričati samo prazne priče. Nemojmo dozvoliti da jedan ministar, jedno ministarstvo brine o svemu.
Ko je radio ovaj zakon? Ko je autor ovog zakona? Koje ministarstvo je pravilo ovaj zakon, ova tri zakona koja su pred nama? Koji ministar je radio, da li Marković ili Dinkić?
Nemojte, molim vas, ispadamo smešni. Ministarstvo koje ima milijardu drugih problema radi zakon o smanjenju administracije u lokalnoj samoupravi.
Vi ste sve završili u ekonomiji, u privredi, sve cveta, banke, krediti, sve funkcioniše, i sada vam je palo na pamet da radite i zakon o smanjenju lokalne administracije.
Prema tome, ne vodi na dobro, nemojte se brukati, povucite ovaj zakon. Sedite, dogovorite se šta hoćete, kao što vam savetujem i za statut Vojvodine.
Nemojte se brukati. Nemojte iznositi nešto što je protivustavno.
Čitav svet nam se smeje kakve zakone donosimo, i sve to pod firmom neke EU. Pa, Evropska unija se smeje. Zar mislite da Evropska unija ne kontaktira s opozicijom?
(Predsednik: Zahvaljujem, gospodine Iliću. Vreme.)
Da li mislite da ambasade ne kontaktiraju s opozicijom? Mislite li da Svetska banka ne dolazi u opoziciju?

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, jako mi je žao što ovaj zakon nije i ranije došao na razmatranje i da se ovo pitanje razreši dok je trajala građevinska sezona, jer je bilo mogućnosti da se znatno ranije ubrza izgradnja Koridora 10. Podržavam, kao i mi svi, izgradnju Koridora 10, i jako mi ružno pada kada neko komentariše da se prethodnih godina u nekim prethodnim vladama nisu radili koridori 10. Nije tačno, urađeno je 24 km punog profila autoputa od Leskovca do vlasotinačke petlje i od Niša do Niške Banje, 20 i nešto kilometara. To je jedini autoput koji je odmah dobio i upotrebnu dozvolu i sve papire kompletno, drago mi je da je to završeno i treba nastaviti.

Međutim, mora brže da se gradi, brže sredstva da se obezbeđuju, brže da se radi, jer imamo jako puno kilometara koje treba izgraditi, a evo, ova vlada je već dve građevinske sezone potrošila, a treba da se ubrza taj proces gradnje i stojimo iza toga.

Zato bi bilo jako dobro da se sada u Moskvi na ministarskoj konferenciji ministara saobraćaja Evrope, koja će biti za koji dan, raspravi jedno pitanje koje smo načeli u nekoj prethodnoj vladi, a to je da se Beograd – Južni Jadran proglasi za krak Koridora 10, što je urađeno sa Niš – Dimitrovgrad i prešao je u Koridor 10. To je izuzetno važno pitanje. Zašto? Strateški je važan za saobraćaj Srbije Koridor 10, ali najvažniji put u Srbiji je Beograd – južni Jadran, zbog toga što je čitava strategija razvoja pomorskog saobraćaja vezana za luku Bar, kao i drumskog i železničkog izgradnjom pruge Beograd – Bar. Zato je izuzetno značajno da se pokrene inicijativa.

Italijanska vlada podržava ovu inicijativu, od sveg srca, jer oni žele da koriste jugoistočnu Evropu i srednju Evropu prema Baru, i da prebacuju saobraćaj. Oni prave čitave platforme za železnički saobraćaj Bar – Bari, tako da su izuzetno zainteresovani. Bio sam u Rimu nekoliko puta na tim razgovorima, oni su zainteresovani i podržaće to.

Sada će podržati i Crna Gora, jer su oni krenuli u izgradnju autoputa od Boljara do Bara, zato imamo veliku šansu. Ovo je već bilo došlo na dnevni red, ali je rat i bombardovanje sprečilo, pa je bilo skinuto sa dnevnog reda. Mi smo se trudili da se ponovo vrati u igru, jer samim prilaskom da to bude deo Koridora 10 dobijamo znatno više fondova, duže kreditne linije, velike pogodnosti i jedini način da se izgradi kada je ova koncesija ugašena.

Zato smo mi, kada smo pravili koncesiju, vezali ovaj deo Horgoš – Beograd da bi bila veza da se traže sredstva za Koridor 10, mada je delimično bio uključen Koridor 10, jer u tom momentu to je bilo izuzetno važno za Srbiju.

Molim vas da sada u Moskvi na ovoj ministarskoj konferenciji već lobirate, razgovarate. Posebno su tada Italijani, jednoglasno, hteli da i oni podrže našu inicijativu u EU – da se taj deo spoji i da imamo Koridor 10 koji će imati tri kraka kroz Srbiju: jedan prema Dimitrovgradu, jedan prema Solunu i treći prema Baru, tako da bismo dobili te pogodnosti. To je veoma važno.

Smatram da sadašnja Vlada nema dovoljno razumevanja za koridore 10. Juče smo čuli diskusiju poslanika iz Preševa koji je ovde govorio da nisu ispunjeni svi uslovi i za ovaj deo koji je završen i otvoren, da treba da se reše još mnogi sitniji poslovi koji treba da se urade sredstvima Vlade Republike Srbije.

Dakle, Evropska banka, Svetska banka daju kredit za izgradnju puta, a mi moramo da rešimo eksproprijaciju, moramo da rešimo projektnu dokumentaciju, moramo da rešimo niz drugih projekata. i, nekako, uvek je nešto bilo i prethodnih godina, znatno bismo više uradili Koridora, ali iz NIP-a nas uopšte nisu adekvatno pratili sredstvima koja su nam bila neophodna i zato je došlo do zastoja u izgradnji svega ovoga.

Mi smo stvorili uslove, naročito za Niš – Dimitrovgrad, rekonstrukcijom Sićevačke klisure, tunela, da može znatno saobraćaj da se ubrza dok se bude gradio autoput i da se to iskoristi. Ali, molim vas da razgovarate sa vašim saradnicima u Vladi, jer je nemoguće da NIP ne prati i da budžetska sredstva ne prate određenim procentom koji je neophodan da bi kreditne linije bile iskorišćene.

Zato i sada imamo kreditnih linija u Srbiji koje su potpuno pasivne i banke dolaze u situaciju da povlače sredstva jer se ne koriste. Primer za to je „Gazela“, kao i niz drugih projekata koji se rade u Srbiji, gde nismo adekvatnim sredstvima propratili određene investicije. Imali smo isti slučaju vezi projektne dokumentacije za most „Beška“, zato je došlo do velikih zakašnjenja i velikih problema, jer nema razumevanja za ove izuzetno velike i značajne projekte za Srbiju. Kažem, da ne biste ponovili greške prethodnih vlada, jer je bilo stalnih obećanja.

Još nešto što je veoma važno, vidim da se traže sredstva da se budžetski deficit pokrije do kraja godine, kreditne linije itd. Svi dugovi ''puteva'' nastali su tako što sredstva nisu davana i ceo budžetski deficit se slomio na putevima Srbije na kraju godine, zato su i bili gubici. Treba biti vrlo korektan. Imam pismene izjave Mirka Cvetkovića, današnjeg premijera, koji je to govorio više puta kao ministar finansija.

Dakle, niko nije, tamo, ništa uzeo i odneo kući, ali kada nema para u budžetu ne mogu da se uskrate penzije, ne mogu plate prosvetnim radnicima, policiji, vojsci i onda kažu – daj (uzmi) ''putarima'', pa ćemo im dati iduće godine. Iduće godine dođe novi ministar i kaže – nema pojma, opet je kratak budžet, opet nema sredstava i tako se iz godine u godinu prave problemi.

Država mora stati iza Koridora kompletno, više staju stranci i njihove banke nego mi sami. To je veliki problem. Sredstava za koridore smo mogli da uzmemo koliko god hoćemo, da se prave koridori, i da se ubrizga svež novac u putnu privredu, ali mi nismo bili kreditno sposobni da propratimo našim delom ono što Vlada Republike Srbije treba da obezbedi i to je bila izuzetno ružna situacija kada nismo mogli da pratimo određene projekte.

Sada se trudite oko dela Beograd – južni Jadran, urađeni su projekti, završeno je sve, sve je rešeno, imovinsko-pravni odnosi, obeležena je trasa, ali treba da se isplati seljacima i tu je osnovni problem. Niko vam neće dozvoliti da uđete u posed i da koristite određenu trasu za namene koje su neophodne, za bušenje, za ispitivanje, za sve ono što prati geologija i sve ostalo, jer morate da im platite, oni seju kukuruz i pšenicu i neće vam dozvoliti da im uđete u parcelu. Prema tome, moralo bi da se povede izuzetno puno računa.

Druga stvar, zamolio bih vas da se povede računa oko kreditnih linija koje bočno dolaze, čitam da su grejs periodi izuzetno kratki, a grejs period mora biti najmanje dok traje izgradnja autoputa, i drugo, da ne budu kreditne linije za autoput za deset godina otplate. To nisu nikakve kreditne linije i to je tehnički nemoguće uzeti, otplatiti, i onda dovodimo budžet u pitanje da za osam do deset godina imamo budžetske probleme u državi. To su veoma nepovoljni krediti, posebno za ovakve sisteme gradnje kao što su autoputevi. Znači, te kreditne linije ne dolaze u obzir, ako Svetska banka, IBRD, i ostale banke prate sa znatno povoljnijim kreditnim linijama, a nije sramota ni ući u koncesije.

Ne znam zašto bežite od koncesije. Koncesije su danas način i model gradnje autoputeva u svetu i bar jedan deo autoputa treba dati na koncesiju, a naročito ovaj deo od Beograda prema južnom Jadranu koji je izuzetno finansijski isplativ; otimaće se koncesionari da dođu da ga grade, pogodnosti su izuzetno velike, jer je broj vozila izuzetno veliki i zadovoljava kriterijume koji su neophodni za autoput.

Zato, ubrzajte taj proces. Sada se priprema dokumentacija već za sledeću kreditnu liniju da se ne bi posle čekalo, da ne bismo bili u zastoju i da bismo mogli to da završimo na vreme.

Još nešto, molim vas da se držite Strategija razvoja saobraćaja, koja je usvojena u ovom parlamentu, i Prostornog plana Srbije.

Meni je izuzetno ružno kada neko dođe u ovu Srbiju, a posebno kada dođe u Parlament i olako izjavi da će neku drugu trasu koja uopšte nije nigde u Prostornom planu, mi imamo stručne timove, znamo da je problem Beograd – južni Jadran, da li će ići zlatiborska varijanta ili varijanta preko Sandžaka.

To su dve mogućnosti. Jedna je nešto kraća i jeftinija, ali formirali smo tada stručne timove da razrade i vide koja je varijanta za Srbiju bolja i prihvatljivija. Ne može doći sada neki državnik i reći da će se raditi ta varijanta.

Ne može da se radi ništa što ne odobre naše institucije i što ne prođe jednu normalnu proceduru. Neka struka stane iza toga i neka kaže: ovo je bolje, ovo je povoljnije, ovo će povlačiti veći saobraćaj, ovo je za Srbiju značajnije i svi ćemo to podržati, a nikako da to bude politički autoput (gde će određena politika koja se vodi u Vladi...) i, sada, ako nam treba Žika, Pera, da podrži ići ćemo na njegovu varijantu – pa nećemo stići da izgradimo, pa će doći neki drugi i promeniti trasu i onda ćemo dovesti same građane u nedoumicu šta zapravo hoćemo. Zato je veoma važno da struka kaže svoje.

Urađeni su idejni projekti i jedne i druge varijante. Staviće se na sto, razradiće se kompletna dokumentacija, videti kako se povlači, kupi saobraćaj, koji će to biti obim saobraćaja, koji su gradovi u pitanju, koje su regije u pitanju, jer tamo gde prođe autoput ta regija će sigurno imati ekspanziju u svom razvoju. Ali, bez obzira gde bude i koja bude varijanta odabrana mi ćemo bočno spojiti i ove druge regije sa postojećim autoputem i sigurno ih nećemo ostaviti u nekom zapećku, već ćemo ih vratiti u igru da budu i one uključene u sam autoput. U principu, treba ovo podržati.

Jedan poslanik je govorio da je kineski kredit nedefinisan. Treba ga definisati, ko radi, kako radi, da ne budemo u situaciji da dođu izvođači sa strane, bez obzira u kojoj meri učestvovali, da nam uspore radove.

Mi imamo radne snage, evo, vidim tu Dejana Kovačevića. Imamo ''Mostogradnju'' koju moramo oživeti. Bruka je da ona ne oživi, da nam dolaze neke firmice koje su za ''Mostogradnju'' nekada bile toliko minorne da nisu mogle da budu ni podizvođači desetog reda, da dolaze sada da budu nosioci posla itd. Moramo oživeti naše firme, vratiti ih u igru i podržati ovo sve.

Za taj most postoje kreditne linije izuzetno povoljne kod Svetske banke, IBRD, Evropske investicione banke i zašto bežati od toga? Ne moramo po svaku cenu ići na kineski kredit, ako je on nepovoljan. Treba ga dobro analizirati, videti koji je to način, kakva je to kreditna linija, kakvo je učešće radne snage, a posebno učešće materijala u izgradnji mosta.

Nama je interes da budu domaći materijali. Stvarno nema smisla da neko uvozi kamen sa strane, da uvozi ono što je osnovno, da uvozi cement ili čelik u Srbiju i da gradi most, ako to sve ovde imamo sami. Evo, toliko.

Hvala vam. (Aplauz.)

Meni je jako neprijatno, gospodine predsedniče. Dok ste odgovarali, gledali ste negde na balkon. Niste udostojili poslanike koji vam postavljaju pitanja bar jednim pogledom. Ne znam gde to gledate konstantno, ali negde ste sakrili pogled daleko i odgovarate ono što vama u ovom momentu odgovara. A vama odgovara da zakukuljite, zamumuljite i da nikome ovde ništa nije jasno.
Jesmo li mi uzeli kredite ili nismo? Da li se ova država zadužila ili nije? Konkretno pitanje – da li je ''Fijat'' ispunio ugovorne obaveze ili nije platio jedan evro? Šta ćete sa 700.000 gladnih? Vaši mediji kažu da ih toliko gladuje trenutno u Srbiji, a to se pojavljuje u ovih poslednjih godinu dana.
Prema tome, pitao sam vas konkretno. Vi ste mi nešto pričali tuc-muc, gledali gore-dole, ovamo-onamo i na kraju ništa niste odgovorili. Pitam vas konkretno – da li ćemo mi da vraćamo te tri milijarde o kojima vi pričate ''stavite ovde, stavite onde''?
Rečeno je da se to uzima za stabilnost srpske privrede, tako smo bar mi ovde bili obavešteni. Kako ste mogli da zadužite državu sa tri milijarde evra bez ratifikacije u ovom parlamentu i bez konkretnog programa trošenja tih sredstava? I gde će biti ta sredstva? Nije apsolutno bitno gde će sredstva biti.
I treća stvar, veoma važna – da li je tačno da ste prihvatili da Kosovo uđe u MMF i zbog toga dobili ove tri milijarde na mala vrata?