Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću i ovo vreme za amandman i vreme koje je namenjeno Poslaničkoj grupi Nova Srbija.
Očekivao sam da ovaj vrlo ozbiljan zakon razmatramo u Parlamentu na izuzetno visokom nivou, da dođe ministar za ravnomerni regionalni razvoj, koji već tri godine radi taj posao, da učestvuju i poslanici iz vladajuće koalicije, a posebno poslanici predlagača zakona, što se u ovoj sali ne vidi.
Očekivao sam da će amandmani biti prihvaćeni, jer naš cilj je da, kroz amandmane, popravimo jedan izuzetno loš zakon, koji će mnogo problema naneti Srbiji. Međutim, vidim da tu nema razumevanja.
Jedna mašinerija iz vladajuće koalicije spremna je samo da dođe na dan glasanja, da odbrani ono što je neko zamislio, što je neko naložio, što je doneo da se to odradi i uradi. To će tako i proći. A, kako će proći Srbija posle toga, to ćemo videti, kao što smo videli šta će biti u poljoprivredi, kada smo za jedno prepodne, u objedinjenoj raspravi, usvojili 15 zakona, što je svetski rekord.
Neki se ministri smeškaju, evo, gospođa Kalanović se smeška, njoj je možda zabavno da sedi ovde. Ne znam po kojoj osnovi gospođa Kalanović brani ovaj zakon i kakve veze ona ima s ravnomernim regionalnim razvojem, to ministarstvo za NIP, koje nigde u svetu ne postoji, samo kod nas, koje nigde nikome nije položilo neke račune?
Sećam se kada je NIP napravljen, da smo to mi radili uzgred, jedna grupa ministara; tada je funkcionisalo najbolje, jer je bilo jedno telo i pet-šest ministara. Menjali smo se mesečno i tada se stvarno radilo, jer su svi bili iz različitih političkih opcija.
Ovako, jednostavno, u ovoj državi može da se radi šta ko hoće i kako hoće. Ali, vidim da vladajuća koalicija nije zainteresovana za ovaj zakon.
Pogledajte, sve je to prazno, to je jad i nesreća. Opozicija se bori grčevito da nešto uspe, da vas ubedi da prihvatite, ali znate kako ona narodna kaže – slepom namigivati i gluvom došaptavati, to nema efekta. Prema tome, vidim da će to biti bez ičega.
Ovih dana, kroz zakone koje smo usvojili, kroz dva zakona koja su prošla kroz Parlament olako, primićemo novih 5.000 ljudi u Srbiji, na administrativne poslove. Pričamo o smanjenju administracije, ali uzmimo i saberimo samo komunalnu policiju i sve ovo što smo sad na putu da usvojimo i imaćemo negde 5.000 novih radnih mesta. Kako će se to plaćati, pitanje je?
Znamo samo da punjenja budžeta nema. Guverner Jelašić najavljuje ovih dana da će biti još jedan rebalans, da nema punjenja budžeta. Neki dan smo slušali, na tom mestu je bio ministar poljoprivrede i pričao je o blagostanju u poljoprivredi, a evo, ovih dana, sabrao sam od Nove godine do danas, nafta je poskupela 35 dinara. Malo po malo, malo akciza, malo svetska cena, sve pomalo, 35 dinara po litru poskupela nafta. Od čega će seljak, a slušali smo ministra trgovine kada je rekao da su poljoprivredni proizvodi pojeftinili, da preživi? Kako?
Ova vlada je u ovoj godini, od Nove godine do sada, zadužila državu sa četiri milijarde novih kredita. Četiri milijarde. Od toga, tri milijarde od MMF-a, bez ratifikacije u Parlamentu i bez ikakve obaveze da se nekom polože računi o tome kako će se sve to trošiti.
Firma je –stabilizacija privrede. Koje privrede? Ko će to dobiti, na koji način, koji su uslovi, kako će se to oglasiti, ko će konkurisati itd.? Od toga nemamo ništa.
Zadužiti državu s tri milijarde evra, bez ikakve obaveze da se nekom polože računi, to nikada nije nigde bilo, a želimo da sakrijemo jednu činjenicu iza toga, da smo te tri milijarde dobili bez ratifikacije u Parlamentu, iako nijedna svetska i evropska institucija nikad nije htela da da novac bez ratifikacije u parlamentu, zato što smo prećutali da Kosovo uđe u MMF.
Evo, ovih dana se Tači hvali da su već tamo, da su na pragu, da ulaze i da je to završena stvar, a mi, kao i kod Ahtisarijevog plana, imamo neke dodatne tačke, odlično prolazimo i samo pričamo o beloj šengenskoj listi, ne pričamo da vas više narod neće , gospodo iz Vlade.
Vidite da ste katastrofalno izgubili na izborima, gde god ste se pojavili. Izašli ste s obećanjima, slagali narod, prevarili. Rekli ste – 200 hiljada novih radnih mesta.
Sve što ste nabrojali, bio sam u nedoumici da li da vas zaokružim, sve je laž, ništa se ispunilo nije. Sve laž do laži. Evo, sada, kada ste došli u ćorsokak, kada ne znate kud ćete i šta ćete, kada nemate rešenje, predlažete novi rebalans budžeta.
Nema od koga da se uzme više. Sve gde je moglo, vi ste uzeli i sada se go ne svlači, nema gde. Sada razmišljate debelo šta da radite, pa kao, tobože, nešto radite, vi donosite zakon o statističkim regionima. Želite da objasnite Srbiji da će mnogo bolje da se živi kada napravite agencije u statističkim regionima, kada napravite nacionalnu agenciju, pa regionalnu agenciju, pa oblasnu agenciju i kad udomite vaše partijske drugove, koji su nervozni, koji loše žive i hoće svi redom da odu. Čak, u pojedinim mestima ni čuvari kutija neće da glasaju za vas. Neće ljudi, vide da to ne valja i vide da ne vodi ničemu.
Evo, šta ste uradili tamo na Voždovcu, u Zemunu, u Kosjeriću? Mučili se, radili ste, dograđivali, delili kredite, ali neće vas narod. Ne vredi. Problem je, nemate ljude koji će da izađu da nešto obećaju.
Danas je predsednik države obećao, čujem na vestima, da će biti usvojen statut Vojvodine veoma brzo, na proslavi mađarske partije. Kako ćete da ga usvojite? Sada će i Kragujevac. Najavljuje se gospodin koga ovog dana mnogo kritikuju, vidim da ga neki i brane itd., i on je ušao s vama i ušao je u velike probleme u Kragujevcu. Sve je prevario, ne zna šta će sa sobom, sada je narod došao da pita – šta se to dogodilo, gde su ona obećanja, "Fijat", "Folksvagen", "Mercedes", "Boing", kreditne linije, šest milijardi evra od Evropske unije? Nema ništa.
Koliko ste "punta" proizveli? Koliko košta jedan "punto" ovu državu?
Gospođo Kalanović, smejete se, ali onaj ko se zadnji smeje, najslađe se smeje. Verujte. To ćete osetiti na svojoj koži veoma brzo. Kada vas neko bude sutra pitao, a pitaće vas, o nekim veoma važnim stvarima o kojima ste odlučivali, onda ću videti da li ćete se smejati.
Prema tome, napravili ste sada jedan manevar, da u ovom beznađu, u ovim problemima koji su nastali sada, zamajavate Srbiju i kažete – evo, sada ćete svi biti statistički regioni i svi ćete bolje živeti, imaćete kancelarije, pa konkurišete kod oblasne, a oni prebace kod regionalne, a regionalna kod nacionalne agencije, a nacionalna agencija doturi Vladi. To će biti takva kombinacija da teško nama s vama i koji će projekti uspeti da prođu. Od toga nema ništa.
Najavljujete nove kredite. Pa, zamislite Nacionalni investicioni program koji je prodao, a ja ću vas, gospođo Kalanović, pitati kada ne budete na toj funkciji, da položite račun gde su pare iz NIP-a od prodaje "Mobtela", milijardu i 600 miliona, od "Robnih kuća Beograd", 360 miliona evra, od trećeg operatera, koji ste vašem prijatelju Šlafu, stranačkom prijatelju, prodali od ovih silnih kockarnica, 300 miliona evra samo od trećeg operatera. Saberite vi to malo i vidite gde su tolike pare, a rečeno je na Vladi nekada, bio sam prisutan, da će se od toga napraviti Koridor 10.
Koliko ste od toga napravili kilometara Koridora 10 i gde je taj novac? To je dve milijarde 260 miliona evra. Da ne pitam za one kladionice, kockarnice i sve ono što je otišlo kao furda gospodinu Šlafu uz sve to.
Znam gospodina Šlafa godinama i znam kako su vršeni pregovori, zato vas to i pitam. Kada vas sutra neko pita za "Lutriju", da objasnite narodu šta se događalo s "Lutrijom", kako je to deljeno, kako je s tim direktorom, koji je posle avanzovao, pa je otišao na Aerodrom, pa je tamo napravio dar-mar. To je leglo i zataškalo se itd. Kada vas neko bude pitao…
Vaš idejni vođa je rekao da je oštećena država i grad Beograd samo na Luci ''Beograd'' i na ''Ušću'' za 2,5 milijarde evra. Kako je moguće na dva projekta oštetiti državu i grad Beograd sa 2,5 milijarde evra? Da li je neko zbog toga odgovarao? Da li je to moguće?
Prema tome, niz pitanja će se postaviti, veoma ozbiljnih pitanja, a to što obećavate zapošljavanja u administraciji, od toga nema ništa. Vi ste sada preuzeli državu, najiskrenije vam kažem. Ovo je jedno veliko razočaranje, jedan totalni javašluk. Ljudi koji su pristalice vaših stranaka iživljavaju se nad građanima. To vam pričam.
Da li znate da u naselju ''Braća Jerković'' čovek drži svinje, iživljava se na 100 hiljada ljudi? Da li znate da u Čačku, gradu sa 16.000 ljudi, čovek drži farmu iz inata i ne može mu niko ništa? Sve mu se to sredi. Kod njega svraćaju vaši funkcioneri.
On prebije inspektora koji dođe, radi mu sve šta hoće i ne može mu niko ništa. Oni se, prosto, iživljavaju nad narodom, a sad i preko vaših agencija, šta će se sve dogoditi kada ove agencije nesrećne stupe?! Mi smo s projektima obrali zelen bostan.
Vaše hladnjače, pa ona udruženja građana, to je sve prazno danas. Ogromne su pare otišle. Šta kažu malinari kada ste vi odrešili kesu i napravili hladnjače? Da li bolje žive? Da li imaju bolje cene? Nemaju. Da li su nestali problemi? Nisu.
Koliko košta jedna ulica urađena u Loznici pod vašim patronatom? Koliko košta kvadrat asfalta u gradu Beogradu danas? Cena asfaltiranja u gradu Beogradu je veća skoro tri puta nego u Srbiji. To mora neko da objasni. Čija su to preduzeća? Čije su sada mašine uvedene da rade? Koji su to političari koji imaju mašine i naloženo je da rade njihove mašine, da sve bude u pretplati kod njih, a ostalima ne može da se plati.
Prema tome, problema ima mnogo. Ovo što vi radite s ovim vašim statističkim regionima, to je prva faza razbijanja Srbije. Šumadiju ste unakazili načisto. Pola Šumadije ste spojili Beogradu i uzeli ste sve resurse, rudnike uglja, termoelektrane. To je Šumadija. Pripojili ste je Beogradu i polako uzimate i životarite ovde mnogo fino. Ostatak ste pripojili zapadnoj Srbiji, da je malo hranite gde treba, jedan deo ste pripojili nekom centru vašem, spojili nespojivo. Zamislite da ste spojili deo Šumadije sa Sandžakom?
Meni Bajro pre neki dan kaže – ja sam iz Sandžaka. Nisi više iz Sandžaka, ti si iz Centra, a sedište ti je u Kragujevcu. Sada to treba da zna, a ukapiraće kada ovo bude izglasao, mnogi od vas će ukapirati, gospodo narodni poslanici. Gde ćete kada onaj moj iz Čačka pođe u Šabac, pa mora da dođe u Beograd, pa autoputem da ide u Šabac? To ste povezali izvanredno, tamo gde ljudi nemaju nikakav fizički kontakt u poslu, u komunikaciji, godinama, sve ste to spojili i napravili kako ste napravili.
Punjenje budžeta, znate kakvo vam je. Perspektiva je nikakva. Videćemo šta ćete uraditi. Videćemo šta ćete sa statutom Vojvodine, jer to što uradite u Vojvodini, će vam tražiti i pojedini vaši statistički centri u Srbiji, jer ste to i obećali nekima. Neki su već održali konferencije za novinare. Videću kako će Boško Ristić, kada sam ga slušao dok je u Nišu objašnjavao da će i oni dobiti što i Vojvodina, objasniti Nišlijama i toj njegovoj regiji iz koje dolazi šta je to on napravio s ovim statističkim regionima.
Država je sve skuplja i skuplja. Para je sve manje i manje. Punjenje budžeta je veliki problem. Sada ste počeli da zakidate opštinama, jer ste obećali nekima da dajete. Transferna sredstva ste smanjili.
Da li je moguće da se transferna sredstva nekim opštinama, uzmite Kosjerić, koji ima 60 miliona, vraća od dve milijarde i sada ste mu smanjili za 35%? Kako će da živi sa toliko malo para jedna raštrkana opština od nekoliko stotina kilometara?
Tri godine postoji Ministarstvo za ravnomerni regionalni razvoj, što niste nešto do sada uradili preko Ministarstva? Niste mogli. Videćemo šta će biti. Do Nove godine ćete se i dalje zaduživati. Obećali ste još jedan kredit od oko 500 miliona evra. Konkurišete. Ko će platiti? Videćemo. Ko će vratiti? Ne znamo.
Gospodo iz vladajuće koalicije, dobro razmislite. Vi ste narodni poslanici koji dolaze iz određenih regija, iz određenih statističkih regija, kako vas nazivaju. Ne znam kako ćete tu vašu statistiku objasniti na terenu. Kako ćete ove oblasne regije objasniti? Kako ćete objasniti ovih pet-šest hiljada novih radnih mesta, uniformi, kola, automobila, šefova, sekretarica, direktora itd., prostorija, zakupa silnog prostora, tehničke opremljenosti? Kako ćete sve to objasniti? Neka vam je Bog u pomoći.
Teši me samo to što sam ubeđen da nećete dugo trajati. Signali su dobri i što kraće budete trajali, to je za Srbiju bolje. Sve gluposti koje donosite pod firmom EU, ne znam kako ćemo to posle dovoditi u red, biće vrlo teško. Nemojte pričati, koja država u EU ima ovakvu statističku regionalizaciju? Nemojte mi nabrajati evroregije.
Slušao sam jednog vašeg šefa stranke kada je u Strazburu govorio o regionalnim centrima i kada je rekao da je Vojvodina već u evropskoj regiji.
Kada ćete je iščupati iz te regije, ne znam ni koje su namere kada uđe u tu regiju?! Gde ćete da stavite Tutin, gde ćete da stavite Kuršumliju? Ko će nju uzeti u evropske regije? Ko će uzeti Tovarište, Crnu Travu? Šta ćete s njima? Znate li da i tamo postoje neke opštine? Lebane? Šta znate gde je Lebane, Bojnik, kako se tamo živi, Bosilegrad i ostali gradovi? Ne znate i zato se tako lepo smejete i smeškate.
Danas vam kažem da 18 sela, bilo ih je sedam, u kuršumlijskoj opštini nemaju više nijednog stanovnika, nijednog đaka. Sve su škole puste i prazne i nema nikoga. Malo se o tome raspitajte.
Hvala vam puno i samo vi usvajajte ove evropske zakone, stavljajte ih u prioritet i pokrivajte ih raznoraznim pričama. Ovo Evropa ne traži u ovoj meri.
Dobićete belu šengen vizu. Ko će moći da plati avionsku kartu, koliko građana Srbije, i šta će kada odu u tu Evropu? Biće dan-dva i vratiće se, i kada onda vide kako se tamo živi, tek onda neće glasati za vas i videće koliko ste ih prevarili. Hvala vam puno.

Izuzetno sam razočaran, gospođo ministar, komentarišete da sam ja govorio nevezano, nabacano, dok ste se vi smejali i provocirali, uporno se smeškali, a onda ste počeli da vičete na mene, da galamite, da oštro pretite.
Tih vaših pretnji se, gospođo Kalanović, ne bojim, kao ni vaše stranke, ali razgovarajte jednom argumentima, ne lažima. Počeli ste da pričate isto kao Dinkić. Zato ste tu došli. Verujte, mene ne može da iznervira, ali to iritira, nervira građane Srbije, vaše laži su više došle dovde.
Da vam objasnim otkud dug putarima. Vaš veliki ministar, genije, koji je najbolji ministar finansija na svetu, proglašen za najboljeg na svetu, kada smo pravili JP ''Putevi'', morao je dug budžetskog korisnika – Direkcije, da se razduži; to je bila obnova zemlje, pravljenje mostova itd. Šta je on uradio? Pošto nije obezbedio sredstva, rekao je da će za tri meseca u Skupštini Srbije obezbediti sredstva da se pokrije taj dug i JP ''Putevi'' je registrovano kao javno preduzeće Srbije, sa 10,2 milijarde duga, koji do danas nije plaćen.
Vaš veliki genije-ministar je došao na Vladu i rekao da je MMF rekao da smo preinvestirali pet milijardi i da mora svim ministarstvima da se umanji srazmerno, da bi se ispunio ugovor sa MMF-om. On je imao drugi predlog i rekao – da ne bismo i zdravstvo i školstvo i kulturu skresali, to je veliki posao, da umanjimo pet milijardi putarima, koji su izveli radove, predali i završili okončane situacije, da u idući budžet ubacimo pet milijardi i to platimo u narednoj kalendarskoj godini.
To je urađeno i do danas nije plaćeno, jer je novi ministar finansija, koji je došao posle njih, Cvetković, rekao da on tu stavku iz budžeta ne može da prihvati i nije plaćao. Sve se to do danas kamatilo. Ovo jedno se kamati pet-šest godina, a ovo drugo četiri-pet godina.
Vaš genijalni ministar finansija je, kada je on predvodio NIP, u onoj vladi, rekao da je nestalo para u NIP-u i da će NIP da uzme jedan kredit, kad je Đilas počeo da vodi NIP, i taj kredit mora da se podigne, pa je zamolio da putari ne fakturišu u toj kalendarskoj godini šest milijardi iz NIP-a, nego da fakturišu u narednoj kalendarskoj godini ...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Iliću, vam je isteklo, završite.)
... uz obećanje da će od prodaje ''Mobtela'' i privatizacije putarskih firmi taj novac da se nadoknadi. Naravno, Vlada je verovala ministru i rekla – dogovoreno. Ušlo je, ni do danas nije plaćeno.
A, gospođo Kalanović, vaše ministarstvo od prošle godine, iz NIP-a, do danas, duguje putarima sedam milijardi.
(Predsedavajući: Pola minuta govorite duže.)
Vi niste platili sedam milijardi na obilaznici. Imam šest minuta.
(Predsedavajući: Ne, ovo je replika i uopšte nije tema. Ovo je replika, a ako ćete o toj temi, onda nećete na današnjoj sednici.)
Ja repliciram ovo što je bio problem.
(Predsedavajući: Izvinite, molim vas.)
Prema tome, nemojte tako razgovarati, budite odgovorni.
Šta sam ja uradio, zna Srbija, četiri hiljade kilometara. Vi to ne možete da obeležite belom trakom. Idite na Zlatibor, vidite, možda se slikate tamo.
Išli ste na obilaznicu da se slikate, ja sam to radio, a vi ste završili 100-200 metara, koliko je ostalo, pa otiđite u Ovčar Banju, obiđite celu Ibarsku magistralu, do Crne Gore, gospođo Kalanović, pa otiđite do Novog Sada, završen autoput, Novi Sad – Subotica, sve završeno, pa do hrvatske granice – sve rekonstruisano.
Da li ste videli kako izgleda Sićevačka klisura, koju sam ja vodio, i onih 18 kilometara puta do Niške Banje, autoputa? Vi to ne možete da uradite za narednih 100 godina, po ovoj vašoj radnoj dinamici. Još da ste me pratili, vi i vaš ministar, finansijski, ono što ste bili u zakonskoj obavezi, onda bi bilo još više.
Što napadate direktore, ovaj nesrećni direktor dobio je krivičnu prijavu što je prihvatio da mu putari fakturišu u narednoj godini, pa je, kao, dobio prijavu zbog falš dokumentacije, a putari nisu imali pare za PDV, pa je rečeno da se ne fakturiše u ovoj godini, već u narednoj, pa je ispalo da se u januaru i februaru asfaltiralo i radilo na putevima, što je netačno, jer su radovi bili izvedeni pre toga.
Ovo je radi istine, radi gledalaca koji nas prate, radi poslanika koji prate ovo zasedanje, da se zna, a vi pričajte šta hoćete. Znam da ste vi nalagali, vaše vođe iz G17, dva puta ste pravili državnu komisiju, kontrolisali.
Imam ovde jedan intervju ministra za infrastrukturu, koji je rekao ...
(Predsedavajući: Sad vam je stvarno vreme isteklo. Zahvaljujem vam. To je kraj.)
... da je sve u redu. Prema tome, gospođo moja draga, radite malo, zasučite rukave ... (isključen mikrofon).
(Glasovi iz klupe: Zašto mu isključujete mikrofon?)

Želeo sam da postavim premijeru jedno pitanje, na koje sam više puta tražio odgovor, a nikad ga nisam dobio – kako je došlo do zaduživanja tri milijarde evra kod MMF-a? Koja je studija urađena za ta sredstva? Kako će se vršiti raspodela tih sredstava i ko će praviti tu raspodelu? Kako ćemo mi imati kontrolu nad tim sredstvima koja su zadužena?
Velika je cifra tri milijarde. Da li je to došlo prečicom, bez ratifikacije u Srpskom parlamentu, jer nije ratifikovano, nismo o tome obavešteni, a sve banke, sve finansijske institucije spolja nisu htele da puste nijednu kreditnu liniju bez ratifikacije u Parlamentu? Da li je to usluga da Kosovo uđe u MMF, a da Srbija to prećuti?
Ovih dana se intenzivno govori o tome da je Kosovo, maltene, već ušlo u MMF i moći će da koristi sredstva MMF-a. Da li je to indirektno priznavanje nezavisnog Kosova, kao što smo uradili s prihvatanjem na mala vrata Ahtisarijevog plana i, dodatno ovome – šta je sa šest tačaka koje su izmenjene u Ahtisarijevom planu da bi Euleks ušao na Kosovo?
Šta je bilo sa tih šest tačaka? Ko ih je ratifikovao, ko ih je odobrio i da li je ijedna od tih šest tačaka prihvaćena od Saveta bezbednosti, od Ujedinjenih nacija? Sigurno da nije. Totalno, Ahtisarijev plan je primenjen na Kosovu.
Ponavljam pitanje – tri milijarde evra zadužiti državu, a ništa, praktično, ne uraditi, pokriti se time da je to za stabilnost srpske privrede. Koje privrede? Kome će se dati? Ko su korisnici tih sredstava i da li postoji mogućnost da premijer obezbedi da Narodna banka Srbije bar dva puta godišnje podnese izveštaj ovom parlamentu o svom radu i o stanju sredstava, stanju deviznih rezervi, gde se nalaze, u kojim bankama, kako, pod kojim uslovima i na koji način? Mi o tome nijednu informaciju nemamo.
Narodna banka Srbije se potpuno otrgla Parlamentu. Guverner Srbije nas nikad nije udostojio da dođe da bilo šta ovde kaže, jednostavno, radi šta hoće i vidimo ga na televiziji kada daje svoje izjave, isključivo sa stranačkim obeležjima.
Ko stoji iza guvernera, ko mu pomaže u ovom poslu i kako obavlja svoje poslove bez ikakvih konsultacija sa Srpskim parlamentom?
Da ponovim, najbitnija stvar je da li su tri milijarde evra, koje su na mala vrata ubrizgane u Srbiju, usluga za ulazak u MMF nezavisnog Kosova, jer se o tome naveliko priča? Priština stalno ponavlja da su oni na pragu, da postoje još samo neke sitne formalnosti i da će se veoma brzo obelodaniti da je Kosovo primljeno u MMF. Hvala vam.

Slušajući izlaganje ministra, videli smo da je bilo pet pokušaja u kratkom periodu, pet zakona koji su dolazili u Parlament i stalno su se menjali. Znači da nešto nije u redu. Ovaj zakon nije u redu i on neće dugo opstati, pa ćemo najverovatnije iduće godine imati ponovo raspravu o novom zakonu o udruženjima.
Šta je suština cele priče? Želimo da napravimo jedan dobar zakon, koji će duže trajati, a ne zakon koji će moći da se zloupotrebljava više puta i čim se primete te zloupotrebe, odmah se menja nekim novim zakonom.
Nikako ne mogu da se pomirim s tim da udruženja mogu praviti maloletna deca, deca starija od 14 godina, uz saglasnost roditelja. To je zloupotreba dece, smatram da je to nemoguće i ne slažemo se s tim. Pogledajte samo u osnivačkom aktu, jedno maloletno dete može napraviti udruženje i sa dva stranca, a ono može biti državljanin Srbije. Kako će roditelji odgovarati za to? Šta će se tu dogoditi? Biće niz zloupotreba. Moguće je da dva državljanina stranih država, s jednim našim maloletnikom, naprave udruženje koje će praviti niz problema u samoj Srbiji. To nije u redu.
Druga stvar koja je veoma bitna, ova udruženja su se uvek koristila da dobiju neku medijsku podršku, da bi minirala i upropastila određeni rad državnih ili nekih drugih institucija. Veoma lako se koriste razna udruženja od tri člana, ako imaju podršku nekih medija u Srbiji, da potpuno miniraju rad nekih važnih institucija.
Uzmimo samo udruženja koja su sad počela da niču širom Srbije, koja atakuju na Srpsku pravoslavnu crkvu, na određene velikodostojnike SPC-a, na određene institucije. Sećam se, iz prethodnih perioda, udruženja koja nemaju nikakvu osnovu dobijala su velika kreditna sredstva za izgradnju hladnjača. Ljudi se skupili, napravili hladnjaču, sad se jure, ko će to da plaća, na koji način, ili neku drugu investiciju koja se sprovela, i sada nemamo mogućnost da to regulišemo.
Mislim da se preko ovih udruženja, koja se mogu zloupotrebiti, može vršiti i medijski atak na određene ličnosti; ta priča je veoma bitna.
Sećamo se raznih udruženja koja su dobijala prostor na velikim televizijama i koja su minirala određene projekte. Sećam se koncesije, kada, tobože, neko udruženje, dva-tri građanina nađu nekog i izađu, traže nešto što je protivzakonito, ali dozvoli im se dovoljno prostora, pa se onda uzburka javnost i nastanu raznorazni problemi.
Nedavno smo slušali, nisam uspeo ovde ni da repliciram ministru, koji je na osnovu udruženja i njihovih mišljenja izminirao stvar koju je on vodio i ugovor koji je njegovo ministarstvo finansija pravilo. Tobože je rekao – znate, građani reaguju. Koji građani? Javi se jedan u udruženju, koji nađe još dvojicu i naprave neko udruženje. Naravno, obezbedimo im prostor na B92, odu u "Insajder" ili na "Poligraf", onda krene određena priča da se vrti Srbijom i onda se sve više uvlačimo u te priče i potpuno miniramo određene projekte.
Kaznene odredbe su izuzetno stroge. Ako uzmemo jednog maloletnika i dvojicu stranaca, ljude koji nisu državljani Srbije, naprave udruženje, a roditelj, koji je svesno – nesvesno nešto potpisao, ima velike kazne da plati itd. Zatim, ove stroge kaznene odredbe prave problem tako što će iz raznih udruženja, koja će pravno biti sankcionisana, otići kreativni ljudi, koji mogu u dobrim udruženjima, kada bi bilo više udružilaca, da naprave bolje efekte. Znači, svi oni koji žele da rade na nekom projektu, na nekom poslu, izaći će iz ove priče i tako ćemo ih oterati.
Druga stvar koja nije regulisana, donatorska sredstva. Kaže se – može se osloboditi, a ne mora. Ako je režim taj koji će zloupotrebiti određeno udruženje, on će urgirati da se oslobodi određenih obaveza, ako nije, on će naplatiti određenu obavezu.
Uzmimo samo koliko udruženja je platilo PDV, uz obećanje da će se to vratiti, i godinama se ništa na tome nije radilo. Setimo se samo Udruženja za denacionalizaciju, koje je potpuno devalvirano i uništeno, a imalo je dobre namere da zaštiti određenu privatnu imovinu građana. Mi smo ih pokrili raznoraznim drugim udruženjima koja su imala tri člana i potpuno su minirala jednu dobru nameru jednog jakog udruženja.
U udruženju su ljudi amateri i, ponavljam, kazne su dosta velike, pa ćemo one kreativne, prosto, sklanjati iz ovog oblika udruženja. Zatim, mnoga sredstva će se opredeliti za raznorazna udruženja koja imaju dobre namere, ali imaćemo velikih problema ako ne oslobodimo sva udruženja ovih obaveza prema državi.
Prema tome, ne možemo reći – mi ćemo to amandmanima pokušati da popravimo, a koliko ćemo uspeti, videćemo, jer će vladajuća koalicija, stihijski, kao što se to uvek događa, glasati za to i preglasati i mi ćemo imati opet jedan loš zakon o udruženjima. Kao što je bio i prošle godine, nadam se da ćemo ga raditi i iduće godine.
Mi uvek zloupotrebljavamo u političke svrhe određena udruženja. Ona koja nisu u skladu s politikom vladajuće koalicije, biće sklonjena, uništena, sankcionisana, a oni koji rade određen posao, oni će opstajati i uz to će im se obezbeđivati određena sredstva, pa će minirati mnoge dobre projekte i mnoge pokušaje da se nešto u ovoj državi dovede u red, popravi.
Posebno je neshvatljivo da će se deca zloupotrebljavati, voleo bih da nije tako, i u političke svrhe, i u cilju rušenja određenih projekata i određenih institucija.
Imali smo ovih dana primer, atak na Srpsku pravoslavnu crkvu, gde su se čak i deca zloupotrebljavala, nesvesno, napadajući velikodostojnike Srpske pravoslavne crkve koji na određenim prostorima smetaju određenim, tobože, evropskim i nekim našim vladajućim institucijama. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija ima velike probleme danas, imala ih je i prethodnih godina – totalni sunovrat srpske privrede, velika nezaposlenost, mnogo preduzeća u stečaju, 68.000 firmi blokiranih. Uvek kad je tako velika kriza, onda se izađe s nekim novim paketom, novim merama i novim obećanjima.
Ovo sada što se događa u Parlamentu, regionalizacija, to je čisto zamajavanje i javnosti i pojedinih sredina širom Srbije da će doći neko bolje vreme, da će se rešiti neki problemi. Pre toga je bilo niz drugih obećanja i nijedno nije ispunjeno.
Meni je jako čudno da ideju regionalizacije u Parlamentu iznosi ministar ekonomije i regionalnog razvoja, ministar koji, evo, već treću godinu vodi regionalni razvoj Srbije, koji je u svom izlaganju rekao da su neke opštine nerazvijene, pa navodi Crnu Travu i još mnoge širom Srbije. Šta ste radili, gospodine ministre, tri godine? Zašto su te opštine tako nerazvijene? Zašto se pojedine sredine prazne? Zašto u opštini Kuršumlija, u 17 sela nema nijednog stanovnika? Zašto nezaposlenost svakim danom raste?
Sad ćemo sve to da rešimo regionalizacijom, sad će EU da odreši kesu, stižu pare. Pa, to smo slušali u izbornoj kampanji.
Gospodine ministre, svi vaši projekti su promašaj, svi vaši ovde izneseni projekti su propali. Počnimo od akcija, pređimo na ''Fiata'', ravnomerni regionalni razvoj, pokretanje istočne Srbije – jedna velika prevara, Stara planina, skijališta, kreće Knjaževac, kreću opštine, kreće Svrljig.
Ljudi, jadni, glasali, dali vam poverenje, i gde će sad? Šta će sad da rade? Kako posluju ta vaša preduzeća koja su otvorena?
Ne mogu da razumem ministra, mada je proglašen za najboljeg ministra finansija na svetu, nisam čuo za tu titulu, ali drago mi je da je neki naš čovek dobio, jer sam očekivao da će nešto da uradi, ali taj najbolji ministar finansija je uzeo privredu, privatizaciju, turizam, NIP, a zatim regionalni razvoj. Regionalne centre ste napravili širom Srbije, silnu administraciju napravili.
Šta je uradio taj regionalni centar u Kragujevcu? Koji su njegovi rezultati? Šta su uradili ti regionalni centri širom Srbije? Ništa, tu ste zaposlili svoje stranačke simpatizere, prijatelje, razvili stranačku infrastrukturu preko budžeta, i to je već jednom viđeno, to su nekad radile narodne kancelarije.
Sada opet idete na neku priču o regionima. Ministre privrede, da li vi znate da u pojedinim gradovima ne radi nijedno preduzeće? Da li možete da rešite, posle osam godina, pitanje Bora, Majdanpeka? Da li možete da rešite pitanje Elektronske industrije? Šta je s ''Magnohromom''? Šta je s ''Vagonima''? Šta je s Trstenikom, s ''Prvom petoletkom''? Šta je sa ''Viskozom''? Šta je s Rakovicom? Koja vam to preduzeća rade u Beogradu? Od čega živi Beograd?
Zašto ste ovde napravili neki regionalni centar i nazvali ga centar, a stidite se da kažete – Šumadija, Pomoravlje? Zašto ste to uradili? Zato što ste pola Šumadije i glavne šumadijske resurse pripojili gradu Beogradu? Beograd je došao do Topole, graniči se s Topolom. Uzeli ste ''Kopove'', uzeli ste Tamnavu, uzeli ste sve u okolini Beograda; Lazarevac grca u problemima, a o Obrenovcu da ne pričam. Problem do problema, ljudi ne mogu da dišu, obolevaju, a sve to ide u kasu grada Beograda.
Sad će i gasna elektrana, za koju je bilo dogovoreno da se radi oko Niša, da pokrene tu regiju istočne Srbije i da pokrene jug, kako čitam, ići u Batajnicu, da bi Beograd mogao i to da uzme.
Koja to privreda, gospodine ministre, radi u Beogradu? Od čega da živi dva i po miliona ljudi? Što to ne razvijete, posle tolikih sredstava i tolikih priča? Trideset i tri posto Beograda danas nema kanalizaciju. To je sramota. Jedan most ne može da se napravi 20 godina.
Vi, gospodine ministre, devet godina držite finansije Srbije, Narodnu banku Srbije, držite NIP, držite sve, sve gde ima para, to je kod vas. Ništa niste uradili. Urađena je privatizacija. Direktorka je sad negde pobegla, nema je. Možemo li da je nađemo da položi nekome račune? Šta je sa sredstvima od ''Mobtela'', milijardu i 600 miliona? Rekli smo nekada, gospodine ministre, da će od toga da se rade koridori, a ni metar nije urađen. Sredstava nema.
Danas nemate punjenje budžeta. Prodali ste sve što je moglo da se proda u Srbiji i sada, kad je Srbija jadna, gola i bosa, kada nema više za svoje preživljavanje, sada ćemo joj obećati šarenu lažu, a to su regioni. To će pokrenuti Srbiju. Šta će dobiti? Koje su to pare?
Znate li, gospodine ministre, da ste ove godine zadužili Srbiju, za ovih nekoliko meseci, za četiri milijarde evra? Sabirajte pažljivo kredite koji su ratifikovani, i onaj od tri milijarde koji nije ratifikovan nigde, gde niko ne zna kako će ta sredstva da se potroše, za čuvanje, tobože, stabilnosti dinara. Više puta smo postavljali pitanje u ovom parlamentu – kako je moguće da neko da kredit bez ratifikacije u parlamentu, bez skupštinske rasprave?
U ovom zakonu o regionalizaciji nije ništa dorečeno. Sve ćete vi to doraditi na Vladi. Ovde ste nam samo nabrojali da ćemo dobiti jedno blagostanje, da će svi da žive bolje, a od toga neće biti ništa.
U glavnom gradu Beogradu, 35% saobraćajnica su makadam, nema asfalta. Šta je s Ovčom, Borčom, Kaluđericom? Šta je sa prigradskim naseljima? Šta je s opštinom Barajevo i ostalim? Živi se kao u srednjem veku. Šljakom su nasute ulice. To nema nigde. Vi sređujete ono što je vama interes da radite širom Srbije, trošeći budžet i sredstva koja su dobijena od privatizacije.
Šta je s decentralizacijom vlasti? Zašto lokalne vlasti nemaju nikakve ingerencije? Uzimate im sva sredstva, onima koji su dobro radili, i ne vraćate ono što je trebalo da dobiju, uzimate im nazad i nema ništa.
Uzmite jedan Kosjerić, pre neki dan ste vodili svi tamo kampanju. Dve milijarde se sliva u republički budžet iz Kosjerića, a vraća se nazad samo oko dva i nešto do tri posto samoj opštini, koja propada, a da ne pričam o ostalim opštinama, o Tovarišu, Žitištu, Kuršumliji, Prokuplju itd.
Prema tome, nijedna fabrika u Srbiji nije stabilna. Privreda ne funkcioniše. Nema šanse da bilo šta u Srbiji proradi dok ste vi tu. Vidite i sami, "Lola Ribar", uzmite "Grmeč", uzmite Vojnu industriju, "Prvu iskru" Barič, uzmite IMT, nema šanse da bilo šta funkcioniše. Kragujevac je nekada imao hiljade radnika, sećate se cifre od 17.500 radnika, danas pričamo o 500 zaposlenih u "Fiatu", a rekli ste – 200.000 "punta" ove godine.
Koliko ste do sada izbacili na tržište, namontirali, došrafili, koliko je učešće srpskih kooperanata u jednom vozilu koje se danas proizvodi? Nema ga. Koliko to košta Srbiju i zašto Srbija daje subvencije i gura pare italijanskoj firmi, a naši privrednici propadaju? Vidite da imate svaki dan štrajkove, probleme koji su neviđeni. Ljudi odsecaju prst u znak protesta, štrajkuju glađu. To nikada nije bilo. Zašto se ne pojavite u tim firmama? Sada ste došli da nam ovde pričate.
Sećate li se kada ste akcije prezentirali javnosti, svi po 1000 evra. Šta bi s tim projektom, gospodine ministre? Šta bi sa šest milijardi od EU? Šta bi s koridorima? Koliko ste uradili koridora, evo, druga godina vlasti? Druga je građevinska sezona, jedna vam je prošla, a ova druga je na pola; godišnji odmori, ode i ova kalendarska godina. Koliko ćete uraditi? Zakopate nešto malo, počnete da radite, nema para, gospodine ministre.
Ugasili se koncesiju koja je bila najveća i najbolja investicija za Srbiju. Rekli ste da ćete vi praviti to iz budžetskih sredstava. Gde su vam ta budžetska sredstva? Ko će da vam puni budžet kada vam privreda ne radi? Koje preduzeće danas puni budžet? Gde su ti vaši gradovi za koje ste pričali da su u velikom razvoju, u velikoj euforiji, groznica čitava? Tamo dolazi "Mercedes", "Folksvagen", "Fiat", "Boing", ko sve nije stigao. Ti su gradovi, sada kada treba sredstva da se umanjuju, nestali, više ih ne pominjete, gradovi o kojima ste ovde pričali da su bajka, da u njima sve funkcioniše. Sada, kada se ova transferna sredstva odbijaju, oni su u nerazvijenijim opštinama, gospodine ministre, nestali su.
Koliki su gubici? Koliki je gubitak skijališta ''Stara planina''? Zašto niste završili Divčibare? Šta je bilo s ostalim centrima? Šta je bilo s Palićem? Koliko se para uložilo? Koliko se ljudi zaposlilo, šta je sa Golijom? Koliko je sredstava uloženo? Zašto je sve stalo? Svi resori koje ste uzeli u Vladi su katastrofa za Srbiju. Uzmimo sport, potpuno je uništen. Savezi ne postoje, klubovi ne postoje. Gde su nam sportisti? Nema ih. Šta je s omladinom? Daćete im sada beli šengen. Obećavate da idu u Evropu? Zašto ne ostanu ovde? Gde su ta radna mesta koja se najavljuju? Koje ste to firme otvorili gde ćete zaposliti hiljade mladih ljudi? Nabrojte jednu firmu koju ste napravili.
Neki dan, gledam bruku i sramotu, vrši se u Jutarnjem programu prezentacija preduzeća, ulaganja. Uložili ste u Čačak milion i 200.000 dinara i čovek je kupio kopir-mašinu i zaposlio sestrića da kopira. Prikazujete taj prilog od pet minuta u svim dnevnicima, a samo A 4 može da kopira. To je bruka za Srbiju, stvarno, bruka.
Da ne pričam o zdravstvu. Gde vam je zdravstvo, gospodine ministre? Da li ste neki dan čitali u novinama da ste u vašem zdravstvu, koje vi pet mandata držite, doveli čoveka obolelog, narkomana, i primili ga na nervno odeljenje, da je čovek uzeo vatrogasni aparat i ubio bolesnika; počeo redom da ubija, smrskao mu glavu. To je tačno. Tu vam sede direktori, jedan prevarant koji je jade napravio u zdravstvu, rasterao sve lekare koji nisu hteli da potpišu člansku kartu, i svi su otišli, ostao je on kao najbolji kadar, student koji je 16 godina studirao i ovekovečio tu svoju diplomu i sada sedi po ceo dan i dobacuje poslanicima kada govore.
Umrla je bolesnica na operaciji krajnika, gospodine ministre, profesorka Ekonomske škole u Čačku. Operisana pogrešna noga, pogrešno koleno. Nedavno su bolesnika s operisanim kukom poneli, ispustili ga i polomili mu ponovo kuk, pa ga vratili na operaciju. To je jad i nesreća.
Prema tome, gospodine ministre, vi ste, nažalost, velika štetočina ove vlade. Dugo trajete i dugo i nam pričate o privredi, a nikada niste ušli u jednu fabriku, nikad niste jedan radni dan proveli u preduzeću, da znate šta znači raditi, primiti platu i stvoriti dohodak za nekoga. Sve ovo što pričamo, to je gubljenje vremena, zamajavanje Srbije i ti vaši regionalni centri zaposliće vaše neke istomišljenike.
Velika reč – nacionalna agencija, regionalna agencija. Kada kažete – nacionalna, kao onaj nacionalni savet za infrastrukturu. Koliko ste kilometara puteva uradili, gospodine ministre, preko Nacionalnog saveta za infrastrukturu? Koliko ste koridora uradili do sada, evo, druga je građevinska sezona? Nijedan kilometar. Niste ga predali na upotrebu. Prema tome, ugasili ste i ono što su drugi napravili.
Kočili ste godinu dana u ovom parlamentu investiciju gasifikacije i dolaska gasovoda, izgradnje gasne elektrane i završetak skladišta ''Banatski Dvor''. Mnogo štete, mnogo nesreće ste naneli ovoj Srbiji i sada izlazite s jednim novim projektom, sa jednim novim konceptom, a svi unapred znamo da od toga ništa neće biti, jer vi za to nemate snage, vi to, prvo, ne znate.
Nedavno smo ovde slušali priče, bajke, nisam bio tog dana u Parlamentu, ministra odbrane. Sve vam je u korovu, sve vam je u koprivama od dva metra. Nismo videli vojnika. Pitali smo, gde ima vojnika, da se naša deca slikaju uživo. Sve ste uništili.
Da li ste vi negde videli živog vojnika, da ga opipamo, da se slikamo s njim? Nema ga. Sve kasarne su prazne i puste. Ono malo muke i nesreće što je imalo po kasarnama, ostalo je po koprivama i zaraslom travuljarkom, krovovi pali, fasade pale, sve se raspada. To je imovina koja je oduzeta lokalnoj vlasti.
Šta s njom danas da radimo? Ne možete da je vratite, jer je preskupa da se kupi nazad. Recikliraju vam, pričate neki dan o reciklaži, slikali ste se tamo kako "juga" reciklirate. To je dobro, to je pozitivno, ali recikliraju vam i tenkove usred kasarne, a to niko nije primetio. Četiri komada su vam reciklirali a da niko nije pronašao, ni video.
Upadaju vam ljudi kod predsednika s bombama u rukama. Kakva ste vi to Vlada? O čemu se tu radi? A tolike pare trošite! Organizujte se malo, gospodine ministre. Ovo je trebalo da doživi neke rasprave, da se raspravi malo o ovome, a ne da dođe direktno u Parlament, bez odbora, bez ikakvih mišljenja, bez ikakvih konsultacija s političkim strankama. Ovo će značiti nešto za Srbiju, ali u negativnom smislu. Zaposliće se nova administracija, odneće nova sredstva, i od toga neće biti ništa.
Šta je sa privatnom imovinom, čiji vlasnici danas postoje? Sve je prodato, uništeno i potrošeno. Sve je potrošeno. Gde su sredstva od "Robnih kuća Beograd", od trećeg operatera? Šta vam je sa Šlafom, koga ste doveli ovde da drži kockarnice? Nalaze utehu u kockanju. Šlaf je ovde živeo, vaš veliki prijatelj, i sponzor, i donator.
Vidite i sami – jade ste napravili Srbiji i trebaće desetine godina da se sve ove nesreće isprave. Da ste nešto mogli da uradite s ravnomernim regionalnim razvojem, uradili biste za ove tri godine. Smanjite malo vaše apetite.
Sve ste uzeli, prigrabili. Cela Vlada je kod vas. Ne znam šta rade drugi ministri, čime se oni bave? Šta radi predsednik Srbije, čime se on bavi? Sve je kod vas, gospodine ministre, vi nas obavestite i kad će struja da poskupi. Ne znam šta Škundrić radi? Kažete da neće struja da poskupi, kažete da stižu krediti. Nedavno ste bili u Americi. Došli ste i rekli – kreću koridori da se rade, pare su obezbeđene, sredstva su obezbeđena. Ništa nije krenulo. Godišnji odmori, dolazi jesen, ode još jedna godina, još jedna građevinska sezona, u ništa.
Gospodo narodni poslanici, dokle ćemo sedeti ovde i slušati obećanja, lepe priče i da može svako, kad mu neka marketinška agencija nešto skocka, da kaže – ovo će biti hit? Izađite i recite. Evo, sad spremate promenu Ustava, žulja vas to što je mnogo poslanika, treba da ih smanjite, da proširite malo Vladu, da ostane više sredstava za Vladu, a ne bavite se onim čime treba da se bavite.
Srbija gladuje. Nema para da plati struju. Sirotinje je svakim danom sve više i više. Poljoprivreda uništena, selo potpuno uništeno, razbijeno. Nema gde da se proda.
Vaša genijalna ideja o jednostranom poštovanju sporazuma sa EU pokazala je rezultate, sada vidimo gde smo, šta smo i ko smo.
Prema tome, ovo je još jedna bajka, da se zamajava narod, i nova bajka, to je promena Ustava, smanjenje broja poslanika itd. Što se ne uhvatite u koštac? Obećali ste ovde gospodi iz Vojvodine Statut Vojvodine. Ne smete...
(Predsednik: Vreme.)
... želite da kažete Srbiji – evo, i vi ste regionalni centri. Regionalni, ali bez ijednog dinara, bez ičega. Srbija će biti u bedi, u nesreći, u velikim problemima, s još glomaznijom i većom ...

Imam i dopunsko vreme naše grupe, koje ću iskoristiti da bih dao određene odgovore.

Meni je malo nezgodno da sada ministru kažem – nemoj da lažeš, ali šta ću, reći ću drugo – vi, gospodine ministre, ne znate ništa. To mogu da mu kažem. Kako je moguće da bude….

Ovde su vrlo teške optužbe. Kako je moguće da se raspiše međunarodni tender za koncesiju bez projektne dokumentacije? Da li to vi, genije, najveći stručnjaku za finansije, znate? Da se jave najveće svetske firme i da tender ima 22 hiljade strana, kako je moguće bez dokumentacije? Hoćete li mi to reći, baš me interesuje, vi ste stručnjak za sve, pa vidim da ste i u NIP-u veliki stručnjak? Kako može jedan ''Vinči'', jedan ''Bjuik'' da se javi tek tako, ako nema dokumentacije?
Vi ne znate, prvo, koji projekti postoje – idejni projekti, generalni projekat, izvođački projekat. Izvođački projekti se rade kada se dobije posao. Znači, nema izvođačkog, koji je obaveza onoga ko izvodi radove da ga uradi, a reviziona komisija da to prihvati.
Druga stvar, projekti za određene putne pravce ne postoje zato što ste sto puta preskočili da platite za projektnu dokumentaciju i eksproprijaciju. Dao sam avans kao ministar za ovo što se sada slikate dole, prema makedonskoj granici, ali s Albancima nije postignut sporazum, otišlo je na sud, zato što nismo imali para za eksproprijaciju, a vi ni ove godine niste to obezbedili.
Preduzeće za puteve ima gubitke, i to je tačno, ali znate dobro da ste, kada je Direkcija, kao budžetski korisnik, registrovana u javno preduzeće, u Srpskom parlamentu dali obećanje da ćete u roku od tri meseca taj gubitak od 10,2 milijarde pokriti. Slagali ste, niste to uradili do današnjeg dana. Na to se već šesta godina plaćaju kamate, gospodine ministre.
Sećate se kada je MMF rekao da smo preinvestirali i da će se raskinuti ugovor, da se odbije pet milijardi. Došli ste na Vladu i zamolili da se od putara odbije pet milijardi izvedenih radova, da se ne bi delilo na sva ministarstva, što je Vlada prihvatila, a u narednoj budžetskoj godini ćete to vratiti u budžet i planirali ste da se vrati tih pet milijardi. Slagali ste. Do danas nije vraćeno.
Iz NIP-a ste dali nalog i prihvatili da se radi; nestalo je para u NIP-u, šest milijardi, rekli ste direktoru ''Puteva'' da se ne fakturiše, jer su putari morali da plate PDV da podignu kredit. Naravno, putari su prihvatili da prebacite u narednu budžetsku godinu, da iz NIP-a platite šest milijardi. Slagali ste, do danas niste platili. To je ukupno preko 20 i nešto milijardi, na šta su putari godinama plaćali kamate i došli u situaciju gde su došli.
Tačno je da sam ja, kada sam predao dužnost, ovde u Parlamentu ratifikovao naknadu ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Iliću.)
... 340 minuta... (Isključen mikrofon.)

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, vidim da moram da ponovim priču koju sam pre neki dan pričao. Mislim da je ona potpuno jasna, ali neki poslanici neće da shvate realnost, nego sada svi pričaju svoju priču. Ponavljam, kada je preduzeće za puteve prešlo u svoju organizaciju došao je dug iz Direkcije od 10,2 milijarde. Pre toga su sva preduzeća za puteve, uzmimo samo „Mostogradnju“, bila društvena preduzeća; morali su da rade ako im Vlada naloži, direktori bi bili smenjeni, ljudi su radili poslove, a nisu plaćani.
Gospodo narodni poslanici, slušam ove diskusije, samo ono parče puta do Feketića plaćeno je tri milijarde, uz blokadu preduzeća za puteve, a rađeno je 1992 - 1993, u onim inflatornim godinama; to je posao koji je vredeo par miliona, a ispao je dug od trideset miliona evra. Advokati, sudije, svi su bili u nekoj sprezi. To se odigralo van Vlade, jednog jutra je stigla blokada, jer naš pravobranilac nije reagovao. Jednostavno, i on je učestvovao u tome, pa je zbog toga bio smenjen. Prema tome, samo tri milijarde na jednom poslu nije plaćeno preko 10 - 12 godina.
Sada su ta preduzeća privatna i sada su privatnici koji su ih kupili izneli račune. Tada je i ministar finansija prilikom privatizacije preduzeća obećao – kada se preduzeća privatizuju od tog novca će biti razduženi dugovi putara koji su se godinama provlačili. Znači, 10,2 milijarde je preneto, to znaju i Dinkić i Mirko Marjanović, iz prethodnih vlada; šest milijardi iz NIP-a, nije bilo para da se isplati. Rečeno je, u narednoj budžetskoj godini. Do današnjeg dana nije ništa isplaćeno, a radovi su izvedeni. Putari su izveli radove, na kraju kalendarske godine u rebalansu nije bilo para da se to plati. Rečeno je da će kroz rebalans da se obezbede sredstva. Rečeno je da će od „Mobtela“ to da se nadoknadi. Nije nadoknađeno i dug je ostao.
„Putevi“ su dobijali naloge i Upravni odbor je po direktivi Vlade to prihvatao, jer je u Upravnom odboru bio isti odnos kao u Vladi. Pet milijardi su probijene investicije i MMF je uložio protest da neće da poštuje ugovor ako se ne umanje investicije u Srbiji. To je bilo u novembru mesecu, krajem kalendarske godine.
Ministar Dinkić je predložio da svim ministarstvima ne umanjuju pomalo, već da svih pet milijardi zakinu putarima, a da se u narednoj godini u budžet vrati pet milijardi. Ušlo je u budžet za narednu godinu, promenila se vlada, bili su izbori, Cvetković je postao ministar finansija i rekao da on to neće da plati, mada je bilo usvojeno u budžetu, i u rebalansu je to izbačeno i tih pet milijardi nije plaćeno. „Kamatilo“ se, gomilalo se...
Pored toga, za klizišta koja su došla iznenada bilo je naloga u vrednosti od tri milijarde, i rečeno je da će se uzeti kredit da se te tri milijarde izmire. Putari su morali, po nalogu policije i inspekcijskih službi, da to urade. Uradili su ljudi pošteno, podnet je zahtev za jedan međunarodni kredit da to pokrije (mislim da je kredit stigao, još nije ratifikovan), da se to plati. U vrednosti od tri milijarde su bili posebni nalozi policije i razni drugi nalozi, što se tiče odrona koji su bili u toku godine, poplava itd. Uzmimo samo opštinu Osečina, odneto je šest mostova u jednoj poplavi. Odsečena su sela i, naravno, dat je nalog da se to uradi.
Prema tome, slobodno vi kontrolišite, ali ponavljam, tačno je da je bilo problema. Ne znam kako je bilo 2004, 2005. godine. Ne želim da učestvujem u onim poslovima koji su tada rađeni, asfaltiralo se, miniralo, dizane su mašine u vazduh itd., tu je bilo svega. Ponavljam, mi smo uveli red, ali Vlada nije imala sredstva da izmiri obaveze koje je stekla po nalozima i programu koji je dat putarima. Ovo je sve usvajano na Vladi, na Upravnom odboru i ljudi su dobijali naloge i radili poslove.
Oni su sada došli u tešku situaciju, „Jugopetrolu“ duguju 1,5 milijardi. Poslovanje „Jugopetrola“ dovedeno je u pitanje i mora da se plati dug. Naravno, sada su to privatne firme. Mene čudi da u privatizaciji... Pošto su vlasnici firmi učestvovali kao putari pre toga u nekim poslovima, bilo je dogovoreno da će to biti prebijeno, razduženo.
Međutim, to nije urađeno do današnjeg dana. Danas su to privatne firme, uz pretnju da će utužiti, i napravilo se ovo što se napravilo, da dugovi moraju da se vrate i da se plate.
Pazite, kakvi su bili tenderi? Putari imaju svoju tendersku komisiju koja je određena, a koju imenuje Upravni odbor. Ko su bili predsednici Upravnog odbora, to se može videti. Zašto nije izlazilo na tendere? Neka odgovara onaj ko je dozvoljavao u tom periodu da nema tendera, da nema papira i da se radi na jedan nekorektan način.
Prema tome, gospodo, zašto mi ovde sada raspravljamo ko je kriv itd. Predložio bih da se formira jedna anketna komisija, da ispita sve to, ali od 1995. ili 1990. godine, pa da se vratimo unazad. Nije korektno što se sada traži da se ispituju neke poslednje godine. Dajte da vidimo šta je pre bilo. Zašto se preskače period 2000 - 2004. godina? Kada je vođena istraga o naplati putarine, naloženo da se taj period ne ispituje i nije ispitan. Mislim da su tada bili najveći problemi, ali niko nije dao da se u taj period uđe. Meni su ljudi iz policije rekli – imamo nalog za period 2004 - 2008. godina, pa je ispalo sve u redu. Hajde da spustimo malo do 2000. godine, pa da vidimo šta se tada radilo i šta se sve događalo u putnoj privredi.
Meni je jako ružno ako neko nešto uradi korektno i sve to bude čisto kao sunce... Mislim da sada određene službe mogu to da pregledaju, mislim da ste, gospodine Mrkonjiću, to i gledali i da tu nije bilo nikakvih problema. Putari su uradili poslove za koje su dobijali naloge. Od koga god da su dobijali, da li od policije, od javnog preduzeća, od Vlade, od bilo koga, oni su sve uradili kako valja.
Ponavljam, jednom dugovi moraju da se raščiste. Dugovi su postojali. Uzmimo samo Feketić – šest milijardi, a da ne pričam koliko je bilo sudskih rešenja, samo stižu i blokade se vrše. To je moralo sve da se plati. Niko nije mogao da ne plati.
Vidim da sada neki optužuju nas zbog toga što smo dali kvorum da se ovo pitanje razreši. Ovde su u pitanju putari, koji rade i po kiši, i po snegu i po ledu i koji su ovo čestito zaradili. Direktor „Puteva“ je dobio prijavu zato što je poslušao onaj predlog iz Vlade, iz Ministarstva finansija, da se prebaci u narednu godinu, pa je ispalo da su asfaltirali u januaru i februaru. To je stvarno nelogično. Ti radovi su urađeni u jesen, ali putari nisu imali pare da plate PDV ako fakturišu, već su zamoljeni da od Nove godine počnu da puštaju naloge i da će im biti plaćeni. To je rekao ministar finansija Mlađan Dinkić. Oni su ispostavili račune i do dana današnjeg im nisu plaćeni.
Moramo to da platimo, Vlada je preuzela obavezu da se ti računi izmire. Ispada da je neko u januaru šišao travu ili da je u januaru radio neke radove koji su predviđeni za jesen, ali tako je dogovoreno i tako je bilo urađeno. Sada čovek krivično odgovara zato što je falš dokumentaciju dao u jednoj godini, a nalog je pustio u narednoj godini. Prema tome, to stvarno nije korektno.
Ako ima nekih sumnji, ako ima nekih problema, za to sam da se sve to ispita i proveri i da se vidi o čemu se, zapravo, radi. Ponavljam, putarske firme su najkorektnije uradile posao i otišle pod led i sve su sada blokirane. Mislim da nema nijedne da nema blokadu. „Mostogradnja“ je ovakvim poslovima potpuno razorena i uništena, a bila je vodeća firma. Nijedno naše preduzeće na međunarodnom tenderu nije moglo da dobije posao, jer nisu mogli da učestvuju, već su morali da dolaze kod stranih firmi kao podizvođači, jer nisu bili kreditno sposobni da prihvate kreditne linije i da uđu u tender zato što su firme bile u blokadi.
Ovo je spas putne privrede, kroz ove kredite. Ko ih je sticao, možemo ispitivati, možemo proveravati, ali, ponavljam, niko nije kriv ako se dogode danas odroni. Vidite koliko je samo odron kod manastira Studenica koštao; došao je odjednom, krenulo je brdo, poravnalo sve, pregradilo reku, počelo da pravi veštačko jezero, da poplavi posle čitavu regiju; ljudi su dobili hitno nalog i do danas se taj odron sanira, maltene, tri godine. Mehanizacija, stručnjaci su nemoćni da se brdo zaustavi. Mislim da se to sada konačno privodi kraju.
Uzmimo samo put kod Umke; da li verujete, od tolikih klizišta, na primer, debljina asfalta je oko šest metara pored savske obale, jer se svake godine nadograđuje, dodaje, radi? Policija daje nalog kad vidi da je put potonuo. Oni odmah nalože prvoj putarskoj firmi da obavi taj posao. To su specijalni nalozi, za koje se ne može predvideti da će ih biti u nekoj godini.
Niko nije kriv ako se pokrenu klizišta. Hiljade kuća je napravljeno u Srbiji, jer su klizišta odnela, i stotine kilometara puteva.
Sećam se, u kopaoničkom kraju, u bruskoj opštini, u opštini Blace, desetine kilometara je odnelo klizište, to je sve moralo da se izgradi, uradi.
Počeli ste priču sa Starom planinom, otvorili ste skijalište, gospodo. Ljudi su krenuli na Staru planinu, nastala su klizišta, nastali su problemi. Sve je to trebalo sanirati, dovesti u red da bi saobraćaj mogao da se uspostavi.
Prema tome, nisu ljudi u putnoj privredi krivi. Hoćete da gradite turističke centre tamo gde nema puta i izazovete klizišta, izazovete odrone, napravite niz problema.
Sećam se da je u novopazarskoj opštini dozvoljena gradnja, date su dozvole da se prave kuće, minirana brda, i otišli su putevi, napravljena je milionska šteta. Dati su nalozi da se to uradi.
Prema tome, gospodo, nisam projektovao most Beška, ali je počeo da tone stub, prvi stub od Beograda, i sanira se svake godine, ulažu se milioni u sanaciju i ne može nikako da se reši, dok se to konačno ne završi.
Prema tome, ima niz poslova koji se ne mogu predvideti. Ne postoji stručnjak koji to može predvideti. Na ovakav način su uništene građevinske firme. Posle bombardovanja su dobili naloge da rade, da grade itd. Mnogi su otišli u stečaj i do danas im nisu plaćeni računi. Država je imala obavezu da izmiri dugove prema njima, kao i prema putarima. Vi znate, kada su pali mostovi, videli ste kada je Novi Sad bio blokiran, moralo je da se radi. I u tom periodu su se radili mostovi.
Neko je postavio pitanje zašto neki krediti koji su ratifikovani u parlamentu nisu realizovani, zašto nije počela gradnja. Tačno je da banke intervenišu, prvenstveno Svetska banka, Evropska investiciona banka i ostali, zato što se sredstva ne troše, a država izmiruje obaveze prema tim kreditima koji su ratifikovani u parlamentu. Ne može da se realizuje zbog toga što država nije imala pare za eksproprijaciju, nije imala pare za projektnu dokumentaciju. Kada dobijete kredit morate sami da radite eksproprijaciju i projektnu dokumentaciju.
Mislim da do danas nije završen projekat Grdeličke klisure, tunela. Možemo da obezbedimo sredstva za izgradnju, ali moramo sami da odradimo ostali deo poslova, a mi nemamo pare, gospodo. Neko je dao nalog, biće iz NIP-a para. Kao što se i sada priča, i gospodinu Mrkonjiću su obećali iz NIP-a silna sredstva, pa je rekao – radiće koridore. On čovek krene da radi. Zašto stane? Ne uplate se sredstva. Putari ne mogu da rade, i oni su se sada opametili i neće, nemaju više od čega; došli su u ćošak i ne mogu više da rade, finansijski ne mogu da izdrže. Zato im treba jedna finansijska injekcija preko ovih kreditnih linija.
Prema tome, godinama se radilo, davani su nalozi, sve vlade su to prihvatile, svi ministri finansija su davali obećanja i nisu ispunjavali. Kada dođe budžetska godina, znate kako je bilo prošle godine – dođu ovi i traže da bi glasali, oni traže; kaže – gde ćemo da otkinemo, otkini tamo putarima, pošto su oni bili veliki potrošači određenih sredstava itd. Tu se zakinu poslovi. Međutim, ljudi dobiju posao na tenderu i urade. Kako može na kraju budžetske godine da se ukine pet milijardi, a svi su radovi bili izvedeni? Šta treba da kažemo? Od januara ćemo vam platiti, i slažemo ih i pet godina im ne platimo. Oni povukli kredite od banaka i plaćaju te kredite dodatnim sredstvima, i ne mogu da primaju plate.
Molim vas da ne pričamo sada jednu priču, koja je možda popularna – neko je pokrao pare. Ako je neko uzeo jedan dinar, neka neko kaže tamo, pa taj neko neka odgovara. Ponavljam, ovo su stečene obaveze koje su mnoge vlade... ja znam pet vlada unazad koje su sticale obaveze, a nisu ih ispunjavale; davale su naloge i insistirale da se određeni poslovi rade i oni su rađeni. Zato smo išli na koncesiju, jer smo znali da nema para i da ne možemo da pratimo.
Grci su obećali sto miliona za makedonsku granicu, za Koridor 10. Obećali, i već deset godina stalno donosili na vladi, a nikad nisu uplatili dinar, jedan jedini evro nisu uplatili, a rekli su – sto miliona evra imate, računajte i slobodno uđite u posao. Mi smo ušli u posao. Kada je početa makedonska granica, kada smo sklopili taj ugovor, krenuli, dali avans, nismo imali (ne znam da li je gospodin Mrkonjić isplatio) da platimo eksproprijaciju i zato su radovi stali. NIP je obećao sredstva i do današnjeg dana nije plaćena eksproprijacija. Albanci koji žive dole stavili su sudsku zabranu i nismo mogli da uradimo posao.
Svuda se to ponavljalo. Sada je trebalo da počne posao Ub - Obrenovac, ali nije bilo para da se plati eksproprijacija. Zato nije rađen Koridor 10, jer Srbija nije imala sopstvena sredstva za svoj deo koji je obećala i bila obavezna, kada smo dobijali kredit i kreditne linije, da to ispuni.
Zašto nije počeo da se radi most Gazela? Zato što država Srbija i grad Beograd nisu izdvojili sredstva da se plati onaj deo koji smo bili obavezni, a to je projektna dokumentacija, konstrukcija Savske ulice, prilagođavanje da prihvati saobraćaj i sve ostalo. Do danas taj kredit stoji i čeka, „kiseli se“, dok država ne obezbedi sredstva. Slično je i sa Pančevačkim mostom.
Molim vas da se u putnoj privredi promeni politika, da ministarka finansija dozvoli da se radi toliko koliko ima para i da budemo realni, a ne preterano ambiciozni, da izlazimo sa projektima a znamo i sami da ne možemo da ih realizujemo.
Vi znate da je Temerinska petlja koštala pedeset miliona evra, da će da košta. Vi znate da je za most Beška uzeta kreditna linija, jer nismo mogli da pratimo sa našim sredstvima sanaciju drugog dela, pa smo morali kreditnom linijom i za ovaj most koji se koristi da povučemo kredite da bismo sanirali.
Srbija iz NIP-a, i zato sam se bunio gde su pare od „Mobtela“, Robnih kuća i trećeg operatera, nije mogla da prati investicije po kreditnim linijama koje smo dobijali spolja. Do dana današnjeg to je tako. Prenosila je dug sa vlade na vladu, sa vlade na vladu. Ako neki ministar i „očeše“, da izvinite, neki dinar, pa se malo ublaži dug, čim malo popusti i prihvati stavove Vlade, oni svi - prolongirajmo, i to dođe sledećem ministru kao štafetna palica.
Zato je došlo vreme da se to plati. Ovo je obaveza koja je postignuta radom. Ako nešto nije bilo u redu u nekom periodu, recite tačno u kom periodu, ko je obavljao dužnost i neka se sprovedu određene istražne radnje da se to ispita. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo bih želeo jednu stvar da istaknem, što svi mi ovde zaboravljamo. Godinama se u putnu privredu izuzetno malo ulaže, a mora da se radi puno, zbog održavanja same infrastrukture.
Pogledajte koliko je ove godine ukupno uloženo u izgradnju puteva. Videli ste, to je najminimalnije što postoji. Da li verujete da sva sredstva koja se ulažu u putnu privredu – i budžetska, i sredstva iz NIP-a i naplata putarine – nisu dovoljna samo za održavanje puteva? U svetu postoje standardi za održavanje puteva po kilometru. Kod nas se za održavanje ulaže šest puta manje nego u Evropi.
Prema tome, mi hoćemo da napravimo puteve bez dinara, i slažemo tamo resornog ministra – hajde da izađemo na otvaranje, dobićete za koridore, obećaj rad, sve (evo, i sada se to događa), i ništa se ne plaća. Onda se svi sklone, ministar ostane na cedilu i ne može da plati.
Ove velike investicije idu preko Vlade, a Javno preduzeće „Putevi“ preko Upravnog odbora upravlja svojim prihodima i onim što je u budžetu predviđeno. Znači, oni imaju upravni odbor; ne možete vi reći – ministar je dao. Nije ministar dao. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ ima svoj upravni odbor koji usvaja plan, program i dozvoljava naloge i pravda naloge kod Vlade. Vlada ima posebna sredstva koja daje Ministarstvu – kada sam bio ministar bilo je oko dve, dve i po milijarde dinara – za neke poslove, za brdsko-planinska područja, tamo gde treba da se nešto interventno uradi itd.
Mi godinama ne ulažemo u putnu infrastrukturu ni približno onome koliko treba, a hoćemo da uradimo puno. Jedini način da napravimo autoputeve bila je koncesija. Onaj ko je porušio koncesiju ne misli dobro Srbiji. To je bio najbolji ugovor, garantovano. Neka mi neko dokaže da tu nešto nije bilo u redu. Sada po takvom ugovoru autoput radi Republika Srpska, radi Crna Gora do granice sa Srbijom; Hrvatska je sve autoputeve izgradila koncesijom.
Kod nas to ne može da zaživi. Kod nas se kaže – mi imamo para, evo, kada prodamo „Mobtel“, kada prodamo Robne kuće, kada prodamo trećeg operatera... To je sve pojela maca, na kraju ostanete na cedilu. To će se i sada dogoditi.
Albanija pravi 300 km, gospodo, autoputeva i na jesen će završiti. Zašto Evropa insistira da se spoji ovaj deo prema Makedoniji? Da povežu to sve lepo preko Bujanovca, a mi naivni, kažemo – idemo tamo. Naravno, mi smo evropejci, svi smo tu. A mi ćemo da gazimo blato, nemamo gde da priđemo. U opštini Kuršumlija 17 sela nema nijednog stanovnika zbog loše putne infrastrukture, ne mogu ljudi da dođu kući.
Vi se sećate kakvi su bili pojedini krajevi... Mi smo napravili žičaru na Staroj planini. Kako doći tamo, gospodo? Žičarica košta. Jedan dečko, koji voli to da pravi i gradi, napravio je, ali treba doći. Znate li koliko košta put da bi se došlo gore? Pola milijarde evra. Kako doći na Staru planinu? Kako autobuse zimi izvesti, kako ih spustiti dole, turiste?
Prema tome, nemojmo da pričamo prazne priče. U puteve se nije ulagalo ništa. Ni sada se ne ulaže. Gledam ministra koga muče, cede ga ko zmija žabu, i tačno znam tu poziciju, kada svi kažu – biće iz NIP-a, obećano, sve su pare spremne. I, šta će da bude? Ništa, gospodo. Čovek izađe, napravi projekte, odveze mašine, pusti radove, svi dođu, uslikaju se, a posle – nema para. Iako putari rade, oni rade džaba, pa se ne plati. Molim vas da se ta praksa prekine.
Tačno je da dobijamo kreditne linije, ali nemamo naše učešće da bismo mogli da koristimo kreditne linije. Ono što mi treba da damo, to godinama nemamo. Ponavljam još nešto – od privatizacije su tolike pare potrošene, a nije izgrađena putna infrastruktura, nisu urađeni koridori, nisu urađeni autoputevi. To je veliki greh ove Srbije.
Tražite tamo gde su pare potrošene. Šta se u NIP-u događalo? Nemojte juriti gole putare, koji nemaju ni za vodu. Znate da je „Mostogradnji“ voda godinama bila isključena. Nemaju dinara.
Prema tome, u ovoj godini, poštovani prijatelji, skoro četiri milijarde kreditnih linija je uzeto za Srbiju. Saberite sve kredite – četiri milijarde evra. Jesmo li dobili kilometar puta? Nismo. Gde su tri milijarde, gde će da odu? Jelašić radi šta hoće, Narodna banka. Kad nam je Narodna banka ovde u parlamentu podnela izveštaj? Nikad. Da li će nam podneti? Baš ih briga. Oni su država u državi. Deset godina drže taj... Pa, molim vas, kako je moguće da kreditna linija…
Znate, kažete, za stabilnost dinara. Pa, jesmo li čuli ministra Dinkića kad je rekao da će deo sredstava otići u privredu? U koju privredu? Ko će dobiti? Kako će dobiti? Forsirate uvoznički lobi veštačkim održavanjem dinara. Kolika je vrednost dinara? To su pitanja na koja niko nikada ovde nije dao odgovor.
Zato vam i kažem – ima mnogo problema u putnoj privredi, malo izdvajamo para, minimalno. Mislim, Mrkonjiću, hiljadu i ne znam koliko beše, 1.600 evra po kilometru…
(Predsednik: Vreme.)
… u Evropi se koristi za održavanje puteva, a mi izdvajamo možda 300 evra, 100-200 evra po kilometru. Ne možemo da menjamo saobraćajne znake, ne možemo da obeležimo pune linije. Ni za to nema para. Zato vas molim da se svi oni koji su danas u Vladi uozbilje, što se puteva tiče.
U prethodnim vladama putna privreda je bila pastorče Srbije, …
(Predsednik: Zahvaljujem.)
… kao i građevinarstvo, i potpuno je razorena i uništena.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da na ovom pitanju sada ovde neko stiče neke političke poene i da pričamo priču koja nije argumentovana. Želim da iznesem argumente o čemu se zapravo radi i otkud dug u preduzeću „Putevi Srbije“. Od 2000. godine, a možda i ranije, preduzeće „Putevi Srbije“ je donelo dug kao Direkcija, koja je bila budžetski korisnik.
Direkcija za puteve Srbije imala je dug u iznosu od 10,2 milijarde u momentu kada je u srpskom parlamentu ugašena Direkcija i napravljeno JP „Putevi Srbije“. Vlada Republike Srbije bila je dužna da istog dana razduži Direkciju i da sa saldom nula formira JP „Putevi Srbije“.
Međutim, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić dao je obećanje da će u roku od tri meseca to da uradi. Poslanici parlamenta Srbije su to prihvatili i Vlada Republike Srbije je preuzela obavezu da se u roku od tri meseca „Putevima Srbije“ razduži dug od 10,2 milijarde dinara. To je dug od 2000, 2001. godine, ona obnova posle bombardovanja itd.
Samo dug na Feketiću bio je tri milijarde dinara. To je van ove 10,2 milijarde, jer je tada blokiran budžet Republike Srbije i od finansija je pola, a pola od „Puteva Srbije“ skinuto sa računa u blokadi koja je usledila. Smenjen je pravobranilac koji je štitio interese, jer nije obavestio Vladu da je postupak u toku. Tada smo platili jedan put koji ne vredi ni deseti deo, sa kamatama koje su bile u onim inflatornim godinama tri milijarde, i oštetili „Puteve“, oštetili budžet Republike Srbije.
Prema tome, ministar finansija već pet godina nije razdužio Direkciju, koja je bila budžetski korisnik. Putari su imali mogućnost da od budžetskih korisnika odmah naplate blokadom budžeta, međutim, u javnom preduzeću oni su morali da plaćaju kamate pet godina na 10,2 milijarde.
Mlađan Dinkić je to uradio i zbog toga je trebalo, po svim zakonima, krivično da odgovara. On je dalje prošao i to je otišlo tako kako je otišlo, do dana današnjeg. Sledeći ministar finansija, Mirko Cvetković, u ovom parlamentu i na Odboru za saobraćaj i veze dao je obećanje da će on u roku od mesec dana uzeti kredit, pre dve godine, i ovaj sada kredit koji se pojavljuje i razdužiti taj dug od prelaska Direkcije za puteve u JP „Putevi Srbije“. Međutim ...
(Predsedavajuća: Tri minuta, vreme za repliku je završeno.)
Ne replika, iskoristiću sada i ovaj stranački deo.

Evo, Nikolić mi ustupa preko reda.

Šta se dogodilo dalje? Stizala su sudska rešenja vezano za raznorazne radove, i to sve ima u finansijama, i naplaćivalo se. Sve su „Putevi“ podneli. Međutim, 2006. godine, MMF je doneo odluku da raskine ugovor sa Republikom Srbijom zato što smo preinvestirali program koji je po tom ugovoru bio predviđen. Tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić zamolio je Vladu da prihvati da se investicije smanje za pet milijardi da bismo ostali u okvirima MMF-a i da bismo ugovor koji je bio u toku realizovali do kraja, jer nismo mogli dobiti kredite ako se taj ugovor prekine u tom periodu.
Mi smo na Vladi tada prihvatili... Rečeno je da će tih pet milijardi u narednoj budžetskoj godini da se vrati „Putevima Srbije“, a da se sa „Puteva Srbije“ „skine“ pet milijardi za investicije, za radove koji su već bili izvedeni.
Tadašnja vlada donela je odluku, na predlog ministra finansija Mlađana Dinkića, i ušlo je u budžet za narednu godinu da se pet milijardi vrati „Putevima Srbije“.
Međutim, došlo je do izbora. Sledeći ministar finansija, Mirko Cvetković, odbio je da vrati pet milijardi i rekao je da to njega više ne interesuje, tako da su putari dobili još pet milijardi, počele su kamate da stižu i zato se ovaj dug gomilao.
U istoj budžetskoj godini NIP je preinvestiran, nestalo je para u NIP-u i rečeno je da se šest milijardi, predviđenih za putnu privredu, prebaci u narednu godinu za NIP i da će to da se plati, što do danas nije urađeno. To je taj dug putarima Srbije. Imali smo 11 milijardi – pet od MMF-a i šest milijardi koje NIP nije nikad platio, i tu su počele kamate, to su neplaćeni računi.
To je jedna neodgovornost Vlade Srbije. Rečeno je da će od privatizacije preduzeća taj dug putarskih firmi da se nadoknadi i vrati. Privatizacija putarskih firmi je završena, tadašnji ministar Cvetković, kao ni ministar Dinkić, nije ispunio svoje obećanje.
Postoji zaključak u ovoj Skupštini Republike Srbije o tome i postoji krivična prijava protiv direktora „Puteva Srbije“ zbog toga, zbog ovih šest milijardi. Zašto? Zato što je, kao, radove iz jedne godine falš dokumentacijom prebacio u narednu godinu. To su mu, u stvari, Vlada Republike Srbije i finansije naložili da uradi tako, za šta je dobio krivičnu prijavu i treba krivično da odgovara.
Prema tome, Vlada Republike Srbije, i ova i prethodna, prema „Putevima Srbije“ se maćehinski ponašala. Nisu izmirivali obaveze i došlo je vreme da putari ne mogu više da izdrže. Svi su bankrotirali i ne mogu da rade, nemaju ljudi, isključuju im struju, „Mostogradnji“ je isključena i voda, zato što Vlada Republike Srbije, jedna, druga, treća, od 2000. godine nikada nije ispunjavala obaveze.
Svi kažu – hajde da radimo. I sada se ovo radi na veresiju, gospođo ministarka finansija. Sad se duguje putarina i za ovaj rad. Svi kažu – počinje autoput, odu, slikaju se, počnu autoput, a šta će posle Mrkonjić da radi u toj priči? Obećali su mu, a ako ga „izrade“, ne daju mu, kuda će on pred putare? Tako sam se i ja nalazio u sličnoj situaciji; Vlada donese zahtev, i ministar moli putare da prebace dug, da prihvate dug i sada neko pita – zašto su dugovi? Upravni odbor, kao višestranačko telo (uvek se odnos u Vladi prenosi na Upravni odbor), uvek je to prihvatao jednoglasno i to je išlo u proceduru. Nikad se ništa ne plaća, samo se duguje. To je tako i prema ostalim preduzećima, to je jedna politika koja mora da se prekine, da se stavi tačka i da se uvede red.
Prema tome, putari, ni krivi ni dužni, plaćaju kamate. Ko će da im plati kamate? To su ovi dugovi o kojima je gospodin Jovanović govorio. Prema tome, gospodo, mi moramo... zato smo podržali te ljude koji su, ni krivi ni dužni, radeći svoj posao (i PZP Beograd, PZP Niš, „Putevi“ Užice) došli u jednu od najtežih situacija, jer nemaju danas hleb da jedu, a hoće da rade. Stalno su bili zaključci Vlade, donosile su se odluke u parlamentu, u budžetu, te budžete je donosio srpski parlament; niko nije pitao zašto ministar finansija ne prihvata ono što je u budžet ubačeno i zašto je pet milijardi, koje su bile u budžetu Republike Srbije, stopirano i nije nikada, do danas, uplaćeno „Putevima Srbije“.
Prema tome, predlažem da se ovde formira anketni odbor, da se sve to potvrdi, a ne da se sada ovde pravimo ludi, da ljudima ne plaćamo. Oni su čestito i pošteno odradili svoj posao, po svim tehničkim propisima i normama, i u skladu sa zakonom, ali obaveze nisu ispunjene.
Mene jedna druga stvar danas boli – kada su nastala klizišta i odroni (tri milijarde) dat je nalog „Putevima“ od saobraćajne policije da radovi moraju da se izvedu odmah, i niko do danas nije platio. Rečeno je da će naknadno, posle rebalansa budžeta, da se plati. Evo, Mrkonjić je tu, nije plaćeno. Rečeno je da će to nekim kreditom da se pokrije.
Mene sada interesuje zašto od prodaje "Mobtela" – koji je prodat za 1.600.000.000 evra, a rečeno je da se od toga rade koridori i razduže putari – ni dinar do danas nije utrošen u ono što je dogovoreno, a sredstva su potrošena? To je pitanje za tadašnjeg ministra finansija, gospodina Cvetkovića. Zašto od prodaje Robnih kuća, 360.000.000...? Rečeno je, sve što ostane ide u koridore. Do danas nijedan dinar nije prebačen i nisu mogli da plate na koridorima ni za ovlašćenja, ni seljacima zemlja nije mogla da se isplati. Zašto od prodaje trećeg operatera, 300.000.000 evra je potrošeno, do danas nije dinar plasiran tamo gde je dogovoreno? Nema tih para, to je 2.260.000.000 evra, nije uplaćeno. Prema tome, ne može više da se radi na reč. Ne mogu obećanja da se ne ispunjavaju, a to se godinama tako radilo.
Sada se podižu krediti, daju se putarima. Putari toliko duguju „Jugopetrolu“ i bankama; oni žele da ožive „Jugopetrol“, da mu vrate dug putara, a putari neće dobiti ni jedan jedini dinar. Ovo što banke daju, daju tačno u iznosu koji se duguje bankama od strane putarskih firmi.
Ponavljam, ovo je dug koji je pravljen godinama. Svi su gledali kroz prste i prenosili kao štafetu sa vlade na vladu, sa generacije na generaciju, sa parlamenta na parlament. Sada je došlo do kraja i putarske firme više ne mogu fizički da opstanu u čitavoj ovoj priči. Zato smo ih podržali, da se ovo obećanje koje je dato i godinama se provlačilo konačno ispuni i da Srbija izmiri dugove.
Ponavljam, za vreme Vlade od 2000. do 2003-2004. godine zadužene su ove 10,2 milijarde dinara. Isto se prenelo i za vreme naredne vlade, a ovo je tačno peta vlada koja prenosi desetine milijardi, jedni drugima, uz obavezu da će se to izmiriti. Zato vas molim da više ne pričamo priče ovde. Ako hoćemo istinu, dajte da sednemo, postoje zaključci, postoje papiri kako se do ovih dugova došlo i na koji način, ko je napravio i u kom periodu, a nije se platilo.
Mene boli jedno drugo pitanje – zašto ovaj kredit dolazi na ratifikaciju, a onaj od tri milijarde evra nije došao na ratifikaciju ovde? Zašto o tom kreditu od tri milijarde evra nismo nikad raspravljali, kako će se sredstva potrošiti, na koji način i ko će dobiti od tih velikih privrednika? Ovo sada raspravljamo, i raspravljali smo sto puta; i treba svako zaduženje Srbije da dođe u parlament na ratifikaciju, a ne da neki kredit može, a neki ne može.
Kako je mogla Narodna banka Srbije da se zaduži, na svoj predlog, a da to ne bude ratifikovano u srpskom parlamentu? Zašto se pojedini zakoni o zaduženjima donose bez rasprave u parlamentu i bez obrazloženja kako će se ta sredstva trošiti? Jer, dug je dug, isto ćemo i te tri milijarde evra morati da vraćamo, kao što i ovo moramo da vratimo.
Ponavljam, više puta sam postavio pitanje zašto nema nikoga da iznese u javnost gde su sredstva od prodaje „Mobtela“, gde su sredstva od trećeg operatera, gde su sredstva od prodaje Robnih kuća „Beograd“, koja su se nalazila na računu?
Ta sredstva su prebačena kada su raspisani izbori i bila su na računima, bila su operativna sredstva. Sva sredstva su, maltene, potrošena u izbornoj kampanji za poslednje republičke izbore. Odmah posle izbora je rečeno da je kasa prazna, da nema para, da je punjenje budžeta nikakvo. Ponavljam, pre tih izbora ta sredstva su postojala, i jednostavno su se izgubila.
Meni je rečeno, jer sam bio ministar za kapitalne investicije – prodaja „Mobtela“ će omogućiti da tvoje ministarstvo radi koridore, da se plati, da se sve to završi.
Do dana današnjeg jedan metar od tih sredstava nije urađen, a sredstava nema. Odluka je bila da se ta sredstva namenski upotrebe za izradu Koridora 10, međutim, sredstva su potrošena, danas ih nema nigde, da su aktivna.
Prema tome, hteo sam da pomognemo putarima, da održimo tu granu privrede, koja je izuzetno važna za razvoj Srbije, jer su naše firme blokirane i ne mogu da konkurišu ni na jednom tenderu koji je prijavljen u poslednje vreme. Sećate se da je "Mostogradnja" izgubila most kod Beške zato što je bila blokirana i međunarodne banke su odbile da ona učestvuje na tenderu. Stavile su veto i rekle su da mora da se izabere drugoplasirani, a ne prvoplasirana "Mostogradnja", zato što je, maltene, bila pred stečajem. Danas je u istoj situaciji, jer dugovi nisu razduženi.
Jednostavno, mnoge firme koje su mnogo značile za Srbiju su propale i zbog ovih dugova nisu mogle da konkurišu na međunarodnim tenderima (ako ste zaduženi, prezaduženi, na međunarodnom tenderu ne možete učestvovati), već uvek učestvuju kao podizvođači kod nekih stranih firmi.
Te strane firme su počele da grade svoja preduzeća u Srbiji i da potpuno razaraju srpske firme, koje su godinama dobro radile i u zemlji i u inostranstvu.
Izgubili smo status koji smo imali godinama, kao izuzetno dobri izvođači. Na ovakav način su uništene i građevinske firme, uzmimo samo gigante koje smo imali: „Planum“, „Komgrap“, „Ratko Mitrović“, „Rad“ i mnoge druge. Na isti način, jer im se dugovalo, niko im nije plaćao i sve te firme su uvedene u stečaj.
Na ovakav način tadašnje Ministarstvo finansija je uvelo u stečaj i naše banke koje su pratile ova preduzeća i tako su srpske banke, poput „Beobanke“, „Jugobanke“, „Investbanke“, uvedene u stečaj kada je „Sartid“ privatizovan. Ko je to uradio, na koji način? Sada molimo strane banke da podrže naša preduzeća da opstanu u životu i pitamo se pod kojim uslovima se ti krediti daju, što smo čuli od ministarke finansija.
Prema tome, sve ovo neka služi na čast svim ministrima finansija, koji su godinama prenosili, od Bože Đelića pa do današnjeg ministra finansija. Ne znam kakvo je stanje poslednjih godina. Čujem da se nešto popravlja, ali se mnogo manje radi. Manje se radi jer nema para.
Nismo prekršili budžet, nismo prekršili ono što je bilo namenjeno, nikada, ali nam sredstva nisu data po budžetskom zakonu koji je donesen u parlamentu. Zašto nam nisu data? Zato što ministar ne može da sedi i daje obećanja, u finansijama, a da to ne realizuje. Znate da je Dinkić dao hiljadu obećanja (akcije, „Zastava“, zaduženja, finansira „punto“ itd.) a niko ne sme da ga pita – čoveče, šta to radiš sa budžetom?
Tako je on izlazio na konferencije za novinare i tako je govorio godinama – putari će biti razduženi. Imamo sve te zapisnike. Putari će biti razduženi za dva meseca, tri meseca, idućeg meseca. Ljudi su sto puta dolazili na sastanke sa Vladom. Sećam se, kao ministar, sedeo sam sa Cvetkovićem, današnjim premijerom, tadašnjim ministrom finansija; imamo zapisnik sa sastanka gde je dao svoju reč da će za tri meseca, kada je postao ministar finansija, to sve da razduži. Do dana današnjeg nije dat dinar. Sada je čovek premijer i sada daje obećanja da će to da reši i, naravno, rešiće zaduženjem Republike Srbije kod banaka, na taj način će to da se razduži i vrati.
Pitanje je šta je sa šest milijardi u NIP-u koje su bile namenjene za investicije u putnoj privredi, što do danas nije plaćeno? Šta je sa pet milijardi kod MMF-a i šta je sa 10,2 milijarde za koje je Dinkić dao obećanje da će iz privatizacije odmah vratiti putarima i staviti ih na noge?
Stvarno bih voleo da postavim ova pitanja ministrima koji tada nisu ispunili svoja obećanja. Postoje uredni papiri, zašto niko nije pozvao na odgovornost te ljude? Do dana današnjeg niko ni za šta nije odgovarao, a putari su, ponavljam, ni krivi ni dužni, propali, ostajali bez plata, zaduživali se, plaćali ogromne kamate; „Jugopetrol“ su uništavali, pravili su mu probleme, da ne pričam. Mnogi podizvođači širom Srbije su ni krivi ni dužni plaćali ceh jedne neodgovornosti ministara finansija od 2000. godine pa do današnjeg dana.
Gospođo Dragutinović, i vi ste dobili ta zaduženja, kao štafetu, od prethodnog ministra finansija; onaj pre vas je preneo sledećem i stalno se to obećavalo, obećavalo, obećavalo i sada je zapalo da vi kreditom to razdužite. Niste nam odgovorili koliko je u Fondu za privatizaciju, kada ste primili dužnost, bilo para. Niste nam odgovorili, par puta sam vas pitao, šta je sa sredstvima „Mobtela“, da li ste ih primili, kada ste postali ministar, od tadašnjeg ministra Cvetkovića, današnjeg premijera? Gde su sredstva koja su prebačena Kapitalnom fondu Vojvodine za uređenje nasipa, rekonstrukciju Pančevačkog mosta i niz drugih projekata koji ni do danas nisu urađeni?
Prema tome, moramo pokrenuti odgovornost, ali treba da odgovaraju svi u Vladi i da argumentovano razgovaramo, a ne da ljude koji nisu ni krivi ni dužni za ovo stanje kažnjavamo, da im ne plaćamo. Ovaj dug mora da se izmiri, jer je to dug koji su napravili ministri finansija svojim lažima na sednicama Vlade, u parlamentu, na odborima i svim javnim mestima, pred putarima, na stotinama sastanaka koji su do danas bili. Putari su morali to da prihvataju, nisu imali kud. Kažu – ako ne prihvatimo, neće nam dati više posla. Oni jadni, šta će, kažu – hajde.
Sada je rečeno da će se deo dugovanja pretvoriti u neke javne obveznice, da će se to podeliti. Oni, šta će, kud će, moraće i to da prihvate, zaostatak duga koji je van ovog kreditnog zaduživanja.
Mislim, gospodine Mrkonjiću, da sam izneo istinu i da ste i vi to primili ni krivi ni dužni i da danas morate to da razdužujete i da idete na neprijatne sastanke sa putarima, koji traju satima.
Ministar vam da obećanje i kaže – NIP će to regulisati za dva-tri meseca; ovaj će regulisati za mesec dana; evo, konačno je došlo vreme da se to reši.
Biće mi zadovoljstvo da se ovo zbog Srbije reši, da putari budu razduženi, čisti i da mogu da rade normalno, kao sva normalna preduzeća. Hvala vam puno.

Želeo bih da repliciram gospodinu koji je govorio, Jovanoviću, i da ga opomenem da je njegova vlada, u kojoj je bio potpredsednik, prenela sledećoj vladi dug od 10,2 milijarde i tri milijarde koje su na osnovu sudskog spora plaćene za radove, za deo na Feketiću – 13,2 milijarde na koje su išle kamate do danas i koje do dana današnjeg nisu razdužene.
Prema tome, to je dug koji je stečen od 2000. godine pa nadalje, možda i pre, ne znam, ali to je za vreme ministra Đelića prebačeno ministru finansija Dinkiću, koji je prihvatio to da razduži, da ne ponavljam priču. Prema tome, istina mora da se kaže. Vreme je da se već jednom ti ljudi razduže i da vidimo šta je to u ovom slučaju i čiji je dug.
Tačno je da je upravni odbor taj koji upravlja preduzećem. Nije tačno da je Pešović iz Nove Srbije, nikada nije bio član Nove Srbije; niko ko daje direktora nije mogao da ima predsednika. Niti je naš predlog, vidite čiji je. Ali, gospodo, svi koji su danas u vladi, evo, imaju i danas upravni odbor; isti su ljudi ostali iz nekih stranaka koje su i danas u vladajućoj koaliciji, kao i u prethodnoj vladi. Prema tome, uvek su podržavali to prenošenje duga, nikako da se raskusura do kraja. Zašto? Zato što je to Vlada preporučivala, kao što je bilo prethodnih godina.
Došlo je vreme da se polože računi, jer putari više ne mogu da žive, da opstanu, ne mogu da prime platu. Svi su blokirani i svi su u teškoj situaciji. Duguju „Jugopetrolu“ sto miliona evra, tako je u ovom momentu.
U situaciji smo da „Jugopetrol“ ode pod led zbog duga putara i taj se dug prenosi, gospodo, koliko znam, već desetak godina. Mora neko da plati bitumen, naftu; došlo je vreme da se plati to što se uzimalo.
Ne bih želeo više da raspravljam o ovoj temi, da pričam. Ako nekog posebno interesuje ko je odgovoran, sve možemo nabrojati, može se videti u papirima, i to vrlo korektno.
Ali, svi koji sede ovde u parlamentu a bili su u tim vladama ili u upravnim odborima su odgovorni jer su poslušno dizali ruku, gospodo. Kao što ste vi dizali ruku u petak za 63 zakona i 1.500 amandmana u jednom danu, tako su i ti ljudi pre vas to isto radili, dizali ruku i prihvatali i, evo, danas su sve firme otišle pod stečaj i sve ovo što sada dobijaju …

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, mi smo očekivali jako puno od ministra poljoprivrede i od samih zakona koji je trebalo da se usvoje i usvojićete ih sigurno, svih 15 zakona, ovako kako ste naumili, a to je u jednoj objedinjenoj raspravi u načelu.
Da su zakoni loši i neće seljak ništa dobiti, to pokazuje i 700 amandmana koji su priloženi i koji će isto tako proći bez nekih posebnih rasprava, diskusija.
Za deset sati sigurno sve političke opcije ne mogu diskutovati na kvalitetan način o 700 amandmana.
Prema tome, pitanje je sledeće: Šta će seljak dobiti posle ovog seta zakona koji su usvojeni, svih 15 u objedinjenoj raspravi, završena je načelna rasprava za pre podne? To pokazuje jednu neozbiljnost, kako Vlada, kako vladajuća koalicija shvata poljoprivredu.
Šta će seljak dobiti? Da li će traktor biti jeftiniji, kako će da ga kupi, šta će da da u hipoteku? Prošli put sam govorio, danas jedan traktor, recimo "Univerzal", košta 20 ha plodne šumadijske zemlje. Koji to seljak u Šumadiji i Pomoravlju ima 20 ha u komadu, da može da založi za hipoteku?
Kako danas može seljak da kupi, ako je vrednost poljoprivrednih domaćinstava, koja su stvarale generacije, po pet-šest generacija je pravilo jedno domaćinstvo i ono danas vredi, recimo u Dragačevu, u opštini Kosjerić, Požega, 12-15.000 evra, znači, kompletno, domaćinska porodica vredi toliko na tržištu.
Narod se seli, omladina se seli, sela su prazna. I tamo gde ima zdrave hrane, vi, gospodo iz Vlade, danas želite da napravite probleme. Nedavno sam posetio opštinu Kosjerić. Na primer, vi želite da ložite gumu tamo u cementari i da potpuno uništite jedno od najzdravijih područja u Srbiji. Ministar ekologije je dao saglasnost.
Kažu da je to dobro, da postoje filteri, da postoji zaštita, da iz EU dolaze gume i da se pale tamo. Tamo smo imali najzdraviju hranu. Sada vas pitam, kada je to toliko dobro, što ta Evropa daje nama stare gume?
Evo, mi ćemo njima da skupljamo gume besplatno, da im tovarimo i neka oni pale, ako je to toliko dobro, a nije kancerogeno.
Prema tome, mnogo se priča o poljoprivredi, a naš seljak ne dobija ništa. Dobiće zakone, dobiće nove probleme, dobiće zakone za koje su potrebna sredstva. Svi bi mi voleli da seoska domaćinstva budu uređena, da tamo gde se siri, gde se kajmak drži, da budu bele pločice, da budu rashladni uređaji, ali za to treba novac. Seljak je platio ceh ratova, sankcija, velike nezaposlenosti, hranio svoje najbliže u gradu, koji nisu mogli da se prehrane i da prežive i spasao Srbiju. Šta je danas dobio? Ništa.
Zašto ste sredstva u rebalansu i u budžetu smanjili, maltene prepolovili u odnosu na prošlu i prethodne godine? Zašto se dozvoljava da se toliko sredstava uništi? Evo, sada ste od MMF uzeli kredit bez znanja ovog parlamenta – tri milijarde evra.
Pričate da nije ratifikovan ugovor. Nije bilo u parlamentu rasprave kako će se ta sredstva potrošiti. Narodna banka nikome ne polaže račune, radi bukvalno šta hoće, nikome ne prezentira svoje račune o svom poslovanju. Koliko ide za poljoprivredu, šta će dobiti srpsko selo? Srpsko selo se prazni.
Nedavno sam govorio da u opštini Kuršumlija 17 sela nema nijednog stanovnika, u pograničnoj zoni sa Kosovom. Sve škole su zatvorene, nema ni jedan jedini učenik da odlazi u školu.
Prema tome, koja je perspektiva srpskog sela? Evo, Pajtić je uzeo sredstva, sećam se iz prethodnih vlada, za odbrambene nasipe. Da li su izgrađeni u Vojvodini odbrambeni nasipi? Nisu sigurno. Pričamo jednu praznu priču i uvek kada zapne, para nema tamo gde je najpotrebnije, za poljoprivredu.
Želeo bih, pošto pričate o EU danonoćno, dolaze vam neki značajni ljudi iz EU, koja su to naša tržišta za poljoprivredu u EU, u svetu, gde ćemo mi da plasiramo? Čuli smo koliko smo mesa nekada proizvodili, koliko smo imali u tovu tovljenika, a koliko danas imamo. Gde ćemo da plasiramo te naše proizvode kada kupujemo mleko? Srbija uvozi mleko u prahu. Molim vas, to se nikada nije događalo u tolikoj meri. Kako je moguće da srpski seljak preživi, šta će on to da prodaje, gde da prodaje itd?
Znam da ćete praviti skladišta, priča se o tome. Slušao sam Dulićku kad je govorila o velikim hladnjačama. To su napravljene partijske hladnjače, da bi se ljudi učlanili u određenu stranku napravili su hladnjače širom Srbije, koje su danas prazne, većina je prazna.
Evo, neka vam malinari kažu kako su prošli, mogu da naprave šta god hoće, ali je jedna teška situacija. Seljak bere kupinu, malinu, to je naša perspektiva, i pečurku. Nekada se bar na tome dobro zarađivalo, a danas samo da se preživi. Skuplji je berač nego ono što ubere.
Kako preživeti? Kao što je vreća veštačkog đubriva. Rekao sam, ar zemlje, najplodniji u Srbiji, jeste dva džaka veštačkog đubriva. To nikad nije bilo u istoriji Srbije. Zašto nema subvencija za veštačka đubriva? Za zaštitna sredstva? Koliko su poskupela? Koliko su poskupela sada?
Ponavljam, konkretno, kada se usvoje zakoni šta će u Srbiji biti bolje, da li će Srbije krenuti? Vidite i sami, mi nemamo, a nekada smo imali neke emisije za poljoprivredu, sada samo igara i samo ono ko ponudi najmanju ponudu dobiće auto, dobiće kuću, stan, svi se kockaju u Srbiji očekujući da im nešto dođe. Videli su da od rada ništa ne može da se zaradi, a primer je seljak koji najviše radi. Kada bi on pisao prekovremene sate, pa ko bi ga isplatio. Radi od sunca do sunca, kako naš narod kaže, i bori se za opstanak.
Kako će seljak sada kada, gospodine ministre, za jednog studenta u Beogradu ili u Kragujevcu ili već negde, treba četiri ili pet jagnjadi mesečno. Koliko je novca jagnje. Koliko treba prasadi za kriju samo? A da vam ne pričam sada za registraciju kola koliko treba, koliko ste povećali. Kako da se preživi i na koji način? Ponavljam, ljudi su se zagrejali, krenuli, ali videlo se da je to jedna priča od koje nema ništa.
Kakva je infrastruktura na selu? Kada sam bio ministar pljuvali su me danonoćno pojedini koji su danas u Vladi što sam selu Gojna Gora napravio put koji, ne znam, košta toliko i toliko. Ljudi koji nisu mogli traktorima da prilaze do kuće.
Koliko je sada planirano za infrastrukturu na selu? Ništa. Mi smo podigli ta kopaonička sela i gradili tamo puteve i radili asfalt da bi ljudi ostali ili opstali da žive i da se vrati stanovništvo. Pogledajte Divčibare koliko se uložilo u njih, u taj kraj. Krenuli smo. Zašto su sela okolo pusta? Ne može da se dođe. Džaba je. Moraju putevi, mora voda, mora dobra struja, mora telefoni.
Mi naplaćujemo TV pretplatu ljudima u Srbiji koji ne vide ni jedan kanal televizije. Uzmite Erčege, uzmite ivanjički kraj, uzmite golijski kraj, dolaze svakodnevno i žale se, moraju da plaćaju pretplatu, a ne vide ni jedan jedini program RTS-a. Kada sam postavio to pitanje direktoru Televizije, znate li šta mi je odgovorio. Kaže, šta, i onaj mora da plaća za škole i ko nema dete. Baš me briga maltene, što selo određeno ne vidi ni jedan TV program, mora da plaća pretplatu.
Šta će jadan taj tu seljak i šta će ta omladina da traži na selu, i kako da ostane i sa čim da se bavi? Koja je budućnost srpskog sela? Sve ode u gradove.
Da li vi znate da jedna porodica kada dođe u Beograd iz unutrašnjosti košta odmah grad Beograd 100.000 evra. Zašto? Treba im parking, treba im škola, treba im obdanište, treba im dodatna struja, voda, kanalizacija, infrastruktura.
Kada bi se deseti deo toga uložio u selo, sela srpska bi procvetala i narod bi tamo ostao da živi. Sve se ulaže u velike gradove. Zašto? Da biste vi koji ste u koaliciji dobili glasove. Vas ne interesuju područja koja imaju mali broj stanovnika. Da vas interesuju, onda biste razgovarali o Lebanu, o dole tom delu Srbije, o jugu Srbije, o zapadnoj Srbiji. Razgovarali bismo ovde sigurno o Šumadiji.
Koja to privreda radi? Da li znate da južno od Dunava i Save Beograd je samo zadnjih 20 godina izgradio groblje Orlovaču i sada smo počeli da radimo taj autoput. To je dokazano koliko se ulaže u selo. Vidite kako ste iskoristili, pola Šumadije ste pripojili Beogradu da biste uzimali ugalj u Kolubarskom basenu i pravili struju, i da bi se sredstva slivala u grad Beograd, a oni tamo nesrećnici koji žive oko Obrenovca imaju i pepeo, i oko Lazarevca, i prašinu i probleme.
Sela se iseljavaju čitava. Ostaje područje potpuno razoreno i uništeno, bezvodno. Tu seljak ostaje i šta da radi na tom području. Da dobije posao u gradu? Ne može.
Prema tome, ministre, morate malo prošetati kroz Srbiju. Dođite malo dole južno. Znam da vi posećujete neke delove. Dođite negde gde do sada niste bili, u ovim krajevima o kojima sada govorim. Bar vas nisam video, nisam čuo u medijima da ste posetili, da ste našli neko rešenje.
Evo, jedan kolega je govorio o protivgradnoj zaštiti. Ovih dana srpska sela razara grad. Šta ste učinili? Mi se branimo kao u srednjem veku protiv grada, pucamo, a ne može da se puca raketama, nema ih.
Gledam, ti koji štite određena sela imaju po dve, tri, a neki nemaju nijednu raketu. Nije imalo para da se nabavi na vreme. Šta se sada događa? Grad razara, ubija, a seljak ne može da preživi. Zašto nema savremene protivgradne zaštite, kao što je u EU, pričamo da donosimo evropske zakone. Zašto to nismo kod nas?
Vi znate kako Evropa štiti svoje selo od grada i od gradonosnih oblaka. O tome se govorilo iz godine u godinu da će se opredeliti sredstva. Izuzetno su mala sredstva. Može se koristiti avijacija koju imamo. Mogu se koristiti aerodromi koje imamo. U 21. veku moderna Evropa ne zna za grad. Kada je francusko selo ubio grad poslednjih 30 godina? Nikada. Kod nas svake godine. Oni koji daju nalog da ne može da se puca, koji kažu imamo prelete, imaju platu 20.000 evra, 15.000 evra i 10.000 evra. O tome smo pričali u parlamentu.
Kako oni da odvoje neki evrić za to naše jadno i izmučeno selo, zašto oni od tih velikih sredstava koja dobijaju za prelete ne pokušaju sa vama, sa ministrom poljoprivrede, da nađu rešenje? Malo treba. Da li znate da protivgradna zaštita košta kao što grad uništi uzmimo dve opštine u Srbiji da se kupi moderna, savremena oprema. Zna se odakle, od Drine dolaze gradonosni oblaci. Ide se sa njima u presret i o tome se više puta razgovaralo.
Prema tome, gospodine ministre, tresla se gora, rodio se miš, naš narod to lepo kaže tako. Imali smo set od 15 zakona za poljoprivredu, bilo je bombasto, dogodiće se čudo, selo će krenuti, bićemo moderni deo Evrope, naš seljak će imati Švajcarsku u svom selu, ličićemo na švajcarska sela.
Usvojićemo mi te zakone, vaša većina će to izglasati, amandmane ćemo nešto pretandrljati, vidite i sami kako to idemo, nešto ćemo stići možda za ovih 10 sati, a veliki deo nećemo ni pogledati. Pokušali smo iz opozicije kroz ove amandmane da popravimo taj loš zakon. Nažalost, ništa se u selu bitnije dogoditi neće.
Voleo bih da me demantujete praktično, ali slaba vajda verujte. U ovim parlamentima, i saveznom i republičkom, u ovih zadnjih dvadesetak godina slušao setove zakona i setove zakona… (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.), a posle svakog zakona seljaku u Srbiji je sve gore i gore.