Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo ministri, hteo sam da postavim jedno pitanje koje me interesuje – 40 opština u Srbiji, koje su najnerazvijenije, nalazi se u veoma teškoj situaciji. Danima dolaze, i ovde u parlament i u Vladu, a niko neće da ih primi na sastanke, koji su bili zakazivani više puta i otkazivani.
Oni ne mogu da prežive do nove godine. U tim opštinama, koje su se i udružile, 40 najnerazvijenijih opština, treba deca da idu u obdanište, da se greje, da se vodi normalan život, koji se vodi u svim ostalim gradovima. Šta je sa tim opštinama? Šta ste odlučili, da li će dobiti ona transferna sredstva koja su im neophodna za preživljavanje?
Ponavljam, radi se o najsiromašnijim opštinama, koje pokrivaju izuzetno veliki deo teritorije Srbije. Oni danima tu obilaze, dolaze.
Niko ih još nije primio, niko nije dao nijedno obećanje i oni ne znaju o čemu se radi i šta će da rade do kraja godine.
Zamolio bih vas da ministarka finansija odgovori na ovo pitanje i da stvarno definišemo šta će biti sa tim opštinama. S obzirom na to da se u jednom delu opština nalaze i predsednici iz Nove Srbije, da li je to čisto politički da se te opštine totalno ignorišu?
Vidite, kada su došli na sastanak, njih 40, nalog je došao da svi predsednici iz Demokratske stranke napuste salu, oni su se okrenuli i otišli kući. Sada nas interesuje da li ovi drugi treba da se bore za nešto što im sleduje i bez čega ne mogu da dočekaju novu godinu, ili ne?
Jedno pitanje za ministra policije gospodina Dačića. Ovih dana se u privatnim novinama jednog našeg političara provlači neka informacija - nezvanično iz MUP-a naš izvor saznaje itd. Da li je MUP neka tajna organizacija da treba neko takoreći nezvanično da daje informacije ili da ''cure''?
Ako nešto, gospodine ministre, ima da nije u redu, zna se način i put kako se to proverava. Ali jako mi smeta, kao čoveku, kad svaki čas, malo-malo, ako zakačim Đilasa ili nekoga u razgovoru, odmah me sutradan „Pres“ prekrije nekim pričama.
Postavljam konkretno pitanje – šta je sa tim nesrećnim švedskim vagonima? Kakve ja, kao ministar, imam veze s nekim vagonima? Šta je s tim direktorom…?

Gospođo ministarka, došlo je njih 40. U sali ih je ostalo 13, ostali su dobili nalog da se vrate i vratili su se. Primio ih je neki peti sekretar tamo, a bio je zakazan sastanak sa vama i sa premijerom Cvetkovićem.
Pazite, oni su pozvani na sastanak sa premijerom Cvetkovićem. Ljudi su došli, neko je rekao - morate da idete kući, i jedna grupa je otišla kući. Ostalo je njih 13 i umesto premijera Cvetkovića, koji je obećao da će doći, primio ih je neki podsekretar tamo i rekao im da dođu neki sledeći dan.
Drago mi je da brinete o njima i drago mi je da ćete opredeliti sredstva, jer to je neophodno da te opštine prežive.

Razumem ja vas, gospodine ministre, ali sam svojevremeno, kao ministar, koji uopšte nije bio obavešten o toj nabavci, tražio tada od MUP saopštenje da mi daju zvanično papir o čemu se radi. Oni su mi rekli da je sve u redu i da je Ministarstvo finansija vodilo ceo posao. Samo vas molim da uvek u javnost izađete korektno, a ne ovako. Jer, tu je izjavu dao gradonačelnik Beograda gospodin Dragan Đilas, i ona ima neku svoju težinu u javnosti i novinari je prate i komentarišu.
Još bih vas jedno zamolio. Bilo mi je jako teško, gospodine ministre, kada posle mog povređivanja do koga je došlo niko iz MUP, mada su došli, nije izveo nikakvu istražnu radnju, nisu uzeti nikakvi dokazi. Policija je bila kod mene u sobi čim sam se osvestio, razgovarali smo i rekli su da će propratiti, da deca čekaju da ih sprovedu na mesto gde se događaj dogodio.
Do dana današnjeg niko se više nikada nije javio, nije došao, nije sproveo istragu i, štaviše, ništa nije po tom pitanju urađeno. Zašto?
Ministar zdravlja se nalazio pored moje sobe i on je diktirao Bajecu zapisnik da sam doživeo stres, što je operacija kasnije pokazala da nije bio stres, već povreda tupim predmetom i pucanje vene koja je klemovana operacijom u potiljku malog mozga.
Ima li smisla da niko ne izađe na lice mesta, da do danas nemam nikakav zapisnik, da nemam nikakav mehanizam da pokrenem šta se zapravo dogodilo? Ničega se ne sećam jer sam bio u dubokoj nesvesti kada me je hitna pomoć odvezla. I sada imam velike posledice i razmišljam kako je mogao ministar zdravlja, koga sam gledao kroz staklo dok sam ležao u sobi, bio je tu kada se kucala prijemna lista itd., i podveli su me pod stres. Nikada u životu nisam imao stres i nisam imao visok pritisak, što su kasnija ispitivanja pokazala. Stvarno mi je jako žao i smatram da je to krajnje neodgovorno. Dva inspektora su bili kod mene i do današnjeg dana ništa nisu preduzeli.

Ono stranačko što imam da iskoristim, 11 minuta.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje za Vladu – da li zakoni koji se donose u ovom parlamentu, da li naše strategije, prostorni plan, vrede nečemu, da li državne komisije koje se formiraju da reše neke probleme imaju svrhe, ili će onaj ko navrati u Srbiju, u prolazu, i sretne se s predsednikom Srbije ili ministrom inostranih poslova izaći i promeniti kompletan koncept razvoja Srbije?
Ne može predsednik Turske da dođe u posetu Srbiji i da izađu naši čelnici i kažu – gradiće se autoput tuda i tuda. Tačno je da treba da se gradi autoput i tačno je da postoje dve varijante. Tačno je da je država odredila državnu komisiju koja će ispitati i argumentovano dokazati koja je varijanta bolja, ekonomski opravdanija i u prostornom planu Srbije prihvatljiva, ali ne da dođe neko sa strane i da zacrta strateški važne projekte koji će se raditi kroz Srbiju, s tim što kaže – mi ćemo pomoći tu gradnju.
Da li je tačno da most na Dunavu može da se radi bez tendera i da Đilas učestvuje u tome, da drži konferencije za novinare, a napada nas, preko raznoraznih medija, za neke sitnice koje su možda odrađene u hitnom postupku, koje su vrednosti i veličine hiljaditi deo, a da se nekome spolja dodeli tako veliki projekat, bez ikakve tenderske dokumentacije, bez idejnog projekta, bez projektne dokumentacije? Kako je moguće da neko potpiše ugovor za nešto za šta ne postoji nikakav projekat za sada, ne postoji predračun vrednosti, i da još obeća da će se to raditi, i kako će se raditi, i koliko će ko učestvovati u tom poslu itd., a nemamo uopšte papire?
Kako je moguće da sada Vlada Republike Srbije radi van zakona, jer je Zakon o budžetu prekršen i konstantno se krši do kraja godine?
Zašto Vlada ne uđe u rebalans budžeta, da vidimo, da možemo da kontrolišemo sredstva kojima se trenutno raspolaže, na koji način i po kojim projektima koji se trenutno rade?
Imam utisak da je Vlada dozvolila opštu anarhiju, opšti haos u državi, koji je potpuno razorio sistem institucija, i da se ovde sve stavilo u ruke pojedinaca.
Imam jedno veoma važno pitanje – da li je tačno da su ljudi koji vode UBOPOK pronašli malverzacije kod jednog od aktuelnih ministara, pronašli velike svote novca na njegovim računima, privatnim i raznoraznim računima, a da se to drži još uvek u tajnosti? Ljudi iz UBOPOK-a su pronašli i nenamensko trošenje sredstava iz Fonda za razvoj i pranje novca preko nekih firmi za pojedine funkcionere, najviše funkcionere države.
Da li je tačno, ili nije tačno? Ljudi iz UBOPOK-a koji su mi to rekli kažu da postoje i zapisnici o tome. Da li je to tačno i zašto se to čuva, zašto se ne obelodani, zašto se o tome ne raspravlja?
Da li je neko do te mere privilegovan da niko nema snage da stane tome na put?
Ne možemo se ponašati ovako da bismo kupovali neki mir u vladajućoj koaliciji, da bismo tolerisali određene malverzacije, da bi ova vlada pošto-poto opstajala.
Prema tome, pitanja su jasna i glasna. Kako je moguće, ponavljam, da se posao vredan desetine miliona evra dodeli bez tendera, bilo kome, na koji način, kako je određena vrednost, kako je određena početna cena? Ovde se operiše i ciframa, a nije urađen projekat, nije urađena određena prateća dokumentacija.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam da li uopšte na ovu temu da diskutujem, pošto nisam pravnik, ali slušajući sve ovo šta se događa u pravosuđu i prateći ove zakone i nastupe pojedinih ljudi iz pravosuđa, rešio sam da kažem par reči o nečemu što nije moja struka, jer ste vi u pravosuđu to tako zamrsili, zakukuljili i zamumuljili da ni sami ne znate kako da izađete iz ovog vrzinog kola.
Stalno donosimo zakone, stalno pričamo o zakonima. Stalno kažemo – EU nameće, približavamo se Evropi, donosimo nove zakone itd., a sve je više problema u Srbiji. Sve je više nerešenih sporova, sve je više veoma teških krivičnih dela za koje niko, za veliki broj njih, ne odgovara.
Sada izlazimo s jednim paketom zakona o kome se priča puno, najavljuje se puno, očekuje se puno, ali ne očekujem ništa bitnije, smatrajući da će sve ovo, što je i diskusija mojih prethodnika, neka izlaganja, pokazala, napraviti opet neko vrzino kolo, da se ništa ozbiljno neće dogoditi u pravosuđu, kao što se ni prethodnih godina nije događalo. Očekivao sam da se u pravosuđu, koje je temelj jedne države, postave stvarno zdravi temelji.
Mi ne možemo doći, gospođo ministarka, u Parlament i reći – ovo je stav EU, ovo su zakoni koji nas približavaju EU. Lično, smatram da pravosuđe u EU nije nikakvo. To sada pokazuje zakon, to pokazuju njihovi zakoni, Tužilaštvo i Sud koji su u Hagu. Ako je to vama vodilja u pravosuđu, onda teško nama.
Čuli smo ovde od mojih prethodnika da imamo sporove po šest-sedam godina. Ljudi tamo leže, ništa im se ne sudi. Prekine se spor kad neko okrene nekoga i kaže – prekini, a nastavi se kada mu neko naloži – nastavi. Oni koji su pravili jade i velike probleme, uzmimo primer Kosova, Haradinaja, Čekua, mnoge, oslobođeni su optužbe. Zašto? Zato što je nekom bio interes da oni budu oslobođeni; okrenuo je broj telefona i rekao.
Neki kod nas ovde, za koje je bilo indicija da budu optuženi, postali su kao bubice, ne smeju da pisnu i niko ih ne dira, a drugi odgovaraju za deset puta manja dela. Neke ne sme niko da dira, zato što su postali poslušni, a svi oni koji su bili dostojanstveni, koji su izašli argumentovano da se brane, oni su stradali i osuđeni na debele robije, kako to naš narod kaže. To je činjenica.
Sada se ubrzava proces suđenja Karadžiću. Zašto? Čoveku se ne da mogućnost da se pripremi za odbranu. Kako u Srbiji da očekujemo nešto bolje kada već godinama u našem pravosuđu ljudi koji sede u vrhu vlasti i bave se pravom imaju svoje kancelarije, i to dobro razrađene, koje rade odlično?
Ne možemo sada reći da je sudstvo nepristrasno ako najbolji prijatelj sedi pored vas, na primer, u ministarstvu, a njegov najbolji drug ima lanac advokatskih kancelarija. Svi se otimaju, kažu – idi, bre, kod njega, sve će biti rešeno, završeno, stopiraće se to.
Videli ste onaj spor u „Sartidu“, trajao je godinama i na kraju je sve zastarelo. Nema dokumentacije, nema papira, nema ugovora, nema ništa. Sve je nestalo iz Vlade, i to je veoma loše.
Sada očekujemo da se desi nešto radikalno, naravno, u pravosuđu. Ali, dabogda da će se dogoditi s jednom ovakvom organizacijom kakva je.
Gospodo iz vladajuće koalicije, nemojte samo aplaudirati. Vi čujete da se pomene EU i odmah aplaudirate. Jesam za Evropsku uniju. Ponavljam, Nova Srbija je za EU. Borili smo se za promene i bili na čelu te borbe za promene, ali nemojmo kao mače u vareniku, dajte prvo da vidimo o čemu se radi, kako i šta nas to očekuje.
Vi ovde raspravljate o nizu problema koji su bili, a mi ćemo ih, tobož, sada sve razrešiti ovim setom zakona. I posle svega ovoga, bojim se da će se dogoditi nešto protiv čega ne možemo da se borimo, da se ne napravi partijsko pravosuđe. Toga se izuzetno bojim.
Dobar znak da će biti partijsko pravosuđe i da će se skloniti čestite, dobre i prave sudije, koji rade odgovorno svoj posao, to je ova pravosudna akademija.
Zamislite sada polaganje pravosudnog ispita. Kako sad može da se buni jedan čestiti i dobar sudija a ne položi prijemni? Može da ne položi prijemni, jer vidite ko će biti članovi Upravnog odbora, da Vlada imenuje preko 30%.
I, kakav je to način, o čemu smo govorili, da čovek koji je doktor nauka, magistar, koji je završio postdiplomske studije, koji ima toliko radnog iskustva, sada mora da polaže neki prijemni ispit, da sedi kod nekoga i da mu on kaže – daću ti zeleno svetlo, ili neću? Ili će neko od političara dati spisak – pustite ove da prođu, tu nema nikakvih problema. U to sumnjam, poučen velikim iskustvom, i smatram da to nije dobro.
Prema tome, imamo niz sporova koji se godinama nisu rešavali. Sad krećete u jednu akciju – borba protiv nasilja. Toliko se to forsira i priča o tome, a neki nasilnici, koje znam godinama, ništa nisu nikada odgovarali u sudskim sporovima. Imaju dobre pare, mame i tate, nađu dobre advokate i uvek se to završavalo oslobađajućim presudama ili nekim malim kaznicama, sem ako se taj spor ne završi ubistvom na kraju.
Pre neki dan ste videli u Čačku pucnjavu, itd. Šta se događa? Zar neki mlad čovek ne može da bude zaustavljen u nekom sudskom sporu, da bude osuđen? Bolje to nego da tera do kraja, dok nekom ne prevrši, ne prelije i dok ne dođe do ubistva, ili pokušaja ubistva itd.
Za sve to je krivo pravosuđe. Zašto? Policija uradi svoj posao, uradi istražne radnje, privede čoveka, znaju svi da je narkodiler, završe sve poslove, a on pre dođe kući nego oni što su ga oni odveli. Okrene advokata telefonom, on dođe i sve za minut pozavršava.
Sećam se, da ne nabrajam sada ovde, koji su sporovi bili dok sam bio član Vlade, kada su odgovorni ljudi u pravosuđu radili protiv interesa Vlade i ogromna su budžetska sredstva potrošili. Zašto?
Zato što su imali veliki autoritet da preko advokata, koji su bili u sprezi sa sudijama, završe sudske procese, koji su koštali ovu državu preko 30 miliona evra. Oni su to lepo podelili i svi se obezbedili, zbrinuli se i sve završili, a država je morala iz budžeta da plati ogromne pare.
To se događa baš zbog ovoga o čemu sam sada govorio. Velika povezanost vlasti i sudstva. To nije dobro, gospođo Malović. To ne vodi dobrom. Ne možemo raditi tako da čovek koji je danas ministar pravde, ili obavlja najviše funkcije, sutra postaje advokat, vodi svoje kancelarije, vodi sporove. Njegovih pola ljudi je ostalo u ministarstvu, sudije koje je on imenovao; telefoni rade i sve se završava onako kako to godinama i teče. Ovaj jadan narod šta će, odraše ga od plaćanja, a oni da izađu iz ovoga nikako ne mogu. Prema tome, treba veza, treba protekcija, treba politička podrška da bi se nešto završilo.
Isto je i u finansijama. Danas ne možete dobiti ozbiljan kredit ako nemate podršku iz vladajućeg vrha. Zamislite da odete u banku i imate fantastičan projekat, sve ste u pravu, sve ste skockali, sve ste sredili, a direktor vas pozove i u četiri oka kaže – jeste sjajno, sve je dobro, ali, brate, ako ti dam kredit, nisam više ovde. Okrenuo me taj i taj i rekao.
Znam kada su najviši političari okretali telefon za neke teške kriminalce da se puste. To se i sada događa, uvek se događalo i događaće se. Moramo se protiv toga izboriti. Nikakve akademije nam neće doneti boljitak u pravosuđu.
U pravosuđu, vi kao ministar, sa strankom iz koje dolazite, morate neke stvari očistiti oko sebe, objasniti da ne mogu da postoje partijski sudovi. Ne može neko da dobije krivičnu prijavu od današnjeg premijera zato što je probio zakon o budžetu. Zašto? Desile su se elementarne nepogode, on je probio zakon o budžetu i dobio je krivičnu prijavu.
Gospođo ministarko, kako vi sada trošite sredstva kada ste probili zakon o budžetu do plafona? Ništa niko ne odgovara. Što ne radite rebalans? Da li će neko iz ove vlade dobiti krivičnu prijavu? Da li je moguće da se probije budžet toliko i da idemo dalje, teramo, uzimamo kredite, krpimo, ubacujemo?
Mi ovde nemamo pojma, samo čujemo u ''Jutarnjem programu'' – danas stiže milijarda, sutra pola milijarde, tri milijarde, četiri milijarde.
Samo nas bombardujete ciframa, a mi pojma nemamo. Posle, naravno, vladajuća koalicija, šta će jadni, ovi ljudi sede tu, dođu, dovedete ih, kao jutros, da glasaju i to izglasaju. Sve usvoje i ozakone. Idu kući ljudi da ne bi imali problema. Naravno, oni moraju sve to da ozvaniče.
Da li postoji osnova za krivično delo prevare? Na primer, kada neko izađe na TV-u, visoki državni funkcioner, i kaže – svi građani Srbije dobiće po hiljadu evra; stanite u red i upišite se, donesite lične karte, matične brojeve i sve to završite. Kad sve to završe, onda kaže – puj pike, ne važi. Ide kući.
Da li je to klasična prevara? Da li postoji veća prevara nego prevariti pet miliona ljudi koji će da stanu u red i danima da se upisuju, uz direktan prenos, uz intervjue, uz praćenje medija, a sutra taj kaže – znate šta, ja sam se šalio?! Što ste mi verovali? Eto, poigrao sam se s narodom, pet miliona ljudi prevario.
Tako će da prevari i za stanove. Jutros slušam, državni sekretar Homen iznosi – prodao je jedan stan u centru Beograda, celu zgradu, po 10 puta prodao sve stanove, sve je overio u sudu, sve, ima i pečat. Svi su u pravu i sad jadan narod došao da izgine. Ko je jači, on uleće u stan, a oni slabiji ostaše na stepeništu.
Prema tome, učinite nešto. Da li je moguće da isti ljudi varaju za te stanove po 10 godina, po pet godina, da im daju ljudi krivične prijave? Neki imaju po sto krivičnih prijava. Niko ne reaguje. Sve dobri advokati srede, sve stave u fijoku, sve sklone, a oni i dalje varaju i još dobijaju i medije, još se i brane, objašnjavaju – pa dobro, šta ima veze? Prodali smo deset puta jedno isto i nema nikakvih problema.
Da li verujete da sada, na primer, mnoge firme koje drže neki tajkuni, koji su uradili niz krivičnih dela, ne plaćaju nikom ništa, varaju narod, daju lažnu dokumentaciju, papire, lažne garancije itd. Koliko ljudi danas potražuje, da ne nabrajam sad ovde, da se neko ne bi uvredio?! Jedan, na primer, koga znam, duguje samo jednom delu poverilaca 400 miliona evra i dobri advokati to uvek srede, završe, i nikom ništa. Niko ne može čoveku da kaže – da li si normalan, upropasti državu, sutra to neko mora da pokrije.
Da ne pričam o onima koji prevare jadne seljake, otkupe malinu, otkupe jagodu, otkupe višnju, otkupe šljivu, ništa ne plaćaju. Zar treba da nam mafijaši izvoze voće? Najveći ološ i šljam, dileri droge, koji imaju pare da daju za otkup, oni rade izvoz i zato je sve i propalo.
Znate kako je to bedno kada se uveče postroje kamioni, traktorske prikolice, dovezli ljudi ono što su ubrali, spremili, a on naiđe sav nabusit, a kasni i dođe tek oko deset uveče, i kaže – znaš šta, u pola cene; ako hoćete, ako nećete, bacite to. Onda svi, jadni, kud će, šta će, moraju to da urade. Ti prevaranti svake godine to rade, ljudi ih utužuju, prijavljuju i sve se to zaustavlja; dobri advokati završe posao, i nikom ništa.
Prema tome, da li sudovi mogu da odrade svoj posao blagovremeno, onako kako treba, u skladu sa zakonom, i da li je pravda ista za sve?
Mene niko nije kao ministra utužio, a onda me Đilas već nekoliko puta utužio ovih dana. Šta god kažete, on vas utuži, ne smete ništa da kažete, samo da aplaudirate i da kažete da je on najbolji, on je genije. On je najveći genije u državi, sa 11 zaposlenih je napravio stotine miliona evra prometa. Bravo, genije, treba da držiš i ti neku akademiju, kao što je ova pravosudna akademija. Predložio bih da napravimo jednu akademiju ''Đilas'', da i on obuči ovaj narod kako da radi biznis, kako da zaradi.
Moramo nešto menjati, ako može, moramo nešto podesiti da se radi drugačije, a da to da i rezultate. Prema tome, molim vas, ako možete da tu nešto uradite, da udaljite neke ljude iz pravosuđa koji godinama prave probleme i sede tu. Konkretno, mogu vam nekad i reći, ako vas interesuje. Ne može jedan sudija, predsednik suda, sada je sudija jednog okružnog suda, i njegova dama s kojom vanbračno živi, koja ima najcenjeniju advokatsku kancelariju, da rade kako rade. Svi sporovi koji dođu u sud, svi idu kod nje. Ona ne mora ni da se pojavi na sudu; šalje neku decu tamo samo da odnesu cedulju i kažu – poslao nas Mika, Žika, a oni kažu – hvala lepo, sve će biti u redu, nemojte ništa da brinete, samo spremite lovu. Prema tome, tu nešto mora da se uradi, ako može.
Stoga je ova pravosudna akademija ponižavajuća za pravnika. Ovo je najveće poniženje i degradacija pravnog fakulteta, određenih institucija koje godinama postoje u oblasti obrazovanja. Da sam profesor pravnog fakulteta, toliko bih se razočarao, osećao bih se poniženim da neko sedne sutra u neku komisiju i mom najboljem studentu, ili najboljem sudiji kaže – nisi položio prijemni. Šta će on, jadan, nije položio, i propade čovek, ne može više da sudi.
Prema tome, lepo je neko smislio da se uradi u pravosuđu negativna selekcija, da se podobni stave tamo gde treba da dođu, da možda odrade neke poslove, a ne stručni, ne kvalitetni. Zamislite nekoga ko završi fakultet, ko završi postdiplomske, položi pravosudni ispit, ko je sve uradio, ko je vrhunski sudija, i sada treba da ide na neku proveru, da mu neko ponovo kaže – sedi ovde da te malo preslišamo, da vidimo da li si za dalje ili ćeš da otpadneš u ovom izboru. To je bruka, to je ponižavajuće i to niste smeli da dozvolite.
Od vas sam očekivao mnogo, gospođo ministarka, očekivao sam da će neko kome ste se možda zamerili, ne vi lično, nego neko od političara, sada biti kažnjen. Ali, šta ćete, ipak ovo nisu neke promene od kojih se očekuje mnogo.
Nadam se da ova vlast, ova koalicija neće dugo trajati i da ćemo imati priliku da se pravosuđe stavi na noge. Kako ste počeli, očekivao sam od vas mnogo, a nisam očekivao da izađete i da branite ovu partijsku, kako bih je nazvao, pravosudnu akademiju i još neke stvari ovde koje ne vode na dobro.
Nemojte da našem sudiji bude uzor ni EU, ni Haški tribunal, nego da budu uzor naše čestite sudije, koje su godinama sudile i delile pravdu, reskirale svoj život i svoje zdravlje da bi isterali nešto do kraja, da im budu uzor čestiti i pošteni pravnici, koji su ovu državu stavljali godinama na noge i doveli je u status koji je imala, kada je bila cenjena i poštovana, a ne neki koji su korumpirani, koji su u Evropi, da nam budu uzor.
Nemojte da nam bude uzor Karla del Ponte, pa da sada kažemo – znate, naše tužilaštvo ima da bude kao ona. Onda smo svi propali u paketu.
Prema tome, lično sam razočaran i smatram da ovo nije dobro za Srbiju. Kako može da se ne poštuje Ustav u Srbiji? Kako može da se ne poštuje
Prostorni plan Republike Srbije, koji je usvojen u ovom parlamentu? Kako može predsednik neke države, evo, danas je bio sa gospođom Đukić, da dođe na naše medije i da kaže – finansiram autoput taj i taj, a vi imate strategiju razvoja saobraćaja, vi imate prostorni plan.
(Predsednik: Vreme.)
To nije tamo, ali nema veze što nije tamo, čovek je rekao. Prema tome, pravo mora da bude na prvom mestu…

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, ovako ozbiljna tema, ovoliko zaduživanje Srbije od tri milijarde evra, a zadnja tačka dnevnog reda i pred skoro praznim parlamentom.

To je način kako se svi ponašamo prema velikim dugovima koje Srbija u ovom momentu ima i prema zaduženjima koja se trenutno vrše u Srbiji. Mi to čas posla. Evo, u jednoj sednici tri milijarde, Kinezi će dati još milijardu. Ljudi, ko će to da vrati, i od čega i kako da vrati? To niko ne pita.

Doći pred parlament da se razgovara o MMF-u i kreditnoj liniji koja već teče, stvarno je neozbiljno. A drugo, izuzetno ponižavajuća za sve nas narodne poslanike je i sama neodgovornost premijera i ministra finansija. Poslati ministra dijaspore da brani ovakav zakon, stvarno je smešno i tužno za srpski parlament.

Ne mogu da shvatim. Vladajuća koalicijo, da li se vi stidite kada vidite ponižavanja i potcenjivanja ovog parlamenta? Razumem da pričamo o dijaspori, ali i nedavno je bio ministar vera i branio neke finansijske, ekonomske zakone, šta već. Vi otprilike nađete ljude koje parlament neće da napada žestoko, kao što bi ministarku finansija oko ovih finansijskih tema, i dolazimo u situaciju da ispadamo smešni pred srpskom javnošću.

Druga stvar, trošiti ovolike pare - evo, povučena je jedna tranša - bez zakona o budžetu, bez mehanizma kontrole je neprimerno. Vi to čas posla zadužite i naše unučiće koji će doći, sa nekoliko milijardi, onda se razbacujete s tim parama, a ništa važno ne uradite. Ovo o čemu je govorila gospođa Tabaković, razumem da se pravi neki infrastrukturni projekat, da se radi autoput, da se nešto pravi, da se gradi, da se otvaraju nova radna mesta, ali verujte, mi novac koji dobijamo bacamo u rupu bez dna ne znajući kako se troši, bez mehanizama kontrole.

NBS nikome godinama ne podnosi račune. Nikada nismo bili udostojeni da dođe guverner da nam kaže neku rečenicu, neku reč, da nam kaže kakvo je pravo stanje. Da li verujete da srpska privreda duguje trenutno 20 milijardi evra po kreditima u spoljnim i domaćim bankama? Da li znate da privreda Srbije ima godišnju kamatu dve milijarde evra, koju ne može više da servisira?

Pričamo o ekonomskoj krizi. Pa, koja nam to preduzeća rade pa su upala u veliku ekonomsku krizu? Nama preduzeća ne rade. Uzimamo kreditne linije i punimo budžet i plaćamo budžetskim korisnicima bez mogućnosti zapošljavanja.

Evo, samo idu otpuštanja. Je li to, gospodo, izborno obećanje o 200.000 radnih mesta koje ste obećali kada ste došli na vlast? Obećali ste ugovor sa „Fijatom“, da će „Fijat“ da uplati 200 miliona, a mi ostatak. Mi uplatismo sve. Oni se iživljavaju. Traže autoput, traže aerodrom, a nisu ni jedan jedni dinar uplatili po ugovoru koji je potpisan.

Zašto mi iz budžeta finansiramo „Fijatova“ vozila? „Fijat“ je privatno preduzeće. Tvrdim da neko od toga ima debele vajde, da mu gazda „Fijata“ daje novac. Ko još u svetu sponzoriše sa 1.000 evra po automobilu da se kupuje iz budžeta koji se puni kreditom jer nemamo sredstava u budžetu? To je sve van pameti i to ne može niko normalan da shvati. Ne mogu da razumem, gospodo, da ovde nikad nema premijera i ministra finansija, da razjasne to.

Gde je ugovor sa „Fijatom“? Zašto ga ne pročitate? Zašto nam ne date da otvorimo raspravu o stanju u privredi? Mi donosimo ovde neke zakone. Lepo je to, zakon o dijaspori, hajde i to. Hajde i tamo neki zakon o odlikovanjima. Dokon pop goveda krštava. A privreda nema mogućnosti da preživi.

Ko će iduće godine puniti budžet? Da li opet mislite da će ove kreditne linije da se pokrenu? To je nemoguće. Kako može država da funkcioniše bez privrede? Bez novih radnih mesta? Bez zapošljavanja?

Pričamo o zakonima. Donosite zakone, doneli ste na Vladi. Vaši koalicioni partneri izađu na televiziju i kažu – kakvi, bre, zakoni, to nas ne interesuje, ko babu zviždanje, i mi to nećemo da poštujemo. Alo, pa jeste vi normalan svet? Da li vi razmišljate nešto, gospodo iz vladajuće koalicije? Gledate li vesti i dnevnik? Kako se ponašate?

I šta sad? Neki tamo u Kuršumliji mora da poštuje, a neki tamo ne mora da poštuje ništa. Mi kažemo - sukob interesa, doneli smo neke zakone. Oni kažu - koji sukob, to nas uopšte ne interesuje. Vi se ponašate tako siledžijski prema građanima Srbije da je to više neprimereno i netolerantno.

Prema tome, urazumite se malo. Bićete sutra opozicija. Katastrofalno ćete izgubiti izbore, kako radite. U Vrbasu ste delili šakom i kapom. I mi smo, kada smo bili u Vladi, pobeđivali u svim opštinama. Naravno, sad vi pobeđujete, ali kada budu izbori, biće katastrofa. Naučite nešto.

Još nešto da vam objasnim, gospodo. Pričate stalno i kritikujete – vi ste, Iliću, bili u vladi Vojislava Koštunice, pa što niste rešili? Tačno je da sam bio, u dva mandata, ali ta vlada je dnevno razduživala Srbiju u proseku sa 1.700.000, a ova vlada dnevno zadužuje Srbiju sa šest do sedam miliona evra.

Molim vas da se malo urazumite, da malo razmotrite ovu tešku situaciju u Srbiji. Sramota je da neko kaže da 700.000 ljudi u Srbiji gladuje kad je ovo bila najrodnija godina u Srbiji. Sramota je da nema otkupa. Sramota je da ljudi ne mogu od otkupnih cena berbu da plate.

Srbija je u velikim problemima, a vi to ne shvatate i nećete ozbiljno nijednu privrednu temu da stavite u parlament, da dođe gospodin ministar ekonomije i ravnomernog regionalnog razvoja pa da ga pitamo neke stvari. Nikad ne dolazi u parlament, ne sme da se susretne sa poslanicima. I kad treba, on pošalje gospođu iz Nacionalnog investicionog plana. Da nam kaže kuda vodi privredu Srbije, od čega ćemo iduće godine da punimo budžet kad ste već sada predvideli sto milijardi deficita i već šuškate gde da nađete da dopunite i ispunite obaveze.

Nema nama boljitka ako ne znate da radite, ako ministri ne smeju da dođu pred svoje poslanike. Raspišite izbore. Šta čekate? Što se brukate? Što nas zamlaćujete?

Kakva je situacija, vi uopšte niste svesni. Uljuškali ste se ovde, donosite raznorazne zakone. Evo, 53 zakona odjednom. To ćete da spojite, da povežete, da rasprava što kraće traje, a to su sve zakoni-limunada. Nema onih pravih zakona koji treba da se donesu, a da ih vi poštujete, gospodo.

Sad hoćete, naravno, da dovedete vaše sudije, da vaše sudije rade onako kako vi hoćete, i da one čestite sudije koje neće da budu poslušne izbacite, kao što čistite po opštinama neposlušne, a dovodite poslušne. Što je Todorović pričao, da zapošljavate nove poslušne, a terate neposlušne.

Vidite kako se domaćinski posluje. Svojevremeno sam bio osam godina predsednik opštine Čačak. Pogledajte izveštaj koliko ko ima zaposlenih. Čačak ima 70 manje zaposlenih nego što po vašem zakonu treba. Manje, jer smo domaćinski radili i poslovali, nismo dovodili stranačke ljude.

Uzmite Topolu, Ljig, Mionicu, svuda je situacija kako valja. Uzmite vaše opštine, gospodo – duplo. Kako ćete da otpustite 350, 500 ljudi?

Gledao sam u jednoj opštini 500 ljudi, 350 ljudi. To nije normalno. Vi sve ono - ajde dođi kod nas u partiju, imaš radno mesto, povedi sve ukućane usput, pa naći ćemo nešto. Kao što ste i ovo sa Krkobabićem odradili. Povedi sve što imaš, nije problem, otvorićemo radnih mesta.

Ovakvo nedomaćinsko poslovanje u Srbiji odavno nije zabeleženo. Nemojte ponižavati ovaj parlament. Udostojite nas da dođete, resorni ministri da dođu i da ovde podnesu izveštaje o radu. Neka nas jednom guverner udostoji da dođe u parlament. Kad je zadnji put podneo izveštaj o radu Narodne banke? Nije nikad. Njega to ne interesuje.

Budžetske rezerve, mi pitamo ovde gde se nalaze, u kojim bankama, kupujete, stabilizujete. Koga stabilizujete i koja vam privreda radi? Je l' vam radi Bor, Majdanpek, Elektronska industrija, Mašinska industrija, 14. oktobar, Viskoza, Magnohrom, Prva petoljetka...? Pa ljudi, šta vam radi u ovoj državi? Koja je to vas kriza pogodila? Vidite da ovde uvoznički lobi radi, samo štancuje i vi mu idete na ruku sa veštačkim kursom održavanja dinara i sve dublje i dublje tonemo.

To je situacija koja je evidentna u Srbiji. Makroekonomsku politiku države vodi čovek koji nema veze, koji jedan minut nije radio u privredi. Kuda će to da nas dovede? Pita me jedan novinar - koga predlažete za odlikovanje? Ja kažem - njega predlažem za odlikovanje. Čovek devet godina uništava ekonomiju ove države, i finansije i banke i Narodnu banku, i sve živo, i vi ga i dalje držite.

Ne mogu da shvatim. Gde god izađe na izbore, ne može da dobije 1%. A vi kažete da vam je odličan koalicioni partner i ne dirajte, samo ne dirajte njega. Ko stoji iza čoveka? U kakvom ste dilu međusobnom? Da li tu ima nešto? Ja ne mogu da razumem.

Prema tome, to sve ništa ne valja i nije ništa dobro. Zato vas molim da ubuduće, kad se pojave, ovakve teme stavljate u vrhu dnevnog reda, da možemo o tome raspravljati u pristojno vreme, a ne ovako pred vikend, pred kraj, u nekoj produženoj sednici itd.

Ako mislimo ozbiljno da rešavamo pitanja u državi, ako mislimo da ozbiljno zapošljavamo ljude u ovoj Srbiji... Ponavljam, milion ljudi je nezaposleno, čeka posao. Neki formalno odlaze na posao. Radi i prima platu 492.000 ljudi. Da li može taj broj ljudi koji uredno prima platu da izdržava osam miliona građana Srbije i skupu, izuzetno skupu administraciju? Ne može.

Vi ste kroz prošlo zasedanje za 7.000 uvećali administraciju. Komunalna policija, administrativni regioni, agencije i kada sve saberete, to je oko 7.000 novih radnih mesta u administraciji.

I sad ćete neke mučenike, koji neće da vas slušaju, da izbacite, da ih pošaljete kući, a sve je teže od težeg - ljudi ne mogu struju da plate.

Evo, sad je u Srbiji opšti haos. Ne može struja da se isplati, računi za struju stižu i ne mogu da se plate. Kako da se greju, kako da prezime zimu? Kako da se prehrane oni koji imaju primanja 12.000 ili 13.000 mesečno?

Prema tome, razmišljajte malo o tome i dajte to na dnevni red, da malo razgovaramo o tome, o tim temama. Da dođu najodgovorniji ljudi iz ove države i da o tome ovde raspravimo. Nemojte nam samo dovoditi neke političare, tobože vas podržava ceo svet. Oni juče priznali nezavisno Kosovo, a sada nam dolaze u parlament da nam ovde pričaju priče. Oni hoće da investiraju u posao, ali da budu oni projekti koje oni nama nalažu.

Da li se ova država vodi iz ovog parlamenta? Da li smo mi ekspozitura Vlade ili je Vlada izabrana na ovom parlamentu? Dođu ljudi iz Vlade i šta im padne napamet uvrste ovde. Koga god nam dovedu, mi se poklonimo. Lepo je što je došao predsednik Rusije, ali nisam video da su se neki postideli kada smo glasali za onaj sporazum.

Ja sam ga potpisao u Moskvi, u Kremlju, pred istim čovekom koji se vama obraćao pre neki dan, pred predsednikom Rusije. Šta je bilo? Toliko ste me pljuvali u onoj raspravi, doduše u onoj skupštini, da je to loše, odnosno mnogi od onih koji sada sede u vladajućoj koaliciji, koji su došli i jednostavno sada vode drugo... Vreme je meni isteklo.

Kao ovlašćeni predstavnik, imam 12 minuta.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, već danima slušam ovu diskusiju i mogu reći da sam odlučio da ne raspravljam, da ne učestvujem u nekoj posebnoj, ali me ovo poslednje iritira. Zašto se ovako nešto događa u srpskom Parlamentu? Zašto želite da nametnete opoziciji da ne može da raspravlja o nečemu što je za Srbiju, po meni, izuzetno važno, o jednom zakonu koji za Srbiju mnogo znači, za našu decu, za naša pokolenja koja dolaze?
Zašto hoćete nešto da nam nametnete, po svaku cenu? Niste vi neka ogromna većina, koja ima podršku građana Srbije, da imate pravo da nas uvučete u jednu priču o kojoj se sada radi. Naravno, neki poslanici pokušavaju jedan zakon koji je izuzetno loš, i koji nam sada u ovom momentu nije potreban, da poprave amandmanima, a vi to ne dozvoljavate.
Želeo bih da kažem da se velika ovlašćenja u odlučivanju, o svemu, ipak daju pojedincima, da se sve više udaljavamo od institucija kao što je Parlament, da se ovde odlučuje, da se ovde raspravlja, da rasprave budu danima. Videli ste pre neki dan da je hrvatski parlament raspravljao o sukobima navijača u Varaždinu, čitav dan, a mi ovde nismo ni obavešteni o našim mladim ljudima koji odu napolje i kada se dogode neke slične stvari.
Mi se dodvorački ponašamo, a posebno naši članovi Vlade, prema mnogim institucijama spolja i prema mnogim političarima spolja, koji za njih izuzetno mnogo znače, i mi ne želimo da Parlament na ovakav način dalje funkcioniše.
Sve hoćete da prebacite na predsednika Republike. Predsednik Republike odlučuje o Vladi, o učinku ministara, o radu ministarstava, koji su dobri i koliko treba da ih ima. Predsednik Republike se oglašava koliko treba poslanika, da nas je mnogo, da treba da se smanji broj poslanika itd. On se svakog jutra kada ustane oglasi i obrati kao otac nacije šta toga dana narod treba da razmišlja – da bi zaboravio kako da plati struju, kako da nađe posao, kako da preživi, na koji način seljak da preživi.
Ovih dana se vodi jedna kampanja da su rekordne proizvodnje u poljoprivredi. Pa, bila je rodna godina, ali su seljaci propali u najrodnijoj godini u poslednjih dvadeset godina. Zašto? Otkupne cene, sve je uništeno i propalo!
Predsednik Republike juče se obraća naciji, poziva građane Srbije da zaveštavaju organe. To je veoma važno, jer je on zaveštao svoje, i još neki su zaveštali. Onda novinari kreću, pozivaju nas, pitaju, da li vi to podržavate.
Molim vas lepo, neka radi on šta hoće, to je njegovo problem, neka zaveštava šta god hoće, ali pustimo Parlament da radi svoj posao. Ovde dođu ministri i počnu raspravu sa poslanicima. Počnu svađu sa poslanicima. Ovde će još malo ministri dolaziti sa svojim obezbeđenjima da prebijaju poslanike i da ih izbacuju iz sale. I događalo se, doduše, da su poslanici bili izbačeni iz sale.
Ovo je Parlament, ovde se donose krupne odluke, ovde se odlučuje o veoma važnim stvarima i bitnim zakonima za Srbiju. I pustite raspravu, imajte strpljenja. Svaki ministar mora imati dovoljno strpljenja da sasluša kritičare, a ne da se odmah pređe na privatnost. Dakle, ako ja počnem da diskutujem i kažem – nema sredstava za Vojsku, u kakvom je stanju tehnika u Vojsci, zašto je tolika posvađanost među generalima, zašto su toliki sukobi među ministrima, zašto su toliki sukobi među ljudima u Generalštabu?!
Ne možemo više da gledamo da se urušava jedna institucija u koju je narod ulagao najviše poverenja, to je bila Vojska, kao i crkva da se urušavaj. Sada Tadić ima svoje vladike koje vodi uz sebe, svoje ljude velikodostojnike crkvene. Ostali su protivnici. Onda se tu javlja sukob.
Imate i svoje generale koje šlepate, vučete, nalazite mesta. Sada, naravno, ministar neće nekog generala, a drugi ga hoće. Šta ćemo da radimo sa njim? Ovaj hoće da radi tamo, oni mu ne daju, ovaj traži ostavku.
Pa, ljudi, da li je to normalno stanje? Pričam o nečemu što je izuzetno značajno za Srbiju. Duša me zaboli kada vidim kakvo je trenutno stanje u Vojsci. Ne možemo se prepucavati preko medija.
Udarna vest jutros je da Ponoš neće da otkaz da! Udarna vest je juče bila da Ponoš ide u Ministarstvo inostranih poslova. Jedan ministar, drugi ministar, jednome je neko dobar, drugome ne valja. Ne vodi ovo na dobro Srbiju!
Mi u Srbiji imamo izuzetno velike probleme, koji se maskiraju i skrivaju sa jednom veoma ''tankom'' većinom. Ovaj život je i suviše kratak, a vrlo težak, gospodo, vrlo je težak, a zbog ovakvih stvari koje se javljaju još je i naknadno otežan.
Jutros slušamo Bajeca koji kaže – izašli smo iz krize, izlazimo, krećemo put razvoja. Onda slušamo drugog ministra koji kaže –dolazi teško stanje itd. Kako će da se preživi ovde? Koliki je Fond za narodnu odbranu? Šta je sa tehnikom u Vojsci? Da li mi u Srbiji treba samo da dajemo ljudstvo za neke multinacionalne snage? To je ponižavajuće za Srbiju!
Hoćemo li mi imati svoje aerodrome, avione, svoju tehniku, svoje tenkove, svoju organizaciju? Nećemo! Neko će doći. Pa, meni je ispod časti da moje dete nosi uniformu neke druge države! Zašto da nosi druge, ima da nosi srpsku uniformu i ako negde treba da se pojavi?!
Nećemo, i doneli smo određene zakone i doneli smo određene odluke da smo vojno neutralni. Šta to nama, sad, treba da se mi dodvoravamo da idemo negde, ako su rekli, ne znam, treba u Avganistanu 45 hiljada vojnika, da naša deca budu topovsko meso?! Zašto da idemo tamo? Šta ćemo mi tamo?
U istoriji, Srbija nikad nije učestvovala ni u kakvim multinacionalnim snagama. I zašto mi to treba, sada, da radimo? Mi smo uvek branili svoju zemlju, svoju teritoriju, ako nas neko napadne.
Prema tome, to narod ne može da shvati, ne može da prihvati. Nemojte nas terati na tako nešto. To je protiv naših interesa, naše tradicije, našeg porekla! Vlada treba da radi svoj posao, a ona ne radi! Vlada je konfuzna! Više se ne zna šta se događa i kada god je neki problem, odmah se priča o prethodnim vladama, o stanju u prethodnim vladama.
Pa, ljudi, vi ste skoro dve godine na vlasti. Ko vam više smeta da napravite dobru organizaciju? Ko vam smeta da napravite vrhunsku vladu? Ko vam smeta da vam ministarstva funkcionišu? Niko vam ne smeta. Ne znate, ne možete da se organizujete! Zna se šta treba da radi ministar, ima Zakon o ministarstvima koji to predviđa, i sve važne odluke moraju da dođu u Parlament.
Ne mogu ministri doći ovde da se raspravljaju sa narodnim poslanicima! Narodni poslanici su predstavnici naroda. Kakav narod, takvi poslanici! Nemojte sad, napad na ministre, to je napad na građane Srbije.
Ove ljude je neko izabrao, gospodo, poslao ih ovde. Oni zastupaju određene sredine i brane interes svog naroda koji ih je ovde poslao i koji će sutra da ih vuče za rukav i da kaže – moje dete neće da ide tamo jer ja to neću. Ovo je veoma važno pitanje o kome mora ovde, ako treba i danima, da se raspravlja.
Ne možemo dozvoliti da pojedinci bukvalno rade šta hoće.
Svakog jutro čujemo da smo bliže EU. Jesmo bliže, ali ako budemo 2100. godine – čim svane novi dan, mi smo jedan dan bliže. To je logika i to nam je juče saopštio veliki genije Oli Ren, koji je rekao – bliže ste nego u prethodnom periodu.
Pa naravno, čim svane dan mi smo bliže. Naravno, to je logika i o tome ne treba sada ni raspravljati.
Prema tome, mi smo ovde u ovoj državi imali niz problema i hoćemo da ova Srbija stane na noge, da ekonomski ojača, da se stvore neki uslovi za zapošljavanje, za život, za rad.
Kakva je bila najava koju je Bajeca jutros dao i objasnio – penzije neće rasti, ali će struja poskupeti iduće godine, odmah po Novoj godini 20%, gas će najverovatnije poskupeti, gorivo prati svetsko tržište, sve će poskupeti, a garantovano plate u javnom sektoru i penzije će ostati identične. Svake godine propadamo i padamo na sve niže i niže grane!
Gospodo, ovde neki vaši mediji, za koje ste se izuzetno zalagali, kažu da pola miliona u Srbiji gladuje svakog dana. Da li je to tačno ili nije, moramo time da se pozabavimo. Gde su ta nova radna mesta gde će se ljudi zaposliti? Pajtić je nedavno održao ''vakelu'' tamo u svojoj skupštini i rekao 15.000 radnih mesta čeka mlade Vojvodine. Gde su tih 15.000 radnih mesta? U kojim fabrikama? Gde su te fabrike izgrađene?
Nemojte sad da nađete zaposlenje za naše mlade koje ćemo slati na svetska ratišta da se bore, a ne znamo ni mi protiv koga, ni za koga, ni za šta. I, otkrijmo karte – da li je interes Srbije da uđe u NATO, što mora referendumom da se odluči?! Ta maska u multinacionalnim snagama ne znači ništa, to je ono zakukuljeno, zamumuljeno, ali će ipak neki kovčezi da dolaze u Srbiju sa mrtvim ljudima. Nemojmo dozvoliti tako nešto! To je odgovornost i vladajuće koalicije. Debelo, gospodo, razmislite o tome da li je to baš dobro za nas.
I nemojte rušiti instituciju Vojske! I sklonite politiku od crkve da bi crkvene vlasti funkcionisale, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, onako kako dolikuje. Nemojte praviti cirkus od države! Pobedili ste na izborima veoma tanko i nestabilno. Nemojte svađati narod, nemojte ulaziti u rasprave, nego saslušajte dobronamerne savete naših poslanika! Nemojte reagovati...(Aplauz.)

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, jako mi je žao što je i danas na ovom zasedanju, kao i nekih prethodnih dana, pre ove pauze koja je bila, opet imamo neke probleme. Ako dođemo na sednicu, ponašamo se sasvim korektno, gospođo predsedavajuća, budite i vi korektni.
U minut do dvanaest, na jedan mangupski štos, a to radite već nekoliko puta, dali ste reč prijavljenima koji nisu šefovi poslaničkih grupa, dok smo se mi već spremali da izađemo. Govorio je minut, onda ste prekinuli i onda ste nas ostavili ceo dan da sedimo i čekamo. U stvari, mi smo bili tu, trebalo je da govorimo Martinović, Ostojić i ja, je l' tako, a čekali smo da dobijemo reč ispred poslaničkih grupa. A, ko će da čeka kada je bilo dva minuta do dva?! Jer, neće biti termin da se govori, a rečeno je da se u dva prekida sednica i da će se nastaviti u 15.00 časova. Nemojte to više!
Jednom se dogodilo da smo počeli sa novim dnevnim redom, da je isto tako trajalo minut, a onda smo posle tog minuta, naravno, zakazali drugu sednicu i ono što se sve događalo, i to je vrlo nekorektno. Ako želimo da sačuvamo dostojanstvo ovog parlamenta, budimo vrlo korektni. Ako smo mi prema vama, budite i vi prema nama.
Sećam se, odlično, u prolećnom zasedanju kada smo imali ovde jednog drugog ministra iz Vlade, koji je došao, održao nam jedan kratak uvodni govor, i tog prepodneva usvojili smo u načelu 15 zakona iz poljoprivrede. Sećam se lepo jedne diskusije koju sam imao, i tada sam rekao: ''Teško seljacima posle ovakve brze odluke da se 15 revolucionarnih zakona u poljoprivredi usvoji za pre podne, u načelu!''
Mi danas usvajamo isto više zakona, što se Vojske tiče, vezanih u jednoj zajedničkoj raspravi, a sigurno će neko biti srećan i pohvaliti se kada izađe iz Parlamenta, evo, uspeli smo, vidite, u toku jednog dana tolike zakone da usvojimo, koji izuzetno puno znače za Srbiju.
Ovaj zakon o učešću Srbije u multinacionalnim snagama zahtevao je jednu ozbiljnu raspravu, posebnu, da to raspravimo – da čujemo ministra, i njegovo izlaganje i njegove garancije, o čemu se radi, ko stoji i šta je to. Šta znači to ''multinacionalne snage'' i ko su te snage? Gde su UN, gde je NATO i gde se ko nalazi na kojoj strani? Ko komanduje ovim snagama? Ko ih poziva? Gde se upotrebljavaju?
Mi smo danas slušali jednog drugog ministra koji je dao uvodno izlaganje, znate, bila je neka serija pa se pominjao, tamo, neki, Tuta Bugarin, tako sam razumeo, kada je Čkalja govorio o Tuti Bugarinu, možda se sećate, pošto smo mi tu, negde, generacija, dakle, nismo ništa razumeli.
Čovek je nešto pročitao u bradu, promrmljao, završio, seo i otišao, a mi sada donosimo tako krupne odluke koje za Srbiju mnogo znače. Takođe, donosimo i zakon o dve agencije koje izuzetno mnogo znače za Srbiju, tek tako, reda-radi, nije bitno, nije ministar objasnio, nije pojasnio, nismo mogli da pitamo, poslanici su diskutovali čitav dan. To će, naravno, većina izglasati, kao i sve ostalo.
Setimo se opet zakona iz poljoprivrede kada su seljaci načisto propali u ovoj sezoni posle tih novih zakona koji su značili, kao, revoluciju, kako je ministar rekao. Evo, sada opet donosimo jedan veliki set zakona, isto tako na brzinu. Neodgovorno!
Doneti ovolike zakone iz narodne odbrane bez prisustva ministra, to je stvarno nekorektno i to je ponižavajuće za ovaj parlament. Ministar trgovine dođe tu da odsedi, čovek je korektno sedeo i nije se javljao i nije ništa komentarisao. Šta god je ko pitao on je to prećutao.
Danas sam čuo ovde puno diskusija. Pričalo se da je sve pošlo naopako od 5. oktobra, jedna ekipa je diskutovala. A ja kažem da nije tako! Petog oktobra su bile dobre namere, ali u ovoj vladi ''jedini'' je Rasim Ljajić učesnik 5. oktobra! Ovo su neki drugi ljudi, koji su došli, naravno, na krilima 5. oktobra i rade šta hoće. Neki od tada, sećam se kod pokojnog Đinđića, nisu smeli da uhvate bravu, kvaku, nisu smeli da pipnu.
Odlično se sećam kada sam u Parlamentu diskutovao kada se birao ministar Vojske, jedan, koji je posle avanzovao još više, nisam mu proricao tako blistavu karijeru, diskutovao sam i rekao, znate šta, ovaj me podseća na neku babu Simanu – sećam se, kada sam bio dete imali smo u komšiluku neku seka Persu koja se slično ponašala. I to je bila moja diskusija u Parlamentu koju su svi napadali.
Vidite šta se dogodilo za ovaj period sa Vojskom, nisam pogrešio.
Posle toga, jesam prisustvovao jednoj sramnoj ceremoniji, koja je bila propraćena na svim svetskim medijima, kada smo mi u Tehničko – remontnom zavodu u Čačku, to je bila ovlašćena ustanova za tadašnju Jugoslaviju, uništavali sopstveno oružje koje je bilo izvanredno! Došli su spolja, došli iz inostranstva, ja sam bio tada gradonačelnik Čačka, pozvali su i mene, ja sam stajao tamo i gledao čudesa, ljudi uništavaju novo oružje, kolona, red stoji, mašine se savijaju, lome, krive, uvijaju, a mi se radujemo, otvara se šampanjac, ti koji su došli spolja otvorili su flašu šampanjca za prvo uništeno oružje. I ja sam gledao čuda li čuda!
Šta se dogodilo posle toga? Za to vreme Šiptari se naoružavaju najsavremenijim naoružanjem, koje dobijaju od nekih koji se ovde nama protežiraju kao prijatelji. Gledali smo nedavno nekoliko emisija gde se to pokazuje i prikazuje. U okruženju svi se naoružavaju i najsavremenije pripremaju, a mi uništavamo ono što je krvavim znojem stekao srpski narod i čime smo se nekad ponosili! Uništili smo i ustanove, maltene uništili smo i taj Tehničko-remontni zavod, ljude, najbolje kadrove koje smo imali razjurili smo kao nepodobne, neposlušne.
Juče sam čuo jednu izjavu ministra koja me je mnogo razočarala, kaže – smenili smo direktora "Slobode" jer je bio član Nove Srbije. Nije bio član Nove Srbije, on je moj školski drug iz gimnazije i cimer sa fakulteta, i smenjen je. Nije mu data nijedna dozvola na ugovore koje je on sklopio, to znam garantovano, jer je molio ovde, dolazio, moljakao, da dobije dozvolu za izvoz i nije dobio, a sada, naravno, dobiće neki drugi i krenuće.
Zašto smo pogodni za izvoz? Zato što naši radnici rade za 82 dinara po satu na tako odgovornim i teškim poslovima i zato smo atraktivni, svet neće da se bakće, tamo, sa nekim rizičnim poslovima za tako sitne pare, a mi se ponosimo što to radimo! U užičkom "Partizanu" ljudi su radili za 82 dinara po satu, preko studentske zadruge. Ponavljam, juče sam o tome govorio. Prema tome, ne čeka nas ništa dobro, gospodine ministre. Možete vi meni sada ovde da replicirate, ja neću ni da vas slušam. I nije korektno da vas slušam. Ja to nisam zaslužio, ja ovu Srbiju volim, imam petoro dece koja žive ovde.
Znate li kada ste mi se smučili, gospodine ministre? Kada ste na ''kupusijadu'' došli vojnim helikopterom, uz onolike kobre. Pa, neće niko – dođete malo, jedete kupusa, tast peva, a vi malo možete i da solirate, mogli ste i da svirate i niko vas ne bi dirao, garantujem. Ali, nije lepo, odjednom se smrači nešto s neba, počeše neki ispadi, juriša se. Šta se događa? Stiže ministar, odbrambeni ministar. Trenirali ste možda nekog. Da li je tako? Tada sam video da je vreme da idemo kući, pa smo se mi koji nismo za tu varijantu pokupili i otišli, naravno.
Zna Nataša, to je tamo u njenom kraju. Je li tako Nataša? Nataša je iz tog kraja, ona to zna dobro.
Prema tome, mi smo danas doneli te zakone, mi smo danas doneli niz zakona koji će možda mnoge u Srbiji razočarati. Učešće naše dece negde na ratištima, ja se sećam govora Zorana Živkovića u Vladi kada je bio premijer, kada je tražio da se ide na neka ratišta, ne dao bog da smo otišli – mnoge majke će zaplakati zbog toga. Mnoge probleme ćemo stvoriti sebi, a ništa nismo definisali, jer je naš Ustav jasan i glasan, naše skupštinske odluke su jasne i glasne – da smo mi vojno neutralna zemlja. Nama je bilo ratova dosta, mi smo se naratovali!
Dosta se u ovoj Srbiji ginulo, bombardovalo, razgradilo i vekovima ćemo osećati posledice tih ratnih razaranja! Zašto bi naša deca išla u neke druge zemlje da tu nesreću prenesu i nekima drugima?! Sećam se dobro NATO bombi i tadašnji vojni vrh je mene kao predsednika opštine odredio da idem da javljam porodicama čiji su sinovi poginuli, da uzmem muštuluk. Sećam se da su to bili najteži dani i životu, kada se spuste nastradali, a mi moramo da javljamo porodicama, i za nama ide sanitet ako se pri tom neko onesvesti, pripadne mu teško i t ako dalje. To je bilo jezivo vreme.
Ne bi trebalo sada da eksperimentišemo sa ovim narodom. Ne bi trebalo mnogo da pričamo ni o tom NATO, još su rane sveže. U mojoj okolini deca umiru od leukemije i karcinoma u osnovnoj školi, a neka i u obdaništu! Naša poslanica, koja sedi do mene, lečila je svog sina od karcinoma, u osnovnoj školi. Mnogi su to radili, jer je to zlo napravilo NATO bombardovanje. I mi, mnogi učesnici, koji smo posle bombardovanja gradili, pravili te fabrike o kojima vi sada pričate, koje su bile sravnjene sa zemljom, imali smo mnogo zdravstvenih intervencija, operacija i posledica od svega toga.
Gospodine ministre, vi tada niste bili aktivni, vi ste držali kafić i uživali, sigurno vam je bilo lepo.
Opominjem vas, gospodo narodni poslanici, debelo razmislite pre nego što ovo sve izglasate i prihvatite ovako blanko, na neviđeno. Ovde se radi o jednoj ozbiljnoj državi koja ima tradiciju, koja ima korene i koja ima poreklo. Generacije su ginule za ovu državu, gospodo. Naša najveća čast je bila kada šalješ sina u vojnike. I ja taj dan čekam kao najsrećniji dan i svi su se Srbi tome radovali, bez obzira, i u ratnim uslovima pravili su se ispraćaji, a ne kao sada.
Gospodine ministre, ne pamtim kada sam video vojnika, a svakog dana putujem kroz Srbiju. Svako veče ja prođem određenu relaciju kroz Šumadiju. U Šumadiji nisam video vojnika, recite gde ima da odvedem svog sina da se slika sa jednim vojnikom. Nigde ga nisam uživo video. Možda ne obraćam pažnju, ne zalazim u neke budžake, u neke ćoškove, ne muvam se oko granica, ali ne znam gde ima vojnika da vidim, na kojoj najbližoj destinaciji mogu da vidim vojnike uživo.
Nekad smo ih gledali, hvala Bogu, ponosili se njima, a sada ih nema. Ne znam da li neko od vas, gospodo poslanici, viđa Vojsku negde?! To je neka nevidljiva vojska. Doduše, video sam ove na civilnom služenju vojnog roka. To je bruka i sramota za Srbiju i mnogi mladi se stide. Nije ni čudo što danas pričamo o problemima među mladima kada su uvek naši stari govorili – Vojska je bila jedna najveća škola i najveći fakultet za svakog i studenta i za svakog građanina. Vojska je bila prekretnica u životu mladog čoveka – posle Vojske to je bio sasvim drugi čovek, sa drugim obavezama i drugim ciljevima.
Znam da je cilj mnogih slaba Srbija. Srbija je svakim danom sve slabija, vojno, ekonomski. Srbija je svakim danom posvađana sve više i više, a da vam ne ponavljam koliko duguje srpska privreda. Srbija se bori da preživi. Srbija je toliko posvađana, nikada nismo imali toliko napada na Srpsku pravoslavnu crkvu od raznoraznih institucija koje je neko ubacio spolja i nikada nismo imali toliko problema.
Ovde su dolazili neki ministri koji sede u Vladi i najavljivali najveće afere u Vojsci – oni će da raščiste. "Tresla se gora, rodio se miš", nikom ništa! Niko ništa nije pipnuo ni raščistio! Prema tome, dajte da ozbiljno, gospodine ministre, kažete par reči o ovim temama. Nemojte meni sada da replicirate, meni ne treba ništa da replicirate. Meni je sve jasno! Meni je sve jasno kakve su čije namere, kad vidim ljude koji dođu na određene funkcije. Jasna mi je strategija koja se događa spolja i slušam vas i mnoge koji danima napadaju neke čelnike iz Vojske, koji su otišli, smenjeni. Sećam se jedne noći kada je smenjeno 57 oficira najvišeg čina, kada je bila ona čistka na VMA, u toku noći i sve ostalo, kada se to počistilo, onih kriznih štabova, kada se uletalo u vojne fabrike, smenjivalo. Jedva smo neke i sačuvali. Hvala Bogu da smo ih sačuvali do danas. Ali, neke su i uništene.
Gospodine ministre, nisam vas čuo, Srbija je garant Dejtonskog sporazuma za Srbe u Republici Srpskoj. Posle ovih događanja u BiH nisam vas čuo da ste se oglasili kakav smo mi garant i šta mi garantujemo Srbima u Republici Srpskoj? Mi smo garant, ponavljam, Dejtonskog sporazuma. Da li ''Dejton'' još uvek važi ili ne važi? Ako važi, mi kao garant, nismo jednu reč progovorili onom narodu tamo. Ima li neko da sme nešto da kaže, da kaže bilo šta, da čujemo?
Danas sam slušao ovde neke poslaničke grupe koje su govorile da je ovo i suviše hrabro, da su oni hrabri, da treba hrabro ući u reforme. Oni nas hrabro vode, predstavnik G17 plus devet godina u oblasti finansija, makroekonomije i evo gde su nas doveli. Nemojte više da nas oni hrabro vode, jer ta njihova hrabrost je Srbiju mnogo koštala! Što manje rade – za nas je bolje. Kada čujem da oni nešto rade, da imaju neke aktivnosti, kažem – teško nama! Kada čujem da ne rade ništa – presrećan sam. Verujte, i to je prava stvar.
Danas je bila ovde jedna diskusija da ćemo biti najjača vojna sila u regionu. Čovek je govorio, ni trepnuo nije – mi ćemo biti najjača vojna sila u regionu. Nada, ne znam, za ravnopravnost, mir i tako dalje i tako dalje.
Sećam se kada su ti, neki, isti govorili – Milošević je faktor stabilnosti na Balkanu, pa posle, nema ništa od toga, uništiše čoveka i tako dalje. Prema tome, nemojte im mnogo verovati.
Uradimo nešto za Srbiju, napravimo jednu pravu Vojsku, po meri ovog naroda. Znamo da Vojska treba da se opremi, da za to treba mnogo para, gospodo. Da treba u državi da bude jaka ekonomija i jaka privreda. Znamo da se budžet sada puni iz kredita, da se sve radi iz kredita. Toliko se zadužujemo da ne znamo kuda ćemo i šta ćemo, kako ćemo to vratiti, ako je privreda zadužena više nego država. U ovom momentu je privreda Srbije više zadužena nego država Srbija! Tu su negde, ali, za jednu milijardu više.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, i selo je propalo, nemojte se nadati.

Vidite, vi ste jako pogrešno informisani o nekim stvarima. Znam i ko vam je savetnik, a taj vaš savetnik u Čačku, kada dođete, i veoma sam iznenađen, vaš veliki stručnjak, strateg, on je običan seoski harmonikaš koji je svirao "komišanja".
E, pošto vi ne znate, a možda i znate, možda ste bili nekada na "komišanju", on nije neki nivo da može da vam da prave informacije. Morate naći neke ljude koji su mnogo obavešteniji, kada dođete da vam daju neke informacije.
Pa, jeste vaš veliki prijatelj, sa kojim ste se toliko ljubili, grlili i žvalavili, da tako izjavim, da je to bilo malo nezgodno i gledati to tako na nekim mestima. Prema tome...

Izvinjavam se, gospodine ministre.
Nema smisla tako diskutovati i razgovarati. Moja diskusija je bila veoma ozbiljna. Upozorio sam vas i juče i danas na neke veoma ozbiljne probleme, ne privatne, nemam ništa protiv vas privatno, i vi ste meni simpatični i drag čovek.
Kažem vam da je teško stanje. Možda vas oni u okruženju lažu. Hajde, jednom kada budete raspoloženi, imaju i neki drugi ljudi u Vojsci koji ne misle tako kao ti iz vašeg okruženja.
Vidim da su neki otišli mnogo razočarani, a mnogo su učinili za Srbiju, za Vojsku, mnogo su na ratovima učinili. Voleo bih da ih nekada primite, da popijete kafu sa njima, da ih čujete. Biće mi mnogo drago. Možda ćete promeniti mišljenje, gospodine ministre.
I ja sam bio nekada u zabludi, kada me obaveste i kažu – super, svi vas tapšu, a sutra kada ne budete na tom mestu čućete mnoge koji će vam reći mnoga druga mišljenja. A, videćete, bojim se da ne bude kasno za Vojsku, jer kada se donesu ovi zakoni, onda je sve kasno.
– Kao što najavljujete i statut Vojvodine, kada se donese biće kasno ako se ne popravi, a nešto loše ne može amandmanima da se popravi.
Bio bih presrećan da imamo najbolju Vojsku i ponosio bih se time. I da budemo najjači u okruženju, da nas svi poštuju i da nas cene.
Ali, verujte, sa čim mislite da letite, sa čim JAT misli da leti? Znam to stanje mnogo dobro. Mora da se uloži, nema para.
U životu sam se najbednije osećao kada sam gledao neke, koji su mislili poput vas i bili u zvezdama, kada su nas bombardovali a mi gledamo...i tada smo ih gađali...

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako žao što nema ministra i nikoga od predstavnika Vlade da saslušaju ovu moju diskusiju. Želeo sam da ministar čuje neka viđenja Nove Srbije i mene kao šefa poslaničkog kluba. Nažalost, vidite da interesovanja nema da se to sasluša, ali ću ipak reći, radi javnosti, da se neke stvari saznaju.
Drago mi je da se svako ministarstvo oglasi, pa i Ministarstvo odbrane sa strategijom i sada kada pitate nekoga od ministara šta radite, čime se bavite, šta ste uradili u ovoj godini, prošloj godini, oni kažu – napravili smo strategiju, imamo strategiju nacionalne bezbednosti i odbrane. Imamo strategiju, to kaže svako ministarstvo i to je za njih završen posao.
Međutim, od tih strategija koje se pišu, usvajaju, usaglašavaju, mi nikakve koristi nemamo. Srbija ima izuzetno velike probleme, sada trenutno, i očekivao sam ovde jednu mnogo ozbiljniju diskusiju ministra odbrane kada je dao uvodno izlaganje, koje je trajalo nekoliko minuta, o jednoj izuzetno problematičnoj situaciji za Srbiju, kada kreće niz projekata koji se protežiraju, borba protiv nasilja, borba protiv terorizma, borba protiv korupcije, borba protiv mita, sve je borba do borbe. Jednostavno, nedovoljno je reći u vezi cele te strategije pet rečenica.
Očekivao sam da se saslušamo, da vidimo jednu ozbiljnu strategiju koja će pomoći Srbiji da izađe iz cele ove situacije. Hteo sam da pitam gospodina ministra odbrane – kako je moguće napraviti Strategiju nacionalne bezbednosti države Srbije, ako on kao ministar odbrane sada ne zna ni gde su nam granice države?! Po Ustavu, Kosovo je sastavni deo Srbije.
Pošto ministar izuzetno puno putuje, ima dobru saradnju i sa Amerikancima i sa Kinezima, i sa Briselom, Moskvom, videli smo, u svim nastupima, da li mu je neko rekao da je on dužan kao ministar odbrane da napravi ovu strategiju za celu teritoriju države, ono što je po Ustavu definisano kao država Srbija, ili se pravi strategija za deo teritorije Republike Srbije, koji svi sad trenutno važe?
Zamolio bih ovo malo prisutnih što imamo u sali, evo, gospođo Čomić, bar nemojte govoriti vi. Hajde malo da se saslušamo. Da ne bude sada da ja pričam ovde, a ministra nema, nemamo nikog iz Odbrane, još se vi zapričali, i onda nema svrhe. Drago mi je da ulazi gospodin ministar i da ova diskusija ne bude, mada je već odavno počela, kako naš narod kaže, "jalova".
Prva stvar koja me je zainteresovala to je – dokle su granice Republike Srbije? Da li Strategija važi za celu teritoriju Srbije? Da li Strategije odbrane važi za celu teritoriju Srbije? Da li mi imamo, pošto je ministar imao kontakte, vidim i stalno je pretežno u Americi, razgovara sa vojnim vrhom Amerike, gostuje kod njih itd, i kakva je naša obaveza prema onim delovima teritorije koje ustavno pokriva Srbija, koji je zvanično u Ustavu, jer zakletva se položila i rečeno je da ćemo braniti one granice koje su ustavno definisane.
Međutim, strategije se usvajaju dolaze i prolaze, ali jedno stanje u Srbiji je izuzetno teško. Jedna strategija se ne može sprovesti. Kada se trenutno pogledaju bilansi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, trenutno u Srbiji imamo 492.000 ljudi koji aktivno rade i primaju platu.
Oko pola miliona ljudi koji se vode da rade, ne primaju platu i nalaze se u onih 900 firmi koje su pred stečajem, blokirane itd, a to su sve velike firme, koje ukupno prave 70% gubitaka Republike Srbije u privredi.
Da li država može sprovesti neku strategiju u Ministarstvu odbrane, ako je trenutno privreda Srbije, ako su ovih 900 velikih preduzeća zadužena napolju kreditnim linijama sa 2.000 milijardi dinara? Od toga: 1.500 milijardi dinara dugoročnih kredita i 500 milijardi dinara kratkoročnih kredita. Godišnje srpska privreda troši 200 milijardi dinara za servisiranje kamata po ovim kreditnim linijama. Pored toga, država Srbija je zadužena oko 22 milijarde, ukupno dugovanje države.
Jutros smo čuli u vestima da se zadužujemo za budžet sa novih kod Rusa milijardu evra i kod Svetske banke 400 miliona evra. Kakva se strategija u Ministarstvu odbrane može sprovesti uspešno, ako punjenje budžeta trenutno radimo sa kreditnim linijama? Srbija da bi davala plate budžetskim korisnicima trenutno podiže, u ovim poslednjim mesecima kalendarske godine, kredite i servisira budžetske korisnike.
To nije bilo nikada u istoriji Vlade Republike Srbije!
Nedavno je uzet komercijalni kredit, što smo usvojili na prošlom zasedanju, da bi se dala plata prosvetnim radnicima, da ne bi bilo štrajka itd. Da li mi imamo perspektivu i kakva je pozicija Ministarstva odbrane u situaciji kada Republika Srbija servisira sa kreditnim linijama ovih 550.000 zaposlenih u administraciji. Posle ovoliko neuspelih privatizacija, posle ove katastrofalne situacije u privredi Republike Srbije, mi se sada zadužujemo kredit za kreditom; tri milijarde kod MMF, 400 milijardi kod Svetske banke, milijardu tražimo od Rusa, milijardu smo tražili od Kineza. Pa, ljudi, naši unuci će sve ovo plaćati!
Kako preživeti ako je privreda, ponavljam, zadužena dve hiljade milijardi kreditnih linija, odnosno privreda godišnje sa 200 milijardi servisira kamate samo u kreditima. Ove kreditne linije još nisu dospele, neke će dospeti ove godine, a neke će dospeti naredne godine.
Znači, za dve godine ćemo imati totalni bankrot srpske privrede i države, ujedno. Nema odakle da se puni budžet. Milion ljudi je nezaposleno, milion i preko trista hiljada penzionera, invalida i raznoraznih socijalnih davanja za budžetske korisnike. To je dokaz da Srbija ne može izaći ih ovog vrzinog kola u koje se uplela i ne pomažu nikakve strategije.
Kako da organizujemo odbranu zemlje, kako da organizujemo nacionalnu bezbednost na visokom nivou, ako nemamo od čega, ako se borimo za golo preživljavanje građana Srbije?
U ovom momentu Srbija uzima kreditne linije, bukvalno, da bi građani Srbije preživeli. Posle privatizacije od 2000. godine do danas u Srbiju je ubrizgano ukupno 57 milijardi evra, po osnovu privatizacije, po osnovu kredita i po osnovu donacija, dakle, ušlo je 57 milijardi u Republiku Srbiju od 2000. do danas. Da je sreće da je iskorišćeno u infrastrukturu, u zapošljavanje, u nova radna mesta, u građevinarstvo, u jeftine stanove, mi bismo onda imali realnije punjenje budžeta.
Gospodine ministre, vaša vlada je poništila koncesiju koja je trebalo da ubrizga u budžet 360 miliona evra čistih para koje bi došle spolja i to je sve bilo završeno. Poništeno je, jer su neki da bi podržali Vladu tražili da se to poništi.
Sada, kada analiziramo, u svim ovim vašim borbama o kojima pričate, strategijama itd, a predlažem vam da se okrenete malo oko nekoliko svojih prijatelja u DS, dva-tri prijatelja iz vrha DS, njihove firme, otkako ste vi ministar odbrane, napravile su promet na medijima, preko svojih šest ćerki firmi, 500 miliona evra.
– Firma gospodina Đilasa, zbog toga sam sa njim na sudu i biće mi drago da ovaj proces traje, povećala je promet u ovoj godini, u odnosu na 2005. godinu, 231.000%!
Gospodine ministre, sve što Vlada vrši, borba protiv raka grlića materice, borba protiv raka dojke, Ministarstvo zdravlja, sada kreće, borba protiv oboljenja krvnih sudova, akcija „očistimo Srbiju“, sve to što se radi sve ide preko određene grupacije i iz ministarstava se lopatama ubrizgavaju pare u određena privatna preduzeća, koje se veoma često peru, i više imaju budžeta nego vi u kompletnom Ministarstvu odbrane. Molim nadležne službe da to provere, a vas, gospodo narodni poslanici, da to pogledate, to zvanično piše na sajtu Agencije za privredne registre. Znači, otvorite sajt, pogledajte i videćete.
Prema tome, nemoguće je opstati u ovakvoj situaciji. Mi sada krećemo u neku žestoku borbu protiv nasilja, ovde je neko govorio – droga hara, kocka, kladionice, ali omladina ima perspektivu. Da vidimo ko su ljudi, a neki sede i ovde u parlamentu, koji zastupaju gazde koje drže kladionice, a neki ljudi iz Vlade su tamo, štaviše, akcionari. Dajte da se to proveri i zahtevam od UBPOK-a i određenih službi da to provere. To je evidentno.
Gospodin Šlaf, koji je dolazio u Vladu, ima zastupnika među nama ovde, advokata koji sedi u ovoj sali i koji drži sve te konce, koji sve zna. Prema tome, dajte da rešimo ove probleme, ako možemo, ali prvo moramo da završimo neke državne poslove, veoma važne, jer mi dolazimo u poziciju da ćemo izgubiti državu, da nećemo imati ni ozbiljnu odbranu, ni bezbednost, ništa, ako je ovako loša situacija.
Gospodine ministre, nedavno sam bio razočaran, posle ove tragedije u Užicu, kada sam video da su žene koje su radile na najtežim i najodgovornijim radnim mestima bile zaposlene preko studentske zadruge, da su imale 82 dinara po radnom satu. I, da li neko može da radi na barutnim punjenjima, da bude godinama zaposlen preko studentske zadruge? To je nešto neprimereno, nezapamćeno! Očekivao sam da se podnesu neke ostavke posle takvog izveštaja. O tome je prestalo da se priča i da se razgovara.
Voleo bih da se objave plate u direktnoj proizvodnji i plate u SDPR, koji se bavi trgovinom, izvozom itd. Šta je sa dugovanjima i obavezama koje je SDPR postigao i zaduženjima pojedinim zemljama sa čijim čelnicima se vi srećete?
Kakva je budućnost Srbije, koja je budućnost naše omladine, koja je strategija da se izađe iz ove problematične situacije, da bi normalno zaživeli kao zemlja, da se organizujemo i u bezbednosnom smislu i u odbrambenom smislu? Za to su potrebna sredstva, a mi ta sredstva nemamo.
Nigde ne vidim da se razgovara o imovini kojom raspolaže Ministarstvo odbrane. Rešite to pitanje sa Direkcijom za imovinu. Stotine, hiljade objekata širom Srbije propada, u totalnom su rasulu. Kako je bilo bombardovanje, gledao sam u nekim gradovima, mogu vam doneti fotografije, a mogu vas i pozvati ako imate vremena da pogledate: topovi, tenkovi i sve kako je bilo, ostalo je u korovu, u travi od dve metra, zaraslo je i postaje ruglo grada. Gospodine ministre, vojni objekti su postali ruglo mnogih naših gradova; vetar je polupao prozore, raspadaju se fasade, padaju krovovi, vojna oprema je ostavljena u travi, napuštena, potpuno zanemarena, to tako stoji. I niko ne dolazi i niko o tome ne vodi brigu.
Da ne pričam sada o stanju u ostalim segmentima privrede, da ne bude da vas samo kritikujem.
Slažem se i drago mi je da ste izašli, ali ponavljam, situacija je vrlo teška, vrlo opasna, i nemojte se igrati sa NATO-om i pričati, stotine puta, da moramo ući u NATO. Zna se i na koji način, dok se ne promeni Ustav i skupštinske odluke, Srbija je vojno neutralna, moramo se tako i ponašati, jer je to doneseno. Ako poštujemo sopstvene institucije moramo shvatiti gde nam je mesto i kako ćemo se organizovati.
Moram ono od početka da ponovim, gde su nam granice, gospodine ministre?! Gde su nam granice, gde nam je linija odbrane, gde ćemo stati ako nas neko napadne?! Gde je naš kamen međaš?!
Da li može ova uspešna vlada koja vodi uspešnu spoljnu politiku, koja je veliki prijatelj sa svim svetskim gigantima i ti veliki stubovi širom sveta koji se postavljaju, ali kažite, ljudi, pre nego što taj stub pobijete, dokle smo stali, dokle ste nas odmerili, gde smo i dokle smo, pa, dajte da to uskladimo sa zakonom koji trenutno imamo.
Prema tome, ne želim da se stvore neke partijske institucije, da se od njih očekuje puno. Smatram da to ništa neće postići. Nemojmo da stvaramo partijsku vojsku!
Nemojmo da stvaramo partijsku državu! Nemojmo da stvaramo partijsko pravosuđe! Nemojmo bežati od demokratije za koju smo se godinama borili! I, nemojmo samo napadati jedne druge!
Neke koji su mnogo radili za ulazak u EU, proglašavate… Kada vi niste postojali, gospodo, mnogi od vas iz Vlade, kada niste ni znali šta je „d“ od demokratije, mi smo bili u bici za demokratiju, zalagali se. Tada smo posećivali taj Vašington i te vaše stubove.
Dogovarali se i znali kako se vodi, poštuje i ceni jedna država, i zato su i želeli da nas sklone, jer nismo bili toliko darežljivi kao pojedini iz sadašnje Vlade, koji vode totalno konfuznu spoljnu politiku, koji samo trčkaraju od jednih do drugih, koji prodaju Rusima jednu rafineriju, preko puta, da zadovolje, a sa druge strane Dunava urgiraju da se proda Amerikancima. Definišite šta hoćete, biće nam drago.
Ili, jednu od ovih strategija koju donesete, koju usvojite, poštujte je do kraja. Biće nam još draže.
Nemojte da me shvatite zlonamerno. Cenim vas i poštujem kao ministra odbrane, i vaše saradnike, ali kažem da je uzaludan vaš trud ako se ekonomska situacija, posebno makroekonomska, pogrešno vodi izuzetno loša …
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine ministre, možete da budete najveći genije, ali nećete uspeti ako nemate finansijska sredstva za realizaciju vaših projekata. Hvala lepo. (Aplauz.)

Gospodine ministre, drago mi je da ste nešto uradili ovako korektno, ali ne stoji kritika. Tačno je da su neki objekti ispražnjeni i da nema Vojske, ali, gospodine ministre, tri godine ste ministar. Oni propadaju! Protiv toga se bunim.
U opštini Čačak godinama postoje sredstva za otkup Doma Vojske. Postoje, ali vi ne možete da kažete koliko to košta. Gospodine ministre, lično sam vam se obratio pismom pet puta i desetak puta usmeno kada smo bili zajedno u Vladi da rešite problem čačanske kasarne i rekli ste da službe rade.
Službe rade, rade i kada će da završe! Sećate se koliko sam vas puta zvao telefonom. Zvali ste, doduše, vaše saradnike. Radili smo na tome. Službe procenjuju, ocenjuju, mere, vagaju, ali to traje tri godine. Objekti padaju. Ruglo grada u centru grada. Ružno je.
Što se Paraćina tiče, gospodine ministre, tamo je magacin koji je nezaštićen otišao u vazduh i oštetio je objekte. Kao ministar i čovek koji je bio zadužen za te vanredne situacije izgradio sam sve nove objekte, škole i sve popravio u Paraćinu, Ćupriji, Jagodini. Sve sam završio, ali još niko nije dislocirao magacine koje je trebalo. Tada ste došli za ministra. Opet to može, ne dao bog, da napravi tragediju. Prema tome, rešite taj problem.
Gospodine ministre, iz mog ministarstva sam prebacio velika sredstva za „Ponikve“ i doterao do kraja, popravio piste, povadio bombe iz pisti, platio sve, sve završio, priveo kraju, gde sam ostavio tu i danas stoji. Nedavno ste rekli na čačanskoj televiziji da „Lađevci“ nisu privedeni.
Radio sam, projekat postoji i nalazi u ''Aeroinženjeringu''. Treba da ga Ministarstvo vojske uzme i angažuje da bi „Lađevci“ bili za civilni i vojni saobraćaj. Tačno je da je urađen projekat da se pista produži, proširi, i kontrolni toranj itd, da vam ne pričam da se na tome mnogo radilo. Nemojte blanko napadati – to je bilo u onoj vladi, to je bilo u ovoj.
Tačno je da je 2007. godine Đilas radio, ali vi i G17 ste imali većinu u Vladi.
I Zato smo Koštunica i ja napustili Vladu i raspisali izbore, zato što ste nas preglasavali i imali ste uvek većinu. Zato smo i raspisali izbore korektno.
Prema tome, i na vama je da budete fer da raspišete izbore, ako ne možete ništa ozbiljnije da uradite. Lepo je to što je "Sloboda" krenula da radi, jedan deo, a radila je isto tako dobro. Ove ugovore je potpisao direktor koga ste vi smenili dekretom.
(Predsednik: Gospodine Iliću, prošlo je tri minuta. Zahvaljujem.)
Nemojte, ne bih želeo sada da polemišem i da ulazim u lične neke probleme i sukobe, ali budite korektni. (Aplauz.)

Veoma kratko. Sredstva postoje. Odluke postoje godinama. Sve je završeno i završena je i zgrada koja je tamo stajala, lično sam razgovarao sa ministrom više puta, nismo završili ništa. Morate da budete uporni da završite posao. Vaš je bio direktor kontrole leta. Potrebno je bilo da montira opremu u ''Lađevcima'', da se dovede aerodrom u ispravnost za kargo-letove. Mi smo to tražili i želeli, i to je bilo pri kraju. I postoje opštinske odluke dve opštine, Kraljeva i Čačka, pošto je na međi aerodrom i treba to da se završi.
Znate li šta je problem, gospodine ministre? Vi imate u ''Ponikvama'' avione sa bojevom municijom, zatrpane, koje ne znate da demontirate i da ih sklonite, zato ne može to da se završi, jer vi to godinama ne možete da uradite i da rešite. Raspitajte se.
Vaši avioni su sa bojevom municijom zatrpani i leže, i ne sme ništa da se radi zbog toga što to mora da se otkloni!
Prema tome, dođite kod mene, imam sve informacije, mogu vam sve pomoći da rešite, verujte mi. (Aplauz.)