Očekivao sam jednu raspravu veoma ozbiljnu, ovo je ozbiljna tema, ali nisam očekivao uvrede od strane ministra.
Gospodine ministre, fakultet sam završio na Univerzitetu u Beogradu, tehnički fakultet, a magistrirao na Univerzitetu u Kragujevcu, ako vas to interesuje. Ne bih želeo da vi vređate nekoga, jer ste ovde došli da razgovaramo.
Vi ste ministar, ovaj parlament vas je izabrao, a to vas uči Čanak, vaš ideolog, idejni vođa koji će vas dovesti tamo, i Srbiju će dovesti tamo gde ste vi to krenuli, ali nadamo se da nećete tamo moći.
Vi niste potpisali za ekologiju, ali zato je vaš naslednik potpisao, gospodin Dulić. On je potpisao i proverite to, valjda govorite sa vašim ideologom i šefom, vidim da vam je on neki kadrovik veoma važan.
Prema tome, za te dozvole, ko je dao za uvoz mleka, pa da li vi govorite sa ministrom trgovine, da li ste vi njemu mogli da kažete - gospodine, da li je moguće da neko ko je uzeo visokomlečne junice u Srbiji po 2.300 evra, ako cena mleka za godinu dana sa 34 dinara spadne na 17, kako ćemo da otplati on to? Nije tačno da ljudi nisu pod hipoteke dali, dali su i kuće i zemlju tada u to vreme, kako sad da vrate?
Razgovarajte u manastiru "Sopoćani", morali smo da urgiramo, kako su ljudi prošli koji su uzeli junice visokomlečne sa današnjom cenom mleka. Šta rade proizvođači koji imaju 120 krava i koji namuzu dnevno 1.500 ili 1.600 litara mleka, a neće ga niko? Oni idu i mole pojedine mlekare da uzmu, nema cene za koju će ih uzeti.
Prema tome, gospodine ministre, nemojte tako da se ponašate, to ovi poslanici nisu zaslužili. To vam kažem zbog mene, a nije vam dobra politika, gospodine ministre. Nemojte da vređate, očekivao sam da ste vi jedan ministar sa kojim možemo razgovarati, polemisati, diskutovati.
Međutim, vi ste odmah krenuli, nisam video manjeg čoveka a više ratobornog, vi ste odmah to krenuli - ko je završio, gde je završio. Kad bih ja vas preslišao gde ste vi završili fakultet, vidi se kako ide poljoprivreda pod vama, to seljaci najbolje kažu. Znači da ste kvalitetan kadar? Jadni ti studenti kojima vi predajete, gospodine ministre, kad se tako ponašate. Jadan taj student koji završi fakultet sa vama. Gde će on to biti stručan da se pojavi?
Biće kao i vi, gospodine ministre, sigurno, koji mislite da ste stručni. Toliko ste nadmeni da ste došli ovde pred poslanike da razgovarate s nama, da nam proveravate vi diplome. Završavam svoj radni vek još malo i dokazao sam se kao inženjer na tom polju izuzetno puno, i kao stručnjak, gospodine ministre, a vi, želim vam isto, i kao ministar sam se dokazao…

Znate kako, meni je jako neprijatno kada neko stalno govori nekome kako se ponaša, kako je taj neko ko sve nas kritikuje i upozorava – svetac ili svetica. Sve poslaničke grupe su reagovale. Ovde je izuzetno puno poslanika čulo. Od DS-a je sedela samo gospođa Nada, u prvom redu, i svi su zato i reagovali što nije bilo poslanika vladajuće koalicije na raspravi. Govorio sam, i mi smo svi primitivni, samo su određena gospoda kulturna, oni treba da nam održe predavanje.
Gospođo Kolundžija, upoznao sam vas u Moroviću, kada ste pravili bahanalije, uz obezbeđenje 300 policajaca, s tadašnjim potpredsednikom Vlade, da ne nabrajam njegovo ime…
(Predsednik: Gospodine Iliću, molim vas.)
Gospođo Kolundžija, vi, svetice ovde vladajuće koalicije…
(Predsednik: Nemojte se obraćati gospođi Kolundžiji.)
Sad vam nastavljam, evo, imamo svedoke, dok vam je Neša Čanak lupao, ne pijan, nego mortus pijan, po klaviru, i dok ste provodili bučne noći do jutarnjih sati, jer smo se mi krstili šta jedna dama može da radi…
(Predsednik: Molim vas, gospodine Iliću, nemate reč više.)
Gospođo Nado Kolundžija…

Gospođo predsednice, gospodo narodni poslanici, očekivao sam posle ovih setova pravosudnih zakona i promene nekih ljudi koji obavljaju određene funkcije u pravosuđu da će se, ipak, stanje normalizovati, da ćemo imati pravosuđe kakvo Srbija zahteva, da će to biti prave reforme, o kojima se godinama priča. Međutim, sve se to vrti oko partijskog pravosuđa. Nažalost, i danas, posle toliko godina, imamo jedno partijsko pravosuđe, gde su određeni ljudi, određene partije, koje dođu na vlast, potpuno zastupile sve čelne funkcije u pravosuđu, u svojim advokatskim timovima povezane, i nemoguće je probiti taj zid koji se stvara, pa određeni pravosudni organi ne mogu raditi svoj posao na korektan način. Svaka čast sudijama koji svesno i savesno obavljaju svoje funkcije, ali na višim instancama te njihove odluke padaju i oni postaju nemoćni i predaju se.
Želeo bih samo da podsetim na nekoliko veoma važnih stvari. Krše se mnogi zakoni, krši se odluka Parlamenta i, što je najgore, krši se Ustav, i za to niko ne odgovara. Ovih dana imamo jednu vrlo interesantnu stvar. Neko, ne znamo ko, zadužuje ovu Srbiju sa tri milijarde evra kod MMF-a, neko razgovara u ime Srbije, neko već deli te pare na određene projekte nekome, a mi ništa ne znamo o tome.
Kod nas su ovde periferne teme. Mi ovde raspravljamo o nekim zakonima koji će nas, tobože, približiti EU, a ključne stvari prolaze. Postavljaju se poslanička pitanja, ali na prava nema odgovora – tužioci ne reaguju.
Zar je moguće da ne može niko da odgovori na jedno veoma važno pitanje – gde su pare od "Mobtela", koji je prodat, a rečeno je, donesena je odluka na Vladi da se od tog novca izgradi Koridor 10? Zašto su te pare potrošene kada je prodat treći operater nekom sumnjivom gospodinu, sumnjivog porekla, koji je posle bio finansijer jedne političke stranke?
Niko na ta pitanja ne želi da odgovori. Ovde se više puta postavljalo pitanje – da li je tačno da je gospodin potpredsednik Vlade kupio hotel u Sokobanji? Na to se ne daje ni odgovor, niti iko reaguje. Tužioce to uopšte ne interesuje.
Kako je moguće da ovaj parlament nema nikakvu ulogu u odlučivanju da li Srbija treba da se zaduži, koliko da se zaduži, pod kojim uslovima da se zaduži? Da li je ugovor potpisan s MMF-om važan za Srbiju, nije važan? Šta je u tom ugovoru, šta piše? Ovde svi rade solo. Mi služimo samo kao posmatrači, a poslanička većina – da to aminuje, da donese odluku, ne pitajući se šta će dalje biti.
Ja ne mogu da razumem da se sada pravi jedna trka širom Srbije i konkuriše za sredstva koja smo ovih dana dobili po ubrzanoj proceduri, zato što će i Kosovo ući u MMF. Mi smo na to prećutno dali saglasnost i zato smo bili nagrađeni, ali Srbija je zadužena.
Kako je moguće da se zaduži zemlja Srbija tolikim kreditom, od 3.000.000.000 evra, a da to ne prođe kroz Parlament? Da li Narodna banka Srbije ima neke veze s ovim parlamentom? Kad ste poslednji put videli ovde guvernera Narodne banke Jelašića da podnosi izveštaj, da vidimo šta on to radi? Postavljali smo sto puta pitanje – kolika je realna cena dinara u odnosu na evro? Kome su prodate one silne devize za stabilizaciju dinara? Ko je kupio i gde su ti dinari, šta se s njima radi? Da li su smanjenjem deviznih rezervi povučene određene sume dinara ili nisu?
To su veoma važna pitanja. Postavljana su tužiocu, a nikad ne se reaguje na takva pitanja.
Ako želimo da napravimo državnu administraciju koja će voditi računa, ako želimo da vratimo, kao što smo čuli, kredibilitet Parlamentu, to nećemo učiniti time da li će neko lepo da govori ili neće, kako će ko u njemu da sedi i da se ponaša, itd., da li će neko doći u Parlament s kravatom, ili bez kravate, gde će ko sedeti, da postrojimo poslanike kad neko važan dolazi i kažemo im šta smeju da pitaju, šta ne smeju i da se to smatra nekim lepim ponašanjem, dok nas o odlučivanju, o ključnim odlukama, niko ništa ne pita. Mi smo nedavno u jednoj vladi donosili neke odluke, evo, što se tiče, konkretno, Niša, gde će ući taj gasovod. Određena je i trasa gasovoda, da prati trasu autoputa, jer je ona potpuno besplatna, jer će kroz zemljište koje se uzima eksproprijacijom da se provuku i jedna i druga investicija. Onda u medijima čujemo da je neki Žika, Pera bio negde i rekao: "Ma jok, to ćemo da preinačimo."
Zašto se krše prostorni planovi Srbije? Sve o čemu sam govorio usklađeno je u Prostornom planu države Srbije koji je doneo ovaj parlament. Mi sada menjamo i radimo šta god hoćemo – pojedinci mogu da rade šta god hoće. Ja se sećam, kada je prodata zgrada "Ušće" u bescenje, posle bombardovanja, rečeno je da zahteva da se poruši, da se reciklira na terenu sve, da se ukloni, uskladišti na sigurno mesto i da se tu gradi potpuno novi objekat. Međutim, objekat je preprodat. Neki visoki funkcioner jedne vladajuće stranke je sada to obavio, uzeo je veliki novac – niti je reciklirao, niti je rušio.
Rečeno je da je to opasan otpad, da je to radioaktivno, da to mora da se ukloni itd. i da su za to potrebna velika sredstva. Evo, vidimo tamo da se pravi tržni centar "Ušće". Kaže se da su grad i država Srbija oštećeni za 27 miliona evra, a niko ne reaguje. Kaže se da je zbog Luke ''Beograd'' oštećena država za 2,5 milijarde evra. Sitnica, šta je to za nas? Niko ne reaguje.
Neko kaže – sprovešće se istraga, ali ne kaže kada. Izlazi predsednik države i kaže – mi ćemo se oštro boriti protiv korupcije, a ja ne vršim vlast u Beogradu. Ne znam da li neko ovde iz sale utiče na tu vlast u Beogradu, koju drži određena stranka, evo, već desetak godina?!
Gde su te mere? Gde su te mere, gde je to pravosuđe da reaguje?
Krše se rezolucije Skupštine. Tri puta su donete rezolucije u Parlamentu da ne može Euleks da uđe na Kosovo i da ne može da se ispoštuje Ahtisarijev plan, ali je sve to urađeno na mala vrata. Rečeno je: "Nekih šest tačaka su veoma važne". Kojih je to šest tačaka – nikada ovde nismo ni čuli, ni dobili, niti raspravljali. Šta bi s tih šest tačaka?
Ahtisarijev plan je u potpunosti sproveden. Prekršen je Ustav Republike Srbije. Prekršene su tri rezolucije Parlamenta, ovog našeg, Skupštine Srbije – niko nije odgovoran. Niko nikoga ne sme da pita. Ovde svako vodi spoljnu politiku privatno – kako ko hoće. Evo, jutros slušam ministra odbrane, koji se juče ispričao s potpredsednikom Amerike. Pitaju – šta je za vas bilo najinteresantnije? On kaže – najinteresantnije je bilo što ga je pitao – otkud ti ta značka, šta ona znači, što je nosiš na reveru?", a objasnio je i šta znači njegova značka koju nosi na reveru.
To je ono važno o čemu se ministar odbrane ispričao, u jednom zvaničnom susretu, koji je koštao milione ovu državu, s potpredsednikom Amerike. Ja sam hteo da čujem da su pokrenuta neka ozbiljna pitanja. Međutim, tema je bila – ajde malo da proćaskamo, pa da odemo do Prištine. Ali, da ne bude da smo baš vas preskočili, svratićemo malo i kod vas ovde, da vam pokažemo šta je sila, kako ćete svi da stojite mirno i ne smete kroz park da prođete ceo dan, niti da se krećete ulicom. Morate stajati dostojanstveno, jer je došao neko ko je vrlo važan za ovu državu. Svi ima da čekate šta će vam reći, a on će otići i ništa važno neće reći.
Danas će nešto reći dole, a mi ćemo, nadam se, čuti nešto, ali, da li je to u interesu ove Srbije, da li je u skladu s Ustavom ove Srbije ono što će se reći danas u Prištini? Da li je to u skladu s ovom skupštinom? Zašto služi Skupština Republike Srbije ako donosi odluke koje niko, ni spolja, ni iznutra, nije nadležan da poštuje?
Nema odgovora za mnoge prekršaje koji se prave. Ovde je glavna tema za sve finansijske transakcije – budžetska inspekcija.
Ja sam više puta govorio da je to stranačka inspekcija, koju određena stanka šalje. Šalje je sada u opštine koje su opozicione, koje nisu pod kontrolom DS-a, i kažu – ako ne pustite naše ljude u vlast, poslaćemo vam sutra budžetsku inspekciju, imaćete priliku da vam mesecima ne izlaze. Budžetska inspekcija se formira od Ministarstva finansija i vladajuća stranka kompletno kontroliše finansije, a ko kontroliše Ministarstvo finansija? Da li je neko nadležan iz ove skupštine, koja donosi zakon o budžetu, da kontroliše zakone o budžetu?
Da li je neko odgovorio ovde šta je bilo sa sredstvima koja su prebačena Kapitalnom fondu Vojvodine? Nije? Da li su urađeni određeni projekti koje je trebalo uraditi i koji su bili debelo naplaćeni i za šta su sredstva prebačena?
Prema tome, budžetska inspekcija obavlja svoj posao onako kako joj određena vladajuća garnitura naloži, jer ona je stranački organ i zato se tako i ponaša.
Hteli smo da vidimo zašto je pravosuđe, po čijem nalogu, dozvolilo da zastare određeni postupci. Uzmimo privatizaciju "Sartida", niz privatizacija koje su bile sporne. Postupci su zastareli, držani su u fioci dok ne dođe do njihovog zastarevanja, a kada do toga dođe, onda se sve stavi ad akta i kaže se – znate, bilo je možda nekih nepravilnosti, ali do toga nije došlo, do bilo kakvog sudskog postupka.
Sećam kad je osnivano Javno preduzeće "Putevi Srbije". Jedan ministar je preuzeo zakonsku obavezu da javno preduzeće, kada se osniva, mora da se dovede na nulu. Mora se dati početni kapital i mora se osnovati u skladu sa zakonom. Sećam se odlično, tada je i u Skupštini i u Vladi dato obećanje da će Direkcija za puteve, koja je bila budžetska institucija i odgovorna i garant da se budžetskim sredstvima plate izvedeni radovi, pri osnivanju javnog preduzeća taj problem za par meseci pokriti, u visini od 10,5 milijardi dinara. Do dana današnjeg to nije rešeno. Direktor je rekao, porekao, niko ga ne poziva na odgovornost, niko ne traži od njega nikakvu odgovornost.
Ovde izađe neko i kaže u izbornoj kampanji – građani Srbije, imaćete svi 1000 evra kao akcije, ako mi pobedimo. Od toga nema ništa. Mislite da za to neko odgovara? Niko ne odgovara, niko nema nikakvu obavezu pred ovim narodom. Možete obećati šta god hoćete, možete reći šta god hoćete i to uopšte nije važno.
Ako je neko rekao da će se 31. marta sklopiti ugovor sa "Fiatom" i zato se određuju određena sredstva u budžetu, a do dana današnjeg niko ne sme da kaže je li on sklopljen ili nije sklopljen, gde je taj ugovor, kako sredstva nisu ušla u rebalans ako ugovor, koji je predviđao određena finansijska sredstva, nije nikada sklopljen, nije ispoštovan? Prema tome, odgovornosti nema.
Dalje, ovde je načeta jedna vrlo dobra tema – o advokatima. Mi smo imali jedan veliki problem. Jedan drugar, stranački, veoma važan, drži lanac advokatskih kancelarija. Njegov najbolji drug iz ''Otporskih'' dana je državni sekretar u pravosuđu. Sarađuju, druže se, i privatno i porodično i na sve moguće načine, i nema nikakvih problema. Svi kažu – ako želite to da rešite, da dobijete, pa, čoveče, znate gde je put, odete u tu kancelariju i problem je rešen.
Onda su sudije samo marionete koje će da obave neke poslove, koji se, nažalost, događaju, ali to je sve kod nas tako razvrstano. Nema sukoba interesa nigde, zato će taj iz advokatske kancelarije da dobije ulogu da sve bilbordove na teritoriji Srbije drži na putnom zemljištu potpuno besplatno. Kako može neko na putnom zemljištu da drži bilbordove i da prodaje svakodnevno njihovu uslugu a da ''Putevi Srbije'' ne dobiju nijedan jedini dinar od posla koji se tamo obavlja? Ko postavlja na teritoriji gradova ovolike bilbordove? Da li plaća neke obaveze, ko su ti ljudi i iz kojih su političkih opcija?
Sećam se jednog primera, koji je za mene vrlo karakterističan, kada je bio spor oko neplaćenih radova na putu kod Feketiću, koji je radio nekada bivši predsednik Srbije Milošević. Sećam se da su izvođači radova tužili i da to niko nikad nije platio. Spor je tekao, advokati se povezali, pravosuđe se povezalo, republički pravobranilac se s njima povezao, i svi su ćutali. Spor se završio, pravobranilac odradio svoj posao, advokati svoj posao, putari svoj posao, uzeše ovoj jadnoj državi 30 miliona evra ukupno, za radove koji su vredeli, možda, nekoliko miliona evra. Tu ogromnu cifru svi podeliše.
Naravno, mi smo smenili posle tog republičkog pravobranioca, ali on nije ni obavestio Vladu da će biti blokiran budžet Republike Srbije i da će se te pare skinuti jednog dana, nije ni rekao da je blokiran i da teče ono vreme za žalbu. Ni tada se nismo žalili i samo u jednom danu, advokati koji, takođe, pripadaju jednoj političkoj opciji, sve to su završili i uzeli tridesetak miliona evra, trljali ruke, podelili taj novac i niko za to nije bio odgovoran.
Kako je moguće sada da pojedini predsednici okružnih sudova, opštinskih sudova, postaju moćne advokatske kancelarije, bivši ministri, isto, postaju moćne advokatske kancelarije, i obavljaju određene poslove, a njihovi do juče potčinjeni postaju ministri i sve se to tako vrti u krug, i kažemo da je pravosuđe nezavisno, na njega niko ne može da utiče i sve što se događa u pravosuđu događa se na jedan način.
Nedavno sam imao jedan slučaj, vrlo nekorektan. Jedan sudija iz Novog Sada, gospođa, imena se ne sećam, ali mogu da pogledam, sudila je neki spor – što sam nekada šutnuo, pre pet-šest godina, fasciklu nekom tamo novinaru, i bio sam oslobođen, kada se video ceo postupak, bio sam oslobođen.
Međutim, on je našao mogućnost da me utuži u Novom Sadu, mada se događaj dogodio u Beogradu, a moje mesto stanovanja je Čačak. Suđenje je bilo u Novom Sadu. Taj sudija je sramno, bez dostavljanja poziva, bez ijednog poziva da dođem na ročište, donela presudu od 100.000 evra i dala na izvršenje onog dana kada sam bio operisan, kada sam se nalazio u sobi intenzivne nege posle operacije. Moji u kući, u nesreći, došli su u bolnicu i kažu – došao je sudski izvršitelj.
Molim vas, 100.000 evra se kažnjava neko jer se nije pojavio na sudu, toliko je onaj ko je utužio tražio, a nenadležni sud u Novom Sadu je presudio. Naravno, to se oborilo i vratilo u prvobitni postupak, ali taj sudija je sigurno imao spregu s advokatom i sada će sramno da sudi u Novom Sadu i dalje, a zna da nije nadležan sudija koji je mogao da vodi taj spor, ni po mestu boravka, ni po mestu prekršaja.
Bruka je za Srbiju što se takve sudije nalaze još uvek po sudovima i što rade određene poslove. Nadamo se da će biti bolje, da će biti ubrzo izbori i da će sve to biti dovedeno u red, onako kako i dolikuje.
Mi sate izgubismo u ovom parlamentu …
(Predsednik: Vreme.)
… donoseći odluke, ali niko nas i ne sluša i niko naše odluke ne poštuje. Ovde sam nabrojao niz prekršaja i nadam se da će neko iz pravosuđa reagovati na neki od njih. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, sećam se dobro kada sam kao ministar za telekomunikacije dobio nalog EU da se formira agencija kao nezavisno regulatorno telo koje će potpuno kontrolisati medijski prostor. Uslovi su bili sledeći: u ovoj agenciji ne mogu da budu ljudi koji su partijski orijentisani i dati su određeni kriterijumi koje agencija i članovi agencije moraju da ispunjavaju. Svi smo se obradovali tome, računajući da će se potpuno srediti haos koji je vladao u medijskom prostoru Srbije. Međutim, stvaranjem Agencije, a i današnjim promenama, mi smo Agenciju pretvorili u potpuno partijsku agenciju, tako da partija koja vrši vlast kompletno kontroliše Agenciju; svi članovi Agencije koji se suprotstave partijskim odlukama će biti polako smenjivani, uklanjani a dovođeni partijski ljudi.
Ona ideja koja je stvorena potpuno je izopačena, uništena i trenutno u Srbiji imamo opšti haos u medijima. Odlično se sećam kada je Agencija dobila nalog od tadašnje vlade da se ugasi BK televizija zato što je Bogoljub Karić osnovao političku stranku. Sada mnogi lideri političkih stranaka imaju televizije, i to ne regionalne, ne opštinske, već nacionalne. Ušli su i na satelit, vršljaju u medijskom prostoru, rade šta hoće. Naravno, stanice su registrovali na članove svojih porodica, prijatelje itd. Mnoge partije su ušle u elektronske medije i napravile opšti haos u elektronskim medijima. Niko se tome ne suprotstavlja. Agencija mirno ćuti.
Da nesreća bude veća, tamo ste ostavili jednog nesrećnog vladiku, koji, evo, i danas posreduje da dođe do ove posete u Velikim Dečanima. Zamislite vladiku koji se upustio u sve ove vode i daje befel za sve ovo što se radi, sve to potpisuje, a svi političari koji su odgovorni za Agenciju kažu – znate, to nije u našoj moći. Smatram da sve ovo treba vratiti ponovo u parlament, treba formirati kriterijume kako stvoriti agenciju, treba preurediti kompletno sve ovo što je do sada urađeno i treba izabrati ljude koji će stvarno biti nestranački, nepristrasni i koji će raditi ovaj posao kako treba.
Nema više lokalnih medija, nema više ni regionalnih medija, svi mediji su postali nacionalni mediji. Zašto? Izašli su na satelit. Sada bih postavio jedno veoma važno pitanje: ko je uveo kablovsku televiziju, ko je bio predsednik Upravnog odbora u Telekomu kada je najveći srpski resurs što se tiče telekomunikacija dat međunarodnim gangsterima, ljudima sumnjivog porekla, da uđu u naše medije koristeći instalacije i kanalizaciju koja je bila postavljena od strane Telekoma? Ušli su u svaki dom, ušli su i sa Internetom i sa kablovskom televizijom, tako da je najveći srpski resurs u telekomunikacijama dat potpuno besplatno. Koliko me pamćenje služi, sećam se da je predsednik odbora koji je to tada potpisao sadašnji predsednik Republike.
Ko je dozvolio Sorošu, svim ostalima, koji su redom ušli u sve naše domove, u sve naše institucije, sa mogućnošću da prisluškuju, da potpuno razviju sistem svojih telekomunikacija, tobože, uz kablovsku televiziju? Oni se nisu zadovoljili kablovskom televizijom. Oni su potpuno zagospodarili telekomunikacijama, a naš Telekom je to sve finansirao. Oni su besplatno, koristeći državni resurs, dobili sve ovo.
Imam još jedno veoma važno pitanje – zašto sada plaćamo pretplatu RTS-u kada u svim gradovima gospodari kablovska televizija? Ako ne platite kablovsku televiziju oni vas isključe, ne možete da gledate ni RTS, koji građani uredno plaćaju. Prema tome, potrudiću se da Nova Srbija pokrene jednu široku akciju prikupljanja potpisa da se skine ova obaveza za plaćanje RTS-u, a RTS i država i Vlada neka se raskusuraju sa vlasnicima kablovskih televizija. Neka oni to regulišu na svoj način.
Kako je moguće da kablovska televizija ubira velika sredstva, a ništa nije uložila? Ponavljam, potpuno besplatno je ušla u naš sistem, uz prećutno odobrenje naših političara. Tako sada koriste te medije koliko god hoće i daju nalog kablovskim televizijama koje će naše lokalne i regionalne televizije da stave na satelit. Sada imate televizije, sve su izašle na satelit. Desetak hiljada evra uplaćujete mesečnu taksu i možete da koristite satelit koliko god hoćete.
Prema tome, stvaranjem Agencije stvoren je takav medijski haos da se više ne zna ništa – ni ko je na satelitu, ni ko koristi koju frekvenciju, ni ko je lokalni medij, ko je regionalni, ko je nacionalni. Imate nacionalnih televizija koliko hoćete. Sve medijske kuće koje su imale novac su sa lokalnog i regionalnog nivoa prešle na satelit, prešle su u Beograd i ovde imaju svoje studije, i sada uopšte ne znamo šta će se tu sve događati.
Zamolio bih vas zato da pokrenemo akciju da se sve ovo promeni i da počnemo od nule da pravimo agenciju, koja će ovaj totalni medijski haos uvesti u red, pogasiti sve ovo što nema dozvolu, nema određena odobrenja.
Sećam se odlično, tada sam kao ministar dobio nalog od Vlade da se inspektori pojave i da ugase televizije onih koji su partijski opredeljeni i vode političke partije, jer ne mogu imati elektronski medij.
Sećam se odlično da su svi koji su sa regionalnog i opštinskog nivoa prešli na satelit bili ugašeni. Prema tome, oni koji su na satelitu sa nacionalnim medijima mogli su da preuzimaju deo programa ako su bili zainteresovani, a ne na ovakav način – plati pa klati, kako naš narod kaže. I, da se pokrene jedna široka akcija u Srbiji...
Čomićka, potpredsednice, nemojte se uvek nervirati. Možda vam smeta moja diskusija, ali udostojite me i saslušajte dok ne završim svoju diskusiju.
Ponavljam, pokrećem inicijativu da se ukine pretplata za RTS, jer RTS nema nikakvu ingerenciju, iznad njega je kablovska televizija. Ako ne platite kablovsku televiziju, oni vas potpuno isključe. Znači, program RTS-a ne možete gledati ako ne plaćate uredno kablovsku televiziju. Ko je gazda u našim medijima? Kablovska televizija, koja je došla spolja, koja ima spoljne tate, a oni postavljaju kriterijume šta će staviti na satelit, koga neće, koga će uključiti u program određenih gradova, koga neće. Jednostavno, oni gospodare.
Naša agencija služi samo kao partijska organizacija, partijska firma da da pokriće za sve ovo, da bi, tobože, sve bilo regularno i u skladu sa zakonom.
Zato vas molim da ne prihvatimo ove sitne dopune, već da iz korena sve ovo promenimo i da uvedemo red u srpske medije. Ponavljam, treba da se najveći srpski resurs iskoristi i da se u telekomunikacije uvede red, da se sprovede istraga od strane ovog parlamenta i resornog ministarstva o tome ko je dao nalog kablovskoj televiziji, kako i sa kakvim ugovorima, da uđe potpuno u Telekom Srbije, da uđe u svaki dom, u svaku srpsku instituciju.
Zato ne treba da prihvatimo ovo, nego da to uredimo onako kako to Srbija zaslužuje. Hvala.

Posle ću iskoristiti onih deset minuta, kada završe govornici. Hteo sam repliku gospođi Kolundžiji.
Tačno je da je gospodin Boris Tadić bio predsednik Upravnog odbora PTT-a. PTT je osnivač Telekoma i Mobtela i PTT je, Upravni odbor, tada vodio politiku ova dva preduzeća, bez obzira na sve. Do prodaje, PTT je odrađivao svoj posao kao jedan centralni organ, i kao osnivač Poštanske štedionice i, naravno, Telekoma. PTT je vodio kompletnu politiku i dozvolio ulazak kablovskih operatera u Srbiju potpuno besplatno, kada su u svaki dom Soroš i ekipa ušli; znači, ušli su i sada mogu da koriste internet, fiksnu telefoniju, mobilnu telefoniju itd.
Prema tome, govoriću u svojih deset minuta ostalo, ali ovo sam hteo da kažem samo radi istine, da se zna. Donedavno, do prodaje ovih preduzeća, i dan-danas Upravni odbor PTT-a je matični upravni odbor u telekomunikacijama, saobraćaju i vezama.

Gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, na samom kraju naše rasprave koja je danas vođena, želeo bih nešto da objasnim. Mi smo od EU svojevremeno dobijali zakone, kao što ste i vi nedavno doneli u parlament 15 zakona u objedinjenoj raspravi o poljoprivredi; usvojeni su u toku jednog dana u načelnoj raspravi i to nigde na svetu ni u jednom parlamentu niko nije uspeo, ali evo, mi smo šampioni.
Eto, isto tako smo svojevremeno dobili neke zakone koji moraju da se usvoje. Jedan od tih, koji je u Vladu doneo (i Vladu obradovao) ministar Dinkić i rekao – nema kredita, nema MMF-a, nema ništa dok ne donesemo novi zakon o telekomunikacijama, samo jednog operatera Srbija sme da koristi, a sve ostale mora da tenderiše, da proda, a kad to prodamo, od toga ćemo da napravimo koridore... Šta je bilo sa Mobtelom – pojela maca pare, za vreme kampanje su nestale. Treći operater je isto nestao, nema sredstava i ništa se nije završilo. Uvedena je kablovska televizija na ovakav način, o čemu smo čuli danas u ovoj raspravi.
Isto tako, sada je ta praksa, neko je doneo odozgo neke zakone, brzo usvojite, nema bele šengen vize, nema EU. Mi, šta ćemo, navrat-nanos, da sve to pozavršavamo, uradimo i odradimo, tako se i radi, bez studioznijeg razmišljanja.
Zato nam se ovakve stvari događaju, zato pravimo partijske organe. Neko je danas u raspravi rekao – treba im poslati budžetsku inspekciju. Budžetska inspekcija je takođe partijski organ. To je telo koje imenuje Ministarstvo finansija. Oni sami sebe kontrolišu. Ko njih kontroliše?
Izgubili smo mogućnost da napravimo državnu administraciju, da vratimo institucije poput parlamenta u funkciju; počeli smo da se krijemo iza nekih upravnih odbora, iza nekih tela. Danas sam čuo raspravu o upravnom odboru. Upravni odbor odslikava Vladu, kakav je odnos u Vladi, takav je u upravnom odboru.
Kakav je odnos u Vladi, takav je u parlamentu. Ono što Vlada naumi, parlament realizuje svojom većinom, ili upravni odbor svojom većinom. Tu nema nikakve mogućnosti da se nešto promeni. Zar je normalno da poslanik iz Užica glasa protiv autoputa do svog grada? Normalno je, to se događa kod nas.
Želeo bih da vas pitam, da li ćemo promeniti jednog? Pogledajte biografije članova koji su predloženi, jednog člana, pa ćete videti ko je, šta je, pa ćete videti da mi dajemo Agenciju nekome sa strane, kao što smo dali kablovsku televiziju, kao što smo dali telekomunikacije, najveći državni resurs, kao što smo prodali dva operatera i potrošili sredstva, tako da niko danas ne zna da kaže...
Sećam se, kada sam izlazio iz Vlade ostalo je u kasi 2.260.000.000 evra nepotrošenih para. Dali smo izbore i dali smo ministru finansija iz protivničkog tabora da gospodari kasom. Pare su nestale, nema ih, potrošene. Nema ih.
Na današnji dan čitamo u štampi radosnu vest da je Srbija dobila 800.000.000 od Međunarodnog monetarnog fonda. Ja vas sad pitam, za šta mi ovde služimo, ko je raspravljao o tri milijarde zaduživanja, ko će da uzme kredit, za šta se uzima kredit, gde ide kredit, kojim tajkunima, kome da se da, ko pokriva veštačko održavanje dinara, gde idu dinari od prodaje tih deviza?
Postoji niz drugih pitanja. Ta pitanja niko ne da pred parlament. Od nas beže kao da imamo kugu. Mi sami sa sobom ovde raspravljamo. Niti ima ministara... Ministar finansija i ministar ekonomije ne dolaze više kod nas, njih to ne interesuje, oni nas obaveste da su pare stigle, da će za neki mesec još jedna tranša, a iduće godine još jedna.
Ko je mogao Srbiju da zaduži za tri milijarde evra, bez ovog parlamenta da da befel? Da li je ugovor ratifikovan ovde? Da li je ugovor sa MMF-om ratifikovan u ovom parlamentu?
Da li ijedan narodni poslanik zna šta piše u tom ugovoru? Koji su ugovorni uslovi i koje su obaveze države, gde idu te pare? Kaže – dobiće neki privrednici. Znači, privrednici, tajkuni koji su prefinansirali sebe, počeli da grade čitave zgrade, izgubili kompas i sada mi treba da se zadužimo, da im damo da se oporave, da ostanu na nogama, da nas i dalje tiranišu.
Prema tome, gospodo moja draga, treba da vidimo za šta ovde služimo, ko smo i šta smo, koje odluke donosimo. Juče se zabavljamo nekim perifernim zakonom, nekom ovde palo na pamet da pričamo o fašizmu i da započnemo diskusiju. U međuvremenu, tri milijarde dinara nestaju. Gde odlaze? To je suštinsko pitanje za svaki parlament. Mene bi radovalo da se ovde vodila rasprava o te tri milijarde dinara. Prema tome, kontrole nema.
Upravni odbor, to je skriveno, to je foliranje. Mi znamo da vladajuća koalicija, mada tanka totalno, donosi odluke kakve hoće; Vlada isto to uradi; upravni odbor u istom odnosu to sve završi i sve to prolazi mirno, onako kako prolazi. Ko kontroliše Vladu? Da li parlament, kao donosilac zakona o budžetu, rebalansu budžeta i svemu, ima mehanizam kontrole Vlade? Da li je Narodna banka ikada podnela račun ovom parlamentu, u poslednje vreme, o trošenju sredstava, o svom zaduživanju, o određivanju kursa domaće valute itd.? Ne. Sve to nas zaobilazi. Mi ovde služimo za potkusurivanje, da nas slikaju, da vide gde sedimo, kako sedimo, da li se smeškamo ili ne smeškamo, šta jedemo, šta pijemo. Ni u jednom parlamentu Evrope predsednik države i njegova ekipa, vladajuća koalicija i vlada ne kritikuju toliko parlament koji ih bira.
Da je sreće da smo mi prava institucija, kakva Skupština treba da bude, koju ova Srbija zaslužuje, a u ime Boga, brzo će to doći, ovde bi drhtali ministri kada dođu da nam objasne gde su pare od Mobtela, gde su pare od trećeg operatera, gde su pare od Robnih kuća "Beograd". Ništa. Mi pitamo, njih baš briga, smeškaju se; evo, vidite, sedišta za Vladu su uvek prazna, a mi se ovde lepo ispričamo.
Onaj gospodin, da mu ime ne spominjem, što sedi tamo u Televiziji, on odgovori kada koga da iseče, izbaci. Tobože, sad smo svi u Srbiji postali teniseri; gde god se igra tenis, i u nekoj nedođiji, odmah trči i prekidaj sve, svi gledamo tenis. To je sad postalo hit. Vidim da je Tijanić tamo među prvima, a to je poslednja stvar koju sad Srbi … Znači, igara što više.
Zašto Tijanić igra u svakom timu? Zato što on sa svima kombinuje. Gospodo, kada sam bio u vlasti on je sarađivao sa Demokratskom strankom. Čelnici Demokratske stranke su imali kod njega ključne emisije i zarađivali kod njega debele pare – "Svadba 48 sati", "Život na selu", "Kuća velikog brata" na B92 i niz drugih emisija, tu su te agencije pojedinih funkcionera zarađivale velike pare, milione evra. Oni su se utalili, znači, ne diraju, on je za sve zlatna koka.
Ko god dođe na vlast, on kod Saše, Saša ga odmah udomi, kaže – daj te tvoje. Tačno je, napravi Upravni odbor koji nikada ne može da ga smeni. Zamislite priču, čovek sa srednjom školom vodi državni javni servis! Ali, naravno, okači ono "za evropsku Srbiju" uveče, pa ga neko zbog toga možda i nagradi. Hvala vam puno i želim vam prijatan ručak.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, iznenađen sam da je vladajuća koalicija i danas pokazala da se ovaj parlament totalno urušava i da ovako važne teme prati tako mali broj poslanika da je više vas iz Ministarstva nego nas.
Pogledajte, to je jedna vrlo interesantna situacija, da nema interesa medijskog, bilo čega, 15 zakona o poljoprivredi se donosi, to je revolucionarno za poljoprivredu za Srbiju, to je nešto što treba da nas upropasti načisto ili da nas negde pokrene.
Kroz budžet, kroz rebalans smo videli da za to nema finansijskog osnova, ne postoji. Gospodine ministre, kako ste mogli da dozvolite da na rebalansu budžeta i u samom budžetu Ministarstvo poljoprivrede tako loše prođe, a znali ste da imate 15 zakona koji treba nešto u Srbiji da promene.
Slušao sam gospodina iz PUPS-a i potpuno se slažem sa njegovom diskusijom, ali čovek je glasao za takav budžet i rebalans koji će sve ovo da devalvira, unakazi, upropasti. Slažem se s njegovom diskusijom, ali na kraju je rekao – ipak ću, po nekoj stranačkoj disciplini glasati. Naravno, predstavnik Mađara koji je govorio, očekivao sam da kaže – ovo nećemo podržati, ovo ne možemo podržati.
Morali ste da skinete ovaj zakon sa dnevnog reda dok ne prođe normalnu proceduru, prvo matični odbor. Zar je moguće da poljoprivreda dođe u parlament bez bilo kakvog razgovora na matičnom odboru, da ne pričam o kampanji koja je trebalo da se vodi preko državnih medija. Vi nemate vremena. Svaki dan se igra neka utakmica, pratimo cipelicu, sve živo je važnije, poljoprivreda je najmanje važna. Narodu samo malo zabave. Znate kuda to vodi? To vodi državu u jednu anarhiju, u jednu propast. Svako veče imamo neku zabavicu i sve to je preče, ali ovo je najmanje važno.
Da li ste vi, gospodine ministre, našli za shodno da dođete jedan sat da objasnite građanima Srbije o čemu se radi? Ovo je revolucionarno za Srbiju. Kako možete ući u ovakvu priču da niste dozvolili bar da bude duplo vreme rasprave.
Petnaest zakona iz poljoprivrede objediniti u jednu celinu, znate kako naš narod to kaže, da skarabudžimo i da prođe da bi mali Neca ili neki drugi tamo momčići dotrčali u jutarnji program i uzeli muštuluk, evo već 30 zakona guramo uspešno, uveli smo u red parlament. Možete doneti pet hiljada zakona, ali imate problem u poljoprivredi. Ne možete da ga rešite na ovakav način.
Imaćete sada, za neki dan, malinare, šta da im kažete? Kako da im objasnite? Doći će oni opet ovde na isto mesto. Kako da se izborite sa carinskom mafijom, jer to je nekada zataškano? Znate da hiljade tona mesa u Srbiju se ubacuje preko Kosova, mesa nekvalitetnog iz Južne Amerike. Znate to dobro, da piletina dolazi iz Brazila.
Rabiše se ovi pojedinci raznoraznim vezama ubacujući meso u Srbiju, ko reaguje na to? Svi to znaju, da li može da se zaustavi carinska mafija već jednom? Bilo je pokušaja i sve je stalo. Prema tome, nema šanse da se o tome raspravi, a za to vreme Srbija odumire, selo odumire, seljak je više nemoćan, nema snage.
Od 17 sela na području u pograničnoj zoni Kosova sa srpske strane nema nijednog stanovnika, nijednog đaka. Zatvoreno je 17 škola i to ide i dalje. Nema.
Pričate – stočni fond. Koliki je stočni fond? Gde ga ima? Znate li da je vaš kolega prethodnik vodio jednu veliku kampanju da se nabave junice visoke mlečnosti, po 2.300 evra. Selo Grivac, sećam se, kod Knića, stotine sela, seljaci su pohrlili, kupili, uvezli, uzeli kredite, dali hipoteke, mleko je bilo 34 dinara, sad je mleko spalo na 13 dinara i neće ga opet niko, 17 je bilo donedavno.
Te junice visoke mlečnosti se daju na klanje. Evo, čovek u okolini Lazarevca 120 je kupio, ne zna kud će, šta će sa sobom da radi. Prema tome, koja je sigurnost, koje su garancije? Vi, gospodo, iz vladajuće koalicije samo se smeškate, naravno, vas nekoliko. Vama je ovo možda zabava, da sednete da pričate i večeras da se šefu pohvalite – evo, prošli smo raspravu u načelu.
Šta će biti od ovih zakona, kao i od nekih prethodnih? Pričamo samo, prilagođavamo se EU, pa 2015. godine, jutros sam pažljivo pratio vašeg jednog iz vaše koalicije koji je bio gost "Jutarnjeg programa" i objasnio je, oko 2015. godine se očekuje, kao bilo bi realno, ulazak u EU.
Da li će seljak doživeti tu 2015. godinu? Hiljade sela će biti prazno. Znate li da Srbi u srcu Srbije, seosko domaćinstvo koje je stvarano vekovima, sada se prodaje od 5.000-10.000 evra? To je isto i u Vojvodini. Imali ste u Međi ponude, imali ste u Banatu ponude – 5.000 evra prodaje se celo seosko domaćinstvo. Ljudi dižu ruke od toga. Tajkuni su pokupovali, čekaju neku cenu, da istrguju itd.
Kako zaustaviti monopoliste koji otkupljuju i oni su monopolisti, jedini mogu da izvoze i drže kompletan otkup u Srbiji? Ne možete da ih zaustavite? Zašto? Zato što je partijska država i ako je određena partija na vlasti, možete da radite šta god hoćete. Možete da budete monopolisti koliko god hoćete. Dobićete sredstva za otkup i jedini držati monopol.
Prema tome, molim vas da obiđete srpska sela. Nedavno sam vas pozvao, dođite da vidite kako to selo živi, kako taj narod živi. Sva su tovilišta prazna, hiljade tovilišta širom Srbije je prazno. Sećam se Stočar, koji je držao celu srednju Srbiju, imao je kapacitete nenormalno velike, evo sada, sve je pusto, sve je prazno, nema nigde da vidite jedno june u tovu. Znači, seljak se polako predaje.
Vi ulazite sa 15 zakona totalno nespremni, bez ikakvih konsultacija. Ovo je tema o kojoj je morao da raspravlja matični odbor, stranke, svi da se uključe, da se pokrene jedna široka akcija da ovo zaživi i da naravno opstane. Ali, nema od ovoga ništa i ovo će biti nešto da se pohvalimo koliko smo zakona napisali, usvojili itd.
Šta je sa premijama koje je trebalo da budu date za 2008. godinu? Ništa. Nisu date. Seljaci me sada zovu, šalju poruke, pitaju kada će. Šta je sa nekim penzijama, samo priča, jedna prazna priča itd?
Da li vi shvatate jedno, da sa ovakvom politikom ne može opstati srpsko selo. Šta to mi imamo za izvoz trenutno? Koliko suvih šljiva Srbija može da izveze u 2009. godini? Koliko? Koliki je kapacitet naših sušara? Imate li te podatke? Nemate.
Koliko mesa možemo da izvezemo u EU, o kojoj propadoste više pričajući? Ništa, a sve uvozimo. Pogledajte naše "Maksi" diskonte, ove velike, čija je roba unutra? Strana. Šta je sa PIK "Takovom"? Potpuno je uništeno. Čiji su eurokremovi, čokolade i ostalo unutra? Sve je strano, sve je iz uvoza.
Šta je sa prerađivačima? Šta je sa "Budimkom", da li to može da rešite? Šta je sa "Srbijankom"? Šta je sa sirupima koje smo izvozili u Rusiju? Ništa. Sve je stalo i očekuje se jedna velika propast i svakim danom je sve gore i gore.
Vi donosite zakone, gubimo vreme, ovde sedimo i od toga nema ništa. Šta možete da otkupite ove sezone? U koja skladišta državna možemo to da spakujemo?
(Nada Kolundžija dobacuje Velimiru Iliću sa mesta.)
Molim? Gospođo Kolundžija, molim vas da budete pristojni. Vi ste jedna dama, lepo vaspitana i lepo sedite u tom prvom redu i presrećni ste što ćete večeras da pozovete šefa, da kažete da je ovo usvojeno i da 15 zakona recnete tamo, ali srpski seljak će od tih 15 zakona samo imati muku i probleme i jade, i neće moći da reši. Jadna ova skupština koja sve to mora da trpi. Vi ste u stanju da ljude napadate, optužujete bez ikakvih argumenata, ako je to interes vaše političke grupacije. Nikada niste našli za shodno da uradite nešto dobro za ovu državu. Sve što radite, radite partijski i to vam ponavljam ovde.
Meni ste naneli mnogo zla, gospođo Kolundžija, i svima nanosite zla. Srbiji nanosite zlo i zato vas drže ovde, i dok ste bili kod Čovića, i sada, i uvek. Zato vam ponavljam, ponašajte se pristojno kada govorim i budite pristojni, nemojte da dobacujete sa mesta. Upozoravam vas da to više ne činite.
Prema tome, da ne dužim, nastaviću popodne, ili u nekom drugom terminu, jer stvarno nema smisla gluvom šaputati, a slepom namigivati. Mi ćemo vama ispričati našu priču, vi ćete čuti. Evo, vaš glasnogovornik Dinkić je već izašao i rekao da "lepi dani dolaze za poljoprivredu". Jutros se pohvalio MMF ubrizgava pare, sve kreće, privrednici lopatama će dobijati pare, sve će biti u najboljem redu, kriza je prošla, nema krize itd, a mi propadamo li, propadamo.
Prema tome, sedite već jednom i odlučite šta hoćete sa ovom Srbijom. Imate li vi rešenje ili nemate? Imate li rešenje za srpsko selo i poljoprivredu ili nemate? Ako ga nemate, recite, raspišite izbore i dajte nekim drugima da to završe. Ako imate rešenje, gospodo, radite, radite gospodine ministre.
Uradite nešto, obradujte nas da ste platili premije, obradujte nas da je počeo otkup mleka, da neće monopolisti više da ucenjuju proizvođače konditorskih proizvoda i da kažu – ako ne kupiš od mene mleko u prahu, neću ti otkupiti ništa u moje prodajne kapacitete. Dajte nam nešto, ali realno, budite realni i istiniti. Nešto što će sutra zaživeti, što će sutra neki seljak tamo u Srbiji ili u Vojvodini osetiti da je bolje.
Gde su pare od nasipa koje su date, izdvojene za Vojvodinu? Gde su potrošene? Jesu li urađeni nasipi kao odbrana od poplava? Šta je bilo sa sredstvima za vodosnabdevanje Banata? Šta je bilo sa sredstvima koja su izdvajana za poljoprivredu do sada? Ništa.
Sećam se dok je bila Dulićka, vrši edukacije po selima. Zamislite, drži predavanje kod mene, mojim seljacima, kako se sadi šljiva. Oni ceo život sade šljivu i ona im drži, edukuje ih da sade, a tu šljivu niko neće da otkupi. Ona je spala na osam dinara. Pitanje je da li će ove godine biti osam dinara. Pokvarili ste odnos sa Rusima, dok su dolazili jedne godine i otkupili, i malo poboljšali stanje na selu.
Prema tome, razmislite da li država ima perspektivu gde su dva džaka veštačkog đubriva jedan ar šumadijske zemlje. Da li je to nekada u istoriji bilo? Gde je traktor Univerzal, duplak, običan traktor, 20 ha šumadijske zemlje. Kako seljak da preživi, objasnite mi. Šta da da u hipoteku? Njegovo celo domaćinstvo ne vredi pola traktora po ovim cenama.
Prema tome, gospodine ministre, razmislite, razgovarajte sa svojim saradnicima, ojačajte timove, radite nešto, ali budite konkretni. Obradujte nas, dođite ovde u parlament i recite "ovaj zakon je primenjen, ovo smo rešili, nema više uvoza pilećeg mesa iz Brazila".
Šta je sa našim proizvođačima piletine? Ne radi skoro nijedan. I ovo malo što je radilo, to se uništilo. Šta je sa tovom, šta je s proizvođačima mleka? Obradujte nas i kažite da kreće proizvodnja, biće nešto. Evo prvu šansu imate sa malinarima. Rešite taj problem. Nemojte opet da dolaze ispred Vlade.
Ljudi propadoše, tu spavaju, dolaze, obilaze, razbijaju pragove, a mi samo štancujemo zakone, jer Evropa je "luda" bez nas, oni ne mogu da žive, ne mogu da spavaju ako mi sve ove zakone ne donesemo do proleća.
Šta je sa belom šengen vizom? Kažu da opet nema ništa. Da li ste čuli šta je rekao predsednik? "Nemojte o datumu više da me pitate". A o ulasku u EU ''nemojte o godini da me pitate". Ali, zakone donosite. Ako neko preživi, pričaće kako je to bilo. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, mogao bih da govorim veoma dugo o ovom zakonu jer sam radio na njegovoj izradi odmah kada sam preuzeo dužnost 2004. godine. Želeo bih da dam neka pojašnjenja, koja će možda nekima ovde pojasniti zašto je šest godina trajala procedura da ovaj zakon uđe u parlament, mada je to trebalo da se uradi, po meni, 2005. godine, jer je bilo sve spremno bez ikakvih problema.
Međutim, napravili smo jedan savremen, moderan, evropski i svetski zakon, pravili su ga najveći eksperti u Srbiji i, jednostavno, takav zakon smo dostavili Ministarstvu finansija na mišljenje. Znate da ministar finansija uvek daje mišljenje, na svaki zakon. Međutim, ministar finansija je tada reagovao i usmeno mi saopštio: ''Ti praviš zakon koji će da nam odnese silne pare iz budžeta. Nama treba zakon da nam donese novac". Tu je suština.
Znači, mi ne pravimo zakon o bezbednosti saobraćaja da saobraćaj bude bezbedan, da manje ljudi pogine u Srbiji (znamo da je prethodnih godina bilo znatno više, da se sada godišnje smanjila smrtnost za 200), već pravimo zakon koji će u kasu da ubaci više para i da je to dobro za ministra finansija, naravno. O čemu se zapravo radi?
Želeli smo da zakon bude stvarno primenjiv i da zaštiti sve učesnike u saobraćaju i da, kao zakon, smanji smrtnost u saobraćajnim nesrećama, koja je tada bila drastično velika - preko 1.100, 1.200 poginulih, pa smo sveli negde na 900 zadnje godine, poboljšanjem, popravkom puteva itd., a preko 26.000 ljudi je bilo povređeno, godišnje, od čega je preko 18.000 trajnih invalida.
Šta se dogodilo? Znate da naši putevi i jedan deo velikih autoputeva još uvek nema, nažalost, i nikada nije dobio upotrebnu dozvolu. Šta to znači? Čim neko pogine na putu koji je pušten u saobraćaj a koji nema upotrebnu dozvolu, krivica je države. Zašto određeni pravci ne mogu nikada dobiti upotrebnu dozvolu? Zato što su pravljeni a nisu do kraja ispoštovani određeni zakonski propisi i urađeni određeni projekti da bi saobraćaj bio potpuno bezbedan.
I danas se to isto događa. Imamo parče autoputa koje nema nijedan podvožnjak, nijedan nadvožnjak, nijedan prelaz. Seljaci, ako hoće kombajnom da pređu sa druge strane puta da obrade njivu koja je, igrom slučaja, presečena putem na pola, moraju da idu 20 km u jednom pravcu i 20 u drugom. Oni u noć porane, probiju bankinu, zaštitnu ogradu i prođu s vozilom. Imamo kultivatore, imamo traktore, a nemamo alternativne puteve uz brze saobraćajnice, a posebno uz velike delove izuzetno prometnih saobraćajnica.
Treće, nismo hteli da iz budžeta uložimo, da bi zakon bio potpuno primenljiv, u crne tačke, koje je specijalna komisija koju smo napravili definisala u Srbiji. Znači, gde se najviše gine, to su crne tačke. A njih treba otkloniti da bi saobraćaj bio potpuno bezbedan. Država je bila dužna da obezbedi sredstva iz NIP-a tada i da se otklone sve crne tačke u državi, koje su bile izuzetno značajne za bezbedan saobraćaj.
Mi smo neke otklonili. Uzmimo samo Borovu Glavu. Posle razrešenja Borove Glave, koja je izuzetno velika investicija, nijedne saobraćajne nesreće nije bilo, nijednog poginulog nije bilo na toj relaciji.
Uzmimo Ovčar banju, tunel, investicija izuzetno skupa. Otklanjanjem crnih tačaka nema više saobraćajnih nesreća. Uzmimo Sićevačku klisuru, tu je bilo toliko crnih tačaka u tunelima, nije moglo da se uđe sa dva vozila istovremeno, već ako jedan ne prikoči i ne propusti onoga ko ima pravo prvenstva, obavezno je saobraćajna nesreća. Znatno je smanjen broj saobraćajnih nesreća, ali ta investicija je bila desetine miliona evra.
Morali smo da otklonimo te najbitnije crne tačke. Međutim, i do dana današnjeg nisu otklonjene. Obilaznice u pojedinim gradovima, ne može biti bezbedan saobraćaj u Užicu dok se ne uradi obilaznica, jer preko 600 šlepera dnevno ulazi u najužu zonu centra grada. Vi možete policijom regulisati saobraćaj koliko god hoćete pred osnovnim školama, ali ako imate stotine šlepera koji tu prolaze, dovoljna je mala nepažnja i događa se saobraćajna nesreća.
Uzmimo ulazak iz Mađarske preko Kelebije, ona nesrećna, mislim, Zagrebačka ulica iz Subotice, tehnički je nemoguće da se odvija saobraćaj dok se to ne reši na drugi način, obilaznicom.
Zatim, obilaznica oko Vrbasa, oko Sombora. U Novom Sadu smo to uradili, u nekoliko gradova. Obilaznica oko Novog Pazara, nema bezbednog saobraćaja dok se ne završi obilaznici oko Novog Pazara. Vi možete kažnjavati koliko god hoćete, ali bezbednosti nema.
Znači, u bezbedan saobraćaj država mora da uloži znatna sredstva. Međutim, ostali, kojima je novac iz NIP-a trebao za druge poslove i druge projekte, nisu se obazirali na ovo, već su rekli - ne možemo mi toliko da uložimo u saobraćaj, u infrastrukturu, već dajte da mi od toga imamo zaradu.
Naravno, sada ćemo kažnjavati, kazne su drastične, imaćemo ogromne prihode. Predlagali smo amandman da ti prihodi idu isključivo u otklanjanje ovih crnih tačaka. Uzmimo Stopanju kod Kruševca, to je crna tačka i tu se toliko gine da to nije više moguće. Vi možete da radite šta god hoćete, ali dok se ne reši pitanje pruge i puta, da ne budu u nivou, nema bezbednog saobraćaja. I izuzetno je puno slučajeva širom Srbije.
Znači, mi smo želeli jedan zakon koji će da košta državu i znali smo da to sve ne može odjednom. Znali smo da je to jedan proces, ali svake godine sa razrešenjem mnogih crnih tačaka i ovih veoma opasnih zona na pojedinim saobraćajnicama mi znatno smanjujemo broj saobraćajnih nezgoda. Međutim, mi to nismo uspeli. Zatim smo molili pojedine lokalne uprave da poštuju Prostorni plan Srbije, i na to ću se ponovo ovde vratiti, što se ne poštuje saobraćajna strategija, odnosno Strategija razvoja saobraćaja koja je donesena u parlamentu, već se mnogi problemi u saobraćaju razrešavaju političkim putem.
Zašto političkim putem? Zato što određeni političar sa određenom grupacijom traži, da bi podržavao Vladu, da mu se uradi to i to, inače neće podržavati Vladu. I mi imamo da se odstupa od Strategije razvoja saobraćaja, koja je usvojena u srpskom parlamentu, i prihvataju se projekti koji nisu nikada ni ušli u Strategiju razvoja ni kao alternativa. Zašto? Zato što se radi saobraćaj tako kako pojedini političari nalažu, a ne kako govori saobraćajna studija koja je više puta rađena. Nemoguće je raditi saobraćajnicu, autoput tamo gde je dve hiljade automobila dnevno, a ne raditi je tamo gde je 26.000-27.000 automobila dnevno.
Mi se sada mnogo povodimo za Evropskom unijom. Kažemo - to je interes EU, dajte da im to napravimo. Ako je interes EU da ona pomogne, hajde da uđemo u zajednički posao, ali da pomogne raznim olakšicama. Ja sam kao ministar bio protiv izrade autoputa do makedonske granice, ali bio sam u prioritetu za izradu Horgoš-Požega-Bar. Bio sam za prioritet Niš-Dimitrovgrad. Zašto sam bio protiv makedonske granice? Zato što nema saobraćaja. Sada trenutno, van turističke sezone u Grčkoj, saobraćaj je između 2.000 i 3.000 auta dnevno.
Autoput, da bi bio bezbedan, mora da se održava. Održavanje autoputa je skupo. Autoput ako nema 8.000 auta dnevno, tehnički ne može da se održava. Bezbednost saobraćaja, ako se saobraćaj ne održava po evropskim kriterijumima, ne može biti na visokom nivou. Mi smo ulagali 1.600 evra u održavanje kilometra autoputa, a Evropa je npr. u tom periodu višestruko više ulagala u održavanje kilometra autoputa. Na jednom kilometru ne možete samo da premažete, uradite promenu saobraćajnih znakova i obeležite sa toliko malo para.
Izuzetno malo sredstava se ulaže u održavanje putne infrastrukture i svake godine se sve više i više smanjuje, jer se ta sredstva koja se dobijaju od putarine koriste za izgradnju nove putne infrastrukture.
Zato moramo mnogo štošta promeniti ako mislimo da saobraćaj bude bezbedan, a ne samo svoditi na kaznene odredbe. Tačno je da vezivanje pojasa smanjuje broj smrtnosti, ali ne može to biti prioritet države i samo kontrolisati.
Ja sam kao ministar isključivo bio protiv onog iskakanja iz žbunova policije, koja se sa radarima krije da bi ulovila, tobože, nekoga ko vozi brže nego što je dozvoljeno. Znaju se tačno te tačke gde oni sede. Oni treba da budu vidni i vidno obeleženi da su tu da bi se svaki vozač pripremio, smanjio brzinu jer zna da će naići na radarsku kontrolu, a ne da ga oni iznenade da bi se što više para uzelo. Preventivno delovanje u poboljšanje samog saobraćaja i smanjenje saobraćajnih nezgoda je ono o čemu sam ja govorio, gde je moralo da se ulaže, radi itd.
Da li može bilo kakva policija da obezbedi bezbedan saobraćaj u zoni Gazele ako je 160.000 vozila na Gazeli u toku jednog dana? Znači, 160.000 automobila dnevno prelazi Gazelu. Saobraćaj ne može biti bezbedan. Možete da stavite jednog do drugog policajca, nema od toga ništa.
Da li je moguće da Beograd 20 godina priča o izgradnji mosta koji će smanjiti saobraćaj, o izgradnji obilaznice koja će izvući saobraćaj iz gradske zone? Ide se jako sporo. I ove godine, pored izuzetnih napora gospodina Mrkonjića, koga ja podržavam u potpunosti i koji ulaže izuzetne napore, i dalje se mala sredstva ulažu za obilaznice oko Beograda.
Obilaznica oko Beograda mora da obezbedi bezbednost saobraćaja, ne može se autoput uvući bez posebnih zaštita u zonu grada i služiti kao gradska saobraćajnica.
Autoput uvučen u zonu grada Beograda služi i za gradski saobraćaj, izlaze autobusi ''duplaci'' i sve to znatno smanjuje bezbednost saobraćaja i zato su svakodnevne saobraćajne nesreće. Da li je moguće da grad Beograd shvati da mora da učestvuje većim sredstvima u izgradnji obilaznice oko Beograda?
Drugo, izgradnja mosta kod Zemuna, Zemun-Krnjača, smanjiće znatno saobraćajne gužve, a samim tim i poboljšati bezbednost. Nemoguće je više preko Dorćola, preko Ulice 29. novembra izlaziti na Pančevački most.
Intenzitet saobraćaja svake godine toliko raste, da je to tehnički više nemoguće. Ne mogu opasni materijali da se prevoze železnicom i drumski kroz Beograd kroz najuže zone centra grada i odlaziti u pančevačku industriju i ostalo. Sve to, na sreću, nije imalo nekih velikih tragedija, ali preventive radi, ovaj problem mora da se razreši.
Zato, još jednom ponavljam, ja nisam samo za kazne i nisam da se takmičimo za što veću kaznu, već je pitanje kako ćemo ovim kaznama usporiti saobraćaj? Koliko će trebati meni iz Čačka da dođem do Beograda kada neki neodgovorni nisu dali da se uradi koncesija i da se stvori bezbednost saobraćaja na Ibarskoj magistrali?
Uzmimo pretprošli vikend, sedmoro je mrtvih na Ibarskoj magistrali. Da li neko o toj bezbednosti razmišlja? Broj automobila kod Lazarevca je 27.000 dnevno, kod Ćelija preko 17.000 dnevno. To više nikako ne može biti bezbedan saobraćaj. Možete da postavite radare, šta god hoćete, ali bezbednosti nema ako se na magistralnom putu pređe cifra od 8.000 automobila dnevno.
Prema tome, ja vas molim da kroz naše amandmane koje smo davali doteramo ovaj zakon da bi on što duže trajao, da bi saobraćaj stvarno bio bezbedniji, a ne da zaplašimo vozače, da putuju tri-četiri sata sto i nešto kilometara, kao što se sada događa. Evo, poštujte sve saobraćajne znake, mi smo to merili, i uzmite petak ili dane vikenda (subota, nedelja) i pođite od Beograda do Čačka, putovaćete pet sati. Ne pretičite na punoj liniji, poštujte svaki saobraćajni znak. Uzmite vozilo, pođite i videćete.
Ko će sada koristiti i čemu će služiti ta magistrala? Još jednom ponavljam, greh je bio zaustaviti koncesiju. Rečeno je bilo da će se raditi paralelno sa autoputem. Zašto nije 10 km rađeno u Vojvodini, a 10 krenulo prema Ibarskoj magistrali? Dajte sada onima koji su kočili koncesiju...
Znam da je bio uslov da se podrži Vlada da se zaustavi koncesija. Mi ih sada, kao Srbija, čašćavamo NIP-om ili kreditnom linijom, a častili smo ih, jer smo uzeli kredit za Bešku, za Temerinsku petlju, za Novosadsku petlju, za rekonstrukciju Novi Sad - Subotica, što je urađeno pre tri godine, za završetak Beograd - Novi Sad, to smo ih častili, cela Srbija, za Beograd-Vršac, za Beograd, kroz Srem, do hrvatske granice, a oni jednim delom sredstava nisu hteli da učestvuju da bi i ta nesrećna Šumadija, Pomoravlje i zapadna Srbija dobila bezbednost u saobraćaju.
Kako se osećaju roditelji kada im đaci i deca pođu za Beograd vikendom? U goloj vodi su dok im ne jave ''stigli smo''. Kad jave "stigli smo", hvala Bogu. Zar još uvek neko može da zadrži da se ne gradi tamo na magistralama? Koliko je puta veći, gospodo, saobraćaj na Ibarskoj magistrali od Novi Sad - Subotica? Višestruko.
Zašto Grci nisu uradili autoput kroz Grčku na Koridoru 10? Zato što mi je njihov ministar lično rekao - gospodine Iliću, mi nemamo interes jer je saobraćaj jako mali, samo u turističkoj sezoni dva-tri meseca. Zašto i oni ne učestvuju sa Helenik programom, već godinama odlažu tih sto miliona evra, da bismo mi napravili to? Grdelička klisura je izuzetno skup projekat i zato se odustajalo od svega ovoga.
Prema tome, NATO ima cilj da autoputem poveže svoje baze sa Evropom. Zato nas i uvlači u priču - hajde radite ovo. Još za vreme Slobodana Miloševića pokrenuta je inicijativa, i za vreme mog mandata, da deo koridora Beograd - južni Jadran do Bara bude krak Koridora 10. Posle bombardovanja to je skinuto sa dnevnog reda.
Zato smo mi povezali Horgoš-Požega, da bismo deo Koridora 10 iskoristili, da bismo dobili dozvolu da i ovaj deo bude krak Koridora 10, kao što je urađeno za krak Niš-Dimitrovgrad. Stopiranjem koncesije vi ste potpuno izbacili iz igre, znači da deo koridora Beograd-Bar, gde je strategija razvoja Srbije bila opredeljena ne za Solun i makedonsku granicu, već se Srbija, sa Crnom Gorom, opredelila da radi autoput Beograd-Bar paralelno pruzi Beograd-Bar...
(Predsednik: Gospodine Iliću, prošlo je 20 minuta. Privedite kraju diskusiju.)
...i da to bude glavni srpski koridor, kroz srce Srbije, koji bi znatno...
(Predsednik: Da li želite da uzmete od vremena koje pripada vašoj poslaničkog grupi? Možete ako želite.)
Evo, za sekund završavam.
(Predsednik: Gospodine Mrkonjiću, molim vas.)
Nastaviću u daljem toku. Neka bude 20 minuta, to je dosta. Hvala vam na pažnji.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo Odbor za saobraćaj i veze. Jako mi je žao što je mali broj poslanika prisustvovao (jedva smo, maltene, imali kvorum) i što nijedan od ministara nije došao na taj odbor.
Jako nam je žao što se to tako završilo, da je za vreme Đurđevdana dat termin da se dostave amandmani, da se to na brzinu uradi. Mnoge poslaničke grupe su zbog toga protestovale. Veliki broj amandmana uopšte nije došao i oni su tražili mogućnost da li može preko Odbora da se popravi nešto na zakonu, jer nisu imali vremena da, jednostavno, za taj kratak period i za vreme slave, praznika, pripreme svoje amandmane i da to odrade onako kako je to trebalo da se odradi.
Meni jako puno smeta što smo jedan ovako ozbiljan zakon radili nekako na brzinu, za vreme praznika, pa nije bilo mogućnosti da se o tome razgovara. To je primedba mnogih poslaničkih grupa, posebno SRS-a, koji je dostavio izuzetno dobre amandmane Odboru, ali je vreme bilo isteklo i mi nismo mogli da reagujemo dalje. Hvala vam.

Mislim da je Poslovnik povređen, jer od nas traži nešto, što se ovih dana provlači kroz medije, gospodin predsednik Administrativnog odbora, da pravimo kvorum, što nikada nije bilo. Naše prisustvo da, ali ne kvorum, da ubacimo karticu itd. To ne možete tražiti od opozicije.
Zamolio bih vas, kada vodite sednice koje su veoma važne, veoma značajne, da omogućite red u sali. Ovde pozadi je opšti haos. Niko nikoga ne čuje. Ovde se galami.
Ova gospoda, tačno je Maraš rekao, galame, psuju sve redom. Mi ne čujemo ministra šta govori. Uopšte nismo čuli nijednu reč gospodina Dačića, a želeli smo da ga čujemo.
Prema tome, u ovom haosu, u ovom ambijentu koji se ovde odigrava, gde ulazi ko kad hoće, glasa, radi se što se radi, stvarno nisu stvoreni uslovi za normalan rad srpskog parlamenta. Ovo je bruka za sve nas. Molim vas da se ovde omogući solidan uslov za rad.
Ako ne može s mesta da se govori, neka se ponovo pronađe mogućnost javljanja sa govornice, da bismo mogli da pratimo. Gospođa je govorila, a mi je ništa nismo čuli. Štaviše, nismo je ni videli. Jednostavno, nije bila ni na ekranu, da možemo da je pratimo. Na televiziji se može pratiti, ali mi u sali uopšte nemamo pregled diskusija koje se ovde održavaju, a donose se veoma važne odluke.
Još jednom vas molim da omogućite uslove za rad. Ovi uređaji ne rade. Ja ubacujem karticu u ovaj i ništa, moram da pređem na sledeći da bih se javio za reč. Prema tome, pogledajte šta ovde sve ne valja, dovedite ovo u red i da budemo jedan ozbiljan parlament. Jer, ponavljam, donosimo veoma važne zakone.
Druga stvar, sramota je objediniti ove tačke dnevnog reda, koje nemaju nikakve veze jedna sa drugom. Ako treba to da se skrati, hajde da se dogovorimo. Evo, predlagali ste da poslanička grupa glasa o svim amandmanima jednom, samo jednom da se glasa… (Predsednik: Prošlo je dva minuta, gospodine Iliću, privedite kraju.) Ako vam to znači, dajte jedan dan da vam donesemo sve te zakone i da budemo slobodni.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, podržavam ove amandmane opozicije, ali duša me zaboli kada vi nijedan ne prihvatate, već počinjete da nam pričate jednu priču koju godinama slušamo i evo i sada od zakona od koga smo mnogo očekivali nećemo dobiti ništa.

Ovo je čisto jedna kozmetika, vodi se jedna kampanja o hiljadama radnih mesta, a niko još nije rekao gde su ta preduzeća, gde su te firme, koje su to proizvodne delatnosti, uslužne, gde će se ti ljudi zaposliti.

Mi jednostavno jedino možemo, Vlada može, zaposliti ljude u administraciji, a govori se o smanjenju administracije. Više je otrcana fraza – rade se akcioni planovi, podržavamo akcione planove, podržavamo stavove određenih agencija koje rade na tome, to je sve ispušena lula.

U Srbiji se danas nalazi oko 60 hiljada preduzeća u blokadi. U Srbiji ne rade giganti, u Srbiji u gradovima koji su u velikoj krizi, uzmimo Bor, uzmimo Majdanpek, uzmimo Niš, uzmimo ''Elektronsku industriju'', uzmimo "Viskozu". Napomenimo ovu lakrdiju sa "Zastavom", pričalo se, gospodo, ove godine izlazi se sa projektom 300 hiljada "punta", do sada je prodato pet i dva su reklamirana. O čemu se radi? Da li je to ozbiljnost?

– O ozbiljnosti ove teme trebalo je ovde da se vidi prisustvom ministara.

Zašto nikada kada je ekonomija u pitanju, zapošljavanje, nema ministra ekonomije? Pošaljemo nekoga tu da odsedi, ni kriv ni dužan, ali oni koji pričaju po televizijama, koji ne prestaju svako veče da bombarduju hiljadama radnih mesta, velikim programima, projektima, kreditnim linijama ne dođu ovde da narodnim poslanicima podnesu račune, da kažu u kom će se to gradu zaposliti i gde će se zaposliti.

Konkretno, imamo, nažalost, partijsku državu. Partija koja preuzme vlast, ona preuzima sve partijske kadrove koji vode firme. Nedavno ste u Čačku, u "Slobodi" otpustili najboljeg direktora u vojnoj industriji zato što nije hteo da bude poslušan. Firma koja je sklopila 30 miliona evra ugovora, direktor je jednostavno dobio šut - kartu zato što nije hteo da daje određene provizije tamo gde treba da se daju, preko posrednika. Program koji je trebalo da zaposli nove ljude, sve je to palo u vodu. Vi dovodite partijske kadrove, partijski zapošljavate. Uzmimo u zdravstvu, ne postoji tehnika ko nije iz G17 da se zaposli, to se zna. Štaviše, kada su izbori kaže – vi javno morate da glasate inače ćete ostati bez radnog mesta. U državnoj administraciji, to je greh.

Mi nemamo, još uvek, privrednike koji će povesti ovu privredu, nemamo ministra privrede. Ne možemo da napravimo od tog ministarstva jedan bućkuriš, da ubacimo i turizam, i ravnomerni regionalni razvoj, i vodovod i kanalizaciju, i puteve i tamo da se nadograđuju neki objekti i privredu. Pričamo samo priču radi priče.

Pitajte Jelašića koliki imamo danas pad društvenog proizvoda, a koliko je obećano. Imali smo pre neki dan rebalans budžeta. Evo, vi ste odmah u danu za glasanje najavili rebalans budžeta jer ste obećali nekima koji nisu hteli da glasaju nekih 6,5 milijardi. Gde ćete da ih uzmete? To je novi rebalans. Kako da ih uzmete? Kako da ih date onima kojima ste ih obećali? To je novi rebalans budžeta.

Prema tome, ova država ide u totalnu privrednu anarhiju. Navedemo vulkanizersku radnju, berbersku i vrtimo na televiziji da se zapošljava tamo neki narod! Gde su kreditne linije za nova preduzeća? Kako i na koji način to organizovati? Šta je sa preradom poljoprivrednih proizvoda? Nama giganti godinama ne rade. Mi nemamo preradu. Prerađivači drveta, šta je sa njima? Zašto je totalno stalo građevinarstvo u pojedinim sredinama? Zašto ste zaustavili koncesiju koja je bila dve milijarde zdrave, potpuno zdrave investicije u Srbiji? Da li bi bilo realno punjenje budžeta iz te koncesije koja je bila najavljena? Da li neko može da objasni kako može, neki, Savet za infrastrukturu da zaustavi koncesiju koja je usvojena na Parlamentu, koja je ovde jednostavno usvojena kao jedan zakon koji je prihvaćen i Vlada je stala iza tog projekta? Gde su ti projekti koji će zaposliti ljude? Ponavljam, u kojim gradovima?!

Samo se priča – rade se strateški programi, strateški planovi. Pa bar od tih silnih administrativnih radova i tih cirkuskih priča i predstava mogli ste napraviti jedno osrednje preduzeće i stvarno zaposliti neke ljude. Evo, maj mesec je. Stiže čitava generacija novih srednjoškolaca, studenata, lekara. Bio sam toliko razočaran kada sam gledao predsednika države koji je izneo da je najveći utisak za njega, što je jedan lekar sa prosekom 9,5 otišao da se prekvalifikuje i da završi srednju medicinsku školu da bi otišao negde napolje da radi. To je bruka za Srbiju, to je bruka za sve nas! Koliko košta, gospodin Batić je lepo rekao, jedan lekar da ga odškolujemo, jedan inženjer da ga odškolujemo? Gde ćemo ih? Šta to u Srbiji danas radi?!

Gospodo, koje firme u Beogradu rade? Gde su giganti koji su nekad zapošljavali hiljade ljudi? Šta je sa njima? Znate li da je "Rakovica" potpuno mrtva? Tamo nema života, ne radi ništa! Uzmite "Zmaj", uzmite Fabriku traktora, uzmite "Prvu iskru" – Barič, uzmite vojnu industriju, koju opet uništavate, itd. Okanite se ovog posla partijske države, partijskih kadrova i partijskih zapošljavanja, gospodo! Ljudi dobijaju otkaze ako nisu partijski istomišljenici onih koji su na vlasti. Ljudi koji su u opoziciji masovno dobijaju otkaze. Oni su prvi za odstrel, bez obzira što su kvalitetni radnici i što su dobri. Bojite se štrajkova, protesta, pa da se oni ne stave u prve redove i zato ih odmah sklanjate i eliminišete. Na najključnijim mestima, na najvitalnijim mestima, na najboljim projektima rade poslušni kadrovi. Poslušnici ostaju da rade na tome.

Srbija ima posla. Uvoznički lobi je potpuno razbio srpsku privredu. Šta se radi na tome da počne da se smanjuje uvoz? Šta može Srbija ovog momenta da izvozi? Gde je ministar privrede da podnese jednom izveštaj ovom parlamentu?

Pričamo o izvozu. Šta da izvozimo? Šta može Srbija da izveze na strana tržišta? Šta možemo da izvezemo u EU? Ne možemo ništa! Nemamo proizvodnju, sve je stalo, zakovalo, i vi to možda i ne osećate, jer dane provodimo ovde u Parlamentu i usvajamo neke zakone, toliko nebitne koji će se primenjivati 2012, 2013. godine ili ko zna kad, a možda se nikad neće primenjivati, jer će neko drugi doći pametniji, pa će reći – ne treba to, hajde sada neke nove da usvojimo.

Ekonomija – nema je! Kada su ekonomske teme nema ministra ekonomije. Vidite, gospodo, samo se vodi sada jedna žestoka kampanja, mnogo je poslanika, dajte da menjamo Ustav, dajte da bude referendum, dajte da smanjimo broj poslanika.

Evo, neko ko je bio pametan i ovu salu nekada projektovao vidite koliko je projektovao poslaničkih mesta. Pola Parlamenta je prazno već i danas, ali pogledajte sedišta za Vladu. Najumniji ljudi koji su projektovali ovo prelepo zdanje predvideli su da tu najviše, sa predsednikom Vlade, sekretarom Vlade i ministrima može da ima 20 stolica. To je maksimalno predviđeno za jednu normalnu, civilizovanu državu. Vidite koliko mi imamo. Pola ljudi nema gde da sedne kada dođe naša Vlada. Od ove vlade imate samo stolice, jer smo prebukirani administracijom koju niko ne želi da smanjuje, a velika je administracija u ministarstvima. Imate manje poslanika nego ministara, državnih sekretara, pomoćnika i savetnika.

Prema tome, nemojmo gubiti vreme sa ovim silnim strategijama, sa šarenom lažom, sa pričama o milionima, o hiljadama radnih mesta, nema od toga ništa! Dajte da budemo realni.

Molim vas, gospodo, vi koji ste iz Ministarstva ekonomije, ako uopšte nekog ima iz Ministarstva ekonomije ovde i ako je neko uopšte u Ministarstvu ekonomije zainteresovan za ovu temu, izađite sa realnim programima i budite jasni i glasni. Ja sam neki dan slušao Pajtića koji kaže – u Vojvodini je 25 hiljada radnih mesta spremno i čeka radne ljude. Gde će se zaposliti? U koje firme, u kojim gradovima, koliko ljudi? Dajte nam da vidimo, da pogledamo, te spiskove gde ćete da zaposlite taj kadar o kome se godinama priča – nema od toga ništa?!

Moje je veliko razočarenje što je i ovaj zakon o kome danas raspravljamo još jedna prazna priča.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, meni je zadovoljstvo da slušam o ovoj temi i da vladajuća koalicija potencira neke probleme koje ne vidi sadašnja Vlada, ali ne  može to da dođe na dnevni red, da se to razreši.
Ja bih postavio pitanje – ko je zaustavio koncesiju koja je imala nameru da otvori Srbiju, da otvori Divčibare, da otvori Zlatibor, Taru, da otvori te lepote Srbije, ovo o čemu je gospodin poslanik govorio: Prijepolje, Mileševo i sve ono što je u Srbiji najvrednije?!
Mi, jednostavno, nismo dozvolili da se rade svi ti projekti koji su ključni za Srbiju – ova vlada ih je zaustavila!
Mi smo gradili prilazne puteve prema Divčibarima. Mi smo počeli put za Staru Planinu – ali, džaba je uraditi objekte, ako nemamo putne infrastrukture.
Mi smo počeli Goliju da otvaramo, došli smo do Raške s jednim dobrim i kvalitetnim putem. Mene duša zaboli kad slušam predsednika Srbije koji govori kako nije urađen kilometar koridora, a zaboravlja da je urađena Borova glava, da je kompletno rekonstruisan put do granice Makedonije, do Crne Gore, do Hrvatske granice, do Rumunske granice itd. Prvo smo imali dogovor sa EU da uradimo i rehabilitujemo postojeće autoputeve, a onda da se krene u izgradnju novih.
Zašto ste se toliko zalepili za taj deo prema Makedoniji? Dole ima saobraćaj 2.000 auta dnevno, na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca – 27.000 auta dnevno, po merenjima koje je radio naš Institut.
Zaustavljen je projekat za aerodrom Lađevci. Malo je trebalo, mi smo usavršavali taj kontrolni toranj pa da bude i za civilni i vojni deo. Zaustavljene su Ponikve i obilaznica oko Užica, što je izuzetno važan projekat da otvore čitavu regiju zapadne Srbije kao turističku destinaciju.
Da ne pričam koliko je uloženo u Divčibare u infrastrukturu, put do Bogdanovića brda, i s mioničke strane i sa valjevske strane, kompletno završen. Samo je bio dogovor da se to spoji sa postojećim autoputem koji je početkom godine trebalo da se radi i to deonica Obrenovac-Ub.
Prema tome, gospodo, vi želite da dovedete turiste, i to forsirate, tamo gde Srbija nema saobraćaja. Pa, Grci nemaju autoput do Soluna, a mi hoćemo da napravimo i da im dovodimo saobraćaj iz Evrope, a ne mislimo o nama, o našem turizmu, o našem razvoju, o aviosaobraćaju koji treba da razvijemo za naše građane, da ga naravno otvorimo. Zašto se Kopaonik ukočio, projekat koji smo počeli, koji je višestruko podigao broj turista? Da ne pričam dalje, ali mnogi projekti koji su veoma važni za Srbiju zaustavljeni su.
Mi smo radili projekat Žiče. Zašto je i to stopirano i nije dovedeno do kraja?
Vidite, sada nema sredstava za eksproprijaciju. Kako da se uđe u kreditne linije, kako da se uđe u nove razgovore, ako je Srbija dužna, da bi mogla da napravi projekat i konkuriše da uradi eksproprijaciju? Prema tome, ko nema za eksproprijaciju, nema razgovora o bilo kakvom daljem radu i bilo kakvoj saradnji sa bankama, naravno i sa finansijskim institucijama koje treba da podrže projekat.
Vi se samo borite i dižete neku medijsku kampanju i pričate jednu praznu priču. Ubiste nas više sa nekoliko desetina "punta". Evo, danas se prodaje pet "punta". To su udarne vesti u celoj državi. Zar je to toliko značajno za Srbiju? Ko vas je ovlastio, ko vam je dao pravo da finansirate i subvenciju vršite na autu koji je sto posto uvozni u Srbiji? Šta Srbija dobija od toga? Šeststo i nešto evra po "puntu", a stimuliše, vrši subvencije sa 1.000 evra. Ko vam daje pravo za to? Uzmite petsto radnika i izračunajte kolike su njihove plate, mesečne, godišnje, a koliko dajete subvencija samo na proizvodnju. To nije ni trećina koja se vraća kroz lične dohotke radnika. Mi hoćemo automobilsku industriju, jednu ozbiljnu proizvodnju gde će učestvovati srpska privreda i srpski kooperanti.
Pričate ovde o turizmu, pa turizam je značajan za poljoprivredu da potroši ono što naš seljak proizvede. Ali kako u poljoprivredi krenuti, kako to sve spojiti sa subvencijama koje ne vršite? Pošto je džak veštačkog đubriva? Koliko je od prošle godine poskupela setva? Sa čim će seljak da poseje? Jutros ste poskupeli naftu i benzin. Dokle mislite? Šta vi mislite, pa baba Simana može da vodi finansije države kad vidi koliki je budžetski deficit i samo razreže – ovo na takse, ovo na ovo, ovo na ono …
Da li vi shvatate da ako giganti ne prorade, ako privreda ne profunkcioniše, da mi ne možemo opstati i puniti budžet?
Šta misli ministar ekonomije, koji je sve ugurao kod njega u taj svoj sektor, i turizam i privatizaciju, da ne pričamo kakva je privatizacija itd, pa znate da sad staje i "Sartid", stao je ''Bor'', stao je ''Majdanpek''! Šta je sa ''Elektronskom industrijom'', priča se?! Pa šta je sa tim ugovorom sa "Fijatom"?! Nema ni od toga ništa, gospodo.
Šta je sa ''Vranjem'', sa ''Leskovcem'', sa ''Viskozom'', sa ''Rakovicom'', sa IMT-om, sa ''Zmajem'', ''Lolom Ribarom''?! Pričate da će se vršiti recikliranje automobila, da će raditi nekoliko desetina ljudi, a tamo je radilo 7.000 radnika. To je bio najveći srpski izliv. Šta je sa "Petoljetkom"?
Da li shvatate da ne možete puniti budžet više na ovakav način, dakle, što ćemo povećavati takse i akcize i raznorazne dažbine na sitno da bi preživeli? Pričamo – štedećemo kafu. Znate da smo ufitiljili, kako naš narod kaže, ako smo se sveli na priču da ćemo manje piti kafu, da nećemo imati, eto, čaj da popiju poslanici ili članovi Vlade itd.
Predsednik priča neki dan da je Parlament preogroman, da treba da se smanji na pola. Molim vas, svi kritikuju Parlament. Pa da li vi shvatate da je ovo institucija koja treba da bude najjača i najmoćnija u Srbiji, da je svi poštuju i uvažavaju, da odavde sve potiče. Vi je potpuno zaobilazite i sa ekonomijom i sa najbitnijim pitanjima o Kosovu, Euleksu. Vi dolazite u poziciju da sami odlučujete, a ništa ne dolazi što je značajno u ovaj parlament.
Svi nalazite za shodno da kritikujete Parlament i poslanike! Otkud vam hrabrost? Hajde da ukinemo Parlament! Što ga ne ukinete, što to ne predložite?! Znate li da Vlada trenutno ima mnogo više članova, ministara, savetnika, državnih sekretara i pomoćnika, nego ukupno što Parlament ima narodnih poslanika i osoblja koje ga opslužuje!
Pogledajte statistiku, pa vidite gde su uštede. Zašto ste stali sa uštedama kada su došla na red ministarstva?
Pitao bih gospođu Kalanović, da li neko u svetu ima ministarstvo za Nacionalni investicioni plan? Da li to postoji u jednoj državi sveta? Za šta služi – da jednu gomilu para stavimo Vladi na raspolaganje, da obiđemo Parlament i da oni te novce degažiraju po ministarstvima, kako je volja vladajuće koalicije!!
Zašto se ne dostavi saobraćaju svoje u budžetu, prosveti svoje, ekologiji svoje itd? Nigde na svetu ne postoji ministarstvo za nacionalni investicioni program! Koji su njegovi prihodi, koje zarade itd?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, iskorišćeno je vreme koje vam je na raspolaganju.)
Neću vas dalje smarati sa ovim, ali teme su veoma interesantne i ja vas molim, vratite ove ozbiljne teme, naročito ekonomske, u Parlament, gde im je i mesto. Vratite sve investicije da prođu kroz Parlament, da se ovde prodiskutuje i da se ovde razgovara o tim investicijama.
Ne dozvolimo više da od nas pravite ovde marionete, koje treba da dođu da odlučuju gde će ko sedeti, kako će izgledati sala, da je to reprezentativno itd, a da krupna pitanja donosi jedna šačica ljudi za koje vidimo da su godinama neuspešni! Neće ih!! HhHvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću svoje pravo da prokomentarišem današnji dnevni red, jer me izuzetno zabolelo gledajući ovih dana na televiziji velike skupove na Kopaoniku, velike rasprave i izuzetnu zabrinutost mnogih koji su se tamo okupili za ekonomsku situaciju u svetu, a samim tim i u Srbiji.

Vidim da se o tome raspravlja. Svi su na jednom mestu: tajkuni, stranački lideri, vaši direktori, gospodo iz vladajuće koalicije, i, naravno, ministri koji se pohvališe da sve ide dobro, da je sve u najboljem redu, da je Srbija na dobrom putu, da neće biti recesije, da neće biti problema. I sve smo to gledali.

Međutim, želim da vam postavim jedno ozbiljno pitanje.

Za vreme Vlade u kojoj sam bio ministar, Srbija je bila na listi, ona je klasifikovana u Americi od svetskih banaka na 2B mestu. To je izuzetno dobra pozicija za investicije, dobra pozicija za poslove i dobra pozicija za kreditne linije. Ovih dana Srbija je dobila mesto broj 4. To su države najvećeg rizika, gde nema ulaganja, gde nema investiranja i gde se neće raditi ništa ozbiljnije.

Zar je moguće da na ovakvom skupu niko ne pomene mesto 4. Dobili smo četvorku ovih dana, a to smo imali za vreme bombardovanja. To je izuzetno zabrinjavajuće i ne znam šta naši veliki stručnjaci i najbolji finansijer sveta, najbolji ministar finansija sveta misli o tome, ali ponavljam, skinuti smo sa svih lista i mnoge firme se povlače iz Srbije. Uvoz je opao za 40%, izvoz preko 40%. U uvozu – roba široke potrošnje izuzetno raste, a repromaterijal za privredu – opada. To je smanjenje uvoza za 40%, što će pokazati prave efekte tek za dva meseca, kada srpska privreda potpuno stane. Najveći izvoznik Srbije je zatvorio kapije svoje fabrike, ugasio peći – izuzetna zabrinutost za situaciju koja je nastala u Srbiji.

Molim vas da o ovome ozbiljno raspravljate. Mesto gde se raspravlja o ekonomiji jedne države, o finansiranju, o svemu, to je parlament.

Ovde treba da dođu premijer i ministri, a ne da dođu kao na nekom zabavnom programu, pa da odgovaraju u par minuta o ozbiljnim temama. O ozbiljnim temama ne može da se razgovara dva minuta.

Gospodo, molim vas da se urazumite i da uozbiljite ovaj parlament. Ponavljam, ova četvorka za vladajuću koaliciju je velika zabrinutost. Raspitajte se malo. Mi smo imali ovde čitava slavlja i konferencije za novinare kada smo dobili 2B, a očekivali smo i 2A, bili smo blizu toga. To je bilo za vreme Vlade Vojislava Koštunice.

Dobro znate o čemu se radi, gospodine Vlahoviću!

Sada se krije od naroda da zemlja dolazi u vrlo tešku situaciju. Sredstava nema, vidite koliki je priliv sredstava u budžet. Otvarate gradilišta koja su otvorena pre tri godine i zamajavate narod nekim aferama, za šta ste izuzetno veliki majstori. Nećete da nam kažete, zapravo, šta se u Vojsci radi. Držite partijske skupove. I ovo na Kopaoniku je partijski skup.

(Predsednik: Vreme.)

A, niste nam odgovorili na ono što smo pitali: ko je kupio novac koji je Narodna banka Srbije prodavala da bi se sačuvala stabilnost dinara? (Aplauz.)

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, juče sam na kraju sednice tražio repliku posle jedne vrlo nekorektne izjave šefa Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, ali je sednica prekinuta. Nisam reč dobio i sada sam to pravo na repliku ostvario. Hvala predsedavajućoj na tome.
Pažljivo sam pogledao, uzeo sam stenograme, koje svi možete uzeti i pogledati, i ono za šta sam optužen od gospođe Nade Kolundžije ovde ne piše. Ništa nisam rekao, a prva rečenica je – izvinjavam se gospodinu ministru, Rasimu Ljajiću, mom velikom prijatelju itd., s kojim imam dugogodišnju saradnju. Tako piše ovde.
Jednu stvar sam želeo da potenciram. Gospodine Mićunoviću, ovo nije smešno. Rekao sam da je Srbija ozbiljna država. Ja znam šta je država i znam šta treba da radi predsednik države. Dan srpske državnosti na Sretenje, u Orašcu, veliki je srpski dan države Srbije. Za taj dan, to u stenogramu i piše, mora da poziva goste predsednik države, za dan države čiji je on predsednik, ili premijer.
Prethodnih godina, otkako je taj dan ustanovljen, stalno je premijer pozivao. Predsednik države se nijednom nije pojavio u Orašcu, nikada nije imao vremena, zbog velike zauzetosti, da dođe na dan sopstvene države. To sam potencirao. Ne može se svesti to na ministra za rad i socijalna pitanja. Svaka čast bilo kome. To ovde, gospodo, piše. Vi ste to zloupotrebili da biste pravili na vašim televizijama specijalne emisije i raznorazne priče.
Dan srpske državnosti možda nekome ne odgovara. Pokrenite inicijativu da ga promenite, ako vam ne odgovara, gospodo. Recite javno, ali tog dana šef države nema nikakva preča posla. Tog dana šef države mora da bude na čelu parade, jer on je predsednik države čiji se dan slavi. Rekao sam da je to uvreda za Srbiju, za njene građane, za sve nas. Ovde sve piše šta sam rekao, gospodo. Pročitajte, proučite i videćete.
Prema tome, ponovo vas opominjem, nemojte praviti incidente. Gospođo Kolundžija, nemojte raditi ono što ne dolikuje ovom parlamentu. Još jednom napominjem, imam više prijatelja u Sandžaku nego svi vi, možda, zajedno. To možete proveriti i videti, a sve ostalo proučiti. Molim vas, nemojte, gospodo iz vladajuće koalicije, praviti incidente tamo gde nema razloga za njih. Vi ste poznati po incidentima. Vaša svaka vlast se završila ''sabljom'', atentatom, svađom, tučom itd. Nemojte to raditi. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, iznenađen sam ovakvom reakcijom Javnog servisa i jednog čoveka koji je bio sluga u svim režimima koji su postojali i koji je od mene tražio da se ja i Parlament ponašamo onako kako on hoće. On nama šalje ultimatum šta treba da uradimo da bi vršio prenos.
Jutros je bio sastanak šefova poslaničkih grupa s predsednicom Parlamenta. Ja sam izneo svoje, šefovi poslaničkih grupa su izneli svoje i rečeno je da, na osnovu stenograma, bar je meni rečeno, nema ništa posebno i da će mi dati reč, da izađem i da kažem, i ja sam obrazložio ovde u Parlamentu, ali bez televizijskog prenosa.
Ponovio sam da sam razočaran, što je i sledilo iz moje izjave i iz stenograma, koji možete videti. Moja prva rečenica je bila – izvinjavam se gospodinu Rasimu Ljajiću, koji je moj veliki prijatelje, što ovo moram da kažem.
Insistirao sam – zašto se na Dan državnosti Srbije nikad ne pojavi predsednik Srbije? Da li je to neki dan koji je značajan za Srbiju ili nije? Da li on prihvata taj dan ili ne, što sam kasnije pojasnio, ili bar premijer?
Gospodin Mićunović mi je objasnio ovde, kad smo raspravljali, da to i nije neki važan dan, da je to turski ustav i da nije nešto posebno značajno za Srbiju, i otkud izabraste taj dan. To mi je rekao ovde, mislim da ste svi čuli, gospodo poslanici, kad je sa mnom raspravljao ovde, u klupama.
Da li je on, kao politički savetnik predsednika Republike, njemu savetovao da taj dan nije važan? Što nas pozivate na takav dan? Možda imate neki bolji dan, nemam ništa protiv. Možda za vas Oplenac ne znači ništa, Orašac – ništa, za vas možda ni Takovo ne znači ništa, ni Tanasko Rajić; ne znam šta za vas znači, vi recite, to je korektno.
Prema tome, zahvaljujem gospođi Đukić-Dejanović, koja je bila vrlo korektna juče, nije me ni opomenula posle mog izlaganja, jer je pratila šta sam govorio, ali mi je, pod pritiskom, naknadno izrekla opomenu; morala je, jer je toliki bio pritisak, pa je valjda morala, ne znam.
Izvinjavam se. Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Parlamenta je bila vrlo korektna. Nisam želeo nikoga da uvredim, ali ono što je meni jutros Čanak ovde uradio, kada je isključen prenos, kada je izašao za ovu govornicu i rekao da sam običan dripac, da treba ovo, da treba ono, maltene, treba me obesiti ispred Skupštine... To je sve izgovorio. Doveden je iz Novog Sada da to uradi, da napravi incident, i onda je izveden i ispraćen.
Da li je to korektno prema jednoj političkoj opciji, na čijem sam čelu, da li je to korektno prema jednom narodnom poslaniku, da se izgovori u Parlamentu, da li je korektno i ono što je prošli put govorio o Ustavu, o svemu ovome što se događa u Vojvodini, neka narod sudi.
Prema tome, ne zameram Čanku i neću da ga komentarišem više nikada, ali zameram Borisu, on je njegov gazda, on je njega ovde doveo i instalirao, pa neka razmisle gospoda iz vladajuće koalicije.
Hvala vam i izvinite što sam prekoračio vreme.