Gospođo predsedniče, poštovani narodni poslanici, na početku mog izlaganja želeo bih danas da čestitam 600 godina grada Čačka, to je veliki jubilej, i žao mi je što nisam dole, žao mi je što mnogi od vas nisu u Čačku, jer smo se bili i dogovorili da budemo danas dole. Evo, imamo jednu važnu temu danas o kojoj treba da raspravljamo, a to je nepoverenje Vladi Republike Srbije. Mnogi se pitaju zašto sada raspravljamo o tome. Evo, kao što vidite, sad će 12, neki je minut do 12 i ovo je minut do 12 da se pred kraj godine raspravi o Vladi, da se Vlada urazumi, da vidimo šta može da se uradi, šta to ne valja i naravno da donesemo određenu odluku na kraju.
Vlada je došla jednostavno na izborima 11. maja uz velika obećanja koja su data građanima Srbije. Međutim, od tih velikih obećanja bile su samo obmane i nijedno obećanje za sada nije ispunjeno. Bolje je ranije da se pokrene ovo pitanje nego da se čeka, pa kada bude kasno, onda bitnije nešto neće moći ni da se uradi.
Mnogi se pitaju zašto nepoverenje Vladi. Želim prvo da napomenem, Vlada Republike Srbije krši Ustav Republike Srbije, krši skupštinske odluke, krši dve rezolucije koje su donete u ovom parlamentu i krši niz odluka ovog parlamenta.
Mi želimo da vratimo dostojanstvo Skupštini Srbije kao instituciji i da odluke Skupštine Srbije ne mogu se tek tako kršiti. Nažalost, i predsednik države krši Ustav i krši niz odluka koje su donesene u ovom parlamentu.
Mi bismo sad želeli da postavimo premijeru jedno pitanje: Ko je zapravo premijer ove Vlade? Da li je kabinet predsednika Srbije, da li neko drugi ko sedi u Vladi i ko se vrlo često oglašava i daje određene informacije pre premijera ili je to premijer Republike Srbije?
Prema tome, kada posmatramo Vladu Republike Srbije iz parlamenta, nama ništa nije jasno. Kada dođu ministri u parlament, čast pojedincima koji se ponašaju sasvim pristojno, mi ne znamo da li su oni iz jedne iste Vlade ili su iz dve različite države. Njihovi sukobi su više postali jednostavno nepodnošljivi.
Imamo ljude koji sede u Vladi koji su u sukobu godinama i ne mogu da funkcionišu. Ova Vlada je jedna interesna grupacija koja se okupila da interesno za svoje partije odradi neke poslove, gde se krše sporazumi koji su doneseni i ugovori u ovom parlamentu. Pitamo - kako je mogla da se poništi koncesija koja je prošla kroz ovaj parlament, koja je donesena, da se kažu izjave da se ruši ugovor o koncesiji preko nekog saveta, a danas premijer objašnjava da ugovor još nije ni stupio na snagu.
Prema tome, nama nije jasno koja je uloga ministra Dinkića, koji je prvi istrčao da uzme muštuluk građanima Srbije da se autoput Horgoš-Požega neće raditi i da će se raditi na neki drugi način, budžetskim sredstvima i iz NIP-a, a delimično kreditnim linijama. Kad smo dobili budžet, tih sredstava nema, nema ih u NIP-u, nema ih u budžetu, a gde su ne znamo.
Kako je moguće da gasni sporazum, koji ovde prođe sa 214 glasova "za", gde partija G 17 plus jednoglasno ga podržava, odmah sutradan od njihovog šefa počinje da se ruši? Ko je naredbodavac da se ruši gasni sporazum i zašto se ruši? Da li je ova skupština ponižena, potcenjena, omalovažena, kada bilo ko ko je imenovan od strane parlamenta izlazi, tobože - krši se zakon. Svi krše zakon, zakon je donesen i mora da se poštuje.
Traže se dodatne garancije. Ima li veće garancije od ratifikovanog ugovora u ovom parlamentu i međudržavnog sporazuma? To je najviši oblik garancija koje postoje i to je pretočeno u zakon. Zakon je garancija da će se to uraditi i tačno je da imaju tri dela i sva tri će se uraditi, jer to je potpisano. A ne sada - čupamo parče koje nam odgovara i ulazimo u priču i obmanjujemo građane Srbije.
Ko je taj ko izlazi u javnost i opet uzima muštuluk, isti čovek, da će se jednostrano primenjivati sporazum, a on je ovde donesen ne jednostrano, nego da će se primenjivati i od jednih i od drugih? Kako može jednostrano da se primeni sporazum koji bi bio grobnica srpske privrede? Kako može da se smanje carine, da se smanje sredstva u budžetu i da se nadoknade većim nametima onima koji nešto u Srbiji rade, poreskim obveznicima i građanima Srbije?
Ne može to više da se toleriše i zato ne možemo trpeti Vladu koja se ovako ponaša. Vlada mora da shvati da je izabrana od parlamenta i ono što se donese u parlamentu mora da se poštuje. Može se rušiti, možda i Ustav nije dobar, ali zna se procedura promene. Ne može da se prekrši Ustav i dve skupštinske rezolucije uvođenjem Euleksa.
Razumem da je vama teško, da ste pritisnuti, ali moralo je da prođe kroz parlament, razumeli bi poslanici ako treba ovde da se raspravlja, a nikako da nas zaobiđete, da mi tražimo svojim potpisima da se stavi na dnevni red, a vi da kažete - dobro, nije to toliko važno za Srbiju, važno je da će proći kroz neku drugu skupštinu itd.
Molim vas, ovo su stvari koje ne mogu da se tolerišu nijednoj vladi, ni u banana državama, a kamoli ovde, Srbiju smatram za jednu ozbiljnu državu, u našoj Srbiji.
Prema tome, morate povesti računa, gospodo članovi Vlade, kako se ponašate, kakve odluke donosite i nemojte nam više prodavati maglu, pričati prazne priče, a potpuno se izdvojiti preko svojih kabineta i raditi kontra stvari koje su ovde dogovorene.
Rekli smo - teška situacija, teška finansijska situacija. U redu. Smanjuje se administracija, jeftinija država. Kako mogu pojedina ministarstva da prave kancelarije po svim opštinama o trošku budžeta, da razvijaju svoju stranačku infrastrukturu? Da li je jeftina država da jedno Javno preduzeće "Stara planina" sa dva zaposlena napravi gubitak 80 miliona za godinu dana? Ko će pokriti gubitak? Takvih je hiljade malih, sitnih preduzeća, koje je neko otvarao širom Srbije da bi zaposlio svoje stranačke simpatizere.
Kako je moguće u jednoj ozbiljnoj državi da predsednik države izađe i kaže - promeniću ministre, preslišaću ministre, pozvaću ministre. Na šta to liči? Jesmo li mi carevina, kraljevina ili republika? Ko je ovde gazda u Srbiji? Možda imamo gazdu nekog spolja, ne znam. Koga smo izabrali da vodi ovu državu i šta su čije ingerencije?
To su pitanja na koja vi, gospodo, morate ovde da odgovorite. Sramota je da izađete na kraju godine i da kažete - najveći uspeh Vlade je hapšenje Radovana Karadžića. Kakva je to Vlada ako je njen najveći uspeh da je jedan Srbin otišao u Hag i time se ponosi?
Drugo, napravili ste jedan veliki uspeh, gospodo članovi Vlade, da na teritoriji naše države, svoje države, napravite tuđu državu i da je legalizujete preko Euleksa. To je velika stvar koju ste uradili. Svi će u Evropi da vam se dive tome, a to niko pametan na svetu ne bi uradio, da na teritoriji sopstvene države napravi i polako legalizuje tuđu državu. To je vaš uspeh i vi se time ponosite. Predložio bih vam da se toga stidite, jer to će biti, za generacije koje dolaze, jedna bruka i velika sramota.
Pričali ste o budžetu. Okrivljujete nas ovde, koji sedimo po ceo dan, do ponoći, kad god se zahteva od nas, da ne može budžet da se usvoji zbog nas, vršimo opstrukciju. Pa ovde je uvek noć, jer ovo je podrum. Očekivao sam da organizujete da pređemo, gospodo iz vladajuće koalicije, u parlament koji zaslužuje Srbija.
Međutim, držite nas u ovom podrumčetu ovde godinama, pored toga što je parlament prazan, i ovde više ne znamo kad je dan i kad je noć. Vidite, uvek je upaljeno svetlo, uvek je tama i to je loš znak za Srbiju, kada je u parlamentu tama.
Prema tome, budžet nam dolazi pre neki dan sa 900 strana i niste mogli da se dogovorite. Zašto? Što u Vladi sedite, ne znamo šta je čiji interes, nemate nikakvo zajedničko mišljenje o bilo čemu. Izlazi jedan iz koalicije i kaže - ima mafija, mi ćemo mafiju srediti, najveća u istoriji Srbije, raskrinkaću sve i sutra izađe i kaže - sve je u redu, nema problema. O čemu se radi?
Kada su došla dva ministra na dva odbora koja su zajedno radila, sramota je bilo i slušati i gledati, a mi smo bili totalno zbunjeni. Rekli ste - vodićete brigu o srpskoj privredi, uvoznici ovde caruju. Srbija je, gospodo iz Vlade, postala odgrađena avlija, kako naš narod kaže.
Ovde može da dođe ko god hoće, da radi šta god hoće, da kreira političku stranku, da pritiska, da pravi političku scenu, da vrši istraživanja, da obmanjuje javnost, da uvozi, da izvozi. Ovde je sve moguće. Ponavljam, odgrađena avlija, gospodo iz Vlade, ne znate gde su nam granice, ne zna ni predsednik dokle je naša država, gde treba da stanemo ako treba da je branimo i sa čim da je branimo. Da li je tu ministar odbrane? Ne bih rekao da i on zna sa čim bi je branio, jer kad prošetate kroz Srbiju, više nigde nema kasarnu da vidite.
Ugasili ste velike projekte. Zašto ste to uradili, nije nam jasno. Nije nam jasno zašto, sve što je najčistije i usvojeno u parlamentu sa tolikim glasovima, 214, iskomplikujete? Treba pola godine da oko toga raspravite. Gde su vam ti veliki projekti? Kroz budžet ne vidimo nigde ozbiljan projekat da se pojavljuje. Nema nigde tih sredstava iz kojih će se raditi.
Vi sad kažete - teška finansijska situacija. Niste nam dali odgovor - šta je sa gigantima u Srbiji? Privatizacija se završava za koji dan po zakonu, šta je sa "Borom", "Elektronskom industrijom", "Majdanpekom", "Slobodom", "Viskozom", "Jumkom", "Magnohromom", da ne nabrajam više? Pojedine opštine su umrle. Otiđite u Rakovicu, tamo ne radi ništa. Bio sam pre neki dan u Prijepolju, tamo nema ništa. Da nije opštine i policije, ne bi imalo ništa da rade.
Prema tome, shvatite da mora malo o privredi da se razmišlja i razgovara. Obećavate, ne ispunjavate. Angažujete raznorazne grupe koje vam objašnjavaju, tumače, pričaju, ali u Srbiji se ništa ne događa. Izbacili ste iz projekata i projekte koji život znače za pojedine sredine. Ugasili ste "Svračkovo" kako ste došli. Celo leto smo pričali da pet opština nema vode da pije. Celo leto pričamo da Banat nema vode da pije. Zar nije bruka u 21. veku da neko u Srbiji nema vode da pije?
Evo tih projekata u budžetu nema. Izbacili ste ih. Izbacili ste ih, i ovi mnogi projekti za koje objašnjavate kreditne linije, pričate - nema para da se uradi dokumentacija, a već da ne pričamo o eksproprijaciji. Šta je sa Banatom? Šta je sa pojedinim mestima koja su ugrožena? Da li je to evropska Srbija? Da li je to 200.000 novih radnih mesta koje ste najavili bombasto? Gde su vam šengen vize? Kraj godine je, Đeliću, šta je sa belim šengen vizama? Kraj je godine, nema ništa.
Šta je sa Sporazumom o pridruživanju? Rekli ste - biće sve u redu, samo ako mi pobedimo Za evropsku Srbiju. Pobedili ste, sporazuma nema. Neće vas, ljudi, Evropa. Kakvi ste takvi ste, ali vas neće nešto. Vidite, Đeliću, džaba ste bili u Briselu sto puta. Neće vas, ne znam zašto. Pitajte ih što vas neće? Nemojte da se smeškate sad.
E sada jedna priča vrlo interesantna, šta je sa akcijama od 1.000 evra? Pet miliona jadnih građana Srbije je stajalo u redove, postrojilo se, upisivalo danonoćno, a vi ste objavljivali kako teče upisivanje. Ljudi se upisali, čekaju po 1.000 evra od nove godine, to je za neki dan i nema od toga ništa. Kako vas nije sramota da toliko slažete ovaj narod? Pet miliona ljudi ste slagali. Rekli ste da se to deli i ništa.
Krkobabića ovde ne vidim. On nije smeo ni da dođe. Šta je sa tim penzijama od 70% od plate? Narod se radovao, poverovao, glasao, izašao i šta je sad? Nema ništa. Opet neka kriza i nema ništa od toga.
Rekli ste dolazi "Fijat", dolazi "Mercedes" dolazi "Boing", dolazi "Folksvagen", svi dolaze u Srbiju. Srbija postaje najveće gradilište u Evropi, najbrže ide u razvoj u okruženju. Nema ništa. Ovo sa "Fijatom" će da vam se izjalovi ljudi. Neće sa vama ni mrtvi "Fijat" da radi, a kakvi crni "Mercedes" da vam dođe, a "Folksvagen", ni to, nema pojma, verujte. Dali ste im, šta im sve niste dali, šta im je palo na pamet, po radniku 105.000 evra. To nije zapamćeno u istoriji Srbije i opet se nešto nećkaju, neće. Prema tome, razmislite malo.
Naravno, otpuštanja su velika, poskupljenja velika. Da sam u Vladi bilo bi me sramota da čujem da je gas poskupeo 60%. Nikada ozbiljna vlada ne sme da dozvoli veće poskupljenje od inflacije ili ako bude neki nenormalan poremećaj u svetu, ali ovoga puta nije još. Nije se još ništa kod nas ozbiljnije dogodilo, a vi niste spremni i ako se dogodi. A nesreće moje, i gde da se dogodi, koju mi to privredu imamo pa da nas pogodi?
Odete u Rakovicu i sve je mrtvo, ništa ne radi. Ljudi, pojedine opštine su umrle i nema života u njima. U velikim gradovima kojima se dičite kanalizacija ide otvorenim kanalima, i to je i u Beogradu, i u mnogim gradovima širom Srbije. Obišao sam te gradove. Otvoreno ide kanalizacije kroz grad. A vi šminkate krug dvojke i pričate. Uzmite Krnjaču, Ovču, Borču, da li je to Beograd? Obrenovac koji se guši tamo, ne mogu ljudi da dišu. Lazarevac već i da ne pričam. Pripojili ste ga Beogradu da pojača prihode.
Šta vam od privrede u Beogradu radi? Ministre privrede, IMT da li radi? Gasite Fabriku traktora koja radi. Da li vam radi "Zmaj", "Prva iskra Barič", radi li "Rakovica Rekord", "Lola Ribar", najveći srpski giganti da li rade? Ne rade. Što ne rade? Zato što ne znate da ih vodite i morate da odete. Gubljenje je vremena sa vama.
Stabilan dinar - kaže Jelašić, pretvorite štednju u dinarske uloge. Šta sutra kada nestane para da se ovo krpi svaki dan, poneki poso tamo ili ovamo da se veštački održava? Gde ćemo onda biti?
Prema tome, da ne pričam o poljoprivredi. Kako jadni seljak da preživi kada ste uvezli meso, uvezli mleko u prahu, uvezli jaja, uvezli ste kruške i jabuke nedavno? Uvoznički lobi hara Srbijom. Uništava je potpuno i vi sve to mirno gledate. Tu nešto morate da uradite, a niste ništa uradili.
Kako da poseje, kako da požnje, ako je džak veštačkog đubriva, gospodo, 2.800 dinara? To je dva ara šumadijske najbolje zemlje. Kada je džak đubriva bio dva ara zemlje? Možete plac da kupite za kuću za dva džaka đubreta u svakom selu u Srbiji. To nema perspektive, ministre poljoprivrede, nema, i morate nešto uraditi, a niste ništa. Ode vam jedna kalendarska godina, dolazi druga, i zato morate da odete.
Vi ćete nas preglasati i ostaćete, ali to je tužno i žalosno. Posle ovoga što danas čujete vi treba sami da odete. Kada vam poslanici kažu, treba sami da odete, ako imate morala. Isteklo je, pa da ne dužim, javljaćemo se opet sigurno. Hvala vam na pažnji.

Gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, lepo je slušati diskusiju čoveka kome su sve krivi neki odranije, neki  nisu ni među živima, svi su krivi drugi, ali ovi danas ništa. Krkobabić ništa nije obećao, ništa nije kriv, njegov sin nije funkcioner i da ne pričam dalje.
Pomenut sam ovde da sam dao jednu izjavu, ''znam da malo kraduckate, ali brate mnogo kradete, napola sa državom.'' Stojim iza toga, gospodine moj dragi. Kada su vaši prijatelji bili na vlasti, oni su u naplati putarine u softveru ugradili krađu. Prvooptuženi je onaj koji je pravio softver.
Šta se dogodilo? Krađa je bila toliko velika, kad sam primio nadležnost ministra naplata putarine je bila 76 miliona evra godišnje, kada sam predao dužnost naplata je bila 210 miliona evra godišnje, bez povećanja, samo jednom smo pratili inflaciju. Zamislite sada koliko se kralo, zašto je zaustavljeno to i ko je krao dokumentaciju iz policije i papire, i zašto je nestala dokumentacija i obustavljen postupak? Pa kada se videlo ko stoji iza toga.
Jedan gospodin je ovde jutros govorio o pravdi, o poštenju, sve je iskritikovao, a pitam ga, bruko jedna, koliko imaš tvojih kamiona koji voze za Vladu Srbije i rade za Puteve Srbije? Petnaest godina radio si za SPS, za JUL, za sve vlade.
Gospodo, kolko je prethodnih funkcionera napravilo građevinske i putarske firme koje su danas najveći izvođači i sada? Gde je direktor bivši „Puteva Srbije“ iz žutog jata? Danas ima veliku ličnu firmu. Kako je mogao da je registruje kad to zakonom nije dozvoljeno? Ko je najviše radio poslova za Telekom? Ko je preko 80% tendera dobio za Telekom? Iz koje je partije, gospodo? Da li je na tenderima sve bilo kako valja? Kako baš da dobije tolike poslove.
To malo vi da poraspitate, pa onda da pričate o nečemu što je veoma važno. Ko najviše poslova radi u Beogradu, čije firme? Čije firme su izvođači za Vladu i za grad Beograd? Moje nisu sigurno, nemam nijednu. To se sve zna, gospodo.
Jedan gospodin koji je ovde juče pričao o pravdi i poštenju, on se kao funkcioner ove vlade i lider političke partije švercuje sa desetinama kamiona koji godinama rade, i ovi putari ne mogu da naplate ništa, a da li se njemu duguje ijedan dinar? Njemu se avansno plaća, gospodo.
Izaći ćemo mi ovde jednog dana sa svim tim podacima i izneti sve to na videlo: čiji su hoteli širom Srbije otkupljeni u privatizaciji, ko je kupio hotel u Sokobanji, ko je gazda? Potpredsednik Vlade Republike Srbije, ako niste znali, da vam kažem. Hvala vam.
(Dragan Todorović, iz sale: Koji je taj lopov?)

Poštovani narodni poslanici, ova rasprava se odužila, mi slušamo ovde već jako dugo ministra inostranih poslova o problemima koji su pratili pregovarački tim, o uspesima koji su postignuti na diplomatskom planu. Ali, moram nešto da ponovim što sam pre podne rekao.
Gospodo članovi Vlade, gospodine ministre inostranih poslova, vi ste napravili nešto što niko u svetu nije nikad napravio, omogućili ste, legalizovali i stvorili tuđu državu u našoj državi, i preko Euleksa to ste ovih dana legalizovali.
Ako je to vaš ponos i ako to branite ovde satima i diskutujete, pričate o uspesima, o vašim prijateljima u svetu. Ko su vam prijatelji u svetu? Koja zemlja postoji da s njom izuzetno sarađujete? Da li imamo jednog prijatelja u svetu? Nemamo, gospodo. Sve ste razjurili.
Evo, s ovim gasnim sporazumom i sa Rusijom ste se posvađali. Ne znate šta hoćete. Nema niko da stane iza nas. Pričamo, ljudska prava, ljudska prava, naravno, svi smo za poštovanje ljudskih prava. Mi smo se borili ovde, mnogi sa desne strane, bez obzira na neka dalja razmimoilaženja, za demokratiju u Srbiji. Još nije došla demokratija. Još nisu slobodni mediji. Još uvek imamo progone po raznim osnovama.
Molim vas, ne poštujete sopstvene odluke, ne poštujete sopstveni sud i zato Vlada mora da ode. Ponovio sam pre neki dan, izvršna presuda manastira Vujan, da ne može da se manastir privatizuje. Manastirsku imovinu i izvor ste prodali. Ljudi su doneli tapiju, sud im je dao presudu izvršnu da ne sme da se proda. Vi ste prodali.
Vi šta naumite, vi to uradite, vas ne interesuje ko je iza toga. Ovde vam sede svaki dan radnici Robnih kuća Beograd. Rečeno im je da će im se isplatiti. Što im ne platite? Godinama dolaze rezervisti. Jednima ste dali gde vam je bio interes, gde su vaše opštine, drugima niste. Morate platiti sve ili da niste platili nikoga. Ne možete to pitanje da rešite. Imate ministra odbrane, razrešite taj problem.
Neki dan ste ugasili najbolju firmu u Srbiji, Tehnički remontni zavod. To je bila najbolja firma u velikoj, onoj staroj Jugoslaviji. Poslali ste ljude kući. Niko ne zna da objasni gde su.
(Predsednik: Vreme.)
Rekli smo, prodajete imovinu u privatizaciji, te se vlasnik zna. Pa kažete, rešićemo to kasnije. Kako?
(Predsednik: Gospodine Iliću, hoćete li da privedete kraju?)
Prema tome, molim vas uozbiljite se ovde da raspravimo o ozbiljnim temama. Nemojte sada da nam se hvalite diplomatskim vašim uspesima. Ponavljam, vaš je uspeh da nemate sada nijednog prijatelja u svetu. Recite koja vam je zemlja prijateljska, da stane iza vas, da nam pomogne, da učini nešto.
(Predsednik: Završite, gospodine Iliću.)
Nemate. Evo šta vam Holanđani rade, Evropska unija. Ko vam je prijatelj u Evropskoj uniji? Niko, gospodo, nažalost.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, jadna Srbija koja ima Vladu koju podržava Nenad Čanak. Jadna Srbija, jadan ovaj narod koji čeka od njega da podrži Vladu, da joj da glas. Znam da je on u krizi, ali svi njegovi prijatelji, kumovi, rođaci su zna se gde su i on je sad u velikoj krizi. Znam da je on nekada bio malo i normalan čovek. Njegova mama je meni bila profesor na fakultetu.
(Predsednik: Gospodine Iliću, nemojte takve kvalifikacije, nemojte, molim vas nemojte.)
Znam isto porodicu Čanak kada sam nekad, kao student, stanovao kod porodice Čanak i kada sam znao i upoznao jednog malog dečka, znate kako su ono svirali, tata gradonačelnik, a njega vozi mercedes, pa kaže - čiji je sin ono, da ne ponavljam, da me opet opomene predsednica. Jedan dečko koji je imao veću glavu i neke druge delove tela nego čitav on.. Mislio sam da se on urazumio.
Taj isti Čanak je nekada u DOS-u mene predlagao za predsednika Srbije, ali pade čovek sa motora i sve je pomešao. Dok nije pao sa motora i dok nije počeo da vozi ulicom popreko... (Predsednik: Gospodine Iliću, kazniću vas.) ...bilo je sve u redu.
Međutim, jadni mi ovde šta sve moramo da trpimo i da slušamo. Oni kažu koncesija; koncesija je najbolji ugovor koji je potpisan u prošloj Vladi. Koncesija pravi autoput koji povezuje srednju Evropu sa Jadranskim morem. Koncesija neraskidivo povezuje Vojvodinu, Srbiju i Crnu Goru. Koncesija je budućnost Srbije i jedini način da se izgradi autoput od Horgoša do Bara. Crna Gora već radi svoj deo, ali ne može zbog ovakvih.
Oni kažu da dole nema nekog naroda, oni kažu da dole ne živi niko, oni kažu da samo njima treba, a nama ništa ne treba. Borise Tadiću, dok god podržavaš ovakve ljude, koji prave statute, zastave, himne, koji prave državu u državi i gubimo silno vreme, nema od tebe Borise ništa, ovo je tvoj kadar.
Boris Tadić je odgovoran za ovog čoveka koji je bio ovde za govornicom. Da je sreće, on bi zbog svega ovoga što radi i ako počne da primenjuje statut, bez ovog parlamenta od Nove godine, odmah u zatvor. Odmah u zatvor, ako ima pravne države.
(Predsednik: Vreme, gospodine Iliću.)
Prema tome, nema ništa ovde i zato vas molim, nema ništa dok ste vi ovde, gospodine Čanak. Nema ništa, jadni ste vi, jadna je Srbija koja od vas zavisi i jadna je Vlada koja od vas i Kostreša zavisi. Bolje da ste svirali flautu, zabavljali narod. Inače, na dvoru kod kralja bili ste najveća razonoda i mi smo se radovali, dvor je oživeo, dobio je konačno, znate šta svaki dvor mora da ima.
(Predsednik: Molim vas, nemate reč.)
E, kad sam ga video tamo, rekao sam, sad smo dobili pravog kralja.

Evo, čuli ste i šta dalje da pričamo. Neka je meni trebalo mnogo časova matematike. Ali, gospodine Čanak, to sam uspešno i završio, bio mnogo dobar inženjer, a vi ste morali da završite fakultet, na kraju neku ekonomiju vašu, vi, Kostreš i vaši pajtaši iz partije, kod mog Čačanina Dula Mufte.
Znate ko je Dule Mufta? I pored toga što vam je mama bila profesor, vi ste neku flautu završili, a posle ste morali kod Dula Mufte da završite, da se malo obrazujete, sramota, čovek na tako visokoj funkciji. Zato ste im dali da koriste prostorije sajma, gde ste vi vodili Upravni odbor, da dobiju prostor, ali da vam daju nekoliko diploma.
Vidite kako je žalosno kad jedno dete profesora univerziteta mora kod Dula Mufte moga, a Dule Mufta je pravio one odlične pozivnice za svadbe, za venčanja itd, čovek je dogurao da napravi univerzitet i da kod njega gospodin Čanak, koji, nažalost, što je profesorsko dete, i tata gradonačelnik, i što nije vadio ono iz mercedesa, nego ga stalno vozikali, nije mogao ništa da završi. To je jad i nesreća.
Vidite, on kaže da bi pravio ustav. U srpskom parlamentu vi najavljujete, kao što ste napravili pasoš, gospodine Čanak, i delite vašim članovima stranke. Imate pasoš, imam ga kući, doneću na sledeću sednicu i podeliću.
Podelili ste pasoš na kome piše "Vojvodina Republika", gospodine Čanak. Sram vas bilo. Razbijate državu. Vi ne bi trebalo da budete ovde, nego u zatvoru. Vama je mesto u zatvoru i nastavite tako, ali zapamtite, završićete u zatvoru, to vam garantujem.

Gospođo predsednice, poštovani poslanici, jutros smo počeli, i došli smo da radimo, ali vidite i sami, ne ide. Vi iz vladajuće koalicije morate biti vrlo jasni i konkretni, morate se dogovoriti, morate znati šta hoćete. Nemojte očekivati od opozicije da sređuje vaše redove.
Juče smo imali dva odbora, ja sam imao i treći odbor, Odbor za saobraćaj i veze, pošto sam član Odbora za privatizaciju, i mi smo potpuno zbunjeni. Jer, kada su došla dva ministra, očekivao sam da će biti tu neki boks meč. Kada je počela rasprava, mi ne znamo ko je ko, ko je vlast, ko je opozicija, ko čije interese štiti, a situacija je potpuno jasna.
Oni su došli da nam nešto objasne i toliko se posvađali... Gospodin Škundrić je na liniji onoga što smo se dogovorili u ovom parlamentu i to stoji. Međutim, gospodin Dinkić objašnjava nešto što krši zakon koji smo mi ovde doneli. Ljudi u Vladi ne mogu da shvate šta je zakon. Kada Skupština donese zakon, on mora da se poštuje, dalje komentara nema. Sada mi treba da vagamo da li će neko da poštuje zakon koji je Skupština donela.
Prema tome, molim vas da nam pomognete, da kažete šta hoćete. Vi ste nama nejasni, mi ne znamo šta hoćete. Evo, doneli ste nam budžet od 900 strana pre neki dan i očekujete da mi sada radimo danonoćno, da to provučete.
Taj budžet je katastrofa, ljudi! Da li verujete u NIP imate stavku 12,5 milijardi, gde piše - Vlada će naknadno odlučiti šta sa tim da se radi?
Da li ste vi normalni? Da mi donesemo zakon i da vam damo 12,5 milijardi da vi sa njima radite šta god hoćete? To nema nigde na svetu. I posle kažete - biće amandmana. Znate koliko? Hiljadu - na ovaj budžet kakav ste doneli.
Pogledajte, infrastruktura države je 16 milijardi, od toga 10 milijardi su subvencije železnici za plate, a šest milijardi za celu državu. A za Fijat ulažete 14 milijardi! Šta vi mislite? Kome dajete 14 milijardi? Gde vam je studija? Kako dajete? Da li ste normalni, ljudi?
Dinkiću ste dali 44 milijarde. Jednom ministru, jednom ministarstvu - 44 milijarde, a za celu infrastrukturu jedne države (pričate - koridori, autoputevi) šest milijardi. Od toga tri milijarde su preneti dugovi iz ove godine. Šta da uradite s tim? Kakve crne puteve, koridore, o čemu razgovaramo ovde?
Prema tome, sedite, vidite šta hoćete, razmotrite malo vi taj budžet, iskristališite. Šta vi mislite? U NIP je 12,5 milijardi nedefinisano, ne postoji nikakva stavka gde se troši. Molim vas lepo, na šta to liči?
(Predsednik: Vreme.)
Mi treba da budemo ovde neki koji će doneti neki zakon i gde će imati toliko lufta u tom zakonu. Prema tome, gospodo iz vladajuće koalicije, danas je subota, sutra nedelja, sedite ceo dan i dogovorite se šta hoćete. Mi smo opozicija. Naravno, mi lovimo vaše greške. A mnogo, brate, grešite i zato ima mnogo povreda Poslovnika.
(Predsednik: Vreme.)
Da manje grešite, manje bismo mi diskutovali. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram kršenje Poslovnika, član 104.
Danas na sednici Vlade dostojanstvo ove skupštine je pogaženo. Danas se raspravlja i glasa o našoj odluci o gasnom sporazumu, koju smo mi ovde doneli sa 214 glasova "za". Posle ratifikacije ugovora sa 214 glasova, taj ugovor je postao zakon Republike Srbije, donesen u parlamentu. Da li Vlada može ili ministar u Vladi da traži da se raspravlja o zakonu koji je donela Skupština?
Naravno, rasprava teče i uporno se insistira da se prekrši zakon. Hajde sada da počnemo o svakom zakonu da raspravljamo pojedinačno i da glasamo - šta valja, šta ne valja. Demokratija kaže - zakon se poštuje koji je donela većina u parlamentu. Molim vas da se to više ne događa i da ovo pitanje - da li ćemo poštovati zakon ili ne - više niko ne sme na Vladi da uslovljava.
Zamolio bih premijera Cvetkovića da se pojavi u parlamentu, da objasni da li on može da obuzda svog ministra, da se ovaj smiri i da prekine više polemiku - da li je dobar zakon koji je ovde izglasan u parlamentu? Mi znamo kako se ruši zakon.
Ako je prekršen Ustav, ako ima nekih osnova, zna se metodologija i tehnologija.
Molim vas da ne zamajavamo ovaj narod gasnim sporazumom. Ako neko ima naredbe bilo koga spolja da to mora da ruši i uporno ga ruši, o tome ne treba dalje da raspravljamo. I zato da sačuvamo dostojanstvo ovog parlamenta.
Isto tako je nekim savetom srušen Zakon o koncesiji koji je izglasan ovde u parlamentu. Ako tako počnemo da rušimo zakone, šta smo mi - banana država. Koji smo mi parlament? O čemu mi ovde raspravljamo?
Ako donosimo zakon o javnim nabavkama, mora da se poštuje. Kada ga donesemo, on je sveto pismo za svakog ministra u Vladi, koja je izabrana isto tako od ovog parlamenta.
Molim vas lepo, da zamolimo premijera Cvetkovića da se izjasni. Ako je Dinkić premijer, neka se to kaže, a da zamolimo predsednika Srbije da urazumi svog ministra, da ovde već pola godine ne raspravljamo da li je nešto dobro ili nije dobro.
Rasprava je bila. Glasalo se. Većinom glasova je izglasano. Ono što je izglasano mora da se poštuje i na tome ćemo uvek insistirati kao narodni poslanici. Hvala vam.

Gospodo narodni poslanici, prosto ne mogu da verujem, gospođa ministarka se osetila prozvanom da izađe da replicira. Nisam pomenuo koji ministar. Rekao sam da se na Vladi krši zakon i hoćemo da znamo ko je taj da krši zakon.
Ona je dala, gospođa ministar, optužbu da Vlada krši zakon, a gospodin Mlađan Dinkić traži da se poštuje zakon. Zakon ne sme da krši niko u Vladi. Zato i tražimo nepoverenje Vladi, zato što kršite zakon. Evo, vi ste rekli, čudim se da gospodin Cvetković, ministarka pravde, krše zakon.
Nemojte kršiti zakone, nemojte se igrati, nemojte kršiti Ustav, igrate se izuzetno puno, gospođo ministarka. Uzeli ste je kao da je to privatna Vlada. Ne može to tako da se radi. Ono što se donese u parlamentu mora da se poštuje i mi tražimo da se vrati dostojanstvo parlamenta.
Da li je zakon dobar ili nije, to je diskutabilno, ovde je izglasano da je dobio 214 glasova i morate da ga poštujete, i Dinkić, i premijer i čitava Vlada. Nemojte se svađati na Vladi, urazumite se, nemojte jedni druge optuživati, mi smo videli da vi ne valjate i zato tražimo nepoverenje. Nama je jasno da vi ne valjate i da radite ne na ravnomernom razvijanju i da radite onako kako ne valja.
Pogledaćemo budžet, videćemo kolika je administracija, koliko je para povećano u vašim ministarstvima, gospođo. Kolike su plate u vašim, a u kolike u drugim ministarstvima? Kolika su sredstva za lične dohotke? Vi razvijate infrastrukturu, vi ravnomerni regionalni razvoj razvijate u svakom gradu kancelariju, to sve košta ovu državu. Ona nema para za bacanje.
Kažemo finansijska kriza, štednja, morate svi da štedite. Ovde nema, budžetskim sredstvima se pravi stranačka infrastruktura, da se ulaže u određene opštine, da se nekim opštinama ne da ništa. Kako vas nije sramota da skinete projekat brane Svračkovo? Celo leto pet opština nema kap vode da pije. Vi ste skinuli, nema dinar tamo. Jeste li rekli koridore? Jeste li rekli iz NIP-a, iz budžeta? Dinar niste izdvojili, ni za eksproprijaciju, ni za projekte, a kamoli za izgradnju. O čemu se radi ovde?
Gde su sredstava od Mobtela koja je ona prethodna Vlada ostavila ovoj Vladi? Rečeno je da to ide za Koridor 10. Gde su ta sredstava u ovom budžetu? Gde su sredstva od trećeg operatera VIP koji je prodat, 300 miliona evra, i ovih milijardu i 600, milijardu i 900? Gde su sredstva? Prema tome, skijajte se vi koliko hoćete, radite šta hoćete…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika koji je povređen.)
… ali, iznesite nam gde su sredstva i gde su obećanja koja su data? Rekli ste Čačak-Beograd se radi iz budžeta, a ne koncesijom. U budžetu nema dinar za to. Nemojte nas lagati i recite istinu.

Poštovani narodni poslanici, danas je dan kada Srbija, odnosno narodni poslanici moraju da progovore i da kažu šta se to dogodilo. Šta se to dogodilo na Kosovu, otkud Euleks? Šta će oni da rade dole? Čiji će ustav da poštuju, čije pravosuđe, čije zakone? Da li prave zatvorenu granicu prema Srbiji? Da li je Kosovo od danas deo srpske teritorije? Po ovome što se događa, više nije. Nemojmo to da krijemo od naroda.
Za Kosovo Srbija ratuje preko šest vekova. Gubili smo ga, vraćali smo ga. Gubili smo ga na bojnom polju, vraćali ga za pregovaračkim stolom, ali nikad do danas srpska vlada i srpski predsednik, srpski kraljevi, niko nije potpisao predaju Kosova. Oni su, nažalost, to ozvaničili.
Sećam se razgovora u Moskvi kada je predsednik Rusije Putin postavio Borisu Tadiću pitanje i rekao – gospodine Tadiću, ako pobedite na izborima za predsednika, što očekujemo, da li se vaša politika prema Kosovu menja? On je rekao – ne. Da li ostaje srpska vlada čvrsto da brani Kosovo? Rekao je – da. Ako vi i vaša vlada prihvatite Euleks, prihvatićemo ga i mi. Ne možemo mi biti veći Srbi od vas.
Oni su prihvatili, nažalost, i od danas, prvi put u srpskoj istoriji posle šest vekova, Kosovo je kapituliralo, predato je. Predato je, a kako je dole pitaćemo ovih 130.000 Srba kada počnu polako, jedan po jedan, da prelaze i da čiste Kosovo.
Prema tome, niste dali raspravu u parlamentu. Ceo svet je to radio. Rukovodstvo Srbije je prekršilo Ustav, predsednik je prekršio Ustav. Prekršili ste dve skupštinske rezolucije, gde se izričito potencira da Euleks ne može ući na Kosovo niti da poštuje institucije nezavisnog Kosova. Sve ste prekršili. Neka vam je na čast, ali za to ćete odgovarati, za kršenje Ustava, za izdaju koja se dogodila. Odgovaraćete, gospodo. Zapamtite da ćete odgovarati. Kad-tad sešćete na optuženičku klupu zbog ovoga što ste uradili na Kosovu. Razbili ste Vojsku preko ministra odbrane, sklonili ste sve institucije koje su mogle da učine nešto. Izgubili ste bitku što se spoljne politike tiče. Ovo što ste vi vodili neke pregovore, to je limunada. Razgovarali ste, ali potajno ste rekli – dobro, u redu je itd.
Prema tome, moramo da se preberemo u Srbiji, da znamo ko smo, šta smo. Ali, prekršili ste dve rezolucije Skupštine Srbije i za to će neko odgovarati. Neka vam je na čast i preuzmite, gospodo, od danas odgovornost. Vi ste ovo ozvaničili i dali zeleno svetlo.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da odgovorim gospođici koja je govorila i prozvala me. Tačno je da smo mi obećali da ćemo na severnom Kosovu da izgradimo vodovod za vodosnabdevanje severnog Kosova, da je bio međunarodni tender i da je na međunarodnom tenderu pobedila firma "Tahal", da je cena izgradnje vodovoda za kompletno snabdevanje severnog Kosova 14 miliona evra i da je sve završeno, samo je ostalo da Vlada Republike Srbije da garancije.
Tadašnji ministar finansija Cvetković rekao je da će dati garancije i nije ih do danas dao. Tender je kompletno završen, poslovi su završeni, nedavno sam razgovarao sa ministrom za Kosovo i Metohiju gospodinom Bogdanovićem i pitao ga zašto se ne radi taj projekat kada je sve kompletno završeno, proceduralno urađena projektna dokumentacija i sve sređeno. On mi je rekao da je gospodin Bogdanović našao izvođača koji je znatno jeftiniji i da je ta cena od 14 miliona evra previsoka.
Prema tome, Vlada Republike Srbije treba samo da da pismenu garanciju da će se raditi i radovi mogu sutra da počnu. To je jedino što treba da uradi Vlada Republike Srbije. Izvolite, pitajte ministra finansija zašto ne daje. Vlada je dobila izveštaj da je sve u redu, da je kompletna procedura završena i odmah će krenuti gradnja.
Molim vas, nemojmo sad skretati temu sa jedne važne rasprave koja se vodi u parlamentu. Gospodo, kako ste mogli da donesete odluku i ko ste vi da je donesete bez parlamenta? Da li za vas nešto znači uvesti Euleks na mala vrata? Tobože, vi ste... Ja slušam, neki vaši daju izjave ovde novinarima i kažu – to je velika diplomatska pobeda Srbije. Znate ono: "Čega se pametan stidi...", da ne govorim dalje. Prema tome, gospodo, za ovo ćete kad-tad morati da odgovarate.
Kako ste mogli bez parlamenta da donesete tako važnu odluku? Štaviše, ovo je referendumsko pitanje. Vi ste doneli odluku u najužem krugu vladajuće koalicije. Pola koalicije je glasalo za nezavisno Kosovo i to dobro znamo, nemojmo da prozivamo sada ovde redom. Pola vaše koalicije je za nezavisno Kosovo i radili su na formiranju institucija nezavisnog Kosova. Ali, gospodo, odgovornost preuzima stožer koalicije, a stožer vaše koalicije je gospodin Tadić i DS.
Gospodine, vi se mnogo smejete ovim ozbiljnim stvarima. Ovo nije stvar za smeh. Danas je tužan dan za Srbiju ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
... i ne treba se tek tako smejati. Vi ste sinoć ovde izjavili štošta, što ne priliči ni čistaču ulice, a kamoli narodnom poslaniku. Gospodine, ja neću sa vama da polemišem, nemam nameru, ali nemojte da dobacujete kada se razgovara o jednoj ozbiljnoj temi. Molim vas da se uozbiljite bar dok ja govorim ...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... a ako vam drugi to tolerišu, vi radite šta god hoćete. Ja neću da tolerišem vaše gluposti i vaše nepristojno ponašanje i dobacivanje. Ja vas poslednji put opominjem, gospodine Milivojeviću, da se urazumite i da se ponašate normalno.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno je neprijatna situacija kada se u Parlamentu raspravlja o Gasnom sporazumu, za koji je ovaj parlament glasao sa 214 glasova za. Međutim, posle toga se javlja niz situacija i štampa to koristi najviše, i sada, zavisi od toga ko koje novine čita, takve ima informacije i tako i diskutuje.
Mi ne znamo više ko pregovara, ko s kim razgovara, gde se razgovara, ko je nadležan za to. Onaj deo ugovora koji je potpisan, to je bilo dobro i to je Parlament prihvatio, tadašnja vlada je, bez ijednog glasa protiv, prihvatila. Predsednik Republike je obrazlagao to u Moskvi i ishvalio taj sporazum. Međutim, sada svako to tumači na svoj način, daju se izjave gde ko stigne, kao i o koncesiji, i kako ko stigne da komentariše. Prave se neki saveti koji imaju svoja tumačenja. I koncesija je u Parlamentu usvojena. Ne vidim da posle neki savet to može da ruši i stvara neku konfuziju kod građana Srbije.
Molim vas da dođu odgovorni ljudi ovde i da kažu šta su u međuvremenu potpisivali, ko pregovara i šta pregovara, ko je odgovorno lice za pregovore? Da li možemo da pratimo, da imamo neki pregled pregovora?
Ovo što je Dačić pregovarao, bilo je dobro. Koliko sam pratio, to je nastavak nečega što je dogovoreno. Ne mogu da shvatim da se ove tri tačke ne otpuštaju. Prema tome, ovo je ozbiljan sporazum i mora da dođe neko od ministara, da dođe premijer, kao najodgovornije lice Vlade, da vidimo da li je on glavni čovek u toj vladi i da li se zna šta ko u Vladi radi.
Znam da Vlada ima problema, evo, oko budžeta. Danas će, juče je trebalo, sutra će da se usvoji na Vladi. Dogovorite se, gospodo iz vladajuće koalicije, recite nam šta hoćete, recite nam šta je vaš cilj.
Da li ste odstupili od onog teksta Sporazuma koji je ratifikovan u Parlamentu? Zašto ste srušili koncesiju? Znam da je to bila volja jedne političke partije, koja je izrazila da podržava Vladu ako se koncesija, jednostavno, poruši. To je odličan ugovor. Ponavljam, dobio je jednoglasnu podršku i one prve i one druge Koštuničine vlade. Svi su odgovorni što je to tako. I ovde, u Parlamentu je dobio ogromnu podršku.
(Predsednik: Vreme.)
Dajte da vidimo šta hoćemo. Neko čita "Kurir", neko "Politiku", neko "Novosti", tumače novinari kako stignu, a mi sada ovde raspravljamo o jednom ozbiljnom sporazumu. Da li je to onaj izmenjeni sporazum koji smo potpisali u Moskvi? Ja sam ga potpisao i dobio saglasnost Vlade da ga potpišem.
Želeo bih da znam ko je kapiten pregovaračkog tima. Neka taj kapiten dođe ovde i kaže nam: gospodo, nismo još potpisali to i to, treba da potpišemo to i to, ovo je sporno, ovo nije.
Onda ćemo raščistiti situaciju. Ovako, završavamo godinu, a ništa nismo definisali. Budžet – ne znamo gde ćemo, šta ćemo. Evo, Pajtić se jutros hvali: "Uspešan budžet, izboksovali smo, završili smo". Svi su nešto završili, svi su zadovoljni, a mi, koji treba to da izglasamo i da usvojimo Zakon o budžetu, nemamo pojma.
(Predsednik: Vreme, gospodine Iliću.)
Ako smo nešto ratifikovali, da li je to promenjeno? Šta je promenjeno? Ko je promenio i ko ga je ovlastio da promeni? Ako smo mi ovde usvojili koncesiju, kakav je to savet pokvario koncesiju i sada, na osnovu izjave saveta, koncesionari tuže i dobiće spor, jer je pre isteka ugovora neko izašao i rekao da se to neće raditi, banke su rekle – doviđenja ...
(Predsednik: Hoćete li da završite.)
... oni sada kažu: "sada ćete da platite štetu".
Ko su ti ljudi koji se tako ponašaju i ne poštuju najvišu instituciju u ovoj državi – Skupštinu Srbije?

Gospodo narodni poslanici, meni je juče bilo izuzetno zadovoljstvo biti u Parlamentu kada se raspravljalo o nizu pravih problema koji su sada aktuelni u Srbiji i kada smo već maltene načeli onu sednicu koja se odlaže, a to je nepoverenje Vladi. Mi smo juče raspravljali o razlozima zašto se traži  nepoverenje Vladi i to je bilo izuzetno dobro.
Juče su završena dva velika posla. Jedan posao je da se krene u odlučnu borbu protiv kriminala i korupcije u javnim preduzećima. Bili smo jednoglasni da nikoga nećemo čuvati i da niko neće imati zaštitu, da ćemo veoma ozbiljno raspravljati. Ali, ovom gospodinu koji dobacuje želim da skrenem pažnju – da jedan direktor u ''Kontroli leta'' već četiri godine ima prosek plate 13.000 evra mesečno, pet puta smo tražili njegovu smenu, nismo uspeli i rečeno je da su to ''obaveze'' DS prema njemu, jer je njegova supruga bila sekretar pokojnog premijera i da ne smemo da ga diramo. I, to je tako teklo godinama, 13.000 evra, ponavljam! E, to je jedna od sledećih tema.
Ja sam hteo i danas da nastavimo ovu veoma dobru raspravu koja će uroditi plodom i da malo ovde načnemo temu koju su nekada neki zabašurili, a to je pitanje gospodina Miškovića. Vi znate da sam ja sa njim na sudu, da je on mene utužio za jednu izjavu kada sam rekao da je on ''grobar srpske privrede''. Rekao mi je – pozovite se na imunitet i biće sve u redu. Ne, nema imuniteta, hoćemo da dokažemo da li je gospodin Mišković ''grobar srpske privrede'' ili nije.
Želimo da idemo u tu raspravu, da počnemo polako i doći ćemo do cilja. Priča se, velika finansijska kriza u svetu, ali ti ljudi danas u najvećoj finansijskoj krizi, kada je evro krenuo da divlja, ne može da se zadrži, ovaj nesrećni Jelašić potroši budžetske devizne rezerve, pokušavajući da ga zaustavi, ali od toga nema ništa. I, vidite o čemu se radi – pitanje je ko kupuje te naše devize koje prodajemo, kome ih prodajemo, dnevno od 50, 70, 80 miliona evra.
Neki tajkuni i danas se bogate kada je Srbija u velikoj krizi, na račun svih nas građana Srbije. E, sad jedna je tema. Počelo je – štednja, štednja, štednja! Ja se slažem za štednju, ali počnimo od vrha. Ne može šef države da ima tri rezidencije koje mnogo koštaju!
Šta će čoveku danas u radno vreme tri rezidencije?! Pa, može jedna da mu bude dovoljna, ajde da mu nađemo i dve, neku rezervnu, letnjikovac, a mnogo je tri, koje opslužuju tri kabineta, silne službe obezbeđenja, posluge i sve ostalo.
Ajde da počnemo da raspravljamo o temama koje život znače! Prema tome, želim da pokrenem ove prave teme i da kroz raspravu o nepoverenju Vladi raspravimo i da damo argumente, a, isto tako, da zaboravimo neke periferne teme rekla-kazala, neke interne sukobe.
(Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago da je danas krenula jedna aktivnost, da se jedno veliko zlo iz jednog javnog preduzeća skloni. Mi danima slušamo ovde o čemu se radi i očekujemo da nadležni preduzmu mere, inače ćemo ih smatrati saučesnicima u ovom poslu.
Želeo bih da pomenem jednu stvar. Kada bi se raspitalo šta je sve Bojan Krišto uradio u Lutriji, tek bi bilo problema. Molim vas da se potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić oglasi povodom ovoga i da preuzme deo odgovornosti. To je njegov kadar.
Prethodni kadar na Aerodromu, Nedeljković, smenjen je, ali prebačen u Skijališta, gde je ista situacija kao ova o kojoj pričamo, i gora. U Skijalištima je haos. Tu treba ući i videti šta se sve događalo.
Želim još jednu stvar. Više puta sam, kao ministar, tražio od Vlade, ali Vlada je bila ucenjena sa ministrom Dinkićem i nije smela da reaguje. Rukovodstvo Aerodroma je prodalo četiri hektara aerodromske zemlje Kontroli leta za četiri miliona evra i za to su kupili svi po stan i svi po džipa. Postoje papiri. Molim radnike Aerodroma da donesu dokumentaciju.
Aerodromske takse mesecima nisu knjižene. Pravnici su dolazili kod mene, molili i preklinjali, stavljalo se sve u kasicu.
Sve smo činili, ali kad pomenete Aerodrom, bilo je: ne može niko. Upravni odbor nije smeo da da nikakve informacije. Tamo je bila jedna klasična diktatura. Kaličanin, koji je isto sklonjen na neko drugo radno mesto, i svi ostali koji su tamo bili... Zato vas molim da počnemo da raščišćavamo i nikoga da ne štitimo. Nijednog direktora ne sme niko zaštititi dok se ovo stanje ne raščisti.
Odgovorni su i upravni odbori i predsednici upravnih odbora. Jednom sam na Vladi diskutovao i doneo papire da su dva tadašnja direktora, direktor Aerodroma i direktor Kontrole leta, koji je imao platu 13.000 evra, imali platu kao cela Vlada Republike Srbije. To je sto posto tačno i može da se proveri. Ali, UBPOK je bio potpuno pod kontrolom Dinkića i nije tamo dolazio. Spasić nije smeo tamo da ode jer su bili kumovi i partijski drugovi.
Prema tome, to nas je i dovelo ovde. Nemojmo mi da se pokrivamo ekonomskom krizom. Raščistimo mi situaciju u svom dvorištu i smanjićemo ekonomsku krizu. Nemojte da pričamo - svetska kriza. Ovakve stvari čine krize.
(Predsedavajuća: Tri minuta, 30 sekundi.)
Da ne pričam o ugovoru koji je rukovodstvo Aerodroma htelo da sklopi sa američkom, tobože, kompanijom, a iza te kompanije, kada su došli da potpišu ugovor, znate ko se nalazio? - Goran Novaković, bivši ministar energetike. Pitam Polta, tadašnjeg ambasadora: Gospodine Polt, da li vi ovog kriminalca hoćete da dovedete ovde? Kaže: On je naša kompanija.
Pa, nije vaša, on je Goran Novaković. Ja sam, kao ministar, odbio da potpišem taj ugovor o Kargo centru na Aerodromu. Zašto? Zato što su u ugovoru bili sve falš podaci.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Zamolio sam Polta da više ne interveniše za lopovluke. On je, naravno, reagovao. A znate li ko ga je štitio? Gospodin Labus, koji ga je poslao kod mene, kaže: imamo nalog potpredsednika da to morate da potpišete. Ne!
Molim vas da se ovo istera do kraja. Poslanici NS u potpunosti podržavaju ovo.
Bojan Krišto, da se vidi šta je bilo u Lutriji, da se vidi ko je dobio jednu od nagrada, čiji je to blizak rođak bio, jednog od ministara. Ima mnogo stvari o kojima ćemo raspravljati.

 Evo, ja ću biti veoma kratak. Podstakla me je diskusija gospodina Batića o tome šta je bilo. Šta je bilo, znamo. Da se ne vraćamo na to šta je bilo. Sećam se ''Sablje'', kad je pohapšena Srbija. To se više nije znalo šta je bilo, ko je koga hapsio i gde ga je hapsio. Kako su nam kuće pretresali, kao zadnjim ološima - ako neko prijavi da je Legija tobože viđen u nekom okruženju itd. Da ne načinjeno tu  temu, da ne bežimo od glavne teme
Glavna tema je Krišto, Aerodrom, i to mora da se reši u toku dana - telefonska sednica Vlade. Ovo ne može da se toleriše. Znači, ne bih da mi ovde sada razglabamo o tome šta je bilo, bilo je puno štošta, ali da više ovako nešto ne bude i da ne dođu ljudi na takvu poziciju ovakvog tipa i morala. Ja čitam - vratiće. Pa, ne može. I onaj koji obije banku, kad ga uhvate, i on hoće da vrati, ali ne može da vrati više, mora da ide u zatvor. Znači, ne može da se vrati ništa, sve je to džaba.
Mi hoćemo danas da razrešimo ovo pitanje i da ovo bude upozorenje svim direktorima. I druga stvar, veoma važna. Preduzećem upravljaju upravni odbori.
Molim upravne odbore i predsednike upravnih odbora da preduzmu određene odgovornosti i da znaju da i oni moraju da odgovaraju za ovakve stvari.
Ponavljam, ja sam želeo dobro ovoj vladi. Prvo, kada je bila izabrana, ja sam prišao sadašnjem ministru policije i zamolio ga - ministre, skloni iz UBPOK-a Spasića, molim te. Kaže - zašto? Videćeš zašto. Ako njega ne skloniš, džaba si ministar. I drago mi je kada sam pročitao da je sklonjen.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se svi obradovali kad su došli ovakvi zakoni, jer će se dogoditi nešto novo u Srbiji, izabraćemo ljude koji su stručni, koji su kvalitetni, koji će raditi mirno svoj posao i koji neće brinuti da li će ih neka politička opcija, ili neki političar kome ne budu uradili nešto po volji, jednostavno, skloniti s posla i promeniti.
Međutim, iz iskustva koje imamo, svedoci smo, u Srbiji, situacije da imamo samo jednu instituciju koja funkcioniše i ta jedna, jedina institucija, jeste predsednik države, a on je ujedno i predsednik vodeće partije u vladajućoj koaliciji. Znači, za sve što treba da uradite morate dobiti blagoslov šefa države. Ako trebate da pravite koridor, morate njega da pitate, ako treba da poništite Zakon o koncesiji koji je ova skupština izglasala, ako on kaže – poništićemo Zakon, poništićemo; kakva Skupština, ona je tamo minorna itd.
Samo saznanje da je predsednik Republike i najveći autoritet koji odlučuje, koji kaže – ja neću dozvoliti da gradonačelnik Beograd bude taj i taj, neću dozvoliti da premijer bude taj i taj, neću dozvoliti to i to, i tako se sve i ostvari, govori o tome da možemo reći da imamo partijsku državu.
U partijskoj državi, sve ovo za šta se sad borimo, evo, ministar predlaže, ne može da zaživi. Sama formulacija jedne partijske države to ne dozvoljava. Uzmite priče kakve god hoćete, ali ne mogu da shvatim da neko ne može da uđe, npr., u atar, kako naš narod, kaže, G17 plus. Ako su oni u zdravstvu, tu ne može ni portir da se bude, a tek da se vozi sanitet, to je velika obaveza.
Znači, ili ćete biti partijski, ili ne možete biti ni na kakvoj funkciji, i to je činjenica širom Srbije, da ne pričam o drugim ministarstvima i drugim pričama.
Ove agencije su velika srpska nesreća. Mi smo se obradovali, dolaze agencije, tako se u svetu radi, to su nezavisna regulatorna tela, te agencije neće biti partijske, biće nepristrasne u svemu itd., međutim, agencije su samo maska za prljave poslove. Imamo neke agencije za duvan, pa agencije za ovo, ono, i tu se najviše i radi onih nedozvoljenih radnji.
Ko su ljudi koji se, tobože, biraju konkursom, kad u konkursnoj komisiji sede partijski ljudi i dobiju nalog ko će da bude izabran? Prema tome, to je sve igračka.
Uzmimo Ustavni sud, bira ga Parlament, ali na čiji predlog? Ko daje većinu? Znači, ništa, opet, ne može. Oni jadni, tamo u korupciji, kažu – korupcija je, ne može poslanik da bude gradonačelnik, a oni ćute, ne smeju da se jave i da kažu – krši se Ustav, ne može narodni poslanik da bude gradonačelnik. To još nemamo.
Onda, imamo neke gradonačelnike koji dođu i sednu ovde, i od njihovog glasa sve zavisi, mogu da rade šta hoće i zato i hoće da sede ovde, naravno, u Parlamentu, i krše Ustav, a Ustavni sud ćuti i nije nadležan, ili će razmatrati to tek za nekoliko godina.
Prema tome, agencije, sve ovo što se događa u partijskoj državi, to je sve maska.
Birati pomoćnike ministra. Kamo sreće, ovo je sve odlično. Svi bismo glasali za ovako nešto, ali to je jedna velika prevara. Doći će partijski ljudi, a, tobože, preko konkursa, da pokažemo neki stepen demokratije. Da ne pričam ko su savetnici.
Kako može savetnik doktoru nauka da bude srednjoškolac? Da li to negde na svetu postoji? Šta može da savetuje jednog funkcionera Vlade čovek koji nema dan radnog staža? Mi sad imamo u Vladi savetnike koji nemaju jedan jedini minut radnog staža, a nekoga savetuju nešto, pored toga, imaju srednju školu, a, naravno, dobru platu; imaju plate po tri do četiri puta veće od načelnika pojedinih službi.
Da ne nabrajam više. Meni je jako žao što se kroz ovaj zakon želi da napravi neka prividna maska, tobože, neke velike demokratičnosti, u ovom momentu. Mi smo daleko od demokratije i sve više naginjemo tome da opet na čelu države imamo jednu ličnost koja odlučuje o svemu i sve što se događa, ta jedna, jedina ličnost će rešiti i razrešiti.
Prema tome, gospodine ministre, džaba je vaš trud, vi to želite, mi to poštujemo, mi smo vas saslušali, ali to je u ovim uslovima nemoguće, u uslovima kompletno partijske države, gde je pravosuđe partijsko.
Prošli put sam govorio, večeras ću da ponovim, ako imate odluku da ne sme da se proda banja Trepča, koja je vlasništvo jednog manastira u centralnoj Srbiji, a neko kaže – ma koji tamo sud, prodaj to, i proda se, to ne može. Uvek se nešto proda, ne znamo ni kome, ni zašto, ni pošto, ni ko je to odlučio i ne poštujemo sopstvene institucije.
Prema tome, ova priča da ćemo konkursom postavljati najbolje, najsposobnije, ne pije vodu. Postavljaćemo opet partijske ljude, ali pod maskom nekog konkursa, a odlučivaće opet stranački lideri, njihovi savetnici i pomoćnici.
Naravno, ovo je propala stvar i zato Nova Srbija ne može podržati i nećemo glasati za ovaj zakon.