Poštovana potpredsednice Skupštine Srbije, poštovani narodni poslanici, ispred Nove Srbije želim da vas obavestim da mi ne možemo podržati ovaj set zakona. Smatramo da nisu dobri.
Dobro je što se približavamo Evropi kroz niz zakona koje donosimo, ali ima jedna istina, da mi te sopstvene zakone koje donosimo ne poštujemo. Ne poštujemo parlament. Ne poštujemo njegove odluke i ne poštujemo zakone koje donosimo u parlamentu.
Džaba ćemo mi sada doneti set zakona o pravosuđu, izboru sudija, o svemu ovome za šta kažemo da je evropski, da Evropa od nas traži, ako mi naše navike ne promenimo. Zato bih apelovao na vladajuću koaliciju da se oni dogovore da poštuju sopstvene zakone koje ovaj parlament donosi.
Želeo bih da govorim da kršimo Ustav, da donosimo odluke koje su protivustavne, da mnogi problemi koji su ključni za Srbiju ne dolaze u parlament kao što je pitanje Euleksa, rešava se na mala vrata, da mnoge probleme koji su značajni za Srbiju nećemo da otpoštujemo.
Imamo sudsku odluku da u opštini Voždovac ništa ne funkcioniše. Sud je naložio da se problem razreši.
U opštinu Voždovac ne uvodi se prinudna uprava jer nekome ne odgovara. Ne traže se novi izbori. Jednostavno glasaju i konobari, i portiri, i smenjeni odbornici. Jedan opšti javašluk. Sudska odluka se uopšte ne poštuje.
Navodim drugi primer - jedan odgovoran sud je doneo odluku – zamolio bih ministarku pravde ako želi da me sasluša, ako ne moraću da vas posetim i da vas opomenem, nemojte razgovarati, budite pristojni, jer se vama obraćam, ministarka – da crkveno imanje u Gornjoj Trepči, Banja Trepča, ne može da se proda. Ne može da ide na tender jer je vlasnik zna se ko, manastir "Vujan". Uporni ljudi, imaju dobrog klijenta, svog prijatelja, prodali su Banju Trepču, pored izvršne sudske presude.
O čemu mi sada ovde razgovaramo? O kakvom setu zakona? Šta mi želimo da uradimo? Da li mi želimo da poštujemo sudije koje izaberemo ili imamo partijske sudove? Partijski sudovi rešavaju po partijskoj dužnosti. Ako neko nazove i kaže - ovo stavite u fioku do daljnjeg, oni kažu - u redu. Ako ne stave u fioku do daljnjeg, biće smenjeni.
Kršimo Ustav. Šta će da kaže Ustavni sud? Ustavni sud će da kaže da nije nadležan. Zašto nije nadležan? Zato što ne sme, ljudi će kasnije da budu smenjeni itd. Ako mi sopstvene odluke ne poštujemo, ako mi gasni sporazum, koji je u ovom parlamentu izglasan sa 214 glasova za, rušimo, sami ga rušimo, naši ga ministri ruše, o čemu da razgovaramo?
Kakva je svrha i uloga našeg parlamenta? Ako neko može da uradi šta hoće, da sruši koncesiju koja je isto donesena u ovom parlamentu, sa nekim savetom. Savet je savetodavno telo izvršne vlasti, Vlade Republike Srbije. Kako može šef države da bude predsednik saveta? To je protivustavno. Ako neko naloži da postoji sukob interesa, da gradonačelnik ne može da bude narodni poslanik, to piše u našem Ustavu, a mi kažemo srušiće se Vlada pa može, teraj dalje, baš nas briga.
Ako kažemo da šef partije ne može da ima elektronski medij, a mi kažemo pa pašće Vlada, pusti ga nek radi, nek ide i na satelit, nek ide gde hoće, samo da opstane Vlada. Prema tome, ne vredi gospodo dok se mi ne promenimo. Dok institucije ne zažive, dok pravosuđe ne bude stvarno nezavisno. Dajte da se potrudimo i vi gospodo iz vladajuće koalicije preuzmite odgovornost za to sve ako mislite da nešto uradimo.
Danas smo slušali rasprave i veoma sam pažljivo slušao i rekli smo da ne valja Ustav. Pravosuđe bi bolje, ali Ustav nije u redu. Vi znate kako smo mi promenili Ustav. To je bio jedan kompromis političkih partija, da se sruši jedan Ustav koji je bio zabetoniran i da se stvore uslovi da se stvara neki novi ustav kasnije. Vi znate da su pojedine partije rekle da će glasati za ustav, pošto je bila potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, a i preko pola upisanih birača da glasa za promenu Ustava, rekli smo - prihvatićemo sve zakone, a da svi agitujemo, i sve kompromise da prihvatimo. Tako je i urađeno.
Ustav nije idealan, ali je stvorena prilika da se sada na jedan normalan način može promeniti štošta u tom Ustavu. Naravno, na tome treba raditi, ali smo rekli u Ustavu da je Kosovo sastavni deo Srbije i da ne može niko prihvatiti bilo kakvu misiju koja je protiv jedinstva Srbije.
Sad prodajemo maglu, bežimo od ovog parlamenta, bežimo od rasprave, bežimo od rezolucija koje smo doneli i kažemo - prihvatiće se rezolucija 1244, Euleks će poštovati Ustav, poštovati odluke Vlade i poštovati pravosudne organe, ali nismo rekli čije - nezavisnog Kosova. Automatski smo priznali nezavisno Kosovo.
Za Kosovo se borimo 600 i nešto godina. Za tih 600 godina smo ga gubili na bojnom polju, gubili smo ga za zelenim stolom, gubili smo ga u mnogim kabinetima, ali uvek smo ga vraćali, jer nikad nismo potpisali i to javno prihvatili. Svaki parlament pre našeg je diskutovao i to nije hteo da prihvati.
A mi sad obilazimo parlament. Neka fantomska grupa raspravlja o tome i mi uopšte ne znamo ko su ti pregovarači. Prihvata se nešto, a mi ne znamo šta se prihvata. Kaže - svi su zahtevi prihvaćeni, ne znamo koji su zahtevi. Ko je dao zahteve? Kome je dao zahteve? Kaže - još Priština neće da se usaglasi. I Priština raspravlja, i SB, i UN, i svi raspravljaju, samo mi nismo raspravljali.
Imamo dve rezolucije koje moramo da poštujemo. Zato vas molim, pomozite da se ovi zakoni, naše pravosuđe dovede na jedan evropski nivo, ali prvo da zadovoljimo nas ovde, da kažemo - poštovaćemo zakone. Nemojmo rušiti te sudove.
Mnogo smo potrčali da porušimo sud u Mionici, sud u nekim malim mestima, gde njima život znači. Tamo imaju i advokate, i sudije, i sudnice i rekonstruisali smo prethodnih godina te sudove, i sada želimo sve to da batalimo i da zguramo u nekoliko gradova. Trebaju novi stanovi za sudije, treba proširenje sudnica, sve će to ostati u malim mestima. Da li će seljak moći da ode na suđenje daleko 100 kilometara, da vodi advokate, veštake, da traži automobile? Koliko to košta?
Gospodo, to je život i nemojte bežati od stvarnosti, od života. Mnogo trčite i mnogo vam nalažu sa strane šta da se prihvati. Nije to dobro za naš narod, nismo spremni za nešto tako i zato vas molim da prihvatite ove naše amandmane, da to doteramo u red.
Ovih dana će biti rasprava po amandmanima. Nemojte ih olako odbaciti. Za mnoga mesta sud život znači. Opštine gube svoj udarni deo, to je pravosuđe. Sve to ćemo zgurati u velike gradove, da bi se lakše držalo pod kontrolom, a pitanje je kako doći, kako zastupati, kako se ponašati i od čega, selo je uništeno, nema seljak para za spor. Da li treba ponovo da se razrešavaju mnogi sukobi, da ne ide preko pravosudnih organa?
Molim vas, još jednom razmotrite i kroz ove amandmane da doteramo ovaj zakon kako valja, da ne pogasimo sve te sudove u mnogim sredinama, da to lakše razmestimo i prebolimo. Nemojmo mnogo trčati ka Evropi na ovaj način što ćemo pogasiti naše sudove. Sud u Milanovcu star 200 godina, kako sad da izađemo i kažemo narodu - Evropa traži da nema suda u Gornjem Milanovcu. Koja Evropa, imali smo sud tamo pre 200 godina, kad Amerika možda nije imala najosnovnije, a mi smo imali sud u jednom gradu.
Prema tome, molim vas, ipak budimo korektni, razgovarajmo, dogovarajmo se, ako mislimo da nešto napravimo dobro, a ne tvrdoglavo samo srljati napred, rušiti sve iza sebe, stvarati pustoš i ovu Srbiju stalno uvoditi u eksperimente. Zamorčić, kad se mnogo na njemu eksperimentiše, ugine, ne može da izdrži. Svi mi imamo broj eksperimenata koji mogu da se izvrše i dalje ne možemo, neko pre, neko kasnije, predamo se i kažemo - ne može. Mnogo je ovaj naš narod zamorče jedne loše politike. Godinama otvaramo ovo, zatvaramo ovo, prekomponujemo ovo, privatizujemo ovo, sad ponovo, i jednostavno, u eksperimentima smo uništili sopstvenu državu i sveli je na niske grane.
Molim vas da, kroz amandmane, ovo dovedemo u red, ako hoćete zajedno. Ako nećete, radite kako hoćete. Što više budete radili ovako mnoge stvari, kraće ćete trajati. Sami sebi sečete granu na kojoj sedite.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, obradovao sam se danas, krenulo je da se radi ozbiljno. Ali, gospodo iz vladajuće koalicije, vi ste neozbiljni, vi ste nezreli, šef vaše poslaničke grupe je nezrela osoba, osoba za posmatranje. To vam odgovorno tvrdim.

Molim vas, gospođo predsednice, želim da govorim, onako kako se danas ponašala i posijala izjave koje je dala, konstatujem kao laik, ali mogli bi lekari to malo da provere. Ovde ima i lekara u sali.
Izaći i porediti predsednika države, Vojislava Koštunicu, sa Tačijem, to je nezrelo, to je neozbiljno i to je bolesno! Zbog toga zahtevamo izvinjenje poslaničke grupe Za evropsku Srbiju. Da li je to vaša Evropa, gospodo, da tako vi ocenjujete ličnost? Sećam se 2000. godine, želim da vas podsetim, kada smo tada sedeli i tražili ličnost koja može da pobedi Miloševića, i vaš tadašnji šef, pokojni Zoran Đinđić je rekao – ljudi, jedino Koštunica. Svi smo razgovarali, razmišljali i rekli da je to tako. (Aplauz.)
Danas gaziti i otirati pod sa predsednikom jedne ozbiljne države, kaže – jednom predsednik, uvek predsednik. Vi ste tako izgazili Miloševića, pa danas sa njegovima pravite slično. Mi ga nismo gazili, mi nismo otirali pod sa njim i kada smo ga pobedili. Mi smo bili dostojanstveni. Mi poštujemo sopstvenu državu i sve njene predsednike, sve njene funkcionere i poštujemo i vas, gospodo. Ali, morate da shvatite da i vi bar malo treba nas da poštujete, da nas uvažavate, da nas ne ponižavate i ne brišete sa nama pod. (Aplauz.)
Porediti bilo kog šefa Srbije ili bivše Jugoslavije sa Tačijem, to govori o onima koji takve izjave daju. Mi ovu državu volimo. Vi hoćete Euleks da uvedete na mala vrata. Vi nam objašnjavate da će on poštovati Ustav i da će poštovati Vladu i pravosuđe države. Hoće, ali nezavisnog Kosova!
U tome je razlika između nas i vas, što mi poštujemo sopstveni Ustav i što tražimo da i vi poštujete Ustav države u kojoj živimo, što tražimo da poštujete rezolucije.
O ovakvim pitanjima mora Parlament da raspravlja, a ne da se služimo lažima. Da pričamo biće povećanje, biće ovo, biće ono?! Šta će biti, gospodo? Pa, neka vam vaš tajkuni pozajme tih 10% za penzionere, to je za njih džeparac, oni su se obogatili pod vašom vlašću i sada neka vam oni pomognu i neka vam dođu u pomoć.
Ponavljam, mi želimo slogu u Srbiji, želimo jedinstvo, želimo dobru državu, pravnu državu. Nemojte nas skretati sa tog puta, vidi Srbija da ste vi nezreli da vršite vlast i morate sigurno biti kažnjeni na prvim izborima.

Ja bih se obratio gospodinu narodnom poslaniku koji je izašao da replicira i opomenuo nas da vređamo dostojanstvo Parlamenta, a onda se obratio celoj desnoj strani i rekao da su nam šuplje glave.
Gospodine narodni poslaniče, ne znam šta vi tražite u ovom parlamentu. Ovde izigravate, neću sad da kažem šta, a svi znaju šta izigravate, dok se šetkate i to ne treba da ponavljamo. Koga vi ovde predstavljate? Jadni oni Kruševljani koji vas izabraše i oni će s vama daleko stići, kao što se i vidi iz kraja iz koga dolazite. Predlažem vam da vam je bolje da radite ono što ste pre nego što ste došli ovde, nego da nam držite lekcije.
Gospodo, želim jednu nepravdu ovde da iznesem. Rekli ste da ste pobedili u četiri opštine. Čestitam, pobedili ste. Ali, u tom Prijepolju se jadno i bedno živi. Taj narod nema hleba da jede, dole ima samo jedna privatna firma koja radi, a sve drugo ne radi.
Voleli bismo da vas vidimo malo na delu, šta ćete to vi da uradite u tom jadnom Knjaževcu. Uništili ste ga, razvili mu turizam na Staroj planini i za godinu dana, celu sezonu, bilo je čitavih 100 skijaša. Utrošili ste milijarde i sad ne pominjete više Staru planinu. Oprali ste brdo para, pravili žičare na koje niko više ne dolazi, obećali infrastrukturu, a ništa uradili, gospodo, niste!
Da ne pričam o Rumi. Slična je situacija. Lako je prevariti narod, reći bolji život, dvesta hiljada radnih mesta, a mesečno 5.000 porodica ostaje bez parčeta hleba. Otpustili ste samo u jednom danu u Čačku 400 radnika, najbolje firme u staroj Jugoslaviji, Tehničko-remontnog zavoda. Otpuštate sve redom. Ljudi ostaju bez posla.
Obećali ste penzije, od toga nema ništa. Ovo što ste sada dali treba da se vrati. Izašli ste iz kontrole Međunarodnog monetarnog fonda da bi za kampanju potrošili 2.260.000.000 evra. Najskuplja kampanja na svetu koja je vođena, vođena je ovde, da bi evropska Srbija pobedila. Šta ste doneli narodu? Da li je to bolji život?
Poskupljenje 60% samo gasa, PTT usluge 2,5 puta, impuls 100%? Prema tome, jadni smo mi sa vama! Što kraće trajete – biće bolje za ovu Srbiju. Da toliko pokvarite za četiri meseca, u to ne mogu da verujem. Imali smo stabilan dinar. Imali smo ozbiljnu Vladu. Imali smo ozbiljne projekte. Radili smo 4.000 kilometara asfaltnih puteva za vreme mog mandata, gospodo. Vi se, jadni, oko ove obilaznice, koju sam radio dve godine, trebalo je ovde da asfaltirate, slikate svakog dana, još malo pa ćete početi kolektivno da odlazite na Obilaznicu, kao vaše remek delo, a to je šest kilometara, gospodo. Uradio sam 85% radova, kao i sa one strane od Ostružnice do Dobanovaca. Prema tome, videće Srbija šta je s vama dobila.

Poštovani gospodine poslaniče, hteo sam da objasnim da ste u Knjaževcu svojevremeno obećali kule i gradove. Niste dali nikome da priđe, da dođe, držali ste sve pod svojom kontrolom. Obećali ste skijališta, turizam, preporod sela, da će sve što se u selima proizvede da se potroši na tim vašim skijalištima, u tim velikim centrima gde će doći svetski skijaši i smučari iz celog sveta da se, eto, zadovolje blagodetima koje ima Stara planina. I, od toga ništa nije bilo, moj dragi gospodine. Stoji tamo ta jadna žičara namontirana. Počelo je nešto da se gradi, ništa nije završeno.
U Knjaževcu ne radi trenutno nijedno preduzeće. U Knjaževcu ljudi ne primaju plate. Italijan koji je kupio fabriku obuće dao je platu od 7.000 dinara. Ko može da preživi sa 7.000 dinara mesečno?!
Tačno je da se mi tamo nismo mnogo ni trudili jer niste nikome dozvolili da dođe, to ste stavili kao neku svoju teritoriju i nismo došli.
Ali, doći ćemo mi tamo i pobedićemo, i naučićemo vas kako treba da se radi. Kako će taj grad da procveta i da krene? Sa vama neće i sa Boškom Ničićem, sigurno, koji se nudio svim strankama, a sada je kod vas. Vi pokupite sav otpad koji postoji na političkoj sceni, vi ste deponija političkog otpada i vama to sve dobro dođe. Vi ste srećni što tako radite, ali rezultata nemate.
Stalno izlazite sa novom pričom. Izašli ste sa akcijama. Postoji 5 miliona ljudi, upisali ljudi akcije, oni koji su vam verovali, i sve to radite dok jednog dana narod ne uzme motku, ali nije to daleko. Znam kako izgleda kada narod uzme motke u ruke i počne da rešava probleme. Prema tome, lepo je to što ste vi pobedili i lepo je što ste opet obećali. Ljudi kažu, hajde da im damo još malo šansu, na vlasti su, ali nećete dugo i neće to tako moći. Cela istočna Srbija je u problemu. Rešavate ''Bor'' od 2000. godine, prijatelju moj, i niste ništa rešili. Evo, opet neki tender raspisujete. Rešavate ''Majdanpek'' i opet niste rešili.
Bio sam, ali je Dinkić bio za privatizaciju i vodio finansije, ja sam pravio puteve i napravio Zaječar – Bor, i napravio lokalne puteve, napravio sva sela u borskoj opštini, u zaječarskoj opštini i Obilaznicu oko Zaječara. Napravićemo opet, ako bog da. Recite u istočnoj Srbiji koji vam grad funkcioniše? Nijedan, gospodine!
Rekao sam, jad i beda! Narod loše živi. Selo je umrlo, prazno je. Da li verujete da u opštini Knjaževac postoji selo koje ima samo jednog đaka osnovca i ljudi ga pre neki dan molili – daj, ponavljaj ove godine, da nam ide autobus još godinu dana, jer čim nema osnovaca prestaje da radi autobus.
To je vaša politika. To je vaša budućnost, evropska, naravno, o kojoj nam vi pričate. Prema tome, sa istinom se morate suočiti i pogledati joj u oči, ona jeste surova i teška, ali istočna Srbija je u najvećim problemima u svojoj istoriji. Ne radi nijedna firma, gospodine, ne radi ništa. Vi koji sedite ovde, samo glasate kao narodni poslanici, nikada niste izišli da tražite da se jedan problem reši. Nijedan problem tamo nije rešen, a moraju se razrešavati.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, želeo sam da govorim o tome da smo mi narodni poslanici u ovom parlamentu izuzetno uvređeni, povređeni, poniženi, potcenjeni. Nas uvek, posebno poslanike opozicije, napadaju zašto govorimo, zašto nekome kažemo da vara građane Srbije. To je istina. Želim samo da podsetim na par stvari. Pre sto dana, kada je formirana Vlada, guverner Narodne banke Srbije obratio se građanima Srbije i rekao - dinar će biti stabilan, ja vam to garantujem, prevedite svoje devizne štednje u dinarske, bićete izuzetno zadovoljni i zaradićete mnogo više.
Dogodilo se za ovih sto dana da je svako ko je to uradio izgubio 14%, a 14%, to je dvogodišnja kamata.
Prema tome, guverner je prevario građane Srbije, po ko zna koji put, i oni koji su to uradili oštećeni su za dvogodišnje kamate na svoje dinarske uloge, a naravno, za narednu godinu sigurno će biti totalno bez ikakvih sredstava i mogućnosti da budu obeštećeni.
Drugo, predsednik Srbije je obećao 200.000 novih radnih mesta. To je bilo dobro. Rečeno je - bolji život, Evropa. Sve je to bilo dobro. Međutim, evo, samo jedna firma, Tehničko-remontni zavod u Čačku, ostala je bez 400 radnika, dobili su otkaze. Zašto u firmi koja je bila najbolja u onoj velikoj Jugoslaviji, koja je bila vodeća u vojnoj industriji, odjednom otkaz za 400 radnika? Da ne pričam o vojnoj industriji koja je u kolapsu, da ne pričam o "Petoletki", Boru, Majdanpeku, istočnoj Srbiji, da ne pričam o "Jumku", "Koštani" itd. Ali, dokoni ministar privrede priča o železnicama. Zato sam ja proši put ovde diskutovao. On je sve probleme rešio, evo sad je došao da malo rešava i što se tiče železnica.
Prema tome, nema novih radnih mesta, gospodo, slede novi otkazi. Evo, ovde je ministar Milosavljević, drago mi je da ga vidim, ne znam da li zna zašto je poskupeo dva i po puta telefonski priključak, zašto je impuls poskupeo 100%, gas 60%, a najavljuje se još 30%. Pa da li ste vi normalni? Ne znam bolji izraz.
Vi koji ste obećavali bolji život građanima Srbije, je li to bolji život, gospodo? Ako je to za vas bolji život, ubedite nas. Obećali ste akcije od hiljadu evra, postrojili pet miliona ljudi i od toga do danas ništa. Dulić priča svaki dan o koncesiji, gas i koncesija... Ljudi, sve razumem, ali ovaj parlament je doneo odluku da se radi koncesija i sad jedan ortoped iz Subotice dođe i objasni nam da ne treba to da se radi, da smo mi nevažni, naše odluke, i gasni sporazum i sve nije toliko bitno...
(Predsedavajuća: Molim vas da kažete koja vam je informacija, od kog organa ili organizacije, potrebna)
Gospodo, ako nema parlamenta, hajde da krunišemo nekoga, ako parlament niko ne poštuje, njegove odluke, onda dolazi krunisanje....
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... imate li vi cara, kralja, imate li nešto, hajde izađite i to nam recite, da i to pitanje rešimo. Molim vas, nemojte se igrati Euleksom, nemojte pričati; mora proći rezolucija u parlamentu, mora ovaj parlament o tome da raspravlja, nemojte raditi na mala vrata.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovani narodni poslanici, biću veoma kratak. Hteo sam danas da iskoristim priliku da svim građanima Srbije koji slave Svetog Luku čestitamo krsnu slavu, da je provedu u zdravlju i veselju.
Da zamolimo predsednicu parlamenta da danas ne radimo duže, jer mnogi od nas imaju posete svojim prijateljima, rođacima, mnogi i slave, i da zamolimo da se sutra ne radi, mada je bilo razgovora, mi znamo da su sutra zadušnice i molim vas u ime poslaničke grupe Nova Srbija da sutra ne radimo, da možemo otići na groblje, posetiti svoje najmilije koji su pomrli i zapaliti sveće.
Hvala vam puno.

Poštovani narodni poslanici, meni je jako žao što o jednom velikom problemu Srbije, o ''Železnicama'', govori gospođa Pešić, koja trenutno nije u sali. Ona navrati ovde u prolazu, možda kad pođe na pijacu, da nas malo obiđe, vidi, pogleda, nasmeje se i ode.
Gospođu Pešić razumem, tu su njene kolege penzioneri u parku, pa malo sedi s njima i skokne na dva minuta, nešto kaže, a ne zna ni ona, jadna, šta kaže. Mislim da je nju vreme pregazilo, izgubila je kompas i ne zna o čemu se ovde razgovara.

Ne mogu da dozvolim da o jednom velikom problemu Srbije, "Železnicama Srbije", govori neko ko nema pojma.

Nemojmo se ljutiti kada neko iznese neargumentovane činjenice i priča raznorazne gluposti.

Čuli ste ovde o čemu se radi. Nabavljaju se vozila, kombiji, kamioni, poli vozila, uslužna vozila, jer su postojeća stara 15, 18, 20, 30 godina itd. i više tehnički ne mogu da se održavaju. Sada je neko video vozilo, pa smatra da su to putnički automobili. Neka pogleda tamo koliko je to vozila.
Znači, Upravni odbor ''Železnica Srbije'' je doneo odluku o nabavci, odradio je svoj posao; to je neka redovna procedura da se svake godine zanovi deo voznih sredstava. On se zanavlja. Ne može se odjednom.
Zašto Vlada vrši subvencije? U svim državama u svetu su železnice pod subvencijama, u i Engleskoj, i u Francuskoj, i u Švedskoj, i u svim zemljama, najrazvijenijim zemljama sveta. Zašto su ''Železnice Srbije'' interesantne za Srbiju? Zato što vezuju ceo metalski kompleks. ''Železnice Srbije'', u sistemu metalskog kompleksa, najveći su potrošači i vezuju za sebe preko 150 hiljada radnika. Tu radi i ''Želvoz'' i ''Šinvoz'' i ''Goša'' i ''Vagoni Kraljevo'', da ne nabrajam sve firme koje rade u sistemu ''Železnica'', Niška mašinska industrija i svi ostali koji prate taj sistem.
Znači, država, povratno, iz celog sistema ''Železnica'', kao glavnog potrošača, puni budžet, zapošljava 150 hiljada ljudi, 150 hiljada plata se prima u sistemu ''Železnica''. Zato su ''Železnice'', kao veliki potrošač, koje za sebe vezuju mala i srednja preduzeća, mnoge firme, u svakoj državi pod subvencijama.
''Železnice Srbije'' su imale problem rata, dugog perioda sankcija i desetogodišnjih neulaganja. Vi znate da je pre mog dolaska na čelo Ministarstva u ''Železnicama'' bio štrajk svakog meseca.

Četiri i po godine nije bio nijedan štrajk. Stanje se potpuno umirilo i stabilizovalo i ''Železnice'' su stale na noge. Vlada, jedna, druga, i ova, sada čini sve da ''Železnice'' budu na nogama. Tu je složen kadar, komplikovan, tu su ljudi koji su iskusni, otpravnici; nemamo političkih funkcija na ''Železnici'', to su izuzetno stručne funkcije.
Zato vas molim, nemojmo pričati o ''Železnicama'' napamet, tek tako da se nešto tamo krade, uzima; tamo nema šta da se uzme, treba da se doda. Bolje da smo pričali o Aerodromu, da li je neko prodao zemlju na Aerodromu, da li je neko uzeo …

        …tamo, četiri miliona evra, kako su kupljeni džipovi od tih para, koliko stanova za raznorazne političare itd…

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, izašao sam da ovde narodnim poslanicima iznesem jednu istinu koja se dogodila kada se pregovaralo oko buduće vlade, oko koalicije koja je trebalo da se napravi posle izbora.
Prvi sastanak koji je održan, učestvovali su SPS, PUPS i JS, na jednoj strani, a na drugoj strani smo bili tadašnji premijer Koštunica i ja. Penzioneri su došli sa zahtevom, kategorični – naši zahtevi se moraju ispuniti, drugi su nam obećali. Možete - ne možete?
Predsednik tadašnje Vlade Koštunica i ja smo rekli da ne možemo; nije realno, nema nikakve šanse, to je bajka.
Gospodin Krkobabić je tada saopštio – gospodo, Boris Tadić je spreman da potpiše sa mnom dogovor, od 1. januara 2009. godine ide drugo povećanje, dolazimo na 70% od prosečnog dohotka.
Mi smo rekli – gospodine Krkobabiću, izvolite, idite tamo, ali od toga nema ništa. I tako se naš razgovor završio.
Sada, gospodo narodni poslanici, voleo bih da vidim ovde gospodina Krkobabića. I ponavljam, sram vas bilo, Krkobabiću, varate nesrećne penzionere! Udomili ste svoju familiju i treba da se stidite pred Srbijom, sram vas bilo, sram vas bilo od vaših godina! Doveli ste familiju, doveli ste sina, hajde i unuče dovedite i kuče dovedite, može da čuva Vladu! Kako vas nije sramota?! Da li se stidite danas kada oni nesrećni nemaju hleba da jedu, umiru, ne mogu da kupe lek za pritisak, a vi, ovde, koliku platu imate, kolike penzije imate, sram vas bilo?! (Aplauz.)
Ne stidim se to da vam kažem.
Zašto? Nesrećni penzioneri su naseli. Seljaci, penzioneri, kolike penzije imaju? Kako vas nije sramota da lažete Srbiju?!
Kako nije sramota drugog potpredsednika da deli akcije kojih nema? I ponavljam, stidite se i ne lažite ovaj narod! Budite korektni. Mož - ne može?
Rekli smo – ne može, to nije moguće, onaj ko vas laže da je moguće, idite sa njim. Sada pomerate za dve godine, hajde doživotno da ne menjamo ništa, a vi ostanite i preživite i pričajte ovde bajke da brinete o penzionerima! Jadna Srbija sa vama!
Vi ste uništili penzione fondove. Ko je sedeo tamo? Ja nisam. Mi smo se stalno borili za socijalu, borićemo se i dalje. Borićemo se da ne budu linearna povećanja i da se oni koji imaju ispod 15.000 podignu na taj prag da mogu pristojno da žive, da pristojno provedu svoje poslednje godine i poslednje dane, da mogu da prežive, da se ne brukaju pod stare dane.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, gospodo penzioneri, glavu gore! Ovi što vas predstavljaju pričaju bajke, nisu pravi vaši predstavnici i to ćemo pokazati na narednim izborima.
Nemojmo lagati ovaj narod, budimo iskreni, kad nešto ne može, ne može i tačka. Nije sramota reći – nije realno, ne može, ovoliko može. A mi smo tako i rekli. Ponosan sam što smo bili kategorični ...
(Predsednik: Molim vas, privedite kraju.)
... što nismo hteli da varamo narod, što smo rekli – ne može.
Za akcije smo rekli da je bajka – podeliti pet milijardi evra kao akcije, pet miliona građana Srbije. Rekli smo Dinkiću na Vladi da od toga nema ništa, a on je rekao – sto posto.
(Predsednik: Vreme, gospodine Iliću.)
Izađi sada pa saopšti narodu šta je bilo. Hvala vam puno.

Narodni poslanici, želeo sam da repliciram gospodinu koji je ovde rekao neke neistine.
Mi brinemo o penzionerima i zato se ovako i ponašamo, jer smo odgovorni ljudi. Ne pravi se Vlada na prevaru, Vlada mora da se pravi na zdravim temeljima. Ljudi koji uđu u Vladu, a posebno na najodgovornije funkcije, biti potpredsednik Vlade danas je velika stvar. Dati reč i sada ne ispuniti, do pre dva dana govoriti – to mora da se ispuni inače nema Vlade, a sada podviti repić i reći – može, evo, ja i moj dečko ćemo da budemo zadovoljni, a vi ćete sigurno biti zadovoljni. Prema tome, to je sramota, to je bruka, to nikad ova Vlada ne sme da dozvoli.
Zbog toga pozivam gospodina Krkobabića, inače mog dobrog prijatelja, koga znam godinama, i koji je meni sto puta rekao – ispuniće, ispuniće. E, moj Krkobabiću, rekao sam ti da od toga nema ništa, rekao sam ti u startu, kada smo pregovarali oko Vlade, da od toga nema ništa, rekao sam ti da su to tvoje lepe želje i tvoga dečka koji sedi u vladi grada Beograda – nemojte pričati bajke, izađite i budite realni, recite narodu istinu.
A oni jadni i nesrećni penzioneri koji ne mogu da prežive, vidite kako žive u Lebanu, u Kuršumliji, kako žive u Medveđi, na jugu Srbije, od čega preživljavaju, kolike su im penzije, pogledajte u Loznici, u ''Viskozi'', u Zvorniku, Prijepolju. Vodite ih na ekskurzije, iz Vrnjačke banje, najvećeg turističkog centra, da im pokažete zoološki vrt, dajete im da popiju pivo i sendvič. To je sramota!
Penzioneru treba penzija a ne treba mu vaš lanč-paket i da ga jedan dan prošetate malo autobusom da vidi Srbiju. Znaju oni to mnogo dobro, njima su potrebne penzije da mogu svojim unučićima da kupe nešto, da prirede pristojan život; da plate struju, da plate gas, koji je poskupeo 60%. Čuli ste šta je sve poskupelo ovde a povećane su penzije, ni pola poskupljenja ne mogu da pokriju.
Molim vas, budite ozbiljni. Ne želim sa vama, hoću da repliciram. Vas troje-četvoro koji ovde sedite, imate ogromna primanja. Vi ne znate šta je muka, nesreća i sirotinja. Vi ne znate seljaci kako žive, penzioneri, kolike su im penzije. Oni ne mogu za penziju ni džak đubriva da kupe. To je istina.
Prema tome, pazite šta pričate jer narod to dobro sluša i pamti.