Poštovani narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da slušamo profesora Mićunovića kako nam je lepu priču ispričao o Evropi i mi smo presrećni što će Evropa nas prihvatiti, i što će se kultura razvijati, i što ćemo ekonomiju srediti itd., ali, gospodine Mićunoviću, ta Evropa je jednoj suverenoj Srbiji uzela veliku cenu za ovo o čemu vi sada govorite – 15% teritorije. Niko u Evropi nije platio takvu ulaznicu i to je političko siledžijstvo, koje je napravljeno nad Srbijom.
Zato vas molim, vi ste uticajan čovek, predsednik ste Političkog saveta DS koja je ovde nosilac vlasti, imate svakodnevne kontakte sa Evropskom zajednicom, zašto se ne izborite da nas cene, da nas poštuju, da nas shvate kao partnere a ne da nam otimaju deo teritorije? To je ponižavajuće za jedan narod. Lepo je to, i hoćemo mi u Evropu, i svi ćemo, nije ništa sporno, i opozicija i pozicija, ali shvatite, EU siledžijski uzima 15% teritorije suverene države Srbije bez blagoslova Saveta bezbednosti i radi šta hoće.
Naši političari koji kontaktiraju s njima toliko su nas ponizili, omalovažili, potcenili, da to Srbija nikad u svojoj istoriji nije doživela. Naravno, sada nam postavljaju dodatne uslove i sada ćete vi toj predivnoj Evropi da priznate nezavisno Kosovo, da im isporučite koga god hoće. Što ih ne pitate, kada imate kontakte, kakav je to sud u Hagu kad je najvećeg teroristu Haradinaja pustio, Orića pustio? Na šta to liči? Tamo sede naši generali koji su obavljali svoju dužnost, bili na radnom mestu i radili svoj posao.
Prema tome, ja vas molim, nemojte tako euforično, ono o čemu smo juče razgovarali, pričati o Evropi. Budite ozbiljan političar. Mi dajemo 15% teritorije, mi dajemo naše svetinje. Vi dajete, gospodine Mićunoviću, jer prihvatate Evropu bez ikakvog uslova. Objasnite im o čemu se radi. Mi hoćemo u EU, ali dostojanstveno, uspravno i kao partneri Evropske unije.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je žao što je došlo do ovih nesporazuma, replika i ovih diskusija na kraju rasprave. Mislio sam da smo shvatili nešto što je trebalo da shvatimo, da oni koji misle dobro Srbiji učine sve da uđemo u Evropsku uniju dostojanstveno, uspravno i kao partneri Evropske unije.
Ja ne verujem nikome (to me je život naučio), a najmanje Evropskoj uniji jer smo mi više puta doneli odluku u našem parlamentu da donosimo deklaracije, rezolucije, da ih opominjemo da se krše ljudska prava, da se događa to što se događa, da se protivpravno uzima Kosovo itd., a oni rade svoj posao. Ahtisarijev plan je, pored svih naših primedbi, prihvaćen do poslednjeg slova.
Amandman SRS-a, dobar amandman, govori o našem Ustavu. Mi poštujemo Ustav i tražimo da se ugradi u Sporazum.
Prema tome, budimo ozbiljni. Ne možemo prihvatiti Sporazum a oni će mahati sporazumom koji je ratifikovan u srpskom parlamentu ogromnom većinom, pa kažu - ne interesuje nas vaš amandman i vaša odluka, bilo kakva, vašeg parlamenta, jer ste vi potpisani sporazum ratifikovali.
Zamolio bih naše vođe, premijera, predsednika, gospodina Đelića koji se aktivno ovim bavio i potpisnike ovog sporazuma da razgovaraju ovih dana, do glasanja, sa Evropskom unijom, da se oni izjasne da li prihvataju ovu našu primedbu, ovaj naš amandman koji je u skladu sa Ustavom Srbije, sa Rezolucijom i Deklaracijom, naravno sa odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da Srbija, kao jedna suverena država, želi da zaštiti svoj suverenitet na čitavoj teritoriji. Inače, ako se izjasne protiv toga, nema smisla ratifikovati ugovor i imati neki naš interni dogovor koji niko u svetu neće prihvatiti.
Zato vas molim da budemo ozbiljni ljudi, da veoma ozbiljno ovo sagledamo. Isto to sam i na Vladi tražio i nisam bio za to da se potpiše Sporazum ovakav kakav je dok se ne ubaci u njega ovo o čemu smo razgovarali i o čemu smo ovih dana vodili raspravu. Srbija je jedinstvena, sa Kosovom – da se to ugradi. To su dve rečenice i sve će biti u najboljem redu, otpoštovaćemo naš Ustav.
Gospodo, ako mislite da naš Ustav nije dobar, uđite u proceduru njegove promene. Dok se to ne završi, mi ga moramo poštovati. Ne poštujemo li naš Ustav, kršimo li ga i dozvolimo li da ratifikovanim sporazumom maše čitav svet i da kaže - evo, oni su prihvatili, a to interno što su doneli, to nas ne interesuje – onda smo ponizili, potcenili, omalovažili sopstvenu državu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je zadovoljstvo da mogu danas da govorim o ovom velikom problemu o kome raspravljamo, ali žao mi je što gospodin Đelić nije tu, koji je bio potpredsednik Vlade kada se sve ovo sklapalo, dogovaralo, potpisivalo, i što nema nikoga iz Vlade.
Kada pogledamo Sporazum, o kome se toliko danas govori, bilo je reči o blagostanju, samo da potpišemo, odnosno ratifikujemo, a evo, sada, opet se govori posle ratifikacije Sporazuma u Parlamentu, da će u Srbiji sve biti med i mleko, da će biti Srbija bez problema, da će stizati investicije, da će dve milijarde evra godišnje dolaziti u Srbiju. U to čisto sumnjam.
Znate dobro, svi bismo se mi radovali tome, i pozicija i opozicija. Obećanja su data velika. Slabo se ispunjavaju, vreme prolazi. Mi smo puno podeljeni.
Neko nas je podelio, a to određeni mediji forsiraju, na evropske i antievropske snage, na jednu naprednu evropsku grupaciju i jednu izuzetno nazadnu, koja tobože nije za Evropsku uniju. Svi smo mi za Evropsku uniju i tu nema dileme. Mi smo sastavni deo Evrope. Svakog građanina Srbije duša zaboli kada pogleda one bilborde koje smo gledali – ''Osvojimo Evropu zajedno''.
Danas kada sam slušao gospodina Đelića, osećao sam se za trenutak kao da sam na nekoj utakmici, pa kažemo – bravo, idemo, sad ćemo da ih pobedimo, glasajmo, juriš! Nije to to. Jako mi je teško što moram da kažem, jedna neozbiljna grupacija, samim tim potpredsednik Vlade, izuzetno neozbiljan, euforičan ekspoze, navijački, pun nekih strasti, a tema je izuzetno ozbiljna.
Ratifikovati nešto u Parlamentu, da stanemo iza toga, a ne znamo ni gde smo, ni šta smo, ni kuda nas vode, ne znamo gde su nam granice i dokle nam je država, evo, danas su u Briselu i naš predsednik Vlade i predsednik države, gde je granica Srbije? Potpisujemo Sporazum, a ne znamo gde smo, šta smo i ko smo.
Da li je Kosovo unutar? Kažu da jeste, to i naš Ustav tvrdi, ali u Sporazumu to ne piše. U Sporazumu kažu da moramo da napravimo dobru saradnju sa zemljama u okruženju, a oni su priznali Kosovo. Da li to znači indirektno da ćemo i mi priznati kasnije i Kosovo?
Saradnja sa Hagom stoji, ali da li je to evropsko pravosuđe koje nas očekuje, da se i ovde kod nas zasnuje na tim osnovama kao što je Haški tribunal, koji tako surovo kažnjava jedan narod, kažnjava ljude koji su obavljali neke dužnosti, zarađivali hleb za sebe i svoje porodice, a pušta teroriste na slobodu. Da li je to neki novi oblik organizovanog pravosuđa? Da li će ta infekcija kod nas isto da zavlada, pa ćemo imati i mafiju na slobodi koja će odlučivati o svemu, a sudiće se nekim nesrećnicima koje tamo nagazimo za neke sitnice.
Srbiju bih u ovom momentu, a i same poslanike, podelio u dva dela: jedne, neodgovorne, euforične, napaljene, Evropa i sve je rešeno; i druge, izuzetno ozbiljne ljude, studiozne, koji postavljaju neka pitanja, a mi tražimo odgovore na ta pitanja. Da li je Kosovo sastavni deo Srbije, to Evropska unija mora da kaže. To smo Koštunica i ja u onoj Vladi tražili da definišemo gde se nalazimo – da li je Kosovo naš sastavni deo, da li idemo u Evropsku uniju sa Kosovom ili bez Kosova, ili idemo u Evropsku uniju a posle ćemo morati da priznamo Kosovo, što se uostalom i nagoveštava ovde.
Prema tome, bajke o Evropi prezentirane na ovaj način kao što je gospodin Đelić stvarno su bajke, a ni deca iz osnovne škole, onako euforično, u jednom ozbiljnom Parlamentu, gde se rešava sudbina jedne države, gde se trasira put za narednih 50-100 godina Srbije, ne bi se tako ponašala.
Očekivao sam samo ono skandiranje – idemo, idemo dalje sa sednicom, idemo da slavimo, ratifikujmo to i gotovo, nema potrebe dalje, sve muke smo rešili!
Izaći ćemo tobože u Evropu, dobiti kredite, raditi, poljoprivreda je glavna. Znam da će Evropska unija nama dati poljoprivredu – da beremo maline, kupine, koje su devet dinara, braćo moja. Seljak koji bere, koji seje kupinu propao je – proizvoditi mleko za 22 dinara, voziti traktore, orati i kopati i tako dalje.
A njima smo dali i prepustili finansijsko tržište, sve ono što je profitabilno. Traže naravno i farmaceutsku industriju, i elektroniku, i telekomunikacije, i sve ode u Evropsku uniju. Da li je budućnost naše dece da budu vozači traktora, berači pečurki, malina i kupina? Da li nas tu vodite, gospodo, da budemo za potkusur Evropskoj uniji?
Pričamo o blagostanju u Bugarskoj i Rumuniji. Bio sam tamo neki dan, nikad gore nije bilo. To možete videti i uveriti se kada odete, putevi, infrastruktura su očajni. Bugari beru kod nas po Srbiji paprike, kupe šljive. Dosta im je Evropske unije i došli kod nas, koji nismo članovi, da malo zarade ovde neki dinar, da prežive.
Da li je to naša sudbina? Zato smo kao ozbiljni i odgovorni ljudi, narodni poslanici, tražili da se sve ovo definiše, da se ubaci u Sporazum i da onda uspravno ulazimo u Evropsku uniju, ali kao partneri, kao jedna suverena država, ozbiljna država koja će doći tamo, koju će oni ceniti i poštovati.
Ako svaka šuša u Evropskoj uniji može da uzme deo teritorije, da radi šta hoće, nije nam tamo mesto. To moramo definisati jer mi donosimo odluku za generacije koje dolaze. Nama su naši dedovi i pradedovi ostavili ovu predivnu Srbiju, a kuda ćemo mi sa njom, kako i na koji način?
Lepa je priča o NATO-u, ali taj NATO je došao u Srbiju bez ikakve saglasnosti, odobrenja, dozvola, napravio NATO bazu. Nisu nas pitali, tada je Srbija bila suverena država, nije bilo govora o jednostranom priznavanju itd. Nisu nas konstatovali, ušli ljudi, napravili bazu u jednoj suverenoj državi, završili posao, postavili straže i otišli. Da li je to naša sudbina, da ovde može da radi ko šta hoće? Doneli su odluku, a to je, nažalost, bilo prihvaćeno u saveznom parlamentu, da mogu da koriste našu infrastrukturu kad god hoće i koliko god hoće, koliko im god treba – žele puteve, aerodrome i sve, ako je potreba NATO-a.
Znači, mi kao odgovorni ljudi, koji misle o ovoj državi Srbiji, tražimo da se ovo definiše i da onda budemo svi za Evropu, i čitava Srbija će biti za Evropu ako definišemo ove stvari koje su sporne.
Ovako ne znamo kuda su nas poveli, ne znamo šta ćemo doživeti na tom našem putu, da li ćemo se izgubiti u nekom bespuću i jednostavno naša sudbina je izuzetno ugrožena.
Prema tome, danas sam ovde slušao priče i drago mi je da nacionalne manjine govore izuzetno dobro i pohvalno šta će se u Srbiji dogoditi. Dobro je da smo takva država, a da bismo išli na evropski put moramo biti demokratska država, ne mogu se zabraniti demonstracije, pucati, ubijati, moramo poštovati jedni druge i to je osnova. Znači, osnova svega je demokratska Srbija.
Mi koji sedimo i sa ove opozicione strane bili smo borci za demokratiju ceo život, borićemo se i dalje za pravu demokratsku državu Srbiju kao osnovu i poštovati nacionalne manjine i poštovati sve ono što su evropski kriterijumi.
Da li znamo da Srbi na Kosovu nemaju osnovni kriterijum demokratije, slobodu kretanja. Ljudi ne smeju da odu na njivu, da decu pošalju u školu. Da li je to omogućila ta demokratska Evropa?
Tražimo zaštitu naših građana bez obzira gde se nalaze i to Evropa mora da shvati i da zna, a ne da se ovako ponašamo dosta neodgovorno, jer od početka je počelo vrlo neodgovorno i neozbiljno, to gospodin Đelić dobro zna.
Bilo je ružno kada se o jednom ovakvom sporazumu glasalo na Vladi Srbije, drsko, brutalno, siledžijski od jedne male, tanke većine, i ne bih želeo da tako bude u Parlamentu, kada je tada aktuelni premijer Srbije napustio, izašao na hodnik, napustio sednicu, i deo ministara.
Da li je to put Srbije koji se trasira za naredni period, kada deo Vlade napusti sednicu, izađe na hodnik dok ta tačka ne prođe?
Moramo se usaglasiti, dogovoriti i ovde i tamo. Ima ovde jedan minimum, jedan amandman koji su podneli radikali, bez obzira ko ga je dao, da se definiše status Kosova u Srbiji. Zašto to ne podržimo? Šta je falilo Evropskoj uniji da kaže – poštujemo vaš Ustav kao suverenu državu, poštujemo vaš narod.
Molim vas, Srbija sa Kosovom u Evropskoj uniji. To je bio minimum našeg uslova, tu smo se razilazili i to je bio kamen spoticanja.
Što se tiče ekonomije, ne treba pričati odmah o blagostanju. Kakvi su ti fondovi? Tačno je da daju kredit od 150 miliona. Da je Dinkić hteo da garanciju da i ja sam mogao da uzmem taj kredit, i meni su davali kada sam bio ministar. Znači, kredit banke imaju – dajte garanciju Vlade, garantujte budžetom da ćete vratiti, nema nikakvih problema, možete da uzmete kredit koliko je kreditno sposobna Srbija. Ali, ti fondovi za evropske koridore, to je druga stvar.
Kako dobiti novac iz fondova, a ne prosek komercijalne kreditne linije. To je najjednostavnije, to može svako da dobije.
To možete od svih banaka da dobijete, iste uslove daje i Svetska banka, i EBRD, Evropska investiciona banka, kao i mnoge komercijalne banke za velike projekte kao što su autoputevi itd. Znači, tu nema ništa sporno.
Ulaganje u poljoprivredu, jesam za evropske kredite, ali njihovi krediti su beskamatni, i veliki deo nepovratnih sredstava za poljoprivredu. Da li mi dobijamo te kredite da naš seljak uradi nešto, živne, pokrene se ili komercijalne kredite gde će on sam propasti? Prema tome, ovde bi mnoge stvari trebalo da se definišu.
Da li mi ratifikacijom ovog sporazuma oslobađamo odgovornosti Evropsku uniju, što je vrlo važno? Ako je oslobađamo odgovornosti i ako prelazimo mirno preko toga, oni su zadovoljni, mi smo legalizovali bombardovanje, njihovu odgovornost i sve ono što se događalo. Takođe, i položaj srpske manjine na Kosovu, u našoj južnoj pokrajini, sve smo to legalizovali, uveli u red i završili za njih veliki deo posla.
Prema tome, mi nismo neodgovorni ljudi i nemojte više da nam pominjete da smo antievropski orijentisani. Mi smo evropski orijentisani, mi smo za demokratiju u Srbiji, mi smo za ekonomski jaku Srbiju, demokratsku, evropsku, ali strogo definisanu. Ovo je naša jedina otadžbina, mi rezervnu nemamo. Svaka stavka ima da se analizira sto puta i kada se definiše onda da se potpiše i ugovor ratifikuje. Ne igrajmo se državom na ovakav način, ne dajmo, bez obzira ko je to, argumente, ne dajmo nedorečene ugovore, jer ćemo sutra imati velike probleme, i naša deca, naši unuci proklinjaće nas zbog odluka koje ćemo donositi.
Država Srbija mora sa svojim poslanicima svaku stavku da definiše. Imali ste slučajeve da Evropska unija kada potpiše bilo koji ugovor, ili bilo kakvo njihovo telo, organ, svaka sitnica se strogo definiše, analizira, bezbroj puta parafiraju, odobravaju i onda potpisuju. Mi olako – juriš, idemo, ura, ono Đelićevo, ratifikujmo, sve će doći sutra!
E, moj Đeliću, ti ćeš otići odavde, a mi ćemo ovde ostati. Ti si ovde u prolazu, možeš da kažeš šta god hoćeš. Mnogi su ovde u prolazu, Srbija im je neka prolazna stanica da nešto odrade, a mi kada ostanemo ovde pitaćemo se za neku godinu kuda ćemo i šta ćemo.
Prema tome, molim vas da o ovome dobro razmislite i da nas više ne vređa jedna grupa, da kaže – oni su antievropski, ko glasa protiv Sporazuma. Neozbiljni ljudi će glasati nešto što nije definisano, neozbiljni i neodgovorni ljudi će se poigrati ovom državom i pokazati koliko im ona znači. Ozbiljni ljudi, a posebno naše rukovodstvo koje je danas u Briselu, mora da shvate da su državnici, da predstavljaju sve nas i ovaj narod, a ne tamo kada ih potapše Solana po ramenu, oni srećni, daćemo vam podršku, a vi gurajte to.
I ne dvostruka priča. Ova priča danas mora uvek da bude ista, a ne da bude jedna priča u Briselu. Kao ministar prisustvovao sam mnogim tim sastancima, gde se govorilo – pritisnite vi nas malo, nema problema, mi ćemo se malo buniti, ali biće to na kraju kako vi kažete. Mi moramo malo da se bunimo, tamo je neki narod koji glasa na izborima, pa ćemo im pričati neku priču.
Ne, jedna priča, priča iz Parlamenta je osnovna priča za sve. Molim vas, razmislite dobro o ovome, razmislite o nekim amandmanima koji su dati, ne igrajmo se državom, nemoj da nas uhvati euforija, nego budimo ozbiljni, jer ovo pitanje je izuzetno ozbiljno za državu Srbiju.
Ne pričajmo seljacima bajke – sutra ćete dobiti ovo, sve će vam biti lako. Neće biti lako! Dobićemo kredite koje mora da vraćamo. Sve što napravimo kreditnim linijama, mi ili naši potomci će vratiti nazad.
Prema tome, Evropa ne daje nikom ništa džabe. Nisam čuo, sem kada se dogode neke elementarne nepogode, da Nemac nekom da nešto džaba, Francuz, Englez pogotovo itd. Nemojmo da smo deca, da mislimo da će se njihov privatni kapital tako olako preliti.
Njih naš sporazum ne interesuje. To je nešto što treba njihovim političarima koji su sve ovo zgužvali, uradili, da se operu i oni kod svog naroda i da ostanu čisti, jer mnogi sada odlaze sa tih funkcija. Ali, nama će ostati fleka, mrlja, i ostaće zabeleženo koji su to poslanici, koja je to Vlada uradila, kako i na koji način.
Zato vas molim, gospodo iz Vlade, ako ste proevropski, što odbaciste koncesiju? Nisam čuo da se gradi sopstvenim sredstvima iz budžeta. Evropa to ne radi godinama. Što odbaciste gasni sporazum? Nemci bi ne znam šta dobili da dobiju ovakve povoljnosti i takvu povoljnost u snabdevanju gasa i nafte. Zašto to odbacujete, vagate to toliko puno? E, moj Dinkiću, da si ovoliko vagao ovaj sporazum o ulasku u EU, gde bi nam bio kraj, kolko vagaš taj nesrećni gasni sporazum, koliko se tu konsultuje, traži i proverava.
Prema tome, budimo ozbiljni i biće nam svima mnogo bolje. Nemojte da nam pričaju bajke. Bajke su odavno ispričane. Ovde ima poslanika sa dugim iskustvom, ima političara u Srbiji koji znaju nešto i molim vas, razmislite dobro, ovo je ozbiljno pitanje i zato bih zamolio da ubuduće diskusije budu veoma ozbiljne. Ovo je ozbiljna tema, da se ne šegačimo, da jedni druge ne pljujemo, da ne pričamo ove priče.
Ovde je nastupilo i neko razumevanje. Mi smo danas iz opozicije shvatili da su ove teme interesantne i prihvatili, i pored izveštaja koji nije došao, što su radikali tražili, dali rok da se to završi do kraja nedelje, da ispoštujemo i ministra koji je dao obećanje, ali da zapamtite – sva obećanja koja date moraćete da ispunite. Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, smatrajući da smo mi, narodni poslanici Skupštine Srbije, uvređeni, povređeni, omalovaženi poslednjih mesec dana, jer se vodila jedna izuzetno velika kampanja kako mi kočimo razvoj Srbije, kako mi zaustavljamo demokratske procese, kako mi kočimo ulazak u Evropu, a mi nemamo nikakve veze s tim.
Želeo bih da podsetim na onaj dan kada je prekinuta Skupština. Deo narodnih poslanika Nove Srbije i deo narodnih poslanika iz opozicije čekao je da dobije kartice. Nismo uspeli ni da uđemo u salu, rekli su nam – nema sednice. Nismo stigli ni da se upišemo, a sednica je prekinuta. Zašto je prekinuta, nismo znali. Razgovarali smo među sobom, naravno, a vi koji ste znali, ćutali ste, da nas samo pošaljete kući, da nas sklonite iz ove sale, da nas ne gledate, da biste obavili neke prljave poslove.
U međuvremenu se dogodio niz problema na koje vi danas treba da odgovorite. Hapšenje Radovana Karadžića, kako, ko hapsi i na koji način, otkud neka dokumenta u kanalu posle 15 dana?
Da li smo mi banana država ili ozbiljna država? Događa se jedan protestni skup, na kome sam i ja učestvovao i gledao sa bine sve što se događa i, naravno, mirni građani aplaudiraju, slušaju, sve je bilo u granicama pristojnosti, na najdemokratičniji način, kao što je uvek i bilo, i odjednom, pojavljuje se gužva iz Makedonske, počinje haos.
Ko je izazvao haos? Niko od prisutnih nije reagovao, niko nije dao nekog povoda za tako nešto, i nastaje ono o čemu smo slušali ovde.
Neko mora da podnese izveštaj, da obavesti javnost. Mi tražimo demokratsku Srbiju. Mi ne kočimo razvoj Srbije, mi hoćemo da se usvoje i ratifikuju ovi ugovori. Ja znam najbolje, 90% ugovora sam ja pravio, i studije, i konkurisao za te kreditne linije i dobijena sredstva. Godinu dana sam tražio od bivšeg predsednika Parlamenta da stavi to na dnevni red i nije stavio.
Zar neko više voli da se ratifikuje Gasni sporazum od mene? Ja sam potpisnik tog sporazuma. Molim vas lepo, nemojte nas vređati, omalovažavati, izlaziti u medije i govoriti – evo, oni koče rad.
Mi hoćemo ekonomski jaku Srbiju, hoćemo da se u Srbiji zapošljava, radi, gradi, ali nećemo laži u Srbiji i nećemo da neko drži pet miliona građana Srbije u redovima, da im obeća akcije i da od toga danas nema ništa. Nećemo to dozvoliti, nećemo dozvoliti da neko potpisuje sa "Fijatom" ugovor pola godine, svakih sedam dana – promocije, te promocija pisma o namerama, promocija predugovora, promocija....
Pa, ljudi, umete li da potpišete taj ugovor? Šta je problem? Obećali ste ugovore sa "Mercedesom", "Folksvagenom", 200 hiljada radnih mesta, vi ste to obećali, nisam ja. Hajde, radite nešto, ispunjavajte nešto, ali mi hoćemo demokratsku Srbiju i ceo život se borimo za demokratiju. Nećemo diktatorsku Srbiju, nećemo Srbiju straha, nećemo, ako neko izađe na protest, da mislimo da li će se vratiti kući. Imaju pravo da protestuju oni koje laže Vlada, koje lažu određeni ministri, izaći ćemo uvek da protestujemo, protestovali smo kad je bilo najteže i niko nas u tome neće sprečiti i zaustaviti.
Hoćemo da polažete račune narodu, da se zna šta se radi u Srbiji i ko za šta odgovara. Uzeli ste vlast, imate odgovornost. Poginuo je čovek, povređen je poslanik, pucali su u poslanika. Objasnite ko je to uradio, na koji način. Ništa nije strašno. Mora neko da je naložio, ako taj nije dobio nalog, neka odgovara. To je prosta stvar.
Nastavićemo rad Parlamenta. Mi nismo za opstrukciju, mi smo za rad i hoćemo rad, ali hoćemo i demokratsku Srbiju.
Hoćemo da se poštuju lokalne vlasti, hoćemo da se poštuje izborna volja građana, i u Beogradu, i u svim gradovima širom Srbije. Narod je tako glasao, neka tako i bude. Nećemo ucene, nećemo da se prekraja na raznorazne načine izborna volja koju je narod dao u poverenje nekim ljudima.
Prema tome, u nama možete imati saradnike, ali morate biti odgovorni, korektni i sa nama sarađivati. I, naravno, ne možete nas lagati. Mi imamo veliko iskustvo u ovom parlamentu, od 1990. godine mi ovde sedimo. Prošle su silne vlade, premijeri, poslanici itd., i mi hoćemo da jednom Srbija krene pravnim putem, da se polože računi, da se radi odgovorno, a ne da se optužuje neko ko s tim nema nikakve veze.
Ponavljam, sednica nije zakazana šest nedelja. Šta, trebalo je da dođemo na sednicu koju niko nije zakazao i da nastavimo rad Parlamenta?
Vi hoćete sad da nam uvedete neki kodeks ponašanja, kako da se ponašamo, gde da sedimo, šta da pričamo, kako da se krećemo ulicom. Toga nigde nema, ni u najvećim diktatorskim zemljama.
Prema tome, narodni poslanik predstavlja narod i morate ga poštovati, uvažavati. Naravno, mi ćemo uvažavati Vladu, ali Vlada mora da ispunjava svoja obećanja. Morate doći ovde u najjačem sastavu, a ne dovoditi tamo neke činovnike da sede ovde, da gubimo vreme s njima. Za ovako ozbiljne teme mora da se pojavi premijer.
Da li je premijer ovde Mlađan Dinkić ili Cvetković, meni uopšte nije jasno. Čitam svaki dan – Dinkić rekao - ukida se koncesija, koju je ovaj parlament doneo, vlade usvojile, sve završeno. Juče su bile dve sahrane poginulih na Ibarskoj magistrali. Kako vas nije sramota da se ukine koncesija na putu gde ima 27.000 auta dnevno, gde tehnički ne može da se odvija saobraćaj, gde svaki dan pogine neko?
Naći ćete sredstva iz budžeta. Uradili ste rebalans, koliko ste dali – 400 miliona dinara za obilaznicu oko Beograda. To je kilometar puta. Gde ćete naći sredstva i da li mi u centralnoj Srbiji, u Šumadiji, u zapadnoj Srbiji, treba da ginemo svakodnevno? Da li nama treba autoput? Ne možete da ga napravite? Pustite da naprave oni koji mogu.
Gasiti koncesiju? Ceo svet gradi autoputeve koncesijom. Pravite neki savet, devalvirate ministarstva, ministre, Vladu, predsednika Vlade. Kako može u Savetu prva violina biti Dinkić, a resorni ministar – neki član, premijer – neki član Saveta? O čemu se ovde, zapravo, radi?
Nećemo to dozvoliti. Vi dozvolite Dinkiću da radi šta god hoće, nas ne interesuje, ali mi nećemo. Ovde mora da dođe, da položi račune ovome narodu.
Ponavljam, 5 miliona građana je upisivalo akcije, danonoćno upisivali ljudi, i šta je sad?
Dajete akcije za nešto što nije ušlo u proces privatizacije. Delite akcije ''Telekoma''. Ko vas je to naučio? Gde to može da se vara i obmanjuje narod sa ministarske funkcije.
Prema tome, molim vas, gospodo iz vladajuće koalicije, uozbiljite se. Nemojte da budete neozbiljni, jer imate ozbiljnu opoziciju na drugoj strani, veoma ozbiljnu i organizovanu opoziciju.
Prema tome, pamet u glavu i radite u skladu sa zakonom, Poslovnikom, Ustavom Republike Srbije, ako mislite da napravite nešto od ove Srbije. Ako ne može, doviđenja, otiđite, ima onih koji mogu.

Gospodo narodni poslanici, želim da vas pozdravim, pošto sam danas prvi put na sednici i vidim da je to nešto mnogo loše, lošije nego što sam očekivao. Vidite i sami kakva je klima, povrede Poslovnika, naravno, greši predsedavajući, ima puno odgovornosti i to mora da se popravi.
Međutim, iritiran sam ovom zadnjom tačkom koja je predložena - da se objedini rasprava. Vi dobro znate da sam više puta govorio i u javnosti da se godinu i po dana čeka ratifikacija kredita, da se plaćaju kamate, a da gospodin Dulić nije hteo da prihvati da stavi na dnevni red i da projekti, kao što je Kokin Brod, Nova Varoš, čekaju godinu i po dana, da se sredstva obezbede, da "Gazela" čeka dve godine, da niz drugih projekata čeka, a namerno se nije htelo pustiti da se radi za vreme Vlade Vojislava Koštunice. To je bio neki revanšizam i namerno nije htela da se dozvoli skupštinska procedura da se ovi projekti pokrenu.
Putari su godinama bez posla. Čekalo se na ove projekte. Sto mostova, rekonstrukcija i izgradnja novih, desetine tunela, sve je to čekalo, a sada se nešto požuruje, žuri se da to sve objedinimo, da napravimo jedan bućkuriš i da kažemo, ajde, evo radite itd. Zato nisam za ovakav način rada i želeo bih da neko odgovara za ovo što je Srbija godinu i po dana plaćala kredite i kamate servisirala, a nije se radilo. Da li je to nečija odgovornost ili nije?
Prema tome, mi se ovih dana, gospodo poslanici, igramo. Čujem juče da je napravljen neki Savet za infrastrukturu. Pazite jednu stvar, predsednik dokon, nema šta da radi, pa je predsednik saveta. Vlada napravila savet, a Boris Tadić predsednik. A poniženje za našeg premijera, koga ste vi ovde izabrali, koji nije ni potpredsednik nego samo neki član tog saveta, a Dinkić je, naravno, potpredsednik saveta.
Sada se mi pitamo: da li predsednik države, koji ne zna ni dokle mu je država, ni gde su mu granice, ima milion nerešenih problema, sada iz dokonluka treba da rešava infrastrukturu države. Gde piše da on to radi i da se time bavi?
Prema tome, to je jedna šuplja priča. Još nešto, taj savet donosi odluku da poništi koncesiju. Savet poništava koncesiju i to Dinkić tako saopštava.
Mi smo ovde dali zeleno svetlo u parlamentu za koncesiju, Vlada više puta jednoglasno, a Dinkić je vodio akciju izrade projektne dokumentacije i odabir finansijskog savetnika iz Amerike koji će voditi i praviti ugovor za koncesiju. Savet može da predloži nešto, da savetuje nekoga, ne znam samo koga će da savetuje, možda Mrkonjića, ali Mrkonjić kaže da mu ne treba savetnik.
Prema tome, neka se dogovore šta hoće i kako, ali ovo ovako neće ići dobro. Zbog toga vas molim, gospođo Kolundžija, da ovo pustite, nećemo mi zakerati, mi znamo da Srbija mora da gradi, da radi, znamo da firme jedva čekaju da se ova sredstva pokrenu da bi se mnogi projekti uradili, ali i građani Srbije da znaju da neko mora za ovo i da odgovara. Zato bih predložio ovoj skupštini da pozovemo na odgovornost ljude koji nisu dozvolili da ovi projekti idu. Hvala vam puno.

Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedavajući, mi smo podneli zahtev, izmenu Zakona o javnim putevima, gde se akciza od goriva sa 10% povećava u 2008. godini na 15%, a posle toga, u narednoj godini, na 20%.
Znate da se uvođenjem PDV-a stekla obaveza da se PDV plaća na sve radove koji se izvode u putnoj privredi. Ovaj deo sredstava od 10% akcize nije bio dovoljan da se izmire obaveze i da se pređe na održavanje putne infrastrukture. Zbog budžeta koji je bio pripremljen nismo bili u stanju da povećamo na onu cifru koja je neophodna, 20%, u ovoj godini i narednoj, pa je predlog da to stupi na snagu posle godinu dana, a da do tada bude donesena izmena na 15% od naplaćenih akciza na prodaju naftnih derivata.
Nadam se da ćete ovo podržati jer su putevi zbog ovoga dve godine imali silne probleme, i dugovi su stvarni po ovoj osnovi jer nije postojala mogućnost da se ovo na drugi način reguliše. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, gospodo i dame poslanici, želeo bih da odgovorim na ovo pitanje narodnog poslanika, koje se provlači već više puta i nisam imao nameru da komentarišem bilo šta, jer video sam čemu to sve vodi, jer su diskusije, sem gospodina Mrkonjića i pojedinih poslanika koji su diskutovali o problemu koji je na dnevnom redu, potpuno marketinške. Zato nisam ni smatrao da treba nešto posebno odgovarati.
Vlada Republike Srbije, Ministarstvo i srpske železnice konkurisale su za kredit sa određenim projektima. Znate da ima problema, da je propala infrastruktura na železnici godinama, da su zbog toga neke pruge u teškom stanju, satrulili potpuno tragovi i železnica je u stanju potpune rehabilitacije. Treba 4.000 km rehabilitovati.
Mi smo uradili jedan deo. Radimo svake godine i ne može ni izvođački da se stigne da se to sve uradi odjednom.
Evropske banke su podržale naš projekat i formirale svoj tim. Taj njihov tim je bio u tenderskoj komisiji. Raspisan je međunarodni tender.
Ako sada mi ovo odobrimo, znači ide međunarodni tender, javljaju se izvođači na međunarodnom tenderu i Evropska banka kontroliše sprovođenje ovog programa i projekta tačno po stavkama koje su date u projektu. Tako smo i do sada radili.
Prema tome, nemojmo manipulisati javnošću. Ovde, srpske železnice, sa svojim nadzorom i stručnim kadrom, deo su tima koji će kontrolisati ceo proces. Tačno se zna i definisano je šta uraditi na pruzi Beograd-Šid, odnosno Golubinci-Batajnica, šta uraditi na relaciji Niš-Dimitrovgrad. Tačno se znaju stavke koje su definisane.
Potpuno se slažem sa nekim poslanicima, a posebno sa Mrkonjićem, koji je dosta stručno diskutovao o ovom problemu. Tačno je da ima problema, ponavljam, imamo pruge gde je dozvoljena brzina 10 km. Zašto? Sve je trulo. Ne može da se promeni. Treba 4.000 pruga promeniti u Srbiji. To košta jedno 10 milijardi evra, otprilike.
Znači Srbija nema ta sredstva. Idemo fazno i radimo ono što je najpotrebnije u državi i gde su trenutno i najveće frekvencije saobraćaja. Strategija je urađena, Vlada podržala, usvojena je svojevremeno ta strategija i moramo je realizovati do kraja. Evropa hoće da pomogne i to stoji.
Tačno je, isto, da ima pruga koje su u očajnom stanju, koje je trebalo da se zatvore, a na intervenciju lokalne vlasti pustili smo da funkcionišu sa malim brzinama.
Mi bismo želeli da imamo brze pruge. Tamo gde je rekonstruisano brzine su 120 do 130 km, i to stoji, a gde nije rekonstruisano ne možemo pustiti vozove u sunovrat, da budu neke tragedije itd. Tuneli se moraju rekonstruisati. Vi znate da se Šarganski tunel nedavno obrušio sam od sebe. Rekonstruiše se. To košta sedam miliona eura.
Znači, dotrajala infrastruktura u državi, sankcije, 20 godina nije bilo ulaganja, nismo mogli zbog sankcija da dođemo do međunarodnih kredita, i sada smo krenuli i radi se.
Gospodo, da skratim ovu priču. Kada su se u prethodnoj vladi delila javna preduzeća, železnice niko nije hteo da uzme.
Na kraju kada su ostale od svih preduzeća železnice, onda su rekli - evo neka resorni ministar uzme. I uzeo sam i činim sve što mogu. Tamo su svi kadrovi ostali koji su stručni i dobri. Ima tamo i socijalista, i radikala, i demokrata, i svi rade dobro, jedan su tim i čine, ali treba mnogo para.
Para nema. Vi znate koliko košta jedna lokomotiva, jedna kompozicija, jedan vagon, koliko košta. Svi su oni jedan tim i to je dobro, to je kompaktno i oni se slažu odlično.
Jedino nema niko iz LDP-a. Meni je jako žao što nemaju nikog ko se u to razume. Evo, možda će onaj dramaturg napisati neku dramu, vidim da ga danas nema, o železnicama, o tim putovanjima, pošto on sve zna. To je jedina partija koja nema svoje predstavnike. Svi imaju, i mnogi su i direktori, i vrlo su stručni, i dobro rade svoj posao, ali treba mnogo para za železnicu. Verujte, jedan km rekonstrukcije pruge je od 1-3 miliona evra. Prema tome, lepo je to, ali 4.000 km.
Juče je neko rekao da je 2.400 pružnih prelaza. Tačno, ali jedan pružni prelaz košta 120.000 eura da se montira. Mi smo prošle godine namontirali oko 10-12. Ako ima para, ajde namontiraćemo 100 i 200, i nema problema, ali nema, gospodo, para. Sada kada smo razgovarali o NIP-u rekli su - nema dinar za železnice. Šta ću, ako ima, ako se izdvoji, naravno namontiraćemo.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Neka se ne da za Karadžića i Mladića. Treba uzeti za železnicu.)
Izvinjavam se, u tome nisam učestvovao i ne znam, ali verujte, železnica je uvek bila na margini i železničari su godinama radili sa malim platama i pod najtežim uslovima, i jednostavno bili vrlo korektni, jer oni vole svoju železnicu.
Drago nam je da sada tamo ima 26.000 ljudi i da je restruktuiranje javnih preduzeća najviše uspelo na železnici. Najsiromašnija je firma, ali ti koji su tamo bili, bili su najkorektniji ljudi, prihvatili su da odu, da dobiju te otpremnine kolike su bile i vrlo su korektni bili.
Prema tome, dajte da ubrzamo ovaj proces. Nemojmo na železnici, kojoj svi sada ovde treba da pomognemo, da ubiramo neke sitne političke poene, da se sada jurimo, da pljujemo jedni druge, psujemo, vređamo itd.
Nemojte misliti, na železnici, gospodo, plate se daju iz subvencija države. Tamo nije imalo šta da se ukrade, i nemojte sve samo tako - lopovi, lopovi.
Nemojte tamo je uvek kriza, verujte, železnica je jedina firma kada sam došao za ministra kojoj je EPS isključio struju. Zamislite, u momentu kada su na otvorenim prugama bili vagoni i vozovi u punom zamahu - neko je isključio struju i sve je u momentu stalo, što nije smelo da se dogodi. Rekli su - nemate pare, doviđenja.
Železnica uspeva da ispunjava sve obaveze, i struje, maziva i goriva, i kod NIS-a, i kod EPS-a je najuredniji platiša od javnih preduzeća, a najsiromašnija je. To sve trpe ti jadni železničari koji tamo imaju male plate i nisu dobili stanove.
Tačno je da železnica ima imovinu ne 17%, nego 11% zemljišta, ali sve je to u Direkciji za imovinu, a Železnica Srbije je korisnik određenog dela imovine - ništa ne može da otuđi, ništa ne može da proda, ništa ne može da zameni, već sve mora da ide preko državne Direkcije za imovinu.
Još jednom vas pozdravljam, zahvaljujem se na današnjoj vrlo konstruktivnoj diskusiji koja je bila od pojedinih poslanika, vrlo stručnoj, i nadam se da će i ovaj parlament pomoći da ubrzamo proces restruktuiranja srpskih železnica, a mi ćemo u Ministarstvu i Vladi to raditi. Ako nešto loše uradimo, slobodno kritikujte, nema problema.

Gospodo narodni poslanici, samo bih odgovorio na neka pitanja koja su po meni bila vrlo ozbiljna i postavljena od nekih poslanika. Ima i onih pitanja koja su vrlo neozbiljna i ne smatram da treba nešto ozbiljnije odgovarati.
Na primer, konkretno je to Bujanovac. Kasete svih postoje iz kampanje u Bujanovcu. Samo smo jednom bili i posetili smo fabriku Simpo, i razgovarali sa radnicima i generalnim direktorom Simpa. Te priče - napravićemo most, ta nemamo reku, aerodrom u Bujanovcu, ne znam, to je priča za malu decu i otrcani stari štos. Ne treba time da se bavimo.
Što se tiče službenih stanova železnice, službeni stanovi železnice se koriste na pojedinim železničkim stanicama za osoblje koje opslužuje stanicu ili mora da se prave novi za novo osoblje koje zamenjuje one što odu u penziju. Ne može koristiti železnički stan na železnici ili se mora napraviti novi stan za lice koje dođe da opslužuje železničku stanicu.
Znači, to je službeni stan za osoblje koje opslužuje železničku stanicu u tom momentu.
Toma me je pitao za gospođu Sonju Liht. Niko od omladine Nove Srbije, ni moja deca neće ići na to - to je sigurno. Ko hoće da ide neka izvoli, to je sto posto.
Što se tiče mosta koji je urađen na granici sa Hrvatskom, Bogojevo, mi i Hrvati smo ga uradili. On je bio bombardovan i porušen. Nema vozova, nema protoka robe između Hrvatske i Srbije. Ne mogu da pustim prazan voz da se vozi.
Sve je urađeno, sve je završeno, ali nema nijedna firma interes da nešto vozi na jednu i na drugu stranu. Građani koji putuju u Hrvatsku idu kolima. Nema jedan putnik da se javio da želi vozom da putuje. Prema tome, pruga je napravljena, prelaz je otvoren, to su tražili građani. Most je završen, sve je urađeno, pušteno u saobraćaj, ali ne znam šta da vozimo ako privreda nema interes za tako nešto.
Drugo, pitali ste kredit, da ne ide tri do 15 godina. Kredit ide samo tri godine, takav je ugovor sa bankom i to je dogovoreno.
Treće, preduzeće i mnogi koji su kritikovali i napadali generalnog direktora Šarančića, ovoga i onoga, nije bitno, ponavljam, upravni odbor upravlja preduzećem i sve odluke donosi upravni odbor koji odslikava stanje u Vladi - kakav je odnos u Vladi, takav je odnos u svakom upravnom odboru. Znači, procentualno u svakom upravnom odboru se nalaze ljudi isto kao u Vladi.
Pre je bilo, ko ima direktora ne može da ima predsednika upravnog odbora. Upravni odbor donosi odluke, potpisuje i daje nalog direktoru za izvršenje. Prema tome, direktor ne donosi odluke. O prodaji vagona, o seči vagona, o nabavkama, o svemu je upravni odbor organ koji donosi i daje direktoru zaduženje.
Dalje ste pitali za ''Želvoz'', zašto nije bio tender. Želvoz je donedavno bio ćerka firma Železnica Srbije, za ćerke firme ne ide tender. Pitali ste za ''Šinvoz'' iz Zrenjanina. Šinvoz je bio društveno preduzeće, a od 2004. je privatno preduzeće. Tačno je da gazda ima još jednu firmu i kad završi posao on stavi račun jedne ili druge firme. On je vlasnik firme i on je gazda u preduzeću. Ne može niko uticati na njega. To je nekada bilo.
Sada je to potpuno privatno preduzeće i niko ne može da mu odredi šta će on da radi i gde će da prebaci svoj novac koji mu se uplati. On ima i drugu firmu i ako ima tužbe radnika on prebaci na drugu firmu, jer su njih dve vezane i on to koristi. Tu su razne finansijske inspekcije koje mogu to kontrolisati.
Neko je pitao za obezbeđenje koje je radilo na mostovima. Obezbeđenje koje je radilo na mostovima i na zaštiti pružne infrastrukture su ljudi koji su bili posebna ćerka firma Železnica Srbije.
Po Zakonu o privatizaciji oni su potpuno otišli u privatizaciju i oni su otkupljeni od jednog našeg Srbina, poreklom iz Amerike, koji je kupio na tenderu firmu. On može da otvori svoju privatnu firmu i da čini usluge za železnicu. Ako oni to nisu organizovali, molim radnike da se jave u Železnice Srbije da zasnuju radni odnos sa Železnicama Srbije da nastave da čuvaju mostove koje su i do sada obezbeđivali
Što se tiče mosta u Ljuboviji, CIP radi projekat. Projekat će biti gotov očekujem za mesec-dva dana. Planirali smo znači da se radi most kod Ljubovije na Drini.
Pruga Valjevo - Loznica košta 200 miliona evra. Vi znate kada smo napravili sporazum sa Vladom Austrije i Vlada Austrije je donela odluku da pomogne finansiranje ovog projekta. Ponudila je uslove kao što su od ovih banaka koje smo sad odlučivali, potpuno iste kreditne linije na 20 godina i na našoj vladi i na vama je da odlučite da li ćemo to da prihvatimo ili ne.
Oni traže da finansiraju po međudržavnom ugovoru koji smo pre godinu dana potpisali sa Vladom Austrije. Znači njihove firme i njihova banka Austrije bi finansirale ovaj projekat i možemo radove početi veoma brzo. Jedan deo je smatrao da treba da idemo na tender da vidimo kako će biti. Međutim, po projektu mi smo uradili, ako želimo ovaj odnos sa Vladom.
Što se tiče gospodina iz Preševa, predsednik opštine, vama bih odgovorio. Mi smo stali sa radovima jednim delom. Zašto? Što vaši sugrađani su toliko podigli cene da je skuplja cena otkupa zemljišta nego izgradnja puta. Dogovorite se. Mi hoćemo u skladu sa zakonom. Vi znate da autoput, druga traka koja treba sada da prođe od Preševa, vi ste podigli cene i cena hektara zemlje, neke šikare pored reke itd, košta više nego asfaltiranje autoputa. Ne mogu da shvatim da je to toliko i zato vas molim - uzmite ovo u obzir i dovedite cene kao lokalna vlast na pristojnu mericu, odmah ćemo ući u projekte.
Što se tiče pružnih prelaza, evo ja ću poslati komisiju, ako je neki izuzetno kritičan odmah ćemo krenuti u izvođenje. Znači, nema problema. Neki su tu rekli da su putevi propali. Zamolio bih da me lično odvedu. Evo u petak sam raspoložen da pođem sa njima da mi to pokažu. Kao što su oni rekli da pruga Beograd-Bar nije u redu, rekao sam idemo u voz Beograd-Bar, idemo i zaustavićemo voz tamo gde vi kažete da nije u redu. Poveli smo i kameru i novinare, i snimite, i sve je bilo u redu.
Molim vas, iz Šapca, evo dolazim u Šabac da mi pokažete put koji je propao za pola godine. Posebno me interesuje, jer ćemo odmah dati nalog izvođaču da uradi ponovo radove o svom trošku. Spreman sam da odmah pođemo, evo u subotu.
Što se tiče putarine za naplatu na ovom delu puta prema Kovinu, ne može zakonski da se vrši naplata, već samo na autoputevima ili kraku autoputa, jedino je odobren krak autoputa za naplatu Novi Sad-Subotica. Ništa drugo u Srbiji nije odobreno.
Ako bi počeli na magistrali od Smedereva prema Banatu, onda bi tražili i na Ibarskoj, onda bi to krenulo lančano i imali bi naplatu u celoj Srbiji. Znači, sada se projekti na tom delu autoput od 32 kilometara, radi CIP i interes je da se od Bubanj Potoka spoji autoputem prema Pančevu 32 kilometara. Izbeći će se ovaj deo. Mi smo neki dan bili u Smederevu, gde ćemo smederevski put potpuno rešiti, priključak na drugi način. Ali, naplata putarine zakonski nema osnova. Mislim da je još ostalo, pružne prelaze, to smo rekli, još nešto. Ovde se pričalo drumska mafija, pričalo se svašta, general. Tačno je da je general Davidović u bekstvu i tačno je da je data optužnica, ali general Davidović nije optuženi u drumskoj mafiji.
To vas molim, sto puta sam čitao u novinama da pričate, njega terete sa stečajnom mafijom i on nikakve veze nema sa drumskom mafijom.
Molim vas, nema nikakve veze stečajna mafija sa drumovima, sa ministarstvom itd.
Gospodo, da se razumemo, drumska mafija - jedan deo je u zatvoru. Posao i prvooptuženi u celom postupku je radnik koji je radio na softveru, krađa putarine je predviđena bila u softveru, programirana, i to je bila krađa da kaplje za nekoga, to će se videti kada presude budu i to traje 16 godina.
Posle prve godine mi smo posumnjali kada smo radili studiju brojanja saobraćaja za Koridor 10, zbog ovih puteva koji se dole projektuju i nije se uklopilo brojanje auta i naplata putarine u celom mesecu. Posumnjalo se, prijavilo se MUP-u i MUP je krenuo u istražne radnje i posle nekoliko meseci otkrilo se ovo što se otkrilo, da su oni imali prostoriju i nosili tamo novac itd, među sobom delili i to je u toku suđenja. Postupak je u toku i to nema nikakve veze sa političkim strankama koje su sada na vlasti.
Tražio sam mišljenje i od MUP-a i od Bije da li je neko od direktora koji su postavljeni umešan u to. Dobio sam odgovor da nije. Da je umešan istog časa bi bio smenjen i sproveden postupak. Molim vas, nemojmo sada to mešati i ponavljam, to je nešto što je ukupno trajalo 16 godina. Ti ljudi koji su uhapšeni oni rade tamo 15-20 godina i to je jedan lanac koji je godinama funkcionisao i hvala bogu je završen.
Naravno, banke kontrolišu kredite, postavljaju svoje nadzorne organe, mi postavljamo svoje, budžet svi kontrolišu normalno, a ako ima nekih nepravilnosti što se realizacije ovoga tiče, možemo videti. Idu međunarodni tenderi, postoji kontrola i plaća se, ponavljam, ponovo, ne plaća se nikada Železnici, niti Ministarstvu, niti Vladi, direktno banka prebacuje novac izvođaču radova, koji dobija posao na tenderu po situacijama. Tako je i na putevima.
Svi putevi koji se rade iz međunarodnih kredita rade se tako što se situacije plaćaju izvođaču koji dobije posao na međunarodnom tenderu. Molim vas, nemojte mešati. Taj jedan jedini dinar ne ulazi u firmu, ni u Vladu, ni u ministarstvo, niti prilazi budžetu. To su sredstva potpuno po situacijama.
Mi sada radimo most Bešku. Most Beška se plaća po situacijama koje se ostvare direktno izvođaču radova. Mi sa time nemamo ništa. Banka po situacijama u tranšama prenosi. I moramo otpoštovati, inače nam se kredit skida. To je sve i mislim da smo dobro sarađivali, i dobro je da se pitanje železnice pokrenulo, i dobro je da smo diskutovali o železnici. Niko nikada nije našao za shodno da sasluša, da priča o železnicama, to je jedan veliki problem u državi i ovo je jedno ozbiljno pitanje. Drago mi je da ste svi učestvovali u ovim raspravama i da smo vrlo korektno razgovarali na taj način. Naravno, imalo je tu i politike i politiziranja, i to je nešto prateće.
Kampanje se bliže i svi vode svoju kampanju. Zahvaljujem na saradnji i pozdravljam vas. Drago mi je da smo ovo jedno ozbiljno pitanje pokrenuli i o tome razgovarali. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, 28. tačka dnevnog reda - železnička mreža visoke performanse u jugoistočnoj Evropi. O čemu se ovde radi? Mi smo imali mogućnost da uđemo u ovaj projekat pre više godina, ali znate da smo imali sankcije, da smo imali problema, uništenu i razorenu infrastrukturu i da smo skinuti sa ovih programa o saradnji u Evropi. Jugoistočna Evropa želi da srpska železnica uđe u evropske železnice spremna što se tiče infrastrukture i voznih sredstava i da se saobraćaj odvija po evropskim kriterijumima, koji su u Evropi već odavno poznati. Međutim, mi sada ispunjavamo te kriterijume i nekim kreditnim linijama koje smo dobili popravićemo ovo stanje i dovešćemo ga na jedan odgovarajući nivo.
Meni je drago da smo sada dobili mogućnost. Za ovaj sporazum potrebno je da se jednostavno donese u srpskom parlamentu i da srpska železnica uđe u porodicu železnica jugoistočne Evrope, da se ubrza saobraćaj, da se spoje gradovi, da se ubrza promet na graničnim prelazima i sve ono što Evropa od nas traži.
Imamo i 29. tačku, to je sporazum COTIF, koji je napravljen jednostavno zato da se završi ovo o čemu sam sada govorio, da se saobraćaj ubrza, da se dovede na jedan evropski nivo i da se donesu određene norme i zakoni koji se poštuju u Evropi i da postanemo deo porodice evropskih železnica. Naravno, da bi se sve ovo dovelo u red i kontrolisalo, usvojena je ova Konvencija o međunarodnim železničkim prevozima, koja definiše sve ovo. Sedište Međuvladine organizacije za međunarodne železničke prevoze nalazi se u Bernu u Švajcarskoj. Taj OTIF kontroliše čitav ovaj sistem, o čemu smo i sada govorili. Nadam se da neće biti nekih nesporazuma i da ćemo se dogovoriti da se ovo usvoji, i da srpske železnice uđu u porodicu evropskih železnica i da funkcionišemo po kriterijumima kako to Evropa traži.
Vi znate da mi imamo i koridor 10, koji je značajan za Evropu. Koridor 10 opslužuje jugoistočnu Evropu i mi smo u sistemu železnica, ali da bismo mogli da izlazimo napolje potrebno je da imamo vozna sredstva koja će ispuniti kriterijume koje propisuje Evropska unija.
Mi smo podneli zahtev i trudili se da i pruga Beograd - Bar bude krak koridora 10.
Nadamo se da će se to povoljno rešiti, tako što ćemo dobiti prugu Beograd-Bar kao krak koridora 10; to je bilo na pragu razrešenja pre uvođenja sankcija, ali posle uvođenja sankcija to je skinuto sa dnevnog reda. Isto tako, želeli smo da i budući autoput Beograd - južni Jadran, koji će se graditi, postane krak koridora 10, zato što su se sada stekli svi uslovi.
Nadamo se da će ministarska konferencija za saobraćaj Evropske unije dozvoliti i proglasiti da su ova dva pravca kraci koridora 10, tako da bismo imali mogućnost kreditiranja određenih infrastrukturnih objekata i na železnici, ali, naravno, i na drumu. Vozna sredstva su neophodna Srbiji, jer, ponavljam, za vreme sankcija nismo mogli da zanavljamo sve to, imali smo jedan period razaranja železničke infrastrukture, voznih sredstava, a sada smo u situaciji da to sve dovedemo u red. Videli ste i sami, dobili smo kreditne linije pomoću kojih ćemo poboljšati postojeće stanje. Nadam se da ćete ovo podržati i hvala vam.

Bilo mi je zadovoljstvo da slušam mladog gospodina koji je ovde teatralno izneo njegove visoke sposobnosti i poznavanje saobraćaja i svega u Srbiji. Međutim, taj mladi gospodin je donedavno bio potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije. Nije doneo jedan dinar kredita. Dok je on bio potpredsednik Vlade železnice nisu ni radile, stalno su bili štrajkovi. Toga se vrlo dobro sećam.
Mladog gospodina koji ovde sve zna, sve poznaje, traži odgovornost od svih, želim da podsetim da je Nova Srbija u "Železnice Srbije" uvela samo dva čoveka: generalnog direktora i još jednog pomoćnika. Svi ostali kadrovi su do danas zadržani.
Železnica traži stručne kadrove. Kadar na železnici ne može, gospodine Jovanoviću, da se napravi za dva sata, kako to vi mislite, kao što vi pravite vaše velike kadrove i velike stručnjake i prodajete maglu po Srbiji. To nije u redu. Zato vas molim, razmišljamo o jednoj ozbiljnoj temi, gospodine Jovanoviću, da li sam ja stručan za železnicu ili nisam, to neka kažu stručnjaci, rezultate pogledajte pa ćete videti.
Evropska banka je podržala sve projekte železnice, Svetska banka, Evropska investiciona banka za razvoj i rekonstrukciju dale su najveće ocene, gospodine Jovanoviću, za železnicu, i restrukturiranje javnih preduzeća najviše je odmaklo na samoj železnici. Prema tome, ne treba pričati praznu priču, toga je Srbija sita. Železnica je svugde gubitaš, železnica ne koristi jedan dinar iz NIP-a, železnica radi, snalazi se, a za plate jedino koristi subvencije i svodi kadrove na jednu normalnu meru, kako je to i predviđeno.
Znate da nismo imali vozna sredstva. Afere u vezi sa švedskim vozovima, to želim da vam kažem, vaše su delo, gospodine Jovanoviću. Vi ste slikali na otpadu vagone koje mi sečemo i pravili izložbe.
Danas su "šveđanke" koje putuju Srbijom najbolji vozovi. Nedavno sam bio u Leskovcu gde je rukovodstvo tražilo da im pošaljemo bar jednu "šveđanku" da koriste. Prema tome, trenutno najbolje lokomotive u Srbiji, najbolji vozovi su oni koji su uvezeni iz Švedske.
Gospodine Nikoliću, ovo je ozbiljna priča. Očekujem da ste vi ozbiljan čovek... Ne bih želeo sad da komentarišem. Predlažem vam da konsultujete gospodina Jovanovića, on će vam dati stručno mišljenje.
Prema tome, ne treba ovde pričati prazne priče.
Mi smo se ovde skupili da vam prezentiramo nešto, a da pomognemo srpskim železnicama. Srpske železnice su u procesu restrukturiranja. Zavisna preduzeća, koja prate železnice, velikim delom su otišla u proces privatizacije i očekujemo da ćemo ovim kreditnim linijama uspeti da železnice dovedemo na evropski nivo. Tačno je da ima delova koji nisu rekonstruisani, ali nema dovoljno para. Znate da kilometar rekonstrukcije pruge košta oko milion evra. Obezbedićemo pare, naravno, ali postoje neki programi i projekti kako to ide i na koji način može da se odradi.

Gospodine poslaniče, mislim da vi niste upućeni. Što se tiče projekta obilaznice oko Niša, izgradnja je u toku. Najveće investicije na železnici bile su u niškom regionu. Protekle tri godine Niš je dobio 18 mostova na koridoru Niš - Dimitrovgrad, potpuno novih, izgrađenih; rekonstrukciju kompletne pruge Niš - Dimitrovgrad; kompletnu promenu infrastrukture; novu železničku stranicu u Dimitrovgradu; rekonstrukciju svih usputnih, jer to je Koridor 10 i to je imalo prioritet. Najveće investicije bile su na tom pravcu. Neću sa vama da polemišem, ne želim da polemišem.
Želim mladoj dami iz Kragujevca da odgovorim. Najveće investicije na putevima u jednom regionu bile su u Kragujevcu. Iz svih pravaca urađeni su potpuno novi putevi. Nemojte zamajavati, mlada damo, puni ste neke mržnje, neke žestine. Od svega što su Kragujevčani tražili nijedan projekat nije odbačen. Od Batočine je sve rekonstruisano, urađeno je pet kilometara prema Batočini, kompletno do Vraćevšnice, do Milanovca, kompletno do Knića, a sada se privodi kraju do Kraljeva, do Mrčajevaca, u svim pravcima je sve završeno. Sve gradske saobraćajnice su rekonstruisane. Kragujevac ne možete saobraćajno da prepoznate u poslednje dve godine.
Prema tome, vi samo pričajte, a ja ću da radim. Narod je rekao svoje i reći će svoje. Nemojte da ste mnogo, vi "čedinci", nestrpljivi. Vi nikada nećete biti na vlasti. Vi nikada nećete biti ni u jednoj vladi. Vi ste, to vam iskreno kažem, veliki problem Srbije i srpskog naroda. Zna narod šta radi. Prošli ste sada malo u toj grupaciji, kada ste se okupili, a ne znate ni vi ko vam je tu gazda, i ravnogorci i "eldepeovci", da ne pričam.
Mladi gospodine, vi ste rekli da ne želim sa vama... Ne želim sa vama, znam vaše dodatne kvalitete koje imate i ne želim sa vama da imam nikakav kontakt. Ja nisam iz vaše priče. Vi imate svoje društvo. Prema tome, bićete zadovoljni. Vi imate Žarka Koraća, on je vaš partner, nisam ja.
Meni je drago što nisam u vašoj priči. Nemojte da se ljutite. Ja ću da vas slušam, sedeću i slušaću vas dokle god hoćete, neću da se ljutim i uopšte ne reagujem, videli ste i sami.
Samo želim da podsetim mladog gospodina Čedomira Jovanovića. Gospodine Jovanoviću, sećate se koliko ste me puta molili da vam pomognem, sećate se 5. oktobra kada ste me jurili i rekli "Iliću, ne daju mi da montiram ozvučenje, pomozi mi" itd. Sećate se, gospodine Jovanoviću, da sam prema vama bio tolerantan, i na DOS-u i uvek. Bili ste mi simpatični. Vidim da ste otišli skroz u drugu stranu. Ne znam šta je sa vama, toliko ste puni mržnje.
Polako, biće izbori, kandidujte se. Vaša partija će dobiti ono što zaslužuje, svi ćemo mi dobiti ono što nam narod bude dao. Zato, gospodine Jovanoviću, nabrojte jednu stvar koju ste kao potpredsednik Vlade Srbije uradili, sem ovog pešačkog prelaza, u svoje tri godine mandata. Ja vam kažem, tri hiljade kilometara puteva u Srbiji, to narod zna i neće da zaboravi.

Izuzetno cenim gospodina Batića i njegove napore da pomogne železnici da bude bolja. Evo, ja ću da mu odgovorim na ovo pitanje koje je postavio.
U Evropi postoje samo dve pruge koje imaju brzine preko 300 kilometara na sat: jedna je Pariz - London i druga je u Nemačkoj. To su samo dve pruge. Prosečno, najveća brzina na prugama u Evropi je 150 km na sat. Molim vas, to su podaci, gospodine Batiću.
Druga stvar, tačno je da su kod nas brzine male, ali je EU, kada je komisija izvršila pregled pruga u Srbiji, tražila da se jedan deo pruga u istočnoj Srbiji, u centralnoj Srbiji izbaci iz saobraćaja, jer nema prevoza, ne želi da se investira u te pruge. Mi smo razgovarali sa lokalnim vlastima i lokalni čelnici su tražili da te pruge ostanu u saobraćaju; te pruge nisu rekonstruisane, jedan deo pruga u Vojvodini, jedan u istočnoj Srbiji, na jugu Srbije i centralnoj Srbiji. Te pruge imaju mali saobraćaj i smanjuju znatno brzine.
Inače, pruge na koridorima imaju brzine koje su sasvim pristojne za ovaj deo, pruge na koridoru 10, pruga Beograd – Bar, sasvim pristojan saobraćaj. Mi činimo napore da popravimo. Do Užica je pruga rekonstruisana, to su izuzetno velika sredstva. Ponavljam, kompletna rekonstrukcija pruge je negde 80% od cene izgradnje nove pruge. Moramo da rekonstruišemo i sve tunele u Srbiji. Tunele na koridoru 10 jednim delom smo rekonstruisali, ostalo je na pruzi Beograd - Bar.
Prema tome, za sve ovo potrebna su izuzetno velika sredstva. Srbija nema ta sredstva. Videli ste, u NIP-u nijedan dinar nije odvojen za železnicu. Zašto? Rečeno je da ćemo železnice raditi, jer na tome EU insistira, kreditnim linijama. Zato i idemo na ove kreditne linije, da to stanje popravimo.
Nema smisla sada pričati ovde priče. Tema je vrlo interesantna. U sistemu železnica radi 150.000 ljudi. Ceo metalski kompleks je vezan za sistem železnica. Prema tome, izgradnja 1000 vagona mnogo znači za Srbiju. Zaposliće mnoge firme koje se time bave.
Želeo bih da odgovorim jednom od poslanika koji je rekao da godinu dana nije urađeno, da se čeka itd. Nažalost, mi nismo imali zasedanje parlamenta preko pola godine i nije moglo da dođe na dnevni red. Da je Skupština radila uredno, do ovih kreditnih linija došlo bi znatno ranije i mi bismo već bili u fazi rekonstrukcije i izgradnje. Prema tome, tema je vrlo interesantna i tu može da se priča štošta.
Gospodine Batiću, kada ste vi bili ministar u Vladi Republike Srbije železnica nije uopšte radila. Ovo je izuzetno veliki pomak. Svakog meseca bili su štrajkovi od 15 do 20 dana u proseku. Prema tome, pustite da se ovaj posao odradi i on će se odraditi onako kako treba. Znaju građani Srbije da je železnica problem, ali železnice Srbije će stati na noge, i već staju. Molim vas lepo, nije taj pomak veliki, jer za velike pomake potrebne su velike pare.
Tačno je da treba još da se završe neke pruge, kao što je Loznica - Valjevo, ali za to treba 200 miliona evra.
Pitanje je kako i na koji način obezbediti tolika sredstva. Vi znate koliko košta jedna lokomotiva. Kada smo mi došli, ova prethodna vlada i ova sad, Srbiji je trebalo 2,5 hiljade vagona odjednom, Srbiji je trebalo 50 lokomotiva odjednom. To su izuzetno velika sredstva.
Za ove kreditne linije smo se borili, pravili studije, imali više razgovora, sastanaka, ubedili banke, vodili na lokalitete da to pogledaju i pregledaju i, evo, to se dovelo do kraja. Ponavljam, bilo je pre toga kreditnih linija; oko 200 miliona evra je utrošeno na rekonstrukciju koridora 10, znači Beograd - Užice i koridor 10 Niš - Dimitrovgrad i ovaj deo prema Nišu. Rekonstrukcije teku po programu koji rade Železnice, ali program mora da se poštuje da bi se saobraćaj prebacivao na druge pravce, onda se mora ulaziti u fazu da se radi deo po deo. To je program koji sprovodi Vlada Republike Srbije.

Gospodine predsedniče, hteo sam samo da opomenem poslanike da nauče kako se vode javna preduzeća i kako se rukovodi javnim preduzećima, da ne pominju ovde neke ljude i da ih napadaju neargumentovano, da pričaju o nekim tajnim snimcima, o nečemu. Nema tajnih snimaka. Ko ima, to je završeno, gospodine Jovanoviću, vi i Beba ste sve snimali, ja to dobro znam, ali propala stvar. Neki dan je supruga čuvenog Zemunca, tvog druga Spasojevića, tražila sastanak kod mene da mi sve ispriča, gospodine Jovanoviću, šta si radio.
Gospodine Jovanoviću, u Staroj Pazovi, kod onog monstruma si bio letos na godišnjem odmoru. Novine pišu, nisi demantovao. Gospodine Jovanoviću, javnim preduzećima... Molim vas, ja sam vas slušao, ali moram da vam održim lekciju kako se vlada javnim preduzećem. Javnim preduzećem upravlja upravni odbor. Direktor javnog preduzeća predstavlja i sprovodi odluke upravnog odbora.
Gospodo narodni poslanici, sve nabavke koje su bile i sve odluke koje su donete na upravnom odboru su sprovedene. Upravni odbor JP "Železnice Srbije" doneo je odluke, nijednu odluku nije doneo direktor javnog preduzeća, niti direktor "Puteva". Vi to dobro znate.
Tačno je da sam rekao da je u telekomunikacijama, ne u Telekomu, pomešali ste, javašluk. Znate da su tamo neka preduzeća prodata i privatizovana, 1,5 milijardi evra je dobijeno, i da je neko, gospodine Jovanoviću, za vreme vašeg potpredsedničkog mandata dozvolio Sorošu da uđe u kanalizaciju Telekoma, tu je ministarka, i da uvede optičke kablove u svaki stan, u svaku kuću besplatno i da opljačka Srbiju za nekoliko milijardi evra. Vi to dobro znate, ko, šta i kako ste tu imali udela i vi u tom vašem evropejskom poslu.
Gospođo Pešić, meni je drago da ste vi danas ovde. Mi smo bili poslanici od 1992. godine, u istom ovom parlamentu. Ja vas se sećam odlično, kada ste trčkarali, kada ste drhtali, kada smo vas držali ovde kada su bile razne blokade, barikade itd.
Vaš posao se, kada se došlo na vlast, video: otišli ste u Meksiko, napravili svadbu, našli Meksikanca i vratili se nazad. To je vaš rezultat rada, gospođo Pešić.
Prema tome, nemojte vi više da pričate o politici, nemate pravo, vaše vreme je prošlo, gospođo Pešić, i te vaše opcije su prošle, svi vaši kadrovi su propali. Imamo dva ... ili nekog gospodina dole, kako se zove ovaj što sve zna, mladi gospodin, i nemojte više da gubimo vreme.
Ovo je jedan ozbiljan posao. Nemojte vi da pričate o privredi, o javnim preduzećima, vi to ne znate. Poslaćemo vas sada u neku zemlju, zamoliću Vuka Jeremića da nađe neku interesantnu, da napravite još koju svadbu, da nam se vratite posle toga i da bude sve u najboljem redu.
Izvinjavam se, ali ovo moram da vam kažem. Gospođo Pešić, gledam vas u mnogim emisijama kako napadate i kritikujete ljude koji su vas izneli, stvarali i nosili kroz Srbiju, hranili, pojili, davali gorivo, mazivo i stvorili, gospođo Pešić. Sećate se kada vas je Vuk Drašković izbacio iz kola?
Je l' se sećate toga? Ne sećate se? E pa, ja ću da vas podsetim. Imali ste tada neki drugi problem. Sećate se kada sam vas odbranio u Vršcu od Vuka Obradovića, kada vam je rekao - gledajte u oči generala. Sećate se toga? Naravno da se sećate.
Ja se svega dobro sećam, gospođo Pešić. Cenio sam vas i poštovao kao saborca za promene i demokratizaciju Srbije. Ali, ovaj vaš način i obraćanje nije borba za demokratiju. To je borba za anarhiju i rasturanje Srbije, gospođo Pešić. Zato vas opominjem, nemojte više to raditi, vi, Sonja Liht, Kandićka, Biserko i to društvo, evo, i gospođa Mićić je sa vama.
Tata gospođe Mićić je kod mene plakao i molio da je podržim za predsednika Skupštine, jer je tvoj tata, gospođo Mićić, bio predsednik Odbora Nove Srbije u Užicu. Došli ste da me molite da ga izbrišem iz evidencije, jer nema smisla, ćerka postala predsednik parlamenta, a on u nekoj drugoj političkoj opciji. Pozdravite tatu, dobar je to pravnik, dobar direktor štamparije u Užicu. Pozdravite ga. Ja sam zbog njega, i kad me je Đinđić poslao u Morović, glasao. Vi to dobro znate. Sećate li se one pijanke u Moroviću, kada ste org... Sećate se? Super. Prema tome, svega se sećam, gospođo Vesna, gospođe moje drage. Svega se ja sećam.
(Predsedavajući: Gospodine ministre, molim vas.)
Sećaš se, Čedo, kada si DOS vodio na ručak, prva kuća, gde ima bazen u dnevnoj sobi, do ovog monstruma iz Stare Pazove. Mislim da je Vlada bio, ali nije bio poneo kupaće gaće da se kupamo. Da li je bilo tako? (Žagor i smeh u sali.) Išli smo, a nismo znali gde idemo, jer si nas ti vodio, kao veliki lider DOS-a.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, znate da smo nedavno usvajali Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. Sada se predlaže jedna izmena, jer imamo problem sa pravosudnim organima kada dolazi do prekršaja pojedinih učesnika u drumskom saobraćaju, posebno u javnom prevozu, da oni ne daju svoje lične adrese, i za preko 400 raznoraznih prekršilaca ne mogu da jednostavno sve reše pravno i da se ovi sporovi okončaju.
Zato je data jedna izmena i dopuna – kada se napravi prekršaj, uzima se vozilo, koje će biti garant da će se prekršilac javiti dok se sve ovo ne bude regulisalo i dovelo u red, zatim će mu se u postupku vratiti vozilo, zavisi od prekršaja koji se bude napravio.
Ponavljam, imamo haos, izlazak vozila, ta vozila nemaju garancije i svi kojima su date te prijave, mislim na prekršajne ili krivične, uvek su na nekim drugim adresama, svi pozivi se vraćaju kao nepoznati počinioci, i onda to moramo regulisati da bi sve funkcionisalo. To stvara mnogo problema i pravi haos po pojedinim gradovima.
Zato bih vas zamolio da ovu dopunu prihvatimo i da jednostavno sve pravno osiguramo i obezbedimo da bismo povećali sigurnost i bezbednost u saobraćaju.

Poštovani narodni poslanici, meni je jako ružno kada neko izađe i počne da priče neistine, i svi su lopovi, svi su prevaranti, svi rade nezakonito, samo postoji jedna grupacija poštena, koja radi najpoštenije itd. Ne bih ja to rekao. Protiv tih poštenjačina nekada diže se kuka i motika, uzeše šta je ko dohvatio i oteraše ih sa vlasti.
Ne znam, negde se to dogodilo u jednom gradu u jugoistočnoj Srbiji itd. Od poštenja narod je izludeo. Vidite, u ovo zadnje vreme ja ne vidim nikakve demonstracije, proteste, samo jedna grupa protestuje; oni sve znaju, pravi se most, a nema reke ispod.
Vi mislite da smo mi mala deca, da je ova Srbija toliko naivna, pričate o nekim gradovima. Gospodine, u Boru se radi, u Zlotu, u selima, 130 miliona investicija u opštini Bor na putevima. Počeo sam radove pre izbora i biće završeni, radovi su u toku.
Sada, na Svetu Trojicu, jedan put je završen. U Kraljevu, gospodo, to vi možete da pričate šta god hoćete, obećanja su da se u mandatu urade određeni poslovi. Poslovi su krenuli, neću da vam nabrajam šta se radi, ali ovih dana će krenuti i Rudno, Tolišnica, Gokčanica, i Kovači su završeni i niz drugih poslova, Adrani kompletno se privode kraju itd.
Nemojte mnogo da se brinete, da se sekirate, radite svoj posao i nemojte ovu govornicu zloupotrebljavati, šta narod priča. Narod će reći svoje na izborima. Nemojte mnogo da se brinete i ove vaše ankete da vas uljuškaju. Tako ste vi pričali na mnogim mestima, pa ste završili kako ste završili.
Izbori će doći i to je neminovno. Iduće godine redovna izborna godina, što se nervirate. Imaćete priliku sada u Užicu da se pokažete. Videćemo vas. U Boru ste obećali puno, videćemo šta ćete da uradite. Čestitam vam na pobedi, nemam nikakvih problema, moj kandidat nije ni bio u Boru, podržali smo kandidata druge opcije, ali nema veze.
Prema tome, molim vas, nemojte zloupotrebljavati ovu govornicu, pričati gluposti raznorazne, bez dokaza neke priče o krađama, o proneverama, radi se na pola... Ja bih vas zamolio, dovedite jednog koji je ministru Iliću dao sto dinara. Dobro, gospodo, ja nisam kao ministar napravio transportno preduzeće, nisam nabavio kamione, nemam nijedan kamion. A vi kada ste bili ministri, sav transport ste vršili preko vaših firmi.
Što se tiče putarine, pogledajte čiji su članovi, nijedan nije iz Nove Srbije.
(Momir Marković, sa mesta: Nijedan nije radikal.)
Bogami, pogledajte malo. Pogledajte listu i vidite kada su primljeni na posao, imate svaki uhapšeni, mesto, kad je zaposlen i ko ga je zaposlio. Pogledajte malo o tome, ja sam vašeg šefa pozvao na TV da malo pričamo o tome i hteo sam da mu donesem papire, a on nije došao. Ja vas pozdravljam, želim vam uspešan dan, a vi ovo možete da prihvatite, ne morate, ali to o lopovlucima nemojte vi da nam pričate.
Znate zašto? Nekako, znate šta su lopovi uvek radili? Kada se stvori neka uka, buka, oni viču "držite lopova", da bi pobegli.