Dame i gospodo narodni poslanici, meni je zadovoljstvo da mogu danas da govorim o ovom velikom problemu o kome raspravljamo, ali žao mi je što gospodin Đelić nije tu, koji je bio potpredsednik Vlade kada se sve ovo sklapalo, dogovaralo, potpisivalo, i što nema nikoga iz Vlade.
Kada pogledamo Sporazum, o kome se toliko danas govori, bilo je reči o blagostanju, samo da potpišemo, odnosno ratifikujemo, a evo, sada, opet se govori posle ratifikacije Sporazuma u Parlamentu, da će u Srbiji sve biti med i mleko, da će biti Srbija bez problema, da će stizati investicije, da će dve milijarde evra godišnje dolaziti u Srbiju. U to čisto sumnjam.
Znate dobro, svi bismo se mi radovali tome, i pozicija i opozicija. Obećanja su data velika. Slabo se ispunjavaju, vreme prolazi. Mi smo puno podeljeni.
Neko nas je podelio, a to određeni mediji forsiraju, na evropske i antievropske snage, na jednu naprednu evropsku grupaciju i jednu izuzetno nazadnu, koja tobože nije za Evropsku uniju. Svi smo mi za Evropsku uniju i tu nema dileme. Mi smo sastavni deo Evrope. Svakog građanina Srbije duša zaboli kada pogleda one bilborde koje smo gledali – ''Osvojimo Evropu zajedno''.
Danas kada sam slušao gospodina Đelića, osećao sam se za trenutak kao da sam na nekoj utakmici, pa kažemo – bravo, idemo, sad ćemo da ih pobedimo, glasajmo, juriš! Nije to to. Jako mi je teško što moram da kažem, jedna neozbiljna grupacija, samim tim potpredsednik Vlade, izuzetno neozbiljan, euforičan ekspoze, navijački, pun nekih strasti, a tema je izuzetno ozbiljna.
Ratifikovati nešto u Parlamentu, da stanemo iza toga, a ne znamo ni gde smo, ni šta smo, ni kuda nas vode, ne znamo gde su nam granice i dokle nam je država, evo, danas su u Briselu i naš predsednik Vlade i predsednik države, gde je granica Srbije? Potpisujemo Sporazum, a ne znamo gde smo, šta smo i ko smo.
Da li je Kosovo unutar? Kažu da jeste, to i naš Ustav tvrdi, ali u Sporazumu to ne piše. U Sporazumu kažu da moramo da napravimo dobru saradnju sa zemljama u okruženju, a oni su priznali Kosovo. Da li to znači indirektno da ćemo i mi priznati kasnije i Kosovo?
Saradnja sa Hagom stoji, ali da li je to evropsko pravosuđe koje nas očekuje, da se i ovde kod nas zasnuje na tim osnovama kao što je Haški tribunal, koji tako surovo kažnjava jedan narod, kažnjava ljude koji su obavljali neke dužnosti, zarađivali hleb za sebe i svoje porodice, a pušta teroriste na slobodu. Da li je to neki novi oblik organizovanog pravosuđa? Da li će ta infekcija kod nas isto da zavlada, pa ćemo imati i mafiju na slobodi koja će odlučivati o svemu, a sudiće se nekim nesrećnicima koje tamo nagazimo za neke sitnice.
Srbiju bih u ovom momentu, a i same poslanike, podelio u dva dela: jedne, neodgovorne, euforične, napaljene, Evropa i sve je rešeno; i druge, izuzetno ozbiljne ljude, studiozne, koji postavljaju neka pitanja, a mi tražimo odgovore na ta pitanja. Da li je Kosovo sastavni deo Srbije, to Evropska unija mora da kaže. To smo Koštunica i ja u onoj Vladi tražili da definišemo gde se nalazimo – da li je Kosovo naš sastavni deo, da li idemo u Evropsku uniju sa Kosovom ili bez Kosova, ili idemo u Evropsku uniju a posle ćemo morati da priznamo Kosovo, što se uostalom i nagoveštava ovde.
Prema tome, bajke o Evropi prezentirane na ovaj način kao što je gospodin Đelić stvarno su bajke, a ni deca iz osnovne škole, onako euforično, u jednom ozbiljnom Parlamentu, gde se rešava sudbina jedne države, gde se trasira put za narednih 50-100 godina Srbije, ne bi se tako ponašala.
Očekivao sam samo ono skandiranje – idemo, idemo dalje sa sednicom, idemo da slavimo, ratifikujmo to i gotovo, nema potrebe dalje, sve muke smo rešili!
Izaći ćemo tobože u Evropu, dobiti kredite, raditi, poljoprivreda je glavna. Znam da će Evropska unija nama dati poljoprivredu – da beremo maline, kupine, koje su devet dinara, braćo moja. Seljak koji bere, koji seje kupinu propao je – proizvoditi mleko za 22 dinara, voziti traktore, orati i kopati i tako dalje.
A njima smo dali i prepustili finansijsko tržište, sve ono što je profitabilno. Traže naravno i farmaceutsku industriju, i elektroniku, i telekomunikacije, i sve ode u Evropsku uniju. Da li je budućnost naše dece da budu vozači traktora, berači pečurki, malina i kupina? Da li nas tu vodite, gospodo, da budemo za potkusur Evropskoj uniji?
Pričamo o blagostanju u Bugarskoj i Rumuniji. Bio sam tamo neki dan, nikad gore nije bilo. To možete videti i uveriti se kada odete, putevi, infrastruktura su očajni. Bugari beru kod nas po Srbiji paprike, kupe šljive. Dosta im je Evropske unije i došli kod nas, koji nismo članovi, da malo zarade ovde neki dinar, da prežive.
Da li je to naša sudbina? Zato smo kao ozbiljni i odgovorni ljudi, narodni poslanici, tražili da se sve ovo definiše, da se ubaci u Sporazum i da onda uspravno ulazimo u Evropsku uniju, ali kao partneri, kao jedna suverena država, ozbiljna država koja će doći tamo, koju će oni ceniti i poštovati.
Ako svaka šuša u Evropskoj uniji može da uzme deo teritorije, da radi šta hoće, nije nam tamo mesto. To moramo definisati jer mi donosimo odluku za generacije koje dolaze. Nama su naši dedovi i pradedovi ostavili ovu predivnu Srbiju, a kuda ćemo mi sa njom, kako i na koji način?
Lepa je priča o NATO-u, ali taj NATO je došao u Srbiju bez ikakve saglasnosti, odobrenja, dozvola, napravio NATO bazu. Nisu nas pitali, tada je Srbija bila suverena država, nije bilo govora o jednostranom priznavanju itd. Nisu nas konstatovali, ušli ljudi, napravili bazu u jednoj suverenoj državi, završili posao, postavili straže i otišli. Da li je to naša sudbina, da ovde može da radi ko šta hoće? Doneli su odluku, a to je, nažalost, bilo prihvaćeno u saveznom parlamentu, da mogu da koriste našu infrastrukturu kad god hoće i koliko god hoće, koliko im god treba – žele puteve, aerodrome i sve, ako je potreba NATO-a.
Znači, mi kao odgovorni ljudi, koji misle o ovoj državi Srbiji, tražimo da se ovo definiše i da onda budemo svi za Evropu, i čitava Srbija će biti za Evropu ako definišemo ove stvari koje su sporne.
Ovako ne znamo kuda su nas poveli, ne znamo šta ćemo doživeti na tom našem putu, da li ćemo se izgubiti u nekom bespuću i jednostavno naša sudbina je izuzetno ugrožena.
Prema tome, danas sam ovde slušao priče i drago mi je da nacionalne manjine govore izuzetno dobro i pohvalno šta će se u Srbiji dogoditi. Dobro je da smo takva država, a da bismo išli na evropski put moramo biti demokratska država, ne mogu se zabraniti demonstracije, pucati, ubijati, moramo poštovati jedni druge i to je osnova. Znači, osnova svega je demokratska Srbija.
Mi koji sedimo i sa ove opozicione strane bili smo borci za demokratiju ceo život, borićemo se i dalje za pravu demokratsku državu Srbiju kao osnovu i poštovati nacionalne manjine i poštovati sve ono što su evropski kriterijumi.
Da li znamo da Srbi na Kosovu nemaju osnovni kriterijum demokratije, slobodu kretanja. Ljudi ne smeju da odu na njivu, da decu pošalju u školu. Da li je to omogućila ta demokratska Evropa?
Tražimo zaštitu naših građana bez obzira gde se nalaze i to Evropa mora da shvati i da zna, a ne da se ovako ponašamo dosta neodgovorno, jer od početka je počelo vrlo neodgovorno i neozbiljno, to gospodin Đelić dobro zna.
Bilo je ružno kada se o jednom ovakvom sporazumu glasalo na Vladi Srbije, drsko, brutalno, siledžijski od jedne male, tanke većine, i ne bih želeo da tako bude u Parlamentu, kada je tada aktuelni premijer Srbije napustio, izašao na hodnik, napustio sednicu, i deo ministara.
Da li je to put Srbije koji se trasira za naredni period, kada deo Vlade napusti sednicu, izađe na hodnik dok ta tačka ne prođe?
Moramo se usaglasiti, dogovoriti i ovde i tamo. Ima ovde jedan minimum, jedan amandman koji su podneli radikali, bez obzira ko ga je dao, da se definiše status Kosova u Srbiji. Zašto to ne podržimo? Šta je falilo Evropskoj uniji da kaže – poštujemo vaš Ustav kao suverenu državu, poštujemo vaš narod.
Molim vas, Srbija sa Kosovom u Evropskoj uniji. To je bio minimum našeg uslova, tu smo se razilazili i to je bio kamen spoticanja.
Što se tiče ekonomije, ne treba pričati odmah o blagostanju. Kakvi su ti fondovi? Tačno je da daju kredit od 150 miliona. Da je Dinkić hteo da garanciju da i ja sam mogao da uzmem taj kredit, i meni su davali kada sam bio ministar. Znači, kredit banke imaju – dajte garanciju Vlade, garantujte budžetom da ćete vratiti, nema nikakvih problema, možete da uzmete kredit koliko je kreditno sposobna Srbija. Ali, ti fondovi za evropske koridore, to je druga stvar.
Kako dobiti novac iz fondova, a ne prosek komercijalne kreditne linije. To je najjednostavnije, to može svako da dobije.
To možete od svih banaka da dobijete, iste uslove daje i Svetska banka, i EBRD, Evropska investiciona banka, kao i mnoge komercijalne banke za velike projekte kao što su autoputevi itd. Znači, tu nema ništa sporno.
Ulaganje u poljoprivredu, jesam za evropske kredite, ali njihovi krediti su beskamatni, i veliki deo nepovratnih sredstava za poljoprivredu. Da li mi dobijamo te kredite da naš seljak uradi nešto, živne, pokrene se ili komercijalne kredite gde će on sam propasti? Prema tome, ovde bi mnoge stvari trebalo da se definišu.
Da li mi ratifikacijom ovog sporazuma oslobađamo odgovornosti Evropsku uniju, što je vrlo važno? Ako je oslobađamo odgovornosti i ako prelazimo mirno preko toga, oni su zadovoljni, mi smo legalizovali bombardovanje, njihovu odgovornost i sve ono što se događalo. Takođe, i položaj srpske manjine na Kosovu, u našoj južnoj pokrajini, sve smo to legalizovali, uveli u red i završili za njih veliki deo posla.
Prema tome, mi nismo neodgovorni ljudi i nemojte više da nam pominjete da smo antievropski orijentisani. Mi smo evropski orijentisani, mi smo za demokratiju u Srbiji, mi smo za ekonomski jaku Srbiju, demokratsku, evropsku, ali strogo definisanu. Ovo je naša jedina otadžbina, mi rezervnu nemamo. Svaka stavka ima da se analizira sto puta i kada se definiše onda da se potpiše i ugovor ratifikuje. Ne igrajmo se državom na ovakav način, ne dajmo, bez obzira ko je to, argumente, ne dajmo nedorečene ugovore, jer ćemo sutra imati velike probleme, i naša deca, naši unuci proklinjaće nas zbog odluka koje ćemo donositi.
Država Srbija mora sa svojim poslanicima svaku stavku da definiše. Imali ste slučajeve da Evropska unija kada potpiše bilo koji ugovor, ili bilo kakvo njihovo telo, organ, svaka sitnica se strogo definiše, analizira, bezbroj puta parafiraju, odobravaju i onda potpisuju. Mi olako – juriš, idemo, ura, ono Đelićevo, ratifikujmo, sve će doći sutra!
E, moj Đeliću, ti ćeš otići odavde, a mi ćemo ovde ostati. Ti si ovde u prolazu, možeš da kažeš šta god hoćeš. Mnogi su ovde u prolazu, Srbija im je neka prolazna stanica da nešto odrade, a mi kada ostanemo ovde pitaćemo se za neku godinu kuda ćemo i šta ćemo.
Prema tome, molim vas da o ovome dobro razmislite i da nas više ne vređa jedna grupa, da kaže – oni su antievropski, ko glasa protiv Sporazuma. Neozbiljni ljudi će glasati nešto što nije definisano, neozbiljni i neodgovorni ljudi će se poigrati ovom državom i pokazati koliko im ona znači. Ozbiljni ljudi, a posebno naše rukovodstvo koje je danas u Briselu, mora da shvate da su državnici, da predstavljaju sve nas i ovaj narod, a ne tamo kada ih potapše Solana po ramenu, oni srećni, daćemo vam podršku, a vi gurajte to.
I ne dvostruka priča. Ova priča danas mora uvek da bude ista, a ne da bude jedna priča u Briselu. Kao ministar prisustvovao sam mnogim tim sastancima, gde se govorilo – pritisnite vi nas malo, nema problema, mi ćemo se malo buniti, ali biće to na kraju kako vi kažete. Mi moramo malo da se bunimo, tamo je neki narod koji glasa na izborima, pa ćemo im pričati neku priču.
Ne, jedna priča, priča iz Parlamenta je osnovna priča za sve. Molim vas, razmislite dobro o ovome, razmislite o nekim amandmanima koji su dati, ne igrajmo se državom, nemoj da nas uhvati euforija, nego budimo ozbiljni, jer ovo pitanje je izuzetno ozbiljno za državu Srbiju.
Ne pričajmo seljacima bajke – sutra ćete dobiti ovo, sve će vam biti lako. Neće biti lako! Dobićemo kredite koje mora da vraćamo. Sve što napravimo kreditnim linijama, mi ili naši potomci će vratiti nazad.
Prema tome, Evropa ne daje nikom ništa džabe. Nisam čuo, sem kada se dogode neke elementarne nepogode, da Nemac nekom da nešto džaba, Francuz, Englez pogotovo itd. Nemojmo da smo deca, da mislimo da će se njihov privatni kapital tako olako preliti.
Njih naš sporazum ne interesuje. To je nešto što treba njihovim političarima koji su sve ovo zgužvali, uradili, da se operu i oni kod svog naroda i da ostanu čisti, jer mnogi sada odlaze sa tih funkcija. Ali, nama će ostati fleka, mrlja, i ostaće zabeleženo koji su to poslanici, koja je to Vlada uradila, kako i na koji način.
Zato vas molim, gospodo iz Vlade, ako ste proevropski, što odbaciste koncesiju? Nisam čuo da se gradi sopstvenim sredstvima iz budžeta. Evropa to ne radi godinama. Što odbaciste gasni sporazum? Nemci bi ne znam šta dobili da dobiju ovakve povoljnosti i takvu povoljnost u snabdevanju gasa i nafte. Zašto to odbacujete, vagate to toliko puno? E, moj Dinkiću, da si ovoliko vagao ovaj sporazum o ulasku u EU, gde bi nam bio kraj, kolko vagaš taj nesrećni gasni sporazum, koliko se tu konsultuje, traži i proverava.
Prema tome, budimo ozbiljni i biće nam svima mnogo bolje. Nemojte da nam pričaju bajke. Bajke su odavno ispričane. Ovde ima poslanika sa dugim iskustvom, ima političara u Srbiji koji znaju nešto i molim vas, razmislite dobro, ovo je ozbiljno pitanje i zato bih zamolio da ubuduće diskusije budu veoma ozbiljne. Ovo je ozbiljna tema, da se ne šegačimo, da jedni druge ne pljujemo, da ne pričamo ove priče.
Ovde je nastupilo i neko razumevanje. Mi smo danas iz opozicije shvatili da su ove teme interesantne i prihvatili, i pored izveštaja koji nije došao, što su radikali tražili, dali rok da se to završi do kraja nedelje, da ispoštujemo i ministra koji je dao obećanje, ali da zapamtite – sva obećanja koja date moraćete da ispunite. Hvala puno.