Prema tome, povredili ste Poslovnik. Tačno je da stranci plaćaju zarade, ali su male, 15 hiljada dinara …

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako žao što se ova rasprava danas pretvorila u kritiku opozicije, a jednu veliku hvalu pozicije koja toliko veliča ove promene poslovnika da je prosto čoveku muka.
Nisam razmišljao da se javim za reč, ali to me toliko iritiralo kad sam slušao diskusije vladajuće koalicije, koja je toliko iznela hvale na poslovnik, da ovo sve vodi ka demokratiji, da ovo vodi Srbiju u neki bolji život, da će ovo da vrati dostojanstvo parlamenta, da će ovo da napravi čudo u Srbiji, da je 400 zakona prošle godine doneseno u parlamentu. Rečeno je da se ove godine očekuje ta i ta brojka itd.
` Hteo sam da skrenem pažnju da je ovaj poslovnik izglasan onako siledžijski. Ovaj poslovnik je izglasala vladajuća većina koja uopšte nije pozvala niti upristojila opoziciju da prisustvuje izradi poslovnika, jer poslovnik mora da bude zajednički za poziciju i opoziciju. Ovaj poslovnik mora da doprinese demokratizaciji Srbije, da se mnogo bolje posle njegovog usvajanja oseća i uvaženije i pozicija i opozicija.
Ovaj poslovnik treba da učini puno štošta u Srbiji, da napravi jedan pomak, da vrati dostojanstvo ovom parlamentu koji je srozan do kraja, a srozali ste ga vi iz vladajuće koalicije, kojima samo služi ovaj parlament da uđete kao danas da napravite kvorum da sednica počne, da dođete i da glasate kad je dan za glasanje. Vas više dalje ne interesuje.
Naravno, vi se javite da malo hvalite itd., ali svi vide da je to besmisleno. Mi smo svaki dan dalje od demokratije. Mi svaki dan sve više urušavamo naše institucije. Institucija koju najviše urušavamo je parlament. Vi gospodo iz vladajuće koalicije činite izuzetan napor to da uradite.
Da li je moguće u nekoj normalnoj državi, a nabrijte mi jednu državu u svetu da ima 34 ministarstva, a vi hoćete sad da smanjite broj radnih tela parlamenta, odnosno odbora na pola. Šta to znači? Da će pola ministarstava biti bez ikakve kontrole. I sad njih niko ne kontroliše. I sad odbori izgledaju smešni.
Napravi se neka većina, to se reši za pet minuta, odbori obično zasedaju u nekoj pauzici ili se istrči na brzaka, ajde da glasamo, digne se ruka, izađe i priča se završi. Vi stotine zakona vrtite iz dana u dan, iz godine u godinu.
Sad vam postavljam jedno veoma ozbiljno pitanje, gospodo iz vladajuće koalicije, ko će da investira u državu koja godišnje promeni 400 zakona. Koja će to investiciona grupa doći u Srbiju i uložiti svoja sredstva, kad ni mi sami ne znamo koliko će koji zakon da traje.
Evo, neki dan smo usvojili Zakon o bezbednosti u saobraćaju. Danas imamo novi zakon, a danas nam rekoše iz vladajuće koalicije da će za par meseci biti još jedan novi zakon, da se sprema još jedan novi zakon. Da li to ima igde? Da li postoji država u koju će neko da dođe i uloži svoj kapital? Da li ima država da će neko da oseti u njoj sigurnost, ako za pre podne gospodo usvoji se 15 zakona u načelu iz poljoprivrede?
Ako u jednom danu usvojite 45 zakona, ako sad nemate raspravu normalnu o zaduženjima ove države, za šta se zadužuje, gde se troše sredstva, kako i na koji način. Da li vi razmišljate koliko ste vi srozali demokratiju poslednjih godina?
Jako mi je žao što sam čitav život borio se za demokratiju i demokratske promene u Srbiji. Tamo gde vi sad odlazite i neko vam daje instrukcije, bio sam pre 17, 18, 20 godina kad se razgovaralo šta se u Srbiji hoće. Gde ste nas vi danas doveli?
Doveli ste nas, gospodo, od Zakona o javnim nabavkama, za koji ste rekli svojevremeno da je najsavremeniji u Evropi i da je u skladu sa principima EU, danas ste nas doveli na slobodnu pogodbu. Znate kad je to bilo? U srednjem veku. Sad imamo slobodnu pogodbu.
Vi juče potpisujete sporazume slobodnom pogodbom, da li to vraćate neke zakone iz Otomanskog carstva, ne znam. Gde se to vraćate i šta radite. Potpisujete zakone za nešto za šta kažete da još nemate projekte. Potpisujete sporazume slobodnom pogodbom, kako vam neko bude naložio i dokle vam bude naložio, i šta vam bude rekao.
Vi ste ovde u ovom parlamentu takve doneli sad poslovnike, računajući ova dva, da nikom ništa ne odgovarate. Poslanik sam koji je postavio Vladi možda najviše pitanja, bar tako sam nedavno čitao u medijima. Ni na jedno nisam dobio odgovor, ni od jednog ministra, još uvek.
Kaže, škakljiva pitanja. Ministri ne odgovaraju. Baš ih briga da odgovore šta pita neki poslanik u parlamentu. Za njih je parlament nešto kad će nekad doći malo ovde i šikanirati poslanike, a vi ćete te, devalvirajući poslanike i naš ugled, dati njima da govore satima. Mi govorimo dva minuta, a oni dva sata.
Naravno, to ne liči ni na šta. Sećam se ministra Šutanovca, koji je govorio ovde satima, više je govorio nego svi poslanici zajedno. Čovek je govorio, govorio, na kraju smo svi izašli i otišli kući presrećni da se odmorimo od ministra koji je bio nadahnut da nam sve objasni.
Sad imate i predsedavajuće koji isto govore više nego poslanici. Nemate Poslovnik da zaštiti poslanika, da zaštiti opoziciju. Ovaj poslovnik je potpuno uništio srpsku opoziciju. Vi mislite da opozicija ne postoji zato što kroz Poslovnik ne može da se iskaže i dokaže, i pokaže, i ne može da kaže ono što je važno za Srbiju.
Prema tome, bio sam u Vladi, tada je bila vlast druge partije koja je bila u opoziciji u Beogradu, u Vojvodini. Mi smo ih poštovali, cenili, štitili, branili poslovnikom ovde u parlamentu i pustili ih da rade svoje, a vi hoćete sve. Vi hoćete i grad, i Pokrajinu, i Republiku i gradove.
Ovo sada što ste oteli u Kraljevu, ovo je sramno. Ministar kaže ko je gradonačelnik, a narod je rekao ko je gradonačelnik, pa ste ga ubili i čovek je umro kada je pošao kući sa sastanka iz opštine jer nije mogao da izdrži torturu koju je imao.
I ove sada razbijate i jurite. Vaš sud upravni Republike Srbije je presudio, izgubili su spor i rešio je pitanje, vaš sud, ako ga nešto poštujete, ako vam nešto znači. Vlada je donela zaključak ko je poslanik. Tu vi radite na lokalu šta god hoćete. Mi kada bi radili ovde deseti deo, to bi bilo čudo.
Tamo se izlazi za govornicu, peva se. Vi nama ne date da priđemo govornici. Jeste li gledali snimke šta rade vaše kolege iz vladajuće koalicije u mnogim gradovima gde su opozicija? Oni izađu, pevaju, igraju, ne daju sednice da se održavaju, ne daju nikome reč, odšrafe mikrofone, gađaju kolege koje su izabrane legitimnom voljom građana, rade šta hoće.
Vi sve to branite. Vi to sve štitite i kod vas sve može. Zato Srbija propada. Mi smo svakim danom dalje od EU. Sve smo bliže zakonima Otomanskog carstva, što se i pokazalo sada u Novom Pazaru.
Zar predsednik tog dana nije mogao da bude u Bratuncu? Zašto je ponizio Srbiju i srpske žrtve? Kako je mogao da bude u Srebrenici, a da ne bude u Bratuncu? To je bruka i za parlament, i za sve nas i za Srbiju. To je bruka.
Onolika pljuvanja u Srebrenici na račun srpskog naroda i na račun Srbije. On je sve oćutao, smeškao se i samo se ljubakao sa njima. Naravno, u Bratunac nije smeo da ode, već je otišao da šenluči u Novom Pazaru, da priča o nekim putevima, o nekim slobodnim pogodbama, o nekom radu itd.

Uvređen sam kao čovek.

I nas su građani birali. I mi smo neki kontrolor te vlasti. E sad vi nećete da kažete jednu pravu istinu. Šta je ova mala neka kozmetika u poslovniku? Vi hoćete da stvorite uslove da promenite Ustav dvotrećinskom većinom, da dilovima, pogodbama dođete do promene Ustava, što vas žulja.
Vi hoćete da svedete poslanike na jedno ovde ćošence, da budu za seme. Eto, imamo i mi poslanike. Malo da, eto, budu radi nekog štosa, znate. To vama treba. Vi imate više ministara, još malo državnih sekretara i pomoćnika dva puta nego poslanika, i savetnika. To nijedna država sveta nema, samo imate vi. Vi toliko imate
Pazite, pre neki dan sam u jednom malom mestu Kosjerić bio slučajno i tamo je opšta uzbuna. Dolazi Dinkić da otvori fabriku rakije i doveo kuvare, doveo pun autobus, doveo konobare, doveo neke… kako se zovu ovi što probaju klopu, što je Tito imao - degustatori, tako je.
(Predsednik: Gospodine Iliću, vi ste već o tom događaju u Skupštini govorili.)
Jeste, ali moram da ponovim, jer to se ponavlja svaki dan.
(Predsednik: Na dnevnom redu je Poslovnik. Mi govorimo o Poslovniku, rasprava u načelu.)
Gde piše da možete da imate degustatore? Ko vam je dozvolio? Koji parlament je izglasao da plaća neko te degustatore? Od čega ih plaćate? Da li svi imate svoje konobare? Da li svi imate svoje kuvare? Da li svi imate svoje degustatore? Od čega, gospodo? U Zakonu o budžetu to ne postoji. Isterali sve napolje i doveli neku publiku tamo itd.
Opominjem vas da to ne valja što radite, jer vi ste sve dalje od EU. Vidi EU šta radite. Sve smo dalje. Sad se pominje 2018. godina. Sećam se kad sam bio u Vašingtonu, sa pokojnim Đinđićem, i u Briselu, rečeno je – 2004. godine ste članovi EU.
Eto, sve te afere, šta je sve učinilo, svi ti vaši apetiti, promene zakona potpuno nas udaljiše. Nema više ništa. Više i ne pričate o EU. Sada ćete vi da preispitujete nešto. Sada ćete vi da postavite neka nova pravila o EU sigurno itd, da donesete neke nove zakone, možda i za njih.
Prema tome, ništa ovo ne vodi na dobro. Ovo za Srbiju nije dobro. Mora da se izjasnite, jer ste vi digli ruke od EU. Mi iz opozicije nismo, ali tražimo jasna pravila igre. Želimo s njima razgovor. Želimo saradnju.
Vi lepršate, ako vam Kinezi mahnu malo s nekom kintom, vi svi u Peking, pobijate stub i pričate – milijarda stiže. Onda vam iz Moskve mahnu jednom milijardom, pa kažu – sad nema od toga ništa. Sad vam Turci malo mahnuli, vi se slomiste oko Turaka. Mahnuše vam malo iz Brisela…
(Predsednik: Ipak ću vas zamoliti da primerite izražavanje.)
Želim ovaj parlament da zaštiti državu, da zaštiti ustavni poredak ove države.
(Predsednik: Molim vas da štitimo ugled parlamenta načinom kako govorite.)
Borim se da zaštitimo institucije i nemojte se ljutiti, gospođo predsednice. Želim i vas da zaštitim, jer sutra će i vas neko da pita za sve ovo. Šta vi mislite, Dulića prošli put želeo sam da zaštitim da ne pravi više gluposti jer će sutra neko da ga privrne, pa će debelo da odgovara.
Vidite, želim da ovi iz satelita tamo odgovaraju. Zaštite se malo. Pokrenite neki postupak. Ne možete sve to da skrivate i gurate pod tepih. Naraslo je to mnogo i ne može više da se preživi.
Naš genijalni premijer juče kaže da je kriza prošla i u drugoj polovini godine će biti znatno bolje, a druga polovina godine je već odavno počela. Mi smo već sad u drugoj polovini, ako on zna da računa. Možda je čovek pomešao neke pojmove. Mi smo već u drugoj polovini. Kad prođu odmori mi odosmo iz druge polovine, dođosmo u zimu, u jesen. Kad će to da bude bolje? Kad poskupi struja, gas, kad još 100.000 ljudi ostane bez posla.
Prema tome, meni ništa nije jasno. Urazumite se ljudi, opametite se. Ustanite jedno jutro, umijte se hladnom vodom, uzmite hladnu vodu i kocku šećera i sedite svi skupa pa se dogovorite, pa vidite šta ćete sa ovom državom. Sve ste ovo upropastili i uništili, ovo više ne liči na državu. Dolazite sad, nudite nam slobodnu pogodbu, izgradnju autoputeva.
Kad sam radio koncesiju tražili ste svaku reč na Internetu da vam se objasni, svaka sitnica. Trudio sam se, šest meseci sam vam objašnjavao 23.000 strana, svaku poziciju koja vam je pala na pamet, a vi sad jedan tender od 23.000 strana želite slobodnom pogodbom da rešite. Al' ste vi genijalni, to nisam mogao da shvatim.
Čija to glavica može da primi toliko informacija i podataka i da sklopi ugovor? Ko je taj genije u Vladi koji to sve drži u glavi? Šta će sutra taj genije ako ga neko pritegne? Vi ćete se opet na kraju pohvaliti ovde kako sve funkcioniše odlično, kako je sve super i kako je ovo sve u interesu naroda, građana itd, a jadni građani propadaju načisto.
Sad počinje žetva. Kako prolazi seljak posle žetve? Da li je ovaj parlament zaštitio seljaka? Da li je zaštitio srpsko selo? Nije, gospođo. Neki dan slušam vašem partijskog druga Pajtića, koji kaže kako je uspeo da otkupi imanja i čitava domaćinstva u Vojvodini za 3.000 evra i da da izbeglicama. On je potpuno srozao srpsko selo.
Zamislite pet generacija je radilo. Znači, moj deda je vredeo 500 evra ceo svoj život, a pradeda možda 200-300 evra i sve kad ih saberemo u lancu oni vrede 3.000 evra. To je bruka za Srbiju. To je bruka za sve nas. Umesto da ga pitamo šta su mu namere...

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam jedan ozbiljan zakon koji će pomoći građevinarstvu da izađe iz krize. Očekivao sam i da neki amandmani koji su podneti budu prihvaćeni, da se ovaj loš zakon poboljša, koliko je to moguće. Međutim, nema popravke. Ono što se krivo rodi, osta dovijeka. Danas sam ponovo doživeo da ministar Dulić, po ko zna koji put, iznosi neistine kada obrazlaže svoje predloge i uvek traži krivca na nekoj drugoj strani i uvek mu je kriv neko pre njega.
Gospodina Dulića bih samo podsetio na par stvari. Po stoti put sam objasnio u ovom parlamentu, tačno je da su bila dugovanja putara, tačno je da su, kada je formirano Javno preduzeće "Putevi", prenesena sredstva od preko 10,2 milijarde dinara, jer nije bilo para i tadašnji ministar finansija Dinkić je rekao da će to za mesec dana da reguliše. Tačno je da su bila dugovanja putarima od obnove posle bombardovanja i od 2000. do 2004. godine neplaćenih računa na sanaciji i popravci mostova, puteva itd. Došlo je do onih čuvenih incidenata, paljenja mašina i svega onoga za vreme vlasti partije kojoj pripada gospodin Dulić. Tačno je da je tu nastao jedan opšti haos i da su tu bila dugovanja izuzetno velika.
Tačno je da je došlo do realizacije programa izgradnje koji je bio usvojen na Vladi, ali nije plaćen, nije bilo sredstava, pa je MMF rekao da je Srbija preinvestirala, pa je tadašnji ministar finansija predložio da ne umanjuje svim ministarstvima pojedinačno, već da se sve zalomi na ''Putevima'', a iduće godine da se od prodaje "Mobtela" te pare vrate nazad i da se putarima plati. Tako su zamoljeni putari da ne fakturišu u ovoj godini, već odmah po Novoj godini i onda je došlo do promene Vlade i ministar Cvetković to nije prihvatio, već je predložio da se da mogućnost kredita i da se to kroz kredit otplati, što je kasnije i urađeno, kad je Cvetković postao premijer. Ima zapisnik sa Odbora za saobraćaj i veze i diskusija ministra Cvetkovića, tadašnjeg ministra finansija. Molim vas, gospodine Duliću, da to više ne pominjete.
Tačno je da su urađeni prostorni planovi Srbije i tačno je da su urađeni projekti, jer ne bi mogle da budu koncesije. Vi znate da su na Skupštini usvojene i raspisane koncesije i Niš–Dimitrovgrad, na koju se niko nije javio, i Horgoš–Požega. Nemoguće je da se raspiše koncesija bez projektne dokumentacije.
Ko je vama sklonio projektnu dokumentaciju? Tender je imao 23.000 strana, gospodine Duliću. Kako je moguće da raspišete međunarodni tender, na kome učestvuju ''Buig'', ''Vinči'', ''Štrabag'', ''FSS'', ''Alpina'' itd., a da nema projektne dokumentacije? Da li je to tehnički moguće? Nije. Postoji projektna dokumentacija u Vladi, znači idejni projekti, postoji generalni projekat, a svi izvođači su tražili da rade izvođački projekat prilikom dobijanja posla.
Sama izrada projektne dokumentacije, da se prijavi neko na tender, na 22.000 strana, koštala je od milion i po do dva miliona evra, i zato sad mnoge firme traže odštetu, pošto ste vi i vaša vlada poništili koncesiju potpuno protivzakonito. Vi ćete taj spor izgubiti kad-tad i moraćete to da nadoknadite, jer to je nešto što je dogovoreno.
Prema tome, tačno je da je bilo problema u gradnji, ali zašto je bilo problema? Vojvodina je imala vlast Demokratske stranke, grad Beograd vlast Demokratske stranke, a vlada Vojislava Koštunice vlast u Srbiji i došlo je do sukoba. Imali smo trovlašće. Vojvodina uopšte nije htela da potpisuje pojedina akta, a i grad Beograd je potpuno ignorisao Vladu Republike Srbije.
Sećam se kad je trebalo da radimo Prokop – sve je bilo pred ugovorom, grad Beograd nije hteo da potpiše ništa. Evo, oko sanacije Gazele, vi se još raspravljate sa gradom Beogradom da li trebaju stanovi od čvrstog materijala ili ne i još uvek vi ne možete da rešite sa Đilasom, koji je iz vaše partije. A kako smo mogli mi tada da rešimo kad vi to niste hteli da prihvatite? Prema tome, tačno je da je bilo problema i da nisu mogli da se rešavaju, jer nisu plaćani računi.
Sada želite da usvojite nešto, a to je da bude slobodna pogodba. Ja znam šta vas žulja. Želite da počnete ova četiri auto-puta po neki kilometar, čisto marketinški, jer vi nemate pare za gradnju. Nemate u budžetu. Imate samo dve milijarde za ovaj deo Beograd–Požega. Dve milijarde dinara za sada. Međutim, međunarodni krediti ne mogu vam doći ako nema međunarodnog tendera i ako nema javnih nabavki.
To sigurno znajte, nijedna banka neće ući u ovu priču bez toga i ovaj posao vam je uzaludan. Vi ćete samo početi, uslikati se i uraditi nekoliko kilometara tamo negde u nekoj nedođiji. Normalno se auto-put počinje ili od Beograda ili od Požege. Ne možete ga početi. Vi ćete ga početi iz Kolubare, zato što vam je tamo besplatna zemlja i ne treba da se radi eksproprijacija. I, to je viđena stvar.
Imate dve milijarde, zakopaćete tamo malo i pred izbore praviti kampanju kao što ste ovo od Dimitrovgrada isto počeli i kao što makedonsku granicu radite, to sam ja počeo, a vi još niste završili, mada ste otvorili. Zašto ne radite obilaznicu oko Beograda? Zašto ste stali? Zar je nelogično da auto-put počne sa obilaznice i krene prema moru? Normalno je to u svakoj državi. Počeli ste sanaciju Gazele, a nemate pun profil obilaznice oko Beograda. Imate jednu traku i imaćete totalno zagušenje saobraćaja. I to je evidentno.
Prema tome, tu će nastati opšti haos. Nek vam je bog u pomoći, gospodine Duliću. Kako ćete za 15 dana početi radove na auto-putu, kako sam neki dan čitao u novinama, slobodnom pogodbom? Ako tender koji je bio raspisan ima 22.000 strana, 23.000 strana, kako vi možete napraviti tendere? Ko će vam napraviti za 15 dana tendere i ponuditi da radi posao?
Vi se samo smeškajte, gospodine Duliću, ali proći ćete kao ovi iz zdravstva ako vas neko pojuri. Vidite kako je vaš ovaj prijatelj prošao i kako će morati žestoko da odgovara.
Ovo je nemoguće. Ja znam šta vi želite. Vi želite da prodate Telekom, kao što je Dinkić rekao, a kasnije i Cvetković, kad je prodat Mobtel, i iz toga će se raditi auto-putevi, pa ćete, kad dobijete novac od Telekoma, da slobodnom pogodbom počnete radove. A to je leglo korupcije i nemoguće je da najpošteniji čovek na svetu to uradi na jedan način.
Kao što ste počeli vi 2000. sa Borovicom da radite auto-put Beograd – Novi Sad, pa kako se to završilo i koliko je državu koštalo? Ne vi, vaša partija. Jedva smo to ispeglali, tri godine smo peglali te radove koje ste vi... On je, čovek, naplaćivao putarinu. Nemojte se krstiti, to je istina, pogledajte papire 2000, 2001, 2002, 2003. godine, pa to je bio opšti haos. Zbog toga ste se izubijali tamo, mašine, ''surčinci'', ''zemunci'', kupovali avione i šta sve niste radili.
Imate problem da pokrenete građevinarstvo. Pa, građevinarstvo ćete pokrenuti ako građevinarima platite radove koji su izvedeni u obnovi i izgradnji zemlje posle bombardovanja i ako im platite kamate i ako sprovedete ponovo privatizaciju i uništite onu nepravilnu privatizaciju koja je uništila gigante poput ''Komgrapa'', ''Ratka Mitrovića'', ''Rada'' beogradskog, ''PIM''-a, ''Mostogradnje''. Potpuno ste ih razbili. Ako rešite pitanje viška administracije koje te firme imaju i nisu mogle da reše u privatizaciji i nije ih hteo niko i zato su propale. Zato im se mora pomoći. Još im radovi iz Iraka nisu plaćeni, gospodine Duliću, sa kamatama. Znate kol'ki su dugovi građevinarima za radove izvedene u Iraku, koje je država, tadašnja Jugoslavija, naplatila? Samo to da im platite, oni će stati na noge i početi da rade.
Prema tome, nepravilna i kroz stečaje privatizacija, da bi se uzela imovina tih preduzeća, potpuno je razorila građevinske firme, a vaša partija je to radila od 2000. do 2004. godine. To morate dovesti u red.
Sad hoćete opštine da zadužujete kreditima, već ste neke vaše opštine prezadužili, i da ih uvedete u neka pogađanja. Pogledajte kol'ko ste Kragujevac zadužili, gospodine Duliću. Pogledajte kol'ko ste pojedine gradove zadužili. Kako će da se izvade iz te dužničke obaveze koju imaju itd.? Pitali ste zašto se nije radio i predao generalni projekat auto-puta. Pa, zato što ste uveli taksu 1% na ekologiju. Znate kol'ko je 1% na ceo auto-put da bi se overio projekat koji je urađen? Niko nije imao tolike pare da plati i vi to niste hteli tada da promenite.
Bio sam u Turskoj, sa turskom vladom, bili su vaši predstavnici Vlade i razgovarali. Turci traže samo jedan uslov – neće tender, hoće slobodnu pogodbu. I to su meni, kao ministru, rekli. Šarik Tara, najveći turski izvođač, rekao je – gospodine, samo slobodna pogodba i mi dolazimo u Srbiju da gradimo; bilo kakav tender mi ne priznajemo. Evo, vi ste to prihvatili, i vaš premijer je prihvatio, i vaši ministri su to prihvatili u pregovorima sa predsednikom (ja poznajem tu ekipu, jer sam s njima već razgovarao) i nismo hteli da izađemo iz okvira javnih nabavki.
Sad vi pitate šta su predlozi da građevinarstvo izađe iz krize. Gospodine Duliću, pričam vam kao čovek koji je 23 godine vodio privatnu građevinsku firmu, bio privatnik, i kažem vam da je osnovni predlog za putnu privredu i građevinarstvo da izađu iz krize da se PDV naplaćuje po naplati, a ne po fakturisanju. To je sahranilo građevinare i putare. Morali su da uzimaju kredite i zato su se sve više zaduživali i zato im je država i dugovala. Jer, čim fakturišu, oni moraju da uplate PDV, a država im ne plati. Evo koliko sad još dugujete putarima.
To je njih sahranilo. Vi im ne platite, a oni se zaduže i plate PDV na ukupnu sumu fakturisane realizacije. To je uništilo i proizvodnju građevinskog materijala. Ljudi su tražili jedno – da ih Vlada oslobodi da plaćaju... Znači, kad im država plati, da tada uplate PDV. A ne da im država duguje milijarde, oni dižu kredit, zadužuju se sa 18% kamatama i plaćaju PDV. Ja vas molim da to realizujete, ako je to moguće. To je pošteno prema građevinarima i to bi im mnogo pomoglo.
Druga stvar – da se plate svi zaostali radovi građevinarima, i izvedeni u Iraku i po inostranstvu i radovi koji su izvedeni u obnovi i rekonstrukciji države posle bombardovanja. I da im se plate kamate. Oni su čak prihvatili da oslobode državu kamata i da im se plati samo osnovni dug. Da im se prihvati socijalni program za višak administracije, što nije nikad urađeno. Obećano je, a vi ništa niste preduzeli da se to uradi. Prema tome, može se pomoći građevinarstvu, ali na ovaj način na koji sam vam ja sada prezentirao.
Drugo, ne možete ući u kreditne obaveze ako ukinete Zakon o javnim nabavkama, jer nijedna evropska banka, nijedna svetska banka neće vam dati kreditna sredstva.
I treće, da se konačno one Dinkićeve obećane kreditne linije za jeftine stanove za mlade bračne parove realizuju. Nema pokretanja građevinarstva bez prodaje, a prodaje ne može da bude jer narod nema od čega da kupi. Mnogo ljudi ne radi, milion ljudi je bez posla. Znači, da se obezbede kreditne linije da bi građevinari mogli da prodaju svoje stanove. Sad u Beogradu imate hiljade neprodatih stanova. Zašto? Nepovoljne kreditne linije, niko ne kupuje, ljudi u teškoj situaciji.
Ovo što sam vam predložio, predložio sam vam prijateljski. Možete vi pričati šta god hoćete i možete napadati kako god hoćete i prebacivati krivicu na neku drugu vladu, ali ta druga vlada imala je prosek plate veći 100 evra mesečno a jeftinije troškove života 30-40%, i jeftiniji građevinski materijal 40% a plate veće 100 evra po zaposlenom u proseku Srbije, gospodine Duliću.
Za ove dve godine vaši rezultati u Vladi su katastrofalni. Morate nešto radikalno preduzeti i pozvati i nas iz opozicije da vam pomognemo, da vas naučimo kako da izađete iz krize, jer vi to ne znate. Hvala vam puno.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, meni je jako žao, kad nemate argumente, vi vređate ljude, vređate poslanike. Kažete da sam ja izgubljen u prostoru, u orijentaciji. A vi ste izgubljeni u svemiru, gospodine ministre. Ne znam gde ste se izgubili, ali ste se totalno izgubili, gospodine ministre. Ja vas ne vređam, opominjem vas. Nemojte raditi to što radite. I nemojte se baviti time čime se bavite. Gospodine ministre, sve se zna.
Sada želim za ono što vi omalovažavate i što kažete da vi radite jeftinije, da vam kažem, kao što sam Kalanovićki rekao, nju sam razumeo, gospođa ne razume, možda dobro pravi ajvar, možda ostavlja zimnicu, ali moram i vama da objasnim sada.
Mi smo od Novog Sada do Subotice, gospodine ministre, napravili infrastrukturu auto-puta za vreme mog mandata. Nadvožnjake, podvožnjake, eksproprijaciju – sve kompletno završili. To je najskuplji deo. Kablove, rasvetu, petlje i sve ostalo. Samo Temerinska petlja koliko košta, gospodine ministre? Pedeset miliona evra. Pa, ostale petlje koje smo radili, znači ulaz-izlaz na auto-put, to je najskuplji deo auto-puta.
Vama je sad ostalo samo da pružite traku. Sve je pripremljeno i gotovo. Zato je cena niska. Uzmite dužinu i koliko košta kilometar auto-puta na obilaznici oko Beograda. Izračunajte koliko košta. Ono što je Đilas radio, onaj deo što je završio, pa vidite koliko košta kad imate nadvožnjake, podvožnjake, tunele i sve ostalo.
Prema tome, tu grešite i nemojte više da brkate kad se ne razumete. Molim vas da ne vređate vaše prethodnike. Ni ja nisam vređao one pre mene koji nisu uradili ništa. Napravili su niz problema, ali nisam ih nikad pominjao u svom mandatu, i zato sam i uradio 4.000 kilometara puta. Evo, sada ću da vam nabrojim za minut, pošto imam vremena, koristim vreme poslaničke grupe.
Gospodine ministre, obilaznica oko Beograda, rekonstrukcija Beograd – hrvatska granica kompletno, Kuzmin – Republika Srpska kompletno, sa mostom koji je urađen (koji vi niste sad završili) na Savi, kompletno završeno Beograd – Novi Sad, nije bilo uopšte urađeno Beška – Novi Sad, a ovo je delimično urađeno sa prekidima. Zatim, kompletna rekonstrukcija Novi Sad – Subotica. Kompletna iznova izgradnja Beograd – Vršac.
Banatska magistrala, gospodine ministre, do Zrenjanina i Kikinde, do Crne Gore kompletno, preko Zlatibora, Borova glava, tunel Šargan, koji se obrušio, do Višegrada kompletno, do makedonske granice kompletno. Niš – Dimitrovgrad 23 km auto-puta, a ostalo kompletno rekonstruisano. Sićevačka klisura – svi tuneli prošireni, rekonstruisani i prilagođeni za saobraćaj. Kompletna rekonstrukcija Ibarske magistrale, kompletno do Raške. Gospodine ministre, od Beograda, da ne pričam sada – Divci, Valjevo, rekonstrukcija Pojate, Predejane i sve ostalo.
Tačno je da sam uradio malo više sela na Kopaoniku, sela na Zlatiboru, sela na Goliji, tačno je da je urađeno mnogo u Sandžaku, kompletno, i obilaznica delom oko Novog Pazara. A je li to loše? Da li je loše što je dobila puteve Kriva Reka na Kopaoniku, gde nije moglo da se priđe? Da li je loše što je dobila put Gojna Gora, gde nije moglo da se priđe? Da li je loše što je urađen put za Ravnu Goru i kompletno do Valjeva? Da li je loše što je urađen put Valjevo – Divčibare i Mionica – Divčibare? Nije loše, gospodine ministre.
Da li je loše što je urađen put, prvi put je Studenica, Raška oblast povezana sa Kokinim Brodom? I to je ogromna investicija. Je li to loše, gospodine ministre? Sada iz Raške oblasti za more idete tri puta kraćom maršrutom. Je li to loše što sam ja uradio? Kada sve saberete, ako umete da sabirate, to je četiri hiljade kilometara.
A moj gospodine Duliću, ministre, vi ste treći mandat ministar, prolazi vam sezona... Ne treći mandat, nego treća građevinska sezona. Treća sezona, ministre. Jeste, gospođo, izvinjavam se, lapsus je, ali prolazi vam treća sezona, a vi sad menjate zakone. Imate još jednu do tih vaših redovnih izbora, a da bog da da ih dočekate. Želim vam od srca da ih dočekate, to proleće 2012. godine. Ali da bog da da ćete dočekati.
Imate još samo iduću sezonu. Evo odoše godišnji odmori. Dok vi sve ovo završite, sredite te vaše projekte o kojima ovde pričate, dok vi edukujete ljude da projektuju... Zar CIP ne zna da projektuje auto-put? Nemojte da se brukate. Zar Institut za puteve, koji je isprojektovao pola Bliskog istoka, ne zna da projektuje auto-put? Vi treba da ga naučite, je l'? Vi treba da naučite CIP da projektuje prugu, da projektuje tunel? Je l' to vi treba da uradite? Uništili ste mnoge gigante. Uništili ste i Intermost, odličan, koji je Vinči ovde napravio. Potpuno je bankrotirao jer mu niste plaćali izvedene radove za vreme vašeg mandata.
Evo završite obilaznicu oko Beograda, ja sam je napravio. Napravite tunel Straževica, završite ga. Dođite do Bubanj potoka. Zašto ne možete? Uradite drugu traku Ostružničkog mosta. Ja sam uradio onaj prvi, koji je bio porušen. Uradio sam i železnički most Ostružnica. Evo vi radite ovaj jedan most. Počeo sam most Beška, ajde vi završite.
Ja sam završio most Sloboda u Novom Sadu. Je l' znate? Žeželjev most sam imao nameru, ali Vojvodina nije htela da prihvati sredstva koja smo mi davali jer im nije odgovaralo. Bila je izborna kampanja, pa su odbijali. Sa Majom Gojković sam potpisao taj ugovor i Vlada je bila obezbedila sredstva da se uradi Žeželjev most. Niste hteli. Novosađani su se suprotstavili i nisu prihvatili predugovor koji je potpisala Maja Gojković kao gradonačelnik Novog Sada jer Pokrajinsko veće Vojvodine nije prihvatilo.
Uradio sam granične prelaze, gospodine. Uradio sam bočno Novi Sad – Zrenjanin, Ruma… Pogledajte vi šta je sve urađeno, koliko puteva je rekonstruisano. Ja sam 2004. godine primio razorene puteve. Ibarska magistrala je bila oranje. Putem prema Makedoniji nije moglo da se prođe. Prema Crnoj Gori je bilo sve uništeno.
Tada smo se dogovorili sa EU, pokojni premijer Đinđić, kada je DOS pobedio 2000. godine, da se rade dve faze putne infrastrukture u Srbiji. Prva faza – obnova i rekonstrukcija, ovo što sam ja završio, a druga faza – nastavak novih koridora, kada se sve ovo završi i postojeći koridori rekonstruišu. Mi smo to sve završili, a druga faza je bila da se uradi ovo. Gospodine Duliću, od Novog Sada do Subotice, vi nećete dobiti nove prihode, nego samo nove obaveze, jer je put već pod naplatom.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, treba diskutovati, treba reći, ali šta reći o kandidatima, šta reći o čoveku koji je napisao šest rečenica, u nekom vremenu koje je namenjeno za poslaničku grupu? Šta reći o njemu kad on sam nije imao šta da kaže o sebi? Šta reći o drugom kandidatu, koji je ovde nabrojao neke zadruge, poljoprivredna dobra, koga već, neku fabriku koja odavno je nestala, propala, izgorela, ne postoji? Na kraju, šta reći o kandidatima koji su negde nahvatani? Kako - ne znam sad, to bi predsednik mogao da nam objasni, ali, nažalost, ni on nije tu kao predlagač.
Ali, ja mislim da Boris Tadić, predsednik države, ne bi ovo ni predložio. Ovo mu je sigurno neko poturio. Ne verujem da ijedan ozbiljan predsednik države može da predloži ovakve kandidate. Mislim da je ovo neko u nekom političkom dogovoru poturio i da predsednik nema pojma o ovome. Zamolio bih ga da ovo pročita i da vidi jednu bruku o kojoj se danas ovde raspravlja i priča, bruku o kojoj treba možda samo ćutati. Ovde se trebalo javiti za reč i otćutati 20 minuta i to bi bilo pravo.
Šta reći o državi u kojoj je Ustavni sud svetinja? Koliko poštujemo Ustavni sud, tako i predlažemo i biramo sudije. Ovo je dokaz koliko poštujemo Ustavni sud i koliko smo ga poštovali kad smo donosili raznorazne odluke. Sećamo se Euleksa, sećamo se niza odluka, Statuta Vojvodine, gde smo prekršili Ustavni sud i čekamo odluke Ustavnog suda po žalbama koje su uložene.
Ko da nam odlučuje? Ovaj iz zemljoradničke zadruge? Ili ovaj što nam je dao mobilni telefon da možemo, ako nas nešto interesuje, da ga okrenemo, da se ispričamo malo. Ljudi, bre, vi iz vladajuće koalicije, da l' vas je sramota da ovo danas slušate? Da li ste uopšte videli biografiju ovog kandidata koji je napisao, a nije nas udostojio da napiše bar nešto, da je bio neki sportski radnik, da je nešto radio negde, da se nečim bavio?
Prema tome, ovo je bruka za sve nas. Bruka za Srbiju, bruka za pravosuđe, a posebno je ovo devalviranje sudijske prakse i uopšte ličnosti sudije u Srbiji. Ovo je totalna devalvacija pravnog fakulteta, svih pravnika koji su završili pravo u Srbiji. Ovo je nešto o čemu ne treba diskutovati i zato neću da vam oduzimam mnogo vremena.
Neću uopšte dalje da diskutujem. Ovo je bruka za sve nas. Ovo je bruka za Srbiju, ovo je bruka za predsednika države i njegov kabinet, ovo je bruka za Ustavni sud, ovo je bruka za ministarku pravosuđa, ovo je bruka nad svim brukama koje smo do sada imali. Prema tome, nema svrhe trošiti reči. Ovo je toliko devalviralo sve, da je svaka reč suvišna i ne treba uopšte razgovarati.
Ovo je bruka za naš Ustav. Pogledajte nadležnosti koje ovaj gospodin iz neke omladinske zadruge treba da ima, šta da radi i kakve krupne probleme da rešava. Zamislite sudije koji časno i pošteno rade 30 godina svoj posao i on treba da da neko svoje mišljenje na njihovu presudu, na njihovu odluku da da ustavnost. Molim vas, ovo je stvarno smešno i žalosno.
Prema tome, gospodo iz vladajuće koalicije, ne dozvolite da vas baš toliko ponižavaju. Može malo, ali stvarno ste preterali. Ovo su poniženja koja niko ne bi mogao da dozvoli, pa ni vi, bez obzira što ste za evropsku Srbiju. Ovo kada čuje Evropa, bogami, odmaći će vas još jedno tri stepenika dalje, pa neće biti ništa ni od one 2018. godine. Bogami, dok ne napusti i poslednji od vas ovaj parlament, mislim da od nas nema ništa. Prema tome, hvala što ste me saslušali i stidite se ovoga što ćete izglasati ili povucite ovo i ne brukajte se. Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sve smo očekivali, ali da se ovakav zakon pojavi u proceduri, to je za nas veliko iznenađenje. Da u 21. veku, posle tolikih evropskih zakona, vi nama ponudite sada da neko bude taj ko će se pogađati, praviti i ugovarati poslove... A ko je taj ko bi to mogao da uradi u aktuelnoj vlasti?
Mnogi su ljudi odgovarali, mnogi su u zatvoru – je l' bio tender, nije bio tender, ne znam da li je dobro objavljen itd., a kod vas sada tražite totalnu anarhiju. Budite vrlo konkretni, pripremite neki zakon koji bi bio rešenje. Znamo da je građevinarstvo u velikoj krizi, znamo da je putna privreda u velikoj krizi, znamo da ste obećali u martu velike radove i velike investicije, znamo da ste obećali auto-puteve, četiri auto-puta odjednom, i sada ćete da pravite jedan negde iz sredine. To je kao kad bi čovek počeo da zida kuću, napravi špajz i sve drugo ne dira, i kaže – evo, za ovu godinu dosta, neka ga, špajz ćemo zidati, a sve drugo će da stoji.
Moraju prvo temelji da se urade. Niko ne počinje put negde gde ne može ni na karti da nađe gde ste ga napravili. Kao što je u neko prošlo vreme neko od vaših koalicionih partnera počeo da pravi prugu Valjevo-Loznica. Napravili su 500 metara šina i jedan tunelčić, i to sad stoji u nekim kukuruzima tamo i niko tu više nije prišao 20 godina. Šta raditi s tim parčetom pruge i s tim tunelom? Ali to se u jednoj kampanji uslikalo, pokazalo, prikazalo, neko je rekao - gradi se pruga, narod je poverovao, glasao i sve se tako završilo.
Ništa od gradnje nema. Građevinska sezona prolazi, a mi sad donosimo zakone. Godišnji odmori prolaze, dolazi jesen i kraj je građevinske sezone. Gospodine ministre, ovo vam je treća građevinska sezona kao ministru građevine. Nije se još mrdnulo sa mrtve tačke.
Nekad sam s vama ovde razgovarao i pričao o nekim poslovima, o ''Nuba investu'', o nekim firmama itd. Ne znam kakav je sad vaš komentar kad ste davali po novinama raznorazne nepristojne komentare, a nedavno je Ratel napisao zvanično da ''Nuba invest'' ne može da radi taj posao i poslao mi dopis u Skupštinu, jer nije ovlašćen. To bi bilo kao da taksisti date da taksira, a on nema vozačku dozvolu.
Ako sad budete na takav način određivali, davali dozvole, davali poslove, ne znam gde ćemo stići. Ovo je veliki problem, a veliki problem će biti u mnogim investicijama. Jedan privatnik ima po pet-šest istih firmi, registrovanih na razna imena. Ovde postoje stranačke firme, partijske firme. Nedavno sam se iznenadio kad sam video da se jedan od bivših visokih funkcionera pojavljuje u izgradnji, u putnoj privredi, sa asfaltnom bazom, sa firmom, u jednoj kampanji. Radi čovek radove, izvodi na veliko. Sve poslove dobija i radi i ne može mu niko ništa. Zašto? Zato što je iz vladajuće koalicije. Da je iz opozicije, bilo bi mnogo problema i sigurno ne bi mogao to da radi.
Kako ćete vi ovo da rešite i šta će da nastane? Vi znate šta je problem. Tender ne može da se raspiše dok se ne zatvori finansijska konstrukcija. Nedavno ste davali neodgovorne izjave da za mnoge nemate projekte. Nije tačno, imate projekte, ali su neki vaši prijatelji, koji su izuzetno teški kriminalci, možda sklonili projekte, pa sad ponovo projektuju za iste pare, samo promene koricu i serviraju projekat. Kako je moguće da nema projekat za nešto što je bilo na međunarodnom tenderu? Kako je moguće da najveći evropski giganti konkurišu za neki posao, a kažete da nemate projektnu dokumentaciju?
Prema tome, samo se vi smeškajte (vi se lepo smeškate, imate lep osmeh, ovako, sa gospođom Čomić kada razmenite, i to je vrlo fino), ali ja vam kažem da vi sad uvodite ovu državu u velike probleme. Počinjete da radite ponovo bez para, bez obezbeđenih sredstava, bez zatvorenih finansijskih konstrukcija, bez nekih obaveza, nekih kreditnih linija koje ste najavili, a nema ih nigde.
Recite mi, gospodine ministre, u trećoj građevinskoj sezoni koliko ste napravili stambenih jedinica u Srbiji, koliko kuća, koliko stanova. Koliko ste predali građanima na upotrebu? Koliko je napravljeno, od ta četiri auto-puta, kilometara puteva? Šta je sa ovim za Makedoniju što ste ga otvarali? Jeste li nabavili dozvolu za ovo parče auto-puta prema Kragujevcu? Da li ima građevinske dozvole ili je još nema?
Prema tome, morate biti veoma jasni, veoma konkretni. Ne možemo u Parlamentu razgovarati - zaposliće se ljudi. Znate li koji je to podatak - radićemo posao ovako, ubrzaćemo posao i zaposlićemo ljude. Koliko ubrzati? Koliko radnika ćemo zaposliti? Koji su to projekti? Da li ovo ostaje trajno da važi? Koje su to investicije? Koji su infrastrukturni projekti? Koliko ljudi sad radi u putnoj privredi? Koliko ljudi je angažovano u građevinarstvu trenutno, da aktivno radi i uredno prima platu? Koliko građevinskih firmi radi, a koliko firmi ne radi?
Šta je sa gigantima koji su postojali a danas više ne postoje, ugašeni su? Da li će raditi ovo ili neće? Koliki obim investicija planirate do kraja godine? Koliko imate sredstava? Koliko ste zatvorili finansijskih konstrukcija, za koje projekte, da bismo ovaj zakon usvojili i da bismo o njemu razgovarali? Koliko imate planirano sredstava sada za investiciju u građevinarstvu, koliko u putnoj privredi? Koliko je to sredstava, koliko stambenih jedinica?
Pričali ste o hiljadama stanova, nijedan još nije napravljen. Pričali ste o projektima koji će se raditi, sad ćete sa dve milijarde dinara početi nešto da radite na auto-putu. Šta može da se uradi? Ne možete da raspišete tender sa dve milijarde dinara. Morate ovako, da skupite neke putare, da se malo prevare, da rade, i da im se posle plaća nešto povremeno. Kako, na koji način?
Koliki će biti prihod od ovih investicija koje su u toku? Da li će moći da servisiraju kreditne linije? Šta ćete dobiti od Novog Sada, Subotice, kad je to već sad pod naplatom? Iz čega će to da se održava, iz čega će da se plaćaju kreditne linije ako su uzete, i koliko će se otplaćivati? Da li će ta investicija dodatno opteretiti budžet Srbije? Hoće. Znate li koliko je održavanje auto-puta po kilometru? Iz čega da platite?
Prema tome, počinjati nešto samo marketinški, nema više smisla. Taj marketing smo gledali. Juče vaš kolega otvara fabriku za destilaciju alkohola, a dve takve su zatvorene u komšiluku i ne rade. Zašto? A daje se kredit da se otvori treća, kod jednog od aktivista određene političke stranke. Juče se dovode tamo kuvari, degustatori, konobari, da se napravi ručak za jednog ministra koji je mnogo važan. On ima i degustatore, nisam znao do juče. Dan uoči dolaze kuvari, preuzimaju restoran, da mu naprave ručak.
Gospodine Duliću, gde mi to idemo? Otkud vam tolika sredstva? Kako tako nenamenski trošite pare? Proverite da li je juče u jadnom Kosjeriću bilo to ili nije bilo. Jeste bilo. Dolazi autobus ljudi koji obezbeđuju ministra koji dolazi tamo da otvori novu, a ponavljam, dve destilerije postoje u komšiluku i stoje prazne, zarasle u koprive. Malo treba da se pusti da se radi.
Ugašene su mnoge fabrike i uništene građevinske firme neplaćanjem računa blagovremeno. Znam, vi ćete opet reći nešto kao neka nuklearna nepogoda. Ne znam šta ste time hteli da kažete kada ste davali jedan intervju. Nisam vas razumeo. Nadam se da ćete to nekad objasniti.
Gospodine ministre, vi zaboravljate, posle jednog haosa i bombardovanja i rušenja u ovoj državi da je neko napravio nešto i izgradio, a kako, na koji način nam tamo živi narod. Al' vi to niste uspeli za treću građevinsku sezonu. Otkopajte one avione koji stoje sa raketama zatrpani u zemlji. Uradite nešto konkretno. Nemojte samo menjati zakone.
Sad hoćete da izađete iz javnih nabavki jer vam to sad smeta. Da niste neke nove firme pootvarali? Jeste, sigurno. I sad rade samo vaši partijski drugovi, dok giganti propadaju. Uzmite, pogledajte ko je izvođač radova, ko su ljudi koji su se ponovo vratili da rade one stare poslove zbog kojih je Srbija imala nekad velike probleme.
Sad vam je glavni operativac u državi gospodin Čume. Moramo da ga oslovimo kao gospodin, jer sad će da ima i univerzitet i fakultet, ima i institut, sad je i projektantska kuća, i nadzornu službu će da ima i sve će da ima. Tu ste vi došli. E sad, da bi gospodin Čume radio, ili Pera ili Žika ili Tika Timotijević, ili neko drugi, naravno, sad ne valja tender, jer će banke kazati – ljudi, bre, ne mogu ti da rade itd. E, sad ne trebaju tenderi.
Nekad sam govorio da taj zakon ne valja, pa ste me svi toliko napadali i vređali, šta mi sve niste rekli, ali dobro, pretrpelo se to. Rekao sam da zakon mora da doživi promene, ali ne na ovaj način, da vi ostavljate slobodu, da bukvalno legitimno, kroz zakonske odredbe, možete da radite šta god hoćete. Sa ovo malo parica što ima, sa ovim kreditnim linijama koje ulaze, država se zadužuje.
Svi vi pravite privatne firme. Koliko vi, gospodine Duliću, imate privatnih firmi? Koliko komada? Nećete nikada da kažete, stidite se. Da sam na vašem mestu, ne bih se stideo. Kada se čovek stidi da kaže, znači da nešto nije u redu. Sad vam je možda palo na pamet malo i u građevinarstvu da se okušate, vi ili neki vaši prijatelji.
Vidim neki iz policije su već počeli da rade mostove. Probali su ljudi, dobili su mostove. Da li verujete…? Voleo bih jedan dan da napravimo jedan izlet, da vas odvedemo, ako ste raspoloženi, da vidite šta se radi i gradi. Mostić od četiri metra se rekonstruiše u Mrčajevcima, pet-šest, jedan za drugim, ima semafora, od njih ne možete da prođete sat, al' to traje po godinu dana. Most u Adranima, već godinu dana, ne znam šta mu više radite. Ja sam nekad, kao mlad inženjer, učestvovao u njegovoj izgradnji, i napravili smo ga veoma brzo, za nekoliko meseci, a sada će nekoliko godina da se rekonstruiše.
Zašto idu ti radovi tako sporo? Rade ljudi koji nemaju pojma o tome. Došle su neke firme… Iznenadio sam se kad sam video ko je dobio 12 mostova da radi. Kako? Koje su reference tih ljudi koji rade mostove? Gde su ih gradili i radili? A firme koje su to radile izvanredno, propadaju. "Mostogradnja" ne može da dobije nijedan posao. Ne može "Rad", ne može ni "Komgrap", ni "Ratko Mitrović". Ne može niko da dobije nijedan posao. Ali će zato Pera, Žika i Mika da dobiju posao. Zašto? Partijski. Naloži se, i to će se dobiti i raditi.
U zakonu mora nešto da se menja, ali ste morali nešto da smislite da bismo mogli da radimo i gradimo. A ovde budite konkretni. Šta je problem, gospodine Duliću? Šta vam to smeta pa mora da se na ovakav način rešava problematika koja je nastala u građevinarstvu?
Nema para za gradnju. Nema narod mogućnosti da podiže kreditne linije da kupuje stanove. Treba jeftina gradnja. Gospodine Duliću, ja sam u Međi, Jaša Tomić, napravio kuće 260 evra po kvadratu, ''ključ u ruke'', i predao. Koliko je danas gradnja? Koliko košta? Koliko je kvadrat? Ko može da ga plati, ko može da ga kupi?
Prema tome, uozbiljite se i napravite jedan zakon, ponudite, da spasite srpsko građevinarstvo, da zaposlite građevinarstvo, ali prvo mora da se obezbede sredstva. Prvo moraju ljudi da se zaposle, da se poveća standard, da se primaju plate da bi mogle da se koriste kreditne linije. Sve je to povezano. Građevinarstvo je inicijalna kapisla razvoja srpske privrede, ali kako da ga pokrenete? Koliko ste izdali građevinskih dozvola? Ništa.
Meni ste nepravedno rekli da sam uradio objekat bez dozvole. To nije tačno. Možete da pogledate i proverite. Građevinska dozvola stoji kao vrata. Pokazaću vam. Pre sam donosio da vam, kada vas vidim, pokažem. I nemojte da se služite poluinformacijama. Vi ste ministar i kada vi nešto kažete, to mora da ima neku težinu.
Na primer, uradite nešto za građevinarstvo i ja ću vas prvi pohvaliti i biću vam zahvalan. Od vas sam očekivao mnogo više. Kad ste došli i kad sam vam predao dužnost, mislio sam da ćete krenuti. Niste krenuli, gospodine Duliću, nimalo. Još uvek ste se zadržali na skupljanju flaša i otpada oko reka. To vam stoji, i to radite fino, i treba to da radite, ali ovoga treba da se manete. Ući ćete u velike probleme.
Ovo sa "Nuba investom" morate da poništite, tu dozvolu što ste dali. Ne možete posle ići preko Soroša, a "Nuba invest" da bude podizvođač. Znamo mi, nismo mali. Svi su napisali da je ta dozvola nevažeća i odgovorili, jedino vi niste odgovorili kad sam vam postavio poslaničko pitanje. Niste rekli da ste izdali dozvolu koja nije u skladu sa zakonom, jer onaj ko je dobio posao 25 miliona evra bez tendera, napravio je veliki prekršaj.
Neću da vam repliciram, neću s vama da ulazim u polemike, da raspravljam, samo kažem, gospodine Duliću, ovo što radite ne valja. Nije dobro i potrudite se da napravite nešto dobro. Vreme kuca. Uhvatila vas je panika i sad želite na ovaj način…
Ako bog da, na proleće ulazite u četvrtu građevinsku sezonu, a da ništa ne uradite. Nema smisla. Morate nešto da uradite bar jesenas. Hajde, spremite se malo za jesen i uradite nešto. Nemojte pričati prazne priče. I nemojte prikupljati te ponude firmi kad im je isti gazda. Jedan gazda ima sedam firmi i vi prikupite pet-šest ponuda od jednog istog čoveka. To nije u redu i to ne sme…

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, evo opet jedne rasprave koju smo imali nedavno, nastavlja se, i umesto da vidimo jednog zabrinutog guvernera koji odlazi, koji je svojevremeno davao izjave da neće da bude guverner a da država bankrotira, koji je davao raznorazne izjave s kojima se mi iz opozicije slažemo, i očekivali smo da taj guverner sada izađe pred građane i obrazloži te svoje izjave i stanje u NBS, i da on i Vlada prihvate što više amandmana, da se ovim zakonom, koji je tendenciozno pravljen, dotera nešto u red, bilo koliko, i da ljudi u NBS, a posebno guverner, imaju neki vid odgovornosti za stanje makroekonomije u državi, za lošu situaciju u državi, sada slušamo priču da je sve med i mleko, vidimo srećnog, razdraganog, nasmejanog guvernera, vrlo smirenog, koji samo što ne kaže – ljudi, pustite me da odem, svoj posao sam završio, a vi radite šta god hoćete; snaći će se ova Srbija nekako i bez mene.
Doći će neki drugi, naravno, ali ja sad razmišljam, pratim ovaj zakon i slušam amandmane, guverner je srećan što u novom zakonu nema nikakve odgovornosti. Guverner više ni za šta ne odgovara. Sve se prenosi na neki kolektivni organ, višestranačko telo, upravni odbor, koji će tobože biti odgovoran, a guverner, koga predlaže predsednik Srbije, neće ni za šta odgovarati, a odlučivaće. Naravno, imaće podršku vladajuće većine, podršku kabineta predsednika države, koji ga predlaže, i moći će bukvalno da radi šta hoće.
Slušali smo ovde odgovorne ljude iz finansija koji su rekli da je kriza prošla, da problema nema. Neko reče - ali taj narod nikako da primeti da je kriza prošla, a nadamo se da će se narod opametiti i primetiti da je kriza prošla. Ali, za sve što ne valja u državi, kriva je sadašnja opozicija. Ne vidim da se iko proziva da se pita za nešto što se sada događa. Nisam čuo guvernera da se oglasi, ili nekoga iz finansija, i da sabere cifre.
Evo, ja sam nedavno u Boru sabrao cifre obećanja partija iz vladajuće koalicije. Obećali su građanima Bora da će se hitno uložiti u ovoj i narednoj godini u Bor ravno 2.160.000.000 evra. Ljudi, to ne da nije bajka, nego to nema veze s mozgom. Niko se nije zvanično oglasio da kaže da je to nemoguće. Svi ćute, svi ljuškaju, giškaju, svako obeća. Dođe ministar ekonomije i kaže 'ladno – topionica, kol'ko, 400 miliona? Rešeno. Šta treba, solarna elektrana, 200 miliona evra? Dogovoreno, evo, počinju radovi odmah. Četiri autoputa? Odmah počinjemo. Autoput Bor - Koridor 10? To je normalna stvar, to treba odmah rešiti i uraditi.
Pokušavamo kroz ove amandmane da upristojimo ovaj zakon, da ipak vratimo neke ljude na odgovornost, da onaj ko sedi u NBS bude odgovoran, da guverner bude odgovoran za stanje u državi, za vođenje kompletnog zaduživanja države, odgovoran za devizne rezerve. Guverner je 'ladno ovde objasnio da imaju devizne rezerve, da se to prodavalo, trgovalo, stabilizovao kurs dinara... A koliko je prodato deviza i kome? – e, to pitanje nije bitno. Ko je taj koji je kupio milijarde evra, po kojoj ceni i ko je odredio tu cenu? – o tome je uopšte nebitno u ovom momentu da se razgovara.
Zašto uvoznički lobi caruje u Srbiji? Zato što ga vi podržavate, gospodine guverneru. Vi činite sve da uvoznički lobi caruje, a da proizvođači propadaju i izvoznici da potpuno propadnu. Mi nemamo šta da izvezemo iz Srbije. Pričamo o nekom sporazumu. Normalno je bilo da sporazum bude obostrani, a ne da se jednostrano poštuje. A kada je srpska privreda sahranjena, sada ćemo imati sporazum poštovan s obe strane. Ali, privreda je već uništena.
Ko određuje vaše stanje koje ostavljate? Ko treba da donese odluku kako ste radili i šta ste uradili? Želim samo na jednom primeru da kažem koji je vaš rezultat rada. Za dve godine, gospodine guverneru, cena nafte je porasla sa 76 na 120 dinara, a cena mleka, koje seljak proizvodi, sa 34 dinara je pala na 17 dinara. To je stanje vašeg rada, samo na jednom primeru. Da ne navodim druge, ima ih milion.
Znači, potpun raspad sistema, potpun raspad poljoprivrede. Evo, uzmite stanje u poljoprivredi. Ne može ga bog popraviti. Ova nevremena i sve što se događa, kako da se plati, odakle, na koji način? Zemlja je, ekonomski, u opštem haosu. Gde ljudi da se zaposle? Poslanici opozicije su zabrinuti za ovu državu.
Svaki dan servirate marketinške stvari i pričate o glupostima preko vaših medija. Danas čitam – Ilić, 10 miliona evra. Kakve ja veze imam s kreditima? Niti sam ja uzeo kredit, niti sam ga ja potrošio, niti sam ga prenamenio. To radi Ministarstvo finansija. Što grad Beograd nije dao lokacije? Otkud znam, nisam ja gradonačelnik.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da govorite po dnevnom redu, da poštujete član 103)
Vi, gospodo u vladajućoj koaliciji, ne znate uopšte šta hoćete. Nemate snage da prihvatite bilo kakav amandman koji vezuje guvernera za neku odgovornost. Dovešćete novog guvernera, koji nikome ništa neće odgovarati, šta god ga budete pitali. On je lice koje će tamo sedeti, raditi šta hoće, a neće nikome odgovarati. Tamo će biti neki upravni odbor. I on će raditi šta hoće.
Prema tome, skoro desetogodišnji rezultati vaše vlasti su katastrofalni. Sećam se jednog prethodnog guvernera, gospodina Avramovića, bog da mu dušu prosti, koji mi je jednom rekao…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se podsetimo obaveze iz člana 103. i da govorimo po dnevnom redu. Na dnevnom redu pretresa u pojedinostima je amandman koji glasi – da se reči "pet godina" zamenjuju rečima "četiri godine" i odnosi se na vreme izbora guvernera, pa vas molim da govorite po dnevnom redu.)
Dobro, gospođo, ako vam mnogo znači. Ne mogu da shvatim, red je da guverner prati vladu, onu u svom mandatu. Red je da se, kad dođe nova vlada, bira i novi guverner. Da li ste zadovoljni? Svi su ovde diskutovali o teškoj ekonomskoj situaciji. Iskoristio sam vreme poslaničke grupe da o tome razgovaramo i da to napomenemo guverneru, koji je vrlo veseo, raspoložen, nasmejan, jedva čeka da se sve ovo danas završi pa da ode čovek kući, da okopava baštu, kako neko reče, a nama je ostavio milion problema.
Naravno, o tim problemima niko neće moći da raspravlja. Novi zakon će guvernera osloboditi svake odgovornosti, moći će da radi bukvalno šta hoće, ali ne dozvoljavate da se iznese neka istina, šta treba guverner da radi, kako da se ponaša, šta se nekada radilo, kako rade guverneri u ozbiljnim državama, kako se ponašaju, šta je Narodna banka u jednoj ozbiljnoj državi.
Kako smo mi to, gospodine guverneru, raščistili takve gigante, takve naše banke, prodali njihovu imovinu u bescenje, uveli u stečaje? Šta je s aferama "Sartida", "Jugobanke", "Beobanke", "Investbanke"? Sve je to povezano u jedno, sve se to odradilo veoma vešto, prljavo, ružno. Danas su nestali papiri, nestala dokumentacija, zastareli sporovi. Sve je to rešeno onako kako se htelo da se reši.
Nikad nisam čuo da vi, kao ozbiljan čovek, ozbiljan guverner, ozbiljno razgovarate, a vaš predstavnik Banke je bio sa mnom na Kipru, ja sam bio šef tima za one kiparske pare, i mi smo sve to pronašli lepo. Meni je jako žao što je taj čovek isteran iz Narodne banke zato što je izneo istinu. I sad je neki referent u "Komercijalnoj banci", jer ste ga oterali zato što nije hteo da potpiše nešto što je tadašnji guverner, vaš prethodnik Dinkić, insistirao. A onaj drugi, Spasić, u UBPOK-u je napredovao, unapređen je jer je sve to lepo pokrio kako valja i kako treba.
I sve se to završilo na tome. Vi, kao ozbiljan guverner u jednoj državi gde se radilo o milijardama, niste uopšte nikada tu temu stavili na dnevni red. Mi smo pričali, govorili, držali konferencije za novinare. Sad je bitnije da li je u zakonu mandat jednu godinu kraći, jednu godinu duži, to je veoma važno.
Važno je sve drugo, ali nije važno da nam vi kao guverner kažete gde su akcije "Jugobanke", milijarde uložene u "Zagrebačku banku" u privatizaciji i kako je pravobranilaštvo reklo da mi nismo zainteresovani za taj novac, šta se dogodilo s tim novcem u privatizaciji "Zagrebačke banke", koji su to privatni računi, gde se taj novac čuva, ko su vlasnici tih tajnih računa itd. O tome ništa ne govorite, a mnogo znate.
E, zato što mnogo znate, treba mirno da odete, da se sklonite i da dođe neko drugi i da, naravno, nastavi tamo gde ste vi stali. I neko drugi će doći, ali on neće imati nikakvu odgovornost jer će preneti to na upravni odbor i niko neće biti odgovoran. Znate onu staru narodnu poslovicu – gde je mnogo maja, tu nema jaja. Neće biti para. Srbija, gospodine Jelašiću, dolazi u teške probleme.
Meni je drago da ste ovo sve vi govorili. Bio sam presrećan kad pročitam neki vaš intervju, kada ste govorili o ovim problemima o kojima ja sad govorim. Ko vas je to ućutkao? Zašto ste sad postali čovek koji se, jednostavno, samo smeška, sve mu ravno i sve mu lepo, srećan je što će da ode i što će neko drugi da dođe i što taj drugi koji dođe neće ništa ružno o vama da kaže? Napravljen je dil, napravljen je dogovor da se to sve odradi onako, na jedan način koji će ići na štetu Srbije. I tako će i biti.
Sve će ovo ići na štetu Srbije i Srbija će ući u velike probleme. Svakim danom je sve gore i gore. Vi ćete otići, naravno, a ovi će nastaviti da nam pričaju prazne priče. Možda će i uspeti da ubede narod da su oni pobedili Nemce. Vidim, najviše ste doprineli vi koji ste oko Vlade da se ta pobeda ostvari. Još ako večeras, ako da bog, pobedimo, opet ćete se vi oglasiti. Sve što valja, vi ste napravili.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, stvarno vas molim da fudbal izostavite iz kršenja člana 103. Poslovnika Narodne skupštine.)
Pa, to je vrlo važno. Vi to ne razumete, gospođo Čomić, ali šta ću vam ja? Hvala vam puno, gospođo Čomić, što ste mi i ovoliko vremena dali, nisam očekivao.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, šta znači to kada guverner podnese ostavku? Čuo sam ovde koliko je bio koji guverner. Vi niste prekinuli kada je neko držao predavanja iz istorije, i o mleku isto tako, pošto je mleko u Rasinskom okrugu, a ja kažem – u Moravičkom okrugu je, npr., 16-17 dinara. Zašto je tamo 16 dinara? Pošto je u Šapcu? Kako može Šabac da vozi iz Moravičkog okruga, kako je to isplativo itd.? Da ne načinjemo te teme.
Da li ste vi, gospodo, ubeđeni, da li je gospodin guverner ubeđen da je bio samostalan i da se on za nešto i pitao u Narodnoj banci? Za sve se pitao Dinkić. Evo, on nosi znak. Čim nosite znak na reveru, niste samostalni, ne odlučujete vi, odlučuje neko drugi. Zato ste i podneli ostavku, jer neko drugi odlučuje. I svi vi koji nosite taj znak na reveru, a pričate mi ovde da ste nezavisni, ne mogu da razumem i da prihvatim tu vašu autonomnost u bilo kojoj ustanovi itd.
Prema tome, nemojte nam ovde držati predavanja kako to treba da bude. Tako bi trebalo da bude, ali tako nije, nažalost, kod nas u Srbiji. Znamo mi ko se ovde za sve pita, ko sve odlučuje. To ste i tražili, da sve odlučuje jedan čovek, i to ste i dobili. Zato su vam smetale neke prethodne vlade, jer je vaš predsednik bio manji od makovog zrna u nekim drugim vladama i nije mogao da dobije prostor da radi ono što je hteo da radi sada.
A, evo, gde ste, kada ste dobili odrešene ruke, doveli državu. Doveli ste je u jednu tešku situaciju. Vi to ne shvatate, ili ne shvatate ili ste neodgovorni. Nikada nisam mogao da shvatim da neko može imati toliku neodgovornost.
Zato postavljam pitanje guverneru – da li su istiniti oni intervjui koje je davao neposredno pre ostavke, kada je rečeno da je počela da se povećava javna potrošnja itd., da li su to njegove reči? Kada se suprotstavio svom šefu, koji je tražio kreditne linije, povećanje javne potrošnje itd., pa je guverner stao na stranu ministarke finansija i onda je, naravno, morao da ode. Kada ste bili iskreni, da li danas, da li tada, da li nikada, da l' vas niko ništa nikada nije ni pitao, a vama je bilo lepo pa ste se uljuškali? A sad vam je došla dobra prilika da se izmaknete iz toga i ostavite te vaše naredbodavce da rade sami svoj posao.
Ovo je, znači, napravljen dil između dve političke stranke da se ovako završi, i dil je sad pri realizaciji. Vladajuća većina će promeniti zakon, a uslov da se promeni zakon je bio da se prihvati dil, da se izbegne odgovornost. Sve ste to lepo dogovorili i odradite to do kraja. Ali, moraćete parlamentu, bilo kad, da položite račune o radu u prethodnom periodu.

Gospođo predsedavajuća, nije tačno da amandman Zaštitnika građana nije podnet. Podnet je Odboru. Isto tako, Ministarstvo je podnelo tom istom odboru desetak amandmana koji su prihvaćeni. Tačno je da je podnet i obrazložen, i da smo ga mi sa 6:3 odbacili, vladajuća većina nije htela da glasa i on je odbačen. Dakle, amandman je podnet Odboru, kao što su podneti i amandmani koje je Ministarstvo dostavilo Odboru da ih prihvati da bi mogli da budu sastavni deo onih amandmana koje je Vlada posle prihvatila.
Samo bih želeo da skrenem pažnju. Ovo je jedan politički dil koji je bio toliko smešan. Pojedine poslaničke grupe su na samom Odboru naterale resorno ministarstvo da podnese amandmane, da zadovolji neke njihove sitnice, da bi došlo do glasanja. Neobjašnjivo je da su prošli svi amandmani pojedinih partija, neću sada da ih nabrajam, koje, videćete u amandmanima, jer ne bi glasali i ne bi zakon prošao – došlo je do jednog takvog dila i ispunjavanja želja pojedinih poslanika da je to bilo smešno.
Meni je jako čudno da ministarka nikada ne želi da prisustvuje sednici Odbora i uvek šalje nekoga od svojih zamenika, jer treba direktno da se izjasni o nečemu što je izuzetno bitno u ovom momentu za Srbiju. Ako ne poštujemo Zaštitnika građana Srbije, čoveka koji treba da štiti prava običnog naroda, onda ne poštujemo sopstveni narod. Što smo onda uveli Zaštitnika građana? I to je bilo jako čudno da se to odbaci, ne prihvati i da prođe ovako kako je prošlo.

Gospođo predsedavajuća, mi smo ovde slušali razne priče i razne diskusije kojima, jednostavno, žele da nas ubede da je sve regularno i da je sve u redu. Mi nemamo razlog da na bilo šta reagujemo ako je sve u redu i ako je sve u skladu sa važećim propisima, ako je sve u skladu sa Poslovnikom. Ali, neki od vas žele da nas ubede u nešto u šta ne mogu da nas ubede.
Ovaj zakon treba povući i staviti u regularnu proceduru. Odlično se sećam, to je bilo pre neki dan, predsednica je zakazala sednicu u petak u 12 časova. Kao predsednik Odbora reagovao sam, pozvao sam stručne službe i pitao kad može da bude rasprava u načelu, da se ne održi pre Odbora. Rečeno mi je da je prva sala slobodna u ponedeljak u 14 časova. Mi smo sazvali Odbor. Vi ste u petnaest minuta do četrnaest časova završili načelni pretres, tako da kad smo došli na Odbor mi smo ispali smešni. Zahvalili smo onima koji su došli na Odbor i rekli da je sve završeno, da mogu da idu kući. Prema tome, nije ispoštovana procedura. Nije se imalo vremena da se pripreme ni amandmani, ništa.
Ovo je tako ekspres urađeno, provučeno, a vi sada to branite kao regularno i kao normalno, a od nas pravite neke nenormalne osobe koji žele da napadnu nešto što je najnormalnije, da napravite od nas neke ljude koji ne znaju ni šta je Poslovnik, ni procedura, ništa ne znaju.
Gospođo Čomić, ja sam bio poslanik od 1993. godine, u skoro svim sazivima, pa sam ostavljao, kad sam bio na nekim drugim funkcijama, od '93. godine. Nemojte me sada ubeđivati o nekoj demokratiji, o nečemu što vi sada uvodite, plasirate i prekidate neovlašćeno, van svih mogućih poslovnika, ljude, političke partije kad žele da iznesu svoje mišljenje.
Nije ispoštovana procedura u skladu sa zakonom o elektronskim komunikacijama, prekršena je, i zato zakon mora da se povuče iz procedure. Nemojte se brukati. To što se vi batalili kvorum, to stoji, ali niste mogli da počnete i da završite načelnu raspravu bez matičnog Odbora i bez ljudi koji su trebali da dostave amandmane, da prodiskutuju, da se jave, da budu uzdržani, da ovde iznesu neka svoja mišljenja i tako dalje. Vi odlično znate kakva je procedura, ne želim ja da vas učim.
Hoćete sada ovde sa nekim ljudima koji non-stop u ovoj sali telefoniraju i dobijaju instrukcije kad treba da se jave i da nam kažu nešto, a ne silaze sa telefona dok neki drugi diskutuju, naravno, onda se javljaju i ometaju rad parlamenta, jer iznose neistine. Gospodin Milivojević telefonira već pola sata, a on sve zna i neko mu daje instrukciju kad treba da se javi i da nam ovde priča o blagostanju. Je l' vi mislite da mi verujemo u onu priču ''da koza može da čuva kupus''? Da li vi to mislite?
Da li mislite da je ova Srbija toliko naivna, da ništa ne zna? Da li vi mislite da je u redu da jedna partija, bez obzira koja, ima i vojnu bezbednost i BIA, i pravosuđe, i sudije, i vodi raznorazne savete i tako dalje? Ne može! Sad želi da postavi i guvernera. Sve, sem patrijarha. Ne znam kako vam se to omaklo? Tu ste napravili veliki kiks i tu nešto morate da poradite, bili ste malo nemarni i niste bili dovoljno budni da to odradite.
Nemojte nas, sad, ovde, ubeđivati da je sve u redu, da je sve to dobro, da je sve u skladu sa zakonom, i tako dalje. Tačno je da ni Ministarstvo nije imalo vremena da dostavi amandmane. I, tačno je da je ono podnelo, ja mislim, ministarka, deset inicijativa Odboru, da bi u ponedeljak kroz Odbor prošli amandmani Ministarstva, jer Ministarstvo nije bilo u stanju da dostavi amandmane.
Ajde, sad kažemo – Zaštitnik građana nije dostavio na vreme, nego inicijativu. U redu. Ali, zašto je Ministarstvo dostavilo deset inicijativa? Zato što ni ono nije imalo vremena da dostavi amandmane, jer ste vi to tako zbrzili, uradili preko vikenda, da uopšte javnost nije reagovala. Isto kao i Zaštitnik građana, i Ministarstvo je dostavilo inicijative za prihvatanje amandmana na Odboru. To nije u redu.
E, sad, neki koji su znali, pa su dostavili unapred, vidim nekoj gospođici usvojili ste pet amandmana, to je verovatno bio neki dil, otkud se ona, jedina, pojavila? Mi iz Nove Srbije nismo uopšte dobili vreme da dostavimo amandmane…Poslanici su otišli kući, dok smo se okupili, naravno – sve je bilo završeno. Mnogi nisu dostavili amandmane.
E, sad, vi kad hoćete da nam stavljate, i kad nam vi to sve stručno objasnite ispada da ste vi svi u pravu, a mi svi grešimo. Mi ovde sedimo zabadava. Ovde viđam narodne poslanike koji godinama prate rad parlamenta, i znaju, bili su i opozicija i pozicija, da je sreće, to i treba da se menja. Ne možete vi sada objasniti činjenicu od koje se ja zgražavam, ja se naježim kad sam pre neki dan čuo tu izjavu, ali nisam čuo vaš komentar o tome, gospodo, vi, koji nas sad ubeđujete da je sve regularno, da je sve u redu, da je sve u dobroj nameri i tako dalje, ja sam čuo predsednika države koji je dao izjavu sledeće sadržine: "Toj grupi nećemo dozvoliti nikada da dođe na vlast. Koristiću zadnji atom snage da ne dođu na vlast!" Je l' to postoji u demokratskoj državi da šef jedne partije, predsednik jedne države, nekome ne dozvoljava? Pa, zašto su onda izbori? Zašto se prave izbori u ovoj državi? Da li političke partije imaju pravo da učestvuju na izborima? Da pobeđuju, da gube, da budu pozicija, opozicija? Sve je to normalni deo. To je demokratija.
Ne može niko u ovoj državi… Istog časa je neko u ovoj državi trebalo da traži ostavku predsednika države! On je izašao sa pretnjom da ne može to da se dogodi, da on neće dozvoliti, da će zadnji atom snage utrošiti, i tako dalje. Šta to znači? Koja je to poruka? E, zato se mi plašimo ovoga! Zato mi ne možemo da prihvatimo nešto što je za nas neprihvatljivo, da se neke čudne stvari dozvoljavaju u jednoj demokratskoj državi koja želi u EU. Smatramo da je ovo kočnica ulaska u EU, ovakav način kršenja Poslovnika o radu parlamenta!
Ovo je velika kočnica i Vi treba da uložite izvinjenje poslanicima, da ovo povučete i da stavite u redovnu proceduru. To je jedini način da izađete iz problema, jer vi imate problem, bezbroj puta ste imali problem, ali i ovo je jedan od velikih problema koji vi, nažalost, ne primećujete.
Prema tome, mnoge stvari mi odlično poznajemo. Nemojte da mislite i mnogi od vas ovde greše kada misle da mi ne znamo. Da li vi znate da se po kafanama priča ko se snima, šta se snima, ko je s kim, čija se žena, kog generala, srela sa Tačijem, gde je sedeo, gde je koga ujelo kuče pa ga dovezli na drugo mesto. Sve se to priča po ulicama. U vašim službama postoje ljudi koji nas informišu svaki dan. Pa, nismo mi od juče. Mi poznajemo ovu Srbiju i ove građane Srbije. U mnogim službama ima čestitih ljudi, izuzetno čestitih i poštenih ljudi koji dolaze i kažu. Vi mislite da mi ne znamo kako se šta nabavlja, kako se kupuje, kako se radi i tako dalje.
Više je nepristojno da državni sekretar pravosuđa izađe i kaže – sa Šarićima su radile neke političke partije, oni su finansirali neke i neki značajni političari. Koji?! Sada nam izađe i kaže – ''zemunski klan'' se spremao da ubija neke političare. A, koje? Ko je bio naredbodavac?! Ko je bio gazda Zemuncima?!
A, vi mislite da mi ne znamo ko je naložio da se ubiju ona dva Zemunca?! Mi znamo ko su počinioci tog dela. Mi znamo ko je uhapsio Radovana Karadžića. Koja služba, koji čovek, pa, sve mi to znamo. Ko ga je izdao, ko je šta rekao, sve znamo! Nemojte misliti i biti toliko ubeđeni da danas opozicija ne zna ništa, da smo mi mala deca i da vi možete da dođete i održite nam lekciju kako je sve u najboljem redu, kako vi poštujete Poslovnik, a mi smo neki koji kršimo Poslovnik, mi ne znamo ništa o Poslovniku. I vi nam održite ovde predavanje, isprekidate, i tako dalje i tako dalje.
A, mi hoćemo da se neke institucije ove države dovedu u red! Mi nemamo poverenje u partijsko delovanje pojedinih službi, jer namere im nisu dobre, a posebno posle ove izjave predsednika države. I sve se može staviti na politički teren. Zašto? Zato, što se skrivaju neke stvari od javnosti. Ja sam pre neki dan pokazao ovde dokument da je predsednik opštine Smederevo potpisao ugovor o izgradnji rafinerije, overen, prošle godine, i da je dato mišljenje iz pravobranilaštva da je ugovor u skladu sa zakonom, i da je važeći i tako dalje, a nije prošlo nikakvu proceduru. Da li će neko da odgovara za tako nešto? Neće.
Ne očekujte vi da ćemo mi vama replicirati, da ćemo se ovde sa vama raspravljati. Mi nemamo poverenje u vas, a isto, sve manje građana Srbije veruje u vas. A bilo je mnogo obmana, mnogo prevara, mnogo problema i zato ne verujemo. I to se manifestuje na svakom koraku. A vi ćete to dobro videti kada dođu izbori, kada budete proverili sebe, koliko poverenje uživate kod građana Srbije.
Prema tome, ne dozvolimo ''da koza čuva kupus'', ponavljam onu staru narodnu, jer to je nemoguće, a vi to uporno hoćete. Vi ste ''Satelit'' stavili kao državnu tajnu i držali je donedavno. Zašto? Zašto držite to kao državnu tajnu? Hajde sve da raščistimo.
Molim vas lepo, udarna vest u Dnevniku, onaj mučenik u RTS-u dodvorava se da bi ostao i dalje direktor, ne zna više, jadan, ni šta treba da radi, samo što ne puzi po Beogradu, i moli, on udara udarne vesti, to su vesti neke žute štampe neke države, sa kojom ne vidim da smo u nekim, baš, izuzetno prijateljskim odnosima. To je njemu udarna vest. Njegova informacija i tako dalje.
Dakle, sve je pod kontrolom i mislite da sve kontrolišete. Varate se, nije sve pod kontrolom, mnoge stvari se znaju izuzetno dobro. Srbija je mala, a dovoljno velika da niko u njoj neće moći da sakrije te tajne koje su se do sada odigravale i skrivale od javnosti.
Prema tome, mi sve znamo i zato se ovako i ponašamo. Zato smo i nezadovoljni. Samo vi nastavite!
Ali ja vam predlažem da povučete ovaj zakon, nemojte se brukati, ispoštujete proceduru, ispoštujete instituciju Zaštitnika građana ili ga smenite. Poštujte Ustav ili ga menjajte. Hvala, gospođo.

Gospođo predsedavajuća, samo bih postavio pitanje i nadovezao se na jedno od pitanja koje je ovde već bilo postavljeno – šta misli Vlada i kako je mogla da dozvoli da gradonačelnik Smedereva bez odluke SO Smederevo, bez odluke Gradskog veća, bez bilo kakvog papira iz Ministarstva energetike i odluke Vlade, potpiše ugovor sa kompanijom?! Ugovor je potpisan. Gradonačelnik je prošle godine u avgustu mesecu potpisao ugovor, i on i kompanija, ozvaničio ga i mišljenje pravobranilaštva je da je ugovor valjan.

Sada ste vi, demokrate, u velikom problemu. Ne možete da ozvaničite ono što je vaš gradonačelnik zvanično potpisao i napisao. I sada kupujete odbornike, trgujete, plaćate da biste dobili neku većinu, da biste ozvaničili koliko-toliko i zaštitili gradonačelnika koji je napravio teško krivično delo. Da li će nadležne službe reagovati na sve ovo?

Evo ugovora i na engleskom i na srpskom, overen, potpisan i on je punovažan, da se zemljište daje uz zakup za izgradnju rafinerije.

Prema tome, priča da će biti rasprava, referendumu, itd, završena je sa jednim neodgovornim čovekom, jer ova firma ako tuži, dobiće sigurno spor, jer ima sve valjane potpise. Možete proveriti, mogu vam dati na uvid, ako vam to nešto znači. Dakle, priča je završena, ''ugovor'' je zaključen bez ikakvih dogovora, bez ikakvog mišljenja nadležnih institucija u ovoj državi, bez odluke Skupštine, bez odluke Gradskog veća, bez toga što građani Smedereva traže referendum da se izjasne o ovom pitanju. On je potpisan, overen i punovažan. Prema tome, šta vi mislite da uradite i kako da izađete iz ove krize, kako da objasnite sve ovo, ne znam, ali, neka vam je Bog u pomoći.

Gospođa predsedavajuća, gospodine guverneru, kako da vas nazovem sada, dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam danas jednu ozbiljnu raspravu, da se guverner obrati, da vidimo trenutno stanje u Narodnoj banci i predloge šta da se čini i kako ovim zakonom da se poprave neke stvari. Izgleda da je guverner izuzetno raspoložen došao u ovaj prazan parlament, poslanici su otišli kući, nema nikakvog interesa da se sasluša guverner, veoma mali broj poslanika je ostao…

Oprostite, želeo bih da znam šta je vaš problem? Da li vi imate neki problem danas? Da li vi imate problem ili vodite ovu sednicu, predsedavate? Koji je vaš problem?