Gospođo predsednice, mi smo noćas ostali, evo sad je minut do 24,00 da rešavamo jedno važno pitanje i ja sam izuzetno razočaran kao narodni poslanik sa stavovima pojedinih ljudi iz vladajuće koalicije, njihovim diskusijama koje su danas izneli i mogu reći da veću podršku ova deklaracija ima bez obzira što Vlada od opozicije nego od pozicije.
Ovde je došlo do nekih diskusija koje su poremetile jedan tok koji je bio izuzetno dobar i kvalitetan da se tim ljudima na barikadama koji se noćas dole nalaze pomogne. Ne bih želeo da napustimo večeras salu i da izglasamo nešto a da ne znamo šta će biti sutra. Želeo bih da premijer, bude jasan i glasan.
Ovde u deklaraciji se pominje rezolucija 1244, pominje se SB koji je nju doneo, da mi čvrsto stojimo iza toga što imamo. Rezolucija 1244 da je ključna, šta ako je mirovne snage prekrše? Šta ako krenu na Srbe na barikadama? Šta će Srbija u tom momentu uraditi, šta će Vlada uraditi, šta će ključni ministri uraditi, šta će predsednik uraditi?
Mi ćemo usvojiti deklaraciju, nije ovo prvi put, ali ne želim da to ostane mrtvo slovo na papiru i da svi oni koji danas sede i gledaju ovu sednicu ne znaju koji će biti potezi ako neko prekrši rezoluciju SB, koja je donešena i koja mora da se poštuje od međunarodnih snaga koje se nalaze dole. Gospodo, mi smo ovde čuli kako je Euleks uveden na mala vrata, šta ćemo uraditi što se Euleksa tiče?
I želim jedno pitanje da se raščisti večeras ovde, ako međunarodne snage, ako Euleks zaštite Vladu nelegitimnu iz Prištine u svojim nastojanjima da realizuje svoj program i projekat protiv rezolucije SB, da li će se nastaviti pregovori sa EU, u kom smislu kako i na koji način?
Da li ćemo i to progutati i reći-idemo dalje?
Morate, gospodo iz Vlade, biti jasni i glasni. Jeste pitanje teško ali vi morate preduzeti odgovornost i morate večeras sa ove sednice otići sa jasnim stavovima i jasnim mišljenjima.
Meni je izuzetno drago da sam čuo mišljenje potpredsednika Vlade gospodina Dačića koji je vrlo konkretno izneo neke stvari i rekao je ono što misli. Ali, i vi ostali, recite, ono što mislite i što treba da kažete ovde večeras a ne da se raziđemo, usvojili smo neku deklaraciju, a vi dole Srbi koji ste na barikadama vidite šta ćete sa sobom i šta ćete od ovoga dobiti i šta možete od sutra očekivati.
Ovaj parlament mora da bude jasan i glasan. Mora i ministar inostranih poslova da preduzme određenu odgovornost i premijer i predsednik i odavde svi moramo večeras izaći sa jasnim stavovima.
Šta Srbija radi i u kojoj situaciji reaguje i kako reaguje. Da li će se pregovori nastaviti, neće se nastaviti, mi ćemo dole poslati neke ljude koji će pregovarati, neko će ih primiti, držati dole, sat, dva, na prelazu, kontrolisati, preslišavati, itd. Kad njih tako dočekuju, prijatelji, kako će tek dočekati narod koji sedi na barikadama i jednostavno traži pravdu.
Da li ovaj parlament treba da zatraži pravdu od međunarodnih institucija, da li EU mora da veoma jasna i glasna šta još hoće od Srbije.

Ja se izvinjavam, pošto sam hteo par reči da kažem ministru. Tačno je da se menjaju zakoni koji su usvajani pre dve godine, da se usaglašavaju tobože sa EU. Mi znamo da u prosveti ima izuzetno puno problema. Da se školuju kadrovi koji praktično ne mogu da se zaposle i da zažive, da počnu da rade. Mi danas nemamo prepoznatljivu ni jednu srpsku tehnologiju. Ili su zastarele ili su potpuno zamrle i ugašene. Način obrazovanja u Srbiji ne može se na ovakav način rešavati, što ćemo mi promeniti par nekih stavki u zakonu i tobože reči, mi smo se prilagodili EU. Srbija više nije prepoznatljiva u određenim strukama kao što je nekad bila. Tačno je da mi imamo veoma talentovanih ljudi, a koji na žalost zbog naših preduzeća, koji nemaju gde da rade i da se zaposle i da pokažu svoje znanje i zvanje, odlaze napolje i tamo se zapošljavaju ili rade ovde kao predstavnici nekih stranih kompanija, stranih instituta itd.
Gospodine ministre, mi smo danas potpuno izašli iz sistema obrazovanja koji je neophodan ovoj državi da bi se pokrenula i radila. Mi danas imamo hiljade i hiljade stručnjaka koji završe neki menadžment koji je neupotrebljiv. Hiljade i hiljade stručnjaka koji završe neke fakultete, škole srednje koji ne mogu da nađu posao. Mi danas nemamo naše nadzorne organe u građevinarstvu, na putevima. Mi danas nemamo građevinske inženjere. Mi danas imamo par ljudi koji mogu da projektuju mostove. Nemaju gde da nauče, da ispeku zanat kako naš narod kaže. Nemamo, jer naša matična preduzeća, koja su nekada bili giganti ne rade. Uzmimo jedan "Energoprojekt", jedan "Kongrap", jedan " Ivan Milutinović", jedan " Rad ", uzmimo " Mostogradnju ", uzmimo gigante koji su žarili i palili po svetu po znanju, zvanju, izvođenju radova, gde su dobijali na međunarodnim tenderima poslove.
Danas vi to više, gospodo, nemamo. Uzmimo elektroniku, to je sve zamrlo, ne postoji, to ništa ne radi, sve je uvoz iz Kine. Mi to ovde išrafimo, to namontiramo, podelimo. Uzmimo farmaceutsku industriju, sve dolazi sa strane u kontejnerima, spakuje se, prepakuje se, mi smo postali jedan distributivni centar Evrope i sveta. Ovde stiže sa svih strana roba, distribujira se, sve visoke tehnologije su ili uništene ili demontirane iselile se iz Srbije. Da li je moguće u privatizaciji da neko kupi modernu fabriku eurokrema, da je demontira, izbaci je van granica? Da li je moguće da neko u privatizaciji kupi jedan Magnohrom koji je imao izuzetnu tehnologiju i veliki izvoz demontira opremu, izveze napolje i ostavi fabriku rasturenu? Da li je moguće jednu proizvodnju čipsa koju smo imali vrhunsku u Srbiji jer smo proizvođači krompira, da isto neko potpuno uništi? Šumske proizvode gde smo bili i vodeći u Evropi u izvozi itd, potpuno uništi, demontira se tehnologija, demontira se oprema, nestane oprema, izbaci se napolje i jednostavno ostanu danas samo zidovi jedne fabrike i jadni napaćeni radnici? Da li je moguće da fabrika "Sloboda" koja je bila pionir u beloj tehnici, potpuno se ugasi a dovodi se "Gorenje" i daje se deset hiljada po zaposlenim radniku i montira se u sredini gde nema ni jedan čovek koji se tim poslom …..
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče tema dnevnog reda izmene i dopune sistema ……)
… to jeste tema ali ovo je sve u vezi toga kako zakon treba da se prilagodi, da mi možemo imati kadrove koji će davati rezultate koji su neophodni privredi. Mi sada…
(Predsedavajuća: sistem obrazovanja i optički diskovi. Molim vas, ta argumentacija dovedite u vezu sa ovim zakonom.)
…… znam da gospođo Čomić, ovo što ja govorim vama smeta, ali ja isto tako …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da saslušate predsedavajućeg u trenutku kada starajući se u skladu sa članom 27. pokušava da obezbedi poštovanje svih odredbi Poslovnika Narodne skupštine. Vi ne možete znati šta meni smeta, a šta mi ne smeta, obavezna sam da znam da li poštujete odredbu člana 106. govorite o dnevnom redu. Da vas podsetim da svoju argumentaciju dovedete u vezu sa tačkom dnevnog reda. Pa vas, molim da svoje vreme iskoristite u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.)
….. govorim o dnevnom redu, govorim o Zakonu koji treba da se donese da naše školstvo bude primenljivo u praksi, da da kadrove Srbiji koji su neophodni, da bi Srbija mogla da radi, da gradi, da funkcioniše. Sramota je danas da mi danas nemamo nadzornog organa da postavimo iz Srbije za neke važnije objekte. Sramota je i ovo što se dogodilo u Majdanpeku nedavno, gospodine ministre kad ste smenili iz Ministarstva, dekretom direktora gimnazije zato što nije član određene stranke, član je NS. Rečeno mu je da mora da uđe u vlast ili će biti smenjen. Čovek je smenjen. Sramota je da je kolektiv stao i nije hteo da deli svedočanstva učenicima zato što je smenjen najpopularniji direktor u gradu. To je bruka i sramota za Srbiju.
Možemo mi donositi kakve god hoćemo zakone, ali taj Gorčilo koga grad voli, koji je stari profesor, koji zna šta hoće, koji je vaspitavao generacije, ne može se izgaziti i koga je školski odbor legitimno, jednoglasno postavio. Kolektiv od 22 člana je jednoglasno je glasalo za njega, koji je i ratni vojni invalid, učesnik rata i sramota je da se on isšutira iz škole zato što neće da potpiše pristupnicu za neku stranku. To znači, ne možemo zakonima, kozmetičkim zakonima, jednostavno prividno prikazivati da se nešto u školstvu događa, ali u praksi to ne može da zaživi.
Život je jedno, zakoni su drugo i to ne može više da se tako radi i tako ponaša prema određenim kvalitetnim kadrovima koji postoje u ovoj državi. Osnovne škole i srednje škole i visoko školske ustanove, moraju se dovesti na jedan viši nivo. Mi znamo šta su problemi. Problem nije jedan član zakona, problem su sredstva koja treba ulagati. U školstvo treba ulagati da bi dobili rezultat rada, vi se morate izboriti, a i Vlada vas mora podržati da u školstvo se mora ulagati. Ne možemo reći nedavno ovde na sednici ima para tamo, našli smo silne pare za lokalne uprave, podelićemo duplo svima, garantujemo da tih para ima, a kad je bilo školstvo u pitanju tu nema para, nema sredstava. Vi ne možete stvoriti jednog inženjera, možete praviti koji hoćete zakon ako nemate uslove da se on stvori, da stekne prasu, da stekne rutinu itd. Bez obzira kakav je profesor, koliko je stručan, ako nema adekvatne laboratorije, uslove da se on oformi, stvori, pripremi za jedan posao koji će sutra obavljati, neće biti rezultata.
Prema tome, znam da je vaša dobra volja, znam da su vaši izuzetni napori u ovome da nešto učinite, ali vi morate imati mnogo veću finansijsku podršku u svemu ovom. Ovde se stvaraju silne agencije, prenose silni zakoni koji stalno neke mehanizme proširuju sa neki drugim agencijama, kontrolama itd. Ovde trebaju sredstva za ono što će sutra napraviti rezultat. Jedan Tesla ovde ne bi mogao da napravi rezultat ako nema od čega, mora bi da ode napolje i morao je da ode napolje da bi ostvario ono što želi. Mi danas imamo hiljade mladih stručnjaka koji su u Srbiji i jednostavno pokazuju i kao mladi ljudi, ali moraju da odu napolje da bi ostvarili ono što žele, jer ovde ne mogu da ostvare, naročio u mali sredinama. Imamo ekstra talente, ali osnovni problem je njemu da škola ne može da se greje, učionica je hladna, oni se tim bave, umesto da se bave opremom, tehnologijom, itd.
Prema tome, gospodine ministre, na ovom morate puno poraditi i izboriti se da se mnogo više sredstava opredeli, da se mnogo kadrova pripremi za praktičnu jednostavnu primenu u proizvodnji. Mi ne možemo otići u Italiju i kupiti jednu tehnologiju i reći, evo sve smo dobili sa strane. Šta rade naši mašinci, naši projektanti, šta rade naše fakultetske obrazovne ustanove koji pripremaju određene kadrove? Ništa. Sve dođe šrafciger industrija, to postajemo. Mi smo izuzetno bili u energetici, pravili smo najveće brane na svetu, učestvovali smo u mnogim tehnologijama u građevinarstvu, koje su bile i naše. Mi imamo naše sisteme, imali smo naš sistem izgradnje mostova, a to je čuveni Žeželjev sistem koji je primenjen, jedan od prvih u svetu. Šta se dogodilo? Sve smo to danas izgubili. Danas nam dolaze neki ovde da nam naprave most, most na Adi, da nam prave drugi. Mi smo naše sisteme potpuno potisnuli, izbacili, oni su možda i prevaziđeni, nisu dorađeni itd.
Prema tome, mora se raditi i na tome i očekujem da ćete vi učiniti nešto u ovom pomaku, a ne samo kozmetički, uzećemo jedan zakon koji je usvojen pre dve godine, sad ćemo promeniti dva, tri člana, pa ćemo reći, evo biće bolje, umirićemo neke ljude i prividno stvoriti da se nešto događa u prosveti, a ustvari nema kvalitetnog obrazovanja bez ulaganja. Nema kvalitetne nauke bez velikih ulaganja u sve to. Zato se moramo svi izboriti. Najskuplje je kupovati spolja, uvoziti. Zašto je kod nas ovoliki uvoz? Zato što nemamo svoje. Nemamo ništa skoro svoje sad trenutno u proizvodnji. Sve kupujemo sa strane. Molim vas lepo, gde su te naše tehnologije, koje smo nekad imali? Nemamo ništa. Mi smo pravili najkvalitetnije, ministre, sušare u svetu. Sećam se odlično, kao inženjer, bili smo najveći izvoznici sušara u Evropi. Sad mi nemamo nijednu sušaru. Niko u Srbiji ne zna da napravi vakumiranu sušaru. Nemamo. Nijedna obrazovna ustanova ne bavi se tim, inženjeri, stručnjaci i ostali. Bili smo pioniri u izgradnji peći, visokih peći, peći za opekarsku industriju, peći za građevinarstvo i toga više nema. Mi to sad uvozimo i to. Uvozimo sve.
Ne znam da li postoji grana koja nije vezana od uvoza spolja. Zato mi sad moramo nešto poraditi i pred vama je jedan veliki posao. Da to uradite kao ministar, da ponovo pokrenete neke mehanizme, da se u Srbiji odškoluju ljudi koji će poneti razvoj ove države, tehnološki razvoj ove države, koji će primenu naći i koji će svoje znanje primeniti u praksi i tako zaposliti mnoge građane. Mi ne možemo, jer smo jednostavno prevaziđeni za vreme sankcija, zaostali. Ljudi su u svetu mnogo otišli ispred nas, a mi sad ne ulažemo ništa, već smo se prilagodili i uvozimo sve i svašta, mada to bilo i izrazito lošeg kvaliteta, a nas kao državu to skupo košta.
Zato vas molim da na tome radite, da se ne dešavaju takve stvari i da se ljudi partijski kažnjavaju, da se ljudi partijski postavljaju da budu partijski univerziteti, da se partijski postavljaju dekani, rektori, itd., nego da to bude. Niste vi na tome radili, ali drugi su radili i drugi spolja utiču i mešaju se u ono i nađu nekog u ministarstvu, pozovu ga, utiču, pritisnu i promene. Zato vas molim, vi kao jedan ozbiljan čovek od koga mi očekujemo puno, da na tome izuzetno poradite i da ovo polako dovodite u red. Veliki vas posao očekuje. Nemojte misliti da sa dva, tri člana koji će se promeniti u zakonu, mi ćemo reći, evo prilagodili smo se EU, posao je završen, sve će doći iz te EU. Mi ćemo ovde sedeti i samo uvoziti i uvoziti i naše ljude svakodnevno otpuštati. Moramo raditi i da imamo svoj identitet u proizvodnji, da imamo svoje proizvode i svoj brend i da se zna u svetu da Srbija zna da preradi ono što proizvede malinu i ono što ima kvalitetno drvo, pečurku i ostalo, nego sve da izvezemo kao sirovinu. Od sirovine se ne živi. Država propada.
Sve finalne proizvode mi nazad vraćamo. Nemoguće da ne znamo da napravimo sok, nemoguće da je neko kupio gigante srpske i potpuno ih zatvorio i uništio, otvorio tržišta spolja koja ovde ubacuju sve i svašta na srpsko tržište. Nemoguće je da Srbija ne zna da preradi meso. Nemoguće da veliki giganti koji su prerađivali suhomesnate proizvode, kad smo imali izvanredne stručnjake i tehnologije, kao što je bilo u Kikindi, u Šidu, Sremskoj Mitrovici, da ne nabrajam više, danas je to sve nestalo. Uvozimo spolja. Nemoguće da je za nas sve genije Matijević,a zaustavila se sva srpska prerada i proizvodnja. Mi smo to znali da radimo godinama. Sve je stalo.
Prema tome, radite na tome ako mislite da se Srbija samopokrene. Ključ početka Srbije, razvoja Srbije je kod vas, mi smo nekad radili u građevinarstvu, montažni sistem gradnje, kad niko u okruženju nije radi. Sad sve uvozimo spolja. Nemamo nijednu građevinsku firmu koja to radi. Mi kad smo to radili niko nije radio. Naša Mostogradnja je bila pionir izgradnje mostova u Evropi i svetu. Sve poslove u Africi smo dobijali i naš Energoprojekt je bio gospodar na određenim prostorima, a danas su to preduzeća. Naš Tim je bio glavna firma u svojoj branši. Danas to su firme u raspadu, kome padne napamet da dođe i kupuje za sitne pare i potpuno uništi nešto što je vekovima bilo. Hvala.

Pitanje ste pokrenuli, ali, budimo principijelni. Ako neko ne može da bude direktor i da bude odbornik, onda ne može neko da bude poslanik i da bude gradonačelnik. Znači, budemo principijelni i otpoštujmo to do kraja. A ne sad – neko može, neko ne može. Nekoga ćemo da smenimo a nekome ćemo da kažemo da nije bitno.
Imam još jednu primedbu na vaše izlaganje. Gospodine ministre, nije podsticajno za razvoj i za zapošljavanje mladih i stručnih ljudi ako vi u sadašnjoj vladi stimulišete stranca koji dolazi sa nekim tehnologijama koje su prevaziđene totalno i dajete mu stimulativno 10 hiljada evra po zaposlenom, gde on dovodi svoju tehnologiju, svoj inženjerski kadar, svoje rukovodeće ljude i postavlja nas kao prostu fizičku radnu snagu koja samo za 17 hiljada dinara radi. A mi njega stimulišemo po zaposlenom sa 10 hiljada evra. Naš domaći kada otvori, ili naša domaća firma, ili te firme koje ste vi nabrojali, koje su uspešne firme i koje su akcionarska društva, što je bio prvi model i po meni mnogo bolji model, u praksi bolji model, ne dobijaju ništa. Oni se svakodnevno pljačkaju raznim obavezama, povećanjem raznoraznih taksi, dohodaka, poreza, akciza itd, da bi se stvorio fond da se da ovom strancu koji dolazi i koji će ovde da bude nekoliko godina i da se pokupi i ode kada se poveća vrednost radne snage.

Gospodo ministri, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da postavim par pitanja. Kakva je svrha i uloga Ministarstva za KiM, ako oni ne učestvuju i ne vode pregovore koji se odnose na KiM, na probleme koji su dole evidentni? Kakva je uloga ministra u Vladi? Zašto njegovo sedište nije na KiM? Da li ministar Vlade Republike Srbije može da uđe kad god želi na teritoriju Republike Srbije, na Kosovo, ili ne može? Kakav je njegov odnos i da li poštuje Ustav Republike Srbije, a vrlo često ga krši, davajući neke izjave koje nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije? Kako je moguće da ministri Vlade Republike Srbije ne budu primljeni na Kosovo kad treba da urade radnu posetu, ako se poštuje važeća Rezolucija 1244, koja je jedino što imamo i što je najveće, u ovom momentu, blago Republike Srbije? Ko vas je ovlastio da vi jednostavno kršite dve rezolucije ovog parlamenta u kome se nalazite?
Šta ste kao Ministarstvo uradili na ekonomskom planu za Srbe koji žive dole – da dobiju posao, da obezbede egzistenciju, da mogu da rade? Koje to firme rade, sa kim rade? Da li je Srbija u obavezi da otkupi ono što proizvode, pošto to Albanci neće? Oni su potpuno ekonomski nestabilni. Nemaju nikakvu stabilnost, nikakvu zaštitu, ništa. Šta se učinili, kao Ministarstvo, da u 21. veku najosnovnije građanin srpske nacionalnosti na Kosovu dobije slobodnu kretanja? To je nešto najosnovnije. Šta matica Srbija radi dole da se obezbedi egzistencija za Srbe koji jednostavno odlaze jedan po jedan jer nemaju gde da rade, nemaju šta da rade? Da li je moguće da u Leposaviću, na primer, ne radi nijedna firma? Zašto niste učinili nešto da se pokrenu preduzeća koja se bave preradom drveta, izradom nameštaja i da Vlada Republike Srbije preuzme obavezu da otkupi njihove proizvode i da im to na vreme plati, a posebno u domenu poljoprivrede šta ste uradili kao ministar?

Gospodine ministre, slušajući vas, ja sam se izuzetno razočarao. Vi podnosite izveštaj Parlamentu i kažete, nabavili smo 30 krava, nabavili smo nekoliko desetina ovaca. Znate koji su to rezultati? Kad jedan ministar iz jedne ozbiljne vlade kaže da u jednoj pokrajini je nabavio 30 krava i nekoliko desetina ovaca. Pa to je tuga, to je žalosno. Koji su proizvođači mesa dole? Gde izvoze, gde su proizvođači mleka? Ko im otkupljuje proizvode? Gde plasiraju to, na koji način, kakvu ste organizaciju napravili da ljudi prežive da se radi itd,?
Vaša priča i, nemojte se ljutiti ja vas molim, ali pojam koji ste upotrebili – uradili smo mnogo. Znate šta to znači? To može da kaže na ulici neki čobanin ili negde kad ga sretnete, šta si uradio, a on kaže – mnogo. Konkretno vas pitam, na primer, ja vama kažem, ministarstvo u kome sam ja bio je uradilo investicionih radova preko milijardu na Kosovu, 400 miliona kuća, objekata koji su urađeni. Ovo što sad dole otvarate ove objekte, to smo gospodin Đilas i ja otvorili i obezbedili sve. U Zubinom Potoku sportske terene, hale, itd. Niz objekata, putna infrastruktura, prilaze manastirima, prilaze mnogim našim selima i enklavama, itd.
Prema tome, ja vas molim, kad ubuduće budete došli u Parlament, donosite izveštaj, veoma konkretan i jasan. Molim vas da budete ozbiljan ministar. Kada dođete da izlažete rezultate vašeg rada na Kosovu, napišite materijal i..
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
…podelite poslanicima i konkretno toliko puteva kilometara, toliko objekata, koliko kuća je napravljeno, koliko stanova, itd.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Toliko je ljudi zaposleno, koliko firmi otvoreno, a ne ovako – uradili smo mnogo, pa molim vas, vi ste ozbiljan ministar. Kupite 30 krava, to jedan običan domaćin ....

Želim da iskoristim priliku da nastavimo jedan razgovor koji je bio vrlo nekorektan od strane ministra, jer ja sam bio vrlo konkretan u pitanjima i tražio sam da razgovaramo o nekim životnim pitanjima. Čuli smo pitanja koja su postavljena u vezi statusa, ali u vezi statusa niste ni učestvovali u tome, ali vrlo ste nekorektno rekli da neka vlada nije uradila ništa, a vi ste uradili mnogo.
Sada želim da vam kažem, gospodine ministre, kada sam ja bio u Vladi i kada smo radili na Kosovu mnogo, kako vi kažete, vi ste bili u Vladi Hašima Tačija i vi ste učestvovali u onoj vladi, a mi smo u ovoj vladi. Možda smo mogli da sarađujemo, ali nije došlo do saradnje, jer vi ste bili na drugoj strani i minirali ste mnoge naše poslove i niste zato ni znali šta mi radimo. Sećam se jednom, pričali ste o Štrpcima, kada sam dolazio iz Štrpca baš uveče, radili smo nešto, sreo sam Tačija kada smo sišli iz Štrpca dole na magistrali i kolonu vozila gde su bili članovi Vlade Hašima Tačija, on na čelu, u obilasku nekih naselja u kojima ste bili itd. Prema tome, mi smo bili na različitim stranama. Naravno da ćete vi sada reći da mi nismo uradili ništa, a vi ste uradili mnogo, ali za Albance, razumete, jer vi ste bili na onoj strani. Prihvatam to, uradili ste mnogo da se ovo ostvari, ono što oni danas imaju.
Sada ste došli ovde da malo nešto izbalansirate. Od kud vi tu, ne znam, to premijer sigurno zna. Možda je neko rekao da ste bili vrlo kooperativni u onoj vladi, pa je rekao – ovo, imaćete jednog kooperativnog ministra, da bude spona između te dve vlade i dva premijera. Prema tome, ja ne znam da li ste se vi sada opredelili. Supruga vam je još tamo, još tamo prima platu, a vi ste ovamo, jel tako? Kakav je taj balans, kako vi sve to sređujete, ja nisam najbolje upućen u to, ali morali biste da se opredelite za koju vladu radite i koje ciljeve ostvarujete i šta je vaš cilj.
Mogu reći, gospodin Rasim Ljajić ulazi sada u salu, on je više dole uradio za Srbe sa Kosova, nego vi, ja mislim deset puta, kao ministar mada ne nadležan za to. Vi ste ministar za Kosovo.
Prema tome, gospodine Bogdanoviću, meni je jako žao što sam ovo morao da vam kažem, ali istina je surova, ali tačna. Da li je vama još uvek prijatelj Hašim Tači, da li se viđate?
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Da li sarađujete, kao ministar u ovoj vladi i zašto i nas po nekad ne pusti da odemo u te naše svetinje? Zašto nas uvek protera kada dođemo na Kosovo…
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
… potpuno legitimno, ako se poštuje rezolucija 1244?

Gospodine ministre, drago mi je da smo održali jedan kontinuitet na Kosovu sa ministrom one vlade, ove vlade, gde ste sve bili to vi najbolje znate, Bajram Redžepi, Tači, svi ostali, to bog ne može da uđe. Doduše, ja nisam ulazio u tu političku strukturu te vaše vlasti dole, ali vi ste bili kada su se udarali temelji države nezavisno Kosovo koju je radio i Redžepi i Tači i svi ostali koji su sa njima radili na tome. Udarali ste te temelje i teško vi to nešto da rešite. Ne znam otkud ova vlada da se opredeli za to kadrovsko rešenje sa vama i zato se možda dogodilo ovo da vi ne budete u pregovaračkom timu, već neki vaš savetnik. To je ponižavajuće za ministarstvo, da neko dođe da razgovara na temama koje su izuzetno važne za Srbiju, a ne resorni ministar.
Prema tome, vi morate o tome da razmislite debelo i nemojte se ljutiti. Ovo vam dobronamerno kažem, ali nema smisla, ako ste bili u toj vladi da sada pričamo o ovome, a biće mi drago jednom da nas uvedete, neke naše poslanike pošto vi imate dobre veze da malo prođemo kroz to. Mi nismo uspeli da dođemo na ustoličenje patrijarha u Patrijaršiju, već su nas proterali. Ali, bilo bi nam drago i vam pokažemo šta smo mi uradili, a voleli bismo da vidimo šta ste vi konkretno uradili. Uradili ste mnogo na tome da se Srbi posvađaju dole, da se podele, da počne taj sukob srpsko-srpski, na tome ste mnogo uradili, da se stvore uslovi, jedni nezdravi.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Saradnju i razvoj i na tome ste mnogo uradili. Bio sam u vašoj kampanji. Sećate se kada ste delili kalendare…
(Predsedavajuća: Dva minuta narodni poslaniče.)
… i kada vam je ispadalo po pet eura iz kalendara. Sećate se u Leposaviću.

Gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako žao što pitanje sam hteo da postavim premijeru ili nekome ko je zadužen za finansije i ekonomiju, meni je jako žao što na današnjoj ovoj našoj raspravi prisustvuju dva ministra, ministar prosvete i ministar zdravstva, ministar zdravlja koji je odnedavno primio dužnost, pa ne mogu sad da pitam ministra zdravlja koji nije ni nadležan za ovo pitanje kojim sam hteo da se bavimo i hteli smo da ga postavimo više puta, ali vas molim da to pitanje prenesete nekome iz Vlade.
Želeo bih da napomenem, ovo je 21. vek, a mi već godinama slušamo priču, a i ova vlada kad je konstituisana, posebno kada je rekonstruisana, bilo je obećanje ministara i samog premijera da će neke stvari da se razreše pozitivno. Jedan od prvih problema koji nije rešen, gospodo ministri, to je da se uradi rebalans budžeta za rekonstruisanu Vladu.
Jako mi je žao što više puta ovde raspravljamo o jednom problemu koji je neobjašnjiv. Ova vlada je prešla sto dana sa svojom rekonstrukcijom, a da nije urađen rebalans budžeta. Kako funkcionišete, gospodine ministre, kada ste dobili još jedno ministarstvo uz ovo? Kako ta sredstva, kako to koordinirate, kako radite? Kako ministarstva koja su ugašena, koja su podeljena, koja su spojena?
Da li svi zajedno kršite Zakon o budžetu i šta se tu zapravo događa?
Druga stvar koja je veoma važna, vidim da je sada na Vladi izdvojeno samo 36 miliona dinara za elementarne nepogode koje su zadesile Srbiju. Neobjašnjivo je to da u 21. veku opet gledamo u nebo, opet posmatramo da li će grad uništiti sela širom Srbije kao što se sada dogodilo sa više opština u Srbiji, a posebno Arilje, Lučani, Dragačevski kraj, Kruševac, Čačak, pa sve od Drine do Niša. Šta ćemo uraditi sa tolikom štetom koja je nastala? Da li znate da za toliko novca ne može da se kupi crep u selu Lisa, Vučkovica i Dubac? Tamo nijedan crep na kući nije ostao ceo. Ko će tu štetu nadoknaditi? Veoma važno pitanje koje sam i prošli put postavio, a na njega niko ne nalazi odgovor – šta ćete uraditi sa klizištem u Mramoru kod Niša, koje je krenulo i koje je porušilo 17 kuća i sada ugrožava još 80 kuća.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Ako se hitno ne interveniše imaćemo štete na 80 kuća veoma brzo. Sedamnaest porodica živi pod plastenicima, šatorima.
(Predsedavajuća: Tri minuta. Narodni poslaniče, iskoristili ste svoje pravo.)
Molim vas da to pitanje razrešite i da se to konačno reši.

Ministre, razumem vas da imate objašnjenje i da se to pitanje stalno provlači. Isti je odgovor – pravno nema smetnji.
Mi smo u ovom parlamentu usvojili budžet. Imamo budžetske stavke definisane. Izuzetno velika sredstva nalazila su se za investicije u NIP.
U NIP su predviđena sredstva za bila za autoput Beograd –Čačak. Nije urađen ni jedan metar. Kako je moguće sada? Gde su sredstva koja su bila predviđena u budžetu? Gde je NIP sada? Ko rukovodi sredstvima NIP, to su ogromna sredstva? Kako je mogao to neko da prebacuje, spaja, ako je Zakon o budžetu jasno definisao određene pozicije i određene poslove? Vi ste sada seli i kažete da se to spojilo. Kako, na primer, rudarstvo i energetiku, kako ste podelili gomilu para, kako ste presekli to i rekli - ti, ministre, imaš ova sredstva, ti koristi ta sredstva. To parlament radi, ne može da radi niko drugi. Zašto se bojite rebalansa budžeta? Zašto ne izađete pred parlament i ne donesete zakon o budžetu koji će definisati određene pozicije jasno i glasno?
Kao narodni poslanik kada dođem u neku sredinu i pitaju me - da li će se raditi kolektor taj i taj, koji je predviđen u budžetu? Ne znam. Ne znam šta se vi dogovarate. Zakon o budžetu niko ne poštuje. Ko je taj ko daje Trezoru nalog da se prebacuju sredstva? Konkretno, ko deli sredstva iz energetike, to su izuzetno velika sredstva i rudarstva? Ko će da radi remont elektrana? Iz kojih sredstava? To su milijarde. Kako će ti vi to da raspodelite? Valjda parlament donosi o tome odluku i donosi Zakon o budžetu.
Ko će da okrene Trezor i da kaže – dajte ovom ministru 100 miliona, a ovome dajte 20? Ko je ta ličnost u ime parlamenta i u ime zakona koji je donesen u ovom parlamentu, ima pravo da to uradi? Nema niko pravo. Vi možete operativno da radite sa budžetskom rezervom, možete nešto sitno, ali velike investicije i otvoriti velike poslove – kako sada jedna kreditna linija kada dođe, od 400 miliona evra, 200 miliona evra, gde je stavite i u koju poziciju, ako je ona predviđena Zakonom o budžetu da ide u ministarstvo koje ne postoji? Kako to radite?
Ko je taj ko to naređuje umesto ovog parlamenta koji to treba da definiše? Znate da je Zakon o budžetu sveto pismo. To niko ne sme da prekrši. Mora da dođe da traži rebalans za sitnicu, a ne za milijarde. Ne može niko to da radi, gospodine ministre. Jako mi je žao što to neko uporno krši i nećete da donesete zakon…

Ministre, znam da vi niste nadležni za ovo pitanje koje postavljam. Tačno da je donesen Zakon o ministarstvima, novi zakon, ali nije urađen rebalans. Posle toga je morao da ide rebalans. I to je neobjašnjivo.
Ne može da se objasni da vi od 30 ministarstava napravite 17. Pazite, u Zakonu o budžetu se gravitira 30 ministarstava. Kako može ministar NIP, koji ima određena sredstva, gde su predviđene određene kreditne linije, kad podignete sada kredit - neki dan smo ovde ratifikovali dva, tri, pet kredita za investicije, a po Zakonu o budžetu je predviđeno da ide u NIP i zadužen je resorni ministar za raspolaganje tim sredstvima. Ne postoji ministarstvo, a ne postoji ni ministar. Gde idu ta sredstva? Kako se troše? Na koju poziciju dolaze? Ko daje nalog Trezoru da ih koristi? Ko ih kontroliše?
Razumem da vi imate reviziju i sve ostalo, i to su ljudi, ako im neko kaže, znam autoritet premijera, predsednika – nemojte to da dirate i oni neće dirati. Ali, sutra će neko to pitanje postaviti.
Sećam se za jednu stavku kršenja Zakona o budžetu, koji je Vlada odobrila, jedan direktor je dobio dve godine zatvora. Rečeno je da je saučesnik Vlade u kršenju Zakona o budžetu. Ne može Vlada da raspolaže budžetom, parlament donosi Zakon o budžetu.
Svaka vama čast u Vladi, ali vas Vlada bira, Vlada postavlja, Vlada kontroliše i Vlada donosi zakon kako raspolažete sredstvima,

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana sam prisustvovao parlamentu raspravi kada se objasnilo da ima para i kad pojedini bivši ministri izađu ovde i održe predavanja kako para ima koliko hoćete, samo treba da se rasporede pravilno. Zato je moje pitanje premijeru i ministru finansija – zašto se ništa ne preduzima, što se tiče elementarnih nepogoda, prvenstveno kod klizišta? Klizište koje se pojavilo u naselju Mramor u Nišu, porušilo je 17 kuća, a 80 kuća je trenutno na području koje će se porušiti zbog klizanja zemlje koja je krenula i čitavog jednog brda koje kreće prema naselju.
Nedavno, ona prethodna Vlada napravila je 10 kuća koje su tada bile porušene. Da li sada ima smisla da ljudi u 17 porušenih objekata žive maltene u polovini kuće i čekaju kada će ostatak kuće da se poruši? Zato bih zamolio premijera da hitno obezbedi sredstva, da se sredstva usmere ka Nišu i da se ovaj posao završi do kraja. Elementarna nepogoda koja je nastala ne može da se suzbije od strane grada Niša, jer nema sredstava, a isto tako meštani nemaju sredstva da to završe i da se spreči i ostalih 80 kuća koje su u fazi rušenja.
Ovo klizište je duboko oko 22 metra. Nalaze se na području negde oko četiri kilometra i ono se mora sanirati jednim odvodnjavanjem, razrešenjem otpadnih voda koje se pojavljuju moglo bi se suzbiti i kanalizacijom, jer čitavo naselje ima septičke jame koje znatno pogoršavaju situaciju.
Prema tome, ako ima para, a rečeno je ovih dana da ima, ako će biti para za neke nove agencije, o čemu će se danas raspravljati, ovo životno pitanje građana jednog naselja opštine Palilula mora se rešiti i razrešiti pod hitno. Ovde nema vremena za čekanje i zato vas molim da ovaj problem razrešite odmah i da na prvoj sednici Vlade opredelite sredstva kako bi se izgradile kuće. Postoji lokacija gde će grad dati lokaciju, kao što je i prošli put dao za onih 10 kuća koje su bile porušene i napravljene.
Prema tome, ova sredstva nisu velika, ali ih treba odmah opredeliti i uraditi na odvodnjavanju, naselja ima. Ispitivanje koje je završeno još u prethodnoj Vladi i treba samo da se realizuje ovaj projekat.
Isto tako, slična situacija je sa naseljem Umka, gde je klizište Duboka ugrozilo čitavo područje Umke i gde sada ova vlada, a posebno grad Beograd, stalno obilazi ovaj problem koji je izuzetno veliki i rešavaju se neke kozmetičke stvari, ofarba se nešto, zasadi se drvo, sredi se parkić, a jedno naselje koje klizi uz Savu i gde su ugrožene kuće, gde je put regionalni potpuno ugrožen, gde je dobetoniravanjem puta došlo da je visina asfalta, kada se pogleda sa reke Save, šest metara, to pitanje mora da se razrešava i tuda prolazi budući auto-put Beograd-južni Jadran. Ovo je isto veoma važno pitanje.
Nadovezao bih se samo, sramota je u 21. veku ovo o čemu je koleginica prethodna pričala, da mi raspravljamo o gradu koji ubija sela širom Srbije, razbija crepove, sramota je da niko nije reagovao na području opština Lučani, Ivanjica, na području Kruševca, Arilja, gde je hiljade kuća otkriveno bez ijednog crepa i niko nije reagovao da pomogne meštanima da kuće pokriju, bar da sačuvaju ostatak imovine koji je ostao.
Pogledajte Dubak, Lisu, Vučkovicu, tu nema nijedan crep na tim objektima. Sve je otkriveno i seljaci čekaju da neko ko im je obećao taj crep dopremi i da pokriju svoje objekte.
U 21. veku pričati da je jednu trećinu Srbije uništio grad, to je sramota za ovu vladu, sramota za sve nas. Nove metode protivgradne zaštite koje primenjuje Evropa i koja ne zna za grad već decenijama mi ne možemo da primenimo, a imamo sve preduslove za to i stvoren je i elaborat koji je urađen da se to realizuje. Nisu to velika sredstva, jer imamo postojeću avijaciju koju bi koristili, imamo postojeće aerodrome. Znači, to mora da se završi.
Sramota je danas kada se javi jedna opština u Srbiji i kaže – mi imamo protivgradne rakete.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
To je bruka za ovu vladu, sramota za Srbiju i zato vas molim da ove probleme hitno rešite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici. Danas je 100 dana Vlade koja je rekonstruisana i evo čuli smo jutros i premijera koji je izašao i izneo da je kriza prošla, da je zadovoljan radom Vlade, da su postignuti izuzetno dobri rezultati u svim segmentima, da se stanje u Srbiji znatno poboljšalo od one prethodne Vlade, itd.

Želeo bih da pitam premijera u kojim su to ministarstvima poboljšani uslovi rada, privređivanja? Da li je standard građana porastao? Koje su to firme profunkcionisale, koji su to investitori došli u Srbiju, koji su to urađeni projekti iz infrastrukture koji su najavljivani, ko su investitori koji su došli u Srbiju u ovih 100 dana Vlade i kako je moguće da Vlada u ovih 100 dana radi bez rebalansa budžeta.

Kako je moguće da je jednostavno Zakon o budžetu, koji je usvojen krajem prošle godine, stavljen van snage i da ova vlada, koja je znatno manja od one prethodne, gde su neka ministarstva ugašena, neka podeljena, funkcioniše sasvim normalno? Sredstva se troše normalno, po čijem nalogu, kako i na koji način? Kako trezor vrši plaćanje određenih poslova u ministarstvima koja nisu postojala dok Vlada nije rekonstruisana? Šta je sa sredstvima koja smo usvojili u Zakonu o budžetu u ministarstvima koja su potpuno ugašena? Da li se Zakon o budžetu poštuje ili ne? Ko je taj ko je naložio da se zakon, koji je usvojen u ovom parlamentu, maltene stavi van snage i da se sada radi sa nekim zakonom o budžetu koji niko ovde ne zna? Ne znam na koji način se vrše plaćanja, na koji način se obavljaju određeni poslovi, koji su bili dogovoreni i jednostavno najavljeni.

Prema tome, ova vlada ima niz propusta koje je napravila, a prvi propust i najveći propust je što krši Zakon o budžetu. To je izuzetno veliko krivično delo. Razumem privremeno finansiranje, razumem da se koriste neke rezerve, budžetska rezerva itd, ali raditi 100 dana bez rebalansa budžeta, to je neobjašnjivo. Možda neko iz vladajuće koalicije ima odgovor na ovo pitanje. Ja sam ga više puta postavljao u parlamentu, ali na njega niko ne odgovora. Jednostavno, nikoga ništa ne obavezuje od onih obećanja koja su bila i koja se nalaze u Zakonu o budžetu, koji je usvojen za ovu godinu. Prema tome, nikakva obaveza koja je ovde u parlamentu data jednostavno nikoga ne obavezuje da je ispuni, jer nema Zakona o budžetu koji je potpuno prekršen i koji je potpuno van snage stavljen od strane ove vlade.

Zamolio bih premijera da stvarno dođe u ovaj parlament sa rebalansom budžeta i da uvedu to u red, ako hoće. Ako neće, neka rade ovako kako rade, ali pitanje je dokle će da rade i kako će doći u ovaj parlament da to sve poslanička većina verifikuje, mada je tu imalo hiljade i hiljade raznoraznih propusta? Prema tome, molim poslanike vladajuće većine da se uozbilje oko ovog pitanja i da se uradi ono što je dogovoreno, koliko toliko. Mi se nalazimo sad u situaciji da se ne zna ko pije, a ko plaća. Ovde se ne zna ništa, ni gde ćemo sutra, kako ćemo sutra, kako ćemo izvršavati neke obaveze i na koji način ćemo to platiti? Kako kad se ulazi u neke investicije? Da li ima sredstava ili nema sredstava?

Prema tome, ovo je sve toliko mutno, a u mutnom se najbolje riba lovi, tako bar naš narod kaže. Stvarno vas molim, gospodo iz vladajuće koalicije, urazumite se i usvojite rebalans budžeta i radite po zakonima koje ovaj parlament treba da usvoji. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je mučno ovde satima sedeti i čekati da dobijemo reč, predstavnici poslaničkih grupa, i slušati replike. Da li ste vi, gospodo iz vladajuće koalicije koji ste potpisali ovaj zakon, gospodinu Dinkiću da bi sačuvali Vladu za koji mesec, pustili ga niz vodu, pa ga pustili ovde na vetrometinu, a vi se smeškate, uživate i posmatrate? Prema tome, ne vidim neku budućnost ovog zakona jer sama rasprava pokazuje da je neozbiljan pristup jednom ozbiljnom zakonu o decentralizaciji vlasti, a posebno o finansijskoj decentralizaciji. To je jedan ozbiljan projekat koji treba da se uradi u Srbiji, a nažalost, nema sa čim i nema ko. Ti koji predlažu danas, oni su uništili i ovu državu i doveli nas ovde gde smo danas. Zašto?
Vi, gospodo iz vladajuće koalicije, rušite institucije. Vi ne poštujete zakone, ne poštujete odluke ovog parlamenta. Da poštujete, već bi uradili rebalans budžeta. Kako možete da radite bez rebalansa sa novom Vladom koja je potpuno promenjena, izmešana ministarstva, smanjena, ukinuta, itd. To vama ništa ne smeta. Vi radite šta hoćete. Vi bukvalno radite šta hoćete.
Gospoda ovde pominje neke regione koji su potpuno protivustavni, za koje se troše milijarde u kampanji koja traje cele godine. Svi bilbordi u Srbiji su oblepljeni. Kampanja traje. Priča se, petsto hiljada građana. Kad pitate čoveka – hoćete li više para da vam damo, on kaže – hoću. Potpiši! Tako su vam svi potpisivali i uvek su bili prevareni. Sve što su potpisali nije ispunjeno.
Nije tačno da je Srbija stala iza vas i to dokazujete sa petsto hiljada potpisa. Srbija je protiv vas potpisala milion i dvesta hiljada potpisa, da vi odete, da ne vršite više zakonodavnu vlast, da ne donosite zakone, da ne predlažete zakone, da ne vodite više ovu državu jer je narod ukapirao da ne znaju šta će sa sobom i kud će. Sutra kad svane dan, šta će ove firme u stečaju, šta će preduzeća u pogrešnoj privatizaciji koja je, nažalost, urađena od predlagača ovog sad zakona koji je u raspravi i tako uništila lokalne vlasti.
Vi ste gospodo sahranili najbolja preduzeća u Srbiji, uništiti Čipsaru u Čačku, to je trebala velika umetnosti, naći nekog, navatati Purića, pa ga sutra uhapsiti i uništiti firmu. Uništiti gigante u Srbiji, uništiti niskogradnju, sa privatizacijom, uništiti sve što je moglo da se uništi i vi ste lokalnu vlast ostavili bez ijedne firme koja radi i funkcioniše. Sada ćete vi da joj date nešto da preživi, a šta hoće narod? Hoće posao. Od čega da preživi? Od tog budžeta, kada zajmite uzimate komercijalne kredite da platite policiju da ne štrajkuje dok NATO orgija ovde u Beogradu. Vi se bojite i dok držite ovde razno-razne skupe sastanke, skupove, koji ovu državu koštaju.
Prema tome gospodo, vi prodajte maglu, vi godinama prodajte maglu. Imate genija, čoveka. Čoveka koji je bio najbolji ministar finansija sveta. U anketi je bilo da je gospodin Dinkić bio najbolji ministar finansija na svetu, u jednoj godini. Pazite, samo kada nabrojite, a on kaže da sistem ne valja, a sada kada nabrojite funkcije gospodina. Pazite – Narodna banka Srbije, guverner, ministar finansija Republike Srbije, ministar za privredu Republike Srbije, ministar za turizam, sve ovo je upropašćeno, ministar za ravnomerni i regionalni razvoj, predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj, glavni čovek za banke Srbije, koje ne postoje itd. ministar za privatizaciju. E, jedini njegov uspeh je što je ovde došao, navatao nekog gospodina Šlafa i doveo ga i taj ovde gazduje u Srbiji. E taj gospodin Šlaf, pa možda će te kiparske pare sada da se vrate, pa će da se ovo opštinama plati. Jel tako? Mislim da tu ima neke radove. Javno mislim, drugih para nema. Jedino bi na taj način ovo moglo da se uradi.
Prema tome, priče da je Đilas potpisao, Đilas je dao amandman. Kakve veze ima gospodin Đilas, niti je poslanik, on je dao amandman i mi ćemo od toga nešto da uradimo. Kakve veza ima gradonačelnik Beograda ovde sa nekim sredstvima koja se pominju.
Zatim, ova vlada je skupa. I ovu cenu vaše kampanje i ovaj trzaj da politički preživite, ova vlada mora da plaća i da ćuti. I vi svi gospodo iz vladajuće koalicije ovo plaćate debelo, narodnim parama i ćutite. I mora da ćutite i morate danas da vodite raspravu da bi preživeli još koji mesec, još koji dan. I nema smisla ovako da gospodina Dinkića pustite na vetrometinu, da ga bombarduju, a vi se smeškate i gustirate. Nema smisla, ovo je ponižavajuće. Da jedan čovek, koji je ovolike funkcije u ovoj državi obavljao predlaže neki zakon i vi samo to posmatrate mirno i uživate. Niko se od vas nije javio za reč. Čak, šta više neki iz koalicije su i protiv ovoga javno izašli i rekli da ovo nema smisla, jer para nema. Kada imate jednu pogaču, neki dan je ovde jedan poslanik objašnjavao torte, a ja ću onu običnu srpsku pogaču, pa kada neko otkine, hoće veliko parče, onom na kraju neće ostati ništa. A kome vi to mislite da otkinete ovo? Privredi, socijalnim slučajevima, zdravstvu, policiji, prosveti, kome ćete to da otkinete? Pa ljudi nema. Go se ne svlači gospodo, a vi ste dozvolili da ovde budu goli i bosi mnogi koji ne bi trebali to da budu, da mnoge firme se danas nalaze u stečaju, hiljade firmi, stotine hiljada radnika čeka da ostane bez posla, dodatno, a stotine hiljada ih je ostalo za vreme mandata ove vlade.
Zašto su ostali bez posla? Jel ste nesposobni. Dozvolili ste i u najboljim firmama da uđu vaši puleni, vaši finansijeri, eksperti i da sve to razore i unište.
I sad mi slušamo vaš kadar koji je odlazeći i dolazeći, pa smenjuiju se i kukumavče jedan na drugog. Gde vam je Tomica Milosavljević danas sad? Ovaj čovek što je došao sad objasni da ne može da se učini, da je problem ogroman, da jedan grada koji je imao 12 rengena danas ima jedan rengen. Svaki dan je čovek govorio, pored mene na tribini, bili smo zajedno. Da ima 500 dinara po građanu Srbije za lečenje, da je to ne moguće. E sad, vi mislite da će neko nešto da uradi, ali ko? Bez ekonomije nema života. Vi verujete da će Ćirić nešto ozbiljno da uradi u ovoj državi. Vi ga vagate u kampanji, umesto da čovek ovde dođe da bar nešto uradi za ovu Srbiju. Pravite, tamo neke firme, dovodite Juru, seckate neke žice, lepite i klemujete buksne na kraju, to je vama tehnologija dvadeset i prvog veka, jel? Koju jer opremu Jura doveo? Uzme kalem, razvuče i recka na 20-30 santimetara i stavlja po dve buksne i to je oprema i dali ste im 7000 evra po zaposlenom. A kolika je plata radnika tamo, 17 hiljada dinara. I to je za vas najveći uspeh. Doveli ste "Fijata" i vaša priča sa "Fijatom" i vaše laži, gospodine Dinkiću.
Znate, da vam objasnim jednu stvar, vi ste hronično prerasli u jednog prevaranta. Izvinjavam se ovom Visokom domu, ali to moram da kažem.

Slušajte, ali ako mi ovde slušamo hronične priče, pa pazite to je bolest, ne mogu sad drugačije da objasnim. Možda, gospodin ministar ima neki lek za ovo. Ne znam, ja pitam, ali dozvoliti da mi danas raspravljamo ovde o nekoj prevari kad jedna opština ne može da dobije ono što joj sleduje, a mi joj objašnjavamo da ćemo dobiti duplo više kad se usvoji zakon, a ona ne može da dobije ni ono da preživi, jel nema od čega.
Prema tome, priča koja se priča širom Srbije ovih dana, stvarno nema smisla, ta priča o regionima. Pa dođete u Novi Pazar pa se dodvorite, pa kažete mi ćemo vam spojiti Novu Varoš, Priboj, Prijepolje, mi ćemo ovo a oni jadni dignu se, pa šta ćete vi, pa gde mi tamo, pa mi smo vezani za Užice, Beograd, sve prevara do prevare. Pa ljudi ne možete tako da se ponašate, pa da li ste vi odgovorni pred ovom Srbijom da nešto uradite ozbiljno? Gde su poslanici iz Nove Varoši, Prijepolja i Priboja, da se oglase iz vladajuće koalicije. Da li vi gospodo pordžavate ovo? Hajde, recite javno, da vas čuju vaši građani tamo.
Dodvoravanje samo da bi se samo prošlo, da bi se prošao cenzus. Dodvoravanje da bi se ostalo u igri, a vi iz vladajuće koalicije morate sve da trpite da bi živeli još koji mesec.
E pa i ovo mora da se trpi. Gunđate, ćutite, meškoljite se, a ne znate šta ćete sa sobom, da li će te glasati ili nećete glasati, povucite ovaj zakon nemojte da se brukate. Mi smo svi za decentralizaciju, shvatite ljudi, mi smo svi posebno za finansijsku decentralizaciju ove Srbije, ali ono da se vratim na početak. Go se ne svlači, nema od čega da se uzme dinar, naema izvoza, nema proizvodnje, koji su to izvoznici u Srbiji, koji su to proizvođači.
Šta se radi ovde? Ne možete da objasnite. Odakle će ove pare da uđu i zašto to ne kažete javno? To je ova vaša priča. Vi sad nama dajete ideje kako da preživi lokalna vlast, još malo pa ćete pisati o mesnim zajednicama, pa ćete redom da počnete da prozivate mesne zajednice kako brinete o narodu. Gde ste spali? Vi vodite ovu državu, gospodine Dinkiću, sa svojim ministrima. Vi vodite ekonomiju ove države. Vi ste do juče vodili ekonomiju. Izbacili su vas iz Vlade, jer su rekli da to ne znate da radite.
Vi ste vodili Narodnu banku, vi ste vodili privatizaciju, vi ste vodili mnoge, vi ste vodili Fond za razvoj, vi ste vodili regionalni razvoj. Što niste tada razmišljali o Lebanu, o Crnoj Travi, o Kuršumliji?
Što niste tad razmišljali o malim mestima širom Srbije, o malim gradovima, Surdulici, Dimitrovgradu i ostalim gradovima?
Niste, jer ste bili visoko leteli, sad ste samo Brisel, Solana, Švarc, veliki sistemi.
Sad ste pali dole, sad vam glavni šef Boško Ničić. On priča u Krajini, pravi golf igrališta, razvija vam on privredu, turizam i Verko. Verko ne zna da ode kući. On zaluta kad pođe u Skupštinu. Da mu nije ovaj čupavi što ga….
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, već ste bili upozoreni da vodite računa da govorite u skladu sa odredbama Poslovnika i ovo je poslednje upozorenje. Očigledno vas verbalno nasilje zabavlja.
Narodni poslaniče, morate me saslušati. Dakle, imate još pet minuta. Drugi put vas upozoravam da govorite u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Posebno vas upozoravam da je nedopustivo da bilo koga zabavlja verbalno nasilje, ili jezik uvreda. To je nedopustivo u našim kućama, na javnoj sceni, a zabranjeno je Poslovnikom Narodne skupštine.
Pet minuta vam je ostalo.)
Ne možemo da ne poštujemo MMF. Ako oni ljudi kažu, oni drže ovu državu, oni drže ovaj sistem budžeta i vi sad hoćete protiv njih. Oni se lepo oglasili i kažu – ljudi nema, to ne može da se radi tako. Vi sad kažete – mi hoćemo. U redu je, prekršite. Hajde i sa njima sada da se posvađamo itd.
Prema tome, mi moramo da radimo da sistem bude bolji, da se vratimo institucijama, ali ne možemo da se bavimo ovakvim stvarima, da obećavamo nešto što ne postoji.
Mi moramo da pričamo i daće Bog da ovde bude rasprava i o ekonomiji, da neko dođe da položi račune zašto su uložene pare u neke velike projekte? Mene živo interesuje šta je sa projektom Stare planine? Mene živo interesuje gde su krajevi ovog projekta Fijata, kad će tih 200.000 automobila da se napravi, a još više me interesuje, gde će da se proda?
Nedavno, Putin kad je bio u poseti Srbiji i kad je razgovarao sa nama, lično vam je rekao da od izvoza u Rusiju nema ništa. To vam je lično rekao kada ste ga pitali. Prema tome, ne vidim, sad pričamo narodu, potreba Srbije je za 15.000 automobila godišnje. Novih automobila. To je potreba srpskog tržišta. Toliko mi možemo da apsorbujemo.
Priča, ova – mi ćemo napraviti 200.000, zaposliti stotine hiljada ljudi, ne pije više vodu i zato vas molim da ovaj zakon povučete iz procedure i da ne gubimo vreme i da ne pričamo ovom narodu bajke. Da stavimo na dnevni red ozbiljne zakone, po kojima ćemo voditi ozbiljnu raspravu, da dođu ovde ministri, da podnesu račune i da vidimo kud ide ovaj brod, koji se zove Srbija.
Kud ga vi, gospodo iz vladajuće koalicije, vodite? Zašto je sramota dati izbore? Imate gospodina Dinkića, on je četiri vlade oborio, neka obori i petu. Nema veze, ništa neće da bude, biće izbori i, naravno, biće normalni izbori.
Ne bih želeo više da gubimo vreme na bezvezne priče i bajke – mi ćemo pomoći Šapcu, mi ćemo pomoći Kragujevcu, mi ćemo…
Ko ste, bre, vi? Nemojte vi da trošite naše pare kroz vašu kampanju. Mi samo to tražimo od vas.
Sa čim vi vodite kampanju pola godine? U toj kampanji učestvuje pola Vlade. U toj kampanji učestvuju funkcioneri ove države. U tu kampanju se koriste službeni automobili, bilbordi, silne pare i pare građana, poreskih obveznika. To vi radite.
Da li neko može da vas pita – odakle se vi gospodo finansirate? Gde god pritisnete radio, televiziju, novine – regioni Srbije, regioni Srbije, udruženi regioni Srbije.
Da li ste vi normalni? To u Ustavu ne postoji. Uđite u ustavnu proceduru ako baš volite te regione, pa da vidite šta će narod da vam kaže. Hoćete još jednu administraciju? Okruge ste zaboravili.
Da li znate da imamo mi neke okruge u ovoj državi. Oni ne postoje. Ne postoje lokalne vlasti. Ne poštujete nijednog gradonačelnika.
Gospodine, ja sam bio četiri godine gradonačelnik kada ste vi bili guverner. Od vas nije moglo da se uzme za opštinu jedan dinar. Niste dali jednu paru, nijednoj opštini za neku investiciju.
Evo, sada ću da vam objasnim kako gospodine Dinkiću. Kad je Bundes kasa uplatila donaciju, vi ste kao guverner oprali pare preko Segedinske banke i preko vaših kompanija i stavili u funkciju vaše kampanje. Postoji krivična prijava. Gospođa Malović ima to na stolu. Šta je sa tom krivičnom prijavom? Nemci su nedavno pitali šta je sa tim parama? Bundes kasa, sećate li se toga, je uplatila donaciju Srbiji, a vi ste kao guverner te pare prebacili u Segedinsku banku, pa ste onda razvili biznis i ušli u kampanju, itd., gospodina Labusa, je li tako bilo?
Da li ima krivična prijava­? Ima, i potpisana i stoji u fioci godinama, jer bi pala vlast. Ima i prijava za Zagrebačku banku. To ne znate? Pa, ima i za Kipar, ta je velika prijava. Ona ne može da stane u fioku.
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta.)
Ima i još mnogo prijava, itd. Sad, vi nama …
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta. Zahvaljujem , narodni poslaniče.)

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno sam iznenađen kada sam video u sali da gospodin Ugljanin danas predstavlja Vladu na jednom ovakvom zakonu, zakonu koji niko sada u Srbiji nije očekivao, pa, nemojte i sad tu jednu priču da se opet nešto prilagođava EU. Zamislite kakve mi gluposti pričamo – da EU tera Srbiju da poveća akcize, je l'. A, što ne smanjite akcize, bio bi red? Euro pada, opada, to svakog dana gledamo. Gorivo raste. Aman, treba novca za budžet.
I, sad ste našli rešenje, da pod maskom EU, podignete te cene. E, šta se sada događa? Vi ćete izazvati kontraefekte, gospodine Ugljanin, jer će cena benzina i nafte smanjiti potrošnju, a punjenje budžeta će biti manje. Povući će niz povećanja drugih cena. Uništiće mnoge privrednike. Imaćete znatno manje punjenje budžeta nego što ste do sada imali. Cena goriva u Srbiji je neizdrživa sa ovim dohocima i ovakvim stanjem u privredi. Na današnji dan imate 76.000 firmi u stečaju. Svako poskupljenje energetike povlači za sobom lanac i haos, uništava i razara srpsku privredu, a posebno i selo i sve proizvođače u Srbiji.
Prema tome, uopšte nije trebalo da vi dođete ovde, trebalo je da dođe gospodin Cvetković kao ministar finansija i da nam da tu ''radosnu'' vest.
Druga stvar, vi sada poredite EU. Sada ću vam reći jedan podatak koji je izuzetno važan. U EU akcize na gorivo direktno idu u gradnju putne infrastrukture. Na prime, u Engleskoj, u Nemačkoj, u svim tim zemljama od akciza se izdvaja preko 45%, štaviše, u nekima čak i preko 55%, za izgradnju novih puteva. A, kod nas, ovo što ste rekli – treba nam za penzije, treba nam za prosvetu, treba nam za policiju, da ne bi štrajkovala, itd, i to sve povlači lanac drugih nezadovoljnih.
Vi sve više tonete u probleme. Zašto? Što rešavate, pa, tako bi i mali Đokica rešio problem; zapne mu u budžetu, a on kaže – podigni akcize. To je pitanje za nekog ''malog Đokicu'', tamo da rešava.
Mi ovde očekujemo ozbiljnog ministra finansija, koji vodi makroekonomsku politiku ove države i koji će izaći sa ozbiljnim projektom izlaska iz krize, povećanjem zapošljavanja itd. Vi to, jednostavno, kada vam zafali, vi samo kažete – 'ajde, povećaj akcize na gorivo! I, onda, narod malo gunđa i trpi šta se događa.
Znate da je pre nekoliko godina gorivo bilo duplo jeftinije. Duplo jeftinije! Tada se više radilo, više gradilo i bolje je bilo stanje u privredi itd. Sada ulazimo u velike probleme i bez ikakvog razloga, vi ovakvim metodama i promenom Zakona o akcizama, dovodite hiljade privrednika u Srbiji u veoma tešku situaciju, kao i same građane. Jednostavno, ne možete da nađete rešenje za punjenje budžeta.
Ovom metodom još više smanjujete punjenje budžeta. U startu ćete na papiru povećati, ali ovaj narod ima optimum koliko može da za gorivo da, koliko može da za naftu da itd. Tako će i biti. To povlači jedan lanac nezadovoljstva i niz problema koji će nam se javiti u Srbiji.
Prema tome, nije mi jasno zašto vi u Vladi ne možete da sednete i da nađete neki drugi izlaz iz ovakve situacije? Vi ne možete da rešite najosnovnije probleme. Kada sam nedavno čitao u novinama, novine su sve vaše, Vladine, a mislim da ne lažu, da Vlada ne plaća ni struju, da Vlada ne može da plaća ni osnovne komunalije, pa, koji je problem kod vas? Vršili ste rekonstrukciju Vlade i izašli ste sa projektom, sa nizom mera i rekli – Srbija će od danas bolje funkcionisati, svaki građanin će osetiti da je bolje. E, onda ste se setili da nemate para i ne možete da radite rebalans budžeta, jer ne možete da rešite pitanje. Ovako, bez rebalansa, vi, jednostavno, tučete, kao, ono, da ne kažem, u mraku, ali, vi ne znate, vi uopšte nemate cilj. Ne mogu da shvatim šta vi planirate.
Kako možete da funkcionišete bez rebalansa budžeta? Kako ovde možete da nam pričate – donosimo zakon o finansiranju političkih stranaka, a neke stranke su u kampanji već dve godine, koja je izuzetno skupa i svakodnevna? Zauzeli su sav medijski prostor, bilborde itd. Iz kojih je to sredstava? Da li ima neko u Vladi da ih to pita, i o čemu se radi? O čemu se radi? Otkud ta sredstva? Ko to sve finansira?
Sada, umesto da se bavite problemima građevinarstva, problemima poljoprivrede, koji su izuzetno veliki, problemima energetike, jer su to veliki problemi, problemima putne privrede, vi stalno čačkate nešto 2004–2008. godina, to stoji, ali ne čačkate 2008-2011. godinu. A, što malo ne pogledate i od 2000. do 2003. godine? E, to bi bilo mnogo dobro, gospodo, da malo pogledamo šta se to danas događa.
Gospodo, korupcija je od 2008. godine do danas porasla za 40%. Da li je za vas u Vladi to neki signal? Nije sigurno. Nedavno je ministar Ćirić izašao i rekao da je kriza prošla, da krize više nema, da je zemlja izišla iz krize. To je bilo pre neki dan. A, kriza tek dolazi. Svakog dana sve više firmi odlazi u stečaj. Svakog dana je sve više firmi koje idu u likvidaciju.
Prema tome, u čemu je problem? Ne može da bude realno punjenje budžeta ako ne radi privreda. Koja grana privrede funkcioniše? Vi ste ovim vašim metodama, posebno veštačkim održavanjem kursa evra, potpuno uništili sve izvoznike iz Srbije. Najbolji izvoznici iz Srbije danas odlaze u stečaj, jer ne mogu da izdrže ovu cenu evra i jednostavno idu u totalni bankrot. Da li verujete da jedan privrednik, koji je izvoznik 98%, mesečno gubi preko 100 hiljada evra samo na kursnoj razlici?
Ali, ovim metodama ste podstakli uvoz. Svi vas tapšu po ramenima u Evropi. Zašto da ne, mi smo odlično tržište za njih – razaramo našu privredu, uništili smo naše banke, nemamo našu razvojnu banku, već dolazimo u poziciju da uvozimo sve i svašta iz celog sveta. Pa, zar Srbija danas da uvozi krastavac, meso? Zar Srbija da danas uvozi meso, a bila je izuzetno veliki izvoznik mesa. Zar Srbija uvozi hranu?! E, to je pitanje Vladi. Zašto Srbija uvozi hranu?! Zašto je Srbija uvoznik svih mogućih artikala koji postoje, a uništila je sopstvenu industriju? Molim vas lepo, da li vidite da nešto u Srbiji radi kad je u pitanju tekstilna industrija, industrija obuće, u preradi suhomesnatih proizvoda, u proizvodnji raznoraznih mašina, opreme, tehnologije, procesne opreme? Sve je propalo! Jednostavno, svi su krenuli u nagoveštaje štrajkova, u štrajkove, u probleme. A vi sad našli rešenje da ih još sve dodatno udarite po džepu tako što ćete povećati akcize na gorivo.
Zašto niste smanjili akcize, da bi izjednačili uvoznike i da bi to bilo na jednom drugom nivou? A zašto povećanje? Zašto, ponavljam, gorivo toliko raste, iz dana u dan, ako kažete da dinar jača, jači je nego ikada? Vidimo pre neki dan da je najjači otkako je euro postao, ne znam, u ovoj godini najjači. Pa, zašto, onda, to ne pratite. Mi smo imali jednu formulu po kojoj se računala cena goriva. Da li ste tu formulu zaboravili? Ta formula postoji i zna se kad gorivo raste. I tačno se zna kako se vrši obračun cene goriva.
Međutim, vi danas, jednostavno, sednete, kad vam zapne para vi to podelite i samo kažete – povećajte akcize, povećajte ove obaveze, povećajte one obaveze, itd.
Go se ne svlači, ministre! Nema više od koga da se uzme, jer u Srbiji svi postaju sirotinja, izuzev jedne grupice koja je postala izuzetno bogata, ona se potpuno odvojila i iselila je svoje firme i svoja dobra iz Srbije i funkcioniše preko raznoraznih drugih banaka spolja, sa svojim preduzećima koja se nalaze vani.
Prema tome, ovo vam nije dobro i molim vas da vi kao jedan ozbiljan čovek, domaćin čovek, pokrenete inicijativu i nazovete predsednika Vlade i skinete ovaj zakon sa dnevnog reda. Ili, umanjite akcize i tako ih izjednačite. I nemojmo sve stavljati u koš da to od nas traži EU. EU sigurno ne traži da se poveća cena goriva preko akciza. To sto posto ne traži! EU odlično zna stanje u Srbiji. Ali, kad god vama treba nešto da završite, vi kažete da su to zakoni koje nam nameće EU. Voleo bih da se oglasi neko iz EU i da kaže da li je tako.
Evo pitanje za Vladu – dajte nam ko je iz EU tražio da se poveća cena goriva ili akciza? Mi iz opozicije ćemo napraviti sastanak sa tim gospodinom, da ga ubedimo da to nije dobro. Dajte nam ko je taj iz EU koji je insistirao da se ovo uradi na ovakav način. Vi imate ozbiljnih zakona koji treba da dođu ovde u parlament i čekate to neko vreme da ih stavite.
Juče gledam – vas očekuje zakon o restituciji. To je izuzetno opasan zakon i tu će vam biti potrebno mnogo sredstava za realizaciju tog zakona. Kako vi mislite to da sprovedete? Da li vi mislite da to ovde usvoji neka vladajuća većina, da se vi formalno pokrijete i da dobijete kandidaturu, ili mislite da uradite jedan ozbiljan zakon, koji bi već trebalo da se pojavi, da se o njemu ozbiljno raspravlja i razgovara? Ovako, jednostavno, ući ćete u parlament, napravićete neki zakon, vaša vladajuća većina će to izglasati i, vi ćete reći – evo, skinuli smo još jednu obavezu, misleći da je time sve rešeno. Ali, to će tek izazvati hiljade problema.
Kako mislite da sada vratite privredne objekte koje ste prodali u privatizaciji? Kako mislite da to završite u jednom kratkom roku, koji ostavljate da se radi u nekom letnjem periodu, na brzinu na nekoj sednici koja će trajati danonoćno, u nekoj raspravi koja će biti objedinjena, sigurno, i tako ćemo to sve usvojiti. Ali, život je nešto drugo. Život nije onaj papir koji ćemo mi usvojiti. On će posle napraviti sasvim druge probleme koje neće moći da reši ova vlada, a možda i naredne neke vlade koje će doći, jer ove štete koje se ovde nanose teško je ispraviti.
Vidim, hvale se mnogi iz vladajuće koalicije – evo, dobijamo kredite, dobili smo za zdravstvo rekordni kredit, dobili smo za koridore rekordni kredit, itd. Sve to postoji. Ali, pitam vas sad, gospodine ministre – je li toliko važan u ovoj teškoj situaciji koridor prema Makedoniji, kad tamo nema saobraćaja? Ko vam to postavlja kao uslov? Da li je vama važan koridor, kojim, nadam se, prolazite, Ibarske magistrale? Da li je vama preči koridor gde je 27.000 auta dnevno ili koridor gde je 3.000 auta dnevno? Znate li da tamo gde je 3.000 auta dnevno košta održavanje tog koridora po kilometru 3.000 evra mesečno? Iz čega ćemo da održavamo, ako nema prihoda? Iz budžeta. I ponovo ćemo opteretiti budžet narednih godina još više. Imaćemo i kreditne linije i sve ostalo, koje će potpuno ugušiti ovu državu.
Mi polako idemo u jedan totalni kolaps, gde ćemo sami sebe totalno zablokirati nepromišljenim odlukama. Ova odluka je totalno suprotna da izađemo iz krize. Nema veze, po tri, četiri dinara, pet dinara, deset dinara, to se nabere. Pa, pogledajte koliko je sad gorivo. Kako seljak da preživi? Vi mu još niste dali ni onu subvenciju, a već ste mu podigli gorivo, da mu to uzmete nazad. I sve ćete to uzeti nazad, kroz raznorazne obaveze i kroz poskupljenje repromaterijala i svega ostalog. Ovo je jedan lanac koji će povući inflaciju i sve ostalo.
Prema tome, još jednom, da skratim priču, molim vas, kao jednog ozbiljnog čoveka, domaćina, koji je u Vladi, da zamolite vaše saradnike, a posebno premijera, da se ovaj zakon povuče, da smanjite akcize, izjednačite, i da jednom obradujete ovu Srbiju sa nekim pozitivnim odlukama. Ovako, ovaj narod doživljava stres svakog dana gledajući šta će poskupeti. Ali, ako ovo usvojimo, već za koji dan imaćemo lanac poskupljenja ponovo i to nećemo moći zaustaviti. Imaćemo inflaciju, imaćemo probleme. I, nemojte misliti da mnogi ljudi koji najavljuju štrajkove ne vide da je teška situacija.
Vide da je teška situacija, al kad je došlo da štrajkuje policija znajte da je ''dogorelo do nokata''. E, to je vrlo opasno. I nemojte priču, slušao sam ministra odbrane ovde – stanje u vojnoj industriji je najbolje u poslednjih 20 godina, izvoz cveta, sve cveta, sve je super. Ono, odjednom, štrajk za štrajkom.! Evo, u Lučanima problemi, u Kragujevcu problemi, u "Slobodi" problemi, u "Krušiku" problemi! Pa, gde je to dobro?! Navedite jednu priču gde je dobro.
Ne može ovako da funkcioniše država i zato vas molim da kao ministar utičete na tu vladu da nešto uradi, ako može. Prvo šta treba da uradi jeste da donese rebalans budžeta, da mi narodni poslanici znamo kako rekonstruisana Vlada raspolaže budžetom koji smo mi ovde usvojili krajem prošle godine.
Potpuno ste izišli iz Zakona o budžetu, vi radite u Vladi bukvalno šta hoćete. Na telefonski poziv se puštaju pare. Kako? Za pojedina ministarstva koja su sada spojena, razdvojena, kako ste im budžete spajali, delili? Kako ste rudarstvo i energetiku podelili, živo me interesuje?! Da li neko u Vladi pita koliko je ko je dobio sredstava iz ove mase koja su doneta ovde u Zakonu o budžetu? Jednostavno, kako ste NIP podelili?
Prema tome, molim vas da se ovaj zakon povuče jer ovo stvarno nema smisla i prevršila je dara meru. Hvala vam.