Samo sam hteo da kažem da je Vlada prihvatila ovaj amandman jer je gospodin predlagač promenio i dopunio svoj predlog i sada je potpuno istovetan sa amandmanima koji su prihvaćeni.
Postao je sastavni deo zakona.

Prihvata se amandman. U skladu je sa amandmanima koji su već prihvaćeni.

Poštovani poslanici, tačno je da je prihvaćeno 16 amandmana, ali je 9 uvedeno po onom rednom broju jer su istovetni, razlikuju se za neku sitnicu itd. Šesnaest amandmana je ukupno prihvaćeno. Potpuno su identični. Razne poslaničke grupe su ih dale. Na odboru su prošli oni za koje smo smatrali da je tekst najprihvatljiviji, inače možda je neka sitnica. Zbog zareza su prihvaćeni neki drugi, a potpuno su identični. Svi ste dali amandmane identične na neke članove i svi su prihvaćeni u identičnom tekstu, ali je objavljeno devet zvanično, a 16 je prihvaćeno.

Gospodo narodni poslanici, smatram da ne treba sada da pravimo neki EPP ovde program i da pričamo priče. Voleo bi da neko pokaže gde to piše da će se objekat upisati ako je na tuđem zemljištu. Gde ste to pročitali? Zamolio bih vas da sad ne potežemo od kulina bana neke priče. Slušam ljude ovde koji diskutuju i pričaju kako treba nešto rešiti, a nedavno su bili zamenici ministra Šumarca. Što niste rešili ljudi? Što se sada meni žalite da niste mogli da rešite, itd.
Ponavljam, pričamo o legalizaciji. Ovo nije legalizacija, po stoti put to ponavljam. Upis u katastar nepokretnosti i svi nesporni objekti koji imaju rešen status imovine biće upisani i biće punovažni. Ne može da se legalizuje nešto što se pokušavalo mnogim zakonima. Ti objekti nikad, većina od njih nikad ne bi mogla da se legalizuje. Zašto ne bi mogla? Zato što fiktivnom dokumentacijom ne sme niko da legalizuje objekte. Ko je taj ko će da legalizuje objekat i da da urednu dozvolu, rađenu u plavnom području? Ko je taj ko sme da da dozvolu za objekat urađen na klizištu?
Šta vi mislite sada da treba celo naselje Vinča da srušimo 2.000 kuća, predviđen most i auto-put. Znate li vi da je rešenje da se tunelom prođe ispod naselja, jer ne može niko u ovoj državi da sruši 2.000 kuća. Prema tome, ti objekti nikad ne mogu dobiti građevinsku dozvolu, jer su na trasi auto-puta. Mora se tražiti neko rešenje. Oni postoje. Moramo ih upisati ili porušiti.
Govorio sam o jedinstvenom satelitu Evrope. Mi moramo upisati sve postojeće objekte. Molim vas lepo, zašto građane da izlažemo trošku od nekoliko hiljada evra da prave dokumentaciju. Meni je smešno kad sad neki ljudi koji se u to dobro razumeju pričaju da je to moguće napraviti, a znate koliko košta ispitivanje porodične kuće od sto kvadrata, kompletno da bi mogli da joj date regularnu građevinsku dozvolu? Košta, 20 hiljada evra traži institut da uradi ispitivanje temelja, zidova, tavanica, krovne konstrukcije itd. Ko to u Srbiji danas može da plati?
Jedna druga priča. Ovde je urađena jedna analiza. Uzmite Zavod za statistiku, ima jako puno objekata koji su urađeni sa dvesta, trista kvadrata. Čovek je zidao objekat u osnovi sto kvadrata, prikupio materijala, ima dvoje dece, ozidao i sprat, ozidao i potkrovlje i ništa to nije završeno, sem prizemlja gde i žive. I, šta sad treba da mu srušimo dve etaže i da ga ostavimo na prizemlju? Takvih objekata je preko 30% u Srbiji, a 10% od njih nije u opšte ni omalterisano spolja. Vi sada ako ne obuhvatite u ovom procesu on ne može dobiti kredit, ne može nikad to da završi, jer nema više para. Nekad su reke i gradovi stajali dobro. Uzmite Smederevo, uzmite Kragujevac, Kruševac, ljudi su podizali kredite, počeli megalomanske objekte. Završili kupatilo, dve sobe i tu su stali. Šta sada, treba da im porušimo deo objekta da bi eto, mogli da ih upišemo.
Prema tome, molim vas da shvatite da mi imamo veliki problem u državi. Da ne možemo više da funkcionišemo sa milion i trista hiljada ne upisanih objekata. Sedamsto hiljada su nesporni, jer je dokumentacija u redu koja je predata. Ali, nemaju ljudi pare da to završe. Ovo je pomoć da se to uradi. Nemojte molim vas te priči da je ovo zakon koji će sutra da oporezuje objekte. Nije tačno. Objekti su oporezivani od prethodne vlade. U prethodnoj vladi je donesen Zakon o porezu na imovinu i plaćaju se porezi. Ko ne plati ide u sudski spor i dokaže da nema objekat i ne mora da plati, nije morao, ali većina građana plati i od toga se gradi i radi itd.
Ja vas molim da samo jednu stvar dodam, da je prihvaćen amandman gospodina Nikolića, jer je dostavljen naknadno sa nekom izmenom potpuno identičan kao i amandman Dejana Rajčića, Aleksandre Antić, Olgice Batić i gospođe Biljane Hasanović Korać i Teodore Vlahović, i taj amandman je u članu 10. stav 3. da se briše. Znači, prihvaćen je naknadno, jer je potpuno identičan kao ovi prihvaćeni amandmani. Hvala.

Znate kako, vidim da kao da su izbori sutra pa vodimo neku izbornu kampanju i pričamo priču.
Tačno je da na Dedinju ima mnogo objekata koji su nelegalizovani. Da li neko ko vrši vlast u Beogradu 15 godina zna da na Dedinju nema kanalizacije? Da li znate da, recimo, cela Umka nema kanalizaciju? Gospodo koji vodite ovaj grad 15 godina, da li znate da ste naplatili za naselje "Stepu" 21 milion evra da infrastrukturno opremite naselje i niste uložili jedan evro, niste došli ni na teren i narod tamo gazi blato? Sve ste obaveze naplatili. Za sve ste naplatili. U Kaluđerici ste naplatili legalizaciju mnogim objektima, u Ovči, u Borči. Šta ste uradili? Ništa. Vi samo malo zakitite krug dvojke itd, i mislite da je to to.
Gospodo, mi smo rekli da će stvarni troškovi koji se ulože u objekat da se plaćaju ubuduće, a ne neke vaše tarife po zonama, a vi nemate nikakvu obavezu, a u startu sve to lepo naplatite, stavite u kasu i pravite se ludi. Kako vi to zovete kada nešto naplatite a ne uradite?
Mi vas jurimo svaki dan da u "Stepi" sredite ono, da napravite školu, da napravite obdanište. Sve ste to naplatili. Tu živi 20.000 ljudi. Od svih ste vi naplatili u kešu u startu. Šta ste uradili? Gde vam je to? Gde ste to odneli, gospodo? Prema tome, nemojte tako pričati.
Vi meni pričate o Dedinju? Ne znam nikoga sa ove strane da živi na Dedinju, a ne znam ni jednog vašeg funkcionera da ne živi na Dedinju ili na Senjaku. Ne znam zašto vam se toliko sviđa Dedinje kada nema kanalizaciju? Svi idete na Dedinje. Čim vam dođe neki funkcioner ili Senjak ili Dedinje, a sada vam se malo svidelo oko hrama Svetog Save. I tu volite da se motate.
Dajte da budemo korektni i da pričamo o amandmanima, o temi koja je danas na dnevnom redu. Nemojmo to EPP, pričamo sada, branimo nekog. Pola Dedinja je oteto. Zašto niste vratili za 15 godina bivšim vlasnicima? Čija je to kuća tamo? Nekome je oteta, mučeniku koji danas živi u 30 kvadrata, njegovom dedi, pradedi itd.
Zamolio bih vas da skrenemo pažnju na amandmane, da razgovaramo o ovome što je današnja tema, a da ne pričamo EPP. To smo slušali danima. To zaista nema smisla. Nije izborna kampanja, nemojte da se varate i da pričamo prazne priče.

Tačno je da vi predlažete do 100 kvadrata, ali vi ste DS koliko se ja sećam. To je vaš predlog. Mi cenimo vaš predlog, ali većina odlučuje. Nemojte sada ponavljati hiljadu puta – do 100 kvadrata. Čuli smo. Ljudi će glasati. Ako pobedite čestitamo. Biće dan za glasanje.
Još nešto da vam kažem gospodine Konstantinoviću, pošto vas mnogo dobro znam i dugo vas znam. Bili smo svugde zajedno, po Americi, u Stejt Departmentu, je li tako? Sreli smo se i sa Olbrajtovom, sa mnogim funkcionerima. Niste tako razmišljali.
Znate kada sam bio gradonačelnik jednog grada Čačka, sećate se? Vi ste tada bili vlast u Beogradu. Znate kada ste došli kod mene i rekli ste – svi bilbordi u putnom zemljištu su dati meni na raspolaganje i to su i danas tvoji svi bilbordi. E, to se sve plaća kešom, gospodine Konstantinoviću. Na koga se vode ne znam, ali znam da su vaši. Svima ste nam prodavali i u kešu naplaćivali.
Prema tome, nemojte vi o tome leva ruka, desni džep ...
(Predsednik: Molim vas da se vratimo na temu.)
.. navedite jednog građanina Srbije da kaže da mu je Ilić naplatio nešto u kešu. Neka dođe ovde i neka kaže, a ja ću vama navesti hiljade ako treba.

Znate kako, gospodo narodni poslanici, ne volim da pričam o prošlosti, ali ako neko insistira da nešto kažem, evo ja ću da vam kažem, a vi kažite da nije tako i pogledajte me u oči. Vi ste kao jedan mali miš sakrili se u kuću mog druga….
(Predsednik: Molim vas, ministre…)
Oprostite. Tu ste sa gospodinom Homenom bili u skrovištu, a ja sam vas obilazio, donosio vam da preživite. Sećate li se toga? Pa smo bili zajedno sa Miljom, vas dvojica, u Stejt dipartmentu. Da li se vi sećate Dragana Miličića kod koga ste bili? Da li se sećate Angeline koja vas je hranila, gde smo vas čuvali u šteku jer ste bili preplašeni i hranili, pojili da bi preživeli kao žestoki otporaš? Da li je tako bilo?
Onda ste iskočili na političku scenu kad ste se oženili, orodili sa potpredsednikom Vlade. Onda ste došli u gro plan. Onda ste krenuli – bilbordi, ovo, ono, itd. Sada vi meni pričate priče.
Juče sam slušao i gledao neke emisije koje su bile emitovane i sećam se šta ste vi govorili. Nemojte da vas citiram sad ovde. Zato vas molim, nemojte na tu temu. Vratimo se mi zakonu i ovim amandmanima. Niste vi baš toliko čisti, koliko mislite i nemojte da otvaramo tu temu, mnogo je teška i nezgodna. Ne bih želeo da uzurpiram vreme narodnim poslanicima. Došao sam da pričam o zakonu,o amandmanima. Ako imate nešto konkretno, recite. Ako želite polemiku, biće prilike, pričaćemo.

Želim da još jednom skrenem pažnju gospodi narodnim poslanicima. Nema potrebe da razgovaramo više o članu 4. Član 4. je izmenjen. Vaš amandman LDP je prihvaćen, i gospodina Antića i SNS. Potpuno je član izmenjen. Pročitajte verziju koja je potpuno promenjena. Sve je u redu. Ovo o čemu ste pričali je prihvaćeno i to je sastavni deo novog zakona. Kada bude rasprava u pojedinostima, videćete koji je amandman prihvaćen. Ja već imam taj spisak. Sve vaše primedbe koje su bile pravdane na odborima su prihvaćene. Nema potrebe da se vraćamo i razgovaramo o nečemu što je nesporno. Razmatrali smo to sve i prihvatili. Amandmani koji su bili dati od SPS, imamo vaš, SNS, DS, koji se odnose na iste stvari, smo prihvatili. To je bio stav da se to prihvati i prihvaćeno je. Nema svrhe raspravljati o nečemu što je sastavni deo novog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, već dva dana smo razgovarali o jednom zakonu koji je došao u skupštinsku proceduru i koji će rešiti mnoge probleme trenutno u Srbiji. Ne može sve probleme rešiti, ali će jedan veliki deo problema rešiti. Rekli smo da ima 700.000 podnetih zahteva koji su regularni, a ipak nije ništa urađeno da se problem razreši. Zašto? Nema narod pare, ne može da plati. To je jedan od osnovnih razloga za ovih 700.000 slučajeva. Ovim zakonom neka rešimo 700.000 ovih slučajeva, to je ogroman pomak.
Ponavljam, mnogi su kritikovali, razgovarali, pričali, imali su priliku da ove probleme rešavaju kako im je bilo volja. Sećam se, sličan zakon je doneo profesor Šumarac kada je bio ministar, kada je rečeno da će to biti rešeno. Tri puta gospoda iz vladajuće jedne stranke, koja je ovde danas najviše i govorila o ovom problemu, donela je zakon i stanje neupisanih objekata u katastar nepokretnosti se povećavao. Posle svakog zakona sve je bilo više nelegalnih objekata.
Što niste rešili problem? Mi pokušavamo da ovaj problem razrešimo. Tačno je da su mnogi učestvovali. Rekao samo i to je istina, da su amandmani prihvaćeni. Ali, mnoge političke partije su ponovile skoro sve isti amandman. Mi smo uticali da se to prihvati koliko je god moguće.
Tačno je da treba novi zakon o planiranju i izgradnji i nije dobro što se o tom zakonu priča i nije dobro što je protiv ustavan, i to svi znaju, nije dobro što je sada u Srbiji blokirano građevinarstvo do donošenja novog zakona. Svi ga čekaju, gospodin Antić je potpuno u pravu, kada je objasnio da sada svi čekaju taj zakon i ne traže dozvolu. Moramo zato da ga ubrzamo.
Gospodo narodni poslanici, pozivam sve poslaničke grupe neka daju svoje predstavnike, da zajednički radimo taj zakon. To je zakon broj jedan sada u Srbiji koji treba da se donese. Dođite, uključite se. Nemojte samo kritikovati. Ova Vlada ima dobre namere, i vi imate dobre namere. Hajde da se negde nađemo i da o tome razgovaramo. Hajde da napravimo jedan zakon koji će da traje 20, 30 godina, kao svuda u svetu, a ne da ga menjamo, kako ko na vlast dolazi menja ključni zakon.
Drugo, napadali su me ovde neki da sam izneo neistine da su neki objekti rađeni nelegalno. Nije tačno. Ne može da se otvori most sa potvrdom da može da se uradi probno opterećenje mosta i da sad stoji u funkciji već nekoliko godina. Ne mogu bez upotrebne dozvole da se rade objekti most na Dunavu, most na Savi, most na Tisi, ne mogu, to morate da shvatite. Nisam ja to rekao napamet, to su zapisnici inspekcija. Izneo sam za neke objekte istinu. To su zapisnici inspekcija koje su naložile rušenje. Rešenja su izvršna. Hoću da zamolim da nalazimo rešenja, da ne dođe do toga.
Neki narodni poslanici su me kritikovali, neću sad da ih nabrajam jer imaju mnogo funkcija, pa im ja ne zameram. Kada jedan narodni poslanik koji sedi u parlamentu je glavni za privredu tog grada, pa je glavni za investicije tog grada i za puteve tog grada i sedi svaki dan ovde u parlamentu, taj grad cveta privredno, sigurno, infrastrukturno i u putnoj infrastrukturi nema problema.
Tačno je da sam ja rekao da je tamo crnogorska mafija radila objekte. Voleo bih samo da mi neko da podatak koliko Šarić ima tamo objekata na koje čije ime. Nisam napamet rekao, ovo su krivične prijave, gospodo, koje su tu, to piše. To su nalazi inspekcijskih službi i ostali. Naravno, ćuti neko. Nemojmo bar pričati priče, ministar je rekao neistinu. Nije tačno.
Tačno je da su neki kritikovali novi zakon što će građevinska dozvola biti besplatna u startu. To mora, to je svuda u svetu. Vi ako hoćete da platite dažbine za neke objekte, npr. dažbina je pet miliona evra za izgradnju nekog objekta za infrastrukturu koja će se uraditi, voleo bih da mi neko objasni – kako će investitor da plati pet miliona evra ako nije dobio građevinsku dozvolu, da ode u banku i da dobije papire iz banke da je ušao u investiciju i da ga banka podrži u investiciji? Znate li ko to može da donese? Narko diler, švercer, neki tajkun, u torbi pet miliona i da to uplati.
Tačno je da građevinska dozvola u startu ne košta, ali u toku gradnje se mora isplaćivati ovo o čemu smo govorili. Tačno je da građani moraju da shvate, nije ovaj porez na imovinu veliki, ali kada ga svi plate, to je ogromna suma novca. On zamenjuje ono za infrastrukturu pojedinim opštinama i gradovima i to su veliki prihodi za svaku opštinu i grad. Od toga će se graditi infrastruktura.
Ponavljam, SPS je dao dobre amandmane i popravili smo, SNS, svi ste dali, neću da kažem, i DS je dao. Ponavljam, na iste stvari ste reagovali svi: LDP, DSS, PUPS. Iste stavove su imali u odnosu na neka pitanja ključna i mi smo to prihvatili, smatrajući da je to jedinstveno iz ovog parlamenta.
Tačno je da ćemo mi kroz ovo nešto uraditi dobro, obradovati mnoge građane u Srbiji, da će upisati svoje objekte, 80% svih objekata od milion i 300 hiljada imovinski nisu sporni, ali ljudi nemaju pare, to sam i rekao u startu. Znači, 20% nešto sporni, a na primer 10% imaju neke veće sporove i oko toga možemo razgovarati.
Tačno je da je nečiji deda prodao plac, ima ugovor, a unuk sad kaže daj hiljadu evra pa ću doći na sud, ako ne daš hiljadu evra neću da dođem da se pojavim da to potpišem. Sad onaj pita, stotine ljudi dolaze u Ministarstvo, pa šta da radim da li da mu dam? Kada se posle javi drugi, treći rođak, pa i četvrti, pa svi po nešto traže. Ugovor je zvaničan, overen u sudu, rešeni imovinsko pravni odnosi, ali oni sada da bi došli na sud, onaj traži iz Amerike da dođe ali da mu plati kartu, da mu plati troškove, da mu plati ovo, pa će doći kada dođe na godišnji odmor, a sud zakazao ročište, na primer u zimu, a on kaže ja mogu da dođem u avgustu, pa kaže sud ne radi u avgustu.
Znači, to su ti problemi. Zato smo pokušavali sve to da dovedemo u red. Zato vas molim, podržite nas, a zajednički da radimo, što pre, ovaj drugi zakon, koji će biti ključni i mi ćemo polako uvoditi u regularne tokove gradnju u Srbiji. Nemojmo sada da kažemo da bilo ko ovde nije bio, svi su bili na vlasti. Nelegalni objekti su rasli. Ljudi, dođu, kaže rekao mi onaj tamo, ma guraj, gradi, nema problema. Promeni se partija onaj drugi kaže - nema šanse, idi sada nek ti oni to upišu. Ali, mi hoćemo sada da upišemo za sve one gde je to moguće i gde imovinski ništa nije sporno, tih 80%, imaće sva prava.
Shvatite nešto, nije normalno da teramo ljude da prave projekat objekta napravljenog pre 30-40 godina. Nije normalno da ga nateramo da mu neko radi statiku i da mu uzme nekoliko stotina evra, a mi ne znamo, niko ne zna šta je u tom objektu ugrađeno. Nije normalno da čovek uzme samo gabarite i da mu nacrta nešto bezvezno i da on ide da traži saglasnost i na to. Tačno je da će u novom zakonu, koji se priprema, građevinska dozvola se dobiti do 30 dana i tačno je, da, na jednom šalteru. To traži Evropa, to traže svi, i mi bez toga ne možemo ništa da radimo ni sa Svetskom bankom, ni evropskom investicijom, ni sa ostalima.
Ne treba da tražite saglasnost od vojske ako u tom gradu nemate kasarnu, nemate nijednog vojnika. Zamislite nemate nijedan vojni objekat i vi idete da tražite saglasnost od vojske i one se vama smeju, ali čekate 60 dana, 70 dana da neko sedne da nešto napiše. Vi tražite saglasnost od vodoprivrede, a nemate reku u tom gradu. Oni kažu – mi nemamo reku nijednu, to je naselje. Onda oni kažu, dobro, morate da donesete isto kao da ste pored Dunava. Sada, naravno, to su suvišni papiri. Mi se od toga moramo odvići i da to rešimo zajednički. Mi to moramo da uradimo jer prvi smo u Evropi sa brojem nelegalnih objekata.
Nemojte se buniti. Dajte, da to uvedemo u red, da podvučemo crtu i da kažemo – od danas mora da bude regularno sve. Koji je problem inspekcijske službe? U čitavoj državi inspektori ne rade svoj posao i svi zajednički moramo, ili da ih menjamo i da dovedemo neke druge.
Predsednik Srbije i ja smo bili na Goliji da otvorimo neki put koji je tamo napravljen da se izađe iz Raške i Novog Pazara na Goliju i to je završeno. Inspektori svi su tu. Da li vi verujete da je, evo za šest meseci napravljeno preko 300 objekata gde je planiran parking, hotel, skijalište, ski staza, to je krenulo stotine odjednom da se zida. Vi sad nemate gde ni hotel, ni žičaru, ni bilo šta i jednostavno niko sad ne da, a inspektori su sve to blagoslovili. Niko nije izlazio na teren, svi su rekli – u redu.
Ne znam zašta nam služe takvi inspektori? Šta će nam u opštini inspekcijska služba ako dozvoljava gradnju. U pravu su ovde neki narodni poslanici kad su rekli – kuća se ne pravi za tri dana. kako je moguće da neko dođe na vlast pa zida kuću tri godine. Vi mirno gledate, niste ga nigde prijavili, nijedan inspektor nije izašao, niko ga nije upozorio ništa i sad mu vi tražite neku imovinu koja je vaš deda, otac prodao čoveku korektno i on je to napravio. Nemoguće je da nam neko dođe u dvorište da vam napravi kuću na vašu imovinu i da vi ne reagujete 20 godina. Znači, da to nije nešto u redu, da je to plaćeno, a sad neko novi hoće nešto da dobije, da dobije neki dinar.
Prema tome, moramo biti veoma obazrivi da ovaj problem rešimo, završimo i da imamo neki redu u Srbiji, a na inspekcijskim službama moramo da poradimo, jer bolje da ih nemamo, nego da ih imamo, a da rade ovo što rade.
Hvala svima vama na diskusijama koje ste imali. Vidi se da je dobra volja bila mnogih da se ovo dovede u red. Meni je drago bilo da su mnogi veoma ozbiljno shvatili ovaj zakon i o njemu razgovarali, ovde u parlamentu gde je i mesto da se razgovara o tome.
Zato vas molim da malo uključite vaše predstavnike, da nam pomognu, da napravimo dobar zakon o planiranju i izgradnji i da i to pitanje razrešimo i da onda imamo jedan dobar zakon i kada dođemo u parlament, da imamo manje problema.
Ako imate stručnjake koji se u to dobro razumeju, a video sam ovde, mnogi kritikuju, kažu, ništa ne valja, poziv za njih neka se uključe u rad.
Ovaj zakon koji je bio na raspravi je odobrilo i dalo pozitivna mišljenja 26 državnih institucija koje su za to nadležne. Niko nije dao negativno mišljenje. Neki su dali, onda smo mi to doveli u red i oni su potvrdili da je to sve u redu. Ako sve naše institucije daju za nešto pozitivno mišljenje, a vi sada kažete da to ništa ne valja, onda je u pitanju, u kakvoj mi to državi živimo.
Mislim da smo mi jedna ozbiljna država, da smo mi jedan ozbiljan parlament, da imamo ozbiljnu Vladu, nemamo bolju, možda na nekim izborima dobijemo bolju, ali ova je najbolja, jer ju je narod izabrao. Kada budu neki drugi izbori, možda dođe neka bolja, možda ova bude ponovo izabrana u istom odnosu.
O tome će građani, ali nemojte da kažemo, ništa ne valja, ako su sva naša ministarstva i sve naše institucije, zakonodavstvo Vlade Srbije, svi koji postoje relevantni za ovakve zakone, dali pozitivno mišljenje.
Da nije bilo pozitivnog mišljenja, ne bi moglo da se izađe na Vladu.
Sada mi kažemo, ništa ne valja, u Srbiji ne valja ništa, moramo od nule da pravimo državu. Ovo je loša poruka svetu.
Vi sada mene ovde pitate o katastru na Kosovu. Nemojte nam svima stajati na tu ranu koja je za svakog normalnog čoveka u Srbiji, otvorena rana i sada je mi posolimo, šta to mene pitate, jer vi znate da to ne može niko da reši i da su mnogi pokušavali da reše, a nisu, pitanje katastra na Kosovu.
Nadam se da ćemo u nekoj budućnosti učiniti sve što može i da bude što povoljnije za Srbiju.
Na samom kraju, želim da vam se zahvalim svima. Nemojte se ljutiti, ni ja se na vas ne ljutim. Mi smo dobro sarađivali, razgovarali, a opozicija uvek kritikuje i to je normalno. I ja sam bio opozicija, ja sam vas kritikovao, jako dobro i ja sam zadovoljan kako ste vi diskutovali i nema ljutnje.
Nadam se da su kritike dobronamerne, da popravimo neke stvari i da budu još bolje.
Hvala vam puno i nadam se da ćemo u raspravi o pojedinostima sve ovo dovesti u red i da ćemo posle toga imati neka rešenja u Srbiji.
Još jednom hvala i želim da zajednički napravimo dobar zakon o planiranju i izgradnji.
Svi koji imate ideje, dođite kad god hoćete, da napravimo jedan dobar zakon.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da iskoristim priliku, svim damama u parlamentu želim da čestitam 8. mart kao i svim građanima Srbije, koji danas slave 8. mart, neka je sa srećom.
Videli ste konačno i zakon koji smo dugo očekivali, došao je na dnevni red. Mi smo dugo raspravljali kako ove probleme da rešimo i videli ste i sami da prethodne vlade su pokušavale na raznorazne načine da reše pitanje legalizacije i bespravno izgrađenih objekata kojih u Srbiji ima 1,3 miliona. Mi smo prva zemlja u Evropi po nelegalizovanim građevinskim objektima. Videli ste i sami da je ovih dana Ustavni sud, Zakon o legalizaciji koji je aktuelan bio, usvojen 2009. godine, od prethodne vlade, da je proglašen neustavnim, tako da sada u ovom periodu mi nemamo mogućnost da izvršimo bilo kakav upis objekata koji su na ovaj način izgrađeni širom Srbije. Nedavno, Evropa je rešila pitanje katastra jednim jedinstvenim sistemom i satelit koji je ugrađen da prati katastar Evrope, a i mi smo članica tog sistema, imaćemo jedinstven katastar u celoj Evropi.
Mi sa milion i 300 hiljada neupisanih objekata u katastar nepokretnosti ne možemo biti u ovom sistemu od koristi, bilo kom projektantu ili nekoj firmi u Evropi koji želi da dobije određene informacije preko satelita koji je ugrađen u okolini Pariza i koji prati čitav sistem u Evropi.
Prema tome, moramo nešto uraditi na ovome. Ponudili smo jedan zakon koji će rešiti ovo pitanje. Ovaj zakon jednostavno može da bude i napadnut i kritikovan, ali ja bih voleo sve one koji na bilo koji način osporavaju nešto u zakonu, da pokušaju da amandmanima dovedemo zakon, popravimo, ne kažem da je on idealan, i da ga dovedemo u red kako je najbolje, jer nešto moramo da uradimo.
Nažalost, i danas se grade bespravni objekti, mada je ta gradnja krivično delo. Na današnji dan se gradi širom Srbije niz objekata od kapitalne vrednosti bespravno i pored upozorenja inspekcijskih službi, i pored zapisnika. Mi moramo naći modus da stanemo toj divljoj gradnji, jednostavno, i da je sprečimo.
Moram reći jednu istinu. Prethodna vlada je počela izgradnju objekta u koji je do sada uloženo 180 miliona evra, ali bez ijednog papira, bez ijedne dozvole, bez ijedne studije, bez revizione komisije, bez ičega. Mnogi koji su ovih dana osporavali ovaj zakon, učestvovali su u toj nelegalnoj gradnji. Mnogi koji osporavaju neke tačke zakona i danas divlje grade, da ne nabrajam objekte, i to velike kapitalne objekte od infrastrukture koji koštaju i stotine miliona evra.
Da li Srbija ima snage da stane tome na put? Ono što je do sada urađeno i ugrađeno da se na neki način upiše, ozvaniči i krenemo da gradimo i radimo po novom zakonu o planiranju, koji će veoma brzo doći u ovaj parlament i koji će predvideti da građevinska dozvola bude u startu besplatna i da gradovi i opštine samo ono što ulože u infrastrukturu tih objekata, mogu naplatiti. Do sada se naplaćivalo po nekim zonama, po nekim kriterijumima koji su usvajani i tako da oni koji su investirali i gradili, jednostavno su morali da plate milionske vrednosti, a da ne dobiju ništa.
Prema tome, pre par godina uveden je porez na imovinu, koji sve upisane objekte oporezuje i na taj način se pune budžeti opština i gradova. Zato vas molim da ovo prihvatite kao jedino u ovom momentu rešenje. Tačno je da mnogima ne odgovara što se prvi put nudi da nešto bude besplatno, da se prvi put nudi da onaj koji je odvajao od svojih usta, od usta svoje porodice, od svoje dece koja možda nisu videla more desetinu godina, a kamoli zimovanje ili bilo šta, uložio u svoje objekte, danas može da ih uknjiži u katastar nepokretnosti bez ikakve nadoknade. Naravno, on će na taj objekat plaćati porez na imovinu i to će biti prihod lokalnih vlasti i biće sve u najboljem redu.
Ja prihvatam vaše angažovanje i želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi, prvenstveno na odborima koji su zasedali i veoma ozbiljno ovo pitanje raspravili. Bilo je odbora koji su satima raspravljali o ovom zakonu i uložili primedbe koje su po nama potpuno opravdane. Cilj tih odbora bio je da mi, evo, četiri amandmana koja su proistekla iz vaših diskusija na odborima prihvatimo i da poboljšamo zakon. Jučerašnje rasprave na odborima rezultirale su amandmanima kojima će biti prihvaćen onaj vaš deo koji je bio primedba narodnih poslanika.
Mi želimo da svi zajednički nađemo neki modus da upišemo objekte, što se i od nas traži i da više ne možemo zatvarati oči pred jednom istinom da danas Kaluđerica u Beogradu postoji, ali u katastru je nema. Mi ne možemo zatvarati oči da je kod Hrama Svetog Save gradski pašnjak, a tamo nema više ni jedna lokacija slobodna. Mi ne možemo reći da su na Dedinju obradive poljoprivredne površine, a to nije tačno. Mi ne možemo reći da Ovča i Borča i ne postoje i mnoga naselja širom Srbije.
Tačno je da je imalo problema i dobrih predloga i primedbi i mi smo to sve prihvatili. Tačno je da je u zoni dalekovoda mnogih objekata važnih, ne može se legalizovati objekat i mi smo te amandmane prihvatili. Isto je tako tačno da veliki objekti, što je bilo juče primedbi, koji prelaze 300 kvadrata u privatnoj svojini, ne mogu se prihvatiti na ovaj način već se moraju izmiriti neke obaveze, jer to su objekti izuzetno veliki i smatraju se kao veliki luksuz.
Tačno je da ima poslovnih prostora ogromnih, po hiljade kvadrata, ne mogu se prihvatiti, a to smo i mi prihvatili kao opravdano. Kroz amandman dali smo da maksimalno bude 100 kvadrata za poslovne objekte. To su zanatski radovi, zanatske usluge, itd, ono što je neophodno da jedna porodica preživi. Sve ono što se meri hiljadama kvadrata, mora ući u normalnu regularnu proceduru.
Ima isuviše puno objekata širom Srbije, gde pitanje imovine nije sporno, gde su vlasnici objekata napravili neke ugovore kada su kupili placeve pre 10, 20, 30 godina i 40 godina imaju te ugovore, ali budući naslednici nisu hteli da dođu na sud, nisu hteli da se obrate da to potvrde da bi ti objekti mogli da se regularno uknjiže i legalizuju.
Mi ne možemo čekati, ako jedan ne dođe, ne može se završiti posao. Mnogi ljudi žive u inostranstvu i nisu zainteresovani da dođu. Ima i onih objekata gde imovina nije rešena, gde je sporna, gde je imovina društvena bila, a sada opštinska, gradska ili nekog drugog vlasnika. Ti objekti se neće upisati na ovaj način i neće steći sva prava kao ovi objekti gde je imovina nesporna, već će ostati zabeležba, biće upisani, ali da imovina nije rešena. Daće se period od dve godine da se pitanje imovine reši, a kad se to pitanje reši onda će objekat biti uknjižen i upisan po rešenju koje se bude pronašlo, ili sudskom rešenju ili vanparničnim poravnanjem stranaka koje su u sporu.
Mi ćemo dati, i to ste videli, period u kojem se mogu uložiti primedbe i sve što bude sporno, ići će u proceduru razrešenja, a tek onda će biti verifikovano.
Mnogi sa kojima smo razgovarali i koji su nadležni traže da se svi objekti upišu, ali ponavljam, biće zabeleška da objekat nije regularan i da pitanje imovine nije rešeno i da se ne može otuđiti i da ne može bilo šta sa njim da se radi, da se poklanja, otuđi itd, dok se pitanje imovine ne reši.
Isto tako, objekti koji budu išli i budu predmet prodaje, moraće da izmire sve obaveze koje treba da se izmire, a građani će ih koristiti doživotno, oni i njihovi članovi porodice. Međutim, ako uđu u proces prodaje, onda se mora ovo pitanje regulisati.
Sve ono što ste vi predlagali, evo videli ste i kroz ovih nekoliko amandmana, mi smo prihvatili i smatramo da je to dobro da poboljša zakon i da jedan veliki deo objekata koji regularno mogu da se upišu, ali je problem što njihovi vlasnici nemaju finansijska sredstva da izmiru bilo kakvu obavezu. Ljudi su radili i gradili te objekte. Sad su bez posla, na ulici. Možda u toj porodici ne radi niko i ne mogu da plate bilo kakve obaveze, što se tiče ovog procesa legalizacije. Isto tako, sve ono što je predato za proces legalizacije, biće odmah uzeto u razmatranje i neće morati ponovo da se podnose zahtevi.
Prema tome, mi smo danas u parlamentu, na ovoj raspravi, gde želimo kroz amandmane još da popravimo ako može nešto da se popravi. Shvatite, ovo pitanje moramo da rešimo i svaki građanin koji poseduje bilo kakvu imovinu u ovoj državi mora da mu bude evidentirano i to se od nas traži. Samim tim, povećaćemo i kreditni kapacitet države, a i samog građanina.
Danas sam tu sa vama da o ovome razgovaramo vrlo korektno, da se dogovaramo, da konačno ovo pitanje razrešimo, koliko god da je moguće bolje, da upišemo jedan veliki deo objekata, da uredimo Katastar Srbije. Znate da je Svetska banka za ovaj projekat uložila 30 miliona evra da ovo pitanje razreši, a mi ga nismo razrešili ni do danas. Oni nude još jedan program i do 60 miliona evra da se ovo pitanje razreši do kraja. Pitanje imovine ćemo rešiti na ovaj način, što ste vi juče na odboru i predlagali. Popravili smo zakon u tom smislu. Ono što je nesporno, ponavljam, biće upisano. Ono što je sporno, daje se rok od dve godine da se razreši.
Svaki objekat mora imati vlasnika i sve ono što bude sporno, zajednički ćemo rešavati. Da vas ne zadržavam, da vam ne oduzimam vreme, nadam se da ćemo korektno sarađivati, kroz jednu korektnu diskusiju koja će se danas voditi, da ovaj zakon maksimalno popravimo, dovedemo u red i da ga zajednički usvojimo. Nadam se da ćemo tim našim činom obradovati bar milion građana Srbije koji ovo čekaju godinama.
Znate da se sad ulazi u mnoge projekte, energetska efikasnost. Ne mogu svi objekti dobiti sredstva, ni podleći tome ako nisu upisani u katastar nepokretnosti. Niz projekata koji su danas da poboljšaju standard naših građana, da poboljšaju standard svake porodice, ne mogu se izvesti zbog upisa u katastar nepokretnosti. Zato vas molim, pomozite da ovaj zakon bude što bolji, da ga donesemo zajednički. Ako neko ima neki konkretan predlog, neka ga da. Razmotrićemo, sve što je opravdano ćemo usvojiti. Nemojmo samo reći – ništa ne valja. Najgore je ovo da imamo milion i 300 hiljada objekata upisanih u katastar nepokretnosti i najgore je da imamo ogromnu imovinu koja je maltene ničija.
Još jedna bitna opaska sa odbora, svi građani koji nisu regulisali pitanje imovine i svojih objekata, to je bio vaš predlog juče, neće moći da utiču na objekte u okruženju, da daju neku saglasnost ako i oni sami nisu regularni. I to pitanje ćemo prihvatiti i ugraditi u zakon.
Ne može neko da odlučuje o komšijinom objektu ako pitanje njegovog objekta nije regularno i pitanje imovine. Prihvatili smo to i smatramo da je to u redu. Ako neko regularno gradi sa građevinskom dozvolom, a onaj što nema regularne papire, on stavlja zabranu nekom komšiji da ne može da gradi ili da nešto nije u redu itd, a on sam nije regularan i nije u redu.
Hvala vam i nadam se da ćemo korektno raspravljati, dogovarati se i napraviti jedan, da ne kažem dobar zakon, ali solidan zakon koji će nam pomoći da veoma brzo u ovaj parlament dođe zakon o legalizaciji koji se sprema i koji će biti poseban zakon i da i njega usvojimo i onda ćemo to pitanje trajno rešiti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo kao što ste i primetili, ja sam ćutao, slušao, beležio šta ste vi razgovarali, o čemu ste diskutovali, koje ste primedbe izneli i sada je red i da vam odgovorim.
Možda je jedna dama ovde dobro i primetila da sam ćutao, ne zato što nisam imao šta da kažem, već sam ćutao iz jednog poštovanja. Bilo je velikih kritika određenih dama. Ne bih da ih kritikujem na njihov praznik, 8. mart. Imao sam uviđaja da prećutim i mnoge uvrede koje su bile i mnoge priče i mnoge kritike na zakon, koje su neosnovane.
Vi kao da niste slušali moje uvodno izlaganje. Vrlo korektno sam izneo da mnoge primedbe o kojima ste ovde diskutovali, skoro sve, su usvojene i prihvaćene. To ćete dobiti kada počne rasprava u pojedinostima.
U uvodnom izlaganju sam objasnio da smo neke stvari iskorigovali i insistirao sam da se prihvate kao ministar, jer ja nisam pisao zakon kao ministar. To je radila jedna grupa koja ima 54 čoveka koji su učestvovali u ovome.
Vrlo je ružno kada neko izađe tu, jedna gospođica pravnica, i kaže da oni ne znaju ništa. Nema smisla. To su ipak radili neki ljudi koji su to napravili. Ti isti ljudi su radili i neke druge zakone. Neki od tih zakona, koji su rađeni 2009. godine, proglašeni su neustavnim. Mi ih menjamo. Dobili smo rok od šest meseci da se napravi novi zakon o planiranju i izgradnji. Nisam ga ni branio, ni pričao o njemu. Najveći kritičari su doneli taj zakon današnji i stavili ga u proceduru i najavili ga kao bum u procesu legalizacije.
Nisam rekao za objekte velike kvadrature da će biti legalizovani. Rekao sam da će biti upisani sa zabeležbom da se određeni imovinsko pravni odnosi reše i dat je rok od dve godine. Objekti koji su nesporni i koji nemaju nikakav spor što se imovine tiče, biće upisani i biće punovažni i moći će da se stavljaju u hipoteku i sve ostalo.
Danas sam čuo kako mnogi imaju informacije od nekih banaka kako neće ništa moći da se prihvati, ništa neće biti validno, da je ovo bezveze neki rad, sve je ovo promocija izborna, predizborna, biće izbori itd. Izbori neće biti skoro, nemojte da se brinete. Nije ovo predizborna kampanja. Izbori će biti kada za to vreme dođe. Mi radimo i ne čekamo izbore da to radimo za izbore. Ovo radimo jer ovo žele građani Srbije, oni o kojima sam govorio.
Kroz amandmane koji su prihvaćeni jasno je definisano koji se objekti ne mogu legalizovati. Vi ste pričali da je nemoguće bez projekta legalizovati objekat. Ne može, ali upis u katastar nepokretnosti nespornih objekata, naročito objekata manje kvadrature, gde nisu javna okupljanja, već se koriste za lične potrebe porodice, može.
Šta znači jedan projekat objekta koji je urađen pre 40 ili 30 godina? To je bacanje para da bi se fiktivno napravila projektna dokumentacija koja odlazi u neki podrum na neki raf, a to košta desetine ili hiljade evra. Kome to danas treba? Vi ćete znati koja je statika u temelju, šta je u tavanicama, šta je u stubovima, koji profili? Da li znate koliko košta da instituti to utvrde i ispitaju? Za jedan privatni objekat do 150 kvadrata košta 10 hiljada evra. Za velike objekte preko 100 hiljada evra košta kompletno ispitivanje objekta da bi se dala validna projektna dokumentacija za dobijanje građevinske dozvole. Da li znate da je to nekad skuplje nego i sam objekat posle određenih amortizacija koje su na njemu viđene? Zašto terati građane da plate nešto što je fiktivno, što nema nikakve veze, nikakve osnove, pro forme i staviti to u neke podrume da stoji da zadovoljimo neku formu.
Tačno je da objekti javnih okupljanja, ovi veliki objekti o kojima smo govorili, koji su predmet javnih okupljanja građana, će morati da se legalizuju na način da se otpoštuju određeni kriterijumi kao što su protivpožarna zaštita, zatim izlazi za eventualne potrebe vanrednih situacija itd, da ne bi došlo do nekih tragedija. To je evidentno. Bez toga ih ne može niko ozvaničiti.
Tačno je da će se objekti koji su sporni upisati sa zabeleškom da nema to, samo će biti upisani i dati se rok do kada određena dokumentacija koja je neophodna mora da se pribavi. Objekti za ličnu potrebu za stanovanje i objekti, to ste dobro čuli u uvodnom izlaganju, do 100 kvadrata, poslovni objekti, upisaće se bez ikakvih problema i vikendice do 100 kvadrata koje se koriste za potrebe stanovanja. Tačno je da neće moći objekti po dalekovodima, na trasama, putevima, raskrsnicama, u nacionalnim parkovima. To ima specijalan tretman. Ali dobro, sve je to kampanja i sve je to priča.
Sad bih postavio pitanje nekim ljudima koji su bliski bankama i sve znaju, šta banke odlučuju, šta se događa. Kako to da je jedna politička stranka dobila kredit od banke, koja treba da razvija Srbiju i koja koristi sredstva građana Srbije za svoj razvoj, da dobije za političku kampanju? Da li je to zakonski? Da li je to ustavno, gospodo pravnici, koji ste mi ovde držali lekcije satima? Pokažite mi član Ustava gde to piše? Kako ste vi gospodo pravnici, koji ste danas lepo govorili, među vama i jedan elitni pravnik koga mnogo dobro znam i drugi koji je oko toga uključen, kako to vi dobiste kredit od 300.000.000 evra bez ijednog papira, bez građevinske dozvole, bez Državne revizione komisije, bez studije opravdanosti i potrošiste uz blagoslov prethodnog ministra finansija 200.000.000 evra, a sada ste došli kod mene da vam napravim dokumentaciju i da vam to pokrijem, jer je državni interes? Kako to radite? A nekog seljaka, iz Donje Babušnice, ili negde, ćete da jurite da vam on donese papirologiju za štalu ili za obor što je napravio.
Gospodo pravnici, gde ste tada bili kada se neustavno ugasila koncesija, najveća investicija u istoriji Srbije, sa neustavnim Savetom za infrastrukturu Srbije koji je Ustavni sud proglasio kao neustavan? Zašto propade investicija od nekoliko milijardi eura i danas to moramo ponovo da radimo? Ko je vas naučio da može šef države da bude radno telo Vlade Republike Srbije i da donese ovakvu odluku? Gde to piše? Sada ste se setili Ustava, sada ste se setili zakona, pošto ste u opoziciji, a dok ste bili na vlasti niste se toga setili.
Neću sada da kritikujem ovde neke poslanike, ali bilo je ovde diskusije o javnim parkovima, o pričama… Gospodo, ja sam zbog jednog javnog parka na Zlatiboru, i građevinskih radova koji su izvođeni, i dokumentacije koja je tamo rađena, smenio kompletno rukovodstvo građevinarstva i urbanizma u tadašnjoj Vladi Republike Srbije kad sam bio ministar. Ali, zato niko iz opštinskog rukovodstva nije tamo bio kažnjen ni ukorom. Zbog korupcije, mita, falš dokumentacije smenio sam državnog sekretara i dva pomoćnika i kompletno osoblje. Jer je otkriveno da je tamo bilo mita, korupcije itd.
To i danas nastavlja da se radi u opštini Čajetina, mlada damo. Nikome tamo nije falila dlaka sa glave. Zajednički su to odradili. Nisu oni sami iz Beograda došli i to ispotpisivali i napravili nego su svi zajedno to radili.
Lepo je na Zlatiboru kada dođe crnogorska mafija i kupi pola Zlatibora. Grade šta hoće, plati pa klati. Sve može. Gospodo, da li znate da se sada neki silni nadvožnjaci rade bez i jednog papira, bez i jedne dozvole? Koriste se kreditna sredstva i ni mi više ne znamo ko to može da radi ili ne radi.
Da li zahtevate da pošaljem inspekcijske službe i da sve zaustavim? Da li znate da vaš dragulj koji je urađen, most na Adi nema upotrebnu dozvolu? Da li sutra treba da ga zatvorim zakonski za saobraćaj? Da li znate da mostove koji su urađeni na Dunavu treba da zatvorim, kao i most na Savi? Da li znate da most na Tisi kod Sente treba da zatvorim zakonski, jer je pušten bez ikakvog dokumenta? U kampanji su došli vaši ljudi i rekli – puštaj most. Znate da nema nijedan papir? Sada treba da pošaljem inspekciju i da kažem – zatvaraj sve.
Da li treba u Boru da naložim po nalogu inspektora koji je napisao da se svi objekti u vrednosti od 180 miliona evra poruše i sve vrati u ispravno stanje? Da li to treba da ispoštujem ili ne treba? Da li treba da gledam kroz prste, a vi ovde da mi pričate priče?
Došao sam danas da se dogovorimo da ovu našu sirotinju koja je pravila i gradila, pomognemo da to legalizuje. Ono što nije sirotinja da uvedemo u regularne tokove da naprave dokumentaciju i da je prilože, da urade to kako valja, da možemo da funkcionišemo. Da ne bude dva i po miliona građana Srbije koji nemaju nikakvu imovinu, a u stvari svi imaju, ali na papiru je nemaju.
Rekli ste da svi plaćaju porez na imovinu i da mi ovo radimo da bi naplaćivali porez na imovinu. Ne može dok se ne upiše u Katastar nepokretnosti i ne verifikuje niko da plaća porez na imovinu. Svi koji su odbili da plaćaju, ušli u sudski spor, doneli potvrdu da ne poseduju imovinu na određenoj opštini su oslobođeni plaćanja poreza. Niko ne može da vam naplati ako ne posedujete zvanično i ako niste vlasnik.
Prema tome, ovde smo se okupili da kroz jednu diskusiju napravimo jedan dogovor. Da obradujemo ovaj narod da smo nešto ozbiljno uradili i da krenemo da radimo. Da shvatimo da više nema divlje gradnje posle ovoga. Tačka. Nema.
Građevinska dozvola po novom zakonu, koji će veoma brzo da dođe ovde u parlament i ja ću ga braniti pred vama, neće se u startu ništa plaćati. Biće besplatno. Samo će do upotrebne dozvole izmiriti obaveze opštinama i gradovima za ono što je uloženo u taj objekat.
Nemojte da se desi kao danas kada smo se premijer Dačić i ja pojavili u naselju Stepa dok je ovde bila pauza. Grad je naplatio obaveze 21 milion za uređenje. Znate šta je urađeno? Ništa. Zato molim gospodina Antića, i mi smo zamolili gospodina Dačića, da intervenišete kada vam čovek koji je, kako kažu, obećao, da to napravimo što pre i da obradujemo ovaj narod koji živi gore. Imaju lep parking, imaju sve, ali da ne žive u blatu. To je najmodernije naselje u kome će živeti 20 hiljada ljudi. Biće i tržni centri, obdaništa, škole i sve to moramo zajednički da završimo.
Nema para. Imamo mnogo problema, i u gradu Beogradu i u celoj Srbiji. Hajde ono što imamo da nekako iskoristimo. Nemojmo samo sve na nož dočekati, sve napasti, sve iskritikovati.
Mi smo vaše amandmane koji su dobri prihvatili. Sve ono što poboljšava ćemo prihvatiti. Greh je ne prihvatiti. Ne bih bio normalna ličnost ako ne bih prihvatio nešto što je razumno. Imate odlične amandmane, vi, DSS, SNS i mnogi drugi koji su podneli amandmane. Prihvaćeni su amandmani.
Želimo zajednički da poboljšamo zakon. Videćete da smo ih prihvatili. Nemojte odmah kako ne valja ništa. Moramo ovo uraditi. Moramo upisati objekte. Moramo povećati potencijal Srbije.
Ti ljudi ne postoje sa objektima, ne mogu da ih koriste. To su oni koji najviše troše energije i koji je rasipaju.
Da li znate da je 50% kuća, nisu ni omalterisane spolja, u privatnom sektoru, koje se godinama koriste, širom Srbije? Znate li koji su to gubici? Nemaju sa čim da ih omalterišu. Moramo da ih pomognemo. Ako ih upišemo, oni će moći da dobiju sredstva i da to završe. Ovako smo najveći rasipnici energije u Evropi, a drugi u svetu po glavi stanovnika i po jedini proizvodnje. Moje namere su dobre.
Neko je ovde pomenuo Kačulice. Tačno, radio sam u tom objektu, ali sam izvadio građevinsku dozvolu, sve obaveze izmirio. To ste vi proveravali više puta. Ništa nisam dobio, a sve sam platio i sve sam morao sam da uradim, kao što su i mnogi građani to uradili. Sve je urađeno sa građevinskom dozvolom. To možete proveriti. I protivpožarni put, koji ste mi naložili da napravim na planini, i to sam napravio.
Znate li vi da je vaš potpredsednik Vlade, gospodin Đelić, otvorio "Delta siti" bez građevinske dozvole, na moje upozorenje kao tadašnjeg ministra? Kada sam stavio veto, on je rekao – ma koji bre ministar, idem to da otvorim. Znate li da tamo nema ni protivpožarni put, ništa? U Kačulicama ima protivpožarni put za svaki objekat a za "Delta siti" ne mora. Posle je pribavljena neka dokumentacija naknadno, možda posle godinu dana.
Znate li koliko je objekata otvoreno bez i jednog papira? Nemojte više to da se događa. Ni mi, ni vi, ni nikome od nas da ne padne na pamet da nešto otvori što je javni objekat bez građevinske dozvole. Nemoj da se desi da neko otvori školu, obdanište bez papira, bez dozvole. Moramo zajednički da se izborimo da to bude i da to napravimo. Nadam se da ćemo tako uraditi.
Da li vi verujete da bi ona Vlada opstala i dobili se neki poslanici, znate li da se jedan deo auto-puta, koji je neki politički kompromis, radi bez i jednog papira? Ne znate. Šta sad treba da kažem, ruši auto-put i da dam krivične prijave? Kada bih dao, imao bih hiljadu krivičnih prijava koje bi morao da potpišem već sutra.
Evo, radilo se. Pravili su se mostovi politički, investiralo politički, gradilo, radilo bez i jednog papira. Dođe neko od političara i kaže: "Pravi most na Tisi" i oni kažu: "Razumem šefe", a nema ništa. Sad kaže – pusti most. On kaže – nemamo ništa, nije ni ograda ostala. Ma nema veze, ide kampanja. To ne sme da nam se desi. Zajedno moramo da se borimo. Moramo da budemo prijatelji. Imamo jedan cilj.
Mi sada ovde sedimo, a sutra ćete vi, prekosutra ovi, oni treći. Ali, ovo je nešto zajedničko. Nije meni bilo lako kao ministru kad me pozovu i kažu – zaustavi, pusti. Stoji hiljade radnika, ne primaju platu, hoće da nam povuku kredit. To je svakodnevno. Šta sada da radim, da kažem – ne može? Svi bi me obesili.
Prema tome, ima mnogo stvari koje moramo zajednički da uradimo da dovedemo u red. Nijedan zakon nije idealan, ali bolji je ikakav. Mi sad nemamo nikakav zakon. Danas ne može da legalizuje niko ništa, nema. Hajde da to uradimo, ako hoćete, a nadam se da hoćete. Imamo dobre namere i moramo graditi. Nije jednostavno.
Nemojte misliti da će nam neko olako davati sredstva. Nemojte misliti da neko blokira. Nije tačno da se blokira. Svaki dan dolaze ovde investitori, to odgovorno tvrdim i traže da investiraju u Srbiju, ali mi nemamo dovoljno papira, dokumentacije. Ne daje se za projekte ništa, za revizije, za nadzor itd. Nema para.
Žalosno je kad nam neko da kredit, a mi kažemo – daj nam i za eksproprijaciju, daj nam i za reviziju projekata. Ne možemo da počnemo, nemamo da reviziju platimo. To je žalosno i na tome moramo svi zajednički da radimo. Zato vas molim da ostavimo stranačke priče za drugu priliku. Ovo je jedno ozbiljno pitanje za Srbiju. Od ovoga zavisi mnogo što-šta u Srbiji i da zajednički diskutujemo. Nemojmo sad da pričamo ovo će biti, ono će biti. Mi moramo da upišemo jer smo napravili ugovor i potpisali sporazum i koristimo satelit koji koristi cela Evropa za katastar. Na našem satelitu nema pola objekata u Srbiji. Oni kažu – pa šta će vam satelit, šta vi tu radite kad ne postojite?
Nismo mi sad neki indijanci da ne možemo to da upišemo i uknjižimo u katastar nepokretnosti i da može ceo svet to da radi sa nama, da ne dolazi u Srbiju da meri, da ide.
Nije tačno da nisu urađeni avio snimci. Skoro svaka opština je urađena. Ne znam da li ima negde da nije urađeno? Mi smo platiti skoro svakoj opštini i sve imamo i može brzo da se upiše. Primljeno je 30 pravnika koji će da rade na tome i oni su na obuci i biće primljeno još 200, 300 ljudi ako treba da urade i to će se platiti i tu će se zaposliti mladi ljudi, stručni ljudi da to rade, da vode i da nastave da vode kako valja. To je cilj ove Vlade. Zato, da se dogovorimo, saslušaću vas. Diskutovaćemo i u ponedeljak, pošto nismo dobili odobrenje za nastavak rada, samo do 18,00 časova.
Posle toga, u ponedeljak ćemo nastaviti da o ovome raspravljamo.
Meni je drago, bio sam strpljiv dok ste vi govorili. Verujte, vrlo korektno sam vas sve saslušao. Sve sam vas saslušao najkorektnije. Nikome nisam dobacivao, nikome nisam ništa rekao uvredljivo. Ne ljutim se ni na koga. Razumem opoziciju, bio sam u opoziciji godinama. Stalno sam vas kritikovao. Nemojte sada ni vi mene da štedite. Taman posla, jer ni ja vas nisam štedeo. Pošteno. Ali, sada ste na potezu da kritikujete i razumem to.
Sigurno ćemo nastaviti u ponedeljak da pričamo na ovu temu. Biće te zadovoljni kada vidite amandmane koji su prihvaćeni i, kada pogledate, taj zakon će biti sasvim solidan jedan zakon.
To što ste rekli po pitanju imovine da je protivustavno, i to smo doveli, uz neke vaše predloge, i to smo usaglasili koliko god je moguće. Uostalom, sada ne mogu da vam kažem, jer mnoge stvari znate i sami, ne mogu da se uklope u Ustav, sada trenutno 90% stvari koje se rade i donose, a to vi i znate. To dobro znate kada ste bili vlast. Kada ste bili vlast, to dobro znate. Zato Ustavni sud radi svoj posao.
(Poslanička grupa DS dobacuje: Zašto ste doneli takav Ustav?)
Nisam ga ja doneo, doneli smo ga svi zajedno. Ali, vi ste imali neke pregovore, razgovore, odstupali ste od Ustava koliko hoćete. Nemojte sada pričati o svakoj sitnici, i ovde ste našli neku sitnicu, pa da pričamo.
Ova Srbija mora da živi i da radi. Dovešćemo Ustav u redu, sve će biti u redu, ako bude više saradnje. Prema tome, trudimo se da ovo bude kako valja i biće.
Još jednom, neka je damama srećan 8. mart. Malo ste više kritikovali. Ova prelepa dama je bila veliki kritičar, i neljutim se. Ali, nastavićemo sigurno u ponedeljak da pričamo na ovu temu. Pozdravljam vas i zahvaljujem se na saradnji.
Još jednom, hvala svim poslanicima koji su kroz odbore uspeli da ovaj zakon malo utegnemo još bolje. Prihvatili smo i ljudi koji su radili su prihvatili što su pravili neke greške. Pomogli ste da se to otkloni.
Hvala vam puno. Nastavićemo sigurno rad. Biće to sve kako valja.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, videli ste i sami da nisam hteo da se javljam po amandmanima, da vam ne bih oduzimao vreme. Sada na kraju, pošto znate i sami da danas za neki sat počinje sednica Vlade, želim da samo prokomentarišem ovo sve. Sve smo to sagledali, izanalizirali i smatramo da ovo što je predloženo je trenutno za Srbiju najbolje. Apelujemo na poslanike da nas podrže.
Znamo iz vaših diskusija, iz amandman da ste vi želeli da nešto popravite, promenite. Znamo da nije bilo javnih nabavki. Znamo da je bilo problema sa Zakonom o izgradnji. Znamo da je svega toga bilo, ali mora da se završi. Znamo da nije plaćeno. Znamo da se ovih dana intenzivno plaća i da nije bilo para da se sve odjednom plati.
Vi znate da je trebao da se proda "Telekom" i da se sve to izmiri. Nije do toga došlo. To je bio veliki zalogaj i dobro je da se u Srbiji radilo, da su neki gradovi dobili škole, obdaništa itd. Znate da je bila kampanja, da je bilo svega, da su izbori prekomponovali novu Vladu i, naravno, sada imamo probleme, do Nove godine pokušavamo sve da isplatimo. Svakodnevno se plaća stotine miliona tih računa. Izdržaćemo nekako i moramo završiti ono. Zato kažem, mnogi od vas su u pravu, ali ono što je započeto mora da se završi.
Znamo vezano za direkciju da je bilo rasprave da li da se gasi, zašto se gasi itd. Ništa se ne gasi, ljudi ostaju da rade, samo su pod ingerencijama ministarstva, a ne da budu potpuno samostalni. Slušam vas sada i želim da prokomentarišem. Znate da sam ja kao ministar postavio to rukovodstvo tamo i da sam puno radio na tome da "Plovput" radi najbolje u državi, da imamo strategiju, da imamo plan da Sava zaživi, da se Dunav uradi kod Apatina, da se završi, da se plovnost poveća, da se mnoge luke rekonstruišu, srede, da se napravi nova luka kod Kovina, što je bio projekat. Ali, kada se napravi analiza, budimo realni, zato razumem sve vas koji ste ovde branili, sve će ostati isto, ljudi će stručno raditi, projekti će se raditi, ali će biti pod kontrolom Vlade i ministarstva više.
Sada kada se izanalizira, evo, neki dan na Vladi, nije odobren ni jedini, otkako sam ja ministar u tri Vlade, službeni put nekome, a to je "Plovput" u odlazak delegacije u Ameriku. Mogu da vam kažem da su pre toga ljudi bili u Japanu, u Indoneziji, u Kanadi. Sava je ovde, oni nisu otišli do Šapca, ljudi, do Brčkog, ali zato su bili u Japanu danima, mesece proveli po celom svetu. To je društvo jedno, skupilo se, imalo malo para. Tu se davalo, vi znate kako. Jednostavno, odlučili da malo prođu svet.
(Predsedavajuća: Gospodine Iliću, moram da vas upozorim da se vratimo na tačku dnevnog reda, molim vas.)
Izvinjavam se, završavam.
Tačno je da će se Zakon o planiranju i izgradnji promeniti za šest meseci. Imaćete ovde novi zakon koji će sve to regulisati. Nijedan tajkun, kako vi nazivate, koji je imao nepravednu privatizaciju neće biti pošteđen da može da gradi i radi, da mu se nešto pokloni. Znate da se sada vrše provere svih tih spornih privatizacija. Ove privatizacije o kojima govorite su pod proverom određenih institucija u ovoj državi. Ako bude u redu, moći će da grade, da dobiju dozvole do zakona, a onda će se rešiti pitanje konverzije, zato što će to biti zajedničko pitanje svih nas da to pitanje razrešimo. Svet i banke ne znaju za to. Evropska unija, niko neće da razgovara o konverziji.
U Beogradu, ponavljam, za vreme mandata prethodne Vlade samo je jedna konverzija urađena u celom Beogradu. Ako je to budućnost, i to 27 ari je isplaćeno, Beograda i Srbije, da se tako nastavi, onda ćemo držati taj zakon. Saglasnost smo dobili od svih institucija koje postoje u ovoj državi. Mnogi su se oglašavali da to nije u redu. Nijedno negativno mišljenje nije stiglo. Iz ove države je 26 institucija, koje su za to relevantne, tražilo da se to uradi. Prema tome, niko neće imati mogućnost da nešto zaradi. Na sve će se platiti određene obaveze i svi koji budu radili dobiće dozvole od grada Beograda, od drugih gradova gde se to događa itd. Neće se ništa promeniti, samo će se očepiti nešto u građevinarstvu što je bila kočnica, do novog zakona. Ponavljam, novi zakon se radi, za šest meseci će biti ovde u parlamentu.
Hvala vam puno, hvala na saradnji. Želim da vas pozdravim na kraju i bilo mi je drago da sarađujemo, da diskutujemo o svemu ovome. Negde se nismo složili, negde jesmo, bićete i vi sutra, neko vlast, neko opet opozicija, neko u Vladi, videćemo, ali moramo gurati ovo zajednički. Naše namere su dobre. Prema tome, podržite ove zakone i mi ćemo vam biti zahvalni, jer se nadamo da će biti za Srbiju bolje.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici,  izuzetno mi je zadovoljstvo danas da može da se nastavi jedan projekat koji je počet u prethodnoj vladi, ali nije završen i zato smo predložili da se danas razgovara o zakonu o pomoći građevinskoj industriji i industriji građevinskog materijala, da jedan projekat, koji je rađen, se privede kraju.
Možda i znate da sam u startu kao narodni poslanik u opoziciji bio u principu protiv ovog zakona onako kako je bio koncipiran, ali to je izglasano. Projekti su krenuli širom Srbije. Urađeni su delimično i moraju se završiti.
Mi imamo velike probleme što projekti koji su krenuli, većina njih ni do danas nije plaćena.
Trenutne situacije koje su stigle iz prethodnog perioda su preko 2,5 milijarde i do kraja godine moraju se izvršiti sva plaćanja građevinskim firmama koje su izvele radove.
Isto tako, ti projekti su počeli da se rade. Neki su napola, a neki su urađeni 80%, neki 30%. Moraju se završiti. Žalosno bi bilo da ti projekti sada propadaju i zato Vlada Republike Srbije je prihvatila da predloži parlamentu da se ovaj zakon produži na 2013. i 2014. godinu, da bi se svi projekti završili.
Sada je jedna bolja situacija. Zašto? U Vladi su u budžetu odvojena sredstva za projekte koji će se raditi u 2013. godini. Znači, sve ono što se bude uradilo, biće i plaćeno. Zato će to biti jedna pravna pomoć, podsticaj građevinarstvu koji je motor pokretanja razvoja srpske privrede, a isto tako sigurno će biti podsticaj proizvođačima građevinske industrije.
Znate da je bio jedan od uslova da 70% firmi radne snage budu domaće, da oprema bude domaća i to je taj podsticaj domaćoj industriji građevinskog materijala.
Sigurno dolazite iz gradova gde su ti projekti u toku i mnogi su urađeni i ne mogu se ostaviti. Njihovo konzerviranje je izuzetno skupo, tako da ih moramo završiti i privesti kraju.
Prema tome, molim vas da ovaj zakon podržite i da nam pomognete da ovaj zakon jednostavno zaživi, što građevinari i traže od nas. Prvo traže da isplatimo sva dugovanja iz prethodnih godina i da sve ono što budu uradili u 2013. godini bude na vreme plaćeno i u 2014. godini da to završe i da sve privedu do kraja.
Druga stvar veoma važna, pošto je objedinjena rasprava, mi imamo jednu promenu Zakona o planiranju i gradnji, koja je izazvala mnogo reakcija u Srbiji. Kada pomenete konverzija, svi komentarišu na svoje načine, međutim, konverzija kada je donešena i usvojena, zaustavila je kompletnu gradnju u Srbiji.
Pre donošenja Zakona o konverziji mi smo imali 180 hiljada građevinskih radnika u Srbiji. Danas imamo 78 hiljada. Od donošenja Zakona o konverziji sve velike investicije su stale. Konkretno, u Beogradu, od donošenja Zakona o konverziji, samo je urađena jedna jedina konverzija. Tu konverziju uradila je firma "Napred". Nijedna više konverzija nije urađena i nijedan projekat nije zaživeo.
Trenutno se računa da preko dve milijarde evra projekata čeka na realizaciju, ali dok se ne uradi konverzija, ne može se dobiti građevinska dozvola.
Pojam konverzije nije poznat nijednoj banci. Strani investitor ne može dobiti sredstva za plaćanje konverzije i niko to neće podržati i svi su nam stavili primedbu da jedini mi u Evropi imamo pojam konverzije i nijedna druga država.
Prema tome, da bi otkočili projekte koji su u fazi pripreme za dobijanje građevinske dozvole i gradnju, moramo odložiti konverziju do donošenja zakona o planiranju i izgradnji, koji će se doneti najkraće za šest meseci i doći ovde u parlament kod vas. To je jedan sistemski zakon koji se morao veoma pažljivo i dobro uraditi, jer treba da podstakne i planiranje i izgradnju u Srbiji.
Znate da je građevinarstvo motor razvoja srpske privrede i zato ga moramo veoma pažljivo napraviti. Mi smo ovu promenu odložili, odnosno odlaganje konverzije, da se ne vrši nadoknada i da se mogu dobiti građevinske dozvole do zakona koji ćemo usaglasiti. Sam zakon imaće ovu stavku koja je čisto političke prirode, gde ćemo svi jednostavno doneti zajedničku odluku, razgovarati o tome. Ako je ukinemo konačno, onda ćemo je zajedno i ukinuti i doći ovde u parlament kao novi zakon koji se mora jednostavno usvojiti.
Znate da smo na rang listi zemalja treći otpozadi po izdavanju građevinske dozvole i mogućnosti i uslovima za gradnju i logistici koja se pruža gradnji. To je za nas poražavajuće.
Od nas se traži da konverziju ukinemo. Evo, i danas su neki napisali dopis, i banke i svi ostali, da ne bude ovo promena jednog stava, već da je trajno ukinemo. Međutim, mi to ne možemo dok ne donesemo novi zakon o planiranju i gradnji.
Moj predlog će biti da se konačno i ukine, jer sa tom konverzijom ne možemo nastaviti dalje da radimo.
Nemojte da sada neko želi neku spornu privatizaciju da opere kroz konverziju. Kaže, jesmo dali džabe, ali će kroz konverziju to da se nadoknadi. Postoje drugi načini da se to oporezuje, da se uradi itd, ali konverzija kao konverzija je nepoznat pojam. Znači, da bi pokrenuli mnoge projekte, moramo raditi na tome.
Konverzije u unutrašnjosti Srbije su prošle one koje su besplatne i za koje nema šta da se plaća. Inače u Beogradu, za tri godine ili četiri je urađena samo jedna konverzija. Građevinarstvo koje je u teškoj situaciji, zamolili su nas da ovo pitanje razrešimo, i svi koji su zainteresovani zamolili su nas da to sredimo, banke, svetska banka, svi traže jedan novi zakon o planiranju i izgradnji. Svi traže da se dozvola dobije na jednom šalteru, svi traže da se građevinska dozvola ne plaća unapred, već da bude besplatna, a u toku gradnje da se upotrebne dozvole sukcesivno izmire. Svi traže da se samo plati ono što grad ili opština uloži u taj objekat koji se gradi, a nikako da ima neku cenu i neke obaveze koje se ne izvršavaju na terenu. Sve ono što investitor može sam da uradi ne može da plati još jednom.
Prema tome, ovo je zakon koji ćemo sigurno doneti za šest meseci i sve to ćemo obuhvatiti. Na tome moramo veoma ozbiljno raditi da bi ušli u sistem banaka koje finansiraju određene projekte. Za ovo odlaganje konverzije do donošenja zakona su dobijene sve saglasnosti. Tražio sam saglasnost iz svih relevantnih institucija u Srbiji, od raznoraznih udruženja, od građevinara, od Republičkoj javnog pravobranilaštva i svih ministarstava u Vladi, Sekretarijata za zakonodavstvo, Kancelarije za evropske integracije i svi su jednoglasno dostavili pozitivno mišljenje da se ovo mora uraditi da bi se građevinska sezona dočekala spremno.
Konverzija je bila leglo korupcije i zato nije ni zaživela. Sve je bilo individulano koliko će šta i ko kome proceniti i na koji način, zato je niko nije ni plaćao. Prema tome to moramo rešiti.
Konverziju su mogli da urade samo oni koji su imali gotova sredstva. Da dobiju od banaka, to nisu mogli, jer banka ne finansira konverziju. Prema tome, molim vas da nas podržite da ovu odluku donesemo, da promenimo član koji je sporan, uz obavezu da za šest meseci u parlamentu, ovde pred vama zajednički usvojimo novi zakon o planiranju i izgradnji i da dobijemo za njega podršku svih institucija koje su neophodne. To je jedan izuzetno važan zakon i već smo zatražili mišljenja Svetske banke, Evropske investicione banke, Razvojne banke i svih onih koji trenutno finansiraju projekte u Srbiji.
Svi strani investitori su stali sa svojim investicijama zbog nerešenog pitanja konverzija. Ne možete da im objasnite da oni treba da plate konverziju, jer oni taj pojam nikako ne mogu da razumeju. Mi ne možemo da im objasnimo jer oni ne mogu da shvate. Da ne bi u Srbiji sve stajalo, moramo ovo zajednički uraditi.
Pozdravljam vas u ime kolege Milutina Mrkonjića, pošto je objedinjena rasprava, koji je trenutno sprečen da dođe ovde. Tu su njegovi saradnici, ako nešto treba oni će pomoći da se ovo pitanje koje je na dnevnom redu raspravi. Tu su gospoda koja su došla iz Ministarstva saobraćaja. Prema tome, molim vas da nas podržite da nešto zajednički uradimo, da pokrenemo i otčepimo ovaj čep koji se stvorio u građevinarstvu. Da pokrenemo građevinarstvo i proizvodnju građevinskog materijala i da zaposlimo hiljade ljudi, da se barem onih 100.000 građevinara vrati na posao i da dobiju poslove kao što je to bilo pre četiri godine. Hvala.

Samo bih da pojasnim. Ne bih se složio da nisu obezbeđena sredstva. Sredstva ste izglasali u budžetu. Imam tu poziciju u budžetu za ministarstvo koje ja vodim i koje ima svoj procenat. Jedan deo plaća lokalna samouprava. Sve je podeljeno ko šta plaća i u budžetu su obezbeđene pozicije za sprovođenje ovog zakona. Nikakva dodatna sredstva nisu potrebna, već ono što ste vi ovde u parlamentu usvojili je dovoljno da se ovo ispuni.
Drugo, ne znam šta se događalo, kako je ko dobio posao, pošto ste pitali ko je delio itd. Tačno je da je uvek izborna godina godina kada se više gradi, radi, ulaže. Ne možemo mi napasti neke ljude, ako su nešto napravili u nekom gradu i došli do neke pozicije i sada je tu prekinuto, nema dalje. Ne možemo ostaviti da to propadne u narednih 20 godina. Zamislite jedan stadion koji je napravljen do pola i da ne može da se koristi. Ne možete na gradilište pustiti gledaoce, a to se sada događa, ili jednu sportsku halu koja je urađena do pola i sada upada sneg u nju. Moramo da je završimo, bez obzira ko je počeo, bez obzira kako je neko dobio posao. Ne znam da li je bio tender, kako, na koji način, ali izvođač je radio i mora da mu se plati. On će da utuži nekoga sutra i da dobije spor i onda će iz budžeta da se uzmu sredstva i biće isplaćen.
Prema tome, konzerviranje ovih objekata je skuplje, nego završetak ovih objekata. To je veliki projekat. Moramo ga izgurati do kraja. Mnogi gradovi očekuju, a mnogi gradovi su uložili svoj deo u 100% iznosu. Lokalne uprave su uložile u svoj deo 100%. Sada mi moramo da završimo svoj deo posla. Da sada ponavljam kako je bio tender, to ne znam, u tome nisam učestvovao, ali da završimo moramo.
Shvatite, ne možete jednu sportsku halu ostaviti da bude ruglo grada. Ne možete školu ostaviti da bude ruglo grada bez krova, ne možete je ostaviti pod pločom itd. Shvatite, to su poslovi koje moramo da završimo, svi mi i pozicija i opozicija. Nema veze ko je šta počeo. Ni jedna vlada ne može sve da završi u svom mandatu. Nešto mora ostaviti za one koji dolaze.
Ne bih želeo da se sada bavim ko je šta, kako itd, postoje priče. Ako se samo bavimo sami sobom i kažemo da sve što se radi je korupcija, onda ćemo se samo vrteti u krug i jedni druge proveravati. Time se ne bavim, ali da završim objekte kao ministar, to moram. To od mene traže građani čitave Srbije. I da je pobedila druga opcija, to bi moralo da se završi.
Molim vas da podržite ovo, jer su sredstva obezbeđena. Ako nešto nije u redu, neka neke službe to provere. Nisam čovek koji to proverava, ali ljudi koji su bili na terenu, sve situacije koje su došle su proverene, sve su izvedene po projektu, a kako je ko dobio posao, to ne znam. Sve ono što je došlo na naplatu, dve i po milijarde, 100% je urađeno na terenu i 100% je u redu. Naložio sam službama da to provere. Ne mogu sada da napadam kolegu pre mene, ali je to urađeno i mora da se plati. Nemojte sada da bude – mi smo građevinarima pomogli, a u stvari mi smo im odmogli, oni uradili, nisu naplatili, pa su platili PDV po onom starom zakonu, podigli kredit i sada idu u stečaj.
Zato je odluka ove Vlade da do Nove godine sve mora da se isplati, jer smo firme kojima smo trebali da pomognemo doveli u situaciju da ih potpuno uništimo, ako im ne platimo i ako im prekinemo posao na pola, jer su oni kupili materijal, uložili, formirali gradilište, postavili skele, opremu itd. Prema tome, ovo je nešto što moramo da završimo. Naravno, opozicija i služi da proveri. Izvolite, ako mislite da nešto nije u redu, proverite slobodno, nije problem. Hvala.

Složio bih se sa gospodinom Obradovićem, tačno je da su naše firme izgubile licence, tačno je da treba povratiti to sve, ali imamo i dobre vesti. U ovom kratkom periodu "Energoprojekt" je dobio npr. 56 miliona evra posla u Srbiji. "Energoprojekt" je od te cifre dobio nedavno 30% avansa. "Planum" je dobio 78 miliona evra posla, od toga je dobio 30% avansa. Oni imaju izuzetno puno podizvođača, dobiće licence nazad, vratiće se, imaće rejting. Sve to ide polako. Želimo da i druge firme uključimo u sve to.
Znači, proces koji je krenuo mora se nastaviti. Tačno je da je "Mostogradnja" izgubila sve reference, licence i sve ostalo, ali moramo to vraćati nazad. Mi smo nekad bili izuzetno dobri u izgradnji mostova, brana, "PIM" mora da se vrati na noge itd. To je jedan proces, treba puno novca. Ali, kroz ove investicije, kroz partnerstvo nekih država spolja da podignemo domaće na noge i da ih onda takve jednostavno plasiramo i u svet i na domaće tržište. To je jedan dobar proces.
Slažem se sa Inženjerskom komorom, ona je izuzetno važna i sada će biti izborna Skupština, veoma brzo, moramo da postavimo ljude, oni daju licence, daju odobrenja, rade puno i treba jednostavno njihov uticaj Privredne komore Beograda, Privredne komore Srbije, mora da se oseti. Da svi imamo jedan cilj, a to je da određene privredne grane stavimo na noge i kroz ove investicije spolja. Za neki dan će doći kod vas, veoma brzo i ovaj ugovor sa Kinezima, Obrenovac – Ljig, tu će se uključiti izuzetno puno domaćih izvođača. To je šansa za nove da dobiju sredstva.
Kao ministar sam zauzeo jedan stav, ništa se ne može raditi bez avansa, građevinske dozvole i određene dokumentacije. Mislim da je to dobro i da to svi treba da podržite. Prvi put u putnoj privredni i građevinarstvu, na ovim objektima koji se rade, u jednom danu je dato 61 milion evra avansa, od toga 30 miliona evra domaćim firmama, a kod stranaca radi 70% radnika, opet domaćih. Prema tome, to je jedna infuzija građevinarstvu i putnoj privredi i mi to moramo podržati. Ne može ni jedna finansijska konstrukcija da ide, a ovo što su pojedini poslanici kritikovali kako se krenulo u sve ovo, ne može se ući u posao bez zatvorene finansijske konstrukcije. Slažem se potpuno sa vama, to je ono kao, krenete u maglu, pa šta vas zadesi. To je ovde bilo.
Međutim, mi to sada moramo da platimo, te ljude moramo jednostavno da pokrenemo, podignemo da im platimo i da im damo da završe posao. Oni su uložili, kupili materijale, njemu stoji na gradilištu pokrivač, stoje mu pločice, stoji sanitarija, ne može da ugradi nije mu plaćeno, blokiran je, moramo prvo da mu platimo to što je uradio, a onda i da završi kompletan posao, ako mislimo da mu pomognemo. Tačno je da ovde ima nekih kršenja Ustava, nije bilo tendera i to je tačno i Zakona o javnim nabavkama, to će sutra verovatno neko izanalizirati, ocenjivati itd. Ali, znate kako naš narod kaže – rodilo se, moramo da ga ljuljamo, ne možemo sad da ga bacimo u sneg, to nije ljudski. Sve što smo počeli moramo da završimo, bez obzira ko je počeo.
Nije meni prijatno, odem u neki grad pa me tamo spopadnu svi – evo, vidite kako to truli, propada, ruši se, kruni se itd, lije voda, ali moramo da završimo. Neki objekti su otkriveni i sad ulazi voda unutra, neke zgrade su upropašćene, otkrivene, tamo ljudi imaju velike probleme. Ova vlada mora što pre to da završi. Jednostavno da završimo posao do kraja bez obzira ko ga je počeo. Ne možemo mi pacijenta ako je neko počeo da ga leči, doktor se razboleo nije tu, ajde umri sad nema ko da te leči, ne interesuje te. Mora neko to da nastavi.
Prema tome, jeste problem, ali ja vas molim podržite da sve ovo završimo. To je u svakom vašem gradu i u Nišu, u Kragujevcu, u Kraljevu, u Čačku, u Užicu u skoro svakom gradu ima takvih objekata, to moramo da završimo, negde na izvanrednim lokacijama u centru grada. Vi sada ne možete godinu dana da ogradite tu zonu i ne prilazite joj. Mi smo počeli škole, tamo se deca igraju, obrušavaju se zidovi, skele, pašće nekome, povrediće se neko itd. Znači, završimo to, pa ćemo onda, ako neko želi nešto da proveri, nikad nije kasno, proveravajte šta god vas interesuje.
Slažem se da ove zakone možda treba i razvrstati i ja vam predlažem, predlažem svima vama, nek sve poslaničke grupe daju, sad se radi zakon, neka daju po jednog predstavnika u to radno telo koje će oblikovati zakon i predložiti ga Vladi i parlamentu. Hajde, uključite se svi da napravimo jedan dobar zakon i da kažemo – mi smo napravili zakon koji je stvarno u interesu svih nas i pozicije i opozicije.