Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je danas, kao prva tačka dnevnog reda, zakon o legalizaciji.
Zamolio bih vas za malo pažnje, ako želite da saslušate, neću dugo.
Vi znate da je Zakon o legalizaciji koji je usvojen 2009. godine, Ustavni sud Republike Srbije, po svim tačkama stavio van snage. Zakon o legalizaciji je stavljen van snage i dat je rok od šest meseci da se ta odluka objavi i naravno da se izađe sa novim predlogom zakona.
Ustavni sud je dao i svoje primedbe, šta to mora da se otkloni i kako da se uđe u tok ustavnih, naravno odredbi koje se moraju poštovati. Prema tome, novi zakon o legalizaciji koji je predložen je kompletno otpoštovao sve ono što je Ustavni sud tražio, tako da mi uopšte i nismo imali nekog posebnog izbora, jer je ono što je od nas traženo, vraćeno da se stavi u okvire zakona.
Mnogi građani Srbije mešaju dva zakona, jedan zakon je upis u katastar nepokretnosti koji smo nedavno usvojili i koji je važeći zakon, a ovo je zakon o legalizaciji objekata koji ulaze u redovan proces legalizacije. Ustavni sud nije želeo da se u zakonu nalaze raznorazne olakšice, već da zakon bude maltene kao i redovna procedura dobijanja građevinske dozvole i izmirivanja obaveza koje su po tim osnovama trebale da se izmire. Ovih dana mnogi građani, gradonačelnici su se javljali, ali sigurno nisu pročitali zakon, jer daje se mogućnost lokalnim vlastima da oni određene olakšice mogu kroz pravilnik koji će dobiti, primenjivati.
Tako da, ovo je zakon koji ispunjava ustavne odredbe, a lokalnoj vlasti se vraćaju ingerencije da ona može korigovati određene obaveze koje će se ispunjavati u procesu legalizacije. Lokalne vlasti imaju pravo da donose svoje pravilnike koje će poštovati, imaju pravo da daju olakšice, imaju pravo da oslobode određene strukture građana za koje smatraju da je neophodno da se oslobode, kao što su invalidi, samohrane majke, imaju pravo da oslobode socijalno najugroženije određenih dažbina i isto tako imaju pravo za one građane koji su sopstvenim sredstvima izgradili određene infrastrukturne objekte, da ih oslobode određenih obaveza, ali mi kroz zakon to ne možemo činiti, zakon je jedinstven za sve, ali lokalnoj vlasti se daje mogućnost da to može da uradi.
Vi znate da je divlja gradnja krivično delo i da divlje izgrađeni objekti sada koji se rade su predmet krivičnog dela onoga ko vrši, izvodi radove. Moramo jednom shvatiti da ne može više da ide divlja gradnja i moramo shvatiti i opomenuti pojedine službe u gradovima širom Srbije da upisuju u katastar nepokretnosti po zakonu koji smo doneli i da tu nema nikakvih smetnji, dok se ovaj zakon ne usvoji. Kada stupi na snagu može se i legalizovati u redovnom procesu legalizacije.
Vi znate da je upis u katastar nepokretnosti poseban zakon koji dozvoljava objekte privatne kuće do 300 kvadrata, vikendice do 200 kvadrata i poslovni prostor do 100 kvadrata, sve ostalo mora ići u regularan proces legalizacije i sve ono što nije predmet trgovine, izrade za tržište, može se upisati, a sve što ide u proces trgovine, prometa, mora se legalizovati na regularan način po zakonu koji je danas pred vama.
Naravno, svi javni objekti, objekti javnih okupljanja moraju se legalizovati u redovnom procesu, jer se mora otpoštovati i protivpožarna zaštita i određene mere evakuacionih izlaza i sve ono što zakon nalaže.
Vi znate da je stavljen van snage i zakon o planiranju i izgradnji, koji je isto usvojen 2009. godine i on je sada u javnoj raspravi, veoma brzo, posle 30 dana te rasprave, doći će ovde u parlament pred vas i o njemu ćemo razgovarati, tako da kroz ovaj zakon o redovnom postupku legalizacije nemamo nekih silnih mogućnosti da nešto menjamo, jer Ustavni sud je jasno i glasno definisao određene pozicije koje se mogu raditi i kako se mogu raditi, da ne bi došlo do diskriminacije i to je ovde i napisano.
Mi imamo danas jedan problem. Šta raditi sa objektima koji su izgrađeni u međuvremenu, te su njihovi graditelji postali predmet krivičnog dela? Šta uraditi sa objektima koji su u međuvremenu izgrađeni? O tome možemo sigurno razgovarati, jer imamo jedan vakum kada su objekti građeni i kada su određeni građani, koji su to radili, pravili krivična dela. Ali, šta sada raditi sa tim objektima koji su tako izgrađeni?
Zamolio bih vas da kroz ovu raspravu danas se baziramo na sam zakon, da vidimo šta možemo da uradimo, kako i da ovo shvatite veoma ozbiljno, jer ima mnogo objekata. Oko 720 predmeta koji čekaju proces legalizacije, a jednostavno nije moglo da se uradi, jer mesecima je taj zakon bio protivustavan i van funkcije.
Ne bih želeo sada da od nečega što je izuzetno važno za mnoge građane Srbije pravimo neke političke promocije, da politiziramo, da pričamo. Znači, ovaj zakon je usklađen sa Ustavom Republike Srbije i on je to što smo maksimalno mogli da izvučemo. Nije moglo ništa tu da se radi. Mi znamo da je teška situacija. Znamo da su se u prethodnim zakonima davale određene povlastice, međutim Ustavni sud je to stavio van snage i rekao da to ne može. Faktički, ovaj zakon je isti kao i redovan proces gradnje i obaveze su identične. Sve ono što ćete imati u zakonu o planiranju i izgradnji imate i ovde, samo što se retroaktivno to radi za objekte koji su urađeni. Posebno se odnosi na objekte koji su predmet javnih okupljanja. To su sportske hale, tržni centri, razno-razni privredni objekti u kojima radi veći broj ljudi itd.
Mnogi objekti od tih i objekti koji dnevno okupljaju preko 10.000 građana nemaju ni upotrebnu dozvolu, nikakve papire i to godinama tako funkcioniše. Međutim, moramo to uvesti u red.
Vi znate da mi ulazimo i sada smo na pregovorima oko ulaska u EU. Vi znate da postoji Jedinstven katastar Evrope, da se moramo uklopiti u to i moramo otpoštovati norme koje postoje.
Moguće da i naš Ustav nije idealan, ali dok je takav moramo da ga poštujemo. Ovaj zakon je ispoštovao Ustav, jer to nam je i obaveza, bez obzira što će mnogi od vas imati primedbe i tražiti neka nova rešenja, ali ne možemo kršiti Ustav, bez obzira da li smatramo da neke tačke Ustava treba menjati. Ulaskom u EU možda treba kasnije doneti neki drugačiji moderniji ustav, a dok je ovaj moramo ga poštovati i on je za nas merodavan.
Prema tome, ja vas molim da kroz jednu ozbiljnu raspravu razgovaramo i što možemo da popravimo da popravimo, ako nešto možemo, ako nađemo mogućnost, ali mogućnosti su veoma male, jer, ponavljam, opet ćemo izaći iz ustavnih okvira i opet ćemo imati probleme da će Ustavni sud reagovati i ponovo poništiti zakon.
Prema tome, gospodo narodni poslanici, ja vam se zahvaljujem na pažnji i molio bih da vaša rasprava bude skoncentrisana na zakon, a naravno što budem mogao, ja ću odgovoriti na vaša pitanja koja će biti postavljena što se tiče zakona. Hvala vam puno.

Evo gospodo narodni poslanici, ja sam vas pažljivo slušao i da ne bih odgovarao pojedinačno, sada sam želeo malo da odgovorim na neka postavljena pitanja.
Tačno je da je ovaj problem Srbije aktuelan preko 30 godina. U Srbiji se divlje gradi i to je bila navika jedno vreme i niko nije preduzimao ništa. Ljudi su teško živeli, gradili za sebe i svoju porodicu, sopstvenim sredstvima na svojoj očevini, dedovini ili na nekom imanju koje su dobili i jednostavno to je prešlo u hronično.
Tačno je da su ministarstva pokušavala i mnogi ministri donošenjem novih zakona, da se ovaj problem razreši, ali nije bilo jedinstva u ovome. Ne može samo ministar ili ministarstvo, ministarstvo ima deset inspektora na nivou cele Srbije. Deset je malo i za Beograd, a već da ne pričam za nacionalne parkove, itd, ali zato postoje lokalne inspekcijske službe, lokalne vlasti koje su sve ovo mirno tolerisale.
Ne želim da kažem da nisu odgovorni ministri, ljudi u ministarstvima, itd, ali da su postupili po zakonu, u Srbiji bi izbila revolucija. Pogledajte vi samo jedan slučaj koji se dogodio. Pre tri godine Vlada Republike Srbije je podigla kredit za investiciju vrednu 300 miliona evra. Kredit je podignut za firmu koja nema jedan ar zemlje. Dobili su kredit i potrošili 300 miliona evra i sada su svi došli kod mene da im dam dozvolu. Kako su dobili kredit ti što se na njih ne vodi? Onda smo morali da tražimo saglasnost od vlasnika da im ustupi zemljište, itd. Sada ljudi kažu – šta da radimo, 300 miliona evra je uzeto od spolja i kuda ćemo sada? Ne može da se dobije dozvola, ne mogu ljudi da počnu da rade.
Šta sam ja sada trebao da uradim? Da uzmem buldožere i da porušim 300 miliona evra? Vi znate da su pojedini državni funkcioneri dolazili i tražili da se ruše najveći objekti infrastrukture zato što nisu imali dozvolu. Vi znate da se grade mnogi objekti i danas bez dozvole, niko se ne obraća ministru ni ministarstvu, rade, grade ljudi.
Da li vi verujete da ima hiljade krivičnih prijava koje su date i niko nije aktivirao ni jednu? Zašto? Svi štite jedni druge. Da li vi znate da su objekti vrednosti 100 miliona evra ovde u Beogradu građeni bez i jednog papira? Kada je inspektor dao krivičnu prijavu, šta se dogodilo? Panika. Krivična prijava u fioci, niko je ne dira, pitaju novinari – ima li? Ima, ali ne diraj je.
Da li vi znate da otac, odnosno lidera jedne partije je uzimao mito preko sina da ne bi rušio objekte i davao je žiro račun da se uplaćuju pare? To postoji u MUP i da li mislite da je neko aktivirao te prijave? Nije. Šta ja mogu da radim, da idem da ih bijem? Da se svađam sa njima? Pošaljemo inspektora, oni mu bace kofu maltera na glavu i kažu – to je završeno, pustite me.
Gospodo, ovo jeste problem Srbije, ali u ovome moraju svi da učestvuju, sve institucije države, ako mislimo ovaj problem da rešimo. Ako vi danas mislite da može ministar ovo da završi, jedan ili deset inspektora, nema od toga ništa. Vi pišete prijavu, niko ne reaguje, ljudi divlje grade najsloženije objekte. Svi dolaze kod mene i dovode strane firme i traže da sve bude besplatno, samo dajte im papir sutra, ode im investitor. Kako da legalizuju? Kako da napravimo papire? Da li verujete da je neki dan predsednik opštine, generalni direktor jednog velikog giganta doneo falš dokumentaciju, objekat se gradi u zelenoj površini u parku, ogroman objekat i on mene laže, izvukli smo ga iz zelene površine. Inspektori odu na mesto i kažu – pa ne, unutra. Šta sada da radite? Da porušite 30% Srbije?
Prema tome, ja preklinjem ljude, evo, sada će biti građevinska dozvola po novom zakonu besplatna, samo odeš i tražiš dozvolu – neće da popune. Mi sad pišemo, fali neki papirić, donesi samo da nisi na zelenoj površini, ništa. To je ono što smo pričali da je urbanizam neaktivan. Treba samo jedan papir da nisi na zelenoj površini i da nisi na ulici, a on kaže – mrzi me, ako može, upišite, ako ne može, ne mora.
Ovo je problem države. Ovo je problem svih nas. Ako hoćemo da rešimo, moraju svi. Ponavljam – nijedna krivična prijava, a ima ih hiljade, nije aktivirana ni protiv bilo koga. Vi znate da sam ja ovde govorio da se prave mostovi bez dozvole, nadvožnjaci, podvožnjaci, petlje. Ljudi samo grade, ništa ne pitaju. Bez DRI, to je sasvim normalno. Ali, posle, kad treba upotrebna dozvola, on kaže – joj, molim vas, sastavite reviziju, onda svi dođu kod mene, svi ministri, svi funkcioneri prethodnih vlada, itd. Ja sam sa ovim problemom više godina. Onda, kad dođu, kažu – nemojte da nas upropastite, ode nam čovek. Meni dolazi generalni direktor jednog giganta i kaže – znate, sutra vam 3.000 ljudi dolazi pred Vladu, ne mogu da počnu da rade, ministre potpisuj, opsada. I šta da radiš? To su problemi svih nas. Ja sam sad tu, sutra će biti neko drugi. Zato ovaj problem treba da se reši.
Meni dođe jedan gradonačelnik i ispriča da je kod njega 3.000 objekata izgrađeno u jednoj zoni gde ne sme da se gradi bespravno. Ja ga pitam: „Koliko ste dali krivičnih prijava“? On mi kaže: „Nijednu“. Pitam ga: „Šta ti rade inspektori“. On mi kaže: „Ne smeju oni da odu na teren. Jel znate vi ko sve tamo gradi?“
Kako ćemo onda da suzbijemo divlju gradnju? Tužilaštvo ne reaguje, MUP ne reaguje. Ja tražim – zaštitite mi inspektora, zatvorili ga u zgradu, ne daju mu da izađe dok ne pocepa zapisnik, a oni kažu – nismo nadležni. I drži ženu tamo ceo dan i neće da je puste da izađe napolje. Na kraju joj uzmu torbu i ona ode kući. I šta da radite? Gde je država? To traje 20 godina. Ovo je bilo pre 15 godina. Jadna žena kaže – dajte mi bilo šta drugo da radim, nemojte da me šaljete, molim vas.
Ovo možemo da rešimo ako se uključe lokalne vlasti, inspekcijske službe, tužilaštva, sud, policija. Inspektor je činovnik, institucija ove države, kad on dođe na gradilište svi treba da kažu – izvolte, evo dokumentacija. Ali, neće da mu daju papire. Neće da ga puste da uđe. Ili, ako ga i puste, ne daju mu da izađe.
Nije idealan ovaj zakon. Ali, moramo da imamo zakon o legalizaciji, mnogi ga traže, mnogi hoće pošteno da plate, ljudi ne mogu da otvore firmu, ne mogu da se bave poslom. Mnoge firme su prodate bez papira, bez građevinske dozvole, bez i jednog jedinog papira. Šta sad ja da radim? Da kažem da se sruši fabrika, da se oteraju ljudi kući? Znate li vi da su za 60% fabrika koje su prodate u privatizaciji, da su sve partije učestvovale? Nisu imala uopšte građevinsku dozvolu, ni upotrebnu, ništa. Znate li vi da kad smo prodali određene objekte, uzmite NIS na primer, 80% pumpi nisu bile legalizovane? Neko je rekao – gradi ovde, udri ovde, može i ovde, itd. Sad kad ljudi pitaju – šta smo mi to kupili, šta da im kažemo? Ništa. Odatle je počelo mučenje, natezanje, kako praviti papire.
Svi mi dobro znamo šta treba da se radi, ali, u tome treba svi da učestvujemo. Ako želimo da suzbijemo divlju gradnju, da svedemo obaveze na minimum, mora svi da se aktiviramo i uključimo i da poštujemo određene institucije ove države. Neće, i to sam govorio.
Mi smo menjali zakone. Svaka vlada je promenila zakon. Šta se dogodilo? Nismo promenili ljude koji to treba da odrade, činovnike. On ima svoju proceduru i ne možeš da mu je promeniš nikad. Dok je živ, on stavi u fioku i nešto čeka. Šta čeka, to vi najbolje znate. Ne mrda, ne pipaj fioku do daljnjeg.
Kada pošaljete inspekciju i pitate – zašto niste legalizovali, zašto niste upisali u katastar nepokretnosti. Neće čovek da diže kredit, neće ništa, hoće da upiše. On kaže – pa, ne može to odmah, mora da se čeka.
Juče sam bio u Vrbasu. Pitao sam ljude zašto ga nisu upisali, a on kaže – pa, ne može to odmah, mora malo da se sačeka. Pitao sam koliko da se čeka i da li ima razloga da se ne upiše, a on kaže – Pa, nema. Ne znam, videću. On misli dođe sad, pa sad…
Novi zakon o planiranju i izgradnji biće besplatna dozvola. Dođete i dobijete dozvolu. Ne plaćate ništa. Da vidimo da li će onda biti divlja gradnja, da li će onda neko imati obraza da gradi divlje ako može da dobije papir i rečeno je da će dobiti papir veoma brzo. I onda će biti divlje gradnje. Neće čovek da popuni obrazac. Verujte, neće da popune obrazac i da predaju na šalter. Neće. Ne može da ga natera, a mnogi koji bi hteli, nemaju para.
Meni ljudi kažu – i deset hiljada mi je mnogo, jer nemam dinara. Šta da mu radim? Ima problema, ponavljam, ali moramo zajednički kao država učiniti sve.
Rekli ste – gde ne može da se legalizuje objekat? Ne može na klizištu, ne može na zelenoj površini.
Da li verujete da imam 20 prijava da je u groblju napravljen objekat? Čovek je odsekao deo groblja i napravio kuću. Vi odete, on odvije plinsku bocu, dovede decu i ne možete mu ništa.
Čitali ste ovih dana po novinama kada su otišli inspektori… Evo, iz Ivanjice imamo slučaj gde je Vrhovni sud presudio da mora da se sruši objekat. Ne postoji tehnika da se ne sruši. Neki dan je policija tu u Vladi dovela čoveka, on je došao da se spali pred Vladom. Policajci su ga priveli, doveli i kažu – ministre, šta da radimo s njim? Šta da rade? Ne znam da li će on sam da se zapali ili neće. Došla je cela familija i svi kažu – molim vas, nemojte, odložite, sklonite. Kako? Ugrožava drugi objekat. Drugi objekat je potpuno uništen zato što je taj bespravno napravljen, jer je čovek bio u inostranstvu, nije bio tu i nije mogao da kontroliše izgradnju. Nije znao ni da je ovaj napravio bespravno objekat.
Dođu predsednici opština, pa mole – nemojte, povucite, imamo probleme. Prema tome, zaista vas molim, ako želimo nešto da uradimo, da svi zajednički uradimo. Najlakše je sesti i iskritikovati i reći da ne valja nijedan zakon. Tačno je, ako se ne primenjuje, ako se svi ne uključimo u to, imaćemo problem sa svakim zakonom. Svaki ministar se trudio. Evo, Dulić je dao maltene sve da bude besplatno i čovek nije uspeo ništa da uradi. Ne može. Predali su zahteve, prazan papir, samo napisali ime i prezime i broj katastarske parcele i on napiše dopis tamo – molim vas, dostavite osnovnu dokumentaciju i sve će biti u redu, a oni nisu dostavili i neće da dostave. Zovete ih 20 puta i date im rok 15 – 20 dana, a oni kažu – nemam vremena, videću, predaću itd.
Prema tome ovo je problem države, ovo je problem državnih institucija, ovo je svih nas problem. Na marginama smo, zato što taj problem ne možemo da rešimo, moramo da budemo odlučni i sve institucije odlučne.
Meni pričaju, čekala se dozvola, ne daju se dozvole stranim investitorima. Evo, ja pozivam javno nek dođe jedan investitor strani i domaći u mom mandatu da nije dobio dozvolu za 30 dana, samo ako ima u vlasništvu zemljište, ili bilo kako da je rešena imovina, najduže 30 dana. Išli smo na teren i pravili im dokumentaciju, pa pomagali, ja sam u Boru napravio sve papire, oni nisu mrdnuli, oni nisu hteli da se potpišu. Ne znam da li vi znate taj slučaj, vi ste otud, jel tako?
Dođu kod mene i samo sede na hodniku i kažu ako nam ne date dozvolu sve propade, radnici ne mogu da uđu unutra. Pošaljem 20 inženjera, pravnika, pravite im papire, kucali smo im papire, popunjavali, crtali, skicirali, dopunjavali, molili ih samo ljudi dajte uključite se da napravimo dozvolu. Za autoputeve ovde, sam pravio dozvole, ljudi, išao na teren, vodio čitave ekipe, snimao, merio, vodio CIP, vodio Institut za puteve da bi napravio papir, molio ih. Ljudi, neće Svetska banka da pusti pare, moramo da napravimo dozvolu.
Jednog ministra sam molio – podnesi mi zahtev, molim te, ne mogu da ti dam dozvolu, nisi mi podneo zahtev. On kaže – videću ovih dana, nemam vremena. Onda me zovu – što mu nisi dao. Kako da dam kad nije podneo zahtev?
Prema tome, uključimo se svi u ovo, pomozimo da se ovo razreši ako hoćete. Ako nećete i ovaj zakon će proći i propasti. Doći će neki drugi, sličan, ili isti, nešto malo će se promeniti i biće ista priča. Shvatimo jednom, ako hoćemo tamo gde smo krenuli ne možemo bez određenih dokumenata. Ne možemo da dobijemo kredite bez papira, ne možemo da opravdamo investicije koje su u ovoj državi evidentne, ako nećemo u to da se uključimo.
Stojim na raspolaganju. Možete da kažete šta god hoćete, ali trudim se. Ako sam mogao za Koridor 11 za godinu dana da napravim sve dozvole i sve papire od Požege do Surčina sa jednom malom ekipom, sve studije i da dobijem sve kreditne linije koje su postojale, onda mogu i drugi. Sada za Moravski koridor smo za mesec i po dana napravili dokumentaciju da pokrijemo određene papire i sve činimo da uradimo kako treba. Pomoći ćemo svima. Svim ministrima sam pomagao kome je god trebalo, ali samo mi traže danas za sutra. Traže dozvolu kada im dođe inspekcija pa hoće da im zatvori gradilište i da im stavi crvenu traku. Onda se sete da treba papir.
To je problem i zato vas molim da pomognete ovde. Lako je kritikovati. Najlakše je iskritikovati sve, da ne valja ništa, ali mi moramo da se promenimo. Zakone donosimo i menjamo, ali mi se nismo promenili. Onaj činovnik tamo neće da se promeni, neće geometar da se promeni, neće da izađe na teren. Meni kaže – ne izlazim na teren, ima agencija, evo vizit karta, pa se njima obratite. Oni nam donesu papire a mi onda radimo dalje. Odete onda kod supruge direktora koja ima agenciju i tako ovaj daje ovome, onaj onome, i sve to ide tako. Onda se narod razočara i kaže - pusti me molim te, više ne znam kome da se obratim.
To je administracija koja neće da prihvati nikakve promene. To je naš problem u Srbiji i to je veliki problem. Ne možete onog šalterskog radnika da promenite, on tako radi od početka do danas. Neko ko bude imao sutra snage da kaže – idi kući doći će drugi tu da sedi, onda ćemo nešto i učiniti.
Hvala puno i nadam se da ćemo korektno razgovarati i učiniti što možemo, ali vi kao narodni poslanici utičite malo na svoje sredine ako mislimo da nešto napravimo. Ovde nema partije koja nije imala ovaj problem, ne vidim ni jednu partiju, svi ste kritikovali i svi ste bili u problemu i svi ćete biti u problemu, da li na lokalu, da li na nivou države. Hvala.

Jako mi je žao što vi ovde diskutujete o problemu koji se ovih dana rešava, a to je zakon o planiranju i izgradnji. Zakon o planiranju i izgradnji i legalizacija su dve stvari. Legalizacija ne može ništa podstaknuti i pokrenuti u građevinarstvu. Legalizacija znači da se nešto legalizuje, što je neophodno da se brzo uradi, jer je Ustavni sud poništio zakon od prethodne vlade.
Zakon o planiranju i izgradnji se priprema da dođe u parlament. Sve ovo što ste vi, gospodine Dinkiću, sada govorili, ovaj zakon predviđa. Tu postoji jedan širi konsenzus i tu su radile mnoge institucije, uključili su se mnogi i to je pripremljeno. Ali, ja ne mogu da prihvatim jednu činjenicu da se stalno ponavlja rast automobilske industrije a pad građevinarstva. Gde je pad građevinarstva? Koliko nezaposlenih tesara ima u Srbiji? Koliko ima nezaposlenih armirača? Koliko ima nezaposlenih zidara? Zašto je rad na crno? E, to vi treba da kažete, a ne ja.
Znate li vi da sad trenutno u Srbiji stoji oko dve milijarde investicija u građevinarstvu i putnoj privredi? Znate zašto? Zato što u budžetu niste predvideli sredstva da se pokrenu ti procesi. Ugovori su sklopljeni, ljudi su došli da rade, ali mi nemamo onaj naš procenat da uplatimo da radovi krenu. Nemamo ni na jednom projektu koji je urađen. Ne postoje ta sredstva. Evo, Kinezi čekaju da rade Ljig-Obrenovac. Kako da rade kad mi nemamo 10%? Niste to predvideli u budžetu.
Nemojte pričati da nisu urađeni projekti. Projekti su urađeni. Državne revizorske komisije su završile posao. Ugovori su potpisani. Sve je spremno. Ali, mi nemamo 10%. A vi ste znali da će taj kredit da dođe. U „Železnici“ nemamo da uplatimo avans. U mnogim projektima nemamo za avans. Kako da radimo? Neće banke da prihvate.
Gospodine Dinkiću, vi ste radili velike investicije, i u Kragujevcu i u mnogim mestima. Sve što ste radili – radili ste bez građevinske dozvole. Vi dobro znate da sam vam ja davao dozvolu za sedam dana, za deset dana, za 15 dana. Ali, sve ste projekte radili bez dozvole. U Boru ste radili 300 miliona evra bez građevinske dozvole. Onda smo vam to pokrili nekako. Jel tako? U Kragujevcu trafo stanice, hale, krovovi, promene, prilazne saobraćajnice, auto-put, sve je bez dozvole. Vi niste znali uopšte da treba da podnesete zahtev za građevinsku dozvolu. To je bila totalna anarhija. Šta ja mogu da radim kad ministar moj kolega radi bez dozvole? Da mu predam krivičnu prijavu a sedimo zajedno u Vladi? O skijalištima da ne pričam. O Staroj planini takođe, da ne otvaram tu temu.
Da li ste negde duže od mesec dana čekali građevinsku dozvolu? Niste nigde. Ministar nadležan za to vam je uradio u najkraćem mogućem roku, bez ikakvog osnova i pokrio svaku investiciju. I vi umesto da budete zahvalni, sada me prozivate što to nisam uradio. Tačno je i u pravu ste da postoji birokratija. Tačno je da u gradu gde nema vojske morate da tražite saglasnost od vojske za svaki objekat. Tamo nema ni kasarna, nijedan vojnik. Ali, to je ostalo. Ja sam tražio da se to promene, ali neće nadležni. Tačno je da u vodoprivredi dobijate paket i treba saseći tu birokratiju koja je godinama navikla da se pita. I ne možete to da zaustavite, pošto je to pitanje svih institucija. Svaka partija je bila u vladi i svi su imali isti problem.
Znate šta je naša nesreća? Što svi vole za nešto da se pitaju. Sada, kada vi pođete da izdate dozvolu, morate da pitate EPS, NIS, Vojsku, policiju i sada ove za vanredne situacije, i ove, i one, i sve da ih nabrojite i, naravno, dok ih sve pitate…
Na primer, u jednom ministarstvu čekam tri meseca da dobijem odgovor, a oni se ništa ne pitaju oko toga, ali tri meseca ne mogu da mi odgovore i stalno kažu evo sutra, sutra, sutra i nikako. Zato sam tražio podršku Vlade, i dobio je sada, da se dozvola dobije na jednom šalteru u roku od 30 dana i to je tačno. Nema više da idete po…
Vi znate dobro koliko ste radili industrijskih zona radili. Znači, ako je industrijska zona dobila sve papire za tu lokaciju, zašto sada svaka firma u industrijskoj zoni mora iste papire da vadi? To je suvišno i tu se slažem sa vama potpuno, da to treba da se dovede u red i da se prekine sa tom praksom koja godinama traje. Zato sam ja u startu, kada sam govorio, vi niste bili tu, rekao da mora da postoji jedan širi dogovor, da se izađe iz ove priče.
Imamo mi problema, tačno je, zato što svako voli da se pita. Ja sam ovde imao problem sa jedinim zakonom i jedna partija, koja mnogo voli da diskutuje, traži da se ugradi amandman, uslovljavala je i ucenjivala, koji opet koči celu stvar. Zašto koči? Morate da pitate komšiju da vam da saglasnost da napravite tovilište, ili neku firmu, ili nešto drugo, ili hladnjaču ili bilo šta. Pa komšija neće nekad da vam da dok je živ. I šta sada vi da radite? Ništa. To sam izbacio iz zakona, a uporno ste tražili da se to vrati, kao što jedna dama ovde reče – mora svi građani da se pitaju. Svi nelegalizovani, njih milion i trista, da svakog idemo da pitamo šta vam ljudi odgovara, hoćete limun, da vas vodimo na ručak, da podnesete zahtev? Šta hoćete, da vam kupimo odelo, možda promenimo neku kravatu, vodimo vas na večeru, pa da podnesete zahtev? To je to što je dozvoljeno u ovoj državi, da se svako pita i zato i dolazimo ovde gde dolazimo.
Samo mi recite koji će komšija da potpiše komšiji za dozvolu za tovilište npr. za farmu svinja ili junadi? Zato nemamo više ni jednu farmu u Srbiji, sve su zatvorene. Zašto? Niko neće da vam potpiše. Sve što je izgrađeno, stavljeno je van snage, jer imate nemogućnost da to registrujete. Zato dok budemo svakog pitali, pa pitamo mesnu zajednicu, pa ide u javnu raspravu, pa onda pitamo udruženja razna, sve pitamo, pitamo, pitamo i nikad ne možemo da završimo.
Prema tome, stoje neke priče. Stoji diskusija, stoji kritika da je administracija… Ovde se menjaju zakoni, a ne administracija. Ja se s vama, Dinkiću, u tome slažem i vi kao narodni poslanik i kao dugogodišnji ministar to dobro znate. Administraciju nismo menjali i ne vredi. Dok onog na šalteru ne promenimo, mi ne možemo da primenimo zakon. Zašto? On radi po svom zakonu. Ima svoja pravila i tačka. Njega ne interesuje i ne čita zakon.
Juče sam sa jednim predstavnikom opštine raspravljao jako dugo i čovek nije uopšte pročitao zakon. Kažem mu – to što tražiš imaš pravo, a on kaže - gde piše? Kaže, pa, u zakonu, uzmi pročitaj. On nije ni pročitao zakon, a došao je da stavi primedbe i da traži.
Ali, biće bolje, nadam se posle ovog zakona. Slažem se da je to ključni zakon o planiranju i izgradnji, mi ćemo doći ovde, ali morate rešiti rad na crno.
Nedavno sam bio u Belorusiji. Znate li vi koliko mi imamo na ruskom tržištu naših radnika koji rade na crno? Možda jedno pet hiljada. Znate koliko imamo u Emiratima, u drugim zemljama, u Kataru, itd? Hiljade. Svi rade na crno. Sede u firmama koje su propale, tu im se uplaćuje neko penziono, socijalno, vode se fol da rade, a ne rade. Ponavljam, nama sada treba za ove projekte koji su u toku hiljade tesara, armirača i zidara, betoniraca, putara, a mi ih nemamo.
Da li vi znate da mi ne možemo da nađemo pet nadzornih organa pola godine? Nema ih. Dovedite jednog, ako ima. Nema nijednog.
Da li vi znate da nam nadzor vode stranci na pojedinim objektima? Nemam inženjere. Svi su menadžeri. Svi završavaju neke škole, a niko neće da završi tehnički fakultet.
Radi se rekonstrukcija termoelektrane? Da li znate kako da dobijete upotrebnu dozvolu i da je napravite ako vam treba 30 struka, od elektroinženjera, mašinaca, građevinaca, arhitekta, da svi potpišu, a mi ih nemamo? Nemamo ljude. Imamo ovo malo s fakulteta što vučemo, ove profesore i nemamo kadar i to je veliki problem Srbije. Zato smo i tražili da se izdvoje sredstva za prekvalifikaciju radnika. Danas, nažalost, nemamo ljude za ta zanimanja.
Da li znate koliko se u jednoj školi, koja je imala 1000 đaka građevinskih struka, sada upisalo? Deset učenika. Da li znate koliki je prosek starosti građevinskog radnika? Prosek je 58 godina. Šta da radite s njima? Svi su doneli uverenje da imaju visok pritisak i da ne mogu na visinu, ne mogu na skelu, ne mogu na kran. Šta da radim sa njima? Debatni klub da otvorim?
Da li znate da na gradilištu nemate mladog čoveka ispod 30 godina građevinske struke? Evo, dođite na koridor od Ljiga da zajedno prođemo do Preljine. Nemate čoveka od 26-28 godina. To je problem Srbije i moramo ga rešavati.
Tačno je, ovaj problem je za rešavanje, ali mora da se uključe sva ministarstva, svi ministri i da sprečimo rad na crno, da ljude zaposlimo, da napravimo možda nove firme, što sada i činimo. Neke firme moraju da odu u istoriju. Tamo su ostali samo ljudi pred penziju i sede i čekaju nešto. Nema ih. Mnoge su uvedene u stečaj kroz lošu privatizaciju, o čemu ja ovde nisam govorio. Elitne građevinske firme su kroz katastrofalno lošu…
Molim vas, gospodine Dinkiću, bili ste ministar i vodili ste privatizaciju. „Niskogradnja – Čačak“ je odlična firma. Lično sam doveo preko svoje veze da je kupi jedna od najboljih putarskih firmi u Evropi „Aštrum“, izraelska firma. Pojavio se jedan čovek kriminalne prošlosti, koji je, nažalost, kupio jer je prebacio nekoliko stotina hiljada, sve rasprodao, uveo je u stečaj i potpuno je uništio. Tamo više nije ostao ni miš. Ne znam gde ste našli nekog Pantu Marketa? On je kupio 36 firmi u privatizaciji i sada ga nema nigde, tražimo ga. Da ne pričam da je neki „indijanac“ došao u „Magnohrom“ i rasprodao sve. Da ne pričam neki što je došao u Fabriku hartija u Čačku, rasprodao mašine sve na kilo i nestao. Rekao im je – sve stižu nove mašine, samo ove da prodamo. Sve je prodao „Železari Smederevo“, a onda otišao bez povratka.
Znate li da su u „Radu“ prodavali radnici, stečajni upravnici liftove, dizalice, kranove, mašine, da bi sebi obezbedili platu i sve radnike razjurili? Loša privatizacija u građevinskim firmama, a posebno u putarskim firmama.
Molio sam na televiziji i preklinjao – Miškoviću, nemojte da prodajete putarske firme. Rekao sam – prikoči, Miškoviću, molim te, povuci ručnu, nemojte. Molio sam da šest firmi ne kupi jedan čovek koga niko u Srbiji nije znao ko je i šta je. Svih šest su danas u stečaju, svi vlasnici su u zatvoru. Sa kim da radimo? Znači, loša privatizacija i to je, gospodo, veliki problem u građevinarstvu.

Samo da odgovorim narodnom poslaniku koji je postavio nekoliko veoma važnih pitanja.
Mi smo morali što pre da donesemo Zakon o legalizaciji zbog objekata koji čekaju legalizaciju, a naročito zbog mnogih objekata koji su prodati, kupljeni u privatizaciji itd, a nisu imali mogućnost jer je zakon bio protivustavan i van snage. Znači, da ne bi čekali sve ove procedure oko Zakona o planiranju i izgradnji, morali smo da izbacimo ovaj zakon nešto pre, a za 30 dana biće regulisano u Zakonu o planiranju i izgradnji. Ne vidim da će neko imati nijedan razlog, i stvarno će posle toga biti rušenje, da pravi objekat bez građevinske dozvole, ako je ona besplatna, ako se dobija veoma brzo i na jednom šalteru, ono što su svi građani tražili. To onda znači da on tera inat, ponižava i potcenjuje određene institucije, ako neće da uzme građevinsku dozvolu.
Tačno da ste vi u pravu da ima oko 300.000 objekata koji su izgrađeni u ovom periodu od 2009. godine do danas i koji su problematični. Nama je bilo nezgodno da ugradimo to u zakon jer ne bi nam dozvolio ni jedan sud ako su mnogi dobili krivične prijave i procesuirani su. Mi ne možemo sada da uđemo u njihov proces legalizacije. To pitanje ćemo rešiti kroz ovaj Zakon o planiranju i izgradnji i to je jedini način da uđe u regularan proces da bi to pitanje razrešili.
Priključci koji se ne mogu dobiti na ovim objektima, a dovoljno je da se prijavite u proces, dobijate automatski pravo na priključak, samo da se prijavite i da uđete u proces legalizacije. Znači, to pitanje, ako vi budete kroz amandmane pokušali, ja poštujem narodne poslanike, poštujem i uvek sam poštovao, ako vi uđete u amandman. Nisam mogao kao ministar da predložim da legalizujemo nekome koji ima krivičnu prijavu zato što je napravio krivično delo, onda bi ponizio inspekcijske službe i sve organe koji su to tehnički odradili.
Međutim, parlament je parlament. Vi predlažete amandmane, vi usvajate zakon, vi usvajate i amandmane. Ne mogu sada da radim neki posao za koji nemam ovlašćenja, ali vi kao parlament imate pravo da donesete određene amandmane ili bilo šta, što je sasvim opravdano, ako dobije većinu, nešto što vi predložite za mene će biti sasvim normalno da se prihvati, jer parlament je parlament. Svi mi koji dođemo ovde moramo da poštujemo većinu narodnih poslanik koja izglasa određene promene. Znači, vi jedini možete nešto da promenite. Skupština ima ta ovlašćenja. Lično kao ministar nemam. Ne mogu nekoga da legalizujem kome je neko dao krivičnu prijavu i procesuirao ga, ali ako vi imate mogućnost i obezbedite većinu za tako nešto, to je vaše pravo da, naravno kroz amandmane probate. Zahvaljujem se na jednoj vrlo korektnoj diskusiji gde se ovako, što kaže naš narod, uboli one prave probleme što tište građane.
Imamo puno ljudi koji dolaze svakodnevno. Hiljade njih ne može da prikači struju, vodu, da se priključi, i mi to moramo da rešimo. To je veliki problem. Ali, još jednom apelujem na sve građane Srbije i na sve institucije, posle usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji ko krene u divlju gradnju, stvarno je nekorektno i nema ni jedan razlog da se ne ruše takvi objekti. Apelujem na lokalne vlasti i inspekcijske službe, rušite objekat u startu, nemojte napraviti objekat, završiti, useliti ljude, pa onda ući u proces rušenja. To je vrlo nezgodno. Znači, ne dozvolite mu da počne gradnju ako za to nema pravo, i ako je građevinska dozvola besplatna, iako će je dobiti za nekoliko dana.
Procedura posebno za privatne kuće za stanovanje je vrlo jednostavna i nema ni jedan razlog da ne uzmete građevinsku dozvolu, ako je to sve regulisano i vrlo jednostavno, i vrlo brzo. Prema tome, onda stvarno ponižavate i ovu državu. Onda terate inat i onda će takav građanin imati problem sa određenim državnim institucijama.

Meni je jako žao kad narodi poslanik kroz svoju diskusiju govori niz činjenica koje su neistinite, jer on ih nije čuo. On nije čuo šta sam rekao. Možda nije ni slušao, možda nije ni bio tu, a pretpostavlja nešto šta je rečeno i o čemu se radi.
Prvo pitanje je bilo zašto je bio vakum četiri meseca. Ušlo se u rekonstrukciju Vlade. Zakon je bio gotov. Zakon o planiranju i izgradnji nije mogao da uđe u javnu raspravu, a bio je gotov. Pojedini ministri kada su čuli da će biti promenjeni, otišli su na godišnji odmor i nisu više radili. Ko će da mi da saglasnost? Kako da dođem u parlament?
(Aleksandar Senić, s mesta: Ko je taj ministar?)
Sada neću da nabrajam, ali nijedan nije hteo da da nijedan odgovor na papir koji je dobio da da saglasnost. Niko. Nije hteo da da, otišao je i jednostavno nismo mogli da dođemo pred parlament. To je razlog.
Tačno je da urbanizam treba da dostavi dokumentaciju Katastru, ali kopije, a originali ostaju u urbanizmu. To je tačno, a ovo što ste vi rekli nije tačno.
Imamo jedan problem – zašto se povećava broj predmeta? To bih ja vas pitao, gospodine. Mi rešavamo duplo više dnevno predmeta, nego što se rešavalo prethodnih godina. Povećali smo broj pravnika dva puta. Da li znate zašto se povećava broj predmeta? Zato što ste vi u Beogradu pre dolaska ove vlade uknjižili samo na opštini Voždovac 980 objekata tuđih na Grad Beograd, a u celoj Srbiji, računajući i deo Vojvodine, vaše je tamo rukovodstvo, 44.000 objekata.
Ljudi su padali u nesvest kada su došli s odmora iz inostranstva. Vi ste im uknjižili kuće, placeve na Grad Beograd. Uknjižili ste Štampariju Ministarstva narodne odbrane na Grad Beograd.
Uknjižili ste objekte mog ministarstva. Sada vama plaćam kiriju, Gradu Beogradu. Plaćam vam kiriju svakog meseca. Vi ste sve uknjižili zato što vam je direktor Katastra bio vaš čovek, pravobranilac je napisao da je saglasan i da nema nikakve primedbe, a pravna služba Katastra tada je napisala da nema nijednu primedbu i da to može odmah da stupi na snagu bez onih osam dana. Sve je urađeno u jednom danu, gospodine. Pogledajte vi to u dokumentaciji. Istraga se vodi protiv toga. Mislim da će neko debelo da odgovara.
Vi ste ljudima koji su živeli, na primer, u Bulevaru ovde, uzeli placeve, kuće, prodali i napravili ste tu zgrade. Ljudi došli s odmora i vide zgradu u dvorištu. To ste na brzim licitacijama, uz neku komisiju, sve rasprodali. To je jedan problem veliki. Sada su svi ti građani napisali ministarstvu dopise, zahteve, traže poništenje, traže rešenje, 44.000 objekta. Imate kopiju, mogu vam dati. Dođite kad god hoćete.
Direkcija za imovinu Republike Srbije i ne zna da je opljačkana i da je sve prebačeno u Grad Beograd. Da li znate šta sada ima Direkcija za imovinu Republike Srbije u Beogradu? Nema skoro ništa. Mi u Vladi nemamo objekat. Vi ste zgradu Vladinu preveli na grad i mi vama plaćamo kiriju sada. Da li razumete? Možete da dođete, videćete sve papire. Sve to možete videti. To je sve predato određenim institucijama da vode istragu. Zato se povećava broj predmeta. Taj katastarski haos koji je napravio gospodin Tesla kao generalni direktor i ekipa koja je tamo radila, to je nešto neprimereno. U jednom danu na opštini Voždovac upisano je 980 objekata i to privatnih i državnih objekata. Ne znam šta je tu bilo, ali o tome ćemo razgovarati.
Nisam rekao da za firmu treba neko da da saglasnost, nego sam rekao nešto drugo – farmu. Nijedan građanin Srbije nije dobio saglasnost komšije da napravi farmu. To sam govorio. Farma, a ne firma. Seljaci moraju da prave firme, jer od toga žive. Dolazili su kod mene neki dan i kažu ljudi – izbacite to. Možete da odmahnete koliko hoćete, kada kažete farma svinja, farma junadi, oni kažu – ne može.
Neće da vam da saglasnost nikad, nijedan komšija niko. Mi to pitanje zbog tih poljoprivrednika moramo da rešimo na neki način. O tome sam govorio, a ne firma nego farma. Kažem vam, farma. Izvinjavam se što je pogrešno napisano, a mislim da sam o farmi govorio. Znate da nijedna farma u Srbiji nije otvorena zadnjih nekoliko godina, niko nije uspeo da dobije saglasnost i mi moramo to pitanje da rešimo. Seljak živi od toga i on nema mogućnost da otvori farmu, ne može nigde da otvori farmu, niko mu ne da saglasnost, niko.
Još nijedna saglasnost nije potpisana, neće niko da potpiše. Znači, moramo nešto da promenimo ili da ukinemo, evo Stočni fond se gasi i postojaće farme koje nemaju dozvole, a nema skoro nijedna ne može ni da se legalizuje, ništa ne možete sa njima. Zatvaraju ih, ljudi ulaze u sudske sporove i ne mogu da ih reše. To je veliki problem.
Molim vas da pomognete da to rešimo. Nisam rekao - nikad ne legalizovati. Ja sam rekao za one koji ne mogu da legalizuju, jer će legalizacija biti skupa, dovoljno je da upišu, izmirili su opet neku obavezu upišite u katastar nepokretnosti. To bar ne košta ništa.
Znači, upišite. Nemojte da ostane objekat ne legalizovan i nemojmo biti tako surovi i sad reći - tačno je 2003. godine najlakše reći nećemo ništa legalizovati, nećemo upisati ništa, a znate koliko je to, to je milion objekata gospodine. Voleo bih da vas vidim da izađete u javnosti i da kažete - srušiću milion objekata u Srbiji. To je onaj period kada su izbeglice sa Kosova dolazile i kada su se pravile kuće, ljudi se mučili donosili nešto materijala, dobijali nešto donacija i gradili itd. Moramo to pitanje zajednički rešiti i drago mi je da imate stručnjake, ali verujte, nisam ja kriv. Vaš kolega koji je otišao u Katar, posetio sam Katar, tamo je plata inženjera 3.000 dolara najmanja, pa do 5.000, pa do 6.000, 7.000, 8.000, a ovde nažalost u ministarstvu mladi kolega inženjer ima platu 50.000 i svi tražite da se to ne povećava da to ostane tu. Voleo bih sada da vidim mladog građevinskog inženjera ekstra talentovanog da dođe i da kaže - evo ja ću da radim. Mislim da je taj početnik od 40.000 do 50.000 dinara. Kada mu kažete 40.000 on kaže – doviđenja, hvala lepo i ode.
Neće nijedan pravnik, evo gradovi, znate li da 30 opština u Srbiji u katastru nema nijednog pravnika? Za ove plate koje su i urbanizmi nemaju. Neće nijedan pravnik sa pravosudnim ispitom, radnim iskustvom da dođe da reši ni jedan predmet. Mi sada šaljemo iz Kragujevca pravnika da ide po opštinama i po jedan dan gostuje. Vozimo ga da rešava predmete. Neće da se zaposli, neće da radi, ode u neku advokatsku kancelariju. To je problem države, nas svih. Moramo adekvatno da platimo ljude
Nemojte tako samo napadati. Tu sedi potpredsednik Vlade, gospodin Đelić, mi smo zajedno bili u Vladi. On je bio potpredsednik Vlade, ja sam bio ministar. Kada ste pošli da otvorite „Delta siti“, rekao sam vam – gospodine Đeliću, ne možete da ga otvorite, nema ni građevinsku dozvolu, ni upotrebnu, nema ništa. Ali gospodin Đelić je voleo da ode pred kamere i da otvori „Delta siti“. Nisam mogao da mu zabranim. Kada je to video određeni gospodin gde je on bio, on je posle sve nelegalno gradio. Kaže – došao mi potpredsednik, otvorio, daj mi dozvolu, šta sad. Sećam se tada dobro da sam upozorio Vladu. Gospodo nema ni građevinsku dozvolu, ni upotrebnu dozvolu. Ako mi iz Vlade odemo da otvorimo takav objekat, slikamo se i damo izjave da je to super za Srbiju, da to podržavamo, to je krivično delo.
Trudio sam se, neke ljude i sada da zaustavim, da ne otvaraju neke tamo fabrike bez dozvole. Znate li da je jedan vaš kolega otvorio fabriku, doveo investitora koji treba pet megavata struje. Na tom celu području nema ni megavat i on mi doveo čoveka Italijana i on me ubi jer mi svaki dan traži da mu dam. Kaže – ja sam obećanje dobio. Kažem – kakvo obećanje čoveče, nemamo dalekovod u blizini. On kaže – šta me briga, dovedite mi struju. Ta struja košta pet puta skuplja od fabrike.
Nisam replicirao gospodinu koji je govorio o mom kolegi pre toga. Tačno je da je u građevinarstvu kriza, ali danas gospodo moja draga ne možete naći dobro tesara. Znate li koliko košta dobar tesar, od 700, 800 do 1000 evra. Znate li koliko ima zaposleni u „Zastavi“, 20.000 dinara. Znate li koliko smo uložili tamo za njih? Pitajte. Ili u nekim fabrikama gde je seckanje kablova itd. gde smo dali ogromne pare, a gazda sada daje plate od 15, 16, 17, 18 hiljada. Ljudi masovno beže iz tih fabrika.
Zato vam kažem, ima struke ali traži da se plati. Odu da rade na crno, uzmu bolovanje celo leto i odoše. Odoše u Katar, tamo sam sreo naših radnika koliko hoćete, ali bez 2-3 hiljade evra nijedan nije. Prema tome, nije tačno da nema posla.
Kod mene u ministarstvu na projektima koji su trenutno u toku ima posla za 2 milijarde 98 miliona evra. Ne znam šta više treba da se uradi. Šta treba više da se uradi da bi bilo posla? Ima posla koliko hoćete. Da li verujete da na našim gradilištima sada rade i Albanci i Bugari i mnogi sa strane. Došli su kao radna snaga. Sada dolaze i iz Federacije masovno, jer nemamo dovoljno kadra. Nemamo radnike i to je problem. Imate 5.000 Srba sada u Sočiju koji trenutno rade. Najbolji radnici i tamo dobro zarađuju. Neće ovde da dođu, naravno. Šta da radimo? Rekao sam koliki je prosek starosti našeg radnika, to moramo da zanovimo svi zajedno.
Drago mi je da radite na fakultetu koji izuzetno cenim. Da nije Građevinskog fakulteta, Arhitekture, Saobraćaja da rade revizije i to vrlo jeftino, nekad i besplatno rade, jer Vlada nije bila u situaciji da im plati, mi bi imali još manje posla. Želim da im se zahvalim sada javno. Znate da za jedan auto put treba kamion projektne dokumentacije i ti profesori koje mi stvarno mučimo danonoćno rade na revizijama, na saglasnostima. Znate šta znači uraditi upotrebnu dozvolu jedne termoelektrane koja se rekonstruiše ili jedne hidrocentrale? Svaka im čast, danonoćno ljudi rade. Ali, još mi smeta kada ne možemo da im platimo, jer ono što se plaća za dozvolu sada ide u budžet, a ne u prihode ministarstva. To je u stvari plaćanje ljudima koji rade, nego rade besplatno. Želim stvarno da im se zahvalim. Više mi je neprijatno da iz zovem. Stotine profesora radi džabe da bi pomogli Srbiji, prvenstveno sa arhitekture, građevine i elektrotehnike, sa Mašinskog fakulteta itd.
Moramo nešto učiniti i moramo menjati. Zato vam kažem, nemojte sada da se raspravljamo, nije ovaj zakon idealan, ali Ustavni sud je tražio da napravimo nešto, da premostimo. Neko ko hoće da legalizuje, kupio je a nema legalizaciju objekta ne može da uđe kod banke, ne može da dobije sredstva, dolaze, i obilaze pragove. Brzo će biti zakon o planiranju i izgradnji i verujte, svi koji su želeli da učestvuju u njegovoj izgradnji, u njegovom pisanju, najmanje su razni ljudi koji su bilo kako vezani za Vladu, sve su sa strane eksperti na tom zakonu.
Meni je drago, uključite se i vi ako imate neke primedbe, da ga poboljšamo, da bude stvarno dobar. Ja ću biti presrećan da svi koji imate neke ideje dođete i da ih donesete. Drago mi je da su se uključivali mnogi profesori, sigurno vaši prijatelji. Dolazili su i tražili da daju doprinos. Donosili su svoje savete itd. i Privredna komora i firme i udruženja i Svetska banka i USAID i ko se sve nije uključivao da pripomogne i pomagali su. Drago mi je da su mnoge države slale svoje eksperte da nam pomognu da napravimo dobar zakon.
Ali, podržite taj zakon. Za 30 dana ćemo ga imati u Skupštini i da napravimo tu dozvolu da se dobije za sedam dana i da napravimo mogućnost da na jednom šalteru bude dozvola i da bude besplatna. Hvala vam puno.

Želim da se zahvalim narodnoj poslanici na jednoj korektnoj diskusiji. Evo, ja dođem ovde ispred vas da mi vi očitate lekciju, a nisam ni kriv ni dužan. Znate li ko legalizuje? Lokalne uprave. Vi znate da to urbanizmi rade. Vi znate da se po koalicionim sporazumima na lokalu postavljaju ljudi koji vode urbanizam. Šta ćete sada vi?
Ja dođem u grad i kažem – vi ne radite ništa urbanizmu, a tamo oni u koaliciji kažu da je to koalicioni dogovor, pada im koalicija, da se ništa ne dira, tako je dogovoreno, itd. Tako to funkcioniše 20 i više godina. A ja dođem ovde i vi me izgrdite, kao ministra. Zašto? Nijednu jedinu dozvolu niko više, za ono za šta sam nadležan kao ministar, za velike infrastrukturne objekte, za auto-puteve, velike hale, fabrike, za trafo stanice, za razne prenosne sisteme itd, niko nije od 30 dana više čekao, ni od domaćih ni od stranih investitora. Niko nije imao problema. Ja bih voleo da mi se neko javi ko je čekao više od 30 dana kod mene građevinsku dozvolu. Sve je bilo na vreme. Ali, zato u nekom dole mestu, neće ljudi da legalizuju da ih obesite. Ja ih pitam zašto? Mi smo sad napravili timove i ekipe koji će ići po gradovima, prvo ih edukovati a onda ih smenjivati.
Ja sam tražio od svih koalicionih partnera da donesemo odluku da smenimo sve one koji ne funkcionišu. Ima opština gde nije legalizovano ništa poslednjih pet godina. Niti imaju nameru, niti se time bave. Uopšte ih to ne interesuje. Sve stoji u fijoci. Onaj jadan narod dole čeka, dolazi, moli, preklinje. Možete da donesete koji god hoćete zakon, oni šlajfuju u mestu.
Zato vas molim – pomozite. Vi ste narodni poslanici. Hajde zajedno da napravimo jednu akciju kroz Srbiju, da se ovo sve upiše. Sramota je više da se brukamo. Sramota je da više o tome pričamo. Verujte, ko god je od vas došao kod mene da traži dozvolu, za bilo šta što je u nadležnosti ministarstva, dobio je. Nekad i za dva, tri dana, a u najgorem slučaju do 30 dana, i to za najveće fabrike. Ja sam ovde govorio o fabrikama od 300 miliona evra – za mesec dana je završena papirologija. Ali, ne mogu da učinim ništa kad tamo neki na lokalu neće da uzme predmet da reši. Neće ni da ga odbije, da bar znamo da je odbijen predmet i zašto je odbijen.
Što se tiče upotrebnih dozvola, kada dobije građevinsku dozvolu, završi objekat, niko i ne traži upotrebnu dozvolu. Neću sada da nabrajam ovde, mostovi. Pa, najnoviji most ovde nema upotrebnu dozvolu od decembra meseca. Niko je nije ni tražio. Niko me nije ni pitao da mu dam. Ne traže. Nisu podneli ni zahtev.
(Aleksandar Senić, s mesta: Dana, 25. novembra prošle godine podnet je zahtev.)
Nisam ja dobio još. Nije završeno nešto što treba i Komisija neće da pusti.
Evo, most na Tisi otvoren je pre tri ili četiri godine. Nema papirologije. Niko i ne traži. Ljudi misle da smo napravili, pustili smo u saobraćaj, kakva upotrebna dozvola, šta će nam.
Molim vas, pomozite da ovo zajedno rešimo. Ovo je naša bruka. Ovaj zakon o legalizaciji smo doneli da se ne brukamo kod stranaca koji su došli i kupili firme. Oni nam kažu – dajte nam neki zakon da legalizujemo i naplatite koliko god hoćete, samo da legalizujemo. Kažu – ljudi, dajte nam taj papir, ne možemo u našim bankama da dobijemo pare. Zato molim sve da pomognete u ovom poslu. Odazovite se, da šaljemo inspekcije, da ubrzamo taj proces. Mnogo zavisi od tih lokalnih činovnika koji ceo život su proveli u lokalu radeći.
Zahvaljujem vam se na saradnji današnjoj. Imamo veliki problem. Svi ste vi bili korektni. Imali ste neke svoje primedbe i one su opravdane, ali krivci su neki tamo koje moramo menjati kad-tad. Možemo da menjamo zakone, ali ako njih ne promenimo, ne vredi ništa. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, znate da sam ja kroz načelnu raspravu obećao da ćemo učiniti ovo o čemu je sada narodni poslanik govorio i znate i sami, u diskusiji koju smo imali, složili smo se da ne može direktor sam, mora da bude neki pravilnik, i da to nije korektno da on radi i to je u redu. Dogovorili smo se, sve poslaničke grupe su dale predlog, da se odnosi na sve zaposlene u RGZ, a ne samo na geodete.
Međutim, znate i sami, na Vladi, možda ste i pratili, Ministarstvo finansija nije htelo o tome da razgovara i stavilo je veto na to i nije moglo da se prihvati. Međutim, Odbor ima svoje pravo, vi imate svoje pravo, vi ste narodni poslanici i u danu za glasanje izjašnjavate se o svemu tome. Znate da, kada finansije ne dozvole, na Vladi ne može da prođe i tu je bio osnovni problem. Ministarstvo finansija nije se usaglasilo sa tim i to je zbog toga odbijeno na Vladi. Jako mi je žao što ste svi bili jedinstveni na istom amandmanu, maltene, ali eto, vidite i sami. Znači, Odbor ima pravo da donese svoj predlog, u danu za glasanje imate pravo da se izjasnite o tome i ovaj deo koji je, po meni, vrlo korektan, da ne bude niko, pa ni direktor sa pravom da to odredi, već mora da postoji pravilnik koji će to regulisati, a direktor je taj koji potpiše. To je sasvim normalno i u redu i vi ste to zahtevali i ja sam se sa tim, u principu, složio.

Biću veoma kratak. Tačno je da smo mi ovde razgovarali i tačno je da sam ja imao predloge svih poslaničkih grupa i tačno je da sam to izneo na Vladi. Ministarstvo finansija je smatralo da su u ovaj položaj geometara stavili policiju, poreznike i geometre. Smatrali su, ako otvore problem pravnika, onda drugostepeno i ovi koji se nalaze u Ministarstvu, i oni će da traže isto, pa će tražiti drugi pravnici u MUP-u, pa pravnici na trećem, četvrtom i petom mestu i smatraju da bi to otišlo u nedogled i da bi budžet izašao u tom slučaju iz nekih okvira i to ne bi moglo finansijski da se podrži. To je stav Ministarstva finansija. Oni objašnjavaju da sredstava trenutno u budžetu koji je projektovan za sve nema da bi se to izmirilo.
Prema tome, ne radi se o poverenju i nepoverenju. Ovo je pitanje dogovora sa geometrima, Ministarstvo finansija je dalo zeleno svetlo i to je samo podržalo. Ja vas razumem i shvatam, kao i prethodnog diskutanta. Tačno je da je ovde izuzetno mnogo pravnih pitanja koja su sporna. Sve ovo što je sporno, sve su to sudska rešenja koja su u raznoraznim fazama procesa, itd. Tačno je da to treba urediti, ali, to treba raditi kod promene Zakona o ministarstvima, pa onda uključiti još neko ministarstvo da pripomogne. Ako neki sudski spor traje pet godina, vi ne možete da date bilo kakvo rešenje dok se spor ne okonča. Ostaje problem koji je etiketa za sve nas, a u stvari ne možemo ništa da uradimo dok se spor ne završi.
Zakon o planiranju i izgradnji će vrlo brzo doći ovde u parlament, gde je problematično pitanje imovine. To je pravno pitanje, nije pitanje neke inženjerske struke da bismo mogli mi da ubrzamo. Ako je nešto godinama u sporu, mi moramo da čekamo da se spor završi. Ima tu još mnogo pravnih pitanja koja nisu regulisana već godinama, ali očekujemo da će se to polako završavati.
Ovo nije nepoverenje na Vladi, ovo nije nikakav problem na Vladi, jednostavno, Ministarstvo finansija je smatralo da ako jednu grupaciju pravnika unaprede zvanično, da onda moraju i čitav lanac. To je suština.

Pošto ste tragali, objasniću vam, i ja sam tragao. Zakon će biti na prvoj sednici Vlade, znači, nalazi se u Vladi, sa svim pozitivnim mišljenjima. Znači, prva sednica Vlade, zakon će biti u proceduri, možda će to već biti sutra i po hitnom postupku doći ovde u parlament. Znači, očekujte to na idućem zasedanju. Meni su bar tako rekli.
Što se tiče nas u Ministarstvu, on je prošao procedure i dobio je sva pozitivna mišljenja i nalazi se spreman za sednicu Vlade Republike Srbije. Znači, rečeno mi je da će biti najverovatnije na prvoj narednoj sednici koja može da bude sutra ili prekosutra.

Ja ne bih želeo da po stoti put objašnjavam jednu istu stvar. Znači, u obrazloženju ste videli da se u masi sredstva ne povećavaju. Znači, to su primanja a ne plate, plate su po pravilniku tim strukama koje ste vi pomenuli, od 21 do 23 hiljade dinara. I zato smo želeli da se ne ide više na te priče preko prekovremenih sati, pripravnosti itd. da bi se došlo na ta primanja, već da zvanično to budu plate, a da nema ovog drugog, i to je bio i predlog da se ozvaniči. Kada radnici dođu,  kad ih pozovete, kad dođu sindikati oni donose rešenja gde piše 21 do 23 hiljade, d kada pogledate primanja vidite to o čemu ste vi govorili.
Znači, mi želimo da sve plate budu zakonom definisane. Da ne može da bude toliko odstupanja između zvaničnih rešenja i primanja. To i jeste cilj ovih promena. Prema tome, objašnjavao sam prošli put i smatram da je to u redu. Smatrali smo da lepo mora u pravilniku, to sindikat i traži, da stoji koliko geometar prima. Oni najniži, znači sa 21 hiljadu 50%, onaj sa višim imaće 3% povećanje. To je sasvim u redu, i to će pravilnik o kome smo govorili regulisati i vi ćete imati uvid svih primanja na sajtu, i moći ćete da pratite, gledate, i naravno komentarišete.
Pored toga, oni podnose izveštaj Vladi Srbije o svom radu, poslovanju od sredstvima, i kroz budžet možete to da kontrolišete, na početku budžetske godine, kada se usvaja kroz sredstva. Znači, sredstva u budžetu, finansije nisu dozvolile da se menjaju, da se povećava i to je cilj, samo znači, da ozvaničimo nešto što već u praksi postoji.

Meni je jako žao što narodni poslanik ne razlikuje dva osnovna pojma – šta je katastar, šta je urbanizam. Urbanizam je ono što vi vodite na Zlatiboru. Urbanizam je najgore rešen na Zlatiboru. Najvećih problema ima na Zlatiboru. Znate da sam posmenjivao sve živo tamo što je postojalo zbog Zlatibora.
Učinite nešto da to uvedite u red, a to o srednjoj školi, visokoj stručnoj spremi, ja sam više puta govorio i ponavljao da postoje male opštine, i ne jedna nego desetine, gde nema ni jedan geometar i gde neće niko da radi. Postoji 20 opština gde nema ni jedan diplomirani pravnik. Morate da nekog obučite, osposobite da bi mogao da radi. Ne možete slati geometra iz Beograda da ide da meri u Lebane svaki dan. Znači, nema te struke u Srbiji dovoljno. Mora da se prave kursevi raznorazni, obuke da bi dobili licencu. Ne možemo da zatvorimo sada katastra, da kažemo – nemamo geometra nigde na jugu Srbije. Zašto nemamo? Zato što nemate struke.
Tačno je da u urbanizmu ima problema, ali urbanizam i katastar su dve različite stvari. Sa vama se za urbanizam slažem, ali poradite nešto da to bude bolje. Očistite u svom dvorištu i biće mnogo bolje.
Čujem da su ovaj zakon pravili ljudi nestručno, nekvalitetno itd. Ova ekipa koja radi ove zakone u ministarstvima je radila možda u četiri zadnje vlade. Verujte mi da nikog nisam promenio tamo. To su stručni ljudi i rade 20 godina. Verujete li vi da nikog nisam promenio tamo? To su stručni ljudi i rade 20 godina. Ako vi imate neke bolje, preporučite ih ili sada kroz ovu rekonstrukciju da ih sve promenimo. Ako vi kažete da ne valjaju, da ih pošaljemo kući i da tražimo nove. Ministar ne piše zakon, to sam ponovio i prošli put. Inženjeri ne pišu zakon. Zakon pišu ljudi koji se sa tim pive. Zakonodavstvo, promeni se šef, promeni se direktor, ali svi drugi ostali su isti.
Slažem se, ako su svi bili loši prošli put, i sada su loši, ali što ste ih vi, koji ste ih kritikovali sada, držali četiri godine i sada čekate? Ništa lakše, ako se slažete, ajde da kažemo doviđenja, da im se zahvalimo i da tražimo neke druge.
Ali, ponavljam, određena struka se tim bavi. Ona to radi. Tu sam da prenesem ono što su oni napisali i da vaše primedbe prenesem opet, i da pokušamo nešto da popravimo. Slažem se da nije ništa idealno, slažem se da nije najbolje, ali isto tako ponavljam, evo, da ista ekipa koja piše zakone, piše u zadnjih pet vlada. To je garantovano. U zakonodavstvu sede ljudi u pet vlada isti. Promeni se glavni, jedan. Hajde da uradimo nešto da to poboljšamo. Ovde se uključuju i mnoge institucije spolja da pomognu da rade, itd.
Veoma je ružno izaći i reći – ovi ljudi ne znaju ništa. Stvarno je to ružno. Ako tamo sede neki profesori, skidam kapu, vi ste svi bolji pravnici od mene sigurno. Ali, nemojte sada ako sede vaši profesori tamo u nekim komisijama, nešto pišu, da kažete – ne znaju ništa, a oni su vam do juče bili profesori. Nikada za svog profesora neću reći da ne zna ništa. Kažem da je dobar profesor, da bi ja sutra bio dobar inženjer. Ako kažem – moj profesor nije znao ništa, onda i ja ne znam ništa, jer nisam imao od koga da naučim.
Prema tome nije lepo, sada reći – ništa ne valja, cela struka ne valja ništa. Tamo sede ljudi koji to rade 20, 30 godine, dočekaće penziju i samo se bave pisanjem zakona. E sada, ti zakoni se izmene kroz amandmane, kroz raznorazne političke… Evo, jedan član Vlade je izjavio da njegova poslanička grupa neće glasati za određeni amandman i rekao je neće glasati. Drugi će možda glasati.
Odluka je u vašim rukama gospodo poslanici. Vi odlučujete. Vi glasate. Možete da izglasate sve ono za šta smatrate da je ispravno i da dobije većinu. Nemojte mene ubeđivati, ja sam svoje izneo, ono što ste vi meni rekli ja sam preneo. Nemojte se ljutiti, mi smo došli ovde da raspravljamo, pričamo, ali nemojte molim vas samo da kažemo da niko ne zna ništa. Ružno je to. Ovo gledaju mnogi spolja, nismo mi baš takva zemlja, naši projektanti, naši ljudi, shvatite mnogo sam putovao i sreo naše geometre širom sveta. Sve pohvale koje sam čuo za njih, to su maksimalne, ne samo u evropskom okruženju, po čitavom svetu. Ljudi idu rade. Svi kažu imate odličan kadar. Imam odlična kadar.
Znači, geometri naši, projektanti su projektovali najveće centrale na svetu, najveće vodozahvate, najveće sisteme koji se sada rade širom sveta, projektovali izuzetne auto-puteve. Meni je drago što jedna naša projektna firma u Srbiji je ušla u tri u Evropi. Nemojmo sada reći – ti ljudi ne znaju ništa. To je veoma ružno, to kažem zbog tih ljudi, to njih pogađa. Oni danima rade na ovome. Ako neko od vas zna bolje, pa da može da im pomogne, da im da predlog neki dobar, uključite se.

Kako ja da vam objasnim, ako vi kažete da sam ja nestručan? Priznajem, nisam stručan, nisam geometar, nisam ni pravnik, ali vi ste imali mnogo stručnog čoveka, ortopeda. Što vam on to nije objasnio? Njemu se javite, on će odlično da vam objasni. Vi se borite za struku, svaka vam čast. Sad, nađite zubara da vodi sledeći put, ako nekad dođete na vlast. Posle ortopeda bio bi dobar zubar. Šta vi mislite? Možda i nekog teologa nagazite da ne želi da se bavi strukom, pa da vam pomogne.

Gospodo narodni poslanici, želim da vam se zahvalim na jednoj saradnji, na trudu koji ste uložili, na amandmanima koje ste izneli i nemojte zameriti i nemojte sada objašnjavati da se parlament ne poštuje ili poštuje, ako se odbije neki amandman. Znate da Vlada donosi svoju odluku, a ovaj parlament je birao Vladu.
Mogu imati svoje mišljenje, ali poštujem Vladu u kojoj sedim i deo sam tog tima. Dok sam deo tog tima, poštovaću odluke Vlade.
Oprostite, ako ste videli. Nisam redar i nisam čovek koji primećuje. Neki sada zapale elektronske cigarete i pokazuju kako sada treba ja da ih snimam i pratim, ali stvarno vam se izvinjavam. Ne želim sada da to komentarišem.
(Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Iliću, dajte da ne širimo temu. Molim vas.)
Nemojte sada, da li je pet godina ili je sedam godina, pa neko smatra da inspektor treba da ima najviše staža i da ima od najvišeg zvanja malo više staža, da može da iskontroliše neke važne stvari. Ako vi kažete da to ne valja, možete pokrenuti proceduru da se to menja.
Prema tome, stručni ljudi su radili. To su radili kako su radili. Vi ste razgovarali, doneli odluke i u Danu za glasanje ćete vi reći svoje. Od vas sve zavisi.
Pozdravljam vas sve i zahvaljujem vam se na jednoj izuzetnoj saradnji. Mogu reći da ste vrlo dobro, kako naš narod kaže, proučili zakone i dali puno i amandmana i poboljšanja, što je dobro. Uvek budite takvi. Polemisali smo o tome, i to je normalno. To je demokratija za koju smo se svi zalagali.
Posetiću Čajetinu i Zlatibor, obećao sam, i pogledaćemo to sa svojim ljudima koji to rade. Sve ćemo to pogledati i videti. Meni je drago ako je sve to dobro, ako je sve to u redu. Posetićemo i mnoge druge opštine.
Još jednom, da ne dužim, hvala vam na saradnji. Nema nekog zameranja, nemojte misliti da sam se uvredio. Opozicija ima prava da kaže šta hoće, naravno, u skladu sa Poslovnikom.
Mi smo tu da učinimo šta možemo i kako možemo, ali mi je drago da smo ipak imali neke zajedničke stavove, identične, i da ćemo učiniti sve da ovaj zakon bude dobar i da građani Srbije osete da se nešto bolje u Srbiji događa, posebno investitori. Još vam se zahvaljujem.

Želim samo da odgovorim na neka pitanja koja ste vi postavili. Na neka sam juče odgovorio, a sada bih želeo da ponovim; da ne bi danas imali slične probleme.
Vi znate da je katastar godinama sam sebe finansirao. Znači, imao je takse i od toga se kompletno finansirao i veliki deo sredstava je i ostajao. Međutim, ova vlada je donela odluku da svi prihodi katastra idu direktno u budžet i katastar nema više sopstvene prihode. Katastar se finansirao, nagrađivao zaposlene koji imaju niska primanja. Rekao sam juče, oko 300 radnika ima platu između 23.000 i 25.000 dinara. I ostali su sa niskim primanjima, ali se to nadoknadilo kroz prekovremene sate, izlazak na teren, razne oblike stimulacije, koje su se plaćale iz sopstvenih prihoda Geodetskog zavoda.
Međutim, uzimanjem tih prihoda u budžet, oni su morali svakog prvog da dođu na Vladu da traže iz budžetske rezerve da im se to nadomesti da bi mogli da prime pristojne plate, o primanjima koje smo juče čuli i u raznim diskusijama koje su ovde iznesene. Da ne bi toga bilo i da ne bi finansije, svaki put, hoće dati – neće dati, oni najave štrajk, neće da rade, čekaju i to se ostvari i onda idemo dalje. Želelo se da se kroz zakon regulišu primanja i da nema ništa više, to je to. Da ne idemo više u finansije i da finansije ne gledaju kroz prste. Oni su rekli – ljudi, dajte, napravite zakon da vidimo kolika je masa, da predvidimo i da to bude jednom rešeno za svagda. To je tražio sindikat zaposlenih, to su tražili svi. I oni to godinama traže, da imaju platu koju stvarno i primaju, ali da bude zakonom regulisana. Znači, ništa se u masi ne menja, samo se zakonski reguliše.
Slažem se sa vama, ima tu par amandmana koje sam pogledao, koji će to regulisati. Nije u redu i to će imati neki vid pravilnika koji je tu ili će se kroz onaj amandman koji je priložen regulisati sa tim primanjima, povećanje je toliko, ovi sa zaradom od 23.000 dobiće 50%, a oni sa većim primanjima 3% i to će biti definisano. Nije u redu da to direktor određuje. U potpunosti se slažem, u startu sam bio protiv toga. Znači, potpuno samo na istom što se toga tiče.
Što se tiče ovih obaveza katastra da ispuni neke obaveze, gde ste vi naveli primer da nema efikasnost itd, katastar sve rešava bez problema. Iz iskustva to govorim. Ali, mi imamo jako puno nerešenih imovinskih odnosa u Srbiji. Imamo nerešenu restituciju, imamo nerešenu konverziju, imamo nerešeno pitanje imovine i to nije definisano i svi ti problematični slučajevi su, maltene, u sporu. Tu je nemoć katastra. Ako ste u bilo kakvom sudskom sporu, ne može se ništa izdati, dati, upisati dok se spor ne završi. Sporovi traju i do 10 godina.
Mi smo nedavno razgovarali sa ministrom pravde da se mnogi problemi razreše već jednom i da to pitanje rešimo. Naravno, kroz Zakon o planiranju i izgradnji mi moramo rešiti i pitanje konverzije. Mi smo iz jednog oblika imovine prešli u drugi oblik, a to nismo pravno rešili i ostavili smo nekom sudskom veštaku da on to rešava, razreže, što nije u redu. Svi u svetu koji su gledali, kažu da je to leglo korupcije. Vi date jednom čoveku da on izađe i da proceni, da odredi visinu konverzije. To je stvarno neprimereno. Znači, mora to da uđe u zakonske okvire i da to regulišemo. Nadamo se da će eksperti koji rade na tom problemu dati najpovoljnije rešenje i kada zakon dođe, mislim u septembru, ovde u parlament da ćemo moći o tome da raspravimo.
Mi želimo da uredimo katastar, da znamo kolika su primanja katastra, da znamo godišnje koliko to košta državu i koje su njihove obaveze za taj novac. Ovo pitanje kadrova je izuzetno važno, jer imamo sredine gde i nemamo kadar. Mi ne možemo sada tamo da isključimo katastar, ali moramo nekako kroz neke edukacije, stručna osposobljavanja, te ljude dovesti u poziciju da mogu da izađu na teren da nešto izmere, premere, upišu itd.
Imamo sredine gde je nemoguće dovesti geometra sada ili pravnika diplomiranog, da dođe da radi, koji se bavio katastrom, koji se bavio pitanjem imovine. Meni je jako žao, ali to je nemoguće. Mi smo onda uveli da gostuju ljudi iz drugih mesta po jedan dan sedmično, što nije dovoljno. Sada imate jednog pravnika koji dođe u neki grad i za sedam dana mu nakupe tamo gomilu predmeta i on to treba sve da razvrsta, razreši. Tu moramo, kao država, učiniti puno štošta da se ti ljudi osposobe, ali prvenstveno smo hteli kroz ovo da se nagrade. On kad vidi u pravilniku kolika je plata, on neće da dođe. Vi mu sad kažete – pa, imaćete stimulaciju. On vam onda kaže – izvinite, ja potpisujem rešenje, pa to je žalosno, neću. Kada mu mi sad promenimo rešenje i kažemo – evo, u rešenju piše toliko.
Inače, sa nekim delovima vaše diskusije potpuno se slažem, na mestu su i učinićemo sve da to bude bolje. Katastar je važan za državu, mnogo važan. Bez njega ne može ništa ni da krene, ni da se završi. Kada završite posao, kod njih uknjižite, kada počnete, bez njih ne možete da počnete ako niste vlasnik imovine.
Pitanje imovine stvarno moramo da rešimo. To je veliki problem Srbije. Mi imamo hiljade i hiljade hektara gde status imovine nije rešen. Kroz privatizaciju to se veoma lako otkupilo. Ali, šta sa tim zemljištem? Videli ste u Kaću nedavno onaj slučaj, ljudi su kupili za sto hiljada evra, a preprodali, preveli u gradsko građevinsko i zaradili trista miliona evra. Zašto? Pa, iskoristili su neke mogućnosti zakonske, razne veze i to odradili i enormno se obogatili. Sada država to mora da reguliše. Zato je najveći problem Srbije - pitanje imovine građana i imovine određenih firmi koje su prešle iz društvenog sektora, državnog, u privatne ruke i preneli milione. Onaj je kupio sto hektara da se bavi šećernom repom, ali ako on prevede to sad u gradsko građevinsko zemljište, u industrijsku zonu, on je zaradio puta sto. To pitanje moramo rešiti i to je veoma bitno sa ovim zakonom o planiranju i izgradnji.
Inače, sa ovim delovima vaše diskusije potpuno sam saglasan, posebno ovo – direktor ne može da sedi i da razreže. Ne može, to mora da se radi kroz pravilnik, kroz sporazum koji će oni napraviti, naravno, sa svojim rukovodstvom. Tu su se sindikati aktivirali. Oni prave taj sporazum raspodele i tačno će se znati koje kategorije razvrstane mogu koliko imati povećanja.
Hvala vam na diskusiji koja je bila izuzetno dobra.

Želim samo da odgovorim na neka pitanja koja ste vi postavili. Na neka sam juče odgovorio, a sada bih želeo da ponovim; da ne bi danas imali slične probleme.
Vi znate da je katastar godinama sam sebe finansirao. Znači, imao je takse i od toga se kompletno finansirao i veliki deo sredstava je i ostajao. Međutim, ova vlada je donela odluku da svi prihodi katastra idu direktno u budžet i katastar nema više sopstvene prihode. Katastar se finansirao, nagrađivao zaposlene koji imaju niska primanja. Rekao sam juče, oko 300 radnika ima platu između 23.000 i 25.000 dinara. I ostali su sa niskim primanjima, ali se to nadoknadilo kroz prekovremene sate, izlazak na teren, razne oblike stimulacije, koje su se plaćale iz sopstvenih prihoda Geodetskog zavoda.
Međutim, uzimanjem tih prihoda u budžet, oni su morali svakog prvog da dođu na Vladu da traže iz budžetske rezerve da im se to nadomesti da bi mogli da prime pristojne plate, o primanjima koje smo juče čuli i u raznim diskusijama koje su ovde iznesene. Da ne bi toga bilo i da ne bi finansije, svaki put, hoće dati – neće dati, oni najave štrajk, neće da rade, čekaju i to se ostvari i onda idemo dalje. Želelo se da se kroz zakon regulišu primanja i da nema ništa više, to je to. Da ne idemo više u finansije i da finansije ne gledaju kroz prste. Oni su rekli – ljudi, dajte, napravite zakon da vidimo kolika je masa, da predvidimo i da to bude jednom rešeno za svagda. To je tražio sindikat zaposlenih, to su tražili svi. I oni to godinama traže, da imaju platu koju stvarno i primaju, ali da bude zakonom regulisana. Znači, ništa se u masi ne menja, samo se zakonski reguliše.
Slažem se sa vama, ima tu par amandmana koje sam pogledao, koji će to regulisati. Nije u redu i to će imati neki vid pravilnika koji je tu ili će se kroz onaj amandman koji je priložen regulisati sa tim primanjima, povećanje je toliko, ovi sa zaradom od 23.000 dobiće 50%, a oni sa većim primanjima 3% i to će biti definisano. Nije u redu da to direktor određuje. U potpunosti se slažem, u startu sam bio protiv toga. Znači, potpuno samo na istom što se toga tiče.
Što se tiče ovih obaveza katastra da ispuni neke obaveze, gde ste vi naveli primer da nema efikasnost itd, katastar sve rešava bez problema. Iz iskustva to govorim. Ali, mi imamo jako puno nerešenih imovinskih odnosa u Srbiji. Imamo nerešenu restituciju, imamo nerešenu konverziju, imamo nerešeno pitanje imovine i to nije definisano i svi ti problematični slučajevi su, maltene, u sporu. Tu je nemoć katastra. Ako ste u bilo kakvom sudskom sporu, ne može se ništa izdati, dati, upisati dok se spor ne završi. Sporovi traju i do 10 godina.
Mi smo nedavno razgovarali sa ministrom pravde da se mnogi problemi razreše već jednom i da to pitanje rešimo. Naravno, kroz Zakon o planiranju i izgradnji mi moramo rešiti i pitanje konverzije. Mi smo iz jednog oblika imovine prešli u drugi oblik, a to nismo pravno rešili i ostavili smo nekom sudskom veštaku da on to rešava, razreže, što nije u redu. Svi u svetu koji su gledali, kažu da je to leglo korupcije. Vi date jednom čoveku da on izađe i da proceni, da odredi visinu konverzije. To je stvarno neprimereno. Znači, mora to da uđe u zakonske okvire i da to regulišemo. Nadamo se da će eksperti koji rade na tom problemu dati najpovoljnije rešenje i kada zakon dođe, mislim u septembru, ovde u parlament da ćemo moći o tome da raspravimo.
Mi želimo da uredimo katastar, da znamo kolika su primanja katastra, da znamo godišnje koliko to košta državu i koje su njihove obaveze za taj novac. Ovo pitanje kadrova je izuzetno važno, jer imamo sredine gde i nemamo kadar. Mi ne možemo sada tamo da isključimo katastar, ali moramo nekako kroz neke edukacije, stručna osposobljavanja, te ljude dovesti u poziciju da mogu da izađu na teren da nešto izmere, premere, upišu itd.
Imamo sredine gde je nemoguće dovesti geometra sada ili pravnika diplomiranog, da dođe da radi, koji se bavio katastrom, koji se bavio pitanjem imovine. Meni je jako žao, ali to je nemoguće. Mi smo onda uveli da gostuju ljudi iz drugih mesta po jedan dan sedmično, što nije dovoljno. Sada imate jednog pravnika koji dođe u neki grad i za sedam dana mu nakupe tamo gomilu predmeta i on to treba sve da razvrsta, razreši. Tu moramo, kao država, učiniti puno štošta da se ti ljudi osposobe, ali prvenstveno smo hteli kroz ovo da se nagrade. On kad vidi u pravilniku kolika je plata, on neće da dođe. Vi mu sad kažete – pa, imaćete stimulaciju. On vam onda kaže – izvinite, ja potpisujem rešenje, pa to je žalosno, neću. Kada mu mi sad promenimo rešenje i kažemo – evo, u rešenju piše toliko.
Inače, sa nekim delovima vaše diskusije potpuno se slažem, na mestu su i učinićemo sve da to bude bolje. Katastar je važan za državu, mnogo važan. Bez njega ne može ništa ni da krene, ni da se završi. Kada završite posao, kod njih uknjižite, kada počnete, bez njih ne možete da počnete ako niste vlasnik imovine.
Pitanje imovine stvarno moramo da rešimo. To je veliki problem Srbije. Mi imamo hiljade i hiljade hektara gde status imovine nije rešen. Kroz privatizaciju to se veoma lako otkupilo. Ali, šta sa tim zemljištem? Videli ste u Kaću nedavno onaj slučaj, ljudi su kupili za sto hiljada evra, a preprodali, preveli u gradsko građevinsko i zaradili trista miliona evra. Zašto? Pa, iskoristili su neke mogućnosti zakonske, razne veze i to odradili i enormno se obogatili. Sada država to mora da reguliše. Zato je najveći problem Srbije - pitanje imovine građana i imovine određenih firmi koje su prešle iz društvenog sektora, državnog, u privatne ruke i preneli milione. Onaj je kupio sto hektara da se bavi šećernom repom, ali ako on prevede to sad u gradsko građevinsko zemljište, u industrijsku zonu, on je zaradio puta sto. To pitanje moramo rešiti i to je veoma bitno sa ovim zakonom o planiranju i izgradnji.
Inače, sa ovim delovima vaše diskusije potpuno sam saglasan, posebno ovo – direktor ne može da sedi i da razreže. Ne može, to mora da se radi kroz pravilnik, kroz sporazum koji će oni napraviti, naravno, sa svojim rukovodstvom. Tu su se sindikati aktivirali. Oni prave taj sporazum raspodele i tačno će se znati koje kategorije razvrstane mogu koliko imati povećanja.
Hvala vam na diskusiji koja je bila izuzetno dobra.