Ja se vama gospodine poslaniče zahvaljujem na sugestijama i svemu što ste dali. Meni je drago što ste vi shvatili probleme tek sada kada ste opozicija. Četiri godine imali ste ovaj problem.
Imali ste vašeg direktora Teslu, čuvenog Teslu, koji je obišao čitav svet da bi napravio dobar zakon. Pa je otišao malo do Južne Amerike i proveo dole mesece, pa je bio malo u Kini, u Japanu, gde sve nije bio da bi napravio dobar zakon, ali putešestvije nije završio za četiri godine, trebalo mu je možda još četiri godine, i kada je posle bio smenjen morao je da nastavi neka svoja putovanja i zamolio nas je da zaokruži ciklus. I to je trajalo jako dugo i koštalo jako mnogo.
Vi ste primili ovih ugovoraca 550, niste hteli da ih date, pa ste ih
cimali, ako nisu dobri idu odmah kući, sutradan dođu novi. To je vama odgovaralo jer je bio strah i trepet u RGZ od direktora. Kod vas je direktor imao sva ovlašćenja, samo pozove i kaže - doviđenja od sutra i dolaze novi. I vama je to tad odgovaralo sve.
Tačno je da ima 30 hiljada predmeta. Tačno je da sam ja nasledio 30 hiljada predmeta u drugom stepenu i da nema ni jedan više samo se smanjilo od tada do danas za 10 hiljada, i sada ima 20 hiljada. Tačno je da ste u legalizaciji imali 720 hiljada predmeta i ni jedan niste rešili. Zašto, ne znam.
Dobro je da vi sada razmišljate da želite da pomognete, sve je ovo dobro, dobro je da ste shvatili da direktor ne može da bude kako su vaši govorili, bog i batina, kako je on govorio. Nego da direktor tamo bude jedna ličnost koja će da ima komunikaciju sa Vladom, sa svima, i to je sve dobro.
Mi to želimo da promenimo, zato i pravimo zakon, a vi niste hteli taj zakon. Tačno je da su vam radnici za svaku platu štrajkovali. Kada sam ja došao prvo me je dočekao štrajk radnika. Oni ne rade dok ne dobiju od finansija ovu razliku.
Sada nema razlike, i ne može naknadno da se dobije iz budžetske rezerve ništa. Ne može da se deli ono što ste vi rekli moda će se. Ne može. Dogovor sa Ministarstvom finansija nema ni potražnje ni podrške. Prema tome svi greše. Shvatili ste svoje greške, i dobro je da ste shvatili. Možda ćete vi opet nekada biti na vlasti. Nemojte biti tako bahati. Nemojte raditi to što ste radili u katastru Beograda, gde sada ne može 1000 pravnika da razmrsi tu imovinu, razumete.
Nemojte raditi i graditi ovo što ste radili bez dozvola, bez katastra, bez geometara, bez ponuda, bez ičega. Ne valja to. Ne valja. Nemojte nas vi učiti kako treba da se radi u građevini. Vi ste na nesreći Kraljevčana od zemljotresa pohapsili celu stranku tamo.
Seljacima za đubrivo, pohapsiste celo ministarstvo. Na šta to liči. Evo sada, robne rezerve, ne znam šta se tu dogodilo, tu nema ništa, i to je sad došlo na dnevni red.
Meni je drago da ste vi shvatili da ćete vi sada biti kooperativni, da sarađujemo, da menjamo zakone, da se zemlja polako uvodi u red, i to je dobro. To je dobro za sve nas, dobro za Srbiju, bolje ikad nego nikad. Hvala puno. Ovo što ste vi predložili mi prihvatamo oberučke, jer to je bilo vreme, samo ste mogli to da uradite pre pet godina.

Prvo, ja nisam rekao lično vama, ja sam rekao stranka koja je vršila vlast.
Drugo, vi imate veliku odgovornost kao stranka. Vi danas vršite vlast nad četiri miliona građana Srbije. Najveći problemi u katastru, znate da su u Beogradu, Novom Sadu. Ko je vlast u Beogradu? Dakle, dva miliona ljudi. Ko je vlast u Vojvodini? Gde su najveći problemi? U Vojvodini, Kać, ovo sve tamo, hapšenja, urbanistička mafija itd.
Prema tome, vidite gde je problem. Mi nemamo problema u Lebanu, Surdulici, nemamo probleme u Čačku, Kragujevcu, nemamo.
Svi problemi su u Vojvodini i Beogradu.

Gospodine poslaniče, pomozite malo da se uvede, a meni je drago što vi niste učestvovali u tome, jer vi ste mlad čovek, od vas očekujem veliku saradnju i da naterate da se to dovede u red i daće Bog da to bude tako.

Meni je jako žao, govorim vrlo korektno i biram reči, gospodine predsedniče poslaničke grupe, izuzetno biram reči. Vi ste mene izvređali, a ja vas nisam nikada, meni ste svašta rekli, ali nema problema ja se ne ljutim.
Tačno je da je Zakon o legalizaciji van snage. Šta mislite zašto? Ustavni sud je Dulićev zakon iz 2009. godine, proglasio nelegalnim i Ustavni sud ga je poništio, nisam ja i zato nemamo legalizaciju.
Upis u Katastar nepokretnosti, šta je to? Ustavno pravo svakog građanina da upiše svoju imovinu.
To što vi kažete i što su vaši šefovi slali meni novinare da traže dozvolu, pa im ja nisam dao, to je vaš problem.
Kada je došao inspektor, video je sve dozvole i sve papire, u šta se uverila i javnost i svi ostali, a vi ste imali vašeg novinara, pa ste ga slali sa kamerom da traži dozvolu na tom gradilištu, to nigde nema. Kada dođe službeno lice, ono dobije sve papire.
Znači, sve dozvole postoje i ta vaša priča ne pije vodu. Vi danas gradite ove pristupe na mostu, vašem čuvenom, ovde na Adi, bez i jednog papira, bez građevinske dozvole. Imate li građevinsku dozvolu? Nemate. Imate li za bilo šta, imate li upotrebnu za most? Nemate. Kada ćete da je dobijete? Nikad, jer ne možete da napravite papire. Prema tome, što to radite?
Vi kažete - unešen haos u građevinarstvo. Kod mene niko nije dobio krivičnu prijavu, a u vašoj ekipi u našoj postavi svi su dobili krivične prijave i svi su procesuirani. Prema tome, ja ne znam o čemu se radi. Ne razumem. Vi to nekada možda i pojasnite, ja ne želim sa vama da polemišem.
Ovo je jedan ozbiljan zakon koji mora da se usvoji da bi se nešto uvelo u red i zato pozivam poslanike da to podrže, a naravno, vi ste u opoziciji, imate pravo da kažete šta god hoćete i to je vaše pravo a građani će ceniti svoje. Nerešenih problema urbanističkih i ostalih najviše je u Beogradu, 80% spornih građevinskih dozvola nalazi se u Beogradu, a ko je tu na vlasti? E, to vi znate.

Zakon o legalizaciji nalazi se u skupštinskoj proceduri. On je urađen, prošao je sva mišljenja i očekujem da će doći ovde kod vas na sledećem zasedanju.
(Janko Veselinović, s mesta: Nije u Skupštini.)
Ja sam ga dao i potpisao, a gde se nalazi ne znamo. To je završeno.
Druga stvar, nemojte te priče, nemojte te vaše priče da ponavljate stoti put i ne želim da polemišem sa vama. Tačno je da sam ja dao upotrebnu dozvolu za most, ali data je i istekla je u decembru mesecu. Koji je sad mesec?

Mi smo razmotrili amandmane. Zaista za ove dve grupacije amandmana tražimo samo modus koji je najprihvatljivije rešenje i najbolje.
Možda bi bilo najbolje da se na odboru zauzme jedan zajednički stav. Svi su slični u svi su tu negde, ali bi bilo možda najbolje da odbor predloži jedan zajednički amandman koji bi to pokrio sve. Potpuno sam saglasan da su dve grupacije amandmana dobrodošle da poprave zakon.

Vezano za zadnje pitanje koje ste postavili, slažem se sa vama da je neko dao dozvolu da se jedna velika investicija pokrene bez jednog papira. Tražio sam da se daju krivične prijave i date su, ali investiciju od 300 miliona evra ne možemo sada baciti kroz prozor. Moramo je nekako uvesti u regularne tokove. Napravili smo jedan tim na nivou države koji to uvodi u red i priprema određenu dokumentaciju.
Nemoguće je bilo dobiti dozvolu, jer Bor nije vlasnik imovine na kojoj je trebao da dobije dozvolu, već je Republika Srbija. Kada se sve završilo, ispalo je da je kredit podigao onaj ko nema ništa, nema ni zemlju, nema ništa. Ja za to nisam kriv, to je uradio neko pre mene. Naravno, date su krivične prijave protiv toga. Nezakonito je potrošeno 300 miliona evra i to stoji.
Molim vas, što se tiče ovih predmeta za koje kažete da stoje šest godina, ima predmeta, da vam ne pričam gde su sve stajali, gde smo ih sve našli itd, donesite kopije u roku od sedam dana i dobićete rešenje. Znači, za sedam dana sigurno dobijate rešenje. Opominjem, svi građani koji imaju predmete koji su možda izgubljeni ili su nestali jer su se godinama prenosili, da ih donesu lično u ministarstvo ili dostave i biće rešeni u najkraćem mogućem roku.
Prema tome, slažem se sa ovim nekim vašim primedbama i stoji da ćemo to uvesti u red, ali moramo ovaj posao završiti. Vi ste tu kao poslanik i svi da zajednički odradimo taj posao i da ubuduće nema gradnje bez građevinske dozvole. Zakon o legalizaciji je u proceduri, potpisao sam ga i on je ušao u proceduru. Mislim da će na sledećoj sednici doći u parlament. Zakon o planiranju i izgradnji je kompletno gotov. Traženo je da ekspertska grupa još jednom pregleda konverziju i formirana je grupa sa pravnog fakulteta, koja će dati konačnu verziju i razmotriti to sve i uvesti neko najbolje rešenje koje će odgovarati Srbiji. To je jedino sporno u tom zakonu, a sve drugo je urađeno, napisano i spremno da dođe u skupštinsku proceduru.

Na samom kraju, dame i gospodo narodni poslanici,  već dva dana vodimo raspravu o jednom zakonu koji je ovakav kakav je. Dobio sam neke vaše ispravke, sugestije, predloge i prihvatićemo one amandmane koji su dobri. To se već i najavljuje šta će biti u pitanju. To će sve biti uvršteno u zakon. Predložićemo Vladi da to prihvati i da bude sastavni deo zakona.
Želim da se zahvalim svim poslanicima koji su učestvovali u ovoj raspravi, koja je po meni bila izuzetno dobra i kvalitetna. Bilo je nekih malih odstupanja, neki ljudi mešaju ingerencije Republičkog geodetskog zavoda i urbanizma u pojedinim sredinama, što se čulo iz rasprave. Građevinske dozvole u gradovima, opštinama daju urbanizmi a ne Republički geodetski zavod. Od ažurnosti od samog urbanizma i upis bi bio znatno bolji i brži, jer oni treba da daju taj jedan papir koji je veoma bitan da objekat nije na javnoj površini, na trasi ulice, na raskrsnici itd.
Ne bih se samo složio sa jednim. Ovde je bilo nekih priča zbog nekih zakona stale su sve investicije, stalo je ovo, stalo je ono itd. Nije stalo ništa. Investicija je izuzetno puno. Ministarstvo koje ja vodim, za ovih nepunih godinu dana sklopilo je i realizuje trenutno 640.000.000 evra projekata. Ima dva ugovora koji su pred realizacijom za koji mesec, koji su negde preko 700.000.000 evra. Ako jedno ministarstvo ima investicija oko milijardu i 250 – 300 miliona evra, ne mogu reći da su stale investicije i ne mogu reći da određene službe ne rade ništa ako su za sve ove projekte pripremile određen studije, dokumentaciju, obeležile trase, izdate su sve građevinske dozvole, ili su pred izdajom, uveli sve to u red, uknjižili desetine hiljada novih objekata u katastar nepokretnosti i niz drugih stvari koje su urađene.
Investitori dolaze svakodnevno. Verujte, ako se dobro organizujemo, investicija ima koliko hoćete. Mi ne možemo da stignemo da primimo one izvođače koji su zainteresovani da rade u Srbiji. Zato i apelujem. Tačno je da se neki projekti ne rade, nekoliko objekata u Beogradu, zbog nekih tehničkih razloga koje grad mora da reši i koji su sporni više godina - grada Saveznog MUP, Višnjica i nekoliko ključnih objekata, Prokop i to treba da se razreši. Ali je isto tako tačno da su mnoge svetske kompanije došle. Mogu vam reći da smo sklopili ugovore i predugovore i dogovore za određene poslove sa kompanijama koje se nalaze među 100 najjačih na svetu, i one su došle ovde, da sada imamo velike ponude ovih dana i još većih investicija i ako Bog da, ako se pola od toga realizuje, krenuće sve to punom parom.
Tačno je da su dve naše firme u stečaju i teško je da izađu na tendere, da su vlasnici u jednoj lošoj privatizaciji pohapšeni i nalaze se u zatvoru, a imovina pod nadzorom Specijalnog suda i to je pitanje koje hitno treba razrešavati i to je jedan od problema. Ali isto tako proizvodni radnici nisu bez posla. Mi smo ovih dana tražili stotine tesara, armirača, njih nema.
Iz ove diskusije izašlo je da se neke struke ne poštuju. Ne, poštujemo sve struke i uvažavamo. I ne volim te priče ko je šta uradio, gde je završio. Jedan gospodin je nedavno diskutovao, ja sam beogradski student sa beogradskog univerziteta i ne dozvoljavam da mi neko priča, da ne kažem gde su neki studirali, ali cenimo visoko obrazovane ljude. Ima ih 60.000 to stoji. Ali nisu, što kaže naš narod, pravilno raspoređeni. Vi imate odlične fudbalere, ali ne mogu da igraju, ako imate najboljih 10 bekova i pet golmana, i to je nikakav tim, a nemate nijedno krilo i centarfor. Znači, morate da imate i građevince, i mašince i sve ostale da sve uđe u posao da bi posao išao. Ovako, neke struke su deficitarne, što je pokazao i ovogodišnji upis. Zato apelujemo na mlade ljude da se usmere tamo gde su potrebe ove države izuzetno velike za kadrovima.
Ponavljam, nema građevinskih inženjera bez posla. Nema mašinaca bez posla. Svakodnevno dobri pravnici dobijaju posao koji znaju da rade posao dobro, ali ima nekih struka, ima i nekih fakulteta - ovih dana sam imao konkurs i javili su se ljudi, doneli su diplome za koje smo tražili tumačenje od kadrovske službe. Oni nisu znali nikako da protumače šta je zanimanje tog čoveka. U pitanju je visoka stručna sprema, ali ne možemo nigde da je uvrstimo. Neko je smislio neki privatni fakultet, dao mu neki naziv, ljudi su završili i možda su oni vrhunski stručnjaci, ali to treba regulisati. Zato je moj apel da se okrenemo malo ovim zanimanjima koja su deficitarna u Srbiji.
Sada za autoput nam treba 1000 tesara, treba nam 1000 armirača, treba nam 1000 betoniraca, a nema ih. Niko se ne javlja za ta zanimanja. Zar treba da uvodimo radnu snagu spolja? Mladi ljudi su završili i završili su, ali zato tražimo mogućnost da ih prekvalifikujemo, preusmerimo, osposobimo i zaposlimo. To su zanimanja koja su sada aktuelna. Danas ne možete da nađete rukovaoca građevinskih mašina da vozi ekstrafinišer. Malo ih je. Ne možete ni 10 da ih nađete u celoj Srbiji, da radi autoput, da radi velike raspone itd. Zato apelujemo da se mladi ljudi doškoluju, dođu na te kurseve za koje se trudimo da ih organizujemo, da ih preusmerimo i da počnu da rade.
Toliko. Kroz amandmane ćemo ovo doterati još. Hvala vam. Hvala vam i za dve grupe amandmana koje ćemo stvarno prihvatiti. Nemojte se samo ljutiti, trudićemo se da svi budete zadovoljni jer su oni potpuno, maltene identični, malo se razlikuju, ali moramo videti šta je najpovoljnije. Nadam se da ćemo i ubuduće imati ovako dobru saradnju.
Oprostite ako je bilo nekih malih čarki, ali toga uvek bude. Ovo je parlament i nije interesantno u parlamentu ako nema malo i takvih diskusija koje su i dokaz da je parlament mesto gde se vodi rasprava, gde se biju bitke da se neki poslovi dobro urade i završe.
Još jednom, hvala vam na saradnji. Hvala svima. Vidimo se na odbrani amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo danas u parlamentu da bi dali jedan kraći uvod o jednom zakonu koji se dugo očekuje da se pojavi u parlamentu i koji je bio predmet dugih rasprava jer Geodetski zavod Srbije je izuzetno važna državna institucija i posebno je važna sada kada se prilagođavaju dokumenta i sve ostalo za ulazak Srbije u EU.
Mi moramo urediti ovim zakonom RGZ koji je imao godinama probleme i zato je pred vama zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Vi znate da je već više godina unazad bilo velikih problema, bilo je i obustava rada, jer su ljudi koji su zaposleni u RGZ, geometri, tražili da se njihova struka otpoštuje i da se uredi jednim novim zakonom. Uređene su mnoge službe od izuzetnog značaja za državu, i policija i poreske uprave i sve ostalo, ali ovo sa geometrima nije dovedeno u red i imalo je više problema.
Vi znate da je i Svetska banka više puta intervenisala i dodatnim sredstvima i na način da se to reguliše. Geometri i službenici koji rade sa njima obavljaju jedan izuzetno važan posao koji je značajan za Srbiju, i to što se tiče izdavanja dozvola, izgradnje velikih infrastrukturnih objekata, investicija u Srbiji, stalno su po terenu, njihovo radno mesto je maltene napolju, a vodili su se godinama kao državni činovnici, kao službenici, kao obični šalterski radnici u svim delatnostima.
Ova struka je počela da gubi, sve je manje geometara sa iskustvom koji znaju da rade ove poslove, da ih obavljaju i katastar je postajao uvek veoma veliki problem u državi kada se pojavljuju neki problemi. Mi smo razgovarali i dogovorili i usaglasili sa sindikatima da se o ovome može pričati i da se smanje velike gužve na šalterima, da se smanje velike procedure čekanja itd. Da bi to uradili, moramo ih sve više angažovati da budu van kancelarija, da budu na terenu, a oni su vrlo često na terenu od svojih kancelarija i do 50 i 60 km, bez mogućnosti kad su do 50 km da dobiju i dnevnice i topli obrok i bilo šta i vode se kao obični šalterski činovnici. Oni ne mogu tako da opstanu i imamo velike probleme sa njima.
Naravno, tu je bilo i mnogo problema, da budemo otvoreni, mnogo i korupcije koja se javljala godinama, da se urgira da neki predmet dođe pre u proceduru itd. Sada je došao na red, i to smo se dogovorili na našim zajedničkim sastancima koje smo više puta imali da sve ovo uredimo jednim zakonom koji je sada pred vama.
Mi želimo da svima vama pomognemo i zato smo i doneli ovaj zakon, da bi manje imali neupisanih objekata, manje divljih objekata, i da bi se ove službe maksimalno uključile u svoj posao.
Prema tome, ja molim sve poslaničke grupe da podrže ovaj zakon, koji je pravljen pre više godina, i stalno se čekalo da dođe u parlament, i uvek je bila jedna ista tema. Sve partije koje su bile na vlasti insistirale su da se ovo pitanje reši i razreši da bi moglo se da funkcioniše normalno.
Izuzetno puno intervencija je bilo i spolja od raznih svetskih institucija. Svetska banka nudi jedan kredit za sređivanje katastra na nivou Srbije kao jedne vrlo važne institucije i traži da se uradi uknjižba objekata koji su divlje napravljeni. Oni nisu toliko motivisani da to odrade zbog problema koji su nastali i moramo ih malo i motivisati da više rade i da prave bolje rezultate.
Da vam ne dužim priču, vi to dobro znate, u svakom gradu je problem katastar i urbanizam. Mi menjamo zakone, ali problem stalno ostaje isti, a sada smo pošli da uredimo katastar, da uredimo Republički geodetski zavod, da postignemo dogovore a onda da tražimo i rezultate od njih. Kao što imamo problem sa urbanizmom u svakom gradu, mi možemo doneti zakone, mi možemo obećati, mi možemo praviti kancelarije za brze odgovore, sve raditi, ali ako onaj šalterski službenik u nekom gradu neće da izda dozvolu efikasno, sve ono što mi odradimo u parlamentu pada u vodu.
Mi moramo da vidim šta je to problem koji tišti toga što radi, zašto nije efikasan i zašto ne radi svoj posao i zašto se predmeti nagomilavaju itd.
Ovde imamo sada priliku da to dovedemo u red. Vi znate da je u prethodne tri, četiri vlade isti problem bio, isti zakoni su nuđeni, uvek su se odlagali, ali evo sad na pragu EU mi ovu ustanovu moramo uraditi po evropskim kriterijumima. Mi moramo shvatiti da je geometar, da onaj službenik koji obavlja najveće najodgovornije državne poslove mora biti i u nekom statusu kojih je evo, videli ste ovde u zakonu regulisan. U masi to neće biti veće pare, i to je tačno.
Sada, oni su isto to naplaćivali, preko prekovremenih sati, nekih naknada, jer vi niste mogli da držite geometra sa 30 ili 40 hiljada dinara, što bi trebalo da ima, već mu uvek napišu neke sate, i da ne bi imali mi probleme, mi želimo da kažemo da će to biti zakonski regulisano i da mimo toga nema nikakvih odstupanja.
U masi su to ista sredstva, ali onaj službenik nekome da, nekome ne da, to je podložno svemu i svačemu, a ovako kada se zakonom uredi, mi tačno znamo šta je njegova zakonska obaveza i šta on mora za kontra uslugu da uradi za ovu državu.
Sa ovim ćemo postići mnogo efikasniju državnu upravu i one probleme koje imamo, jer znate da spoljni investitoru stavljaju primedbe i najviše primedbi je dolazilo na RGZ, na nerešeno pitanje imovine u Srbiji, jer brzo će ti zakoni doći na red i biti ovde u parlamentu i da bi mogli da radimo bolje i efikasnije.
Voleo bih da otvorimo jednu korektnu raspravu, da o ovom problemu ozbiljno razgovaramo i da nađemo najbolja rešenja. Naravno, ništa nije idealno. Vi možete i kroz neke amandmane popraviti nešto, ako mislite da nije u redu da nije najbolje, mi to i očekujemo. Svaki amandman koji će urediti, poboljšati stanje u RGZ, biće prihvaćen.
Naš je cilj danas da napravimo jedan zakon koji će biti dobar i koji će dati rezultat.
Ako mi napravimo zakon koji neće dati rezultat, onda nema svrhe ni da raspravljamo, ni da ga donosimo itd.
Zato vas molim, da ovu materiju danas ozbiljno shvatimo svi, da o njoj razgovaramo, i da prihvatimo ovaj zakon i da ga napravimo da bude najbolji, što može u ovom momentu, jer to je materija koja je uređena u svakoj normalnoj državi i Evropi.
Mi ne treba da izmislimo ništa, samo da to uvedemo u red kako su ostali uveli.
Ovde nema neke politike, nema politiziranja, ovde je cilj i vlasti i opozicije da se ovo pitanje uredi što bolje i da svakog zaposlenog u ustanovi, što je vrlo bitno za Srbiju, motivišemo da radi, a ne da pričamo stalno da imamo puno predmeta, da je to leglo korupcije, da se daju određena sredstva, da bi se predmeti uzeli u razmatranje itd.
Na ovaj način ćemo urediti, koliko god je to moguće ovu ustanovu koja je vrlo važna za državu i zato vas molim da nam u tome pomognete.
Ja toliko, drago će mi biti da odgovaram na vaša pitanja, da razgovaram o ovom pitanju, a ne da dolazim ovde i da politiziramo jednu ozbiljnu temu koja je vrlo bitna za Republiku Srbiju. Hvala.

Meni nije prvi put u ovom parlamentu da gospođica Batić održi lekcije svoje genijalnosti iz pravosuđa. Oduševljen sam i slušam vas pažljivo.
Meni je drago da vi poznajete odlično i posao geometra, i inženjera, i projektovanje i sve. Svaka vam čast. Vama nijedan zakon ne valja. Vama nijedan pravnik koji to radi ne valja. Vama ni zakonodavstvo Vlade Republike Srbije, koje daje saglasnost i vrši korekcije, ne valja. Vama niko i ništa ne valja.
Nisam pravnik, inženjer sam i bavim se svojom strukom, ali slušam pravnike koji ovaj drugi deo rade. Ima mnogo vaših profesora koji rade na tom problemu. Meni je drago da ljudi sarađuju, rade, daju predloge.
Imamo čitave ekipe ljudi koji rade, koje trba zadovoljiti, imaju tamo i neki sindikati, kolektivi, radnici, i sa svima treba naći neke kompromise. Nemojte tako, vi ste mlad čovek, nemojte baš da ništa ne valja. Nemoguće je da jedan zakon prođe sve procedure, da dođe u Vladu i da ništa ne valja. Vi ga ovde uneredite. I svaki zakon tako.
Ova država mora da živi. Molim vas, hajde vi napravite predlog zakona, evo, donesite. Ubuduće, kada god pravimo neki zakon, evo ja ću vam dati mogućnost da vi napravite zakon i da pročitam taj vaš genijalni zakon, i da dođem i da kažem – evo došao sam da branim zakon, najbolji na svetu. Je li tako? Ja vas izuzetno cenim i poštujem i uvek vas saslušam.
Ali, nemojte, baš da ništa ne valja. Ako nešto baš ne valja, popravićemo. Ali, meni je jako ružno zbog ljudi koji su radili, nisam ja radio, ponavljam, ja se ne bavim pravom, ali nemojte baš tako i uvek tako, i kada god dođe bilo koji zakon, evo sada ćete imati Zakon o planiranju i izgradnji, za neki dan Zakon o legalizaciji, molim vas, dajte vi vaš predlog zakona. Voleo bih da ga pročitam. Biće mi drago da dođete kod mene da ga proučimo dobro.
Hvala vam puno. Hvala vam na nekim savetima, ali nemojte da baš ništa ne valja, bar nešto malo pohvalite. Ima neki red da je dobar. Hvala puno.

Gospodine poslaniče, pažljivo sam vas saslušao i u pravu ste i vaša diskusija je dobra. Slažem se sa vašom diskusijom, ali bih želeo da vam dam neka pojašnjenja.
U prošloj Vladi Republički geodetski zavod je uvek poslovao i sam je sebe otplaćivao i nije bio na teretu budžeta. Sada u ovoj vladi svi prihodi i sve takse odlaze u budžet Republike Srbije. Znači, nema više sopstvenih prihoda, što je nekada bilo.
Tačno je da su plate povećane, da se predlaže povećanje plata. Tačno je da ste i vi rekli – primanja zaposlenih. O tome i jeste, zato se i menja zakon, zbog tih primanja.
Na primer, plata geometra sa srednjom stručnom spremom u Republičkom geodetskom zavodu po rešenju koje on ima je 23 hiljade dinara. Maksimalno, sa radnim stažom od 30 godina, on se popne na 32 hiljade. Da bi taj geometar izlazio na teren da radi, da li znate koliko je tamo štrajkova bilo, pa se angažovala radna snaga po ugovoru o delu itd, oni su ga godinama, u zadnjih pet godina, plaćali iz sopstvenih prihoda preko prekovremenih sati i raznoraznih dodataka itd, i on je imao ta primanja o kojima vi govorite.
Sada mi to ukidamo, nema ništa od toga, jer Ministarstvo finansija više neće da daje odobrenje da iz budžetske rezerve da neke pare da se to nadomesti, nego samo fiksna plata po ugovoru. Ovaj sa 23 hiljade, geometar koji je svaki dan na terenu, neće više da izađe napolje, neće ni novi da dođe. Nije tačno i ovde je pogrešno i napisano i to ćemo promeniti. Oni imaju pravilnik o tome i direktor poštuje pravilnik, 3% se odnosi na visoku stručnu spremu, a 50% na ove najniže sa 23 hiljade.
Oni su tražili da prežive i štrajkuju. Vi znate da je štrajk bio svake godine i svake godine se na mala vrata nekako davalo da se to nadomesti na nekih 35-40 hiljada. Sada to želi da se vrati na platu koju će on da ima, a da mu se ne daje milostinja svakog 1. Ako je dobar, neko mu da prekovremene sate, ako nije poslušan, on mu kaže – nemaš ovog meseca itd. Oni to traže, to traži sindikat, to traže sva njihova udruženja, da se definiše plata i da on ima svoju platu za koju zna da će primiti svakog meseca, a ne da zavisi od nekog rukovodioca da li će mu pisati sate, koliko sati, gde će ga voditi, kako će ga voditi.
Oni izuzetno dobro pune budžet od taksi koje naplaćuju i nisu na teretu države, ali neko im to sve uzima i oni od toga nemaju ništa. Zato je to veoma bitno, a takse uređuje Vlada Republike Srbije. Visina takse se donosi uredbom Vlade i Vlada te takse uzima u budžet, a njih ostavi sa platom od 23 hiljade i ti ljudi dolaze svaki dan pred Vladu i traže sastanak sa svim ministrima. Mi više ne možemo sa njima da raspravljamo o istoj temi. Kada dođe gospođa geometar, svaki dan na terenu, u čizmama i kaže – ministre, ja imam 23 hiljade platu, ali jednom nisam otišla na teren i šef mi nije dao prekovremeni, mojoj koleginici je dao jer ona je slušala, a ja sam mu se jednom suprotstavila i on mi nije to uradio. To se sada želi regulisati. Direktor neće moći da određuje, nego oni imaju svoj pravilnik koji su doneli i koji je potpisan, a direktor je dužan da sprovodi taj pravilnik. To ćemo popraviti. U pravu ste.
Tačno je da ima tu puno problema. Tačno je da se zakoni mogu menjati. Zakon o planiranju i izgradnji je spreman za parlament. Pozivam vas da dođete i da pogledate. Ima jedna sporna stvar, a to je konverzija. Gospodine Đuriću, vi i svi pravnici koji žele da pomognu, ne samo u parlamentu da dođemo i da raspravljamo, jeste, nije, radili su najbolji stručnjaci, radili su i spolja, USAID, Svetska banka, svi su radili i svi kažemo da nije dobro rešenje o konverziji. Hajde pomozite, vi ste iz te struke.
Dođite i vi da se uključite, pogledajte, dajte primedbe da to popravimo, ali moramo izaći sa tim zakonom. Nemojmo posle kada ga donesemo u parlamentu da ga svi napadnemo, onda ga upropastimo raznoraznim amandmanima itd, nego da to dovedemo u red. Imate otvoren poziv da to dovedemo u red.
Ponavljam, vaša diskusija je potpuno na mestu kada pogledate primanja, kada pogledate sve, ali više niko neće u finansijama sa njima da razgovara kada dođu. Ovo je bilo zadnji put i kažu – donesite zakon da znamo koliku platu imate i u koji program ulazimo sa vama za narednu godinu, nemojte svakog prvog da dolazite i da tražite, jer mi ne znamo šta ćemo sa vama više, ne možemo da vam dajemo, a sa 23 hiljade vi nećete da radite. To je problem danas. Zato smo i došli u parlament da ovaj problem razrešimo, ako možemo da ga razrešimo. Ako ne možemo, imaćemo opet problem, pa će onda i "Nalet" i svi da nas napadnu i kažu – niste efikasni. Nismo efikasni da geometar sa 30 godina staža sa srednjom školom, oni nose najveći deo posla na terenu, izađe na teren, na kišu, na vetar, po ceo dan i da donese 23 hiljade platu. Onda dođe neko pa kukumače, pa popušta, pa daj na mala vrata itd. Načeli ste jednu temu koja je veoma ozbiljna.
Pitanje hrasta, svi pričaju o hrastu i stvarno je čoveku muka da sluša tu priču. Pojavio se hrast koji je gazda prodao i naplatio u punom iznosu i nije reč rekao da je to nešto važno. Rekao je - imam hrast. Izašao je sudski veštak, procenio i on je naplatio. Svi se zaređali tamo i naplatili. Neko četiri hiljade evra, neko 11, nego šest, nije bitno. Sada kada je sve naplaćeno, prodato, oni kažu – ne možemo sad da damo. Kako ne možete kada ste prodali? Oni kažu - To je važno za naše selo. Zašto ste onda prodali, što niste rekli projektantima da je to važno?
Bila vam je kafana važna, pa ste svi potpisima tražili da je obiđemo, pa je škola važna, u redu je, pa važno ovo, pa važno ono, crkva je važna, nijednu nismo zakačili, oskrnavili itd, ali hrast niko nije pomenuo. Kada je došla mašina do hrasta, onda su svi rekli – ne može. Nismo hteli da uđemo u konflikt i da isečemo. Ne bih voleo da raspravljamo o toj temi.
Pozvao sam projektante, stručnjake, svi su ljudi rešili problem, ušli u problem, pomerili most koji još uvek nije liven. Na jednoj strani mosta nisu izliveni stubovi, neki stub za dva metara, neki za metar. Potpuno su uveli radijus auto-puta koji je 100% ispoštovan po zakonu i nije ugrožena bezbednost saobraćaja i sve to su završili i obišli su hrast. Evo je trasa auto-puta, hrast je obiđen, most je malo razmaknut, razmaknute su trase (pokazuje mapu, prim. sten. ) i šta se dogodilo? Projekat mosta zahteva samo dva meseca da se ozvaniči, nema zastoja, nema ničega i to je sve u skladu sa zakonom i bezbednost saobraćaja je ispoštovana, i uglovi, i ulasci, i radijus, i tuneli i sve je po zakonu i propisu. Traži se vreme da se ovi stubovi na mostu od 600 metara pomere sa jedne strane, a sa druge se liju, pravi se most i to je sve u redu.
Prema tome, svi oni koji brinu o tom hrastu, koji sede tamo ispod njega, nema potrebe da ga čuvaju, niko ga neće dirati, on ostaje zaštićen, zemljište oko njega ostaje. Ponavljam, ti koji se tamo najviše guraju su najviše naplatili i ćutali dok su naplaćivali, sve su uradili i posle toga su se setili. Sve je u redu i mi taj problem nemamo. Sve će biti u najboljem redu izvedeno do kraja, kao što zakon zapoveda. Neće biti ugrožen saobraćaj.
Ne bih želeo o toj temi da vas smaram, ali sam dužan da upoznam narodne poslanike. Svaki dan se provlači priča, ja bih odsekao, ja bih ovo, ja bih ono.
Mi nismo hteli da uđemo u sukob ni sa jednim građaninom. Za svaki problem postoji rešenje. I za ovaj zakon postoji rešenje. Dobro je da ste podneli amandmane. Svaki dobar amandman treba usvojiti, treba ga prihvatiti i treba urediti, ali ne možemo dozvoliti da neko danas radi za 23 hiljade dinara odgovoran posao i da ga neko zbog toga proganja.
Hvala vam i izvinite što sam malo odužio, ali bio sam dužan. Potpuno se slažem sa vašom diskusijom, ponavljam, i veoma sam zadovoljan, kad god sam u parlamentu, što vi, gospodine Đuriću, veoma konkretno diskutujete i dajete određene sugestije koje su za mene sasvim solidne. Želim da vas pohvalim kao poslanika.

Čuli smo mnogo primedbi, opravdanih i neopravdanih, ali bih hteo nešto da kažem radi javnosti. Mi kao da živimo u nekoj zemlji i ne poznajemo svoju sopstvenu zemlju, kao da nikada nismo bili na nekim funkcijama i da ne poznajemo Srbiju. Znate li vi da u državnoj administraciji, a i u geodetskoj struci, ne možemo da zadržimo kadrove sa primanjima od 40, 50 hiljada dinara, a sa startnim platama od 30 – ni slučajno.
Da li vi verujete da ljudi koji pišu ove zakone o kojima mi pričamo imaju platu između 28 i 50 hiljada dinara? Mi smo rasadnik kadrova. Mi ih fabrikujemo, spremamo, onda dođe neki privatnik ili stranac pa kad ih mi osposobimo, on ih pokupi. Mi primimo nove, naučimo ih, obučimo, sve uradimo i oni odu. Da li vi verujete da mi za republičkog inspektora u jednom velikom gradu kao što je Kraljevo godinama imamo penzionera, jer neće nijedan diplomirani inženjer sa stručnim ispitom da radi za tako male pare. U Topoli nijedan diplomirani pravnik neće da radi u katastru, nego uzimamo iz Kragujevca i dolazi jedan dan sedmično. Tako je u mnogim opštinama.
Mi kažemo – ima predmeta. Dođe čovek na jedan dan, od ujutru i što reši do kraja radnog vremena, rešio je i ode. On reši dva, tri predmeta i ode. Neće ljudi da rade. Nije to samo u ministarstvu koje ja vodim. Tako je u mnogim ministarstvima. Da li vi verujete da jedan grad poput Čačka nema više urologa? Neće niko da dođe. Sedeće ovde, volontiraće u Beogradu, čekaće na Kliničkom centru ali neće da ide u unutrašnjost. Neće. Mala mu plata. To je problem ove države. Ljudi se snalaze na neki način. Naći geometra u unutrašnjosti – to je premija. A naći dva geometra – čudo.
Gospodine poslaniče, to su široke teme o kojima ova država treba da razgovara, ne samo Vlada, svi treba da pričamo o tome. Da li vi verujete da trenutno na auto-putu nama treba 70 nadzornih organa, diplomiranih inženjera građevinske struke. Šta mislite, koliko se javilo? Javio se jedan. Gde su kadrovi? Ja ne znam, ja ne školujem ljude. Svi su neki menadžeri. Koga kod sretnete i pitate šta je završio – menadžment, saradnju sa medijima, PR, itd. Niko neće da kaže da je geometar i da hoće da se zaposli. Sada smo primili 20 pravnika u Ministarstvu, zato što ih je 20 otišlo. I čim ovih 20 osposobimo, samo čujemo da su pojedine domaće i strane firme njih prisvojili. Jer, oni kažu – privatnici daju tri puta veću platu, žao mi je, mala su deca, imamo zahteve i prohteve i odu. Mi opet primimo novog, osposobimo, naučimo, edukujemo, vodimo, pokazujemo, govorimo i čim ga naučimo – on ode.
Ja sam vam nabrojao da 20 opština u Srbiji nema geometra. Neće niko da dođe. Nema diplomiranih geometara, nema pravnika. Topola je nadomak Beograda, zašto neće niko? Zato pričamo o tome.
Svi kažete – hoćemo brze dozvole, brzu papirologiju, itd. Vi ne možete da date pripravniku da vam radi na projektu od 300 miliona evra. Konkretno, radi se Koridoru 1, gde je investicija milijardu i 200, 300 miliona, za sada, i kome to da date? Ko će da reši imovinsko-pravne odnose? Pripravnik? Onda mi kažete – imamo problem sa ovim drvetom, sa onim, sa ovom ustanovom, sa onom, itd. Naravno, to treba da urade ljudi, a njih nema. To je problem.
Sada počinje veliki projekt – Južni tok. Gde je struka? Znate li koliko treba inženjera, pravnika, nadzornih organa? Mi ih nemamo. Na primer, Kraljevo. Ja tu držim godinama čoveka u penziji da bude republički inspektor. Nijedan se nije javio poslednjih pet godina. Da ne pričam o Kragujevcu i drugim gradovima. Svi kažu da im je mala plata i da ne mogu da rade za tako male pare.
Odoše nam svi. A vi ćete da kažete – imate 200 hiljada predmeta. Mi kažemo da imamo, ali imamo samo troje ljudi koji mogu da rade na tim predmetima. Zamislite sada tri diplomirana pravnika i da im date 200 hiljada predmeta. Ili, evo, 720 hiljada predmeta je došlo za upis u katastar nepokretnosti. A znate koliko imamo diplomiranih pravnika koji mogu samostalno da rade na tim projektima? Imamo četiri-pet. Za koliko godina to može da se završi? Vi sad možete da ih tražite, ali oni neće da dođu. Jer, neko ih tamo primi, da im dobru platu i oni odu. I odmah nam vrbuju najboljeg pravnika, najboljeg geometra, najboljeg inženjera, najboljeg građevinca. Dođe strana kompanija i pokupi nam sve kadrove. Odjednom odu 20 ljudi. Ostaju samo ministar, državni sekretari i pomoćnici. I oni, ako nađu nešto bolje, polako odlaze. Jer, i ministarska plata je 103 hiljada dinara. Vi sad zadržite državnog sekretara, ekstra-stručnog. Mi ne možemo da nađemo sekretara ministarstva, treba osam godina radnog staža, pravni fakultet, stručni ispit. On bude jedno vreme i ode.
Prema tome, ja vas molim da shvatite jednu tešku situaciju u državi. Znači, mi ne uvećavamo masu para. Mi hoćemo da legalizujemo platu kroz zakon. Da nemamo situaciju da neko nekome ko mu je po volji upiše prekovremene sate i da mu, a neko ko mu se nije nasmešio, nije mu simpatičan, neće da mu upiše i on radi za 23 hiljade. Taj samo čeka priliku da negde ode. To je veliki problem.
Znači, nećemo svakog prvog da idemo u Ministarstvo finansija i da molimo, a sindikati uoči svake plate dođu i najave štrajk. Onda svi sednemo i kažemo – kako da ih pokrijemo, stvarno su male, hajde da im nekako to damo. Sada nećemo da im damo, nego da uđu u budžet, da znamo da je masa plata tolika i tolika, a ne da imamo neku cifru. Mi hoćemo da legalizujemo ovih 40 hiljada o čemu smo govorili, da piše u zakonu da on ima platu 40 hiljada. Šta ćemo, ne možemo više? Ali, ne smemo da dozvolimo da mu piše 23, jer on neće nikada da donese koja su primanja kad dođe kod mene, nego mi donese rešenje sa startnom platom. Čim mu vi kažete da ništa ne radi, da mora da ubrza, on kaže – ministre, ja imam 23 hiljade, izvolite, ja ne mogu da preživim, pao sam u depresiju, ne mogu da radim. Šta ja da mu kažem na to? Ja sad moram da zovem njegove šefove i da kažem zašto je to tako, kako je to tako, a oni mi kažu da su mu malo dali ovde, malo onde, nešto su krpili, itd.
U masi ostaje isto u dinar. Ministarstvo finansija nije htelo da da saglasnost na jedan dinar povećanja plata ukupne mase, samo da ih preraspodelimo regularno. Tako je prethodna Vlada davala, ali davala ispod žita. To su svi radili i to se radilo godinama. Mi sada kažemo – što se mi stidimo da kažemo, ako im dajemo toliko, nek stoji zakon i svima dajemo toliko. Hvala.

Mi imamo u pet sednicu Vlade, koja je zakazana. Do šest ću moći da se vratim. Ako vi hoćete da nastavimo u šest, sve ću vas saslušati dokle god hoćete. Ako hoćete da nastavimo sutra, ako ste zadovoljni da direktor Geodetskog zavoda i pomoćnik popišu sve vaše primedbe, u 18,00 časova se vraćam u salu i tada možemo nastaviti rad. Ako hoćete da sutra u 10,00 nastavimo, nije problem. Prema tome, kako god vi kažete. U pet imamo Vladu i moram da budem na Vladi, imam dve tačke na Vladi.

Hteo bih samo da pomognem da se razreši ovaj problem koji je godinama veliki problem Srbije. Ne možemo više imati efektivnu i dobru protivgradnu zaštitu raketama, jer se nalazimo na važnom koridoru, pošto sam ja u prethodne dve Vlade vodio taj resor elementarnih nepogoda i znam dobro o čemu se radi. Da bi pucali protivgradnim raketama, moramo da tražimo saglasnost od centra i on nas obavesti da imaju prelete, da ne možemo da pucamo narednih 45 minuta i grad poravna pet sela, onda nam daju dozvolu da možemo da dejstvujemo i mi nemamo na šta više da dejstvujemo. Razumete?
Nalazimo se na važnom koridoru, evropskom. To su preleti prema Bliskom istoku i Atini i nemoguće je tehnički se usaglasiti. Moramo ići na novu tehnologiju. Nova tehnologija je 100% zaštita. Zemlje koje je koriste decenijama nisu imale grad. To je nešto što možemo uraditi u saradnji sa avijacijom koju imamo, poljoprivredne i ostale. To možemo sprečiti na drugi način. Na tome treba vrlo ozbiljno da se poradi. Inače, protivgradna zaštita više nema mogućnost da dejstvuje, jer su preleti toliko veliki, međunarodni koridori idu preko Srbije, i vi ne možete dobiti dozvolu da dejstvujete nekad i satima. Prema tome, tada smo imali raketa koliko hoćete, ali ne vredi kada ne smete da pucate.

Mi u svakom gradu, u svakom području imamo zone koje su nebranjene za nepredviđene poplave i velike elementarne nepogode. Međutim, dogodilo se u poslednjih 20 godina da se u tim zonama koje se nalaze između branjenog područja, to su oni bedemi, i reke izgradilo hiljade kuća i industrijskih objekata divljom gradnjom. U nekim gradovima ima po pet do deset hiljada takvih objekata. Upozoreni su građani koji su gradili u području Dunava kod Novog Sada gde je pravno područje, u području Zapadne Morave, Velike Morave itd. Međutim, oni i dalje grade u područjima gde je gradnja zabranjena. To je područje u slučaju velikih vodostaja gde se voda pušta da bi se zaštitila naselja i to je nebranjena zona.
Mi imamo sada čitave vile u nebranjenim zonama, čitave centre, restorane i to je urađeno o svom riziku. Oni su rizikovali i tu napravili objekte. Prema tome, država nema nikakvu obavezu, mada smo pomagali mnoga divlja naselja kada su plavljena itd, ali bih uputio apel svima da ne grade u zonama koje se nalaze u nebranjenom području, između bedema i reke. To je slučaj u svim gradovima Srbije i to je danas najveći problem. Sada kada su bili visoki vodostaji nigde nije prošla voda mimo zone koja je određena za odbranu.