Dame i gospodo narodni poslanici, veoma pažljivo sam slušao vaša izlaganja i bilo ke kritika na neke članove zakona ali kao što ste videli, vi iskritikujete, a na kraju to bude doterano nekim amandmanom. Ljudi su nadležni za to gledali, vagali i prihvatali ono što je bilo najprihvatljivije i najbolje da bi zakon bio što bolji, uspešniji. Tako da neke kritike koje su bile iznesene ne stoje, jer kasnije se to popravilo. Naravno, neko se ljuti što je jedna partija, što je drugo. Mi smo bili partijski nepristrasni u ovom smislu i prihvatali smo amandmane koji su najviše odgovarali da se nešto popravi i dovede u red.
Bilo je ovde mnogih pitanja, kada važi, šta važi, kako važi. Zna se sve i propisano je kad važi, ali da biste se legalizovali morate da donesete da ste potpisali ugovor sa lokalnom vlašću, da ste to regulisali i sredili. Međutim, ministarstvo ne vodi i nema nadležnost i to se od nas tražilo da potpisujemo za određene sredine, već se to ostavlja lokalnim upravama da one same regulišu. To su gradovi i opštine tražili. Ustavni sud je rekao da je to njihova nadležnost.
Znači, ne možemo mi zakonski da propišemo da bude isto u Beograd, na Dedinju i u Lebanu ili Surdulici, ili Kuršumliji. Znači, to nije isto. Lokalna uprava ima tu slobodu da to propiše, odredi, da uslove, može da sklopi, može da dofinansira, može da prihvati neke izvedene radove, a može da odbije, zavisi od njenih mogućnosti, njenog budžeta. Ako loše bude radila na prvim izborima birači će je kazniti. Ako dobro radi, neće biti kažnjen.
Čuli smo i narodnog poslanika koji je postavio niz pitanja za neke objekte. Izričito sam bio protiv toga da se prenesu nadležnosti Vlade Republike Srbije bilo kome. Vlada Srbije je Vlada Republike Srbije. Ne može ministar da prenese nekome nadležnost i da se događa ovo što se sada događalo u Inđiji. Da bude opštinska vlast prvostepeni organ, pokrajinska drugostepeni i da se sve tu završi. Zašta služi Vlada? Zašta služi ministar? Zašta služi republička inspekcija? Nema nadležnost. Sad se događa da može da se radi šta se hoće i kako se hoće.
Ponavljam, bilo je problema. Nemojte sad meni pričati šta se sve događalo, ja to najbolje znam. Nema jedne partije koja kod mene nije urgirala da se da, da se uradi, da se nešto dobije. Nemojte sada da počnem da vam ovde nabrajam. Nema jednog ministra koji nije nešto zvao, urgirao. Ne trpim te urgencije i nisam ih ni davao, ali ako imamo trenutno 700 gradilišta na objektima niskogradnje, pa tehnički ne možemo da propratimo da li svaki ima dokumentaciju jer fizički deset inspektora, koliko je predviđeno zakonski za Republiku Srbiju, ne mogu da budu danas na 700 mesta. Ali, je logično da niko ne počne da gradi, kao što je bilo pre tri godine auto-put bez ijednog papira, da se raskopa pola sela i on kaže – hvala lepo, videćemo kasnije šta će biti.
Tako je bilo. Ja to zaustavljam koliko god mogu i gde god stignem. Ali, otpor je veliki. Prošli put sam nabrajao i mostovi i nadvožnjaci i stotine hektara zemlje u srcu Beograda u centru se uzurpiralo bez ijednog papira i radilo i gradilo.
Kada sam juče gledao, juče sam o tome ovde govorio, da je na tim objektima kubik betona bio 500 evra, a u Srbiji je najskuplji beton 100 evra. Sada ja to ne mogu da verujem da je to neko potpisao, naručio i platio. Voleo bih da mi neko objasni otkud to da je 500 evra kubik betona i kako se došlo do te cene i da li će neko za to da odgovara?
Zato treba ući u jedinične cene pojedinih objekata i videti kakve su te cene. Otkud cifra na kraju stotine miliona evra? Kako je moguće objekat koji je pogođen po ugovoru regularnom za 38 miliona evra da u okončanoj situaciji bude 108 miliona evra, bez ijednog aneksa? Da li neko odgovora? Da li postoji nadzorni organ, da li postoje ovi, da li postoje neki direktori, itd?
Pokrenuo sam određene radnje, o tome sam govorio. Dali smo i prijave i zapisnike i sve, niko ne reaguje. Zašto? Videćemo. Prema tome, da li je moguće svi smo kritikovali ovde katastar ne valja, zakon ne valja, ništa ne valja. A da li je moguće da jedan čovek u toku jednog dana 2012. godine u Beogradu na opštini Voždovac upiše 980 objekata, ko zna sve čijih Republike Srbije, Direkcije za imovinu Republike Srbije na vlasništvo grada Beograda. Ljudi nisu ni znali da im je vlasnik grad Beograd i sada su došli, hvataju se za glavu, ne znaju šta da rade. A u Vojvodini 44.000 takvih.
Ljudi, to nije jedna mala priča i zato smo dali nalog nadležnim službama da se to sve preispita. Zamislite čovek koji je živeo van zemlje došao i u dvorištu gde je živeo u Bulevaru, vidi zgradu. Ne za pet dana, za par godina. Jedan od vaših kolega profesora iz Čikaga, došao je sa suprugom i posle nekoliko godina odsustva konstatovao da je neko na licitaciji prodao njegovu zgradu, gde je on bio vlasnik, nije se pojavljivao, nije ni video, stara kuća porušena, bio veliki plac i završen posao.
Prema tome, ima mnogo problema i zato vas molim da svi zajednički pomognemo te probleme i razrešimo, a ne samo da kritikujemo. Nemojte, svi su učestvovali, ovde slušam i neke partije, itd, stranke odnosno. Kada biste vi ušli u imovinu njihovih nekih tamo funkcionera, pa kada biste videli neke fabrike koje su bile giganti u ovoj državi, pa ne samo na pašnjaku, neke fabrike gigant, koje se bave proizvodnjom. Kada bi čovek sada pitao nekog – izvini, a ti si kupi fabriku koja je bila gigant u Jugoslaviji velikoj. Otkud to? Kako? A, ti si uzeo iz robnih rezervi to sve, pa si uložio sirovine koje si uzeo iz robnih rezervi, kao garant kod banke, pa podigao kredit, pa okrenuo ovo, pa uradio ono, pa napravio ovo i na kraju kupio najvećeg giganta u državi. Sada dođeš da mi pričaš ovde bajke.
Prema tome, svega ima. Da se potrudimo da toga bude što manje i da više nema toga, ako je moguće. Tačno je gospođo što ste vi iznosili lokalne lidere. Lokalni lideri su u pojedinim sredinama bili čudo. Ne ovaj sad što vi pričate, vi kritikujete došlog gradonačelnika. A kada bi mi analizirali onog prethodnog, imali bi da pišemo romane, jeli tako? Ovaj je tek došao, videćemo kako će da radi. Nemoj odmah da ga kritikujemo.
Ali, onaj prethodni je bio čudo. Nisam mogao tamo da funkcionišem kao ministar, jer tamo je bilo sve zatvoreno, tamo sam ja došao sa premijerom tadašnjim, da nešto raščistimo. On nam je ostavio poruku, da je mnogo zauzet i sprečen i da ne može premijera Srpske vlade, tada je bio Vojislav Koštunica i mene da primi, jer ima velike obaveze. Pazite, dolaze premijer i ministar u grad, gradonačelnik nema vremena da primi premijera, jer ima velike obaveze tog dana i odsutan je iz grada, a poseta najavljena danima. Ali, sve smo to preživeli. Ne dao Bog da se tako ponovi, da to popravimo, da ne dođe do toga.
Popravlja se situacija, osećam to. Mnogo je bolje nego što je nekad bilo. Ja sam bio gradonačelnik u ono najcrnje vreme, pre rata, kad je to bilo mnogo teško i kada se svašta događalo, ali sada se popravlja. Podržimo to. Dobro, ne može ni jedan zakon da bude idealan, to je sigurno, ali nešto mora da bude bar malo bolje. Neki ustavni sud je rekao da ono ne valja i traži da se ispravi.
Nisam pisao Ustav i ne kažem da je on idealan, jer Ustav koji smo doneli je bio kompromis političkih raznih opcija u Srbiji, da bi bio usvojen. Mnoge stvari su tu ubačene koje danas u jedan moderan evropski zakon ne mogu da se uklope. Ali šta ćemo? Možda ćemo nekad uspeti da ga promenimo, dovedemo u red, uskladimo, pa će to biti tako, ali da danas imamo probleme, imamo još uvek.
Nedavno sam doživeo najveću nepravdu koja postoji od gospodina o kome je jedan poslanik govorio. Neko me je utrpao za neki spor u Beogradu, oslobodi vas sud. Pokrene se postupak u Novom Sadu, nemam pojam otkud tamo, kako to, ni po kakvoj osnovi, ali sud tuži neko Novosađanin koji nema pojma sa tim.
Mi dođemo tamo, a to se sve završi i zamislite, neki dan slušam bruku, neki tamo ubio navode nekih jedanaest, da vam ne pričam tu priču, treba da se plati odšteta familijama, za 11 ljudi, a to je pola od onoga što sam ja dobio u Novom Sadu, što sam šutnuo fasciklu bez ikakvog fizičkog kontakta sa osobom.
Takva mi je sudbina kad sam u Novom Sadu, a u Beogradu sve okej, ali tamo u Novom Sadu nije u redu.
Zato se borimo da bude isto i u Novom Sadu, u Nišu, Kragujevcu, Beogradu, a ne sada, da bude i u Zaječaru, da bude red, ali ne može sve odjednom.
Neću više da dužim. Mislim da ste vrlo korektno, a i mi smo bili korektni, jer sve što je bilo dobro, prihvatili smo. Bilo je još dobrih amandmana i izvinjavam se DSS, ali njihovi amandmani su bili sliči, a ja nisam kriv što su naši stručnjaci predvideli da je ovaj za nijansu bolji, pogodniji itd.
I da je PUPS amandman bio nešto bolje definisao, neke stvari, itd.
Shvatite, meni je drago da su dva amandmana Bojana Kostreša prihvaćena, a ja bar ne bih urgirao za to, ali stručnjaci su rekli tako. Tu nemam nekih, jer vi ste meni svi isti, i nemojte misliti da sam nečiji prihvatio, a nečiji nisam hteo. Nemam ništa protiv ako je ekipa na čelu sa prof. Veselinovićem i gospodinom Senićem napravila neko dobro rešenje, jer mi smo to prihvatili i mi ćemo ovde voditi raspravu, polemiku. Ako ste dali nešto što je dobro za ovu državu, nesporno je da to kažemo, dobro je, bolje malo od ovoga, ali ne treba sada i onaj da se ljuti, i njegov je bio dobar, ali je ovaj za nijansu bolji.
Ja vas pozdravljam i vidimo se posle pauze. Ako nešto nisam odgovorio, vi me podsetite.

Evo, na samom kraju, želim da se zahvalim svim poslanicima na saradnji. Posebno želim da pohvalim ovde tri, četiri dame koje su diskutovale i bile vrlo angažovane u parlamentu, ali isto tako želim da odgovorim na neka pitanja koja su ovde postavljena.
Ovde imamo jednu ekipu ljudi iz pojedinih stranaka kojima ne valja ni jedan zakon. Oni vole bezakonje. Njima je sve dobro, samo ne valja zakon. Ni jedan zakon ne valja, ni jedan zakon nije dobar, svi zakoni treba da se izbrišu i njihovi zakoni su najbolji. Za šta služi parlament? Da ovde raspravljamo o zakonima. Ovde su pojedinci diskutovali da ovde ništa ne valja, a svi njihovi zakoni sa ovom problematikom su proglašeni neustavnim i jednostavno sklonjeni kao potpuno neupotrebljivi zakoni i napravili su opšti haos u Srbiji.
Oni mi pričaju o gradnji i pitaju – odluka Vlade, jedna, druga, treća? U stotine telefonskih sednica prethodne Vlade, nije se znalo ko pije, ko plaća i šta se donosi i šta se odlučuje i šta se odobrava. Ova Vlada nije imala ni jednu telefonsku sednicu. U prethodnim telefonskim sednicama, tačno je da je investicija Bora dozvolila da se zaduži, da se uzme još kredita, da se završi investicija koja je bila u prethodnoj Vladi 300 miliona evra. I, šta ćemo sad? Rodilo se, kako narod kaže - mora da se ljulja. Šta da radimo, mora da je završimo, da je pustimo.
Ponavljam, u toj prethodnoj Vladi, ta ista investicija koju smo završili i napravili dokumentaciju i izdali građevinsku dozvolu, odobrena je bez ijednog papira, bez građevinske dozvole i šta je na kraju utvrđeno? Da ta firma, koja je dobila kredit, investirala, nije imala ni zemljište. Tuđe je bilo i zemljište. Onda smo morali na Vladi prvo da rešimo zemljište, pa da odobravamo pojedine papire, da završavamo, da to spakujemo nekako u okvir.
Pitam se, vas sada pitam, gospodine poslaniče – da li je moguće u nekoj zemlji ozbiljnijoj na svetu da neko zaduži državu 300 miliona evra za gradnju na zemljištu za koje se ne zna ko je vlasnik? Da li je moguće bez građevinske dozvole, bez studije opravdanosti, bez bilo kog projekta, bez bilo čega i da to sve potroši i da kaže - treba nam još, sve da pustim? To nije prvi put da vam se dogodilo. Da je prvi put, pa u redu. Da ne pričam sad druge vaše velike investicije o kojima razgovaramo. Jesam za razgovor, možemo da razgovaramo o svemu, ali nemojte sad da nabrajam još investicije koje su koštale 460 miliona evra, pa druga, pa treća.
Da li verujete da u vašoj Vladi, prethodnoj, više je potrošeno za skijališta na Staroj planini, pet puta nego za celo građevinarstvo Srbije? Da li verujete? To ni jedno skijalište ne radi, tamo niko više ne ide da se skija, je li tako? To ste vi napravili neke hotele, koje sada niko ne koristi, ali nećemo o tome.
Sada mene pitate - zašto ministar nije ništa rušio? Pa, ne rušim ja, ruše određene lokalne uprave gde se to dogodilo. Evo, čuli ste, u Vojvodini je jedan građevinski haos i totalni javašluk. Da li je moguće da prerada olova bude na vodozahvatu. To ne mogu da verujem. Ako je to tačno, onda molim nadležne organe da postupe i da to provere. Ako je to tačno, znači, neko mora da odgovara debelo za takav neki potez koji je napravljen. Da li je moguće da neko fabriku koja je rizična, napravi na takvom terenu? To ne mogu da verujem. Verujte, narodni poslaniče, ja ne mogu. Vi ste mi dali papire, ne mogu da verujem danas da je to moguće, na vodozahvatu. Da ne nabrajam koliko je bilo problema.
Mi smo se ovde danas okupili da malo popravimo šta može da se popravi, utegnemo, ali Ustavni sud je definisao šta ne valja, šta mora da se promeni i u kojim okvirima može da se kreće. Svi bi mi iz političkih partija želeli da se dodvorimo građanima pa da kažemo – evo, sve je besplatno, itd. Vi mene pitate – izveštaj, koliko će se legalizovati objekata? Šta ćete vi da legalizujete u jednom gradu u kome je nastao haos, gde poslednjih četiri, pet godina ceo grad je ostao bez posla, gde ni jedna firma ne funkcioniše, sem policije, opštine i možda još poneko preduzeće pri opštini? Da li vi možete da verujete da ne radi ni jedno preduzeće, gospodo?
Da li mi verujete da ste vi nekom „Pantomarketu“, iz Crne Gore, u procesu privatizacije prodali 36 preduzeća, od toga pet u Čačku, kod mene? Taj čovek je svih 36 odličnih preduzeća uveo u stečaj, zadužio, dao pod hipoteke, oprao pare, prebacio u Crnu Goru i sad vam maše i kupa se na moru.
Da li osećate odgovornost prema tome? Ne osećate, naravno. Ne znam čiji je kadar bio Aca Vlahović, pa svi ostali, da ih ne nabrajam koji su to odradili. Gde nađoste čoveka koji je uništio pet, šest? Što niste rekli – stani čoveče, da li si normalan?
Pa ste našli neke Bugare koji su došli ovde, uništili i napravili haos u jednoj fabrici hartije, prodao sve na kilo o otišao i nestao. Nigde na nema. Nema adresu, nigde ne možete da ga nađete. Naš seljak kad proda kravu pita – gde živiš, gde ti je kuća, možda nekad navratim da je vidim itd. Vi prodate čoveku fabriku sa 2000 radnika i nemate njegovu adresu. Čovek nepostojeći. Gde god ga tražite nema ga. Pazite jednu stvar, i krava ima pasoš. Kako je moguće da je čovek došao u Srbiju i da nema nijedan papir?
Da vam više ne nabrajam, ali to su radili neki ljudi. Sada se to uvodi u red i pokušaćemo sa ovim zakonom da uradimo koliko je moguće. Koliko će se građana legalizovati? Svi bi se oni legalizovali da imaju pare. Nemaju para da se upišu, nemaju za onu osnovnu taksu. Danas je za mnoge građane u Srbiji sto evra veliko. Svaki dan razgovaram, primam te ljude i pričam sa njima. Nema.
Ostavljeni smo u jednom teškom trenutku. Nemojte da mislite da je u budžetu nešto ostalo. Gospodo ovo sad prvi put govorim u Parlamentu. Otišao sam iz one Vlade pa je došla vaša Vlada. Ostalo tada na stanju naplaćeno milijardu i šesto miliona od „Mobtela“, 350 miliona evra od „Robnih kuća Beograd“. Prodat je „Vip“ treći operater, 300 miliona evra. To je ostalo u kasi. Danas tamo nema dinara. Vidite koliko se bori, zaustavljaju se investicije da bi preživeli. Narod je ostao bez posla, ljudi ne primaju platu. Zato ponavljam da ćemo se truditi da se legalizuje što više, ali go se ne svlači.
Da li ćemo rušiti objekte? Shvatite, odlazili smo mi da rušimo objekte, da gledamo. Razumem neke bahate koji su namerno pravili, ali kad pogledate objekat koji je čovek napravio ili izbeglica, ili neko ko je došao ovde i vidite punu kuću dečice tamo, nemaju dinara, nema niko posao, još da im srušimo to malo kuće što imaju, nisam imao snage da to uradim. Vi ako imate uradite. Dali smo im neku šansu, neku mogućnost.
Znam da ste doneli rešenje da se sruši 300 nekih kuća. To je tačno. Kada sam otišao i pogledao ko tu živi, kako živi i koja je to nesreća, kada sam otišao da vidim romska naselja što su dobijena, pa kako da im srušite. Znate koliko tamo dece ima? Hajde sad vi dođite pa im porušite. Ponavljam, ovde je jedan narodni poslanik dobro govorio, ne sme da se zakopa ašov, onda inspekcija treba da reaguje. Ne dozvoliti da napravi da se useli i onda kazati rušimo. E, onda je kasno. Tu je jedan narodni poslanik dobro govorio na tu temu.
Bilo je političkih prepucavanja, svi smo mi ovde došli da nešto uradimo, ako može i svi mi kad odemo ostaće iza nas neki rezultati. Neko će ostaviti manje, neko više.
Kažete da ne dolaze investitori. Nije tačno. Ministar finansija stopira da se mnogo ne počne graditi, da se ne uzimaju kreditne linije. Koči da se ne bi mnogo zadužili, a toliko ljudi želi da uloži u Srbiju. Toliko želi i koncesiono da radi i videćete vi koliko će tu biti posla. Treba preživeti ovo teško vreme, da se ovo sve ispegla, stavi na noge i onda sa jedne zdrave osnove pokrenuti se. Mnogo smo zaglibili u blato, gospodo.
Nemoj da se neko sada ovde predstavlja – niko nije odgovoran i odgovorna je ova vlada. Ova vlada čini izuzetne napore da to pokrene. Ovaj narod je dao poverenje određenim političkim strukturama zato što je video da je kraj, nema više svetla u tunelu pa je rekao – pomagajte i zato je dao poverenje. Ali, zato mora i da se opravda to poverenje i to stoji. Prethodnici koji ste dobijali mnogo glasova pa niste ukazali poverenje, sada ste videli kako ste prošli. Obećanja lažna niko ne prima. Svi traže rezultat.
Želim da vam se zahvalim na saradnji. Želim da ovaj zakon primenimo što je moguće bolje. U danu za glasanje glasajte po svojoj savesti. Vi ste narodni poslanici i vama niko ne može da naloži da nešto glasate ili ne glasate. Vi predstavljate određene sredine i narod. Bilo kakav zakon je bolji od bezakonja u ovoj oblasti koje smo do sada imali.
Imate od danas i Zakon o planiranju i izgradnji koji je odavno u javnoj raspravi i koji će ovde sigurno u narednom mesecu biti u parlamentu. Verujte, čućete sigurno ovih dana, ko god je hteo da se uključi i da sugestije radio je na tome. Meni je drago da su se uključile izuzetno mnogo institucija i našli smo neko zajedničko rešenje na kraju i sve smo ispoštovali. Kada je juče okačen na sajt, danas u razgovoru sa ministrom privrede, koji je isto učestvovao i dao mišljenje i sugestiju o Zakonu o izgradnji, razmišljao je i rekao mi je da želi da se jedan član promeni. Sadašnji ministar. Prihvatio sam i rekao da je dobar predlog i da ćemo promeniti. Svi su imali šansu da učestvuju, i Privredna komora i mnoge institucije spolja i iz zemlje. Uključili smo i Kancelariju za brze odgovore koja će mnogo raditi na sprovođenju svega ovoga. Drago mi je da ona zaživi što pre i da zajednički ovo odradimo.
Prema tome, namera je dobra. Vaše diskusije su dobre. Razumem i opoziciju. Opozicija uvek kritikuje. Taman posla da vi sada pohvalite zakon. I mi smo kritikovali vaše zakone. Pošteno. Kritikovao sam vaš prethodni zakon. Svi imaju svoj posao u parlamentu i svi rade svoj posao. Pozdravljam vas sve i zahvaljujem vam se na saradnji i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj zakon većinski.

Da ne bude da samo ćutim, šta bih ja mogao da kažem vama kad ste podneli 35 amandmana i svih 35 briše se. Vi ste vrstan pravnik, to može i moja pokojna baba Simana da napiše, briše se. Ja sad treba samo da polemišem da li da se briše ili ne briše?
Šta ste rešili ako sve obrišemo? Šta je rešeno? Ja znam da vi želite da polemišemo da ste vi dokoni i da želite da sad pričate tri sata ovde da briše se i da koristite…
(Predsedavajuća: Molim vas gospodine Iliću.)
… ali, ja očekujem od poslanika ozbiljne rasprave i na ozbiljne teme ozbiljno ću da odgovorim. Ako vi kažete briše se, sve se briše, hajde sve da izbrišemo i idemo kući i onda ćemo da pitamo građane šta sad da radimo, oni kažu – ne znamo.
Prema tome, znate šta, budite ozbiljni, meni je stvarno smešno da neko napiše 35 amandmana i da ih preda i da svih 35 pišu – briše se. Hajde izbrišimo sve i završimo. Vi diskutujete na to - briše se; svaki put po pet minuta. Obrišite već jednom, razumete? Razumem da ste vi dali neko pravno rešenje dobro pa da kažemo – idealno, odlično, hajde da prihvatimo; ali kad pročitam, evo svaki vam piše – briše se. Vi na to briše se, to je mogao i moj mali sin da dođe da napiše – briše se; sve redom i da ga ovde pustimo da drži tri sata razgovor, diskusiju i da svaki član obrišemo, šta da uradimo? Dobro, je li to vaše rešenje, idealno? Zato neću da odgovaram na takve stvari i nema smisla razgovarati na tu temu, a vama to odgovara.
Prema tome, vi razgovarajte, diskutujte, evo, građani Srbije neka kažu, ako sve obrišemo šta ćemo da radimo sa nelegalizovanim objektima, razumete? Prema tome, ne pišem ja zakon, ovaj zakon je radilo 17 ljudi iz struke. Ako vi imate neke bolje vi ih preporučite, ja ne znam. To su ljudi koji su, znate Zakon o planiranju i izgradnji koliko je radilo ljudi? Sto osamdeset i iz zemlje i iz inostranstva. Pravili su zakon, a vi ćete sutra da napišete sve – briše se; i onda ste rešili sve probleme.
Prema tome, budimo malo ozbiljni. Evo, ja ozbiljne primedbe prihvatam. Pazite, insistirao sam da se prihvati amandman nekih ljudi, evo, npr. Kostrešu su prošla dva amandmana, ali je napisao nešto što je normalo. A vi napišete - briše se; i pitate mene - što sve ne obrišem? Pa, šta da ja dođem, kao ministar, i kažem hajde da obrišemo sve da poslušamo dragu gospođicu Batić i sve će biti u redu i onda nemate više problema. Nemojte da se ljutite, ali to je vaša politika i vaša priča i je nemam neki komentar do te vaše priče, znate? Zato kad budete napisali neki predlog odličan ili dobar ja ću se sigurno uključiti u tu diskusiju. Hvala vam.

Da ne bi sada komentarisali nešto i narodni poslanici koji su dali svoj amandman su bili u pravu da treba razmišljati o stotine hiljada objekata koji su napravljeni a koji nisu ušli u proces legalizacije. Tačno je da je sada pitanje – šta sa njima?
Međutim, mi smo razgovarali sa sudovima, sa Ustavnim sudom, sa svima, ako je neko napravio objekat i time dobio krivičnu prijavu ili napravio prekršaj i mi sada legalizujemo prekršioca koji je u postupku krivičnog dela, ne može. Ne možemo sada - dali smo mu prijavu po važećim zakonima, a sad kažemo: „Puj pike ne važi, bićeš legalizovan isto kao i svi drugi“. Ali, zato je moglo da se u nov Zakon o planiranju i izgradnji ubaci jedan član koji će glasati da ti koji su pod krivičnim delom i zapisnik koji su napravili mogu da uđu u redovan proces dobijanja papira kao da gradi iz početka. Znači, podneće zahtev lokalnoj upravi, dobiće građevinsku dozvolu, sve će regularno uraditi po novom zakonu i dobiti objekat koji će biti pod građevinskom dozvolom i samim tim mogućnost da dobiju upotrebnu dozvolu. Za ono što su napravili prekršaj, oni će u procesu koji će biti odgovarati. Biće možda i kažnjeni itd.
Ako je za to bilo predviđeno krivično delo od jedne do osam godina, sada ne možete da kažete – sud će ga osuditi, a mi ćemo ga sad upisati regularno. U novom zakonu koji je sada u javnoj raspravi o planiranju i izgradnji, koji će veoma brzo ovde za 30-ak dana doći u parlament, ima jedan stav koji ovo definiše.
Pitali ste me - kad će se rušiti? Ja sam dugo ministar i nijedan objekat još nisam srušio za toliko godina, a bilo je stotine objekata. Trudimo se da sve što je moguće legalizujemo ili upišemo, ali pravno, da ima osnova. Ne možemo sad jer bi Ustavni sud proglasio da je ceo zakon nelegalan ako je u prethodnom zakonu bilo da taj koji je napravio krivično delo i procesuiran je. Taj koji je procesuiran, ušao bi u redovan proces legalizacije.
Znači, razmišljali smo o tome i neće doći do tih rušenja, već će se kroz Zakon o planiranju i izgradnji ubaciti ta stavka, jer ako bi sad ovo usvojili, onda bi zakon od Ustavnog suda bio proglašen protivustavnim, jer bi prekršioca uveli u normalan proces kao da nije napravio prekršaj. Zakon je bio izričit i rečeno je i to, propisana je i kazna, i zatvorska i novčana itd. Vi kažete sad – u redu je, ne možemo to da uradimo pravno, jer ćemo ući u probleme.
Ponavljam, u Zakonu o planiranju i izgradnji biće jedan član koji to definiše i pruža mogućnost svima da odu u svoju opštinu. Vi ste videli možda nacrt novog zakona, gde će se dozvola dobijati u najkraćem vremenskom roku, otprilike oko sedam dana, na jednom šalteru i polazna građevinska dozvola potpuno je besplatna. Neće biti mogućnosti da iko, samo onaj ko neće, ne ode na šalter svoje lokalne uprave i podnese zahtev, dobije papire da objekte koje je počeo završi i dobije zvaničnu dokumentaciju za taj objekat. Imaće priliku da izmiri one obaveze koje će biti predviđene i u novom zakonu.

Videli ste da ima sigurno problema. Mi nećemo po novom zakonu dozvoliti gradnju i povećaće se broj inspektora kako na lokalu, tako i na republičkom nivou. Ali, ne vidimo razlog zašto bi neko gradio divlje ako mu se omogući da to nema ni jedna smetnju da se radi sa dozvolom ako se to dobija u toku dana, ako imate mogućnost da to regulišete, ako je ta dozvola besplatna u startu i samo ono što vam se ugradi, to se plati?
Zamolio bih mnoge poslanike da prenesu lokalnim sredinama iz kojih dolaze, i to je stav i u novom zakonu o planiranju i izgradnji, stav svih koji su radili, a to su radili mnogi, od Svetske banke, mnoge institucije koje su učestvovale u izgradnji, predstavnici EU. Javile su se mnoge države koje su nam pomagale u sa svojim timovima pravljenju tog zakona, koji je ključni zakon u jednoj državi.
Vi na lokalu morate da shvatite jedno - ne možete imati nikakve više prihode od izgradnje objekata. Shvatite to već jednom. Nećete dobiti jedan dinar zato što se na vašoj teritoriji gradi objekat, samo ćete dobiti PDV, ali taj objekat kada se napravi, dok god živi objekat vi ćete naplaćivati porez na imovinu. Njegova vrednost je oporezovana i vi pravite infrastrukturu od poreza na imovinu koji izuzetno veliki mogu reći u Srbiji izuzetno velik. To su ogromni prihodi.
I porez na zarade ste dobili. I od toga se gradi u gradovima i opštinama infrastruktura. Znači, nema više, zaboravite ono – prva zona u Beogradu 300 evra, svi moraju da uplate 300 evra kada grade u prvoj zoni, u drugoj zoni 250, u trećoj 200 itd. Negde je gradnja bila potpuno identična sa cenom dažbina koje su se uplaćivale opštini ili gradu i to su bila ogromna sredstva i ogromni nameti koji su poskupljavali kvadrat stana. Zato su mnogi investitori otišli iz Srbije, jer nisu mogli da regulišu.
Sećam se odlično firme koja je dobila da radi Prokop u Beogradu. Kada je došlo da mora da se uplati na kasu grada 300 evra po kvadratu, oni su raskinuli ugovor i otišli. Pitali su zašto, a oni su im rekli za infrastrukturu. Oni su rekli da je svu infrastrukturu radio pokojni Branko Pešić i sve postoji i zašto vam mi sve to sada ponovo plaćamo, a oni kažu – takav je zakon, vi ste u prvoj zoni, ne možete da gradite dok sve to ponovo ne uplatiti. Oni su rekli – ljudi, vi niste normalni i otišli su iz Srbije. Raskinuli su ugovor i napustili posao.
Već 20-30 godina prokop nije mogao da se završi. Zašto? Zato što je 300 evra po kvadratu moralo da se uplati na svaki kvadrat izgrađene površine, i poslovne, i stambene, i garaže i sve ostalo. Svi su nam rekli da nismo normalni. To nigde u svetu nema, a sva infrastruktura je napravljena pre 20 godina, i trafo stanica, i vodovod, i kanalizacija, i kišna kanalizacija i sve.
Onaj lepo pita – plaćam vam trafo stanicu koja je urađena, plaćam vam vodovod koji postoji, plaćam vam kanalizaciju koja postoji? Zbunili smo investitore sa tim našim zonama i tim našim ogromnim dažbinama.
Opštine i gradovi dobijaju porez na imovinu. Vi kada izgradite objekat, tačno je da je tu uložena neka infrastruktura i nešto, ali vrednost tog objekta je povećan sa tom infrastrukturom itd. Dok god postoji taj objekat, znači, 100 godina postoji objekat, 100 godina plaćate kvartalno porez na imovinu po kvadratu izgrađenog objekta i porez na zarade svih zaposlenih u opštini ili gradu. S toga se pravi nova infrastruktura za nove objekte, a ti kada se izgrade odmah su neka vrednost i na njih se opet plaća porez na imovinu i tako se ceo krug zanavlja. Razumete?
U suštini je promenjen prihod za izgradnju infrastrukture. Zato nemojte sada da se boje neki gradovi. Pišu meni pisma gradovi i opštine – mi nećemo ništa da prihvatimo, nama je legalizacija osnovni prihod, nama je građevinska dozvola osnovni prihod itd. Po novom Zakonu o planiranju i izgradnji samo će se uplatiti ono što zaista opština ili grad ugrade na taj objekat, a izvođač i investitor imaju pravo da sve sami ugrade, da ništa ne uzmu, a ona velika infrastruktura ulična i ostalo, plaća se iz ovih prihoda kroz porez na imovinu, koji je definisan u svakom gradu.
Pogledajte stavke koliki je u pojedinim opštinama porez na imovinu. To su ogromne stavke. To je možda puta 10 nego što je bilo sada od građevinskih dozvola. Ako svi budu plaćali porez na imovinu, a svi će morati da plaćaju porez na imovinu izgrađenih objekata. Ne može niko da izbegne.
Nedavno sam razgovarao sa poreskom upravom i oni kažu – samo ćete prestati da plaćate. Iako objekat nije u funkciji, vi plaćate. To je sada problem mnogih građana koji imaju višak poslovnog prostora, a nisu zaposlili taj prostor.
Samo rušenjem prestaje plaćanje poreza na imovinu. Vi plaćate porez na imovinu konstantno. Samo ako ga porušite, izbrišete ga, da ne postoji više, vi prekidate da ga plaćate. Znači, nema objekat mi ne radi, prazan je, nema nikog u njemu, poslovni prostor nije izdat, nema nikakve prihode itd. Znači, nema nijedno opravdanje. Vi posedujete imovinu, vi ste poreski obaveznik na tu imovinu i to je u celom svetu tako.
Prema tome, nemojte brinuti, vidim da su mnogi gradonačelnici i predstavnici opština pisali ovih dana pisma, nećemo dozvoliti. Pa, kako ste dozvolili da nam dođe porez na imovinu i ne znate kolika su to sredstva. Pa, to vam je uvećalo budžet. Vidite da su po opštinama puni budžeti od poreza na imovinu. Kako ne vidite da vam je nešto drastično poraslo? Vidite valjda na prilivu budžetu. Ne možete vi sada meni da uzmete i dažbine što ste mi dali dozvolu i dozvolili da gradim, a posle mi kroz porez sve to naplaćujete dok god objekat traje. Svake godine po malo, po malo i ponovo mi pojedete ceo objekat kroz dažbine koje će biti.
Prema tome, nemojte brinuti. Vidim da su mnogi gradonačelnici, predsednici opština pisali ovih dana pisma – mi nećemo dozvoliti. Kako ste dozvolili da vam dođe porez na imovinu i ne znate koliko su to sredstva? To vam je uvećalo budžet, vidite po opštinama da su puni budžeti od poreza na imovinu. Kako ne vidite da vam je nešto drastično poraslo. Vidite valjda na prilivu budžeta.
Naravno, ne možete sada da uzmete i dažbine što ste dali dozvolu i dozvolili da gradim, a posle mi kroz porez sve to naplaćujete, dok god objekat traje. Svake godine, malo po malo i ponovo mi pojedete ceo objekat kroz dažbine koje će biti. Izračunajte. Nema onog starog, amorticazacija na privatna lica nego kompletan iznos, porez na imovinu, što je dosta velika stavka.
Prema tome, nemojte se bojati, biće tih sredstava i nema razloga da razmišljate o tome, jer svaki objekat koji je izgrađen, upisan ne upisan, podleže porezu na imovinu. Ne morate da ga legalizujete, ne morate da ga upišete, ne morate ništa, dobićete rešenje o porezu na imovinu. Svaka opština će uručiti. Svi su dobili rešenje. To je ogromna stavka i zato kažem da ne brinete o tome, jer je to regulisano novim zakonom.

Razumem vas gospodo narodni poslanici, Vlada nije prihvatila, odbor nije prihvatio. Kao ministar ne mogu da prihvatim, ako je inspektor koji je u mojoj nadležnosti dao krivičnu prijavu i napisao rešenje, pogazio bih sve inspekcijske službe, ponizio ih i anulirao.
Međutim, vi ste parlament, vi ste narodni poslanici i vi odlučujete. Moram da poslušam ono što izglasate. Vi možete da glasate i ako obezbedite većinu, ne mogu da ne prihvatim većinu parlamenta. Parlament je što se tiče zakonodavstva svetinja. Prema tome, gospodo narodni poslanici, ako se dogovorite i izglasate, kao ministar poštujem odluku svog parlamenta. Razumete?
Ne mogu da prihvatim nešto ako su svi inspektori pod mojom nadležnošću napisali prijave, zapisnike itd, ali ako se dogovorite i većina narodnih poslanika to prihvati, to niko ne može da pobije. To je vaš predlog i mi smo saglasni sa tim.
Nemojte o tome da raspravljamo sada. Imaćete priliku i glasajte za to. Nemam ništa protiv. Možete da odbijete svaki zakon koji je predložen i prihvaćen. Možete da kažete da se većina ne slaže, šta ćemo? Ne možemo da vas nateramo da glasate.
Nema problema, razmislite. Sudbina svakog nelegalnog objekta u Srbiji je u vašim rukama. Ako ovaj parlament donese odluku sve drugo pada u vodu jer ste vi najviše zakonodavno telo koje ima pravo da to donese. Ako Ustavni sud obori vašu odluku, onda ne mogu ništa da učinim. Oboriće je možda za dve, tri godine, a do tada će se možda svi legalizovati, upisati i završiti sve. To je vaša stvar.
Ne mogu to zvanično da prihvatim zbog ljudi koji su to radili, ali ne mogu ni vama da kažem ne, jer vi u danu za glasanje odlučujete o tome. Sve možete da izglasate, a možete i sve da ne prihvatite.

Znate šta, ne bih sada želeo da pričamo – ja nisam rekao i ja podržavam. Rekao sam da parlament odlučuje. Ne mogu da promenim odluku većine ako vi glasate nešto, to je izglasano, ne može ni jedan ministar, ni jedna vlada. Mi kao Vlada nismo prihvatili, odbor nije prihvatio, ali to isto znači da parlament može. Parlament može da smeni Vladu sutra ako hoće, ministra i koga god hoće. Ne mogu sada da naložim vama šta ćete da glasate. Vi možete većinom da izglasate šta god hoćete. Vi ste srpski parlament koji odlučuje i u danu za glasanje donosite odluke.
Drugo, nisam srušio ni jedan objekat. Zašto? Ne ruši Ministarstvo objekte, ruši lokalna uprava. Ona dobija rešenje, a neće da sruši. Šta ću ja sada da radim? Ne mogu da naložim nekome da sruši u nekom gradu, ako oni kažu – nemamo novac, nemamo ekipu za rušenje, ili jednostavno napišu dopis da nisu u mogućnosti da izvrše rešenje. Šta ću ja sad da radim? Da smenim lokalnu upravu ne mogu. Mogu samo da dam neki komentar javno itd. Znači, lokalna uprava ne ruši.
Drugo, nisu ni građani bili baš tako drski. Ni jedan objekat nije napravljen na trasi puta, ulice, raskrsnice itd. Vrlo ih je mali broj, veoma mali broj. Raspitaju se oni gde da prave, i tu su gradili. Tako da, ni jedan veći investicioni objekat nije bio ugrožen posebno sa bespravnom gradnjom i to su gradovi regulisali kroz svoje prostorne planove, kroz svoje generalne urbanističke detaljne planove i uklopili sve to u jednu celinu.
Prema tome, objasnio sam da sam ja nemoćan ako parlament nešto izglasa i Vlada je nemoćna ako izglasa. Pustimo parlament neka radi svoj posao. U danu za glasanje videćemo šta ćete glasati. Možda vi prihvatite jedan deo amandmana.
Samo bih završio sa jednom pričom. Tačno je da ima mnogo amandmana, govorio sam o čemu se radi, mi smo prihvatili neke, ali odnosi se na to da li je neki rok sedam dana ili 30 dana. Smatrali smo da se tu radi o nekim sitnim finesama u određenim članovima zakona. Ljudi su rekli da je 30 dana dovoljno, da je sedam malo, pa nije sada problem ako traže baš 30 dana, da sada pomerimo taj rok. To su sve finese. Nije promenjen ceo član zakona itd.
U danu za glasanje vi odlučujete, gospodo poslanici, i sve ono što vi odlučite mi ćemo ispoštovati. Ja ću kao ministar poštovati ono što vi izglasate.

Gospodine poslaniče, pravnici sa kojima smo radili, to je jedan ogroman tim ljudi, vi znate ko je sve radio na zakonu, to su izuzetno kvalitetni ljudi, a to je vrlo važan zakon, kao i Kancelarija za brze odgovore i mnoge institucije iz Evrope i sveta, kao i mnogi primeri, svi su smatrali da treba ostaviti neko malo prozorče ako se kasnije za deset godina dogodi da se izgrade neki objekti koji ne ugrožavaju ništa, a da su izgrađeni sticajem nekih okolnosti, mora imati neka mogućnost da ne bude da se poruše itd. Smatrali su da je to ta priča.
Međutim, ja nisam pravnik i konsultovaću pravnike koji se time bave, razgovaraćemo o tome i do dana za glasanje sigurno ćete pročitati o tome, razgovaraćemo itd. Možda se i čujemo sa šefovima poslaničkih grupa. Ali, veoma je bitno da vi u Danu za glasanje odlučujete i sve ono što vi budete odlučili, stvarno ne želim da bilo šta komentarišem što parlament izglasa. Vi možete, imate ovde jako puno pravnika, dobrih pravnika, da se konsultujete, da razgovarate i ako donesete neku odluku u Danu za glasanje mi moramo to poštovati, jer mi poštujemo ovaj parlament i poštujemo svakog poslanika. Vi ste ti koji odlučujete većinom glasova.
Prema tome, ne bih želeo da vam sugerišem bilo šta. Vi uvek imate pravo da izglasate šta god smatrate da je dobro za građane Srbije. Ako vi smatrate da će to biti dobro, ja nemam prava da sada vršim pritisak na parlament ili poslanike, taman posla. Vi ste ti koji ćete odlučiti. Ako se o tome dogovorite, ako usvojite nešto, ja moram to da poštujem, jer vi ste i mene izabrali i čitavu Vladu. Dobro, vi niste, ali ima nekih koji jesu i uvek se poštuje većina. Prema tome, poštujmo i ovog puta većinu. Većina će odlučiti i ono što većina odluči, tako će i biti.

Evo trudim se da ne pričam jako puno da bi brže radili, ali to ne vredi. Neki narodni poslanici iznose - ovaj rekao ovo te godine, onaj rekao ono, onaj rekao to, itd. i vrtimo se u krug.
Prepoznajem neke narodne poslanike koji pričaju kako to treba, šta treba, a sećam se dobro kada su bili gradonačelnici i pravili prekršaj za prekršajem, kada su bili u nekim drugim partijama koje su bile bog i batina u Srbiji, sve prekršaje su pravili. Sada su otišli u neke druge opozicone vode, pa su se promenili 100%. Sad sve dodvoravanje građanima, itd. To nije korektno.
Vi meni postavljate pitanja - šta ste predvideli? Pitam va,s gospodine Veselinoviću, vi ste profesor, šta vi ako imate opet nekog sumanutog gradonačelnika kojem pišete prijave, zapisnike, sve živo, da stane, da ne može više da krši zakon, a on samo gura, bez papira, bez dozvole? Šta ja sada trebam da srušim nešto što vredi 460 miliona evra. Šta da radim sa njim? Ne postoji sila da ga zaustavim. Čovek radi. On i danas radi, svaki dan radi.
Da li verujete, kod tog čoveka da je u kubik betona ugrađeno 500 evra, a znate li vi koliko je realno ugrađen kubik betona u Srbiji, do 100 evra, od 50 do 100 evra. Sada vam tvrdim kada uzmete jedinične cene videćete da je petostruko više. Vi mu ne možete ništa. On radi. Inspekcija piše prijave. Nadležni ne reaguju i sve to tako stoji i to se vrti u krug. Ne mogu da kaznim građane koji su uzeli kredit 460 miliona evra i da kažem – ruši. Šta da radim? Narod nije kriv što svako danas može da dođe na vlast. Nema tu nekih kontrola ko može, a ko ne može. Ima ljudi koje ne možete da zaustavite, kada dograbe vlast nema nikakve kočnice.
Ubih se ovde od priče da je građevinska dozvola u startu besplatna, da pravite ugovor za upotrebne dozvole i da se izmire stvarna ulaganja grada itd. Mnogi to ne shvataju i stalno objašnjavaju da će biti besplatno. Besplatno nećemo. Ponavljam da je veliki prihod koji je uveden od skoro, a to je porez na imovinu, izuzetno veliki bio. Da li verujete da ljudi u prvoj zoni imaju objekte koji će da pojedu sami sebe za deset godina ako se ne plaća porez na imovinu? To treba da se uloži u infrastrukturu i to su velike stavke.
Da li shvatate jedno, kada čujete prepucavanja za mnoge objekte – kako se gradilo, gde se radilo i to je sve nezgodno. Pričamo o građevini. Svi vi kada diskutujete kažete – pad građevinarstva u Srbiji. Drastičan pad građevinarstva u Srbiji. Da li je tako? Slažem se. Da li znate da je za građevinske radove u Srbiji u Ministarstvu građevinarstva izdvojeno u budžet 170 miliona dinara? To je pola „Žičare“ na Staroj Planini. Kažite kako pokrenuti građevinarstvo i građevinsku industriju sa pola „Žičare“ od kojih je napravljeno ne znam koliko i koje ne služe ničemu sada, nego su u koprivama? To je bilo u nekoj prethodnoj Vladi.
Kažu da je to ključna privredna grana. Kada se zavrte kranovi krenula je zemlja. Mi smo joj dali 1.600.000 ili 1.700.000 evra da pokrene celu mašineriju. Pomoć građevinskoj industriji i pomoć građevini.
Ovde su neki diskutovali o komunalnom opremanju grada. Ako vi na poziciji, vi ste izglasali taj zakon a ne ja, kada ste glasali budžet izdvojite 190 miliona dinara za komunalno opremanje cele Srbije, i onda pitate mene šta da radite? Ne znam. Zašto ste glasali? Niko od vas nije ustao da kaže da to nije normalno. To je jedna bolje opremljena ulica. Koliko je miliona evra koštala ulica Bulevar kralja Aleksandra? Kao cela Srbija puta sto. O čemu se radi?
Mnoge stvari nisu dobre i zato smo mi tu da menjamo. Ne želim sad da kritikujem, da pričam priče. Da li vi znate sada da most Beška npr. nema papire? Znate li da nekad izvođač i onog mosta pre 20 godina nije uradio zaštite u vodi koje su bile predviđene projektom i da imamo sad sanaciju mosta zbog toga, koja košta kao izgradnja novog mosta. Sad se mi pitamo – da li je neko odgovarao zbog toga? Nije niko. Da li mislite da je ta zaštita stavljena na ovaj novi most koji je pušten u saobraćaj za vreme mandata one vlade? Nije. Šta mislite, da li će sad da potkopa stubove bujica ili led kad krene da udara u stubove i da će i njemu brzo doći sanacija, ako se to ne uradi? Zašto se ne pitate – što je četiri puta odbijeno na prethodnim vladama rešenje Umke koja kliza u Savu? Znate da se tu Sava suzila sa 450 metara na 120? Znate li da četiri metra godišnje kliza ceo prostor u reku? Znate li da može da klizne to ako budu velike kiše i da pregradi Savu i do Siska da napravi jezero i da svi kažu – nema para za to. A sutra, ako se desi, ne dao Bog, to što može da se desi, šta ćemo onda?
Prema tome, znate da je tu Sava u proseku duboka od šest do osam metara, a tu je 20 metara. Ona kopa i ceo prostor tone i oni ljudi što štrajkuju tamo i traže da se to reši su u pravu.
Završiću. Molim vas da ovaj zakon razmotrimo i sve što je dobro, što možemo da prihvatimo, mi ćemo prihvatiti. Nemojte nas sad kritikovati – što smo prihvatili puno amandmana. Prihvatili smo svima vama, ko god je dao dobar amandman, da može nešto da popravi. Nema nijedne stranke kojoj nismo prihvatili neki. Predsednik Odbora je tu, sve što je bilo dobro, mi smo prihvatili.
Prema tome, molim vas da mi nastavimo ovo i da radimo, jer ovo je dobro za sve, da se završi i da se stavi tačka na to divlje građenje. Vi mene pitate – Ministarstvo ima predviđena sredstva. Tačno, za dozvole koje mi izdajemo, a mi izdajemo za fabrike i za sve ostalo.
Slažem se sa vama, gospođo. Kako je mogla prethodna vlada da podigne kredit 300 miliona evra bez ijednog papira, bez građevinske dozvole, bez vlasništva za imovinu? Taj ko je dobio kredit nije vlasnik imovine gde je dobio kredit. Kako je moglo to da se završi tako i da se zaduži država i da se potroši svih 300 miliona i onda dođu kod mene – daj nam papire da se ne sruši fabrika. Tačno je da postoje sve krivične prijave koje su aktivirane. Ja nisam sudija. Postoje zapisnici i postoji sve. Tačno je da mnogi i danas dolaze u opštinama, gledate li vi to na televiziji, i kažu – ovde pravi fabriku, a tu ne sme da se pravi fabrika. Tačno je ovo da je na vodozahvatu napravljena prerada olova i taj je čovek sad napredovao, on je glavni u Vojvodini, on sad o mleku raspravlja, a vodovod je sredio. Ne sme to da se uradi.
Ja se izvinjavam. Hvala vam danas na saradnji. Sutra ćemo, daće Bog, nastaviti.

Znate šta, gospodo poslanici, mislim da smo ozbiljni ljudi i došli smo da pričamo o ozbiljnim temama, a ne da pričamo ovde da ništa ne valja, da je sve neustavno.
Gospodine Veselinoviću, vaša vlada je sve napravila i svaki član je neustavan, a ne ova vlada. Mi to sada popravljamo. Videli ste. Poštujemo Ustav. Vi sve što ste napravili je neustavno. Razumete? Da li me vi razumete? Koji je gradonačelnik radio bez dozvole? Vaš gradonačelnik Beograda je radio sve navoze most bez papirologije i dobio je Grad Beograd krivičnu prijavu i ništa sud nije preuzeo. I dalje gradite bez dozvole. Sve što radite radite bez dozvole, radite bez i jednog papira. To što radite neka vam služi na čast.
Vi ste u vašem mandatu počeli investiciju od 300 miliona evra bez ijednog papira na tuđem zemljištu. Dobili ste krivičnu prijavu koju niko nije aktivirao jer je sud vaš, tužilaštvo vaše. Očekujem da se to pitanje reši i ovih dana ću ga pokrenuti. Vi ste to radili, a ne mi.
Vama sada ništa nije jasno. Šta vam nije jasno? Uzmite u Vojvodini šta ste radili. Uzmite Kać šta ste radili. Koga ste pitali? Pitate ministra. Kakve veze ima Ministarstvo sa lokalnom upravom i urbanizmom u jednom gradu. Čije su inspekcije? Lokalne samouprave. Koliko ste dali krivičnih prijava za nelegalne objekte? Nijednu. Zašto gradite nelegalno godinama i mene pitate sada zašto ima ovo ili ono? Zašto stati kada se ne utvrdi za objekte da bi bili bezbedni? Znate li koliko košta za objekat od 200 kvadrata ispitivanje statičke stabilnosti objekta? Košta 30.000 evra. Ko to može danas da plati? Koliko košta ispitati marke betona za nelegalno izgrađen objekat? Deset hiljada evra za ceo objekat. Trebalo bi sto hiljada evra, a toliko ne vredi objekat. Što ste gradili divlje? Najveća divlja gradnja je bila u prethodnoj Vladi. Pa, petsto hiljada objekata je izgrađeno divlje. Petsto hiljada gospodine. Ko je to trebao da spreči? Urbanizmi.
Gde je najveća divlja gradnja? U Beogradu. Šesdeset posto divlje gradnje koja je sada urađena je u Beogradu. Koliko ste bili na vlasti u Beogradu? Što ste to dozvolili? Imate hiljade krivičnih prijava koje su sklonjene u fioku.
Prema tome, vi sada mene pitate, pa vi ste doneli tri zakona o legalizaciji. Ni jedan vam nije uspeo ni za šta. Vodili ste kampanju „sve je besplatno“, „može sve“. Rekao sam da je besplatno i 100 evra, upis u katastar nepokretnosti. Gospodine, nisam pomenuo nikada legalizaciju. To nije legalizacija. To je upis u katastar nepokretnosti. I stojim pri tome. Onaj ko nema novac može da upiše i da koristi za svoje potrebe. Onaj ko želi da stavi u promet, da radi za tržište neka izvoli neka radi.
Nemojmo pričati nema investicija. Šta hoćete? Sada je na 300.000 objekata dozvoljeno da se priključi voda, kanalizacija. Hajde izađite vi, pa predložite da se svugde odseče voda i kanalizacija, ko god nije legalan. Šta bi bilo sa 1.300.000 porodica? Tačno je da smo tražili, ako su ušli u proces legalizacije, da mogu da se priključe. Mi bi napravili haos u Srbiji. Taj haos nisam stvorio ja. Nemojte mene pitati. Pitajte vaše saradnike, vaše prijatelje. Pitanje - koliko će biti legalizovanih objekata? To zavisi od lokalnih vlasti, od urbanizma, u pojedinom gradu.
Gospodo narodni poslanici, sve vaše partije imaju bar po jednog gradonačelnika ili po jedan urbanizam. Svi su odgovorni što to ne funkcioniše. Svi dozvoljavaju divlju gradnju dodvoravajući se ili već na neke druge načine. Ne mogu ja odavde da kontrolišem Kopaonik, što ste nabrojali, ili Zlatibor, ili znam šta ste sve tamo nabrojali. Vaši gradonačelnici to rade, ne moji.
Ovo je opšta stvar. Šta ćete vi da kažete sad građaninu u Beogradu kad on kaže vi ste na 100 ha… Jesam li juče prozvao potpredsednika vaše Vlade koji je otvorio nelegalan objekat i pored moje opomene da nema ni jedan papir, ali je bio na televiziji, slikao se, otvarao, sekao vrpce. Umesto da se da krivična prijava onome tamo ko je to napravio, izvođaču, a legalitet daje potpredsednik Vlade koji odlazi da to otvori. Šta ću kao ministar sada da radim? On kaže, izvinite, vaš potpredsednik je otvorio. On mi juče kaže dobio sam nalog od predsednika Vlade da idem da otvorim. Da li je rekao juče? Šta je sada problem? Šta sada treba da radim? To su vaši problemi koje mora da rešite.
Bolje bilo kakav zakon nego nikakav. Mi nemamo sada nikakav zakon. Mi moramo da legalizujemo. Hajde popravite, pisali ste amandmane. Sve što je dobro prihvatićemo. Hajde vi nađite eksperta koji zna da napravi idealan zakon. Narod nema pare, narod gradi šta stigne, gde stigne i kako stigne. To je danas problem Srbije.
Država smo koja je primila stotine hiljada izbeglica bez krova nad glavom. Ljudi se snalaze, zidaju, nalaze mogućnosti da samo nekako završe. Ne mogu sada da vam pominjem ovde, ružno je.
Neki dan sam sproveo tamo jednu istragu. Data su sredstva, gospodine, u jednoj opštini gde ste vi bili na vlasti, sada vam kažem. Data su sredstva da se jednoj porodici izgradi objekat, jer je bio porušen. Šta mislite šta se dogodilo? Živeli su pod najlonom. Gledali ste onu baku tamo u dnevniku, pod najlonom je živela. Umro joj je prvo sin, umro joj muž, umrla je on nedavno, a para nigde.
Zato je vaš direktor kupio Audia A8, šefovici kabineta je kupio stan od tih sredstava, nabavio sve u koži, sve ekstra, sve je super bilo. To je bilo u Valjevu, u prošlom mandatu. Neki dan kada sam poslao ekipu i naložio da se hitno kuća napravi, oni su mi doneli sliku grobnog mesta i bake, i sina, i muža. Živeli su pod najlonom. Imate sliku, bila je deset puta na televiziji. Nemojte mi sada pričati urbanizam, vode, opštine i gradovi. Kako ćemo ga dovesti u red? Pa da se svi potrudimo.
Ovde sam apelovao da ako budemo solidarni, pomognemo da se uvede u red, koliko može. Ne može brzo. Vi to znate, ja to znam. To zavisi od ljudi koji tamo rade. Ne možemo ni ovako da kažemo ne valja ništa, ne valja ni jedan zakon, ne valja ova vlada. Nije tačno. Osvrnite se malo na prethodnu Vladu, pa vidite kako je bilo. Vidite, gospodine, kako ste gradili objekte u Kraljevu od zemljotresa. Svi ste učestvovali tamo. Uzmite kako ste veštačko đubrivo podelili, uzmite sada sportu halu u Kraljevu, gospodine. Znate li koliki je bio tender, slobodna pogodba, 640 miliona? Znate li koliko je sada izašlo? Preći će milijardu i 200 miliona, a nije završeno. Opet krivične prijave, opet istražne radnje, opet sve. Gde god ste radili istraga ne može da se završi za godinu dana.
Molim vas, uvedite red i budite kritični. Nemojte vi meni nabrajati opštine gde sam ja na vlasti. Nađite mi jedan problem koji je nastao tamo. Nađite i jedno krivično delo. Nađite jedno, gospodine. Ovde vam nabrajam 100 krivičnih dela.
Znači, pritegnimo malo, svak svoje, pa će svima biti bolje. Niko nije idealan. Nemojte da mislite da ima idealnih ljudi koji vode određene institucije. Nemojte tako. Uvek ste namračeni, uvek sve iskritikujete. Vi ste intelektualac. Od vas očekujemo pomoć, od vas očekujemo nešto napredno, da povučete ovu zemlju gore. Kad god se namračite, kažete – svaka vaša diskusija ništa ne valja, ova vlada je čudo. Dobro. Kritikovao sam nešto i u ovoj vladi i uvek ima kritike. Vas bih mogao da kritikujem sedam dana. Ovi ljudi bi ovde propali slušajući.
Nemojte, ni jedna Vlada nije dobra. Ova se trudi da bude bolja od ostalih. Kažete – nisu ministri. Nisu potpisali, bila je rekonstrukcija. Dao sam na saglasnost, ovaj zakon je bio gotov pre 3-4 meseca. Pre meseca dana je bio zakazan u parlamentu, bila je pauza, pa nije moglo itd. Znači, tačno je da je ovaj zakon trebao ranije da dođe i tačno da je bio završen, ali ljudi su otišli i nije imao ko da da onu saglasnost u pojedinim ministarstvima da je saglasan da zakon može da uđe u proceduru. Naravno, ne mogu da nateram ministra, koji nije stupio na dužnost, da mi potpiše nešto. Ne može. To je uvek bilo. Kad god se menjaju Vlade, po šest meseci ne može da se dobije određeni dokument. Tri meseca, četiri meseca, to je uvek bilo, i kad su izbori.
Znači, nemojte samo kritikovati, nemojte se samo namračiti. Hajde da pričamo konkretno o zakonu. Hajde ako nešto ne valja, kažite šta ne valja. Hajde to da popravimo. Kažite šta ne valja. Ne, ništa ne valja. Ljudi, ako ništa ne valja, onda svi da idemo kući. Samo vi valjate. Samo vaše ideje su dobre.
Zahvaljujem vam se i nemojte se ljutiti. Vi ste mlad čovek, fin čovek, pametan čovek. Nasmejte se malo. Malo se nasmejte, malo da sarađujemo.

Kako dati upotrebnu dozvolu za Most na Adi kad nije završen? Koja komisija može da vam da tu dozvolu? Jeste izlazila komisija, ali, to nije završeno. Dobili ste rok do decembra, niste završili. Znači, zato ne možete da dobijete upotrebnu dozvolu. Završite što ste započeli.
Generalni urbanistički plan Beograda je takvo krivično delo i postoji i sada, a ja mislim da je već data krivična prijava protiv počinioca. Znate šta ste vi tu uradili? Vi ste, na primer, dali u javnu raspravu jedan generalni urbanistički plan, završili sve procedure, doneli na Skupštini i poslali ministru na potpis. Ali, kada ste poneli do mene, promenili ste sve papire i sve ono što je urađeno falš, nelegalizovano, nadograđeno, smućkali ste i ubacili u to da potpiše ministar. Kad sam ja dao da se to sve pregleda, pojavila su se groblja, opštine Voždovac, opštine Rakovica, a toga uopšte nije bilo u javnoj raspravi, uopšte se groblje nije spominjalo. Vi ste uništili ljude koji su pravili poslovni prostor, zgrade, i sada ste im ispred zgrade stavili groblje. Hiljade potpisa su građani skupili i doneli da se to ne potpiše.
Ja sam vam vratio da ispravite sve po onome što je bilo u javnoj raspravi, ili ovo novo da vratite u javnu raspravu. Sada sam vas naterao da to uradite, pa ću vam tek onda potpisati. Da li vam je sad jasno? Vi ste napravili falš dokumentaciju, zato nisam hteo da vam potpišem. Ubacili ste 6.000 objekata „na kvarno“, ono što se nigde nije spominjalo. Pogledajte i dođite da vidite papire. Ne znam koliko hektara, mislim da se radi o 23 hektara groblja, ubacili ste ljudima između zgrada, a to ste vodili kao zelene površine kad su ljudi pravili lokale, kuće i stanove, da bi prodali lokale. E, kad ste to sve uradili, onda ste im ubacili groblje. Pitajte u Rakovici kako su ljudi reagovali na to, pitajte u Voždovcu, koliko je došlo potpisa u Ministarstvo da se to ne potpiše. Zato vam nisam potpisao.
Gospodine, to što pričate da ima osam hiljada bez dozvole, to nije tačno. Dozvola postoji u minut, ali dozvole ne gleda B 92, nego republički inspektor, koji je došao, pogledao sve dozvole i video da je sve u redu. Ne može novinar B 92 koga vi pošaljete da pogleda dokumentaciju, to ne može nigde. Znači, nije tačno da nema dozvole. Postoje svi papiri, možete da ih vidite kad god hoćete, ali, nadležne službe to gledaju a ne vaši novinari. Jel novinar treba da gleda statičku stabilnost objekta? To nigde ne može. Znači, to mora da se radi u skladu sa zakonom.
Nemojte vi da se ljutite, vi ste moji ljubimci. Ja vas obožavam kad dođem u parlament. Verujte mi. Vi ste meni interesantan lik i ja obožavam da slušam vašu diskusiju.

Gospodo narodni poslanici, ovo što je gospodin Rističević pitao je tačno. Sve što je pitao je osnovano i tačno. Određene službe su izvršile inspekcijske nadzore, kontrole i to konstatovale. Tačno je da je grad Beograd dobio za probno ispitivanje dozvolu, a ne upotrebnu dozvolu. Tačno je da nisu završeni navozi na most i ne može se dati upotrebna dozvola.
Kako možete da napravite most, a nemate kuda da se popnete? Tek se sada se grade navozi. Molim vas, nemojte sada, kada vi budete ministar vi odlučujte, ali ja sada odlučujem i određene stručne službe ne mogu to da potpišu, jer nema elemenata da se izda i još ima da nije završen srednji deo mosta itd. Nemojte sada da vam objašnjavam ovde, ako vas interesuje, dođite, pogledajte.
Ovo za generalni urbanistički plan Beograda uopšte nije tačno. Dođite, pročitajte zapisnik Komisije za planove, da je falš dokumentacija dostavljena u ministarstvo u odnosu da dokumentaciju koja je bila u javnoj raspravi. To piše tamo. Možete da pročitate. I pozdravite tu gospođu što joj se diže kosa na glavi i kažite – nemojte da se igra više, jer ta gospođa ne bi trebalo tako da se ponaša. Ministar govori istinu, a to možete da proverite. Dođite, proverite, svi papiri postoje. Tačno je da se sada u novom zahtevu ne pominje groblje i tačno je da su odustali od groblja ovi na Voždovcu. Dođite, pročitajte i to. Kad vam je gorelo pod nogama, dodvorili ste se narodu, osetili izbore u Beogradu i sad može bez groblja, a pre toga nije moglo bez groblja.
Tačno je da pričate – građevinari bez posla. Navedite mi jednu firmu zašto je bez posla. Kada sam ja bio ministar prošli put, nijedna putarska firma nije otišla u stečaj. Kada ste vi došli na vlast, sve gazde tih firmi su otišle u zatvor, radnici na ulicu, a firme u stečaj. Samo dve putarske firme nisu, to su „Planum“ i „Energoprojekt“ od većih firmi, sve druge su upropaštene.
Sada me pitate – kome da damo posao? Znate da su danas dve građevinske firme ukupno u Srbiji van blokade, govorim od većih firmi, koje mogu da konkurišu za poslove i da daju bankarske garancije? Sve druge su u problemu.
Sada ste me pitali – koje investicije su došle? Sada ću da vam nabrojim. Upropastili ste projekat sa Azerbejdžanom, 308 miliona, ja sam ga aktivirao i radovi idu punim tokom, Ljig – Preljina, 308 miliona. Pišite slobodno. Potpisan je ugovor, završeno sve, Ljig – Obrenovac. Sada se priprema dokumentacija, Verica to dobro zna, mislim da će 100% proći krajem oktobra projekat „Moravski koridor“. Krajem oktobra idemo u banku, završava se, negde oko 600 miliona evra. Dve koncesije, 600 miliona evra, trenutno se prikupljaju ponude, javljaju se firme, biće okončano veoma brzo. Izračunajte koliko objekata koji su se radili, kroz razno-razne projekte, solidarna stambena gradnja, ostali objekti koji su pomoć građevini itd. i ostali objekti koji se rade trenutno u Srbiji, izračunajte, ispada da ukupno trenutno investicija ima, potpisanih ugovora ili predugovora, dve milijarde i 98 miliona evra.
Da li mi možemo da izvedemo taj deo radova sa dve firme koje su trenutno kreditno sposobne? Zašto su te firme uništene? Zašto je jedan čovek kupio šest giganata i svih šest uveo u stečaj i upropastio? To vi sada morate da odgovorite, to nije moj problem. Šta sada mi da radimo? Znate li vi da sada dolaze firme iz inostranstva da konkurišu na našim poslovima, primaju naše radnike, preuzimaju, zato što nemamo naše firme. To bih ja sada vas pitao. Koliko je firmi u blokadi? Zašto su sve u blokadi? Zašto su ljudi ostali bez posla? Zašto su u stečaju firme koje su bile izvanredne? Šta ste im uradili? Zato ste vi, gospodo, otvorili nove firme. Vaš bivši direktor stranke ima građevinsku gigant firmu. Vaš Homen, ima mu tata veliku firmu građevinsku, pa gospođa Trivan ima neku firmu, radi neke radove tamo. Znate koliko vas ima? Ko „kusih pasa“, što kaže narod. Zato ste ove pogasili, da bi otvorili vaše.
Ko je napravio firmu najveću putarsku koja je sada opet došla u krizu? Jesam li ja napravio „Interkop“ ili vi? Kada sam ja bio ministar u prošlom mandatu, pre ove vaše vlade, znate šta je bio „MB Miljković“? Sitna firmica. Sada je gigant. Ko mu je suvlasnik, da li se vi to pitate? To vi vidite.
Pitali ste me – ko je ovo tamo? To je tačno, tačno je. I pitali ste me, vi gospodine poslaniče - ko je to primio mito? Sada da vam kažem i to, ja ne krijem ništa, kod mene je sve otvoreno. Jedan od glavnih funkcionera Dveri, njegov tata je građevinski inspektor i lepo je rekao – nećemo ovo rušiti, ali uplatite mom dečku tamo za kampanju, dečko je pošten, on hoće promene, porodične šetnje. Razumete? To je sve tačno. Ja ne krijem ništa. U MUP postoje svi podaci, postoje izjave.
Znači, svi mi ostavimo traga i to može da se pronađe. Prema tome, nemojte napadati ljude gde nema razloga, a gde ima razloga, gde određene službe rade ispitivanja, šta ćemo mi? Ima mnogo i dobrih ljudi kod vas, sa mnogima sam sarađivao, ali sve ih je manje. Zašto? Ne znam.
Zašto ste otvarali privatne firme? Zašto ste otvarali vaše stranačke firme maltene u svakom mestu? To vas je neko pogrešno naučio i sve te firme su vam sada propale ili došle u krizu ili došle u probleme. Prema tome, to je vaš problem, to nije moj problem. Ali, zato su mnogi giganti propali, građani nastradali, radnici na ulici i kako sada to da vratimo u život? Kako sada vi da oporavite jednu firmu? Evo, jedna odlična firma „Putevi Užice“. Vi ste razno-raznim obećanjima, neplaćanjima, nečinjenjem određenih radnji koje ste trebali da učinite, doveli je u velikog gubitaša sada, zato što nećete da platite radnike. Niste hteli da im platite. Grad Beograd je ovde koristio firmu „Interkop“, uveo je u blokadu 30 miliona evra. Šta sada mi da radimo sa 3.000 ljudi tamo? To ste preuzeli ljude iz onih firmi koje su nekad bile dobre i zdrave. Činimo napore da sve te firme, vaše i bivše i čije sve, vratimo u normalu, ali treba vreme.
Nama je sada jako teško kada se pojavimo sa dve firme, kao cela država, koje trenutno nisu u blokadi, koje mogu da daju bankarske garancije. Sve druge ste upropastili. Znate šta je bio „PZP Beograd“ – gigant, „PZP Niš“ – gigant, „Vojvodina put“, „Srem put“, „Bačka put“, „Putevi Užice“, „Putevi Vranje“ – giganti. Što je sve propalo? Šta ste im uradili? Ne znam šta ste im uradili. Kada sam ja bio ministar, oni su svi radili odlično. Evo, pitajte radnike. Ali, doveli ste ih do prosjačkog štapa.
Prema tome, sada vam smeta Zakon o legalizaciji, pomešali ste dva zakona. Čas pričate o upisu u katastar, čas o legalizaciji, sve ste to izmešali. Ne mogu sada to da vam objašnjavam, nemam vremena. Prilika je za one koji ne mogu da legalizuju po ovim propisima, da upišu katastar nepokretnosti. To je dovoljno. Tačno, ako uplate prema gradu obaveze, mogu da stave u promet i to smo rekli sto puta. Ne mogu da stave u promet dok ne izmire obaveze prema gradu ili opštini koje su uložene u taj objekat. Ako izmire obaveze, mogu da stave u promet. To je tačno. Neko je od vas pitao.
To je dobar zakon, treba ga iskoristiti i treba završiti koliko može. Ovaj zakon ne može da bude idealan. Nijedan zakon nije idealan. Ali, verujte, činimo neki napor da možemo da legalizujemo nešto što može sada da se legalizuje. Dobro, vi ćete kritikovati svaki zakon i najbolji zakon. Ali, šta ćemo? Evo, sačekajte Zakon o planiranju i izgradnji. Nemojte sada pričati – Vlada nije radila. Pa, bila je pauza u Skupštini. Ovde se zna da sam ja podneo ovaj zakon odavno i da je čekao u parlamentu. Bilo je zakazano početkom meseca da će biti neka vanredna sednica, pa je otkazano i pomereno za redovno zasedanje. To je sve normalno.
Ne možemo mi sada govoriti – kriv je ministar, kriv je Pera, Žika itd. Mogao sam ranije, ali nije bilo uslova. Evo, sada je došao zakon i prihvatite ga ako hoćete. Ako nećete, bože moj, dajte nešto novo predložite. Ljudi, pa vi ste bili u vlasti tolike godine i sada nam čitate lekcije kao da nikad niste videli vlast. Sećam se, kada sam ja bio gradonačelnik, Šumarac je ovaj zakon promovisao izvanredno i rekao da je to rešenje za Srbiju i da će sve biti legalizovano. Ja ga izuzetno cenim i poštujem. Bio sam na toj promociji, radio po gradovima promocije itd. Propalo je, pa posle drugi, pa treći, pa četvrti i, evo, peti. Ali, zašto? Da li narod nema para?
Jedno pitanje postoji ovde vrlo sporno. Od 2000. godine, gospodo, nije se rešilo pitanje imovine. Svi problemi koji nastaju u ovome je pitanje imovine. Znate li koliko je sporova jer nije urađena restitucija na vreme, od 2000. i 2001. godine, kada je to obećano? Prvo to da se uradi, pa tek privatizacija. Koliko ima ovde sporova gde nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi i gde ne možete ni po jednom zakonu da legalizujete? I to je tačno. Srbija nije rešila imovinu. I sada imate mnoge koji govore – gradi ovde, gradi onde, a posle ne pitamo čije je.
Nemojte, molim vas, da mi objašnjavate. Vi ste napravili investiciju za vreme prethodne Vlade na zelenoj površini i doneli ste da dobijete dozvolu. Kada je otišao inspektor na lice mesta, prekrstio se, a doneli ste da nije na zelenoj površini. Takve stvari ste radili da je to smešno. Ja se trudim da pomognem. Mi nećemo to da rušimo. Mi smo se trudili da promenimo planske akte, da to uvedemo u neku normalu. Ne mogu sada da potpišem u parku da je fabrika, ali trudimo se sa gradom da to ispeglamo, da promene oni svoju odluku, da proglase zonu za gradnju itd.
Prema tome, nemojte, jer toliko sam vam kao ministar učinio u gradu i u Beogradu i u Vojvodini. Sve što ste tražili smo učinili da vam maksimalno pomognemo i da ispravimo ove sve probleme koje ste napravili. Nemojte samo napadati, napadati i napadati, molim vas. Ja nisam došao da se svetim nikome i meni je jako žao. Evo, verujte, nijednog vašeg člana nisam smenio kada sam došao kao ministar. Neki su i privođeni, neki hapšeni, ali nikog nisam smenio. Da li verujete? Nijednog vam čoveka u ministarstvu nisam smenio. Smatram da svi treba da profesionalno rade svoj posao. Nijednog vam inspektora nisam smenio. Očekujem da budu profesionalci i neću to da činim. Neću da politiziram profesiju i ostavio sam ljude da rade svoj posao. Svi oni koji budu dobro radili, svaka im čast. Ima dobrih radnika, neću da grešim dušu. Možda im je neko naređivao da greše, ali sada rade sasvim solidno i nemam nikakvih problema.

Tačno je da je Mrkonjić bio ministar, ali tačno je i da je finansije vodio neko drugi. Tačno je da nisu računi plaćeni i tačno je da se duguje. Zato su firme i propale. Evo, danas je prenešen dug ovoj vladi po raznim osnovama, devet milijardi. Toliko traže građevinari.
Tačno je da je ministar finansija namerno tražio da se kazne neki ljudi iz prethodne garniture i da je sudski postupak za Šarančića, ali niste dokazali da je osuđen, još uvek. Nijedna optužnica nije dokazana. Tačno je da je on tražio krivičnu prijavu protiv Branka Jocića, što je prekršio Zakon o budžetu, dve milijarde, a imao je odluku Vlade, ali kao nije smeo da krši zakon bez obzira na zaključak Vlade i napravio je prekršaj. Sada ja pitam – zašto je on napravio prekršaj te nije plaćao?
Tačno je da „Putevi“ opet duguju. Vi ste napadali tada mene kao ministar, a što ste vi ostavili toliki dug? Nisam ja. Što su propale firme? Pa niste im plaćali.
(Borislav Stefanović, s mesta: Nemojte nama da se obraćate.)
Vama, vi ste vodili finansije. Vi meni pošaljete, ja uradim posao, a vi ne platite. Onaj ko drži kesu, on plati. Ja kao ministar imam odluku, uradim projekat, završim, ali ako vi ne platite, džaba je to. Zato su firme došle u tešku situaciju i zato je problem. Nije plaćen posao koji je obavljen.
Zašto ste „Interkop“ zadužili 30 miliona evra? Niste im plaćali, a radili vam ceo Beograd ovde, Bulevar, Zvezdaru, trotoare, kanalizacije i behaton ploče. Ljudi se razbili od posla, a niste im ništa platili. Što im niste platili? Kako ste mogli da radite bez plaćanja na vreme?
Prema tome, nećemo da dužimo, neću sada da skrećemo sa teme, ovde je jedan ozbiljan zakon na dnevnom redu, ali vas zato molim, ako nekada budete na vlasti, ono što naručite morate i da platite. To je to.

Na kraju, želim da vam se zahvalim na jednoj raspravi koju smo imali dva dana, bilo je svega i svačega.
Mi smo hteli da napravimo jedan zakon koji je u ovoj situaciji moguć i da otklonimo ono što je Ustav, Ustavni sud Srbije stavio kao primedbu. Međutim, ovo se više koristilo i za kampanju, za raznorazne priče koje nemaju nikakve veze sa zakonom. Tu su se mnogi hvalili da su napravili čudesa, a u građevinarstvu nije ništa. Najviše su se hvalili oni koji su uništili građevinarstvo u nekim prethodnim periodima, koji nisu plaćali račune građevinarima. Ministarstvo koje vodim ne duguje nijedan dinar nijednoj građevinarskoj niti putarskoj firmi.
Ovde sam slušao diskusije ljudi koji duguju milijarde i otišli su, a nisu izmirili račune, ostao je dug, a dug je uništio mnoge firme. Ovde su govorili oni koji su privatizovali putarske firme i građevinske firme i predali ih u nadležnost, da ne kažem kriminalcima, ali nekim čudnim ljudima koji su ih potpuno upropastili. Sada neka narod sudi. Što je porastao rad u građevini 40% na crno, Verice Kalanović.

Izvinjavam se, samo pitam. Gde su građevinari? Rade ali kod drugoga i na crno zato što su im uništene matične firme.
E sada, kažemo, nije dobar zakon, jel treba da bude okvir isti u Srbiji? Kako može isto u Tutinu i na Dedinju da se naplati? Kako može ovaj što je pravio objekte ovde kod hrama Sv. Save na ovom pašnjaku da naplati isto kao na Pešteru? Da li je to isto, da li treba ista infrastruktura i komunalno opremanje? Nije isto i zato je Ustavni sud naložio da se vrate ingerencije onih koji su nadležni da to procene i koji tamo žive.
Ovde se svašta pričalo i reklo, kaže, ima mnogo nelegalizovanih objekata, to je tačno. Živim u gradu gde je čitavo naselje napravljeno u plavom području, ne može da ih legalizuje nikada niko dok vodoprivreda ne dozvoli da se to tamo uradi ili u zoni zaštite Ovčarsko-Kablarskih manastira ili u nacionalnim parkovima, da se naprave čitava naselja. Kako da ih legalizujete, kada ljudi nemaju pravo da se legalizuju, jer su hiljadu objekata napravili tamo gde ne može da se napravi.
Jedno pitanje vrlo interesantno, pitamo mi, zašto nije vađena građevinska dozvola? Zato što nije bilo sankcija. Ovde su se auto-putevi radili bez dozvola, pa mostovi, pa nemaju upotrebne dozvole, a znate li vi da pola auto-puta Koridora 10 nema građevinsku dozvolu, a o upotrebnoj da ne pričam?
Da li vi verujete da je u Loznici dato za jednu ulicu milion evra da se popravi? Šta mislite ko je to dao? Oni koji najviše kritikuju danas ovaj zakon.
(Narodni poslanik Verica Kalanović, sa mesta: Onaj ko je dao i Čačku, isto toliko.)
Ali milion evra za jednu malu uličicu? Da li vi verujete da je jedan ministar potpisao ugovor za izgradnju auto-puta bez prostornog plana koji nije usvojen na tom području i koji sada usvajamo i da je napravio ugovor o izvođenju radova i ugovorio posao bez idejnog projekta i prostornog plana.
Da li to postoji negde na svetu, ima li jedna zemlja u svetu gde to može da se uradi? Nema nigde. Zato i ide ovako, zato su mnogi i propadali i propadaće, ali dobro, sve će doći na svoje mesto.
Neću da vas smaram više, ali su neki ovde kritikovali nešto a da nemaju nikakvih osnova za to. Neka se malo prepoznaju, ali bogami, kritikovali su da su ljudi radili zakon nestručni, da nemaju pojma, da su neki prethodni zakoni bili bolji.
Ja nijednog pravnika nisam promenio u Ministarstvu. Oni što su pravili i onaj prethodni zakon, pravili su i ovaj, ali to ne znači da neću da menjam. Sada kada sam video kako vi to znate da kritikujete, biće nekih promena i mora da bude promena.
Prema tome, nemojte tako da pričate. Ovde smo čuli pohvale za neke ministre koji su otišli, a nisu platili dug, a držali su kasu. Mi smo insistirali sa građevinarima da im se da tih devet milijardi. Oni su ljudi dolazili svaki dan i molili, preklinjali. Nije im plaćeno. Održavanje puteva nije plaćeno. Radovi nisu plaćeni. Ništa im nije plaćeno. Naravno, oni lančano idu u stečaj. Zašto? Zašto im nije plaćeno?
Kako je u „Zastavi“ sve plaćeno, u „Fijatu“? Šta im je palo na pamet, dobili su. Zašto putarima nije ništa plaćeno? Kako je moguće da na održavanju puteva 4,5 milijardi da se duguje? „Fijatu“ je sve isplaćeno u dinar, i klubovi, i najbolji vaterpolo klub, i najbolji košarkaški, i najbolji rukometni, i najbolji fudbalski i najbolji stadioni. Što? Pa, politički da bi se prošao cenzus, da se ide na određenu grupaciju biračkog tela. To je ta priča.
Političke investicije su ovde ubile Srbiju. Više je uloženo u Staru planinu nego u celo građevinarstvo Srbije. To vam ja odgovorno tvrdim. Pogledajte račune. Kod mene je resorno ministarstvo za komunalno opremanje gradova, a drugi ministar koji nije nadležan za komunalno opremanje gradova u onoj meri u kojoj sam dobio nadležnost je puta 10. Zašto? Pa, politički.
Prema tome, pomozite da se ovaj zakon usvoji, da imamo zakon o legalizaciji. Bolje bilo kakav nego nikakav, a ovaj je dobar zakon. Nemojte pričati ono - neki tamo pričaju s boka, Ilić je rekao kraduckaj. Nisam rekao, rekao sam mislio sam da malo kraduckate, ali mnogo kradete, što se i danas ovim hapšenjem dokazalo. Hajde da ga je neko odveo na ručak, počastio kilo jagnjetine, popio pivo, možda i da razumem, ali čujem da je uzeo 150 miliona za jedan potpis. Pa, to ni Džaja nije uzeo u najboljim danima. Za jednu dozvolu? Pa, šta mislite, koliko je bilo tih dozvola?
Pozdravljam vas i hvala vam puno. Želim vam da se vidimo kada budemo branili amandmane i da sarađujemo dalje. Pustite vi, oni koji izgube, imaju pravo da se ljute i, naravno, da pričaju svašta, ali mi se moramo boriti.
Molim vas, gurajmo napred. Biće sve u redu. Biće građevinarstvo opet na svom mestu, vodeće. Hvala vam puno.