Pitali ste oko putarine. U prethodnim vladama bio je stav da nema naplate PDV na putarinu i to je tako funkcionisalo godinama. U poslednje vreme, tumačenje je stiglo da PDV mora da se naplati kompletno za putarinu narednih godina što nije naplaćeno otkako je uveden.
Međutim, zbog stanja u putarskim firmama nađen je neki kompromis između Ministarstva finansija i "Puteva Srbije" da se ne naplaćuje retroaktivno PDV za putarinu, ali od 1. jula da se naplaćuje PDV i da to ide u budžet i da se za toliko, za vrednost PDV, uveća putarina na svim naplatnim rampama. To je jedan dogovor koji je postignut i mislim da se Vlada o tome još nije izjasnila, a to je predlog resornog ministarstva i preduzeća za puteve.

Sve nas je pogodilo što je došlo sada do rebalansa i neki projekti koji su bili zacrtani su umanjeni. Ne može da se završi projektna dokumentacija, da se plate savetnici, na primer, za koncesije koje smo angažovali na javnim međunarodnim tenderima. Ta sredstva su sada jednostavno nestala.
Međutim, mi sa projektima nastavljamo. Projekti na Koridoru 11 neće stati. Ugovorili smo još jedan kredit koji će ovih dana biti operativan i vrlo povoljan sa Kinom. Očekujemo svaki dan da bude operativan. Ovaj sa Azerbejdžanom ide punom parom. To je ukupna kredit od šesto i nešto miliona evra. Imamo još dva koncesiona projekta koja su pokrivena i ne opterećuju budžet i oni će biti završeni do kraja godine. Prema tome, ne možemo stati i moramo nastaviti, jer ne vredi ako smo počeli da pravimo pola autoputa da drugu polovinu prekinemo.
Dobili smo mnoge pogodnosti. Meni je jako drago što su mnogi spolja shvatili našu situaciju i nude nam jedan fond koji bi oni napravili za pokrivanje ovih troškova projektovanja, troškova izgradnje, revizionih komisija, raznih komisija itd. Drago mi je da ovi projekti, koje smo dobili, pisma o namerama sa Emiratima idu punom parom. To se sve priprema, radi se na tome. Neće biti problema, biće posla i svi ovi veliki projekti, koji su za sada sigurni, oko 1,2 milijarde i nešto miliona evra, će zaposliti preko 20.000 novih radnika, što će znatno poboljšati situaciju.
Rešenje je izlazak napolje. Dobili smo poziv da u Kataru možemo da uzmemo jako puno posla. Pominju se neke cifre koje su za nas san snova, ali naše firme treba da se organizuju. U Iraku smo dobili ova dva predugovora koji su izuzetno veliki. Moramo izaći napolje. Naši građevinari su uvek radili napolju. Samo u Iraku pre bombardovanja, pre rata, imali smo posla, 19 milijardi dolara. Moramo se vratiti na tržište. Na primer, naš PIM je dobio ponudu da učestvuje u izgradnji jedne luke, koja je od izuzetno velike vrednosti. Juče je potpisan jedan ugovor sa Slovacima od 70 miliona evra. Znači, radimo punom parom, ali imamo unutrašnje probleme. Na primer, bivši radnici PIM-a su tužili i zablokirali svoje preduzeće i traže plenidbu brodova, da se četiri broda dizalice prodaju za 500 hiljada evra kako bi se izmirile neke njihove obaveze, a to moramo nekako dogovoriti sa pravosuđem.

Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče parlamenta, meni je jako drago da o ovoj temi možemo u parlamentu da razgovaramo pošto je neko želeo da ova kampanja oko izgradnje Koridora 11 ne dobije odgovarajući prostor u medijima i meni je jako žao što na državnoj televiziji o ovom velikom projektu, trenutno najvećem projektu koji je na Balkanu, smo dobili samo 23 sekunde.
Prema tome, meni će biti drago da o ovome neke stvari pojasnimo. Želeo bih da odgovorim na ovom delu autoputa Koridora 11 od Ljiga do Preljine u vrednosti oko 308 miliona eura radovi teku punom parom. Izvode ga većinom naše firme. Vi znate kada je uveden u posao izvođač, kada smo uradili, bio je žestok napad da će doći neke strane firme, strani radnici i preuzeti posao našim radnicima. Trenutno na lokalitetu Ljig – Preljina ima samo 17 radnika iz Azerbejdžana, svi radnici su domaći radnici. Azerbejdžanske firme su primile naše radnike i dale im njihove plate. Naravno, ostalo rade naše firme koje nose projekat a to su Energoprojekt i Planum sa svojim koperantima. Trenutno je gradilište razvijeno celom dužinom od Ljiga do Preljine. Trenutno na tom lokalitetu radi se istovremeno 10 tunela, radi se preko 20 mostova i radi se trasa autoputa.
Poštovani narodni poslanici pošto ste vi svojevremeno odlučivali o ovom projektu, sada želim da vas obavestim da je gradilište razvijeno u dužini od 50 kilometara i da smo mi već kilometar i po ušli u prostor Opštine Čačak i da ćemo do jeseni biti u Preljini sa asfaltom, znači ovaj deo ispred Preljine. Naravno, rade se tuneli i rok je 38 meseci. Za 38 meseci biće sigurno sve završeno. Avans našim firmama dat je u visini od 61 milion evra, što je velika infuzija i srpskim građevinarima i putarima. Ovde mostove rade građevinari, ima raznih podzida, izmeštanja reka, vijaduktova, videli ste ako prolazite. Meni je jako žao što su formirana i velika naselja, tri velika naselja i to su čitavi gradovi, mali gradići gde su smešteni radnici, naši radnici, strani radnici i svi oni koriste ishranu i kupuju naravno od meštana, živi se i radi se na tim područjima znatno kvalitetnije i bolje, kupovna moć je porasla. Ono što je veoma bitno plate su uredne i meni je drago da to ide po programu i projektu koji je predviđen.
Što se tiče ovog drugog dela Ljig – Lajkovac i Ub – Obrenovac ugovor je sklopljen sa firmom "Šan guj high speed group" u vrednosti 340 miliona dolara i rok za početak radova je još 60 dana, završetak radova 38 meseci. Pripreme se rade, već 30 dana od sklapanja ugovora je prošlo i mi ćemo ovih dana završiti eksproprijaciju što je urađeno na ovom delu Ljiga ka Preljini. Nema nikakvih zastoja što se tiče naših obaveza, projektne dokumentacija i ostalo. Ovi će radovi isto biti završeni na vreme i meni je drago što postoji izuzetno veliki interes za ovu drugu deonicu, a to je Preljina – Požega koja ima 9500 kilometara tunela i mostova i što je izuzetno teška deonica. Bilo je ovde napada da će se oskrnaviti mnogi manastiri. Nije tačno proći ćemo tunelima i Ovčarsko-Kablarska klisura kao zaštićena zona biće potpuno bezbedna.
Što se tiče ovog dela Obrenovac – Beograd, mi smo u pripremi da i to ide i prošlo je Vladu da se uradi koncesija. Vlada je donela odluke, sada treba koncesioni akt koji rade finansijski savetnici, koji su odabrani na tenderu, da se potvrdi na Vladi i onda ulazimo u sklapanje dva ugovora. Ti radovi bi trebalo da počnu negde 1. septembra. Prema tome ukupna investicija oko 1,2 milijarde evra će biti u toku. Nemojte me pogrešno shvatiti, ovaj deo koji je kreditiran on samo finansira ovaj drugi deo koji će se finansirati iz naplate putarine od kreditiranog dela. Znači, budžet se ne opterećuje i nove kreditne linije se ne otvaraju.

Želeo bih da završim ovo prvo. Vi znate da se radi sada na Dunavu most na Koridoru 11, most je na obilaznici oko Beograda. Koridor 11 se ne završava u Beogradu već ide prema Temišvaru i to je evropski koridor koji se dalje nastavlja prema Ukrajini. Mi smo već u pregovorima da radimo još jednu deonicu a to je Beograd – Zrenjanin. Ovih dana pregovaramo i nadam se da ćemo i to veoma brzo ugovoriti, sklopiti, tako da ćemo razviti jedan autoput i u delu Vojvodine, da ne bi rekli Vojvođani da pravimo u Šumadiji, zapadnoj Srbiji, a ne radimo ništa u Vojvodini, a taj koridor prolazi kroz Banat i ide prema Temišvaru. Nadam se, tu je i ministar Knežević, on je takođe u toku i svi iz Vlade počev od predsednika države, potpredsednika Vlade, svi smo zajedno da taj projekat i ostvarimo.
Što se tiče generalnog urbanističkog plana Beograda, meni je jasno da on koči razvoj Beograda. Jasno mi je da je zakočio mnoge investicije, ali ja kao ministar imam veliki problem, a to je neusaglašenost grada Beograda i Vlade Republike Srbije o mnogim projektima. Grad Beograd je prošao kroz javnu raspravu sa generalnim urbanističkim planom i on ga je dostavio na potpis u ministarstvo, Vladu Republike Srbije, ali taj projekat koji je prošao javnu raspravu i koji je grafički prikazan u samom potpisu, u dokumentima koje treba ja da potpišem kao ministar je potpuno izmenjen. Ono što je bilo u javnoj raspravi, nije više u dokumentu koji treba da se potpiše. Opštine kao što su Voždovac, Rakovica su potpisima i peticijom građana tražile da se projekat zaustavi. Zašto? U javnoj raspravi nisu bila dva groblja. Zamislite vi sada na lokalitetu u jednoj opštini da se najbolje lokacije od 23 ha, dozvoljena je gradnja, ljudi su napravili zgrade, lokale, rade za tržište i vi sada odjednom ubacite na mala vrata groblje na 23 ha i svi ti projekti koji su urađeni ne mogu da dobiju ni 40% od cene koja je predviđena.
Zamislite sada građane koji očekuju na dobroj lokaciji velike investicije, veliku zaposlenost i oni dobiju groblje ispred svojih kuća, lokala itd, a nije bilo u javnoj raspravi i niz je takvih promena.
Zamolio sam gradonačelnika Beograda da izbaci ono što nije bilo u javnoj raspravi i potpisaćemo isti čas ili da sve ovo što je ubacio, vrati u javnu raspravu da se potvrdi i da građani vide, da se izjasne, a onda da dođe na potpis.
Tačno je, sinoć smo imali sastanak sa izraelskom kompanijom koja radi u Dalmatinskoj ulici i veliki je investitor, to je ogroman projekat i niz drugih projekata u Beogradu.
Kako da potpišemo nešto što nije prošlo javnu raspravu, što nije prošlo određena dokumenta koja su predviđena zakonom?
Prema tome, pitanje je i dalje otvoreno za rukovodstvo Beograda. Usaglasite sa javnom raspravom, javnim uvidom ono što je bilo i istog časa ćemo potpisati. Sve ćemo odobriti, ali nemojte da sada provučemo sve nelegalno, mnoge objekte koji ne zaslužuju, ne može da se radi na određenim lokacijama i uzmite samo prostor koji je prethodna Vlada obećala kineskoj ambasadi kao memorijalni centar. On je preprodat nekom tamo, nekom našem privredniku i on sada traži cenu puta dva da preproda, a znalo se namenski za šta ide, za memorijalni centar i mi sada dolazimo u sukob sa jednom državom koja mnogo investira ovde u Srbiji, čuli ste projekte, mislim na Republiku Kinu, dolazimo u problem, jer oni kažu, pa kako, dali ste nam memorijalni centar, a sada ste dali Neši romingu da nam on prodaje puta 2,5, a sada on došao i pogađa se, prodaću vam, ali je cena druga, naravno.
Sve je ubačeno na mala vrata i sada se mi pitamo ko to radi i zašto to radi i mi to nećemo dozvoliti.
Prema tome, ja vas molim da shvatite situaciju i da ovo usaglasimo. Ne može sada, grad Beograd radi projekte mostova, nadvožnjaka i svega, kao da je desna obala Save auto-put. Auto-put je prebačen planskim dokumentima grada Beograda i prethodnog ministarstva i prethodne Vlade na levu obalu Save, a ostala je projektna dokumentacija da se radi i milijarde se ulažu u projekte koji nemaju nikakvu svrhu i ne uklapaju se u projekte Republike Srbije.
Prema tome, neka se to usaglasi i odmah ćemo to potpisati.

Prvo pitanje je bilo kako zaposliti građevinare i putare u Srbiji. Vi znate šta je problem. Problem su dugovanja iz prethodnog perioda i vi znate da smo ovde u parlamentu raspravljali o nekim prethodnim vladama, o dugovanjima putarima. Svi oni koji su kritikovali to, ponovo su zadužili putare i dug je skoro identičan kao i dug koji je bio pre toga.
Zašto? Preinvestiralo se u određenim sredinama i nije se platilo. Prema tome, kada uzmete spiskove dugovanja Razvojni fond Vojvodine duguje milijardu, lokalna uprava milijardu i 900 miliona i da ne nabrajam šta ko koliko duguje i na održavanju puteva morao je restriktivno da se smanji budžet što je ugrozilo putare, jer nisu mogli da izdrže, jer oni dobijaju naloge od policije, određenih institucija i moraju da izvedu radove u najkraćem roku, ali nema para da se to na vreme plati i ti se dugovi gomilaju.
Grad Beograd duguje putarima dve milijarde, duguje se "Beograd putu", duguje se MB "Miljković". To je bilo ono ugovaranje bez pokrića. Zašto? Neke opštine, posebno u Vojvodini su stradale, jer je Razvojni fond Vojvodine davao rešenja da mogu da se zaduže i podignu kredite, a oni će to da im plate.
Međutim, nisu im platili, oni su sada u sudskim sporovima izgubili i moraju da plate iz svog budžeta, a znate u kakvoj je situaciji Razvojni fond koji to ne može da isfinansira.
Građevinari moraju da izađu napolje, a mi smo prethodnih godina samo u Iraku izveli za 19 milijardi evra posla, a sada su svi došli u Srbiju.
Malo je tržište, malo se gradi, stanova nema. Finansijska kupovna moć stanovništva nije u toj meri, moramo da izađemo napolje i mora da radimo napolju.
Drugo, mnoge firme su uvedene u stečaj, kao što su putarske firme. Ako je gazda uhapšen, imovina i mašine su stavljene pod nadzor organizovanog kriminala. I sad vi ne možete da radite, imate radnike, imate mašine, ali ne možete da radite. To je veliki problem što mora to da se razreši.
Pitanje stečaja mora da se reši i to građevinari ovih dana traže. Oni traže da bi bili sposobni da izađu na tržišta, da bi se pokrenuli, da im se plate dugovi koji su nagomilani na raznorazne načine. Ali, oni nisu krivi, oni su izveli radove, i moraće to da se reguliše.
Sada je veliki problem što imamo ogromne investicije u Srbiji, ali nemamo naše ljude koji mogu da rade. Strane kompanije preuzimaju naše radnike, a ostaje u firmama samo administracija, i to je danas veliki problem građevinskih i putarskih firmi. Oni traže da se stimuliše građevinska firma raznim beneficijama, kao što imaju druge grane privrede, da bi se pokrenuli.
Sada je problem, vi znate da je prethodna Vlada ugovorila mnoge poslove, pomoć građevini. U tom fondu trenutno ima para. Da li vi verujete, gospodo narodni poslanici, ja dva meseca nisam dobio ni jednu situaciju, a imam novac? Ne mogu da im platim. Ne rade. Otišli su u stečaj.
Da li verujete za socijalne stanove? Mi smo u 24 opštine podelili sredstva krajem prošle godine. Ni jedan stan se ne gradi. Zašto? Zato što nema ko da gradi.
Žalosno je, ja sam pre neki dan bio u Zrenjaninu i Kikindi, tamo nema ni jedna građevinska firma koja može da se pojavi na tenderu. Znate koliko to povećava cenu ako dođe firma sa strane jer to koriste sada strane kompanije, dolaze i uzimaju poslove? Mora im se pomoći da stanu na noge, da se otčepi, ovo kroz stečajeve, da im se vrati imovina koju imaju, sredstva za rad, itd, da bi mogli da konkurišu da rade. Žalosno je što stoji na računima stotine miliona, a oni nemaju posla, a pare stoje, a ne mogu da grade.
Ovo što se dogodilo sada u poslednje vreme, da se obaraju tenderi zbog svake sitnice. Na primer, mi tender, evo konkretno u Nišu, ne mogu da počnu da grade zgradu, imaju pare, imaju sve, ali neka tamo firma obara tender za svaku sitnicu, ima dobre advokate, pravnike, i ne može da počne posao. To se događa u mnogim gradovima.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Iliću.)
Mi sad, molimo putare, građevinare, da jedni druge ne uništavaju, već da te poslove polako počnu da rade.

Poštovani narodni poslaniče, govorio sam o Koridoru 11 i radu do Požege, koji se sada ugovara i to je prošlo Vladu i odobreno je da se uđe u koncesioni deo izgradnje od Preljine do Požege i samofinansiranju iz naplate putarine na deonicama koje su pod kreditima. Studija je pokazala da će se to uraditi veoma brzo.
Tačno je da je formirana nezavisna radna grupa, koja je od eksperata, da uradi analizu i jedne i druge studije. Urađene su dve varijante autoputa do Boljara. Prva varijanta autoputa do Boljara je preko Zlatibora, Zlatara i Nove Varoši, a druga varijanta je preko Arilja, Ivanjice do Boljara i Duge Poljane. Prva varijanta je duža 40 kilometara i skuplja oko 600 miliona evra. Ima puno tunela i sporija je za gradnju jer se iz tunela ulazi na sledeći tunel.
Druga varijanta je jeftinija i kraća 40 kilometara. Ali, ova vlada na svojim dogovorima oko svega toga, bez obzira kakav izveštaj bude, koja će varijanta da stupi na snagu, do Užica odnosno do Zlatibora, gde se odvaja put za Višegrad je dala da se radi projektna dokumentacija za autoput.
Znači, Užice, zlatiborski kraj dobijaju autoput sigurno u sklopu od Gorobilja i ide ka Užicu. Zato smo mi u Užicu počeli onu obilaznicu oko Užica, koja se uklapa u ovaj projekat, da izvuče saobraćaj iz Užica i da teški saobraćaj ne ide kroz grad koji je prosto u zagušenju od saobraćaja koji ide prema Drini, Podrinju i Republici Srpskoj.
Znači, auto-put do Zlatibora gde se račva za Višegrad i za Crnu Goru se radi sto posto, a ostalo ćemo videti. Znači vi dobijate za užički kraj sigurno auto-put, jer ta varijanta, a posle će ići jedna od traka prema Višegradu, a druga traka će se raditi kasnije kada budu potrebe. Izuzetno je veliki saobraćaj do Zlatibora i to je za sada sto posto.
Prema tome, to je to što će se raditi. Samo bih zamolio da ovakve ružne reči ne govorite na ovakvim skupovima. Mnogi investitori su sada sa nama. Pred potpisivanjem ugovora i oko Lađevaca, oko Kargo centra, ovo o čemu je ministar Knežević govorio, oko četiri distributivna centra koja su neophodna za poljoprivredu. Nemojte ovakve reči. U tri vlade sam bio i uvek slušam - Srbija će bankrotirati. Pa ljudi, nemojte to reći, mi ovih dana pregovaramo, razgovaramo, nemojte sada reći - mi smo bankrotirali. Nismo bankrotirali.
(Janko Veselinović, s mesta: Jesmo.)
Dobro za sada. Ako u prošloj Vladi nismo bankrotirali, nemojte sada reći da je ova Vlada bankrotirala. Nemojte i molim vas, ipak napravimo neku analizu. Jeste teško, ali bilo je tih teškoća uvek. Bilo je i u prošloj Vladi. Mi se borimo kroz ove investicije, kroz ovaj investicioni ciklus koji se vodi. Znači, moramo nametnuti da investiramo ono što ljudi spolja hoće da investiraju.
Pogledajte, evo gospodin Marković je govorio ovde o investicijama u Jagodini. Znam da kada dolaze ljudi, evo juče smo bili u centralnoj Srbiji, gospođa Mihajlović, Goran Knežević i ja, svi koji dođu da investiraju traže auto-put. Kažu – ako nemate auto-put nema razgovora dalje. Evo to je tražio i "Fijat" kada je došao u Kragujevac. Da li smo mi počeli da pravimo auto-put do Kragujevca, što nam se to svidelo? Ljudi kažu - nećemo da radimo sa vama ako nemate auto-put.
Znači, otvaramo nova područja, nove investicije i naravno kroz ovu gradnju koja će biti u toku. Zato vas molim nemojte ovako teške reči, dođemo smrknemo se i kažemo - Srbija je bankrotirala. Nismo bankrotirali. Mi smo narod koji hoće da radi, da se borimo. Da može bolje, može. Da može bolje da se sredstva organizuju, prebace u neke druge, može. Ali tu smo svi da se dogovaramo. Nemojte, podržite nas i pozicija i opozicija, jer sutra ćemo doći u situaciju da će neko drugi biti na vlasti, pa ne mogu sada odmah da napadnem čim dođe, mi kažemo – ti si bankrotirao. Hvala.

Pošto sam u dva mandata bio ministar za železnice i poznajem taj problem izuzetno dobro, Evropa je nama postavila jedan uslov, da evropski koridor Beograd-Bar i deo koridora kroz Vojvodinu mora da se rekonstruiše, da se ubrza saobraćaj i mi to radimo.
Drago nam je da je sada došao ovaj ruski kredit koji je operativan i koji odmah može da se realizuje. Na taj kredit se čekalo znatno dugo. U prethodnim vladama smo izvršili rekonstrukcije pruge do blizu Valjeva, ali ovaj deo od Valjeva prema Zlatiboru, prema Prijepolju moramo uraditi, promeniti pragove, ubrzati saobraćaj, proširiti tunele, što je izuzetno skupo, da bi mogli da izdržimo taj evropski saobraćaj. To je kombinovani saobraćaj kojim je predviđeno da se spoji reka, železnica, more itd, da bi kontejnerski saobraćaj mogao da ide moramo sve tunele prema Baru da dovedemo u stanje kao što smo u Sićevačkoj klisuri to morali da radimo, da bi održali saobraćaj na tom evropskom nivou. Ti radovi će početi veoma brzo da se rade. Rade se pripreme, gotova je projektna dokumentacija, sve se sprema i to će veoma brzo krenuti.
Cela strategija razvoja srpskog saobraćaja skoncentrisana, železničkog i drumskog ka Baru je naša strategija razvoja i najbliži put da se jugoistočna Evropa kompletno spoji sa koridorima 10 i 11, znači da se poveže i izađe u luku Bar. Zato je luka Bar za nas strateški važna i zato se nadam da će doći do brzih pregovor sa Crnom Gorom gde želimo da nađemo neki modus da luku Bar vežemo za nas. Postoji veliki interes i pojedinih kompanija da se pomogne izgradnja koridora od Boljara do Bara da bi se sve ovo stavilo u funkciju.
Znate da trenutno luka Bar ima jedan jedini posao a to je da izvozi "Fijatova" vozila i to je najveći posao u luci Bar. Ona izuzetno dobro funkcioniše u ovom momentu. Postoji interes da se ovo sve usaglasi, usavrši i razvije. Zato ćemo raditi pored putnog koridora da se konstruiše i železnički koridor i da se sa rekonstrukcijom, promenom pragova signalizacijom, proširenjem tunela dovede u ispravno stanje i da se spoji sa pomorskim putevima. To je interes cele jugoistočne Evrope.
Sigurno znate da smo imali izuzetne pregovore sa Italijom koja je zainteresovana, jer njihova sirovinska baza u ovom momentu je najveća u Rumuniji, njihove firme se nalaze u Rumuniji i prave čitave platforme koje iz Bara u Bari prebacuje saobraćaj, teretni drumski i železnički. To je naš interes da uradimo da bi sve to povezali u jednu celinu. Zato izgradnjom ovoga svega što je započeto povlačimo čitavu jugoistočnu Evropu ka pomorskim putevima. Znate da je lokacijski Bar pogodniji znatno od Splita i od Ploča i znate da je bliže Sredozemlju. Mnogo je dublji gaz i ne mora da dođe do pretovara, zato i dobijamo ove kredite i ova kreditna sredstva da to ostvarimo jer će to biti izuzetno profitabilno.
Žao mi je što ministar Mrkonjić nije tu, on bi sigurno dao još neke informacije, ali na tome se intenzivno radi. Traže i električnu vuču kroz Srbiju na koridorima i da rešimo pitanje elektrifikacije gde nije završeno na ostalim delovima i priključcima Koridora 10 i to je sve u sklopu sistema EU. Ako mislimo da ostanemo u sistemu zato u to i ulažemo velika sredstva. Srbiji sada treba 1.000 vagona da bi mogla da opsluži onaj saobraćaj koji se od nje traži na železnici, a i za kontejnerski saobraćaj na drumovima.

Meni je zadovoljstvo da je narodna poslanica pokrenula jednu vrlo interesantnu temu i za Srbiju i za Beograd i to je ono što nema usaglašavanja gradske vlasti i republičke vlasti.
Zato nije ni čudo što je gospodin Mrkonjić bio protiv ovih projekata koji su se radili. I ja sam protiv bio svojevremeno, jer ista je vlast bila u prošlom mandatu u Beogradu i u Republici. Ministar je bio isti, iz iste partije i gradonačelnik.
Došlo je do sukoba interesa. Zašto? Ministar građevinarstva, prostora i planiranja je urgirao da se prostorni plan promeni, da se na Skupštini Grada Beograda usvoji da je pogodnija varijanta leve obale Save, da se pređe sa auto-putem koridora 11, da se uključi u obilaznicu kod Beograda na surčinskoj petlji. Ali, grad Beograd je zadržao projekat Ade, koja je bila predviđena kao strateški projekat razvoja saobraćaja grada Beograda, uz desnu obalu Save da uđe auto-put u Beograd.
Sve ovo što se radi je desna obala Save, a planska akta, kompletna dokumentacija je prebačena na levu obalu Save. Mi sada da bi to vratili u funkciju desne obale, treba nam tri godine i tu je klizište Duboka i niz problema i mi smo zadržali, ova vlada, levu obalu Save kao jedino rešenje koje je sada u ovom momentu izvodljivo, jer se uveliko radi auto-put Koridora 11 i obilaznica oko Beograda.
Prema tome, kako ćete vi sada građanima Srbije i gradu Beogradu da objasnite da mi moramo po novom planu koji su oni usvojili u gradu da pravimo uzvodno još jedan most na Savi, a da je bilo neophodno da se radi most na Dunavu kod Vinče, naravno da se završi i ovaj kineski most i da kompletan sad saobraćaj prelazi na primer na levu obalu Save i kompletno izbacuje iz igre ceo sistem koji se sada gradi u Beogradu i košta milijarde?
Kako sad, mi raspisujemo tender ovih dana za još jedan most uzvodno prema Surčinu, koji je po projektu i Prostornom planu i Beograda i Srbije.

Gospodine Trnavčevuću, postavili ste pitanje oko građevinskih dozvola zašto se brže ne izdaju za poljoprivredne objekte kao što su hladnjače, tovilišta itd. Ima jedna stvar koja je vrlo problematična. Mi izdajemo dozvole odmah, ali je problem što sam ja ovde molio u Skupštini gospodu poslanike da izbacimo prošli put saglasnost komšija. Gde god se pojavite sa tovilištem, hladnjačom, trafostanicom nijedan iz okruženja neće dati saglasnost. I to je veliki problem. Ako vi kažete pravi tovilište tov svinja, svi kažu ne dolazi u obzir niko ne da saglasnost, a i kreće upravni postupak koji je problematičan i ulazimo u spor. Znači, ako se on odmakne na razdaljini koja je potrebna, ako se definiše to, ali nastavio bih ono što sam hteo da kažem u vezi dozvola.
Ovo sve što se radi, prilazi na mostu na Adi, nema ni jedna građevinska dozvola i svi su radovi zaustavljeni i od inspekcije date su krivične prijave. Znači, ja ne mogu da dozvolim.
Ne da se dozvola za jedno tovilište, pa odu inspektori i zaustave, crvenu traku, a, na primer, dozvoli se da se 100 hektara beogradske zemlje koristi da se gradi bez i jednog papira.

Odgovoriću na brzinu. Nadam se da ćete ponoviti deo pitanja pa da mogu još jednom da završim kompletno pošto je malo vremena ostalo.
Tačno je da je Vrnjačka Banja u prioritetu svih investicija što se tiče banjskog turizma i mi smo učinili sve da se infrastruktura poboljša, da se dovede saobraćaj, da može bezbedno da se to koristi i ulagali u Banju i u sam ulazak itd.
Sada je jedan veliki projekat a to je rekonstrukcija i parka i čitavog centra i čitave zone. Znate da ste domaćini u sklopu proslave Milanskog edikta i da će tu biti skup mnogih ljudi iz čitavog sveta koji će doći u Vrnjačku Banju. Nažalost, radili ste fazno projekat i morate da tenderišete ponovo deo projekta da bi završili. Sredstva smo vam obezbedili. Završićemo sigurno.
Pošto je vreme isteklo, opet ćete pitati, a ja ću vam završiti.

Želim da vam završim odgovor koji ste postavili. Jednostavno, projekat koji je u toku je završen, a mi ćemo sada kroz vaš novi tender, koji ćete raspisati obezbediti sredstva i imamo sredstva da to završite u celini i da Vrnjačka Banja mnogo bolje izgleda.
Naravno, vi ste došli još sa jednim projektom, izgradnje nekih infrastrukturnih objekata, jedan most i još nešto, to je prihvaćeno. To će vam se isto isfinansirati. Problem je procedura koju morate ispoštovati, veoma brza tenderska dokumentacija. Znači, mi ćemo vam dati papire da su sredstva obezbeđena, vi ćete sprovesti i odmah ćemo realizovati.
Znači, svi oni projekte o kojima smo se dogovorili, biće završeni veoma brzo i mi smo zadovoljni pregledom projektne dokumentacije koju ste priložili i zato smo sve situacije do zadnje isplatili. Svi projekti koji su rađeni u Vrnjačkoj Banji su isplaćeni.
Vi ste izrazili želju, i to moramo videti sa ministrom Dinkićem, da završite, jer bila bi velika šteta da Vrnjačka Banja ne dobije jedan akva park, što ste vi tražili i imate lokaciju koja je određena za to. Lokacija je izvanredna, komunalno je opremljena. Potrebno je naći modus nekog kreditiranja ili finansiranja, jer sramota je da jedna banja tog renomea nema, ipak da gosti koji dođu imaju i razonode i zabave itd. Sve ćemo to uraditi, nadam se, veoma brzo i zajedno.
Naravno, mnogo znači Aerodrom u Lađevcima. Vi ste dobro pitanje postavili. Meni je drago da gospodin Bačević odrađuje prostorni plan, da prilagođava opštinama Čačku i Kraljevu i da se to privodi kraju. Uradili smo idejne projekte i drago mi je da je juče došlo pismo iz Emirata o namerama da prihvataju kompletnu investiciju Lađevci, a da mi priložimo projektnu dokumentaciju.
Projektna dokumentacija se radi. Danas je bio sastanak u Narodnoj odbrani da se oko toga u Ministarstvu odbrane izregulišu još neki papiri, da se prošire piste, produže piste, da se napravi kargo centar, što će znatno poboljšati i turistički razvoj tog čitavog regiona, jer će moći čarter letovi da se koriste za dolazak u banje, kao što je Mataruška Banja, Bogutovačka Banja, Vrnjačka Banja.
Izuzetno je veliki interes i za Novi Pazar. Znate da je Turska dala jednu donaciju od 10 miliona. Nedavno su bili njihovi investitori koji žele da kompletno prihvate da kreditiraju.
Meni je drago da je Ministarstvo poljoprivrede dalo saglasnost da zajednički radimo taj projekat. Gospodin Rasim Ljajić je dao da robne rezerve budu korišćene u skladištnom prostoru, a nedavno se i čitav lanac "Deleze" javio da oni žele da rade, da sarađuju, da se sve tu pakuje po njihovim standardima i da taj pak centar, koji bi se napravio u Lađevcima i Katerzi, može snabdevati čitav njihov trgovinski lanac.
Prema tome, sve je to bitno i za Vrnjačku Banju i za čitavu ovu regiju. Nadam se da će to sve ići u najbržem vremenskom roku. To se sve radi. Jedna ekipa koja je formirana to radi. Studija je završena. "Mašinoprojekt" je uradio kompletnu studiju opravdanosti i zato je interes investitora veliki. Mislim da će to biti jedna od prvih investicija sa Emiratima, koja je na pomolu, jer su oni tražili da im samo priložimo projektnu dokumentaciju. Idite u raspisivanje tendera i mi ćemo vam kompletnu investiciju završiti do kraja. Hvala.

Vrlo rado. To je jedno pitanje koje postavljaju svi koji dođu u Beograd da investiraju, da grade i da rade. Svi investitori koji dolaze ovih dana u Beograd postavljaju jedno pitanje, a to je – zašto je, kako oni nazivaju, taksa na vazduh u Beogradu oko 300 evra? To je jednostavno aktuelno kod svih stranih kompanija koje žele da investiraju u grad Beograd. Oni su saglasni da se plate dažbine na strana ulaganja grada, da se plate dažbine za infrastrukturu, ali nisu za to da se plate one dažbine koje realno ne treba da urade ili su već urađene u nekim prethodnim godinama.
Prema tome, stvarna gradnja na objektima, koje mi sada radimo, preko Građevinske direkcije Republike Srbije, to je naša direkcija, Vladina, su 400 evra po kvadratu, maksimalno. Znači, izvođenje i rad i materijal. Sve su drugo neke druge dažbine. Ne možemo podsticati građevinarstvo i sindikat građevinara je postavio to pitanje. Zašto su dažbine toliko velike?
Solidarna gradnja, koju smo ovih dana raspisali u 14 gradova Srbije, sve ponude su došle, ključ u ruke, do 400 evra, 380, 370, 390 i to je to. Međutim, ovo je jeftino zato što su se gradovi odrekli dažbina prema lokalnoj upravi. Imamo problem velikih dažbina.
To opterećuje lokaciju Prokop, gde je kompletno urađena infrastruktura i koči jednu od najvećih investicija u Beogradu. To je lokacija sadašnje železničke stanice. To je nekadašnji projekat koji je Milošević hteo da uradi, "Europolis", koji je proglašen tada za investiciju godine i koji je odličan projekat. Na 100 hektara zemlje, koja se nalazi na lokaciji najskuplje zemlje u Beogradu, svi investitori žele tu da grade, ali uslov je da se stara železnička stanica dislocira na Prokop. Na Prokopu je sve završeno, ali dažbine prema Prokopu su veće od same gradnje, a još za vreme pokojnog Branka Pešića sva infrastruktura je urađena.
Sada svi investitori koji su konkurisali za Prokop, kao što je firma "Trigranit" koja je dobila na tenderu posao, otkazali su kada su čuli cifre koje moraju da plate. Sada, da li je u interesu i Beograda da se ta investicija završi, da se na tom lokalitetu zaposli stotine hiljada ljudi, da se naprave veliki tržni centri, hotelski smeštaj, stanovi i sve ostalo, da se Prokop lokacija završi ili da se ušićari nešto kroz dažbine koje su u startu izuzetno velike?
Prema tome, ako želimo da pomognemo građevinarima, moramo da smanjimo ove obaveze. Evo, vidite na lokaciji Stepa, koja se sada završava, to je oko pet hiljada stanova, dažbine prema Ministarstvu narodne odbrane su velike, 21% stanova ide za lokaciju, 300 evra gradu, ostale dažbine koje su uplaćene i sve to kada saberete ispada da je lokacija izuzetno skupa po kvadratu, a u stvari u izvođačkom delu 400 evra sada košta ključ u ruke.
Prema tome, ako želimo pomoć građevinarstvu, građevinskoj industriji, ako želimo da zaposlimo ljude, 80.000 ljudi u građevinskim firmama je ostalo bez posla u međuvremenu, da ih vratimo na posao, što bi značilo za Srbiju, da ovaj odnos penzionera i radnika koji stvarno rade povećamo, nije kod nas problem penzija, nego je problem što malo ljudi radi i ne mogu da izdrže ovolike dažbine, mora broj zaposlenih da se poveća maltene za duplo da bi mogli da izdržimo sve ove dažbine koje su opravdane. Eto, to je taj razlog.
Zamolio bih nadležne i u gradu Beogradu i u Republici da ove dažbine svedemo na minimum i tako pomognemo građevinarima da bi mogli da radimo normalno, da investiramo, gradimo i da sve beskućnike obezbedimo. Kineske banke su nam podigle kredit ovih dana za 10.000 stanova sa kamatama od 2,5%. Možemo li mi da napravimo da lokacije budu jeftinije i da svi beskućnici u Srbiji dobiju krov nad glavom? Nema srećne porodice u Srbiji bez krova nad glavom. I natalitet i sve će da se pokrene.

Slažem se, gospodine Stefanoviću, da se istraže sve firme uključujući i Komercijalnu banku i koga god ste spomenuli, svako ko krši zakon ko se bavi kriminalom i korupcijom treba sankcionisati.
Usput, setih se, kad ste spomenuli Trstenik, nezaposlene, spomenuli ste i to da prema podacima Nacionalne službe je broj nezaposlenih uvećan za 30 hiljada. Tačno. Pa ste rekli da su oni ostali bez posla. Samo čisto da vas ispravim. Svi oni koji se prijavljuju na evidenciju Nacionalne službe ne znači da su izgubili posao, neki od njih su završili škole pa se prijavili po prvi put, čisto da znate. Da vam objasnim. Naravno, da je broj nezaposlenih u Srbiji ogroman, veliki, i svako ko je pojedinačno bez posla ništa mu ne znače cifre, znači mu da se stvaraju šanse da se nađe posao.
Što se tiče lokalnih samouprava, ne bojim se za njih. Među njima ima i onih koji su sposobni da kompenzuju ovaj manjak prihoda, oni koji su kreativni zakonska rešenja koja su sada doneta stvaraju im mogućnosti da progresivno uvećaju porez. Ova razmera koja je bitna u porezu na zarade od 80% omogućava svakoj opštini koja obezbedi dolazak investitora ili zapošljavanje, da progresivno uveća svoje prihode. Budite sigurni da ni jedna lokalna samouprava neće imati problema sa finansiranjem do kraja godine.

Pošto Mlađan Dinkić nije tu. Nedavno sam posetio Vrnjačku Banju, pre neki dan, možda ste i saznali za to. Imala je radova koji su se izveli i finansirani su iz pomoći građevine. Podsticaj građevinske industrije.
Mogu vam reći da je pre neki dan su i poslednji računi isplaćeni. Sve je plaćeno i vi ste ušli u program Milanskog edikta i treba još da završite neke poslove. Vaši izvođači nemaju više ni jednu situaciju spremnu, sve što uradite, sreo sam se sa njima i oni su obećali da će početi radove čim se vreme prolepša, biće plaćeno. Sredstva su potpuno obezbeđena.
Drugo, ima jedan most koji je u pitanju. Dogovoreno je da se završi. Niz projekata koji ste započeli, svi su do sada plaćeni. Poslednji projekat je plaćen pre neki dan. Znači, radite po onom programu koji je usvojen. Biće vam plaćeni i naredni projekti čim stignu prve situacije.

Vi ste bili ponudili projekat sportske hale, to je završeno. Ponudili ste projekat prilaznica, saobraćajnica, okretnice i sve ono što ste hteli da završite i to je završeno. Rekonstrukciju kompletnu parka, tu su radovi u toku, biće završeni veoma brzo. Imate još nekih projekata koje ste doneli. Nadam se da sve što ste doneli, to je ispunjeno. Očekujem ovih dana da donesete nove projekte i da konkurišete, sigurno i kod Ministarstva turizma, a naravno i za komunalno i za pomoć građevinskoj industriji.
Prema tome, samo spremite projekte i sve će biti u redu, donesite samo projekte. Ponavljam, nijedan projekat koji ste doneli nije odbačen, svi su završeni. Ostaje pitanje deponije, vi to znate. Tu je sigurno i ministarka. To je pitanje koje morate da rešite jer ste jedan turistički centar koji ne može da ima tako rešeno pitanje komunalnog otpada. Na tome će se sigurno raditi. Prilazni putevi preko Dragosinaca, Goču, sve je to završeno i to ste tražili. Prema tome, spremite nove projekte i neće biti nikakvih problema. Ponavljam, vaš predsednik zna sve projekte koje doneo, bili su prihvaćeni.