Hvala.
Poštovani narodni poslanici, potpredsednice Skupštine, poštovani gospodine ministre, ponovo, još jednom razmatramo jedan zakonski paket koji bi trebalo da reformiše naše pravosuđe, naš sudski sistem. To se događalo i 2008, 2009. godine. Uzgred budi rečeno, kada je išao prvi paket zakona krajem 2008. godine i počeo da se sprovodi tokom 2009. godine, Evropska komisija u svom izveštaju o napretku je pohvalila reformu pravosuđa u Srbiji i taj paket zakona.
Potom, kada se videlo da to nije išlo kako treba, ona je preko svojih stručnjaka pripomogla da se donesu amandmani i promene tih zakona, zajedno sa Venecijanskom komisijom. To je urađeno krajem 2009. godine. Opet stvar nije išla dobro, podigla se cela pravnička struka Srbije, društvo sudija, davali su mnoge predloge koji su zaista bili dobri i racionalni ali se oni nisu oglašavali.
Hoću da vam kažem da te pohvale su relativne. U poslednjem izveštaju Evropske komisije, imamo takođe pohvalu za reformu pravosuđa u Srbiji, kao što je to bilo i 2009. godine. Prema tome, nemojte se mnogo povoditi za time, nije njima stalo toliko do racionalne reforme pravosuđa, nego im je stalo do toga da završene neke svoje političke poslove u Srbiji. Ako i Vlada to učini i završi ih onako kako oni žele, oni će pohvaliti i reformu pravosuđa i reformu privrede i zakonodavstva u raznim sektorima života itd.
Znači, prosto moj savet, kao čoveka koji to prati, jeste da radite što više sami a da Venecijansku komisiju pre svega, ne Evropsku komisiju jer to jeste stručni organ Saveta Evrope, konsultujete kada je to potrebno.
Čuli smo mnoge stvari ova dva dana u vezi sa ovim zakonima koji su na dnevnom redu. Gospodine ministre, čuli smo vaša veoma duga izlaganja o raznim aspektima toga, dakle i o sudijama i o njihovom statusu i dostojanstvu, o sudovima, o mnogo čemu. Vi ste to u jednom epskom narativnom stilu izlagali satima i prosto se ostavlja utisak da vi gradite jednu divnu kuću pravosuđu u Srbiji, sa lepim rečima to objašnjavate itd, ali moj utisak i utisak mog poslaničkog kluba jeste da vi istovremeno i podrivate temelje ovog pravosudnog sistema.
Naime, Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava jasno govori o tome. Vi ste taj teritorijalni aspekt organizacije sudstva uredili makazama. Prosto ste odsekli jedan deo teritorije Srbije i rekli – ovde sudovi više ne postoje. To ste uradili u jednoj zakonskoj formi, u jednoj odredbi, koja naravno ne glasi tako i ne može se odmah izvesti ovaj zaključak koji sam ja rekao, ali ću pokušati da ga dokažem.
Naime, kažete u članu 12. – osnivanje sudova, javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju Autonomnoj Pokrajini Kosovu i Metohiji, njihova sedišta i područja na kojima se vrši nadležnost uređuje se posebnim zakonom.
Sada se čovek pita, odakle ideja o posebnom zakonu za jedan deo sudskog sistema Srbije, njenog teritorijalnog organizovanja? To se ne vidi ni iz ovog zakona ni iz obrazloženja. Razume se, svi znaju da osnov ovog člana 12, ove odredbe koja bi trebala da se realizuje makazama, je u prvom sporazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. U tački 10. tog sporazuma stoji da će sudovi biti integrisani u sudski sistem Kosova i da će taj sudski sistem biti jedinstven.
Uzgred budi rečeno, naš Ustav, član 142. stav 1. kaže – sudska vlast jedinstvena je u Republici Srbiji. Ako je jedinstvena sudska vlast u Republici Srbiji, kako onda vi možete da se ponašate i da postupate po jednom sporazumu koji zapravo remeti jedinstvo sudske vlasti u Republici Srbiji, a istovremeno tim aktima, prihvatanjem tog sporazuma onda posledično i ovog zakona i ovog člana 2, delujete na jedinstvenosti sudskog sistema Kosova?
To je jedan totalni apsurd gospodine ministre i ta vaša priča prosto je jedna kuća na pesku, kojoj su temelji podriveni. Temelj svakog sudskog sistema jeste Ustav te države i njegove odredbe. Vi ste ovo preduzeli u jednom jako delikatnom sudsko-pravnom trenutku. Dobro znate da je taj sporazum koji je osnov ovog vašeg člana 12. i člana 17. posledično, da je on predmet ocene ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom.
Niste se obazirali uopšte na jedno nepisano pravilo, da kada je neki predmet ocene pred Ustavnim sudom, nemojte ga prethodno uređivati u nekom zakonu. To nije dobar postupak iako vi formalno imate pravo na to.
Prema tome, ako je ovaj sporazum predmet ocene, ako on ima jako puno manjkavosti onda poštujte tu situaciju i nemojte apriorno uređivati posebnim zakonom jednu materiju koja je predmet ocene.
Gospodine ministre, podsetio bih vas da taj sporazum o kojem govorim nije objavljen u „Službenom glasniku“ Srbije. On navodno ne postoji, ali po tom sporazumu obavljaju se radnje. On proizvodi obaveze i postupke državnih organa i građana Srbije, građana Srbije na KiM. Oni su prekjuče izašli na izbore ili bolje rečeno bojkotovali su te izbore, potom sporazum.
Prema tome, vi hoćete da primenite nešto što se ne može primenjivati, što nije objavljeno i što je predmet sudskog postupka, postupka najvišeg suda koji štiti Ustav i ceo sistem zakona u Srbiji Ustavnog suda Srbije.
Vi ste, dakle, mogli potpuno drugačije da postupite. Mogli ste da ne dirate ove odredbe, da zadržite odredbe o tom delu sudskog sistema Srbije koje se nalaze u postojećim zakonima, pa da prepustite političkoj situaciji nekakvo krajnje rešenje.
Kao prvo, poseban zakon nije poznat ovom Ustavnom sistemu, osim ako nije slučaj o posebnom Zakonu o suštinskoj autonomiji na Kosovu i Metohiji, ali koliko ja vidim ovaj poseban zakon se ne tiče tog posebnog zakona, nego nekog koji vi anticipirate da će postojati.
Pravite tu strašne prekršaje i običajne i zakonske i zapravo remetite čitavu ovu zgradu koju ste tak divnim rečima opisivali u vašim izlaganjima koja su trajala satima i satima tokom ova dva dana.
Ako ste u nešto ubedili poslanike, ubedili ste ih u to da nepisano pravilo da ministar može neograničeno da odgovara na pitanja poslanika, da, zaista je to i slučaj, vi ste zaista neograničeno odgovarali i jedino vam je to bilo ubedljivo. Sve ostalo je bilo onako, nešto se primalo, nešto se nije primalo, bar što se mene tiče, ali ono što je najvažnije, jeste da ovu najbitniju stvar niste dotakli.
Vi ste samo jednom rečenicom u uvodnom slovu pomenuli ovaj proces koji treba da se izvrši jednog dana, ali zapravo niste ulazili u ovu ustavnu materiju tog procesa, koja vas zaista obavezuje iako ste vi činilac izvršne vlasti, vaša oblast je pravosuđe, vaša oblast je vladavina prava i vaša oblast je pravna država. Vi kao ministar tome morate da doprinesete, a ne da doprinesete razaranju tog Ustavnog sistema na koji možete da napravite kakvu god hoćete zgradu sa mnogim garancijama za sudove, sudije, itd, ali ona neće funkcionisati, to je njen problem, jednostavno, nemate osnov poverenja u ono što ćete uraditi, ako ste spremni da tako lagodno pređete preko člana 142. i preko obaveza Ustavnog suda da reguliše tu materiju svojom sudskom ocenom, svojom presudom.
Maločas ste rekli da biste voleli da svaki sudija javno izađe i da kaže, obrazloži pred javnošću svoju odluku. Ohrabrite i predsednika Ustavnog suda Srbije da to učini. On se samo jednom javno oglasio kada je polemisao sa šefom jedne stranke, koja je podnela taj predlog, brkajući uredbe o kojima govori. Brkajući Uredbu o integrisanom upravljanju granicama iz 2011. i Uredbu o administrativnim prelazima iz 2002. godine. Da li je to način na koji vi želite da se predsednik Ustavnog suda obraća javnosti?
Sve je to koloplet pitanja na koja bi trebalo da odgovorite, da bismo uopšte znali na čemu se nalazimo sa našim Ustavom, sa temeljom pravnog sistema i sa svim onim što podrazumeva dobar osnov za jednu sudsku vlast i jedan pravosudni sistem, ukupno gledano. Eto, toliko, pa ako bude prilika, imaćemo još šta da kažemo.