Poštovani predsedniče Skupštine, ja bih da reklamiram materijal koji smo dobili po članu 81. Poslovnika.
Dakle, mi smo neposredno pred dolazak ovde dobili izveštaj sa sednice Odbora za Kosovo i Metohiju koja je održana jutros u 9,00 časova i u tom materijalu imamo jedan stav da je sednici prisustvovao Dejan Pavićević, direktor Kancelarije za stručne i operativne poslove, ali ne postoji stav o tome da je sednici prisustvovao i Krstimir Pantić, zamenik direktora za Kosovo i Metohiju.
Krstimir Pantić je bio prisutan, bio je uredno pozvan na sednicu za Kosovo i Metohiju, govorio je. Govorio je o tome da Srbi sa Kosova neće i ne mogu da prihvate ovaj sporazum, govorio je o posledicama tog sporazuma ako se bude primenjivao u oblasti policije i pravosuđa, koliko će ljudi ostati bez posla, koliko će ljudi morati da se iseli, itd.
Reklamiram formalnu stranu ove stvari, što on nije pomenut kao učesnik, a morao je po članu 81. da bude pomenut kao učesnik ovog razgovora, koji je govorio, koji je uredno pozvan i pozvan je u oficijalnom svojstvu, kao što vas molim da ispravite i ovaj poziv za Narodnu skupštinu, gde govorite koga ste pozvali kao predstavnike Vlade.
Dakle, ovde je prema ovom pozivu pozvan i gospodin Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije, on je u međuvremenu podneo ostavku. U najmanju ruku, vi ste morali da prisustvuje ovoj sednici i gospodin Krstimir Panić u svojstvu zamenika direktora Kancelarije.
Da li Kancelarija ugašena pa ga ne zovete ili pak u ovom izveštaju prećutkujete da je on jutros bio pozvan na sednicu i govorio onako kako je govorio. Prema tome, molim vas da ispravite ove greške u ova dva dokumenta i da odredite pauzu za vreme dok to ispravite.

Vidite, reč je o dokumentu koji je potpisao predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, gospodin …

Svakako, da.

Zato se i javljam razume se. Ovo jeste sednica u kojoj treba jednu vrlo složenu temu i vrlo dramatičnu za život ove države raspraviti na način da najveći broj poslanika može da govori i da oni koji govore imaju dovoljno vremena da izlože ono što imaju da kažu.
Dakle, ovo nije obična sednica, nije ni obična vanredna sednica, ovo je sednica u kojoj se govori o egzistenciji ove države i ako sada ne budemo imali pravo da to vreme udvostručimo, ne znam kada ćemo imati pravo.
Prema tome, moj predlog je da se rasprava o ovoj tački dnevnog reda udvostruči.

Gospodin predsednik Vlade je u svom govoru, u kojem je trebalo da obrazloži i Sporazum i Izveštaj, veliki deo vremena posvetio DSS. Red je da se bar na jedan deo tih insinuacija odgovori. Kažem, bar na jedan deo.
Ograničiću se na onaj deo koji, zapravo, po rečniku i po sadržaju je potpuno saglasan sa zapadnom propagandom koja se vodi protiv DSS već 10 godina. To je opšte mesto, gospodine predsedniče Vlade, da kada iz tih kuhinja krene napad na DSS, preko domaćih medija i domaćih učesnika da se, pod broj jedan, pomene paljevina džamije i paljevina ambasade. Čak ste u jednom momentu pomenuli da ste politički korektni i da se trudite da sledujete taj moderni izraz zapadne politike. Napravili ste jedan udarac ispod pojasa samim tim što ste pomenuli ovaj slučaj.
Dobro znate da 2004. godine, koju ste pomenuli, kada je bila paljevina džamije i kada ste dali podršku Vladi u to vreme, da DSS nije spalila džamiju, niti bilo ko njen, niti bilo ko iz vlasti. Niste bili u Vladi 2008. godine, ali znate i sami da DSS nije spalila američku ambasadu, niti je to uradio bilo ko iz vlasti. U krajnjoj liniji, danas imamo sudski proces oko toga i u vezi s tim. On će verovatno doći do nekog epiloga.
Kada govorite da smo vodili politiku sukobljavanja sa celim svetom, napravili ste karakterističnu grešku za vašu sadašnju politiku. Ceo svet je za vas danas zapad. Zapad je jedan mali deo sveta, sve manji po uticaju. Ne vodimo politiku sukobljavanja sa celim svetom, nego vodimo politiku odbrane nacionalnih interesa protiv država koje ugrožavaju nacionalne interese Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Tu imamo podršku većeg dela sveta, samo što vi ne želite tu podršku. Vi želite podršku onih koji oduzimaju Kosovo. Tu je greška vašeg napada na DSS i njenu politiku.
(Aplauz.)

Povodom insinuacija koje su ovde irečene na početku. Očigledno je da sam ja apostrofiran. Hoću da izvestim narodne poslanike..

Na osnovu replike to sam i rekao, član 104. Dakle, gospodin Krstimir Pantić u svojstvu zamenika direktora Kancelarije je došao pozvan na tu sednicu i od predsednika Odbora Drecun dobio je prvi reč. Govorio je i razvila se polemika oko onoga što je on govori. Zar to ne zavređuje da se u ovom izveštaju pomene? Neka da odgovor na to pitanje.
Krajnje je jednostavno što sam pitao i govorio. Da li je gospodin Pantić bio tu, da li je bio u ofisijalnom svojstvu, da li je govorio i da li za to treba da bude pomenut u izveštaju na isti način kao i gospodin Pavićević? Ništa drugo. Ovde imamo ponovo izbegavanje jedne činjenice koju je gospodin Drecun potvrdio kada je dao reč gospodinu Pantiću i to prvo da govorim na ovom odboru. Ne znam čemu ova sakrivanja i ovi manevri. Zaista ne znam čemu sem što mogu da pomislim što je gospodin Pantić govorio na drugačiji način nego što je gospodin Drecun očekivao.

To je elementarno.
Gospodine Drecun, hoćete li reći narodnim poslanicima u kom svojstvu je bio gospodin Krstimir Pantić na sednici Odbora za KiM?

Poštovani narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, kada ste 13. januara ove godine usvojili Deklaraciju i Platformu tada niste rekli da će sledeća sednica Narodne skupštine, ona na kojoj će se raspravljati o Izveštaju, biti održana onda kada bude sve gotovo. Naime, vi smatrate da je sve gotovo i zato ste i sazvali ovu sednicu. Bili ste obavezni prema Deklaraciji da sazivate sednice o izveštajima koji su se ticali, kako piše, tokova ovih razgovora ili toka ovih razgovora. Imali ste više prilika da to učinite kada je napravljen Sporazum oko oficira za vezu, kada je napravljen dogovor oko carinskih prihoda ili kada je napravljen dogovor o prelazima i upravljanju granicama. Sve su to bile teme ovih vaših razgovora, ali niste sazivali Skupštinu iz razloga što niste želeli da se o tome govori javno. Imali ste informacije koje ste davali javnosti. Mediji su vam bili naklonjeni zato što su oni pod kontrolom zapadnih sila, pa onda duvaju u istu tikvu i zbog toga Skupština nije bila pogodna forma da se o tome razgovara.
Na drugoj strani, Hašim Tači je svaki put izlazio na skupštinu Kosova kada bi se završila neka od ovih faza koje sam pomenuo. On je imao najmanje tri do četiri izlaska. Poštovao je neku formu. Njemu je bilo lakše zato što je znao da mu sve ide u korist i po volji. Srpska strana popušta. On je imao čime da se pohvali. Kažem da mu je bilo lakše, ali je činjenica da je ispunio za razliku od obaveze koju vi niste ispunili.
Znate da je DSS bila protiv Platforme. Govorili smo u to vreme da smo protiv platforme zato što ona zagovara jednu veliku autonomiju Srba na nezavisnom Kosovu. Platforma je, da skratim, zagovarala nekakvu regionalnu organizaciju Srba sa institucijama i nadležnostima koje bi pripadale jednom regionu u današnjim regionalnim državama Evrope. To jeste visok obim autonomije, ali smo bili protiv toga zato što je sve to podrazumevalo nezavisno Kosovo i ove institucije u okviru nezavisnog Kosova.
Na neki način ste predlagali u vašoj Platformi neki plan koji bi se mogao nazvati Ahtisari plus. Kada ste se suočili sa gospođom Ketrin Ešton i sa Tačijem, zapravo, suočili ste se sa njihovim predlozima koji su uglavnom išli na varijantu Ahtisari minus. Oni nisu bili spremni da Srbima daju ono što im je Ahtisari dopuštao, kako bi ste se na kraju našli na samom Ahtisariju. Dakle, na planu koji je tu predložen. Oni elementi u Sporazumu koji daju neka prava Srbima su preuzeti iz tog plana, mada nisu sva prava koja postoje u Ahtisarijevom planu data, ali najveći broj tih prava je iz tog dokumenta.
Vi ste pregovarali na čudan način ili na način kako su medijatori to scenografisali, našli ste se negde na polovini, što jeste pregovarački cilj, ali tako što su oni odredili jedan minimum koji nije davao ni ono što je Ahtisari davao Srbima, kako biste mogli na kraju da kažete da ste nešto dobili.
Na kraju krajeva, sećamo se 20. marta i 2. aprila kada je u javnosti bilo reči o tome da je taj sporazum nije moguć samo zato što je Tači uslovio tačku 9. nekom novom tačkom 14. Tačka 9. je tačka o policiji i regionalnom komandiru. Tačkom 14. se traži da ih ne ometamo u međunarodnim organizacijama. Oko toga se digla velika dževa, kao što znate. Tu je bilo pitanje ko je hteo da potpiše, ko nije hteo. Štampa je javila da su Dačić i gospođa Grubješić bili za potpisivanje, a da je Vučić to sprečio. Koplja su se lomila desetak dana oko toga. Kada je došao 19. videli smo da je tu napravljena jedna minikrijska, mala izmena, da je član 9. ostao, a da je član 14. promenjen, da vi zapravo ili mi nećemo jedni druge ometati na putu ka Evropi, EU, a ne u međunarodnim organizacijama.
Naime, šta ste tu dobili? Priznali ste više, a ne manje, jer EU je više od međunarodne organizacije. Ko prizna ili ne ometa Kosovo na putu ka EU, lakše će da prizna da ne ometa Kosovo na putu ka nekim međunarodnim organizacijama. U krajnjoj liniji, Kosovo će morati da postane član Saveta Evrope pre nego što postane članica EU.
Pogledajte odredbe osnivačkog ugovora sa kojim organizacijama se otvaraju pregovori o pridruživanju, a te će pregovore Kosovo otvoriti na osnovu ovog sporazuma. Dakle, to je nekada bio član 310, a sada je član 217. Ugovora o EU. Na osnovu člana 14, kojim ste vi dobili regionalnu policiju, izbor komandira, omogućili ste Kosovu da kao država učestvuje u potonjim pregovorima oko pridruživanja i sprovođenju tog sporazuma. Dakle, nemojmo da se šalimo sa tim stvarima. Stvari tako stoje i tu ste napravili jednu, tako da kažem, veliku priču u javnosti oko neke borbe. Dobili ste tog regionalnog komandira koji postoji po Ahtisarijevom planu i to nije jedini regionalni komandir, kao što vidite, i ako čitate pažljivo sporazum, imate da se u članu 10. spominju i drugi regionalni komandiri. Prema tome, ništa tu nije dobijeno, a velika halabuka je dignuta.
Hoću da kažem da ste vi kao pregovarači bili ili lakoverni ili ste se ponašali po već utvrđenom scenariju. Mislim da je u pitanju ovo drugo. Vas ne doživljavam kao lakoverne ljude, imam iskustva u politici i poznajem vas kao političare. To je zapravo jedan scenario koji je bio davno napravljen. Vi ste se po njemu ponašali sa malim preprekama koje su bile napravljene da bi se u javnosti odigrala ova igra sa teškoćama, sa otporima, sa teškim mukama, sa teškim krstovima na leđima itd. Na kraju ste legli na rudu i dobili smo sporazum kakav smo dobili.
U krajnjoj liniji, gospodine predsedniče, kao građanin mogu da budem jako sumnjičav prema vašoj ulozi u toj stvari. Verujte, kada govorim o ovom scenariju, pre par meseci u javnosti je otvorena afera oko vaših komunikacija sa predstavnicima Šarićevog klana, pominjani ste i vi i vaši saradnici, Lazarević i drugi. Moram da kažem da vi to niste demantovali na uverljiv način.
Kada su u pitanju ovakve stvari gde zavise životi ljudi, gde zavise čitavi delovi teritorije, čovek ima veliko pravo na lično podozrenje u kredibilnost ljudi koji pregovaraju i u njihove teškoće da odbiju sve ono što im zapadne sile nude. Pregovarao sam sa zapadnim predstavnicima i znam otprilike kako to stoji. Što se tiče SNS, otkad je došao na vlast uložio je veliki kredit, veliku investiciju u to da dokaže DS da će ih zapad prigrliti više nego njih. Tu je nekako bilo takmičenje kada su se njihovi predstavnici, predstavnici vlasti iz njihovih redova, suočili sa ovom pregovaračkom situacijom, onda je bilo glavno da se taj kredibilitet ojača, održi i dokaže svom protivniku, DS, da tu nema nikakvih problema i da su oni još veći miljenici zapada nego što je to slučaj.
Zašto govorim o scenariju na koji ste pristali i završili posao na taj način? Kada je o samom sporazumu reč, reći ću nekoliko rečenica i da pokažem da je ovo nešto što se moglo prihvatiti 2007. godine. On je u potpunosti vezan za Ahtisarijev plan. Voleo bih da mi neko od pregovarača kaže koja je njegova tačka drugačija ili izlazi iz onih okvira i onih prava koji su tada dati. Mogu da vas podsetim, 2007. godine smo dobili gotov tekst u februaru mesecu, početkom februara, vrlo kompleksan dokument na nekih 70 strana. Skupština se o njemu izjasnila da možemo pregovarati. Pregovarali smo desetak, petnaest dana, uložili 500 i nešto amandmana na taj dokument, ali ni jedan nije prihvaćen. Nisu u pravu oni, kao što smo danas čuli, koji kažu da je trebalo raditi na Ahtisarijevom planu. Ako 500 amandmana i više nije dovoljno da se dokaže da je rađeno na njemu, onda ne znam šta je.
Naime, to je bio plan koji je unapred bio smišljen, dakle, kao ultimativni plan od koga oni ne odstupaju ni jednu stopu. U tome i jeste bio problem u tim pregovorima. Ni jedan amandman nije prihvaćen. Šta smo mogli očekivati?
Na prvom sastanku na vrhu, 10. marta 2007. godine, Marti Ahtisari je rekao – mene u ovoj stvari ne zanima kompromis, mene zanima rešenje, ja sam rešenje ponudio. To ste vi prihvatili pet godina kasnije ili šest godina kasnije.
Dakle, ovaj dokument u svakom svom delu odražava taj dokument i mi možemo sada likovati da smo nešto dobili, jer su možda mogli da nas poubijaju u tom Briselu, ali verujte da je za Srbe to katastrofa zato što se oni moraju odreći svojih institucija pod kojima su živeli i svoje države čije su to institucije.
Tačka 2. govori da su pravne garancije merodavno pravo i ustavno pravo. Izvinite, misli se na pravo na Kosovu. Originalni izraz toga što je vama neko preveo kao merodavno pravo, dakle aplikbl lo, je primenjivo pravo i ustavno pravo. Primenjivo pravo je pravo koje živi, koje se primenjuje na KiM, kosovsko pravo. To je garant i to ste potpisali. Potom, da će se strukture bazirati na statutu postojećih asocijacija kosovskih opština. Onaj ko ne zna, onaj ko nije čitao Ahtisarijev plan, prvi put se suočava da postoji asocijacija opština na Kosovu. Te asocijacije su napravljene po ustavu Kosova i po zakonu o lokalnoj samoupravi, a taj zakon po planu Martija Ahtisarija. Čemu to?
Potom, opet kada je reč o nadležnostima, evropska polja i o lokalnoj samoupravi, kosovski zakoni, ono što oni određuju kao nadležnost opština, to će ova zajednica moći umesto njih kolektivno, kako se ovde kaže, da ostvaruje. Što se tiče izričito ekonomskih poslova, obrazovanja, socijalne politike itd, tu će zajednica biti samo, kako ovde kaže, u punom nadzoru. Dakle, i te institucije i te nadležnosti sad ovim dokumentom potpadaju pod zakone Kosova i videćemo kako će se to dalje primenjivati.
Potom, regionalni komandant policije. Vidimo da postoji širom Kosova po tim regionima, po tim asocijacijama postoje regionalni komandanti. Šta smo tu dobili? Što tolika priča, o čemu sam već govorio?
Sudski pravosudni sistem. Ovde se govorilo da ćemo se boriti za izbor sudija, da opštine biraju sudije na osnovnim i u Okružnom sudu. O izboru sudija nemate ni reči u ovom dokumentu. Imate samo jednu strukturu o Apelacionom sudu, o panelima i sedištu u Mitrovici, što možete naći u Ahtisarijevom planu. Potom, izbori po zakonima Kosova, razume se, izbori za opštine, to ih takođe čeka.
Najzad, ta famozna tačka 14). Molim vas, vi svojim pozitivnim potpisom garantujete zapravo da će Kosovo kao država, jer drugačije ne može po zakonima EU, ući u ovaj proces SSP – Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To je naše odobrenje. To je taj potpis koji ste dali.
Prema tome, vaša priča o tome da se tu nešto dobija za Srbe, zapravo nije ubedljiva i možemo se mi ovde nagvaždati koliko hoćemo, da li ste vi priznali Kosovo ili niste, mi tvrdimo da jeste, vi tvrdite da niste, ali u ovoj raspravi, u ovoj polemici merodavni su pre svega Srbi sa Kosova. Oni dobro znaju šta njih čeka i kad čitaju ovaj dokument njima je potpuno jasno kakva je njihova budućnost. Oni će živeti pod institucijama i po zakonima Kosova koji dakako ima vrlo jasne, tako da kažem, istorijske ciljeve i u vezi sa Srbima i sa SPC i sa kulturnim nasleđem i sa materijalnim dobrima itd. Da su imali, kao ljude koji su sa njima živeli i sa Albancima kao komšijama, dobra iskustva, možda bi neko to i prihvatio. Sasvim je jasno da je južno od Ibra to prosto jedna prisila na koju su ljudi pristali da bi sačuvali golu kožu, ali ovi gore, severno od Ibra, na to nisu zaista bili primorani, tj. biće primorani u momentu kada Srbija primeni ovo što ste vi potpisali u Briselu.
Sigurni smo i hoću deo svog izlaganja da posvetim toj stvari, da se ovaj sporazum neće i ne može primeniti, ma koliko ga ovde poslanika podržalo. U krajnjoj liniji, ova današnja rasprava, rasprava između poslanika, ako bi se držala samo teme ovog sporazuma, ona bi bila u pogledu sporova vrlo jasna. Ovde se poslanici, u ovoj Skupštini, dele na one koji će glasati za sporazum, za izveštaj, i one koji će glasati protiv, ma kojoj stranci pripadali.
Zbog toga, gospodine predsedniče Skupštine, dao bih predlog na osnovu člana 131. da se glasanje izvrši po prozivci. To je predlog koji koristim priliku da dam. Neka se Skupština izjasni, ali bih zamolio, zaista, da se poslanici u ovoj stvari ne kriju iza grupacija poslaničkih, nego sa svojom svešću i savešću neka glasaju za i protiv ovog sporazuma. Pokušao sam da dam jedno tumačenje za koje sam siguran da je tako, a ono se, okreni, obrni, u potpunosti slaže sa onim što Srbi sa Kosova i Metohije osećaju kao svoju budućnost pod ovim sporazumom.
Naša jedina nada i šansa jeste da se on ne sprovede. Ako je potpisan, potpisan je, vi ste napravili jedan akt izdaje, u pravom smislu reči, nacionalnih interesa, vi ste se oslobodili tog balasta, te teritorije, tih ljudi, iako ćete im pomagati, ali ćete to moći kao i Srbima u Rumuniji, Mađarskoj, Bosni, Hrvatskoj itd, kad kažem – Bosna, mislim na Federaciju, i to je to.
Mogu da se pozovem na glas i na dela ljudi sa Kosova i Metohije. Oni su svoj stav o ovoj stvari jasno izrekli, više puta, još od onog referenduma na Sretenje 2012. godine, pa preko izlaska na lokalne izbore, tamo gde su oni bili raspisani, pa onda više puta u poslednje vreme, dok su pregovori trajali, dakle –svi kao jedan. To je bitno, tamo ima puno stranaka, kao i ovde u ovom parlamentu, ali svi kao jedan su rekli to – mi ne prihvatamo, znamo šta nam je sudbina, znamo šta nam je istorija, šta nam je budućnost.
Oni su u jednom saopštenju sa mitinga, u poslednjoj tački tog saopštenja rekli da će inicirati referendum o ovoj stvari. Dakle, ovaj referendum se mora održati kao narodna inicijativa. Ustav to dopušta i ja vas molim, obzirom da ste vi, gospodo iz Vlade, učinili šta ste mogli i šta ste hteli, potpisali ovaj sporazum, da se u taj referendum ne mešate, u smislu njegovog iniciranja. Razume se, državni organi moraju tu, i sama Skupština da obavi svoj deo posla, ali to je narodna inicijativa. To je inicijativa naroda koji se ne slaže sa odlukama Vlade i on ima pravo na to i nema samo pravo na narodnu inicijativu, ima pravo i na građansku neposlušnost i na mnoge druge akcije koje su potpuno u skladu sa modernim pravnim kodeksima.
Ovde govorimo o referendumu kao narodnoj inicijativi. Taj referendum će biti raspisan posle mitinga koji će oni inicirati, a ja ovo govorim zato što sam sa njima razgovarao i zato što su me obavestili, kao i juče što su bili na razgovoru sa premijerom i potpredsednikom Vlade, 10. maja ove godine u Beogradu, na Trgu Republike. Očekujemo da će doći ogroman broj ljudi da podrži Srbe sa Kosova i njihovu inicijativu, posle čega će se prionuti skupljanju potpisa i onim radnjama koje predstoje da bi se takav referendum održao.
To je neophodno da bi se ta stvar raščistila na način kako to i Ustav i zakon dopuštaju. Ako dođe do situacije da su organi vlasti, pa i ovi reprezentativni organi, kao što je Skupština, u velikoj većini za ovaj sporazum, a protiv interesa Srba, što je sasvim moguće, što mi vidimo, onda se spor premešta na drugu adresu, a to je spor između naroda i vlasti, između naroda i njegovih reprezentativnih organa. Znamo da za većinu stranaka koje danas sačinjavaju vladajuću koaliciju nisu glasali ljudi koji bi to učinili da su znali da će se ovo uraditi. Zbog toga je ovaj referendum važan. On jeste korekcija onih prethodnih izbora, kada je o Kosovu reč, i korekcija njihovih rezultata.
Zbog toga smatramo da je ovo važan akt za Srbiju i da će se njime zapravo razrešiti ovaj temeljeni problem. Hoću i vama poslanicima, a pre svega građanima koji gledaju ovaj prenos, da najavim način na koji će se mirno i legalno, to su dva glavna moja akcenta - mirno i legalno, oboriti ovaj sporazum i onemogućiti da se on sprovede. O tom, potom, razgovaraćemo kao odgovorni ljudi, ako nismo do sada.
Hvala na pažnji.

Replika je na prethodno izlaganje, pošto je u kontekstu referenduma, o kome sam govorio i za koji sam rekao da će DSS da podrži, rečeno da ne treba tako da lažemo narod. Referendumom se ne može lagati narod, to je prosto način izjašnjavanja ljudi oko jednog konkretnog pitanja, gde će oni odgovoriti sa da ili ne. To ćemo videti. Ali, veoma je čudan kontekst obrazloženja ovoga zašto ne treba referendum da se održava, ne samo zato da ne bi lagali narod, nego i zato da se ne bi ponavljale greške iz prošlosti, pa je pomenut referendum iz 1998. godine. Izvinite, taj referendum je raspisala SPS, tj. vlast koja je bila pod njenom kontrolom, dakle, o sprečavanju internacionalizacije kosovskog pitanja. Održan je u maju mesecu, ako se dobro sećam, 1998. godine, a već u oktobru mesecu je potpisan prvi sporazum Holbruk-Milošević oko nekih aranžmana vezano za Kosovo, povlačenje vojske itd.
Nije reč o takvom referendumu. Ovde je zapravo reč o jednoj inicijativi koja će imati vrlo transparentan cilj i formu. Tu će Skupština učiniti svoje jer ona mora da da odobrenje i nema razloga da se sad unapred dezavuiše takva jedna inicijativa. Znate, laganje naroda, obmanjivanje naroda, ako hoćete, najveća obmana jeste ovaj sporazum.
Vi, gospodine Ružiću, kažete da nije Ustav dodirnut ili okrnjen, kako ste to rekli, ovim sporazumom. Naime, ovim sporazumom, ako on stupi na snagu, biće negirana i poništena i preambula i član 8. o granicama i član 182. o Autonomnoj pokrajini i još neki članovi koje sad ne moram da nabrajam. Dakle, Ustav će biti praktično oboren ovim sporazumom i to i jeste nešto što nama daje razlog za alarm, ali ovde se ne radi o Ustavu, kao papiru, ovde se radi zapravo o onome što se garantuje, a to je položaj Srba, tamo gde Srbija može da učestvuje, pokazalo se 40 godina da može. Zašto se toga odričemo? Hvala.

Upotrebljena je stvarno jedna ne primerena reč, da postoji mogućnost političke manipulacije. Naime, ne znam na koga aludirate u tom trenutku? Verovatno, imate konkretnu neku ideju o tome ko bi mogao politički da manipuliše referendumom. Pomenuli ste Srbe sa Kosova. Dakle, i ja tvrdim da oni znaju šta im je interes, kao što vi tvrdite, ali mi imamo rezultat njihovih, dakle, i mitinga, saopštenja, predloga i inicijativa, a oni ne idu u prilog vašoj percepciji ove stvari, nego upravo našoj.
Oni ljudi, zapravo, neće da se slože sa posledicama ovog sporazuma i prihvataju se, dakle, onog poslednjeg sredstva legalnog i mirnog, da se stvar obavi referendumom. Čemu sada, bilo kakva slutnja, ili ne daj bože insinuacija o nečijoj političkoj manipulaciji? A ko ima danas sredstva i snage za to, sem, razume se onih koji imaju sredstva vlasti u svojim rukama. Nemojte da aludirate i da, zapravo, aludirate na nekoga koji o tome uopšte ne misli.

Pošto smo sada čuli jednu seriju optužbi za DSS i njenu prošlost od 2000. godine na ovamo, zaista moram da demantujem to što je rečeno, zato što je rečeno gotovo u afektu i bez imalo rezona.
Naime, prvo Ustav SRJ je bio neodrživ u ono vreme iz prostog razloga što ga crnogorska vlast nije poštovala. Trebalo je naći rešenje, ono je nađeno u Beogradskom sporazumu i kasnije ustavnoj povelji.
Drugo, Kosovo jeste proglasilo nezavisnost, 17. februara 2008. godine kada smo mi bili na vlasti sa drugim strankama, ali problem nezavisnosti Kosova nije vezan za vlast tih stranaka i za Vladu tadašnju, već za volju Albanaca da se odvoje i pomoću Amerikanaca da im u tome učine. Ne znam da li vi znate da su Amerika i NATO bombardovali Beograd i Srbiju celu, SRJ, 1999. godine, zbog toga. Oni su se izdvojili zato što su imali jakog saveznika koji je silom i nasiljem kršeći međunarodno pravo njima omogućio da jednostrano proglase nezavisnost. To morate da pročitate u nekim knjigama da biste uopšte o tome govorili. Nije tome doprinela Vlada nego je Vlada bila nemoćna da to spreči i to svi znamo. To ne znači da Vlada treba sada sa tom Amerikom koja je pomogla Kosovo da pravi sporazum preko EU da preda Kosovo. To su dve različite stvari. Ako vam nameće okupacijom rešenje vi to ne možete da sprečite, ali možete da ne priznate ili ako imate takvo stanje ali ga sami priznajete. To su dve kvalitativno različite stvari i tu ste pobrkali stvari.
Vama se sada čini da za ceo istorijat odnosa Srba i Albanaca, Srbije i njene Pokrajine Kosovo da su krive vlade u kojima je predsednik bio Koštunica. To je najžalosnija zamena teza i sa zdravim razumom nema nikakve veze.

Gospodine Arsiću, zaista sam zapanjen vašim poznavanjem ili nepoznavanjem prilika. Kako možete govoriti o Koštunici koji je 2005. godine rekao ili uradio nešto drugo od onoga što je vama Baburin govorio, kada imate mnogo jače činjenice koje morate znati?
Koštunica je obezbedio 2007. godine rusku i kinesku podršku Savetu bezbednosti za odbijanje plana Marti Ahtisarija koji je trebao da zameni Rezoluciju 1244. Prema tome, to je mnogo jača stvar koju ne pominjete, jer je očigledno ne znate, ali znate šta vam je rekao neki ruski naučnik, ovako u četiri oka. Morate govoriti ozbiljnije a ne onako proizvoljno. To vam ništa ne vredi, te činjenice su čvrste i tvrde i njih ne možete demantovati.
Kada je reč o Srbima sa Kosova, vrlo ružno govorite o njima. Govorite o nekima stvarajući nagovor da se stvar uopšti, pa da se kaže svi su oni zapravo takvi. Danas imate posla sa Srbima sa KiM koji legitimno predstavljaju svoje birače. To su SO i njihovi predstavnici i svaki dan ih vidite ili u Mitrovici ili u Beogradu. Govorite o njima, oni predstavljaju Srbe a ne neki fantomi, lopovi, itd, koje ste krajnje proizvoljno naveli da biste nekog uplašili, a ljudi dobro znaju o čemu se tu radi.
Niko danas sem vas ne dovodi u pitanje legitimnost predstavljanja Srba na Kosovu. To ste vi učinili danas stvarajući iluziju za nepoznavaoca i to ste namerno uradili, da njih predstavljaju neki kriminalci koji imaju stanove po Beogradu i Londonu, vodite računa o tome šta govorite. To je najlegitimnija vlast koja postoji danas u Srbiji. Ona je izabrana na izborima, ona svaki dan istupa, ima podršku aklamasionu i demokratsku od strane onih koje predstavlja. Dolazili su u Beograd, izražavali svoje mišljenje i nemojte ih vređati. Vodite računa šta govorite.

Iako je ovaj govor, gospodina Radenkovića, bio jako konfuzan i bilo ga je jako teško pratiti, ipak se moglo videti da on sa puno insinuacija i aluzija govori o delovanju nekih prethodnih vlasti na Kosovu i Metohiji i u jednom momentu je pomenuo mene, iako meni je imenom pomenuo, ali je dovoljno jasno to rekao da je evidentno da je mislio na mene.
Naime, rekao je da je u vreme kada je bio napad na sud u Mitrovici, da su dan pre toga predstavnici vlasti sedeli sa UNMIK, tako je rekao. Zaista, ja sam tada bio kao predstavnik vlasti, ministar za Kosovo i Metohiju, kao što sam često tada boravio na Kosovu, imao sam te večeri 16. marta 2007. godine, sastanak sa predstavnikom UNMIK, sa gospodinom Larijem Rosinom, koji je zamenjivao specijalnog predstavnika Joakima Rikera.
Mi smo njemu tada predali neka dokumenta i planirali da sutradan idemo na Moleban u Gračanicu povodom godišnjice pogroma, a onda je došla vest još malo ranije da je u Mitrovici došlo do tuče između naroda i policije kosovske i vojske UNMIK, koja je hapsila sudije.
Onaj ko je pratio te događaje, njemu je jasno šta je tada urađeno u Mitrovici, a možda ako je neko više vodio računa o tome šta se događalo, dobro zna šta je bila moja uloga u tom trenutku, pošto sam tamo bio i neprekidno bio na vezi sa Larijem Rosinom. Zahvaljujući tim intervencijama i smirivanju naroda, ali i opsadom suda, mi smo uspeli da izvodimo i albansku vlast i UNMIK vlast da vrate sve sudije.
Znači, to je jedan događaj koji se ovako an pasan kaže, nagovor se pravi da sam ja bio na Kosovu i sastao se sa UNMIK dok su ovi napadali sud u Mitrovici. To zaista nema smisla, na taj način se ne može ovde razgovarati i ja sam zaista morao da protestujem zato što je to jedna neistina, a toga inače u govoru gospodina koga sada pokušavam da naučim kako se govori, je bilo izuzetno mnogo tokom ovih poslednjih 15 minuta. O tome bi se dalo mnogo više reći, ali jedan ovaj primer je, čini mi se, dovoljan za ilustraciju takvog načina obraćanja poslanicima.

Po članu 104.
Molim vas, biće vam jasno posle moje prve rečenice zašto sam se javio, da DSS …
(Predsedavajući: Molim vas gospodo, izvinjavam se gospodine Samardžiću. Hajde da čujemo čoveka bez obzira koliko se kome to sviđalo ili ne. Izvolite, povreda Poslovnika.)
Da DSS danas nekim slučajem nije učestvovala na ovoj diskusiji, gospodin Babić ne bi imao šta da kaže. On je ceo svoj govor posvetio DSS.
Odgovoriću na nekoliko pitanja koje je on postavio. Jedno od pitanja je, dakle, šta vi nudite, niste ništa rekli?