Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Pre nego što kažem nešto o ovom amandmanu, pročitao bih član 112. Ustava, gde se precizira nadležnost predsednika Republike. Tačka 4 – predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Činjenica je da danas imamo predlog zakona, da ovaj zakon tek treba da usvojimo, pa tek posle toga da se taj zakon primenjuje. Zakon može da ima dvojako rešenje - ovo koje je predložio gospodin Arsen Đurić, a moguće je i da ima ovo drugo rešenje, s tim što je u interesu građana Srbije da bude rešenje koje je dao DSS, i mi smo se samo time i vodili.
Pročitao bih i član 95. Ustava, gde se kaže – NBS je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara. NBS rukovodi guverner, koga bira Narodna skupština. O NBS donosi se zakon.
Upravo i ovo ide u prilog onome što sam rekao. Još nismo doneli zakon. Ponavljam još jednom da je sa stanovišta poslanika DSS mnogo bolje rešenje da taj zakon ima odredbu kojom se guverner Narodne banke predlaže od strane Odbora za finansije.
Sada nešto da kažem o ovom amandmanu. DSS je bio siguran da vi niste spremni da prihvatite ovaj amandman koji je obrazlagao gospodin Đurić. DSS je išao s intervencijom da poboljšamo predloženo rešenje i nadamo se da ćete, gospodine Jelašiću, prihvatiti amandman koji se, pre svega, odnosi na to da Narodna skupština Republike Srbije daje predlog za kandidata za guvernera Narodne banke.
Gospodine Jelašiću, mislim da to ima opravdanja, pre svega jer je i ovaj član 19. posebna novina, koji predviđa drugačiji način kandidovanja za guvernera. Ponavljam još jednom, imali smo do sada odredbu da to čini Odbor za finansije. Sada to čini predsednik Republike Srbije, po predlogu ovog zakona, a vreme će da pokaže ko je bio u pravu.
Interesantno je da smo dobili mišljenje o predloženim amandmanima od Vlade, Narodne banke Srbije, da imamo izlaganje jednog poslanika iz vladajuće većine koji je tražio da ovde imamo i mišljenje Odbora za finansije, odnosno da Odbor za finansije vodi raspravu o predloženim rešenjima i da dobijemo odgovor od Odbora za finansije o amandmanima.
Mene iznenađuje da mi nemamo ovde mišljenje predsednika Vlade o amandmanima. Ako ste već hteli da idete na bolje rešenje i ako idete ka rešenju u duhu demokratije, zašto onda niste išli da pojačate funkciju guvernera Narodne banke Srbije? Ako vam je cilj da ojačate funkciju guvernera, zašto guverner ne podnosi svoj program Narodnoj skupštini, koja ga bira? Kandidat za guvernera, gospodine Jelašiću, treba da izađe i predstavi svoj program, tim pre što je u ovom trenutku, kada ste podneli ostavku, ostalo nedorečeno zašto ste to učinili.
Imali smo veliki broj partijskih funkcionera koji su izjavljivali - postoji više kandidata za guvernera, mi sa njima razgovaramo, čekamo da nam predstave svoj program, pa ćemo izaći sa svojim kandidatom. Ako hoćemo da guverner bude nezavisan, onda valjda taj kandidat treba svoj program da predstavi Narodnoj skupštini, a ne svojim partnerskim funkcionerima. Jer, upravo je Narodna skupština mesto koje odlučuje o vrlo bitnim pitanjima, o svim pitanjima koji se, u stvari, tiču građana Srbije.
Predložili smo amandman da guverner predloži svoj program Narodnoj skupštini, da je to najbolje rešenje, da je to programska stvar i, ako je programska stvar, onda će poslanici glasati za njega ako je to dobar program, a ako je loš, normalno je i odgovornost je svih nas poslanika ovde, da ne prihvatimo kandidaturu tog kandidata za guvernera.
Još nešto, ono što sve nas čudi je hitnost kojom ste izašli ovde u Narodnoj skupštini sa predlogom ovog zakona. Da je bilo imalo morala, trebalo je da se sačeka da Skupština bira guvernera, pa da guverner ovde predloži novi zakon, a Skupština da odlučuje o predlogu tog zakona. Mi već dugo vremena, zahvaljujući volji nekoga, a predsednik Vlade ga je manje-više imenovao, imamo čoveka koji istupa kao guverner Narodne banke Srbije. To je gospodin Dejan Šoškić. Mene iznenađuje, gospodine Jelašiću, da ste vi prihvatili takav scenario i da ste uopšte došli ovde u Narodnu skupštinu da branite ovaj zakon. Hvala.

Pošto smo bili sigurni da predsednik Srbije Boris Tadić nije spreman da prihvati naš amandman koji je obrazlagao gospodin Đurić, DSS je išao s rešenjem da predloži ovaj.
Gospođo Čomić, mislim da je ipak trebalo da i poslaničkim grupama dostavite kopiju vašeg dopisa koji ste uputili Generalnom sekretarijatu Vlade vezano za mišljenje Vlade o ovim amandmanima, jer bi poslanici onda manje truda uložili, jer smo se bavili i tim problemom.
Ovaj amandman, u suštini, pojašnjava da je predsednik Republike, ukoliko kandidat za guvernera ne bude izabran, dužan u roku od 30 dana da predloži novog kandidata. Ono što je manjak u demokratiji, a pogotovo kod nas, jeste da predložena rešenja uopšte ne predviđaju mogućnost da guverner ne bude izabran. Šta će da se desi uopšte, gospodine Jelašiću, ako guverner ne bude izabran na sednici Narodne skupštine? Ovaj zakon uopšte ne predviđa to rešenje.
Predsednik Republike predlaže rešenje, poslanici glasaju po svojoj savesti, na bazi programa koji smo isto predložili da imamo kao sastavni deo ovog zakona, i zakon bi morao da kaže - u slučaju da guverner ne bude izabran, šta se dalje radi. Nama bi najbolje rešenje bilo da se u roku od 30 dana predloži novi kandidat.
Mislimo da ovde vlada jednoumlje i da ne treba da se glasa po diktatu. DSS, upravo vodeći računa o načelima demokratije, smatra da to tako treba da bude. Tim pre što kandidata za guvernera predlaže predsednik Srbije, a ponoviću još jednom da je predsednik Vlade gospodin Cvetković već izašao s predlogom da kandidat za guvernera bude gospodin Šoškić.
Novine su pune intervjua s njim. Ne znam kako vi uopšte gledate na to. Jedan od poslednjih intervjua je bio gde on daje mišljenje o rešenjima vezanim za kurs i na pritisak od strane privrednika, da argentinski model nije za Srbiju, da se ne slaže sa fiksnim kursom. Praktično, on još nije na vašem mestu, ali u mislima je već tu. U kom svojstvu on to radi i kakva je nadležnost predsednika Vlade u svemu ovome, ako se vodimo ovim zakonom, da on izlazi s tim predlogom? To bi moralo da se poslanicima ovde u Skupštini objasni.

U više slučajeva do sada predsednik Republike Boris Tadić je pokazao da se ne ponaša shodno ustavnim ovlašćenjima. Imali smo skoro, između ostalog, i njegovu izjavu vezanu za ''tajkunski most'' i pre bih rekao da to može i treba da se zove "most uzdaha".
Pošto je replika, da repliciram gospodinu Milivojeviću. Gospodine Milivojeviću, u međuvremenu sam uspeo da dobijem informaciju o ceni mleka u Rasinskom okrugu. Cena mleka za količine do 30 litara je 18-20 dinara. Najveći deo poljoprivrednih proizvođača upravo predaje tu količinu mleka. Tačno je da su za količine preko 200 litara cene i 26 i 28 dinara, a za još veće količine ide do 30 dinara. Ali, ako razmišljamo o onom običnom, jadnom poljoprivredniku, kakav je najveći broj poljoprivrednika u Srbiji, a znamo kako se odnosite prema njima, jer ste to pokazali dejstvovanjem u slučaju elementarne nepogode, možemo da shvatimo kakva je njihova pozicija.

Ako se pažljivo pogleda stenogram, šta sam rekao, rekao sam za Rasinski okrug. U Rasinskom okrugu velika većina poljoprivrednih proizvođača ima jednu ili dve krave. Nije Rasinski okrug samo Ribarska reka.

Ovih dana imamo strahovite elementarne nepogode koje su pogodile Srbiju. Preko 700.000 domaćinstava isključivo zavisi i živi od poljoprivrede. Poljoprivreda jedina po svim pokazateljima pokazuje suficit u odnosu na uvoz i ima pozitivan bilans od 700 miliona evra.

Prošle godine smo vodili ovde raspravu o protivgradnoj zaštiti i onda nas je gospodin Saša Dragin ubeđivao kako država sve preduzima da bi zaštitila poljoprivredne proizvođače. Ovih dana svedoci smo da je strahovita elementarna nepogoda, praćena gradom, pogodila pojedine krajeve Srbije, pre svega valjevski kraj, Mačvanski, Raški i Rasinski okrug i proizvela ogromne materijalne štete kako za poljoprivrednike, tako i za državu.

Plastično da pokažem na primeru valjevske opštine odnosno Valjevskog okruga kako se država ponašala prema poljoprivredi i zaštiti. U Valjevskom okrugu imamo 67 protivgradnih stanica i svaka protivgradna stanica, prema nekom pravilu, trebalo bi da ima 12 protivgradnih raketa, koje bi štitile poljoprivredno zemljište, odnosno poljoprivredne useve u slučaju grada.

Međutim, kao posledica nesnabdevenosti i malog broja protivgradnih raketa imali smo kao rezultat da je veliki deo Valjevskog okruga pogođen gradom i koji je naneo ogromne štete, da od 67 protivgradnih stanica praktično 53 protivgradne stanice nisu imale protivgradne rakete.

Ako uzmemo da je 1.680 protivgradnih stanica u Srbiji, dolazimo do toga da je Srbiji potrebno negde oko 20.000 protivgradnih raketa godišnje. Međutim, država je iz budžeta ove godine odvojila sredstva za 4.500 raketa. Bojim se da takav nemaran odnos države prema poljoprivredi i zaštiti poljoprivrednih proizvođača može da ima nesagledive posledice po poljoprivrednu proizvodnju.

Sinoć je, gostujući u nacionalnom dnevniku na RTS-u, gospodin Milan Dacić izjavio da je najveći problem pre svega nedostatak magacinskog prostora. To je sramota što je rekao, jer već postoji magacinski prostor u opštini Rekovac, koji može da skladišti negde oko 12.000 protivgradnih raketa, i da je osnovni problem nedonošenje zakona o protivgradnoj zaštiti.

Poslanička grupa DSS pre svega smatra da je najodgovorniji za ovo stanje u kome su se našli poljoprivrednici i pretrpeli ogromne štete pre svega država i nedostatak sluha i nespremnost da se odvoji negde oko 4 miliona evra za protivgradne rakete, pogotovo što su proizvođači protivgradnih raketa pre svega domaći proizvođači, "Krušik", "Poliester" i "Trajal".

Moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade i ministru poljoprivrede – zašto se tako neodgovorno ponašaju prema poljoprivrednoj proizvodnji i njenoj zaštiti, a ovamo su im puna usta mera i svega onoga što čine za poljoprivredu? Da li gospoda iz Vlade uopšte shvataju značaj poljoprivredne proizvodnje za privredni razvoj Srbije?

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Predsednik Vlade Mirko Cvetković je pre neki dan izjavio da je Srbija izašla iz recesije i da svi pokazatelji pokazuju i ukazuju na ekonomski oporavak.
Građani i privrednici, pak, ukazuju da je stanje sasvim drugačije i da nas tek očekuje kriza. Kurs najbolje pokazuje u kakvom stanju je naša ekonomija. Dinar je u odnosu na prethodni dan izgubio vrednost od 37 para, tako da je danas potrebno za jedan evro da se izdvoji 103 dinara i 54 pare.
Privreda i građani u ovom trenutku duguju bankama 1.504 milijardi dinara. Broj onih koji zbog naglog pada dinara nisu u stanju da izmiruju obaveze po osnovu kredita dramatično raste. Juče smo mogli da pročitamo da od 977.367 građana koji su uzeli kredit od banaka, njih 118.402, dakle, svaki deveti, nije u stanju da izmiruje svoje obaveze po osnovu kredita i da ta kašnjenja preko 60 dana, odnosno idu čak i do 90 dana.
Pored kursa, razlozi za kašnjenje u otplati kredita jesu i što su mnogi od njih ostali bez posla i što je oko 70.000 preduzeća u blokadi, u kojima radi veliki broj radnika koji ne primaju platu.
Moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade: da li je on i da li su članovi Vlade svesni dubine krize i šta Vlada čini da se ta kriza prevaziđe?
Drugo pitanje je upućeno Ministarstvu finansija, odnosno Upravi za javni dug. Gospođa Dijana Dragutinović je pre izvesnog vremena izjavila da je javni dug 32% od bruto društvenog proizvoda. Predsednik Srbije, koji želi da dokaže građanima Srbije da sve zna i da se u sve razume, izjavio je da je taj javni dug, negde, na podnošljivih 33,6% bruto društvenog proizvoda. Ekonomski stručnjaci ukazuju da je on preko 36% bruto društvenog proizvoda i da je Srbija u odnosu na mali broj bruto društvenog proizvoda već visokozadužena zemlja, koja je na rubu dužničke krize. Na to nam upravo ukazuje i pismo, kojim nas je informisala "Politika", koje je upućeno premijeru, članovima Vlade, svim ekspertima, o dubini krize i o predloženim merama za prevazilaženje krize.
Mislim da je očigledan primer koliko je ova vlada nesposobna i nije u stanju da prevaziđe teškoće sa kojima se kreće, sa kojima se suočava, upravo ovaj problem i problem javnog duga. Očekujem da u najskorijem roku dobijem odgovor od Uprave za javni dug. Hvala. (Aplauz)

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine Jelašiću, očekivali smo vas mnogo ranije, a pogotovo u ono vreme kada se raspravljalo i pregovaralo sa MMF i očekivali smo da upravo vi i Vlada izađete ovde pred poslanike, obrazložite uslove tog aranžmana sa MMF, razloge zašto se ulazi u taj aranžman, pogotovo što je to jedan ogroman finansijski aranžman koji je težak dve milijarde i devetsto miliona evra, jer građani imaju pravo da znaju razloge, uslove i visinu tog aranžmana, pogotovo što se radi o ogromnom novcu koji moraju da vraćaju.
Podsetio bih građane da je već potrošeno, odnosno povučeno milijardu i 328 miliona evra, da je već u okviru stendbaj aranžmana obavljeno četiri pregovora sa Misijom MMF, u vezi ovog stendbaj aranžmanom.
Umesto toga, gospodine Jelašiću, danas vas vidimo kao čoveka koji predlaže izmene i dopune Zakona o NBS i to po hitnom postupku. Nije nam jasno zašto se ide toliko u tu hitnost, u taj postupak ovde u Narodnoj skupštini, pogotovo što je bilo logičnije da novoizabrani guverner bude taj koji će da predlaže taj zakon Narodnoj skupštini Srbije i istovremeno ga obrazlaže.
Inače, u javnosti se već u priličnoj meri špekuliše da je taj novi guverner NBS, Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS.
U obrazloženju hitnog postupka kaže se da taj zakon treba da se uskladi sa Ustavom Republike Srbije i sa međunarodnim standardima. Mislim da ti razlozi ne leže, pogotovo što, iako je vladajuća koalicija zdušno govorila da EU nema alternativu, da je taj proces na neki način usporen i da smo dosta daleko od EU.
Toliko, gospodine Jelašiću, o ovlašćenom čoveku koji treba da predlaže ovaj zakon u Skupštini i o rokovima, odnosno o razlozima za hitnost ovog postupka.
Ono što se u ovom zakonu menja jeste to da se ukida Monetarni odbor i da se uvodi institucija Izvršnog odbora, tako da su sada organi NBS Izvršni odbor, guverner i Savet NBS.
Poslaničku grupu DSS i javnost u ovom zakonu brine i smatramo da ne valja to što se, umesto, kao što je do sada bilo, NBS je imala zadatak da samostalno vodi politiku kursa i da uz saglasnost Vlade utvrđuje režim kursa, po novom zakonu uvodi rešenje da Savet predlaže režim kursa Vladi, a Vlada odobrava njegove odluke.
Ovom izmenom smatramo da se guši samostalnost NBS, a prebacivanjem nadležnosti na Savet NBS ovlašćenja NBS se uvode u političku sferu.
Članovi Saveta nisu zaposleni u NBS. Njih delegiraju političke stranke, tako da će u suštini birani političari, članovi Saveta, donositi, pre svega, političke odluke u interesu onih koji stoje iza njih.
Setimo se samo devedesetih godina, gospodine Jelašiću i guvernera Atanackovića. Da li je gospodin Atanacković uopšte bio guverner koji je imao neku samostalnost ili je politiku, kurs i sve ono što se dešavalo tada sa hiperinflacijom i piramidalnim bankama, vodio upravo guverner ili je to vodila politika, odnosno političke stranke koje su tada bile na vlasti? O tome bi trebalo da nam više da kažu i da nam daju odgovor poslanici SPS, jer oni dosta dobro znaju kako je tada funkcionisala NBS i kakav je odnos imala sa Vladom.
Zbog toga postavljamo pitanje – ko najviše ugrožava samostalnost NBS? Svakom je jasno da je to Vlada, kojoj očigledno nije cilj stabilnost cena, jačanje finansijskog sektora, već da samim odlukama i svim odlukama, upravo, čini sasvim suprotno.
U jednoj emisiji na Javnom servisu podsetili smo se da ste 23. marta ove godine dali ostavku na mesto guvernera NBS, sa obrazloženjem da to činite iz ličnih razloga. Bojim se da su ova predložena rešenja kojima se rad NBS i odluke prebacuju na polje političkih odluka i da je to u suštini pravi razlog.
Vaša izjava da Vlada ne radi dobro, da previše troši, i da nam preti grčki scenario, po mnogima iz vlasti je bila prejaka i, takođe, i zamerke pojedinih političara iz vladajuće koalicije, da vaša koordinacija sa Vladom nije bila zadovoljavajuća.
Vi ste više puta ponovili da monetarna politika ne sme da bude u rukama političara, i da je cilj Narodne banke Srbije da očuva stabilnost cena u zemlji, kao i da će te biti sigurno do kraja ispoštovano. Podsetiću vas, gospodine Jelašiću, da je prošle godine bila 6,6%.
Međutim, treba otvoreno reći, iako se zdušno priča da je to uspeh i rezultat upravo jedne politike koju je sprovodila Narodna banka Srbije zajedno sa Vladom, da su najviše povećani upravo kontrolisane cene, da su za 14% prošle godine u 2009. godini, poskupele cene komunalnih usluga.
Za prvih pet meseci ove godine imamo inflaciju od 5,2%, iako je inflacija projektovana za ovu godinu 6%, plus-minus 2%. Pri tome, da su upravo cene koje kontroliše država, debelo premašile te okvire koje ste dali.
Podsetiću vas da je struja poskupela 11,5%. Telefonska pretplata je sa 238 dinara otišla na 450 dinara, da je SSB sa 745 poskupeo na 820 dinara, da je, gospodine Jelašiću, benzin otišao za više od 12% i pitanje je samo sa ovim trendom gde će da ide.
Ali, ono što u suštini pegla, tako da kažem, tu inflaciju je upravo smanjenje potrošnje, odnosno smanjenje tih cena potrošačkih roba, jer razlozi za to su sasvim svakome jasni. To je upravo smanjenje kupovne moći, pad standarda, i porast nezaposlenosti.
Svi mi znamo da sada u zemlji imamo 767 hiljada ljudi koji nisu zaposleni i imamo preko milion ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Upravo to ukazuje da to nije rezultat Narodne banke Srbije, nego, pre svega, jedne dramatične situacije u kojoj se nalaze građani ove naše zemlje.
Za četvoročlanu porodicu, juče je izašao podatak, potrebno je, praktično, za zadovoljenje osnovnih potreba, negde, oko 100 hiljada dinara. Samo da vas pitam – ko ih ima? Ko to prima platu od 100 hiljada dinara?
Od početka krize, dinar je praktično pao za čitavih 31,87% u odnosu na evro i to je najviše u regionu. Trgovci zbog ovog pada kursa, već, krajem meseca najavljuju povećanje cena što će upravo drastično da utiče na inflaciju.
To nije smetalo, na primer, ministarki finansija Diani Dragutinović, da kaže, nakon depresijacije dinara, dobili smo jeftinu radnu snagu, što je jedna od naših komparativnih prednosti.
Gospodine Jelašiću, vi ste ne tako davno izjavili (citiraću) – ''Neću da profućkam pozajmice! Dinar klizi u katastrofu! Standard se ne gradi na kreditima! Snaga dinara zavisi od direktnih stranih investicija, izvoza, zaduživanja u inostranstvu, makroekonomske politike, a tu pre svega, mislim na domaću potrošnju, odnosno visinu penzija i plata. Za moju ličnu i popularnost Narodne banke Srbije najlakše bi bilo da profućkamo pola milijarde evra, i to, pozajmljenih sredstva, koje ćemo jednog dana morati da vratimo. Očito da Narodna banka Srbije nekome ovde kvari zabavu, jer pozajmljena sredstva ne želi da potroši.
Danas je 15. jun, od 1. januara do danas, taj iznos od petsto miliona evra je debelo premašen. Država je do sada za odbranu kursa potrošila milijardu i 188,5 miliona evra. Prošle godine za odbranu kursa potrošeno je 659 miliona evra. Podsećam vas da smo od MMF do sada za odbranu kursa i jačanje deviznih rezervi povukli milijardu i 328 miliona evra, manji priliv direktnih stranih investicija, svega 380 miliona evra; povećan je broj nezaposlenosti od početka krize preko 250 hiljada ljudi, a samo ove godine je 45 hiljada ljudi ostalo bez posla; velika nelikvidnost privrednih subjekata koji kasne sa otplatom obaveza po kreditima, taj procenat se povećava iz meseca u mesec, sada je 12,2%.
Kašnjenja u izmirivanju obaveza između privrednih subjekata su ogromna. U kašnjenju prednjače veliki sistemi, koji obaveze izmiruju posle šest meseci. Preko 70 hiljada firmi je u blokadi. Javna preduzeća beleže gubitke, preko četiri milijarde evra, tako su iskazani ti rezultati u gubicima. Spoljni dug je 23,3 milijarde.
Podsetio bih vas, dok pričamo o ovim dramatičnim podacima, da su samo banke te koje su zabeležile dobit prošle godine od 22,2 milijarde dinara, a da je Narodna banka zabeležila prihode, odnosno da su prihodi veći od rashoda za 4,08 milijardi dinara.
Prema podacima Evropske investicione banke, Srbija je najveći korisnik kredita na zapadnom Balkanu. Sami ste rekli da Srbiju čeka grčki scenario, ako nastavi da se prekomerno zadužuje. Podsetiću vas da je od početka mandata ove Vlade povučeno 3,7 milijarde evra kredita i da samo u ovoj godini treba da se vrati oko 2,6 milijarde, sa pripadajućim kamatama. Gospodine Jelašiću, kao što sam rekao, spoljni dug je 23,3 milijarde, plus ono što građani duguju. Taj spoljni dug je oko 28,3 milijardi evra.
Od tih para, prema nezvaničnim podacima sa kojima izlaze ovlašćene organizacije, iako je to mnogo veći dug, iznosi se da je javni dug 10,8 milijardi evra ili 33,6%, a biće da je preko 12 milijardi ili preko 40% BDP. Mi prema privrednoj snazi i veličini BDP spadamo u visokozadužene zemlje. Trošimo više nego što zarađujemo i deficite nadoknađujemo kreditima.
Da li je tačno, gospodine Jelašiću, ono što je Albert Jeger rekao, da Srbija za odbranu kursa sme najviše da potroši 2,5 milijarde evra? Na kraju, zašto ova Vlada pokušava da nas ubedi da je proizvodnja u porastu, izvoz, takođe, mada sve ukazuje da je drugačije? Da li je, gospodo narodni poslanici iz vladajuće većine, politički marketing, zarad opstanka na vlasti, značajniji od odgovornosti prema sopstvenom narodu. Hvala. (Aplauz)

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Pre nego što počnem diskusiju u vezi s ovih sedam zakona koje imamo danas na dnevnom redu, želeo bih da vas pitam, jer niste nam dali valjano objašnjenje, zašto mi uopšte u četvrtak, 13. maja nismo ovde vodili raspravu o ovim zakonima? Ako ste pozvali sedmoro ministara da prisustvuju, nije mi jasno kako se desilo da nijedan od tih ministara ne dođe u ovo skupštinsko zdanje i bude taj koji će da otpoštuje narodne poslanike i građane Srbije, da bismo o ovim zakonima u predviđenom roku vodili raspravu? Mislim da ste u krajnjem slučaju i vi odgovorni za to što građani Srbije imaju dodatne troškove zbog jednog radnog, da kažem neradnog, dana.
Gospodine potpredsedniče, posle ovih vaših reči mogu samo da kažem – blago nama, mi smo, po ovom vašem kazivanju, informatička Gvadalahara. Samo, nije mi jasno posle ovog vašeg poziva gde ćemo mi to da odemo i šta da obiđemo?
Podsetiću vas na vaše reči, jer vi ste, inače, poznati optimista, koji je mnogo toga obećao, a od tih obećanja mnogo stvari nije ispunjeno. Podsećam vas na ono što ste rekli pre nešto više od godinu dana u „Upitniku“. Na najavu krize, odnosno kada je kriza već zahvatila Evropu i ceo svet, došli ste u studio jedne televizijske stanice i euforično rekli da je Srbija izolovano ostrvo, koje neće pogoditi kriza, i zemlja u koju će da pohrle strani investitori, gde će da bude mnogo ulagača koji će da ulože novac u takvu zemlju, koja ima takav ambijent. Pošteno bi bilo, gospodine potpredsedniče, da kažete građanima koji su efekti toga i da kažete iskreno – pogrešio sam za to što sam izjavio. Tako rade odgovorni ljudi.
U okviru ove načelne rasprave osvrnuću se na ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Istraživanje i razvoj u javnom sektoru) između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ovaj zakon se odnosi na projekat koji obuhvata adaptaciju postojećih zgrada i laboratorija, Istraživačku stanicu Petnica i Kampus Matematičke gimnazije, novu kapitalnu opremu za istraživanje, program ljudskih resursa sa ciljem da se privuče 1400 naučnika na radu u inostranstvu (žalosno je što ih ima mnogo više, a iz ovog vašeg izlaganja ne vidim kako ćete da privučete ni 200, a kamoli 1400 tih naučnih radnika), nove stambene zgrade za mlade istraživače u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, infrastrukturu za Ministarstvo za naučni i tehnološki razvoj, izgradnju naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
Ukupni troškovi projekta uključuju i kupovinu zemljišta. Sprovođenje projekta započeto je u avgustu 2009. godine i očekuje se da svoj završetak ima 2015. godine. Ukupna vrednost ovog projekta je 420.800.000 evra. Tu ste napravili finansijsku konstrukciju da 200.000.000 evra bude upravo ovaj kredit, da 25.600.000 evra bude instrument pristupne pomoći i da sredstva zajmoprimca, odnosno naša sredstva budu 195.200.000 evra, da će kredit da se isplati u najviše dvadeset tranši od po deset miliona evra i da je rok otplate dvadeset godina, sa grejs periodom od šest godina.
Demokratska stranka Srbije podržava sve ono što poboljšava uslove za rad mladih i njihov povratak u zemlju, ali nedostatak ovog projekta je, gospodine potpredsedniče, to što u obrazloženju niste dali detaljno opis radova i njihove stručne vrednosti i, što je najbitnije, odakle ćete da obezbedite 195.200.000 evra za ovaj projekat. Pretpostavljam da ćemo vrlo brzo ovde da imamo novu ratifikaciju nekog kredita, da bismo završili ovaj projekat.
Gospodine potpredsedniče, u 2009. godini Republika Srbija se zadužila za 3.300.000.000 evra. Podsetiću vas da smo samo u decembru mesecu ovde ratifikovali sporazume vredne sedamsto miliona evra, da smo već u 2010. godini u martu mesecu ratifikovali sporazume kojima smo se zadužili za novih 505.000.000 evra, da ste potpisali ruski kredit vredan 200.000.000 dolara, koji se odnosi na pokriće budžetskog deficita. Vratiću se na ove ratifikacije iz marta od 505.000.000 evra, tu je oko 160.000.000 evra upravo zaduženje koje je od komercijalnih banaka, sa komercijalnim kamatama, isto za pokriće budžetskog deficita.
U 2010. godini za očuvanje deviznog kursa ste povukli novu tranšu kredita iz stend-baj aranžmana sa MMF-om od 180.000.000 evra i već ste dostigli cifru od preko 1.300.000.000 evra povučenih sredstava iz stend-baj aranžmana sa MMF-om, teškog 2,9 milijarde evra.
Gospodine potpredsedniče, da li vi znate da ste prošle godine za odbranu kursa iz ovih sredstava upotrebili 659.000.000 evra za celu godinu, da ste za ovu godinu za nepunih pet meseci već potrošili 746.500.000 evra? Juče je bila najveća transakcija u akciji spasavanja kursa, kada ste potrošili devedeset miliona evra. Ovom dinamikom, ako bismo samo računali, mi ćemo samo u ovoj godini potrošiti minimum preko dve milijarde evra za odbranu kursa do kraja godine. Razlog je to što mnogo uvozimo, a praktično ništa ne izvozimo.
Na ovaj način ste ugrozili i one koji imaju ino-obaveze po osnovu kredita, jer svaka promena (juče je, odnosno danas, evro dostigao rekordnu vrednost u odnosu na dinar), makar od dinar, dodatno stvara obavezu naše države od 28,3 milijarde dinara. Pitanje je dokle će da dogura evro i koliko će još to da stvori novih obaveza po osnovu kursne razlike?
Povećali ste i javni dug. Na kraju 2008. godine javni dug je bio 25,6% bruto društvenog proizvoda. Prema informacijama koje je dala ministar finansija i koje daje Vlada, taj javni dug je krajem 2009. godine bio 31,5% BDP. Predsednik Boris Tadić je pre jedno mesec dana izjavio da je javni dug 35% BDP. Ekonomisti nas upozoravaju prostim zbiranjem brojki da je taj javni dug već preko 40% BDP. A novi krediti za ratifikaciju već čekaju.
Mi bismo voleli da Uprava za javni dug konačno izađe sa tačnom informacijom koliki je javni dug, jer u javnost se izlazi sa informacijom da je javni dug 10,3 milijarde evra. Prema onome što preračunavaju poznati ekonomisti i stručnjaci, a znamo i da vi imate veze sa listom „Ekonomist“, taj je dug već 12.300.000.000 evra.
Gospodine potpredsedniče, spoljne obaveze Srbije su već dostigle cifru, ono što duguju građani, privredni subjekti, banke prema inostranstvu i što je javni dug, od 28,3 milijarde evra. To je, gospodine potpredsedniče, oko 80% BDP. Pitanje je odakle će to da se vrati. Ako uzmemo prostu računicu, ova vlast u svakoj sekundi zadužuje građane za 30 evra, a istovremeno svakog dana u proseku 550 ljudi ostaje bez posla.
Ono što svakog građanina Srbije muči je pitanje kako ćemo i od čega vratiti ove dugove kada je budžetski deficit za prva četiri meseca bio 34,2 milijarde dinara, kada su prihodi u aprilu u odnosu na mart bili manji za 2,9 milijardi, kada su rashodi veći nego što treba i u odnosu na mart u aprilu su bili veći za 4,8 milijardi, kada je bez posla od početka godine ostalo preko 45.000 ljudi, a od kada ste vi na vlasti preko 250.000 ljudi ostalo je bez posla, kada imamo 767.000 nezaposlenih evidentirano u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kada 450.000 mladih, a među njima mnogo stručnih (a vi se pozivate da ćemo sve da učinimo da vratimo one koji su van zemlje), preko godinu dana čeka na posao.
Gospodine ministre, imamo preko 58.000 firmi koje su u blokadi, u kojima radi preko 145.000 radnika koji ne primaju plate. Plate su, gospodine ministre, 2007. godine bile 423 evra, a danas su 320 evra. Znači, smanjila se kupovna moć za čitava 103 evra, a potrošačka korpa u odnosu na prosečnu platu je veća za čitavih pet hiljada dinara i iznosi 36.000. Obična četvoročlana porodica ne može od svoje plate da zadovolji ni elementarne potrebe, odnosno da kupi hranu i da plati komunalije.
Imamo preko 700.000 ljudi, kao što kaže ministar Rasim Ljajić, koji žive ispod granice siromaštva. Imamo 500.000 gladnih i preko 40.000 onih čiji život isključivo zavisi od 48 narodnih kuhinja. Svaki dan, gospodine potpredsedniče, slušamo apele poznatih javnih ličnosti da svojim novčanim prilozima ljudi pomognu da se otvori još narodnih kuhinja.
Ništa ne činite da smanjite ogromnu javnu potrošnju, mito i korupciju. Pre neki dan su privrednici izjavili da je vrednost javnih nabavki koje se vrše van zakonskog postupka javnih nabavki preko milijardu.
Gospodine ministre, obmanuli ste narod obećavši 200.000 novih radnih mesta, akcije u vrednosti od 1000 evra, veće penzije i plate. Umesto 200.000 novih radnih mesta, imamo 250.000 nezaposlenih, podelili ste narodu crkavicu od 1700 dinara, a standard i kupovna moć padaju. Plate su, podsetiću vas, u odnosu na 2007. godinu manje za čitava 103 evra.
Predsednik Tadić kaže da ćemo do zime izaći iz krize. Njegov savetnik Gordana Matković izjavljuje da 700.000 ljudi nema ni za hranu i da je Srbija još siromašnija i gladnija.
Šta reći kada jedan ministar, i to koji - ministar finansija Diana Dragutinović, može da izjavi nakon depresijacije dinara – dobili smo jeftinu radnu snagu, što je jedna od naših komparativnih prednosti. Znači, sledeći ovu izjavu gospođe Dragutinović možemo da očekujemo depresijaciju dinara, do toga da jedan evro vredi 250 dinara i onda ćemo da imamo najkonkurentniju radnu snagu na svetu, jeftinija će da bude radna snaga u Srbiji nego u Džibutiju.
Ekonomisti i privrednici mnogo realnije vide stanje u Srbiji i poručuju da tek ulazimo u period krize, da krizu možemo da rešimo i da je prvi znak krize povećanje nezaposlenosti. Nema nijednog novog radnog mesta. Nelikvidnost je još veća, na domaćem tržištu je katastrofalna; 12% privrednih subjekata kasni sa otplatom kredita, prosečna valuta za plaćanje je 150 dana, a veliki trgovinski lanci (ništa ne činite, gospodine Đeliću, da ih sprečite u tome) plaćaju svoje obaveze posle 300 dana ili uslove dobavljače, a to dobro znate, da mogu isključivo da naplate kompenzacijom, odnosno uzimanjem nekonkurentne robe od tih velikih monopolista.
Vlada nema jasnu viziju, to smo videli i na čuvenom samitu na Kopaoniku, kada Diana Dragutinović izjavi jedno, ministar Dinkić izjavi drugo, premijer izjavi treće, a Jelašić izjavi četvrto. Ništa niste učinili da se pokrene proizvodnja, izvoz je mali, nema novih investicija, povećavate javni dug, tražnja opada i u odnosu na 2009. je za 10% manja, da čovek, pored hrane, od plate ne može svojoj porodici ništa drugo da priušti. Država, to je ono najžalosnije i tu se vidi vaša odgovornost, pomaže isključivo tajkune i brine o njima, jer su oni postali kreatori ekonomske i državne politike; od njih zavisite i morate da ih slušate. Kod vas očigledno ne postoji, i pored svega što je rečeno, svest o dubini krize.
Poznati ekonomista Mlađan Kovačević, govoreći o kreditima, rekao je – lokalni krediti su katastrofalno skupi; umesto da obezbeđujemo jeftinije investicione kredite, mi dajemo keš kredite za svadbe. Da zaključim upravo rečima poznatog ekonomiste Mlađana Kovačevića – ova vlast ovu državu i narod vodi u bankrot.

Osnov javljanja je odgovor na moje izlaganje po osnovu ovog spoljnog duga, jer sam pričao o spoljnom dugu, da bih bar argumentovao ono što je i da zaštitim dostojanstvo ovog parlamenta...

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da su sve poslaničke grupe i svi predstavnici poslaničkih grupa koji su govorili o ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o  DRI istakli značaj te institucije. Međutim, odmah bih postavio pitanje zašto vladajuća većina nije bila spremna kada je Demokratska stranka Srbije izašla sa zahtevom u februaru mesecu da ova skupština raspravlja o izveštaju o radu DRI za period iz 2008. godine, kada je Narodna skupština kao najvlasnija trebalo da da mišljenje i preporuke u odnosu na taj izveštaj? To je ono što odmah sve nas stavlja u sumnju da li iza ovih i ovakvih reči stoje i iskrene namere.
Složićete se da svaki građanin treba da zna kako se troše sredstva iz budžeta, da kažem narodne pare, jer novac koji se sliva u budžet je upravo od građana Srbije i neophodna je mnogo veća odgovornost i javnost u informisanju građana o trošenju tih para.
Da bismo uopšte imali kvalitetan izveštaj potrebno je da ta Državna revizorska institucija, koja inače ima velika ovlašćenja, bude kadrovski, materijalno i tehnički dobro opremljena. To je interes svih političkih stranaka. Samo sa takvom Državnom revizorskom institucijom moći će da se izvrši potpuna kontrola trošenja narodnih para kod svih budžetskih korisnika, a njih nije malo, ima ih oko devet i po hiljada. Ako se zna da su ti subjekti korisnici budžetskih sredstava, njih devet i po hiljada, istovremeno i naručioci, da sa njima radi oko 80.000 ponuđača, da se u toku godine sklopi oko 250.000 ugovora, onda možemo da shvatimo i da imamo na umu koliki je značaj DRI.
U 2009. godini korisnici budžetskih sredstava su izvršili javne nabavke u iznosu od 330.000.000 evra samo za prvih šest meseci, bez kontrole, bez postupka sprovođenja javnih nabavki kako zakon kaže, a to je, podsetiću vas, oko 40% od ukupno izvršenih svih javnih nabavki. Građani imaju pravo da znaju punu istinu i da taj postupak, uz pomoć ove jake institucije, bude potpuno transparentan, javan, tako da svi mi znamo kako se troše narodne pare. Normalno je da se onda kada imamo takvu javnost i kontrolu nabavki spreči korupcija.
Ove godine je za prva četiri meseca iz budžeta za javne nabavke u oblasti roba i usluga izdvojeno 11,2 milijardi dinara. Svako ko je odgovoran zna da je to veliki novac, da je to narodni novac i da mora da postoji kontrola tih sredstava.
Da bi se sprečio bilo kakav pokušaj nečeg nezakonitog u tim nabavkama potrebno je da se zna kako je potrošen svaki dinar. Da bismo imali saznanje o svakom potrošenom dinaru, potrebno je svima nama da DRI ima dovoljan broj ljudi, koji će ovaj posao da obavljaju na najkvalitetniji način.
Predsednik DRI je izjavio da ova institucija treba da ima 70 revizora a ne sedam, da je odziv za državne revizore slab, a da je razlog za to, citiram, „najviše zbog niskih plata, koje su višestruko manje od onih u nekim drugim, nedržavnim revizorskim kućama“... da se kvalitetno kadrovski, materijalno i svim drugim uslovima opremljena DRI bavi i pronikne u tajne javnih finansija, da nam se ne desi da Vlada nema uvid u to kako je potrošeno 130 milijardi dinara, da više nemamo situaciju kao u 2008. godini kada je kontrolisano svega šest ministarstava i samo 27% jedne budžetske stavke, kao da je potrošnja pića jedno od ključnih političkih pitanja, sa prekršajnim prijavama za koje je zaprećena kazna od 50.000 dinara. Korupcija, koja je glavni problem, ostaje netaknuta.
Državna revizorska institucija zbog malog broja revizora vrši proveru zakonitosti trošenja budžetskog novca za 2009. godinu u svega pet ministarstava, a ovih dana će početi u još dva. Kako kaže predsednik DRI, kroz ta ministarstva prođe skoro 75% budžeta, a kontrolisaće se tri četvrtine njihovih papira. U uslovima ekonomske krize potrebno je da se zna i proveri trošenje svakog dinara, a to znači svih sredstava i svih budžetskih korisnika, a to DRI sa ovim brojem ljudi ne može da uradi.
Na kraju da zaključim, država na Državnoj revizorskoj instituciji ne sme da štedi, jer samo tako građani i Narodna skupština mogu da dobiju valjan i potpun izveštaj o trošenju budžetskih para, o čemu mi narodni poslanici treba da vodimo valjanu raspravu, damo mišljenje i preporuke. Oni koji nenamenski troše budžetska sredstva treba da budu kažnjeni za to, s tim što je pitanje da li je kazna od 50.000 dinara za delo kao što je nenamensko trošenje budžetskih sredstava adekvatna, naročito u uslovima kada ti isti državni funkcioneri pozivaju narod na stezanje kaiša dok država ne izađe iz krize. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospođo Dragutinović, kada vi dođete u ovo skupštinsko zdanje verovatno svi građani Srbije osete zebnju, jer, da budemo iskreni, ovo je još jedan od naših pokušaja da vas ubedimo da prestanete sa zaduživanjem za pokrivanje kratkoročnih obaveza, za refinansiranje dugova koje ste već nametnuli građanima, za pokrivanje likvidnosti i za pokrivanje budžetskog deficita.
Gospođo Dragutinović, jadna je država koja koristi kredite da bi vratila već uzete kredite, da bi pokrila likvidnost i budžetski deficit. Mi smo, kao što znate, već u toku ove godine iskoristili jedan kredit za pokriće budžetskog deficita, to je ruski kredit od dvesta miliona dolara. Ova dva kredita koja se upotrebljavaju za refinansiranje kratkoročnih obaveza prema komercijalnim bankama, za finansiranje i održavanje tekuće likvidnosti i za pokrivanje budžetskog deficita teška su 330.000.000 evra. Imamo još dva kredita o kojima se vodila rasprava ovde u načelu, tako da je ukupna „težina“, tako da nazovem, tih kredita 700.000.000 evra, samo za januar i februar mesec ove godine, i to kod komercijalnih banaka, sa kamatama koje prelaze 7%.
Poslanička grupa DSS već vas je upozoravala, gospođo Dragutinović, da privredni subjekti u zemljama EU za kreditiranje uzimaju kredite sa kamatom od 1,8 do 2%.
Gospođo Dragutinović, kako vi pokrivate budžetski deficit? Kreditima. Koliki je ukupni javni dug? To konačno očekujemo, i od vaše Uprave za javni dug trebalo bi da dobijemo tačne podatke. Ako kažete da je ukupni javni dug 31% BDP-a, ako predsednik države kaže da je preko 35%, ako već imamo ova zaduženja, očigledno je da taj ukupni javni dug prelazi 40% BDP-a.
Spoljni dug je verovatno, ako se saberu dugovi privrednih subjekata i banaka, već preko 70% BDP-a, i to je ono što uznemirava sve građane Srbije.
Gospođo Dragutinović, koliki je dug koji država Srbija treba da vrati samo u ovoj godini – 5,6 milijardi evra ili, prevedeno na dane, sedam miliona evra dnevno. Odakle ćete? Ako imamo proizvodnju koja beleži pad u odnosu na prošlu godinu, samo za prva dva meseca, 12,1%, iako zdušno ponavljate da je povećanje proizvodnje u prva tri meseca 3,7%, a znamo da su prošle godine zbog ekonomske krize to bili mrtvi meseci, jasno je svakom građaninu Srbije da ove godine ne možemo da očekujemo boljitak i povećanje proizvodnje.
To ćemo da obrazložimo prostim činjenicama. Imate stalno smanjenje broja zaposlenih za prva dva meseca. U januaru mesecu je za 14.000 smanjen broj zaposlenih; u februaru mesecu je broj zaposlenih smanjen za preko 16.000.
To su podaci sa kojima je izašao Savez samostalnih sindikata Srbije. Ako smo prošle godine imali 172.000 onih koji su ostali bez posla, to debelo premašuje cifru od 200.000 nezaposlenih, odnosno onih koji su ostali bez posla.
Podsetiću građane šta ste obećali svima kada ste dolazili na vlast, a to je 200.000 novih radnih mesta. Umesto 200.000 novih radnih mesta imamo, gospođo Dragutinović, preko 200.000 ljudi koji su ostali bez posla.
Koliko imate siromašnih koji žive ispod granice siromaštva? Preko 700.000. Koliko njih prima socijalnu pomoć? Koliko njih zavisi od narodnih kuhinja? Koliko imate prosečno dnevno štrajkova?
Prošle godine ste imali prosečno 25 štrajkova dnevno. Ove godine se taj broj utrostručio, svakodnevno imate oko 75 štrajkova u Srbiji.
Na kraju, hteo bih da vas pitam – šta je vaša politika? Jer, ako gospodin Dinkić kaže da je politika u potrošnji, u kreditima, ako je vaša politika i ono što vi kažete, gospođo Dragutinović, da treba da se poveća PDV, da se na taj način reguliše potrošnja, ako imamo gospodina Jelašića koji kaže da treba prestati sa olakim zaduživanjem jer ćemo ući u dužničko ropstvo, ono što nas brine je upravo ova slika na kojoj se vidi kako sedite na samitu na Kopaoniku, gde ste rekli, time završavam, zašto volite Kopaonik – zato što ste svi zajedno, a ne jedan protiv drugog.
Ovo što sam izneo upravo pokazuje da vi, iako možda niste toga svesni, radite jedan protiv drugog, a i protiv Srbije.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Gospođo Kalanović, vi ste pozvali kako stranke iz vladajuće koalicije, tako i poslanike iz opozicionih stranaka da glasaju za ove zakone o zaduživanju. Pri tome ste rekli da su ovo vrlo bitni zakoni koji se odnose upravo na projekte koji su od strateškog značaja za Srbiju i koji su vezani za infrastrukturu.
Činjenica je da su ovo zajmovi koji se odnose na infrastrukturu, ali jedan deo... a kasnije ću da se osvrnem na pitanje tih kratkoročnih obaveza za refinansiranje kredita koji su već uzeti za određene projekte.
Ono što mene ovde interesuje, gospođo Kalanović, to je da smo krajem decembra meseca imali ovde raspravu o jednom setu kreditnih zaduženja koja se odnose na Koridor 10; tada je ministar za infrastrukturu, gospodin Mrkonjić, potvrdio ono što sam rekao, a to je da je obezbeđeno 1.125.000.000 evra za infrastrukturne projekte, odnosno za izgradnju autoputa na Koridoru 10. Ako je već obezbeđeno i ako postoje ta sredstva, pitam vas, gospođo Kalanović, zašto praktično ništa od tih sredstava nije upotrebljeno? Za dve godine vaše vlasti izgrađeno je samo 40,5 kilometara autoputa, iako vi prisvajate i sedam i po, odnosno osam kilometara obilaznice oko Beograda, koja je manje-više bila završena. Zašto, gospođo Kalanović, ta sredstva nisu iskorišćena, jer svi mi znamo i kada pričamo o razvojnoj šansi Srbije upravo pominjemo Koridor 10 i autoput?
Kada smo vodili raspravu o tim kreditima gospodin Mrkonjić je upravo potvrdio našu konstataciju da postoji nesaglasje između tri ministarstva koja pretenduju na to da raspolažu tim sredstvima i da budu nosioci programa izgradnje autoputa. To su: Ministarstvo za infrastrukturu, Ministarstvo za NIP i Ministarstvo za prostorno planiranje. Pri tome je gospodin Mrkonjić rekao da je njegovo pravo da upravo njegovo ministarstvo bude kreator i nosilac tih poslova.
Gospođo Kalanović, činjenica je, što je potvrdilo i ovo savetovanje na Kopaoniku, da postoji mnogo disonantnih tonova i različitih mišljenja unutar vladajuće koalicije. To je ono što pritiska i muči sve građane Srbije, jer upravo oni osećaju najveće posledice takvog vašeg nesaglasja i nepostojanja zajedničke platforme za prevazilaženje krize.
Osvrnuo bih se u jednom delu i na ovaj kredit i ponovio bih ono što je uvaženi kolega gospodin Obradović rekao i vama postavio pitanje zašto ste uopšte razdvojili ove dve tačke koje se odnose na zaduživanje „Srbijagasa“, da li ste vi to želeli da prikrijete da se tu radi o mnogo većem iznosu nego što je iznos o kojem sada pričamo? Ukupno zaduženje je, to treba da znaju građani Srbije, po osnovu samo ova dva kredita, 320.000.000 evra.
Ono što nas brine, prvi set kredita o kojima smo pričali upravo je kredit za refinansiranje obaveza koje već postoje i za održavanje likvidnosti. Nismo čuli ovde koliko je sredstava potrebno za održavanje likvidnosti od ovog kredita koji je 150.000.000 evra.
Gospođo Kalanović, verujem da sve, ako postoji imalo savesti kod vas iz vladajuće koalicije i ako delite sudbinu ovog naroda, treba da pritiska to što svi mi razmišljamo o obavezama koje ste vi stvorili prema svim građanima i koji su nametnuti ovoj državi. To je nešto o čemu se vodi rasprava ne samo u Srbiji, ne samo na Kopaoniku. Građane iritira, pored ovoga i pored ovih rasprava koje se vode na Kopaoniku, to što gospoda ministri koja se nalaze gore zajedno sa predsednikom Vlade taj samit na Kopaoniku doživljavaju kao turistički izlet. To je upravo pokazatelj kako se vi ponašate i kakve odgovornosti imate prema građanima Srbije.
Ono što sve nas ovde brine je to što mi samo u ove dve rasprave u okviru ove sednice raspravljamo o kreditima vrednim ukupno 505.000.000 evra, što smo u decembru mesecu ovde raspravljali o kreditima vrednim preko 750.000.000 evra, što ste prošle godine zadužili državu Srbiju sa 3.300.000.000 evra. Vaš način opstajanja i vaše viđenje kako treba da funkcioniše ova država je upravo na tim kreditima.
Vas upozoravaju i ekonomski stručnjaci iz zemlje i ekonomski stručnjaci iz inostranstva da je to potpuno pogrešna politika, a mi poslanici Demokratske stranke Srbije smo više puta sa ove govornice sve vas, gospodo iz vladajuće koalicije i ministre, upozoravali na pošast i opasnost od prevelikog zaduživanja. Ne znam da li do vas dopiru ove reči i da li uopšte slušate građane Srbije, narod koji živi u strahu od tih vaših suludih zaduživanja. Da li ste vi svesni u kakvim okolnostima i kako žive građani Srbije i da li je budućnost Srbije upravo u zaduživanju?
Gospodin Sajmon Grej na samitu na Kopaoniku je rekao da je najveći problem ove vlasti to što vi imate 40 nekih programa sa kojima vidite budućnost i način za prevazilaženje krize, a da samo jedan od tih programa može da bude rešenje za izlazak iz krize.
Očigledno je da se vi i suviše bavite sobom, da imate ministre i potpredsednike koji žele da dokažu kako su veliki sportisti, kako znaju i da skijaju; na njegovu žalost, nije osvojio prvo mesto, nego četvrto. Sreća bi bila za građane Srbije da smo u svemu četvrti. Međutim, po svim pokazateljima se nalazimo na 93. mestu. To je juče priznao i potpredsednik Vlade gospodin Boža Đelić, koji se konačno dozvao i shvatio da Srbija nije pusto ostrvo, gde će da pohrle strani investitori, gde će da dođu velike pare, gde će građani Srbije da žive u izobilju. Verovatno i njega njegove komšije i rođaci pitaju – šta je ovo, gde su te pare? Kako mi živimo?
Da li vi uopšte ulazite u narod? Da li vidite koliko narod trpi i kako živi, koji je standard, kolike su plate, šta mogu da kupe za taj novac?
Podržavamo svaku investiciju, svaki program koji vodi boljitku, ali ne podržavamo vaša suluda zaduživanja, jer znamo da će to morati da plaćaju generacije koje dolaze. Zato, pošto ste nejedinstveni, pošto nemate zajednički program, najbolje je za sve građane Srbije da se što pre rastanete, a da svima nama i građanima Srbije dozvolite da biramo na sledećim izborima najpovoljniju i najbolju opciju za njihov život.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Predmet današnje rasprave su i dva zakona o kreditnom zaduženju. Prvi je zakon o davanju garancija Republike Srbije u korist "Banke Inteza", po zaduživanju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, u iznosu od 170 miliona evra, za refinansiranje kratkoročnih obaveza prema komercijalnim bankama i finansiranje održavanja tekuće likvidnosti i dodatnih investicija. Drugi je zakon o zaduživanju Republike Srbije kod "Erste banke" a.d. Novi Sad, u iznosu od 40 miliona evra, kod "Marfin banke" a.d. Beograd, u iznosu od 100 miliona evra, i kod "Vojvođanske banke" a.d. Novi Sad, u iznosu od 20 miliona evra, za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje duga, što ukupno iznosi, po ovom zakonu, 160 miliona evra.
Oba zakona su ''teška'' 330 miliona evra. Za toliko vi građane Srbije zadužujete po kreditima koji se refinansiraju u odnosu na već uzete kredite i pokrivaju budžetske rupe. Ove kredite, gospođo Dragutinović, uzimate kod komercijalnih banaka, sa kamatama koje ''debelo'' premašuju 5%. Podsetiću vas da je u Evropi praksa da se privrednim subjektima krediti odobravaju sa kamatom od 1,8 do 2 posto. Trošak za ove kredite je, znači, znatno veći, a pri tom njihova namena nije pokretanje proizvodnje, investicionog ciklusa, nego pokrivanje budžetskih rupa i deficita, odnosno za likvidnost pojedinih javnih preduzeća.
Ratifikacijom ovih kredita ste uvećali i javni dug. Svedoci smo i različitih tumačenja koliki je taj javni dug. Vaša procena je bila da je javni dug negde oko 31 zarez nešto posto. Pre neki dan je predsednik države gospodin Tadić izjavio da je javni dug negde oko 35%. Plašim se da će, s ovom dinamikom povećanja kredita, javni dug u ovoj godini preći iznos od 50% društvenog proizvoda.
U ovoj godini ste već uzeli kredit za pokrivanje budžetskog deficita, od 200 miliona dolara. To je tzv. ruski kredit. Činjenica je da sve kredite uzimate upravo za pokrivanje budžetskog deficita i za likvidnost, i bojimo se da će upravo ovi krediti i ova praksa uzimanja kredita za refinansiranje i da se nastavi.
Ove godine nas već očekuje vraćanje kredita po osnovu zajmova koje smo uzeli, u iznosu od 2,6 miliona evra. Privredni subjekti duguju inostranstvu preko 10 milijardi evra, tačnije 10,9 milijardi, a izvoz je u 2009. godini bio 5,96 miliona evra, tako da polovina tih sredstava od izvoza, praktično, treba da ode na servisiranje ovih dugova.
Još je obeshrabrujuće i to da je izvoz u odnosu na uvoz manji za 5,2 milijarde evra i da je u strukturi uvezene robe 53% roba široke potrošnje, a svega 7,8% su sredstva za rad, odnosno oprema.
Najveće učešće u izvozu ima poljoprivreda, u ukupnom izvozu učestvuje sa 23%, a izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta su veoma mala. Prošle godine su bila 2,2% od ukupnog budžeta, a ove godine je to nešto oko 3%. Inače, poljoprivreda je jedina u prošloj godini imala suficit, od 700 miliona dolara.
Očigledno je da je najveća razvojna grana, kada je u pitanju izvoz, upravo poljoprivreda, prema kojoj se vi maćehinski odnosite. Država ništa ne čini za 700.000 domaćinstava koja se bave poljoprivredom. Svedoci smo da je u toku prošle godine veliki problem bio upravo cena i otkup poljoprivrednih proizvoda.
Nebriga za građane i nesposobnost su glavna odlika ove vlade, što za sobom vuče nova zaduživanja, novi teret koji moraju da podnesu, a sada je već izvesno da obaveze, pored njih, i njihovi potomci moraju da vraćaju. Kako drugačije da tumačimo, gospođo Dragutinović, izjave članova Vlade da država izlazi iz krize, da već sada u januaru beležimo rast proizvodnje od 3,7%, kada u odnosu na prosečnu proizvodnju u toku 2009. godine imamo pad od 12,1%?
Beležimo i pad direktnih investicija. Da vas podsetim, 2007. godine su direktne investicije bile četiri milijarde evra, a u 2009. godini su nešto više od jedne milijarde, tačnije 1.300.000.000 evra.
Broj privrednih subjekata koji su u blokadi je sve veći. Preko 60.000 privrednih subjekata, tačnije 66.438 privrednih subjekata je u blokadi. Obećavali ste 200.000 novih radnih mesta. Umesto toga, u 2009. godini je 200.000 ljudi ostalo bez posla i, prema dinamici koja je uočljiva i svi parametri pokazuju da u 2010. godini praktično svakog meseca 14.000 ljudi ostane bez posla. Trenutno je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 723.000 ljudi. Taj trend će samo da se povećava, a pitanje je i koliko je još ljudi bez posla koji se nisu prijavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Sve je više i onih koji su siromašni i žive ispod granice siromaštva. Ministar Ljajić je pre neki dan izjavio da preko 700.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Štrajkovi i strah kod većine da će ostati bez posla karakterišu stanje u društvu. Prosečna plata pada u apsolutnom iznosu i već je ispod 300 evra. Podsetiću vas da imamo najmanje prosečne plate u okruženju, da je prosečna plata u Makedoniji 331 evro, u BiH 395 evra, Crnoj Gori 456 evra, u Hrvatskoj 724 evra, u Sloveniji 935 evra. Prosečna penzija je 21.700 dinara, a veliki broj penzionera, odnosno njih 356.000, prima penziju ispod 11.000 dinara.
Za razliku od građana Srbije, koji ''debelo'' osećaju posledice krize i neodgovornosti ove vlade, premijer Cvetković, guverner Jelašić, ministar Dinkić i predsednik Tadić zdušno ponavljaju da Srbija izlazi iz krize i da ćemo ove godine imati rast BDP od 1,5%, a pri tom im mediji pomažu u pokušaju da građanima prikažu neku drugu Srbiju.
Za vas nisu dovoljna upozorenja privrednika da je privreda Srbije daleko od izlaska iz krize, da su ključni razlozi za to prevelika javna potrošnja, kurs, nelikvidnost, pad izvoza i nezaposlenost. Ekonomisti upozoravaju da je rast privrede jedino moguć ako dođe do porasta izvoza, a da je u Srbiji malo toga izvozno orijentisano.
Ovih dana se građani Srbije suočavaju s talasom poskupljenja koje će i te kako uticati na troškove života. Struja je poskupela 11%, benzin je sa 106,6 poskupeo na 111 dinara, kablovska televizija sa 745 na 820 dinara. Poskupeli su mleko i mlečni proizvodi. Od 1. marta poskupljuje telefonska pretplata sa 230 dinara na 458 dinara. Procena je da će povećanje cene energenata dovesti do povećanja cena osnovnih životnih namirnica za 5 do 7 posto.
Standard građana će biti još niži. Kupovna moć će padati pod naletom novih poskupljenja i sa padom ionako malih zarada, uz povećanje broja onih koji će ostati bez posla.
Vladajuća koalicija poručuje da se bolje živi, pokušavajući da zavara građane da žive u jednoj stabilnoj državi. A jedini ko bolje živi u ovoj zemlji ste vi, gospođo Dragutinović, i vladajuća koalicija, tajkuni koji stvaraju ekstraprofite zahvaljujući, pre svega, tome što im vraćate dugove proistekle iz zahvalnosti što su sastavili ovu vladu, od koje korist imaju samo oni i vi.
Gospođo Dragutinović, proizvodnja je u odnosu na prošlu godinu manja za 12,1%, tražnja je opala za 14,3%, a prosečne zarade su manje od 300 evra. Sve je veći broj gladnih i onih koji su bez posla. To su rezultati vaše politike. Najbolje je da što pre raspišete izbore i da na njima građani ocene koliko vredi vaš rad i koliko ste uticali na njihov život.

Zahvaljujem, gospođo Dejanović. Mi danas ovde imamo zajednički načelni pretres o četiri tačke: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, o računovodstvu i reviziji, Agenciji za privredne registre i, između ostalog, tu je i Sporazum između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju.
Gospođo Dejanović, sramota je, pre svega vladajuće većine, a i vas, da dozvolite da se o ovako značajnoj tački vodi rasprava u objedinjenom pretresu. Građani Srbije zaslužuju mnogo više poštovanja, kao i da se ovde polože računi za ono što je trošeno u toku 2009. godine.
Ono što je takođe velika sramota, poštovani građani Srbije, jeste da je predlog rebalansa budžeta za 2009. godinu, koji smo dobili u aprilu, izgledao ovako, a predlog rebalansa budžeta koji sada dobijamo, sa ogromnim zakašnjenjem, izgleda ovako - nepuna jedna i po stranica. To je odnos koji ova vlast pokazuje prema građanima Srbije.
Neodgovorno je da u predlogu rebalansa budžeta, koji smo sada dobili, nemamo stavke po izvršenjima, kao što je neodgovorno uopšte vaše ponašanje. Poslanička grupa DSS je još u oktobru ove godine, 7. oktobra, dostavila pismo vama, gospođo Dejanović, gde smo tražili obrazloženje za prekoračenje deficita, dozvoljenog i planiranog. U Prvom redovnom zasedanju, tačnije 15. oktobra, takođe smo ovde postavili poslaničko pitanje za budžetski deficit, koji je samo za period januar-septembar iznosio 74,2 milijarde, a dozvoljeni budžetski deficit je bio 70 milijardi i 400 miliona dinara.
Vi ste već tada prekoračili dozvoljeni budžetski deficit, ne snoseći pri tome nikakvu odgovornost za to što ste uradili, jer demonstrirate ovde politiku sile i pokazujete kako se radi. To je loš primer, pre svega, za građane Srbije. Pokazujete da niste domaćini, da niste odgovorni i da se ne ponašate onako kako ste građanima obećali. Onda nije ni čudno da u Kruševcu odbornici Skupštine grada u oktobru dobiju rebalans budžeta za 2009. godinu, na jednom listu.
Gospođo Dragutinović (koja nije ovde, ali ja joj se obraćam i nadam se da čuje ovo što pričam), šta je sa završnim računom za 2009. godinu? Zašto ova skupština nije o tome raspravljala? Šta je sa izveštajem Državne revizorske institucije, koji je isto morao da bude u procesu razmatranja u ovoj skupštini?
Ono na šta nam ukazuje ovaj budžet i ovaj rebalans, to je da od onih silnih obećanja koje ste dali, a podsetiću građane jer se pre svega i samo njima obraćam, poreskim obveznicima od kojih se puni budžet, u decembru ste projektovali budžet na rastu BDP-a od 4,5% i tada ste planirali prihode od 698 milijardi dinara. Rebalansom budžeta u aprilu ste planirali te prihode u iznosu od 649 milijardi dinara, a sada vidimo da su 614 milijardi dinara.
Još tada smo pričali, mi, poslanici DSS-a, da je taj budžet nerealan, da nije razvojni, da je i suviše optimistički i da će sasvim drugačiju sliku o trošenju para da da u odnosu na ono što ste vi projektovali. A to je da su troškovi ostali isti, izuzev transfera sredstva za lokalnu samoupravu, koji su smanjeni sa 40 milijardi na 25 milijardi i znamo kako vape lokalne samouprave svih opština u Srbiji za tim sredstvima jer imaju ogromne budžetske rupe, da su investicije u budžetu svega 4,3%.
Pri tome ste samo smanjili izdvajanja za plate, zamrzli ih, ali ste zato javne nabavke ispunili u punom iznosu. Rasipnički se ponašate i kada su u pitanju reprezentacije, kada pozajmljujete pare javnim preduzećima i činjenica je da je javna potrošnja ogromna u odnosu na prihode.
Loša politika ove vlade, koja je obećala razvojni budžet, vidi se i u tome da je pad industrijske proizvodnje 14%, izvoz beleži pad od čitavih 24%, a uvoz 30%. Ali, zabrinjava i struktura uvezene robe, gde je 53% roba široke potrošnje, a svega 7,8% oprema i sredstva za rad.
Budžetski deficit, gospođo Dejanović i poštovani građani, bio je planiran 49,9 milijardi u decembru, u aprilu - 70 milijardi i 513 miliona dinara, a sada je čitave 104 milijarde i 867 miliona. To je prava slika za svakog građanina kakvi ste vi koji vršite vlast i kako se ponašate prema narodnim parama.
Kako pokrivate taj budžetski deficit? Uzimanjem kredita od komercijalnih banaka, pod komercijalnim uslovima. Ovde smo ratifikovali kredite od tri komercijalne banke, u iznosu od 90 miliona evra. Najava je da imamo i ruski kredit u iznosu od 200 miliona dolara.
Diana Dragutinović, ministar finansija, u „Upitniku“ je sinoć rekla da u 2008. godini praktično nismo imali nikakvih ino obaveza po osnovu kredita. To je potvrda dobre politike Vlade Vojislava Koštunice, a sada dolazimo u situaciju da ćemo i iduće godine da imamo dve milijarde i 600 miliona evra obaveza po osnovu kredita. To je, ako računate po danu, sedam miliona evra dnevno.
Na kraju, pitanje za sve vas – od čega će i ko to da vraća? Poreski obveznici, narod.

Počeo bih prvo od obrazloženja zašto se ne prihvata ovaj amandman. U obrazloženju stoji da bi iznos od 10.000 dinara ugrozio funkcionisanje ovog budžetskog korisnika. Pre svega, postavio bih pitanje – šta je suština i zašto uopšte postoji ovaj budžetski korisnik?
Vama, gospođo ministar, kada već imate kancelariju predsednika države, gde imamo medijske magnate i gde imamo njegove saradnike vlasnike velikih firmi koje se bave medijima, to su „Univerzal mekejn grupa“, „Mekejn Erikson“, gde je vlasnik Srđan Šaper, član Predsedništva DS, zatim, „Nova komunikejšen“, gde je vlasnik Nenad Krstić, savetnik predsednika Tadića, gde imamo „Mulitikom grup“, gde su vlasnici Dragan Đilas, gradonačelnik i Milica Delević, koja je direktor Vladine Kancelariju za saradnju sa EU. Oni su stvarno ti koji spinuju celu situaciju i prikazuju virtuelnu Srbiju onako kakva ona, u suštini, nije. Država je u velikim problemima, više puta smo pričali kakva je kriza i koliko radnika ne radi.
Ono što je interesantno, to je da ukupan iznos usluga po ugovoru za Vladu i za sva ministarstva iznosi 4 milijarde i 800 miliona dinara.
Hteo bih da kažem da ovaj iznos, koji sam predložio i kojim želim da umanjim ta sredstva za usluge po ugovoru kod Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima i predložio da se prebace na sredstva za socijalnu zaštitu, pre svega porodica sa decom.
Taj iznos od 10 miliona dinara uopšte nije mali iznos. Tih deset miliona dinara ako raspodelimo samo na hiljadu porodica mi time završavamo.
Hiljadu porodica bi dobilo pomoć od 10.000 dinara. Da li vi znate šta znači 10.000 dinara, gospođo ministar za jednu socijalno ugroženu porodicu u Srbiji? Da li uopšte imate predstavu šta za običan narod znači 10.000 dinara.