Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7149">Miloš Radulović</a>

Govori

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, žao mi je što u ovom trenutku u sali nije gospođa Malović jer se ovde radi o jednom, po meni, veoma značajnom amandmanu.
Da budem iskren, očekivao sam da će kolege iz SPS-a koje su podnele ovaj amandman, gospodin Saša Dujović i Milićević Đorđe, da izađu ovde i da brane ovaj amandman jer je ovaj amandman, koji se odnosi na zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, izuzetno značaj za građane opštine Priboj. Poslanici iz te poslaničke grupe, a i iz poslaničke grupe DSS, dobili su sijaset pisama od građana opštine Priboj u kojima nas oni upozoravaju na značaj dalje egzistencije kako osnovnog suda u Priboju, odnosno opštinskog suda u Priboju, tako i opštinskog tužilaštva.
Kao što znate, Priboj je strateški izuzetno značajna opština. To je pogranična opština, koja je prema popisu iz 1991. godine imala 35.800 stanovnika, a prema popisu iz 2002. godine oko 30.000 stanovnika. Međutim, prema našim saznanjima, trenutno u Priboju živi oko 25.000 stanovnika.
Kada uzmemo u obzir da veliki broj privrednih subjekata tamo praktično ne egzistira i da već postoji problem sa Fabrikom automobila Priboj, da u opštini Priboj postoji veliki broj staračkih domaćinstava i da je velika migracija stanovništva, uglavnom mladi ljudi napuštaju Priboj, gašenjem velikog broja državnih ustanova i institucija (mislim na carinu, finansijsku policiju, upravu prihoda), gašenjem osnovnog, odnosno opštinskog suda i tužilaštva praktično građani Priboja imaju osećaj da dobijaju manje-više status jedne mesne zajednice i da država ne vodi računa o njihovom interesu. S obzirom na to da je Priboj pogranična opština, povećan je i obim kriminaliteta, šverca, nedozvoljene trgovine, ilegalnih prelazaka. Iz tih razloga smatramo da je preko potrebno da u opštini Priboj ostane kako osnovni sud, tako i javno tužilaštvo.
U višednevnoj raspravi ovde, u vezi sa predlogom zakona o osnovnim sudovima i javnim tužilaštvima, mi smo argumentovano iznosili kritike zašto je taj zakon loš. Pre svega, imamo veliki broj amandmana, praktično iz svih sredina sa teritorije Srbije. Kada kažem iz svih sredina mislim i na ogroman broj građana koji su, na neki način, zaštitu svojih elementarnih prava tražili od svih narodnih poslanika, bez obzira na stranačku pripadnost, da li su iz vladajuće koalicije ili iz opozicionih stranaka.
Ovaj zakon je loš i to pokazuju 124 amandmana na svega 19 članova ovog zakona, mišljenje koje je dala sama struka, obrazloženje koje ukazuje da se taj zakon donosi iz čisto ekonomskih razloga, što ne stoji, jer će se upravo povećati troškovi vezani za dnevnice sudija, veštaka, tumača, tužilaca i svih onih koji su vezani za rad osnovnih sudova i tužilaštava. Isto tako, mislimo da je zakon i politički loš, jer je to loša poruka građanima iz onih sredina u kojima se gase osnovni sudovi i tužilaštva.
Pošto je ovo manje-više poslednja prilika da vam se obratim, gospođo Malović, ja očekujem i DSS očekuje da ćete da uvažite sve ove razloge koje smo mi u višednevnoj raspravi ovde izneli i da ćete ovaj Predlog zakona da povučete iz procedure, što je u opštem interesu svih građana.
Na kraju, gospodinu Petronijeviću bih poručio da upravo mi pokazujemo koliko smo konstruktivni, jer se i po vašim amandmanima javljamo za reč i branimo ih. Radimo isključivo u interesu građana i ne želimo da budemo destruktivni.
A vama, gospođo predsedniče, moje prezime se izgovara Radulović, a ne Radulović. Hvala.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, poslanik Zoran Nikolić, ispred DSS-a, podneo je amandman na sedište privrednih sudova. Konkretno, da se u članu 5. tačka 2. brišu reči: "Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Ljubovija, Mali Zvornik, Loznica i Šabac", i da se, posle tačke 16, doda nova tačka 17, koja glasi: "Privredni sud u Šapcu, za teritoriju opština Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Ljubovija, Mali Zvornik i za gradove Loznica i Šabac".
DSS smatra da je trebalo da se primeni jedna analogija koju ste već primenili za osnovne sudove, a to znači da u sedištima okruga postoje i privredni sudovi, pogotovo za velike okruge kao što je Mačvanski okrug, gde imamo šest opština i dva grada. Kada kažem - dva grada, mislim na Loznicu i Šabac, gde postoji veliki broj privrednih subjekata i, u interesu normalnog poslovanja tih privrednih subjekata, smatram da je, pre svega, ekonomski opravdano i preko potrebno da ovaj okrug ima i privredni sud.
Iz kojih razloga? Zato što u ovom okrugu postoji veliki broj privrednih subjekata i njima treba omogućiti, s obzirom na veličinu teritorije koju pokriva ovaj okrug, da im lakše bude dostupan sud kome će da se obrate i s kojim treba da imaju komunikaciju, pa je za sve ove privredne subjekte preko potrebno bilo da se uvaži ovaj amandman, da Mačvanski okrug ima privredni sud, ne jedinicu privrednog suda, nego privredni sud.
Mi smo više puta do sada čuli priču od predstavnika vlasti, a i poslanika vladajuće koalicije da je smanjenje mreže sudova u interesu racionalizacije i smanjenja troškova, ali, kao što sam već u jednom od prethodnih izlaganja rekao, smatram da uvođenje jedinice Privrednog suda Valjevo za teritoriju Mačvanskog okruga nije, pre svega, racionalno, a ne postoji ni ekonomska opravdanost, o političkoj dimenziji ovog problema i da ne pričamo. Jer, upravo iz razloga što je sedište Privrednog suda u sasvim drugom okrugu, zbog veličine okruga, broja privrednika koji su upućeni na taj privredni sud, smatram da obrazloženje koje je Vlada dala ne stoji i da je preko potrebno, pogotovo, ponavljam još jednom, jer je ovo jedan od retkih okruga, ako ne i jedini, koji ima dva grada, da Mačvanski okrug ima privredni sud, ne jedinicu Privrednog suda iz Valjeva, iz Kolubarskog okruga, nego da je potrebno da ima privredni sud.
Znamo da je Mačvanski okrug okrug koji ima veliki broj privrednih subjekata i jedan je od jačih okruga što se tiče privrede i, uopšte, privrednog okruženja. Postoji veliki broj privrednih subjekata koji su usmereni kako na naše unutrašnje tržište u okviru Republike Srbije, tako i na spoljnotrgovinsko tržište. Prosto, za sve te privredne subjekte je preko potrebno da Mačvanski okrug ima sedište i da ima ne jedinicu, nego privredni sud.
Mislim da su ovi razlozi sasvim opravdani i očekujem da će i poslanici iz Mačvanskog okruga, bez obzira na stranačku pripadnost, da li su u vlasti ili u opoziciji, da podrže ovaj predlog, jer od njih to očekuju svi oni koji se bave nekim poslom, koji su u privredi, i narodni poslanici treba da pruže podršku ovom predlogu amandmana koji je podneo gospodin Zoran Nikolić, da Mačvanski okrug ima privredni sud, ne jedinicu, sa sedištem u Šapcu.
Računam da će, s obzirom na to da smo izneli niz primedaba, a to se ogleda i u broju amandmana koje su, kako opozicija, tako i pripadnici vladajućih stranaka, dali na kompletnu mrežu sudova, poslanici kako opozicionih stranaka, tako i vladajuće koalicije, da podrže ovaj predlog i da u danu za glasanje daju podršku ovom amandmanu, kojim se daje pravo Mačvanskom okrugu i svim privrednicima iz tog okruga da Mačvanski okrug ima svoj privredni sud. Hvala.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, upravo na amandmanima gospodina Miletića Mihajlovića i gospodina Srđana Milivojevića vidi se koliko ste ozbiljno pristupili razmatranju ovog zakona, jer ovde imamo dva identična amandmana.
Citiraću amandman gospodina Miletića Mihajlovića, gde on kaže: "Privredni sud u Kraljevu, za teritoriju opština Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Trstenik, Ćićevac, Vrnjačka Banja, Raška, Tutin, Sjenica i gradove Kraljevo, Novi Pazar i Kruševac, sa sudskom jedinicom u Novom Pazaru, za opštine Sjenica, Tutin i grad Novi Pazar, i sudskom jedinicom u Kruševcu, za područje opština Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Trstenik, Ćićevac i grad Kruševac.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.''
Citiram amandman gospodina poslanika Srđana Milivojevića.
"Privredni sud u Kraljevu, za teritoriju opština Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Vrnjačka Banja, Raška, Sjenica, Trstenik, Tutin, Ćićevac i za gradove Kraljevo, Kruševac i Novi Pazar, sa sudskom jedinicom u Kruševcu, za teritoriju opština Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Trstenik, Ćićevac i za grad Kruševac, i sudskom jedinicom u Novom Pazaru, za teritoriju opština Sjenica, Tutin i za grad Novi Pazar.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona".
Pitam se, da li je bilo potrebno da većinski partner u vladajućoj koaliciji bude u pravu i da se njegov amandman prihvati? Šta je uopšte s amandmanom koji je podneo poslanik SPS-a? Ovo nije prvi primer. Čuli smo već da postoji veliko nesaglasje među članovima vladajuće koalicije kod mreže sudova, a to pokazuju i amandmani koje su oni uložili.
Mislim da je ovde, pre svega, prevladala lična veza nekog sa državnim sekretarom, gospodinom Homenom, i gospodin Homen je, ne gledajući suštinu i istovetnost drugog amandmana, vama dao preporuku da prihvatite amandman gospodina Milivojevića, a ne i amandman gospodina Miletića Mihajlovića.
Da se sada vratim amandmanu koji sam ja podneo. U ime poslaničke grupe DSS-a, podneo sam amandman da se u članu 5. tačka 5. brišu reči "Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Trstenik, Ćićevac i Kruševac", a posle tačke 17. dodaje se nova tačka 18, koja glasi: "Privredni sud u Kruševcu, za teritoriju opština Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Trstenik, Ćićevac i grad Kruševac".
Poslanička grupa DSS-a je još u martu 2002. godine podnela amandman kojim je tražila da Kruševac, odnosno Rasinski okrug dobije sedište privrednog suda u opštini Kruševac, za opštine Brus, Ćićevac, Varvarin, Trstenik, Aleksandrovac i grad Kruševac, sada. Međutim, zbog toga što su tada poslanici DSS-a bili izbačeni iz Skupštine, nismo bili u prilici da obrazlažemo opravdanost ovog našeg amandmana.
Drago mi je što sada imam priliku da obrazložim valjanost ovog amandmana, iz prostog razloga što je Rasinski upravni okrug jedan od retkih okruga koji, pre svega, ima izbalansiran spoljnotrgovinski bilans i veliki privredni potencijal. Navešću da u Rasinskom okrug egzistira 25 velikih preduzeća, 50 srednjih preduzeća 1.525 malih preduzeća i 8.000 radnji. To su podaci koje sam dobio iz regionalne privredne komore u Kruševcu, regionalne privredne komore za Rasinski okrug.
Činjenica je da je 63% svih predmeta koji su predmet privrednog postupka u Trgovinskom sudu u Kraljevu, upravo, sa teritorije Rasinskog okruga. To pokazuje opravdanost da Rasinski okrug dobije sedište, ne jedinice privrednog suda, nego privrednog suda.
Pomenuo bih još nešto. U gradu Kruševcu postoji zgrada –administrativni centar, gde su mahom smeštene republičke institucije, u neposrednoj blizini okružnog suda, opštinskog suda, okružnog i opštinskog javnog tužilaštva, kao i suda za prekršaje i poreske uprave. Pomenuti objekat opremljen je kompletnim inventarom potrebnim za funkcionisanje suda. Dakle, Rasinski okrug i sedište Rasinskog okruga, grad Kruševac, ima potpuno opremljen objekat, kako materijalnim, tako i tehničkim uslovima za egzistiranje privrednog suda.
Napominjem da su predložene izmene u interesu svih privrednika Rasinskog okruga, da ćemo im na ovaj način omogućiti, pre svega, da štede vreme, da se ublaži nezadovoljstvo privrednika Rasinskog okruga, iz razloga što su oni do sada morali da putuju u Kraljevo, u Trgovinski sud u Kraljevu.
To je, primera radi, ako imate neki privredni subjekat sa sedištem u jednom potkopaoničkom mestu, na primer, u Brzeću, nekih 140 kilometara od sedišta Suda. Znači, to iziskuje kako materijalne troškove, tako i gubitak vremena. Mislim da je potpuno opravdan ovaj zahtev.
Napomenuću još nešto. U opštinama Rasinskog okruga, na vlasti su, manje-više, sve političke stranke koje su zastupljene i u ovom parlamentu i imamo poslanike sa teritorije Rasinskog okruga koji, manje-više, pripadaju svim političkim strankama koje sede ovde, u Parlamentu. Na Strateškom savetu, koji je bio organizovan od strane načelnika Rasinskog upravnog okruga, svi predsednici opština i svi poslanici s teritorije Rasinskog okruga složili su se da se pokrene inicijativa da Rasinski okrug dobije privredni sud sa sedištem u Kruševcu.
Da ne dužim više, gospođo Malović, mislim da se na ovaj način kod velikog dela poslanika izaziva sumnja, ako imamo različite aršine za identičan amandman. Šta će biti sutradan, kada krenemo u reizbornost sudija? Da li ćemo i tu da gledamo, pre svega, naklonost određenih političkih subjekata prema određenim sudijama? Hvala.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre Malović, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštva, da se u članu 3, tačka 14. briše i dodaju nove tačke, koje glase: ''Opštinski sud u Kruševcu, Opštinski sud u Aleksandrovcu, Opštinski sud u Brusu, Opštinski sud u Varvarinu za teritoriju opštine Varvarin i Ćićevac, Opštinski sud u Trsteniku''. Tačka 27. se briše i dodaju se nove tačke, koje glase: ''Opštinski sud u Prokuplju za teritoriju opština Prokuplje, Blace, Žitorađa i Merošina i Opštinski sud u Kuršumliji''.
Mi ovde već četvrti dan raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava. Imamo 124 amandmana, koje su podneli članovi, odnosno poslanici opozicionih stranaka i poslanici vladajućih stranaka, što ukazuje na to da sam Predlog zakona nije dobar, a amandman naše uvažene koleginice Milice Radović je najbolji predlog rešenja – da se ovaj zakon koji je vezan za mrežu sudova povuče.
Inače, kada pričamo o mreži sudova i o ovom amandmanu koji sam podneo, pre svega bih se osvrnuo na dve opštine koje su izuzetno značajne, i u strateškom smislu, i u smislu neke perspektive za Republiku Srbiju. Tu mislim na opštine Kuršumlija i Brus, koje se oslanjaju na AP KiM, koje su od izuzetnog, ponavljam još jednom, strateškog značaja.
Kada pričamo o opštini Kuršumlija, ona se administrativnom linijom od 105 km oslanja na AP KiM. To je jedna od najvećih teritorijalnih opština u celoj Srbiji, jer ima 952 kvadratna kilometra. Ono što je zabrinjavajuće, jeste da je po popisu iz 1953. godine imala 39.772 stanovnika, a po popisu iz 2002. godine – 21.608 stanovnika, što ukazuje na jednu opasnost, jedan trend, da ogromni prostori ostaju nenaseljeni, bez ijednog žitelja, odnosno građanina na tim prostorima.
Opština Kuršumlija ima 89 naselja i mesto Kuršumlija. Zabrinjavajuće je i to što već imamo četiri naselja, odnosno nekada naseljenih mesta, u kojima ne živi više nijedan stanovnik.
Pre nego što kažem nešto o posledicama ovakve odluke i ovakvog predloga zakona o mreži sudova, rekao bih par reči o opštini Brus, koja se, takođe, linijom u dužini od 27 km, oslanja na AP KiM. Po popisu od 1953. godine, opština Brus je imala 25.585 stanovnika. Opština Brus je 2002. godine imala 18.767 stanovnika. Iz iznetog se vidi da je veliki broj stanovnika napustio ova područja i da, mahom, u naseljenim mestima u ovim opštinama žive, odnosno egzistiraju staračka domaćinstva.
Inače, opština Brus je jedna od teritorijalno većih opština, jer ima 606 km2 površine i 58 naselja. Ono što je indikativno i opasno kako za opštinu Kuršumlija, tako i za opštinu Brus, jeste da u ovim opštinama postoje mesta koja su udaljena od sedišta opštine, ili Brusa, ili Kuršumlije, čak i više od 50 km.
Sada bih nešto i o značaju institucija za ove opštine, kako u ekonomskom, tako i u političkom smislu. U malim opštinama, kada kažem malim opštinama, opštinama sa malim brojem stanovnika, veoma je loša poruka za te opštine i za te stanovnike ako se gase neke državne institucije, jer to zabrinjava građane tih opština, iz prostog razloga što se plaše da će sutradan da se ugase i škole i zdravstvene ustanove.
To je loša poruka za građane tih opština, jer oni ovo shvataju kao poruku: vi ne zavređujete da imate sud, vi ste građani drugog rada, mi ne računamo na vas, što ima još jednu posledičnu vezu sa svima onima koji su investirali u te opštine, a i sa budućim investitorima.
Mislim da je zakonodavac i predlagač zakona morao da vodi računa o specifičnosti svih sredina, o čemu su svi narodni poslanici, pre svega, opozicije, pričali ovih dana, o značaju sudskih institucija i mreže sudova, manje-više, za svaku sredinu na teritoriji Republike Srbije. Jedan deo poslanika vladajuće koalicije je rekao i ukazivao i da, pored ekonomske, ovde postoji i jedna politička priča, koja može da ima u dogledno vreme neke loše posledice po ove opštine.
Predsednik Vlade gospodin Cvetković je u svom ekspozeu pred nama, 7. jula, rekao da će Vlada da se stara o ravnomernom regionalnom razvoju, a upravo ovo ukazuje da se vrši strahovita centralizacija, jer se, od 138 sudova u Srbiji, gasi 104 i ostaju samo 34 suda sa statusom osnovnih sudova, a ostalo su sudske jedinice.
Ovde ne leži ni priča o ekonomičnosti, iz prostog razloga, što izmeštanje sudova u sedište okruga vuče za sobom i to da se povećavaju troškovi, kako za one građane koji žive u opštinama u kojima se gase opštinski sudovi, tako i za samo sudstvo, zato što sama udaljenost kod jednih proizvodi troškove dolaska u osnovne sudove, a kod drugih proizvodi troškove na taj način što sudije moraju da odlaze u udaljena mesta, konkretno, za ove okruge o kojima pričam, to je preko 50, 60 i 100 km, kao i tumači, veštaci, a da ne pričamo o faktoru vremena za izvođenje materijalnih dokaza. Jer, ako iz sedišta okruga treba da odu sudije na određena mesta gde postoje određena krivična dela, onda postoji opasnost vremena kao faktora, gde mogu da se određeni dokazi izgube.
Kao što je i moj uvaženi kolega Šami rekao pre par dana, mislim da ovde postoji opasnost da imamo sindrom spržene zemlje, koji su primenjivali pojedini osvajači, a to znači, upravo, da se gase naselja, da ljudi napuštaju svoja ognjišta.
A, ljudi napuštaju ognjišta kada nemaju institucije, pogotovo u malim mestima, gde je većina ljudi zaposlena u, kako državnim, tako i lokalnim institucijama, i imamo onaj deo koji se bavi poljoprivrednom delatnošću.
Gospođo Malović, vi ste ovde kao jedan od razloga za opravdanost ovog predloga zakona naveli i uticaj lokalne sredine. To je nešto što nije dobro, jer, pre svega, vi na taj način diskreditujete sudije koji žive u tim sredinama.
Istovremeno ću vas podsetiti na onaj primer koji sam naveo za Okružni sud u Kruševcu, koji je istog dana doneo dve različite presude po osnovu istog predmeta – oduzimanja mandata odbornicima DS-a u Brusu. Jedna presuda je bila pozitivna po one koji su se žalili, mislim na odbornike, a druga presuda je bila negativna, koja je na snazi, jer su oduzeti mandati tim odbornicima.
Narodni poslanici su predstavnici svih građana i za ovaj zakon ne treba da glasaju narodni poslanici, bez obzira na političku pripadnost, jer mi smo, pre svega, dužni da štitimo interese građana, onih koji su nas izabrali da ih ovde predstavljamo.
Iz tih razloga, DSS, a i ja kao poslanik DSS-a, očekujem da povučete ovaj zakon i da zadržite postojeću mrežu sudova, jer na to i na loše posledice ukazuju kako domaća, tako i strana stručna javnost, ukazuju da ovaj zakon nije u skladu s evropskim standardima. Hvala.
Javljam se po članu 226. i tražim obaveštenje od predsednika Vlade – šta je sa budžetom, kada ćemo da ga dobijemo ovde u proceduru? Prošla je sednica Vlade, ne znamo kada će da bude sledeća. Na poslednjoj sednici, kako saznajemo, bilo je puno sukoba između pojedinih ministara. Kako smo čuli i pročitali iz medija oprečna mišljenja i stavove o sredstvima iz budžeta imaju ministar Šutanovac, gospodin Jeremić, ministar Dinkić, a to kod građana Srbije izaziva uznemirenje, da li ćemo mi uopšte da dobijemo budžet ovde u proceduru.
Još nešto što mnogo više uznemirava sve građane Srbije, a to je, upravo, danas objavljeni intervju ministra Milosavljevića u "Novostima", gde on kaže da građani neće biti goli i bosi. Predsednik Vlade je pre neki dan izjavio da nećemo da budemo gladni. Da li je za vas put u Evropu, čega su vam puna usta, upravo ta vaša priča i izjave ministara – nećemo biti goli i bosi, bićemo gladni?!
Da li ćemo konačno moći da dobijemo taj budžet ovde, da se izjašnjavamo o njemu, da svojim amandmanima pokušamo da ga poboljšamo, kao što smo to radili sa rebalansom budžeta.
Ukazali smo vam i tada da je taj budžet, pre svega, potrošački, da nema socijalnu komponentu, da mnogi građani žive na ivici egzistencije i to je nešto što brine sve građane. Hoćemo budžet u Skupštini Republike Srbije! (Aplauz.)
Javljam se po članu 226. Poslovnika, pre svega, ne iznenađuje me što nema poslanika vladajuće koalicije u većem broju, iz prostog razloga što njima sednice Skupštine ništa ne znače, oni istinu saznaju iz medija, jer jednom neviđenom medijskom propagandom oni iskrivljuju sliku o onome što se dešava u Srbiji.
Sve izgleda lepo, sve je idilično. Mi u ovom trenutku imamo manje-više jednu vanrednu situaciju u zemlji, jer nemamo još glavni dokument, predlog budžeta, ovde u Skupštini, od koga zavisi život građana u 2009. godini.
Interesantno je da kada pričamo o budžetu, o rezultatima Vlade i o ekonomskoj krizi koja vlada u zemlji imamo oprečna mišljenja pojedinih ministara, pre par dana ministar za evropske integracije, gospodin Đelić, rekao je, figurativno, da smo mi jedno ostrvo, izdvojeno ostrvo, i da nas neće da pogodi ekonomska kriza.
Danas imamo izjavu ministra Milosavljevića u "Večernjim Novostima", gde on kaže da, Srbija nije izolovano ostrvo, da će se ekonomska kriza reflektovati i na ekonomsku stabilnost i život građana u Srbiji. Još strašnije je što ova vlast nema nikakvu odgovornost, i kada su u pitanju i privatni preduzetnici i radnici, vlasnici malih i srednjih preduzeća, jer ogroman broj ljudi ostaje bez posla.
Ne čudi nas ni ovakva situacija i ovakav odnos vlasti prema odluci Saveta bezbednosti o Euleksu i što nema nikakve reakcije vezane za saopštenje EU, gde je EU, upravo, pozdravila odličnu saradnju Euleksa i institucija Kosova na polju pravne države.
Dakle, nije tačno, gospodo, da je Euleks statusno neutralan. Po svim tumačenjima EU Euleks je zadužen i dolazi na Kosovo da sprovodi zakone tzv. nezavisne države Kosovo.
Javljam se po Poslovniku, član 226. Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Radi potpunijeg obaveštenja narodnim poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije Narodne skupštine, informativni i dokumentacioni materijal o pitanjima koja su na dnevnom redu sednica Narodne skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga rada Narodne skupštine.
Gospođo Dejanović, mi smo danas u više navrata insistirali na tome da dobijemo odgovor - šta je sa budžetom za 2009. godinu? Vi ste nam ovde dali obrazloženje da je prošle godine Vlada dostavila na današnji dan, znači 27. novembra, budžet za 2008. godinu.
Međutim, danas je 27. Kako Vlada na današnjoj sednici nije donela odluku i nije dostavila Skupštini predlog budžeta Republike Srbije za iduću godinu, postavljam to pitanje predsedniku Vlade i nadležnim ministrima, pogotovo iz razloga što je u svom ekspozeu od 7. jula 2008. godine gospodin Mirko Cvetković, premijer, u prioritete, u ono za šta će da se zalaže ta vlada stavio - očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, neophodnost jačanja ekonomije i socijalnu odgovornost Vlade.
Upravo nedostavljanje ovog budžeta u trenucima kada svet zahvata pošast jedne velike ekonomske krize, znači neimanja ekonomske vizije i strategije za odbranu socijalne sigurnosti građana, mi vidimo kakav odnos ova vlada ima prema građanima Srbije, znači - nemamo budžet danas, nemamo do danas, za razliku od svih zemalja u okruženju, strategiju kojom se te zemlje bave ekonomskom krizom. Na kraju, statusna neutralnost misije Euleksa na KiM, što je suprotno rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije na teritoriji KiM.
Vi ovim bavljenjem, slavodobitnim, upravo pokazujete da ste spremni da prodate Kosovo i da za vas glavna strategija je - gubitak Kosova i Metohije. Hvala.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, mislim da je amandman koji je podnela Poslanička grupa Nove Srbije potpuno smislen i da treba da se ugradi u zakon o sudijama. Pre svega, i sama praksa nam ukazuje da u mnogim slučajevima imamo subjektivnu odgovornost samih sudija, pa je normalno da se član 6. stav 1, nakon reči: "radom odgovara Republika Srbija", dopuni rečima: "sa pravom na refundaciju isplaćene štete nastale nezakonitim ili nepravilnim radom od konkretnog sudije".
Ja sam i na samoj sednici, i u četvrtak, 20, pomenuo jedan slučaj koji direktno ukazuje na nesavesnost nekog od sudija, jer smo imali, odnosno imamo slučaj u kome postoji žalba odbornika kojima su oduzeti mandati. To je predmet broj 70/08, kojim predsednik Okružnog suda potvrđuje, odnosno sudija, predsednik Veća Milica Nikolić, potvrđuje osnovanost te žalbe i donosi presudu u korist žalioca. Međutim, istog dana, 23.7.2008. godine, na žalbu grupe odbornika iz opštine Brus, Veće kojim predsedava predsednik Veća Dragoslava Biserčić, broj predmeta je 75/08, donosi odluku kojom se tim odbornicima oduzimaju mandati.
Sama činjenica da o istom predmetu imamo dve presude ukazuje na to da je neko od ovih sudija, konkretno, podlegao političkom pritisku i nije doneo odluku onako kako treba.
Ja bih zamolio i vas i gospođu ministarku da iskoristite vaše pravo nadzora i utvrdite činjenice i da onu odluku koju smatrate spornom u tom predmetu, jedan je 70/08, a drugi, 75/08, date na ponovno razmatranje, da se donese pravedna, pravilna odluka.
Mislim da treba, ne vi, konkretno, da se izvrši revizija postupka i donese pravilna odluka. Mislim da je preko potrebno da građani steknu sigurnost u institucije, jer puna su nam usta prava, zakona, i da onaj kome je to pravo uskraćeno, dobije putem presude pravo na ono što su mu građani dali.
Istovremeno bih postavio i jedno pitanje vezano za samu odluku o oduzimanju mandata. Tražio bih od nadležnih organa da utvrde činjenice za odbornike, da li su oni stvarno, dan posle odluke o oduzimanju mandata, potpisali ugovor sa Demokratskom strankom o regulisanju međusobnih odnosa podnosioca izborne liste i kandidata za odbornika, odnosno odbornika?
Mislim da bi na ovo pitanje odgovor trebalo da da sam narodni poslanik, predsednik Izvršnog odbora DS-a, gospodin Marko Đurišić, jer je on doneo odluku, a ispred DS-a je bio ovlašćeno lice koje je potpisalo, u opštini Vračar, ovaj ugovor, dan posle oduzimanja mandata.
Istovremeno, ukazao bih zašto je preko potrebno da sud donosi presudu na osnovu činjenica, jer ovakve presude, u određenim sredinama, daju za pravo pojedinim ljudima da na svoj način sprovode pravdu.
Ja sam izneo slučaj iz opštine Aleksandrovac, gde su nanesene teške telesne povrede Radmanu Milićeviću, članu Opštinskog veća, članu Odbora DSS-a, od strane Srboljuba Katančevića. Njegovo zdravstveno stanje se u međuvremenu pogoršalo. Gospodin Radman Milićević je prebačen na Klinički centar u Niš i u petak, 21, izvršena je hirurška intervencija nad njim.
U samom gradu i opštini Aleksandrovac, ova pojava, na neki način, postaje i pravilo, jer posle nanošenja telesnih povreda odborniku Milomiru Miletiću, napada na predsednika SO Aleksandrovac, gospodina Jugoslava Stajkovca, teških telesnih povreda, o kojima sam pričao, u petak 21. desilo se i to da je neko lice ušlo na posed gospodina Stajkovca i bacilo propagandni materijal, odnosno štampani materijal kojim pokušavaju da diskredituju gospodina Stajkovca.
Mi se zalažemo za to da je lična imovina nepovrediva, za nezavisno sudstvo, za to da svi oni koji su na bilo koji način uzrokovali neku nezakonitost odgovaraju. Zato je potrebno da se ispitaju određene okolnosti. DSS će podržati ovaj amandman, iz prostog razloga što smatramo da se na ovaj način zaoštrava, odnosno traži se od samih sudija mnogo veća odgovornost.
Podržavam amandman svog uvaženog kolege Dragana Šormaza. Smatram da bi se na ovaj način, uvođenjem sudske policije u pravosuđe, povećala sigurnost i bila data veća ovlašćenja onima koji su dužni da se staraju o redu u sudovima, za razliku od sudske straže. Istovremeno koristim priliku, uvažena gospođo Malović, da vam postavim par pitanja vezanih za funkcionisanje pravosuđa, o čemu je par reči rekao i moj uvaženi kolega gospodin Dragan Šormaz.
Svi se mi zalažemo za pravnu državu i puna su nam usta pravne države. Imamo jednu začuđujuću situaciju, vezanu za odborničke mandate u opštini Brus, gde je Okružni sud istog dana doneo dve potpuno različite odluke. Radi se o mandatima odbornika DS-a, gde je u prvom slučaju na žalbu odbornika Demokratske stranke Okružni sud u Kruševcu doneo pozitivnu odluku u korist podnosilaca žalbe. Rekao bih i ovo: da je sudsko veće sastavljeno od tri člana manje-više imalo isti sastav, izuzev što se promenio predsednik sudskog veća. Donelo je pozitivnu odluku, da bi kasnije tu odluku promenilo, radi se o istom datumu - 23. 7. Donesena je pozitivna odluka prvo na zahtev žalioca, da bi kasnije doneli odluku kojom se mandati vraćaju Demokratskoj stranci.
Da bih objasnio javnosti o čemu se radi reći ću da postoji jedna predistorija, odnosno predradnja. Odlukom predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke gospodina Marka Đurišića, inače poslanika ovde u Skupštini Republike Srbije, oduzeti su mandati odbornicima, i to: Rilak Svetoliku, Bekrić Goranu, Radmanović-Milosavljević Mileniji, koja je podnela žalbu, Mitić Biljani, Vučković Ivanu, Erić Milanu, Čolić Dejanu i Rajičević Vladici.
Međutim, šta je tu problematično? Ova gospoda nisu imala overene ugovore o regulisanju međusobnih odnosa podnosilaca izborne liste i kandidata za odbornike. Gospodin Marko Đurišić 15. 7. donosi odluku o oduzimanju mandata, da bi 16. 7. u opštini Vračar bili potpisani ovi ugovori sa odbornicima iz Demokratske stranke, gde mi izražavamo osnovanu sumnju jer su ti odbornici uputili krivičnu prijavu da nisu potpisali nikakav ugovor sa ovlašćenim predstavnikom DS-a u SO Vračar. Mislim da je ovo slučaj za nadležne organe, da treba da se preispita odgovornost i ako postoji osnovanost za krivično delo da se oni koji su počinili krivično delo privedu pravdi, odgovaraju za to, jer puna su nam usta pravne države i prava.
Ono što nas zabrinjava jeste i splet događaja u susednoj opštini, ono što se dešava sa funkcionerima Demokratske stranke. U opštini Aleksandrovac trojica visokih funkcionera DS-a pretrpela su fizičku torturu, pri tome postoje i teške telesne povrede jednog od njih, Radmana Miličevića od strana Srboljuba Katančevića.
Da li sve ovo ukazuje na samovlašće, na nepoštovanje prava, na tiraniju, kao što kaže moj kolega? Jer, ukoliko ne reagujemo i ne poštujemo pravo, dajemo mogućnost nekom drugom da sprovodi pravo na neki drugi način, a to je primenom fizičke sile.
Gospodine Krasiću, nije tri posto, nego sto posto je to istina. Znači, prekršen je zakon, Okružni sud je doneo istog dana dve sasvim različite odluke: jedna odluka ide u prilog onih koji su se žalili, onih kojima su oduzeti mandati, a druga odluka je odluka kojom se oduzimaju mandati odbornicima DS-a u Brusu.
Ali, ono najstrašnije se dešavalo u susednom gradu. U nepuna dva meseca, odnosno tri, desile su se strašne stvari: kandidatu za predsednika opštine i sadašnjem predsedniku opštine su pretili, fizički ga maltretirali; pretukli su odbornika iz sela Stubal, opština Aleksandrovac. Poslednja stvar se desila pre dva dana kada su pretukli člana Opštinskog veća, funkcionera DSS-a. To su činjenice, pri tome se ništa ne preduzima da se rasvetle okolnosti pod kojima se to desilo i ko je odgovoran za takve stvari.
Stalno se pozivamo na povredu Poslovnika, na to da je Skupština crna tačka u procesu evropskih integracija. Ali, nama institucije ne deluju, znači, oni koji treba da jure i da kažnjavaju odgovorne za takva dela ne kažnjavaju, odnosno ne istražuju okolnosti pod kojima se to desilo. Obaveza svake ozbiljne države jeste da se zaštite ljudi. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, već sam u par navrata izlazio i postavljao pitanje ovde, na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika, pitanje za predsednika Vlade – šta čini Vlada povodom ovih trendova koji ukazuju da se referentna kamatna stopa povećava, jer samo za nedelju dana ona je skočila sa 15,75 na 17,75%?
To je uvećanje od 2%. Ako bismo gledali parametre u odnosu na celu godinu, to je oko 7%. Indikativno je da kamata na štednju kod pojedinih banaka, pomenuću samo "Unikredit banku", već ide na 12%, a kamata na kredite kod pojedinih banaka već ide i na 26%. Očigledno je da novac u ovoj zemlji postaje izuzetno skup i da ga nema.
Juče smo čuli informaciju da je kod građana trenutno najveća tražnja za sefovima. Građani više nemaju poverenja u banke, novac drže u sefovima i po mišljenju nekih eminentnih ekonomista, novac postaje, praktično, takav da ima vrednost zlata.
Mislim da se to sve odražava i na privredu. Ovde ima i među poslanicima vladajuće većine veliki broj ljudi koji su i privrednici, i začuđuje me da ne postoji jedna jasna orijentacija vladajuće većine da je preko potrebno što pre formirati komisiju za prevazilaženje ekonomske krize. Mislim da je posledica po građane Srbije velika. Imamo preko hiljadu ljudi koji su samo u dva dana ostali bez posla. Velika je nelikvidnost među privrednim subjektima. Ne plaćaju se obaveze, deficitaran je novac. Pitanje je samo koliko ćemo već sutra imati građana koji će da ostanu bez posla kao posledica ovakve krize.
Mislim da se ova vlada ponaša krajnje neodgovorno, da je to razlog da se ovde raspravlja o poverenju Vladi. Upravo taj odnos prema građanima, prema krizi koja zahvata naše društvo, našu privredu...
(Predsednik: Vreme.)
... trenutak, završavam. DSS je izašla sa zahtevom da se hitno formira komisija i mislim da je zadnji trenutak da se to učini. Hvala. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku, prisustvo ministra Milosavljevića, inače čoveka koji je i privrednik i koji zna kakvo je stanje u privredi. Istovremeno želim da podržim amandman gospodina Dragana Šormaza, jer smatram da je mnogo racionalnije i u interesu države da se ova sredstva koja je on predložio, od milijardu dinara, prebace sa skijališta na Ministarstvo odbrane.
Navešću jedan primer, gospodin Velimir Ilić je danas ovde rekao da je u Čačku otpušteno 400 radnika iz Vojno-tehničkog remontnog zavoda. Vi kao privrednik znate da je naša namenska industrija jedno vreme bila praktično i najveći izvoznik u državi Srbiji. Mislim da je bolje da se ova sredstva opredele za Ministarstvo odbrane, za pomoć ustanovama i preduzećima koja se bave tom delatnošću, nego da eksperimentišemo sa nečim za šta je pitanje kakvi će efekti i rezultati biti, iz prostog razloga što je pitanje, i zbog klimatskih promena i svega, da li taj novac koji se upotrebljava za skijališta uopšte može i da se vrati.
Mislim da naša strategija treba da bude da podržavamo i negujemo ono u čemu smo se dokazali, da stvorimo ambijent da to racionalno posluje, a ne da se bavimo nekim stvarima za koje je pitanje kakvih će rezultata da bude. Zato tražim od Vlade, i podržavam ovaj zahtev gospodina Šormaza, da se izvrši ova preraspodela u rebalansu budžeta i da se sredstva prebace na Ministarstvo odbrane. Hvala.
Član 85. Poslovnika Narodne skupštine kaže: "Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik saopštava narodnim poslanicima."
Ovde je indikativno da prilikom rasprave o rebalansu budžeta izuzetak postaje pravilo. Mi smo i u petak, kada smo raspravljali o rebalansu budžeta, produžili rad i radili smo u gluvo doba noći, do 1.15 časova, znači, sat i petnaest minuta po ponoći. Danas nam se već nagoveštava duži rad, jer imamo još 20 amandmana, tako je dogovoreno, koje treba da pređemo. Ako po svakom amandmanu imamo 15 minuta, to je 300 minuta, što znači da imamo produžetak rada od nekih šest sati. To znači da će se voditi rasprava posle ponoći. Ono što brine jeste to što se o amandmanima i o rebalansu budžeta vodi rasprava u kasnim noćnim satima. Plašim se, gospodo iz vladajuće koalicije, da vi nešto želite da sakrijete od građana, na šta ukazuju narodni poslanici opozicije kroz svoje amandmane, jer to je jedina mogućnost da oni iznesu mišljenje o rebalansu budžeta koji je na dnevnom redu.
Na taj način pokazujete da nemate ni minimum odgovornosti prema onima koji iz svojih poreza i obaveza popunjavaju ovaj budžet, a prema kojima se vi ovako ponašate.
Plašim se da na ovaj način uskraćujete građanima mogućnost da dobiju pravu informaciju o suštini zašto se rasprava o rebalansu budžeta vodi i koje su to stavke o kojima mi raspravljamo.
Samo da zaključim, kao što sam rekao kada sam podnosio svoj amandman, ova vlast se izuzetno rasipnički ponaša i to je razlog zašto mi vodimo rasprave do duboko u noć, da građani ne bi saznali suštinu ovog rebalansa budžeta.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, podneo sam amandman na član 5, razdeo 3 - Kancelarija za saradnju s medijima, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 423 - usluge po ugovoru, da se iznos od 26.395.000 dinara promeni iznosom od 20.650.000 dinara.
U članu 5, razdeo 19 - Ministarstvo rada i socijalne politike, funkcija 40, ekonomska klasifikacija 472, da se ta sredstva opredele za naknade za socijalnu zaštitu u funkciji porodica i deca, da se iznos od 25.600.500.000 dinara promeni iznosom od 25.606.245.000 dinara.
Od vas sam dobio krajnje nekorektno obrazloženje zašto se odbija ovaj amandman. ''Amandman se ne prihvata iz razloga što su sredstva namenjena za troškove usluga po ugovoru, u okviru razdela 3 - Vlada, glava 3.7-Kancelarija za saradnju s medijima, predložena u skladu sa nadležnostima i potrebama ovog budžetskog korisnika, tako da bi se navedenim preusmeravanjem sredstava, u iznosu od 5.745.000 dinara, ugrozilo redovno funkcionisanje ovog budžetskog korisnika.
Istovremeno, ukazujemo da se navedenim smanjenjem rashoda ne bi značajnije doprinelo izvršavanju rashoda namenjenih za prava korisnika u oblasti dečije zaštite, s obzirom da su sredstva za ove namene obezbeđena u skladu sa zakonom utvrđenim pravima u ovoj oblasti.''
Mislim da je krajnje nekorektno prema građanima, socijalno ugroženim porodicama i njihovoj deci da se iznos od pet miliona 735 hiljada dinara smatra beznačajnim, odnosno malim iznosom. To je iznos koji bi pomogao bar kod 600 porodica najmanje, kojima bi pomoć za ogrev dobrodošla da lakše prezime ovu zimu.
Inače, usluge po ugovoru u stavkama Vlade i resornih ministarstava iznose negde preko 6 milijardi dinara. Vladinoj Kancelariji za saradnju s medijima dodeljeni su rebalansom budžeta 79 miliona 653 hiljade dinara. Očigledno je, a to su i moji prethodni ovde rekli, da su ova dodatna sredstva od pet miliona 735 hiljada dinara preko potrebna da bi Vlada, zahvaljujući uslugama koje će da plati iz ovih sredstava, platila agencije i medije da bolje izveštavaju o ovoj Vladi.
Tu nema šta da se prikaže da je dobro. Premijer Mirko Cvetković je rad Vlade ocenio čistom peticom pre samo 15 dana, gde je kao najpozitivniju ocenu o radu Vlade istakao to da Vlada donosi odluke jednoglasno. Povodom 100 dana Vlade rekao je da Vlada funkcioniše kao tim, u rezultate je ubrojao usvajanje SSP u Skupštini Srbije, energetski sporazum, ugovor sa Fijatom. Predsednik Vlade je u svom ekspozeu ovde u ovom domu 7. jula među ključne ciljeve njegove Vlade stavio neophodnost jačanja ekonomije i socijalnu odgovornost Vlade.
Prilikom rasprave o Zakonu o Vladi rekao sam da je vladajuća većina plod trulih političkih kompromisa postignut isključivo zarad vlasti. Protivustavni izbor prvog zamenika i zlatni glas pokazuju da u vladajućoj većini nema poverenja, a o iskrenosti da i ne govorimo. Neiskreni među sobom, a koliko su bili iskreni prema građanima to oni najbolje znaju. Većina je napravljena tako što su prihvatili obećanje političke stranke G17 o besplatnoj podeli akcija. Kao rezultat toga došlo je da se pet miliona građana upiše za besplatne akcije. Dogovor sa sledećim koalicionim partnerom, potencijalnim u to vreme, PUPS, o povećanju penzija za sve penzionere od 10% linearno, a trećima je za njihovu podršku i učešće u vlasti obećano 250.000 evra ili 250 miliona da bi kupili žirafu.
Od akcija povećanja penzija za sada nema ništa. Jedino je, poštovani poslanici, izvesna žirafa. Za to se u budžetu našlo para. Toliko o obećanjima, prevareni su građani, penzioneri, ostaje svima nama da čekamo žirafu.
Stanje je takvo da izvršenjem budžeta trošimo 19% bruto društvenog proizvoda više nego prošle godine, da beležimo prema izveštaju Svetske banke pad kreditnog rejtinga za tri mesta, sada smo na 94. mestu, a u odnosu na 2005. za čitavih 12 mesta. Da smo prema izveštaju o uslovima poslovanja na 98. mestu, ispred nas je i Albanija na 65. mestu, i Bugarska na 68. mestu, iza nas je samo Bosna i Hercegovina.
Prema izveštaju MMF trošimo 500 milijardi više nego što proizvedemo. Privreda posluje pod izuzetno teškim uslovima, avet nelikvidnosti je zavladao među privrednicima kao posledica finansijske krize i skupog novca. Cene rastu, namirnice su već poskupele preko 10%, gas 60%. Najavljen je rast cena komunalija, ugalj 70%. Pad kreditnog rejtinga banaka i pošast globalne finansijske krize polako zahvataju i našu zemlju.
DSS je ovde u parlamentu ukazivala na ovo, a od strane vladajuće većine optužena je za defetizam. Ova Vlada nema, da zaključim, jasnu ekonomsku strategiju, što pokazuje i ovaj rebalans budžeta.
Na kraju, Vladina Kancelarija za saradnju s medijima ima za zadatak da pravi sliku virtuelne Srbije, da ubedi građane da im je sve lepo i da teče med i mleko. Kao što kaže gospođa ministar, da se nastavi populistička ekonomska politika. Da zaključim, za tu politiku, iskazanu u ovom rebalansu budžeta, poslanici DSS u danu za glasanje neće glasati. Hvala vam.
Čl. 225. i 226.
Pre dva dana postavio sam pitanje predsedniku Vlade u vezi s deviznom štednjom i cenom novca. To sam obrazložio na taj način što je kamata na deviznu štednju 9%, što je obavezna rezerva 40% i što taj novac banku košta oko 15,67%. Svaki privrednik koji želi da se kreditno zaduži plaća taj novac, minimum, 18 do 20%, kamata je 18 do 20%. Čak, za određena zaduženja ide i preko 29%.
Juče je predsednik Vlade izjavio da krize nema i da Vlada radi odlično. Jedan drugi predstavnik Vlade, ministar, optužio je privrednike da se ponašaju nesavesno, shodno trenutku u kome se nalazimo, i da povećavaju cene proizvoda.
Pitanje glasi: na koga će privreda da prevali toliko povećanje cene novca, da li na sirovine ili na gotov proizvod, ili da reaguje tako što će da otpusti određeni broj radnika da bi se smanjio trošak?!
Mislim da je ovo ozbiljno pitanje i veliki problem za državu i za sve nas i da je, pre svega, potrebno da predsednik Vlade izađe sa jasnim stavom koja je strategija da se ova finansijska kriza reši na najbolji način po građane Srbije. Hvala.