Ovde vodimo raspravu u pojedinostima o kreditnim zaduženjima, o šest ugovora koji imaju težinu u ukupnom iznosu od 755 miliona evra.
Ukupno je verifikovano ovde u Skupštini, samo u toku 2009. godine, kreditna zaduženja sa ovih 755, 2.500 milijarde evra. Ako se uzme 788 miliona prve tranše MMF, to je 3 milijarde i 300 miliona. Ono što bih, gospođo Dragutinović, hteo vas da pitam je koliki je u suštini naš dug? Malopre smo čuli od gospodina Senića da nismo mnogo zadužena zemlja, da praktično 32% ukupnog BDP otpada na javni dug.
Nama je prošle godine javni dug iznosio 27,6%. Pre par dana izjavili ste da je taj javni dug već premašio cifru od 42%, a i sam guverner NBS je izjavio da taj iznos ide na 42% BDP. Znate li koji je problem tu? Za razliku od Japana i drugih zemalja koje su imale veliki javni dug i preko 150% BDP, ali koje su imale supstancu, jer su imali šta da izvezu i da pokriju taj dug, kod nas je problem upravo što smo imali mali izvoz, svega ove godine je bilo negde oko 6 milijardi evra i što kod nas staju i preduzeća.
Nemamo ono što bismo ponudili na tržištu spolja. Pada industrijska proizvodnja, samo u ovoj godini za 14%, i što ogroman broj radnika ostaje bez posla. Procena ekonomskih stručnjaka je da će taj broj ljudi debelo premašiti cifru od 200 hiljada, a čak neki pesimisti kažu i preko 300 hiljada.
Ovde je gospodin Mrkonjić pre par dana rekao, odgovarajući na našu diskusiju u načelu, da je problem kod Koridora 10, u suštini, finansije. Da od obećanih i garantovanih 90 kilometara autoputa, uradili ste 48,5 kilometara autoputa iz razloga što nemate novac.
Međutim, podsetiću vas samo na izjavu u nedeljniku „Nin“, od 26. novembra. U tekstu „Koridor 10“, gde je upravo gospodin Mrkonjić rekao, da je problem i zašto se nije završio taj ostatak od 42 kilometara, problem u organizaciji posla, gde tri ministarstva dele nadležnosti iz oblasti infrastruktura. To su infrastruktura, Nacionalni investicioni program i prostorno planiranje, dodajući da je saobraćajna infrastruktura njegov resor i da u suštini oni su ti koji su vlasni za te projekte i izgradnju tih puteva.
Dogovorite se. Dogovorite se, utvrdite konsenzus, pa krenite da radite ono što ste obećali.
Gospođo ministar, ovde danas razgovaramo i o kreditu koji se odnosi na programski zajam za razvoj javnih finansija u iznosu od 70 miliona i 100 hiljada evra. U obrazloženju se navodi da se ta sredstva upotrebljavaju za reformu u oblasti upravljanja javnih finansijama, kako bi se poboljšalo postojeće loše upravljanje fiskalnom potrošnjom i pomoglo poboljšanje fiducijalnih uslova, uvođenje opširnijeg, u većoj meri integrisanog srednjoročnog okvira za planiranje i pripremu budžeta.
Pre samo neki dan, gospodin premijer Cvetković je na nalaz DRI koji je obuhvatio samokontrolu 18 ministarstava, odnosno 28% državnih službi, utvrdio velike nepravilnosti. Odgovarajući na naše primedbe i na zahteve da tražimo ovde da se povede postupak i diskusija o nalazu DRI, lakonski je odgovorio da su za to krivi oni ljudi koji su se bavili knjigovodstvom, odnosno knjigovođe. Za svakog ko se imalo razume u finansije, jasno je da naloge ne potpisuju knjigovođe, nego ih potpisuju ministri, državni sekretari, pomoćnici ministara, direktori uprava, direktori agencija i da su oni odgovorni.
Očigledno je da, gospođo ministar, vi uvek nađete krivca u nekom drugom. Vama je kriva ekonomska kriza za ove loše rezultate i ovo loše stanje. Krivi su vam građani, krive su vam knjigovođe i krive su vam opozicione stranke što iznose svoje stavove i opravdano kritikuju sve ovo što loše radite i što pogađa građane Srbije.
Samo da kažem, DSS i njena poslanička grupa je u više navrata ovde kritikovala ovaj budžet, da je pre svega, potrošni i da nije razvojni.
Obrazlažući kakav je ovaj budžet, vi ulazite u priču socijalnog budžeta. Ovoj zemlji je, pre svega, potrebna jedna ozbiljna politika, strateška politika koja će da donese boljitak građanima, povećanje životnog standarda, više radnih mesta i veću izvesnost. Priznajte konačno da vi niste u stanju to da sprovedete.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, danas vodimo raspravu o setu veoma važnih zakona koji se tiču kreditnih zaduženja. Radi se o sporazumima i o finansijskim ugovorima kojima dodatno zadužujemo građane Srbije za čitavih 755 miliona evra. Samo pre nekih 30-tak dana ovde smo vodili raspravu i ratifikovali sporazume o kreditnom zaduženju u iznosu od 154 miliona i 500 hiljada evra, tako da je ukupni dug sa tim zaduženjima, odnosno svi ovi ugovori koje smo i zakone koje smo ratifikovali u Skupštini Republike Srbije, počev od 1. januara 2009. godine do danas, dostigao iznos od čitavih 2. 500. 000.000. evra.
Ako se uzme u obzir da je Republika Srbija van ove skupštine potpisala sporazum sa MMF težak 2.900.000.000 evra, da je od toga realizovana već prva tranša od 788 miliona, dolazimo do iznosa već praktično sprovedenih zaduženja od 3.300.000.000 evra. Toliko je građane Republike Srbija ova vlast zadužila u 2009. godini. Ako se uzmu i državni zapisi emitovani u toku ove godine, dolazimo do toga da taj iznos debelo premašuje već deset milijardi i dostiže cifru od preko 12 milijardi.
Javni dug Republike Srbije, gospodo poslanici, poštovani građani Srbije je u ovom trenutku oko 12 milijardi evra. Činjenica je da pored toga, samo za ove državne zapise, građani Republike Srbije zbog kamate na te državne zapise, koja je početkom godine iznosila negde oko 18%, sada je negde oko 12%, dodatno opterećujemo građane Srbije sa kamatom od 700 do 800 miliona evra mesečno.
Građani moraju da znaju, kao što kaže uvaženi kolega, da to upravo pada na njihov teret. Ukupan spoljni dug je gospodo narastao na 22 milijarde evra. Država sama duguje prema spolja 7,5 milijardi evra, a privredni subjekti i banke oko 14,5 milijardi evra. Javni dug je sa početnih 27% početkom ove godine, 27% BDP, dostigao iznos od 42% BDP.
Pitanje je, jer je ostalo još nekoliko dana do kraja godine, da li će na narednim sednicama koje ćemo da imamo do 31. decembra i da se uveća?
Ovo zaduživanje i uopšte za zaduživanje, gospodo iz vladajuće koalicije, gospodo iz Vlade, vi pokazujete izuzetnu efikasnost, ali ono što nas brine, to je što se tiče zakonskih obaveza za koje ova vlast i ova Vlada ima i na šta vas obavezuje zakon o budžetskom sistemu, tu niste pokazali nikakvu ni efikasnost ni brzinu. O odgovornosti prema građanima i da ne pričam.
Do danas ovde nismo imali Predlog zakona o rebalansu budžeta, iako ste debelo premašili planirani i dozvoljeni budžetski deficit od 70 milijardi 400 miliona dinara. Prema najnovijim pokazateljima, taj budžetski deficit je već preko 100 milijardi dinara. Za takvo prekoračenje niste dobili saglasnost ove Skupštine, a morali ste da je dobijete.
Za prekoračenje budžetskog deficita očekujemo da ćemo da vodimo raspravu kada razgovaramo o rebalansu budžeta za 2009. godinu, iako je, po nekoj logici, prvo trebalo da dođe Predlog zakona o rebalansu budžeta, pa tek onda budžet za 2010. godinu. Tako zakon kaže.
Odgovornost je na vama, na ministru finansija, na predsedniku Vlade, na vladajućoj većini. Šta je sa završnim računom za 2008. godinu?
Šta je sa izveštajem DRI? Šta je sa rokovima za budžet? Mi smo morali da dobijemo ovde predlog budžeta još 1. novembra, dobili smo ga 3. decembra. Do 15. decembra Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu treba da se usvoji. Tako kaže Zakon o budžetskom sistemu, tako kaže budžetski kalendar. To je sutra, danas je 14. decembar. To građani treba da znaju, treba da znaju kakvu vi odgovornost imate o onome što kreira život svi građana Republike Srbije u 2010. godini.
Da li znate, gospodo, da iduće godine, po osnovu ino kredita, država Srbija treba da vrati dve milijarde i 600 miliona evra. Ako bismo to preračunali dnevno, to izlazi negde oko sedam milijardi evra. Na svakog građanina Srbije ste prevalili da iduće godine treba da vraći 1.300 evra kredita.
Premijer i ministar finansija su, obrazlažući ovaj budžet za 2010. godinu, ovde u Skupštini rekli da je razvojni, da je projektovan na rastu BDP od 1,5%. Podsetiću vas da ste prošle godine isto tako pričali i obećavali da je budžet projektovan na rastu BDP od 4,5%. Na kraju godine beleži pad od oko 4%.
U ekspozeu kada je formirana ova Vlada, premijer Cvetković je obećao razvojni budžet, socijalno odgovornu Vladu, 200.000 radnih mesta, zajedno sa gospodinom Dinkićem besplatnu podelu akcija od 1.000 evra, porast životnog standarda. Šta imamo od toga? Šta je sa tim obećanjima? Od planiranog rasta imamo pad industrijske proizvodnje od 14%, realni pad zarade i penzija, evro je prošle godine u ovo vreme bio 75, sada je 96 dinara. Oko 250.000 radnika je ostalo bez posla u ovoj godini, gospodine Ljajiću. Od akcija nema ništa.
U oktobru je 62.031 privredni subjekat bio u blokadi. Za samo mesec i po dana povećao se za 7.000. Sada imamo 69.270 privrednih subjekata koji su u blokadi. Od povoljnog privrednog ambijenta za poslovanje nije ostalo ništa.
Unutrašnja potraživanja između privrednih subjekata su preko dve hiljade milijardi. Samo se bankama duguje milijardu evra. Najveći generatori ovakvog stanja su veliki sistemi koji najviše i duguju.
Gospodine Ljajić je, na osnivačkoj skupštini njegove partije, rekao da sedmorica tajkuna drže preko 50% ukupnog kapitala u zemlji. Samo, zašto ne kažete imena. Zašto se ne potegne odgovornost i kako su došli do tih para? Drugi predstavnik jedne stranke vladajuće koalicije je rekao da građani sve više galame i sve više protestuju i pozvao se rečima "Rasime, spasi nas". Ko će da spase ovaj narod od ovako teške situacije? To je nešto što treba ovde da odgovorite, gospodo.
Nije ni čudo što su od oko milijardu evra, tačnije 960 miliona, subvencionisanih kredita, 774 miliona otišlo na likvidnost, upravo iz razloga što mnogi privredni subjekti, preduzetnici nisu u stanju da opstanu ako kreditima koje uzimaju ne pokrenu proces proizvodnje da bi prodali robu, upravo svoje proizvode tim monopolistima koji plaćaju, vi to znate, tek posle 250 dana. Niko se time ne bavi.
Gospodo, to su oni tajkuni, oni monopolisti o kojima je pričao, a čija imena nije rekao gospodin Ljajić. Za proizvodnju je, od tih subvencionisanih kredita, otišlo samo 2,1 milion evra. Zato vas pitamo - od čega mislite da vraćate ove kredite koje ovako lako uzimate i od kojih, očigledno je, zavisite? Sva vaša strategija ekonomskog razvoja upravo se zasniva na povećanom i na što bržem kreditnom zaduživanju. Poslanička grupa DSS je to više puta ponovila, da za vas predstavlja najveći uspeh upravo ratifikacija nekog kredita sa stranim bankama.
Izvoz u ovoj godini beleži pad od čitavih 20%, a šest milijardi evra je ukupan iznos. Za 3,8 milijardi je manji od uvoza. Ono što nas brine je struktura uvoza. Preko 53% predstavlja roba široke potrošnje. Samo 7,8% predstavljaju sredstva i oprema za rad. Nije ni čudo onda što se desi da, iako smo zemlja poznata po brendu, po malinarstvu, po proizvodnji, da ovih dana čitamo da je neko sebi dao za pravo da uveze 416 tona malina i to odakle, iz Čilea, Surinama, Poljske i ne znamo kojih drugih zemalja.
Koji su to ljudi koji su uvezli? Upravo ti monopolisti koji posle vrše pritisak na devizne rezerve i na osnovu toga podižu kurs evra.
Rezultat takve politike je da je Srbija, iako poljoprivredna zemlja, po procenama svih treba da budemo regionalni lider u poljoprivrednoj proizvodnji, jer i tu beležimo jedini suficit u razmeni sa inostranstvom od 750 miliona dolara, mi imamo, kao posledicu toga, da se sve manje površine obrađuje i seje određenim kulturama. Da li znate da je samo 400.000 ha pšenice zasejano, da je to za 150.000 ha manje u odnosu na prethodnu godinu.
Nije ni čudo, kada je budžet za poljoprivredu prošle godine bio samo 2,2%, a ove godine 3% od ukupnog budžeta, ali ste zato, gospodo, premašili sva sredstva i beležite suficit u javnoj potrošnji od čitavih 50 milijardi, 16% od budžeta trošite za nabavku i to je posledica kakvu politiku vodi ova vlada.
Pitamo se i svi građani se pitaju da li imamo privredu koja se ovako urušava kada praktično iz dana u dan čitamo i čujemo vesti da su se određene fabrike i određena preduzeća zatvorila. Šta je to? Gde je izlaz, kako ćemo da povećamo i proizvodnju? Kako ćemo uopšte da uspemo da servisiramo sve te obaveze koje imamo? Sa ovim kreditima i ovim zaduživanjem, vi, gospodo, zadužujete generacije i generacije.
Danas ovde, između ostalog, raspravljamo o dva kredita za Koridor 10. Jedan u iznosu od 354 miliona evra i drugi u iznosu od 150 miliona evra, to je ukupno 534 miliona evra i tu ništa nije sporno. Svi smo saglasni da je potrebno da se Koridor 10 što pre završi, kao jedan od strateških pravaca razvoja Srbije. Za te potrebe Evropska investiciona banka daje 600 miliona evra, Svetska banka 275 miliona evra, Vlada Grčke 100 miliona evra, Evropska banka za razvoj daje 150 miliona evra, ukupno 1.125 miliona evra.
Sporno je to, gospodine ministre, što od planiranih radova koji treba da se završe u 2009. godini, koje ste obećali za Koridor 10 i koji iznose 90,2 km, ove godine samo polovina će se završiti, odnosno oko 50 km. Druga polovina ostaće za narednu godinu i pitanje je da li će se završiti u narednoj godini, iz razloga koji su vama dobro poznati, a to je što niste u stanju da se dogovorite između Ministarstva za infrastrukturu, Ministarstva za NIP i Ministarstva za prostorno planiranje. Do tada će da čeka obilaznica oko Dimitrovgrada, ceo prosek Crvena Reka, kao i obilaznica oko Beograda.
Verujem, gospodine ministre, da delim radost svih građana Rasinskog, Raškog, Moravičkog i Zlatiborskog okruga što ste najavili izgradnju autoputa od Pojata prema Požegi, preko Kruševca, Čačka, Kraljeva i Užica, i to je dobro, to svi pozdravljamo. Samo, najvažnije je, gospodine ministre, da ti radovi imaju početak i uspešan kraj.
Na kraju, gospodo, u subotu, 12. decembra, ministar finansija, Diana Dragutinović je izjavila da će deo budžetskog deficita za 2010. godinu, koji je planiran u iznosu od 107 milijardi dinara, da bude pokriven delimično od ruskog kredita od 200 miliona dolara. Ono što mene plaši, a i bojim se da će upravo iz takvih kredita da se pokriva budžetski deficit.
Građani Srbije bi bili mnogo srećniji kada bi u Srbiji 2010. godine bila povećana proizvodnja, izvoz, a samim tim i manji deficit, manje zaduživanje, kada bi bilo više posla i veće plate.
Na kraju, sa ovom vladom, verujte nam, a delim mišljenje većine građana, to je teško ostvarivo.

Gospođo predsedavajuća, vi kršite danas Poslovnik, članove 98, 100, 103, 97. i 27. Vlada je odredila ovde ovlašćenog predstavnika, gospodina Markovića, da bude taj koji će da brani...

 Govorim o povredi Poslovnika.

Da, tražio sam reč da govorim o povredi Poslovnika. Vi ovde, gospođo predsedavajuća, kršite Poslovnik i pravite jedan presedan koji može da bude vrlo opasan. Tačno je naznačeno Poslovnikom da je obaveza da svakoj sednici prisustvuje ovlašćeni predstavnik Vlade. Koliko nam je poznato, vi niste član Vlade, niti ste ovlašćeni predstavnik.
Tražimo, shodno članovima 98, 103, 93. i 27, da prekinete sednicu dok ne dođe ovlašćeni predstavnik Vlade, da možemo da raspravljamo o Zakonu koji je na dnevnom redu i da tražimo odgovore na naša postavljena pitanja.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Ovu raspravu vodimo u danu kada cela Srbija žali zbog smrti Njegove svetosti našeg patrijarha Pavla. Njegova mudrost, skromnost, poštenje, privrženost srpskom narodu, za sve nas treba da bude primer.
Gospođo predsedavajuća, mi smo očekivali da danas, zbog svih ovih značajnih tema, ovde imamo ministre koji će kompetentno i u jednoj demokratskoj raspravi da odgovore na sva pitanja koja traže ovi predlozi zakona. Međutim, mi smo ovde slušali ministra omladine i sporta, gospođu Samardžić, koja je iščitala već pripremljeni tekst i nismo sigurni da ona može da da obrazloženje za sve tačke dnevnog reda koje su danas pred nama.
Gospođo Dejanović, vi ste pre par dana dali jednu izjavu kojom hvalite izuzetnu efikasnost ovog doma, da je Skupština za vreme ovog mandata donela 227 zakona i 70 ratifikacija. Nije ni čudo da je uspela da donese toliko zakona i ratifikacija, kada ste za ovakvu raspravu, za ovakav dnevni red danas odredili 26 tačaka. Ako bismo samo uzeli vreme koje je dozvoljeno Poslaničkoj grupi DSS-a, mi imamo za svaku tačku mogućnost da pričamo manje od minuta. Tačke su izuzetno značajne i smatramo da je ovo degradacija ovog skupštinskog zdanja. Potrošili ste šest minuta samo da pročitate dnevni red,.
Gospođo Dejanović, vi ste najvlasniji i najodgovorniji da poštujete ovaj skupštinski dom, Poslovnik i zakone koje ova skupština donese. Mi smo još pre nešto više od mesec dana, 15. oktobra, ovde postavili pitanje premijeru Cvetkoviću – zašto Vlada krši Zakon o budžetu i zašto ne izađe pred Skupštinu da obrazloži prekoračenje dozvoljenog budžetskog deficita od 70 milijardi i 400 miliona dinara?
Zašto je prekoračen taj budžetski deficit za 3 milijarde i 800 miliona dinara, jer u tom trenutku je iznosio 74 milijarde i 200 miliona dinara? Zato nije dobio saglasnost. Za svako prekoračenje budžeta mora da se dobije saglasnost ove skupštine. To prekoračenje je 1. novembra iznosilo 75 milijardi i 100 miliona dinara.
Gospođa Dragutinović, ministar finansija, ovde je, odgovarajući na pitanja poslanika, rekla da je prekoračenje za minus u budžetu stvar trenutka, da jednog trenutka taj minus može da bude i preko dozvoljenog i da se onda vrati u normalne okvire. Međutim, taj trenutak očigledno je dugo trajao i očigledno je svakom građaninu i svakom poreskom obvezniku da će prilično vremena da prođe da se vrati u dozvoljene okvire, odnosno da se ne vrati, jer kako se ide s potrošnjom, očigledno je da će do kraja godine, a to je i procena mnogih, taj budžetski deficit da prekorači iznos i od 120 milijardi dinara.
Pitao sam tada – šta je s budžetskim kalendarom? Zašto ministar finansija Vladi nije dostavila predlog budžeta 15. oktobra, jer je to bio datum do koga je morala da dostavi predlog budžeta za 2010. godinu. Ono što je isto bitno i što građani treba da znaju, Vlada je morala ovom domu, najvišoj zakonodavnoj instituciji, da dostavi predlog budžeta za 2010. godinu do 1. novembra. Danas je 16. novembar, mi nismo još dobili predlog budžeta. Vi ste dužni da insistirate na poštovanju zakona.
Još nešto, gospođo Dejanović, zašto nismo dobili odgovor na naše poslaničko pitanje i kada ćemo da ga dobijemo?
Nego, da se vratimo na dnevni red od 26 tačaka. Zbog pomanjkanja vremena, nismo u mogućnosti da se bavimo svim tačkama ponaosob, zato ću da kažem nešto o kreditnim zaduženjima, o tri tačke koje se odnose na kreditna zaduženja, jer mi vreme dozvoljava da samo o tome pričam, iako ovde imamo veoma važne predloge zakona. To su predlozi zakona koji se bave regulisanjem odnosa s Evropskom investicionom bankom, s MMF-om i više ratifikacija.
Ovde imamo Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 100 miliona evra, Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke vrednog 24 miliona i 500 hiljada evra i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o kreditu za realizaciju Programa ''Kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima od domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća'', u iznosu od 30 miliona evra. To je ukupno zaduženje o kojem mi danas raspravljamo – 154 miliona i 500 hiljada evra.
Samo pre neki dan ovde smo vodili raspravu i ratifikovali Zakon o zaduženju za Koridor 10 vredan 275 miliona i 200 hiljada evra i tzv. kineski kredit za most Beograd-Borča, koji je okvirne vrednosti od oko 200 do 230 miliona evra. Pri tom, mnogi detalji u tom ugovoru, odnosno u Sporazumu nisu do dana današnjeg poznati.
U toku godine, do sada smo imali raspravu o osam zakona o zaduženjima, i to je iznos od 640 miliona i 400 hiljada evra, kao i ratifikacije o specijalnom pravu učenja od MMF-a, u vrednosti od oko 620 miliona dolara. Samo u ovoj, 2009. godini, ova skupština je ratifikovala zakone i sporazume koji se odnose na kreditna zaduženja u iznosu od milijardu i 700 miliona evra.
Tu ne pominjem aranžman s MMF-om. Iako ste bili dužni, vi niste ušli u proceduru, iako je to ogroman aranžman od dve milijarde i 900 miliona evra; niste ušli u proceduru i nismo o njemu raspravljali. Pri tom, realizovana je jedna tranša od 788 miliona evra. O drugoj tranši, koja će da se vuče ili do kraja godine ili početkom godine, imaćemo nova zaduženja, i to je, okvirno, 700 miliona evra. Novu godinu ćemo dočekati sa tri milijarde evra novih zaduženja, tako da će ukupan javni dug do kraja godine da izađe na 11,5 milijardi evra.
Javni dug je na kraju 2008. godine iznosio 28% BDP-a, sada je trenutno 32,5%, a prema procenama svih stručnjaka, izaći će negde oko 42% BDP. Pri tom, ovde nisu uzeti privredni subjekti i banke, čija su zaduženja 14 milijardi i 850 miliona evra. Od toga, privredni subjekti duguju 10 milijardi i 900 miliona evra, a banke duguju tri milijarde i 950 miliona evra. Kada sve ovo saberete, jer sve ovo ulazi u spoljni dug, javni dug i dug privrednih subjekata i banaka, Srbija u ovom trenutku duguje negde oko 27 milijardi evra, ili preko 80% BDP-a.
Građanima Srbije ćete čestitati Novu godinu tako što će svako od njih da bude svestan da u toku iduće godine, samo na osnovu kratkoročnih obaveza koje ima, treba da plati 1.300 dolara. To je dug po glavi stanovnika i to moraju da znaju građani Srbije – poreski obveznici. Na svakog poreskog obveznika u Srbiji, svakog građanina Srbije, iduće godine pada teret od 1.300 dolara duga.
Sam guverner Jelašić je početkom ovog meseca izjavio da se prebrzo zadužujemo i da bi javni dug mogao da se duplira u odnosu na sadašnjih 32,5% BDP-a. Ono što nas sve brine je brzina i neselektivno zaduživanje, to što ova vlada postaje narkomanski zavisna od ino-kredita. U oktobru je spoljni dug opterećivao svakog građanina sa 2.893 evra. Do kraja godine, taj spoljni dug dostići će cifru od 4.000 evra po svakom stanovniku.
Premijer Cvetković je pre neki dan izjavio da mu se vratio osmeh na lice, jer prihodi prvi put od početka godine premašuju prilive, u odnosu na isti period prošle godine. Podsetiću vas da je premijer ovde, u Skupštini, odgovarajući na poslanička pitanja, izjavio da se aranžman s MMF-om ne tretira kao kredit, već kao sredstvo za dopunu deviznih rezervi, ne uzimajući u obzir činjenicu da ta sredstva plaćamo sa kamatom od 1,39%.
Sam njegov savetnik, Boško Živković, ukazao je koliko je nerealan premijerov optimizam. Citiram: „Još nema nijedne fundamentalne promene na osnovu koje bi se moglo utvrditi da je srpska privreda krenula uzlaznom putanjom. Bio bih zadovoljan ako 2010. ne bude gora od 2009. Zaduživanje radi pokrivanja budžetskog deficita i davanja raznoraznih subvencija je politički korisno na kratak rok, ali na duži rok je vrlo opasno“.
Mi imamo premijera Cvetkovića koji se smeje. Vratio mu se osmeh. Očigledno je da on, i pored upozorenja svojih saradnika, ne shvata sve teškoće ovakvog zaduživanja, ili je u pitanju nešto drugo.
Bez obzira na brojna upozorenja o rastu javne potrošnje od strane stručnjaka, premijer Cvetković je samo konstatovao suficit u javnoj potrošnji, zapamtite, suficit u javnoj potrošnji, za prvih sedam meseci, od 42 milijarde dinara. Javne nabavke vam učestvuju sa 16% u bruto društvenom proizvodu.
Ministar Dinkić, poznat svojim neodmerenim, isuviše optimističkim izjavama kada je u pitanju kriza, u petak, 23. oktobra je izjavio da su Srbiji potrebni povoljni krediti za pokrivanje budžetskog deficita i finansiranje razvojnih projekata. ''Svaki kredit koji se odobrava po povoljnim uslovima je dobar za Srbiju u ovom trenutku.''
Gospodo, očigledno je da je Srbija do guše u kreditnim zaduženjima i da postaje zavisna od njih, da svaki dobijeni kredit vi tretirate i predstavljate građanima Srbije kao uspeh vaše politike, vašeg programa i dobrog rada vaše vlade. Ne vodite računa o tome da nas ti krediti, u stvari, uvode u dužničko ropstvo i da će generacije i generacije da plaćaju te dugove.
Vi ste građanima obećali mnogo – 200.000 radnih mesta, privredni razvoj, socijalno odgovornu Vladu, porast životnog standarda i 1.000 evra besplatnih akcija. Takva obećanja može da da samo ovako neodgovorna Vlada, sklepana od političkih stranaka koje su pred građane izašle s lažnim obećanjima i raznim programima, koja bi se očas raspala da je ne drže tajkuni i ambasadori stranih zemalja, oni kojima ste vi i Boris Tadić obećali da ćete bespogovorno da ispunjavate njihove zahteve, koji vode ekonomskom propadanju i rastakanju Srbije.
Na jednoj televiziji se, čak, vrti spot gde se pozivaju dobronamerni za pomoć koja bi omogućila da se otvori još 50 narodnih kuhinja. Posledica ovako neodgovorne vlasti je činjenica da imamo sada mnogo više gladnih i preko 300.000 ljudi koji će ostati bez posla. Pad društvenog proizvoda je realno 12%, u odnosu na ona vaša obećanja. Krajem prošle godine ste obećavali rast društvenog proizvoda od 7,5%, do sada je pad društvenog proizvoda 4,5%, tako da je realni pad bruto društvenog proizvoda 12%.
Unutrašnja potraživanja su preko dve hiljade milijardi, što se i te kako odražava na poljoprivredu. Najveći dužnici su najveći sistemi, što javni, što privatni, oni koji su vas sastavili. Od 960 miliona subvencionisanih kredita, 774 miliona je otišlo za likvidnost preduzeća, a svega 2,1 milion evra je otišlo za investicije, odnosno za pokretanje proizvodnje.
Učešće agrara u budžetu Srbije je svega 2,2%, a 2005. godine je učešće agrara bilo preko 5%. Razvojna šansa, po mišljenju svih stručnjaka, upravo je poljoprivreda i Srbija treba da podstiče regionalni razvoj u poljoprivredi. To je jedina grana gde beležimo suficit i gde imamo perspektivu. Prošle godine smo imali suficit od 600 miliona dolara, a ove godine, za prvih devet meseci, 400 miliona dolara. Do kraja godine se očekuje suficit od 750 miliona dolara.
Međutim, ono što očigledno vi ne shvatate, to je da poljoprivreda mora da ima poseban tretman, a to je da su joj potrebna sredstva da se reši kreditiranje proizvodnje, redovna naplata poljoprivrednih proizvoda, premija i regresa, a ne da se s tim kasni, ili uopšte ne plati, da poljoprivrednici znaju šta će sa svojim proizvodima, kome da ih prodaju i gde da ih skladište.
Podsetiću vas samo na probleme koje su imali proizvođači kukuruza i pšenice, kada je u pitanju otkup i skladištenje. O proizvođačima malina i jabuka već svi znamo s kojim problemima su se oni susreli i imali smo masovne proteste. Jabuka je sada tri dinara, prodaje se za tri dinara i nema ko da je kupi.
Na kraju, gospođo Dejanović, hoću da vam postavim pitanje – šta ćete preduzeti zbog nepoštovanja zakona i kada će ova skupština Republike Srbije da dobije predlog budžeta za 2010. godinu? Rokovi su vam, gospođo Dejanović, odavno prošli. Hvala.

Gospođo Dejanović, u vreme kada je premijer bio Vojislav Koštunica, ministar finansija je bio iz Poslaničke grupe G17, u jednom mandatu, u drugom mandatu je bio ministar finansija iz DS-a, premijer koji se tako smeje, gospodin Cvetković.
Tražili smo da oni u rokovima dostave predlog budžeta i njihov je problem što nisu dostavili. Nemojte stalno da se vraćate s pričom šta je bilo, pri tom, amnestirate one koji su najodgovorniji, a to su upravo ministri finansija iz ovih političkih stranaka.
Ovog puta, tražimo i pitamo za budžet za 2010. godinu u trenucima kada je zemlja u krizi i kada taj budžet, u suštini, treba da opredeli put Srbije za 2010. godinu i da olakša ionako, nadamo se, a mnogi ne veruju, težak položaj svih građana Srbije, poreskih obveznika koji pune taj budžet. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, koristim pravo da postavim pitanje, ono što Poslovnik dozvoljava.
Ova vlada, Vlada DS je više puta do sada kršila Ustav i zakone Republike Srbije. Biće upamćena po brojnim kršenjima, kako Ustava tako i zakona Republike Srbije. Nepoštovanje i nesprovođenje zakona ima nesagledive posledice po građane Srbije na njihov životni standard, na povećanje siromaštva i na povećanje nezaposlenosti.
Pre desetak dana Poslanička grupa DSS je pitala zašto se krši Zakon o budžetu? Prema Izveštaju Ministarstva finansija za period januar-septembar, koji je dostavljen Vladi i koji je od 5. oktobra, budžetski deficit je 74,2 milijarde. To debelo premašuje dozvoljeni deficit budžeta kako zakon predviđa.
Danas je 15. oktobar. Članom 31. Zakona o budžetskom sistemu prema budžetskom kalendaru ministar finansija je obavezan da na današnji dan Vladi dostavi predlog budžeta za 2010. godinu.
Ministar finansija je juče izjavio da je Nacrt budžeta za 2010. godinu u pripremi i da će u najskorije vreme biti dostavljen Vladi. Ponavljam još jednom, danas je petnaesti, obaveza Ministarstva finansija bila je da se do danas dostavi Predlog budžeta za narednu godinu Vladi.
Moje pitanje je upućeno premijeru Mirku Cvetkoviću. Zašto Vlada krši Zakon o budžetu i premašuje dozvoljeni budžetski deficit? I drugo – da li je ministar finansija još jednom prekršila Zakon o budžetu nepoštujući budžetski kalendar, nepoštujući rokove, jer, ponavljam, danas je 15. oktobar a Vladi nije dostavljen Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu? (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospođo ministre, drago mi je što vas ponovo vidimo ovde, ali ono što kod svih nas budi sumnju i uznemirenje jeste to da se vi ovde uglavnom pojavljujete kada se radi o zaduživanjima. Poslednji put smo vas videli u julu kada smo ratifikovali 360 miliona evra kredita i to 90 miliona evra za konsolidaciju budžeta, za budžetski deficit, 20 miliona evra za zdravstvo i 160 miliona, odnosno 250 miliona za lokalnu samoupravu. To nam dokazuje da su potpuno u pravu oni koji kažu, i "Borba" je danas objavila, da je zbog neispunjenih obećanja Vlada Srbije narkomanski ovisna o stranim kreditima. To je ono što sve nas poslanike brine, a i građane Srbije.
Danas ovde imamo raspravu o Predlogu zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema MMF, po kome se daje pravo Republici Srbiji da pored 346.710.593 specijalnih prava vučenja, odnosno oko 542 miliona, na dodatna 45.660.350 specijalnih prava vučenja, odnosno preko 65 miliona dolara, sa kamatom od 0,26%. Dobro je što danas imamo raspravu o ovome i dobro je što, iako ste dali nagoveštaj da je moguće da se ova sredstva povuku, ali ponavljam još jednom, samo vaše prisustvo je garancija da će Republika Srbija i da povuče ova sredstva.
Međutim, nije dobro, gospođo Dragutinović, što mi ovde nismo imali raspravu pre stupanja u pregovore sa MMF, da u jednoj demokratskoj raspravi čujemo vas, vašu argumentaciju, pa da i mi iznesemo naša mišljenja – šta mislimo o tom kreditu. Taj kredit je 2.900.000.000 evra, od tih sredstava već je povučeno 788 miliona. Sada ste u procesu pregovora sa MMF da ispunite uslove koje oni postavljaju za vučenje ostalog dela sredstava iz tog kredita, koji iznosi oko 2.100.000.000 evra, gde će jedna tranša da ide u toku ove godine, a ostalo u toku 2010. godine. Ta sredstva su sa kamatom većom od ove, od, oko 1,39%.
Skupština je mesto gde se dobija, ili ne, saglasnost za takvu vrstu pregovora, gde se zakonima uređuju i obaveze države prema kreditorima.
O toku tih pregovora, gospođo Dragutinović, bili ste u obavezi da ovu skupštinu i obavestite. Činjenica je da u sklopu uslova pokušavate da ispunite uslove i da smanjite potrošnju, da ste posle dugih i mukotrpnih pregovora pristupili procesu smanjenja službenika u državnoj administraciji, 2.800 radnika koji su u stalnom radnom odnosu i 600 zaposlenih po drugim osnovama. Nas sve brine to što niko od nas ne zna efekte takve racionalizacije, jer pred građane niste izašli sa ciframa efekata takve racionalizacije.
Međutim, postoji i drugi problem. U samoj Vladi ne postoji saglasje – da li treba da se ide sa smanjenjem, racionalizacijom ili sa povećanjem BDP. Mnogi iz same Vlade, i sami savetnici premijera Cvetkovića vide jedino rešenje u povećanju BDP. Kako god da bude i kako god odlučite cenu tih mera platiće najviše građani Srbije.
Činjenice su danas takve da je budžetski deficit za prvih devet meseci 74 milijarde 200 miliona dinara. Rebalansom budžeta za 2009. godinu, ovde, u ovoj sali, u aprilu mesecu, mi smo zakucali budžetski deficit za 2009. godinu na 70 milijarde 400 miliona dinara. Tu se pojavljuje razlika od tri milijarde i 800 miliona dinara, gde ste suprotno Ustavu i Zakonu o budžetu ušli u prekomerno zaduživanje, u prekomerni minus. DSS je povodom toga izdala saopštenje, gde je ukazala na kršenje Zakona o budžetu, kršenje Ustava, jer samo ovde možete da dobijete saglasnost za taj minus, i pored toga što smo izdali saopštenje tražićemo odgovornost onih koji su prekršili Zakon.
Očekivanje stručnjaka je da će manjak novca u državnoj kasi premašiti iznos od 130 milijardi dinara. Vaša projekcija je u oktobru bila 50, u decembru je bila 50, u aprilu je bila 70, da bismo sada došli već do 74 milijarde i 200 za prvih devet meseci, odnosno januar-septembar, a pitanje je koliko će premašenje budžetskog deficita da bude do kraja godine. Procena ekonomskih stručnjaka je da će ta cifra dostići iznos od 130 milijardi dinara.
Gospođo ministar, danas je 13. oktobar, rebalans budžeta za tekuću godinu nismo dobili. Pregovori sa MMF još uvek traju. Do kraja meseca trebalo bi da znamo neke rezultate, uslovno, a do 1. novembra treba da stavite u skupštinsku proceduru predlog budžeta za narednu godinu. Očigledno je da ove rokove niste u stanju i ne želite da ih ispoštujete, iako vas zakon na to obavezuje. Toliko o tome koliko ko poštuje zakon. Nije ni čudo onda, gospođo Dragutinović, što ne držite do reči.
Podsetiću vas samo na ono što ste rekli u raspravi o rebalansu budžeta za 2008. godinu, kao i o budžetu za 2009. godinu. (Ovo je izvučeno iz stenografskih beleški.) U oktobru 2008. godine rekli ste: "Bez obzira na globalnu ekonomsku krizu, rast BDP biće 7-7,5%.
To jeste dinamična stopa u međunarodnim razmenama.
Globalna finansijska kriza, prosto zato što Srbija nije izolovano ostrvo, mora udariti na obale Srbije. Ali, ono što je, recimo, recesija za Srbiju, to je rast od 4% BDP. To mi se čini da je donja granica rasta za sledeću godinu". U decembru te iste godine, posle samo dva meseca, rekli ste: "Deficit od 1,5% BDP i ne može biti veći. Ovaj predlog budžeta zakucava budžetski deficit na 1,5% i on ne može biti veći od 1,5%''. To ste podvukli. Stvarnost je da je sada budžetski deficit 4,5% BDP, a BDP beleži pad od oko 5%.
Poslanička grupa DSS je prilikom rasprave o budžetu u oktobru, decembru, aprilu, ukazivala na njegovu nerealnu projekciju, iznoseći podatke o padu proizvodnje, padu izvoza, uvoza, o unutrašnjoj nelikvidnosti, kao i otežanim uslovima poslovanja privrednih subjekata. Ukazivali smo na skupa sredstva, na bankarske kamate, na visoku referentnu kamatnu stopu. U tom trenutku je ona bila 17,75%. Pre nekoliko dana, nadam se da smo i mi imali uticaja na to, ona je smanjena na 11%. Predlagali smo mere koje su neki pretakali u zakonske predloge, ukazivali na narastajuću ekonomsku krizu. Vi ste tada tvrdili da je ekonomska kriza šansa za Srbiju. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, čak je rekao da će kriza učiniti da investitori pohrle u Srbiju, da Srbiju treba da gledamo kao ostrvo koje neće zapljusnuti talas krize i da je to velika razvojna šansa Srbije.
Naše kritičke stavove, prilikom rasprave o budžetu za 2009. godinu u aprilu, na ekonomsku politiku i stanje u državi okarakterisali ste kao zlonamerne, kao da smo mi, a ne Vlada, obećali rast privredne aktivnosti, 200 hiljada novih radnih mesta, povećanje životnog standarda i akcije od hiljadu evra. Činjenica je da je stanje u Srbiji drugačije od onoga što ste građanima obećali i šta ste ovde izjavljivali. Prihodi su za prvih devet meseci manji za 80 milijardi od planiranih, procena je da će na kraju godine biti manji za 115 milijardi. Bez obzira na ove pokazatelje, javna potrošnja beleži izvršenje u punom iznosu, a kapitalne investicije su svega 20% od projektovanih.
Naša poslanička grupa je više puta ukazivala da je ovaj budžet rasipnički, a ne razvojni, od vas smo trpeli kritike, iako ovi podaci pokazuju ko je bio u pravu. Potvrde ovako lošeg stanja izneli su premijeru Cvetkoviću i guverneru Narodne banke Srbije i predstavnici Srpske asocijacije menadžera na sastanku koji je održan u četvrtak 8. oktobra. Opšta konstatacija je da je država generator krize i da državna preduzeća imaju ogroman dug prema privredi, da su unutrašnja potraživanja premašila iznos od dve milijarde dinara, da raste broj onih koji nisu u stanju da izvršavaju obaveze prema bankama, kod privrednih subjekata je taj broj narastao na 9,7%, a kod stanovništva na 3%, da proizvodnja beleži pad, da raste broj nezaposlenih, a samim tim opada standard građana.
Jurij Bajec, savetnik premijera Cvetkovića, izneo je podatke da na 100 zaposlenih imamo 85 penzionera i 45 nezaposlenih ili na 1.850.000 ljudi koji rade imamo 1.650.000 penzionera i 765.000 nezaposlenih.
Od početka godine, bez posla je ostalo oko sto hiljada ljudi, 63.021 preduzeće je u blokadi, u njima radi oko 150.000 ljudi. Izvesno je da će ta preduzeća da odu u stečaj, a da će ti radnici da ostanu bez poslova. Umesto 200 hiljada radnih mesta koje ste obećali prilikom prezentacije programa ove vlade i u predizbornoj kampanji, kao posledica lošeg rada ove vlade imamo, izvesno je, 250 hiljada onih koji će ostati bez posla.
Većina ekonomskih stručnjaka, odnosno finansijskih stručnjaka, ukazuje na povećanje spoljnog duga. Procene idu da će on samo u ovoj godini porasti za oko pet milijardi evra. Dug države je sada 7,2 milijarde, a privrednih subjekata 14,2 milijarde. Ako se pregovori završe uspešno sa MMF zadužićemo se još za 2,9 milijardi, od Svetske banke dobićemo kredit od 214 miliona evra, od Evropske banke za razvoj 600 miliona evra, zadužićete se 120 miliona evra od komercijalnih banaka, u pregovorima ste sa Rusima za kredit od milijardu evra, izvesno je možda da ćemo ove godine da dobijemo 350 miliona evra.
Vi svaku ratifikaciju nekog našeg zaduživanja predstavljate kao potvrdu uspešne ekonomske politike ove vlade. Za vas ne važi ona narodna – ''dug je loš drug''! Vi svakim novim kreditima u stvari zadužujete građane Srbije. Trenutno, po glavi stanovnika, znači, svakog građanina Srbije, dug je 2.893 evra.
Guverner Narodne banke, Jelašić, nagovestio je da bi dug u ovoj godini mogao da se poveća za 50% i premaši cifru od 40% BDP; na početku godine je bio 25,6% BDP, a prvih dana septembra 31,6% BDP. Posledice ovakvog i ovolikog zaduživanja osetiće i plaćaće mnoge generacije. Guverner Narodne banke, Jelašić, nagoveštavao je da ćemo ovu godinu završiti sa blizu 1,5 milijardu evra dodatnog duga. On kaže: "Sve se to dešava u situaciji kada imamo još manje investicija i kada nam predstoji dodatno zaduživanje, ukoliko se ništa ne izmeni". Upozorio je i da će, ukoliko ne dođe do smanjenja budžetskog deficita, srpska ekonomija na srednji i duži rok biti u problemu, a to znači da ćemo imati i visoku potrošnju bez pokrića i visok dug, i visoke poreske namete za građane i privredu.
Očigledno je iz svega ovoga da je stanje veoma loše, iako vi pokušavate da ga predstavite kao dobro, da radite u interesu građana. Ako je interes građana to što povećavate zaduženje, što je za vas najveći uspeh ako ratifikujete neki ugovor o kreditu, vi samo time možete da se hvalite. Mislim da to, i delim, nadam se, mišljenje većine poslanika u ovom parlamentu, nije dobro i da je loše za građane.
Sa ovom Vladom samo to možemo da očekujemo, jer ova Vlada nije plod zajedničkih programskih ciljeva, već pre svega interesa koji je okupio stranke vladajuće koalicije, a to je da sprovode politiku koju kreiraju tajkuni i strani ambasadori, i gde je Boris Tadić istovremeno i predsednik i premijer Vlade. Za Srbiju je jedini izlaz da ova Vlada odmah ode i da građani Srbije na novim izborima izaberu one koji će stvarno da zastupaju njihove interese, ispunjavaju ono sa čim su izašli pred njih, a ne da daju lažna obećanja.
Ova Vlada, kao što i narod očekuje, treba da podnese ostavku što pre. To je bolje za sve njih. I na kraju, gospođo Dragutinović, vi ste...

...univerzitetski profesor, kakva je poruka vašim studentima posle svega ovoga. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, danas imamo raspravu u pojedinostima koja se odnosi na kredit, odnosno o zakonu o zaduživanju kod "Alfa banke" u iznosu od 30 miliona evra, od "Vojvođanske banke" a.d. Novi Sad u iznosu od 20 miliona evra i od "Pireus banke" u iznosu 30 miliona evra.
Pored ovih kredita, o kojima smo raspravljali u danu kada smo imali raspravu načelu, to je neki iznos od 360 miliona i 500 hiljada evra. Molim, ako može malo reda.
Interesantno je, gospođo ministar i gospođo predsedavajuća, da se rasprava o ovako vrlo bitnim zakonima poklopila praktično sa danom početka biciklističke trke Tur de Frans i trajala je praktično do nedelje, odnosno veliki deo rasprave upravo je bio u vreme trajanja biciklističke trke Tur de Frans.
Građani su zbog toga bili onemogućeni, jer vi uporno stvarate medijski mrak, da saznaju o čemu mi ovde pričamo. Očigledno je da je vama bila važnija trika Tur de Frans, pobedio je Kontador, Šleh je drugi, Lens Armstrong je treći.
Nadam se da ste vi u Vladi slavili pobedu Kontadora. Iskreno, očekujem da ste, u cilju popularizacije biciklizma i Tur de Fransa, vi članovi Vlade, kao direktor Javnog servisa, kupili i bicikle. Ono što je interesantno, vi ste, kao što je izneo moj kolega narodni poslanik Velimir Ilić ovde, upravo to vreme koristili da građani besprekidno gledaju kako biciklisti okreću pedale na svojim biciklima po pet sati dnevno, da biste na taj način skrenuli pažnju građana Srbije sa problema koji tište ovu državu i sa onih stvari koje pokazuju nesposobnost ove vlade.
Gospođo Dragutinović, da se mi okrenemo stvarnom životu i onim problemima koji tište sve građane. Ponoviću još jednom, mi smo raspravljali o paketu i aranžmanima, zajmovima, koji su u iznosu od 360 miliona i 500 hiljada evra. Samo u ovom mesecu, ponoviću, država se zadužila 968 miliona evra. Možemo da pretpostavimo sada koliki je dug države.
U završnoj reči, gospođo Dragutinović, kritikovali ste nas, poslaničku grupu i poslanike iz DSS, ukazujući na ton i način vođenja rasprave, podsećajući između ostalog da je trenutna situacija i posledica lošeg vođenja politike za vreme Vlade Vojislava Koštunice i da je upravo Vlada Vojislava Koštunice uticala na prekomernu potrošnju.
Zarad građana, a ne zarad vas, podsetiću vas da je ta Vlada Vojislava Koštunice ostavila 10,2 milijarde evra deviznih rezervi ovoj zemlji, da je uredno servisirala obaveze prema Londonskom i Pariskom klubu i da je pre vremena vratila kredite, odnosno obaveze prema MMF, i da je donela niz zakona koji su stvorili ambijent da pohrle, da tako kažem, stranim investitorima, tako da smo samo u jednoj godini, što je za vas misaona imenica i što vi nikada nećete moći da ostvarite, bilo direktnih stranih investicija od 6,4 milijarde dolara.
Podsetiću vas i to da je u toj Vladi u jedno vreme bio i ministar Mirko Cvetković, i to upravo ministar za finansije. Međutim, šta je u tome loše što je ministar, odnosno premijer, gospodin Mirko Cvetković, bio loš đak i nije praktično ništa naučio od bivšeg premijera, prethodnog premijera, jer kako je on učio i kakvo znanje ima pokazuju upravo rezultati rada ove vlade.
Što se kritike na rad ove vlade od strane poslanika DSS tiče, podsetiću vas one su se odnosile pre svega na kašnjenje budžeta suprotno zakonu (znate da smo prethodni budžet trebalo da dobijemo 1. novembra, a dobili smo ga tek 1. decembra, da smo ga usvojili krajem decembra 2008. godine), na nerealnu projekciju rasta BDP, i u oktobru kada ste planirali rast BDP od 6% mi smo rekli da je to nerealno, i u decembru kada ste planirali rast BDP od 3% rekli smo da je nerealno, u aprilu kada ste planirali istovetan rast BDP kao što je bio u prethodnoj 2008. godini mi smo rekli da je to nerealno.
Vi sada, gospođo ministar, i sami procenjujete, pri tome niste u stanju da nam kažete realno koliko je to, kažete - biće pad BDP od 3,5 do 5%. Lično mislim da će da bude veći, pokazaće vreme, videćemo se ovde, pretpostavljam, i u septembru, jer ne verujem da ćemo posle septembra moći da se vidimo, jer ne verujem da ćete da budete na toj funkciji, a objasniću i zašto.
Ukazivali smo na veliki budžetski deficit koji je posledica prekomerne potrošnje i da budžet nije razvojni već potrošni.
Analizom se pokazalo da je potrošnja ove godine, budžetska potrošnja ostvarena sa 100%, a da istovremeno izvršenje u investicijama, odnosno kapitalne investicije su 20%. O tome je već pričao i kolega Rade Obradović postavljajući poslaničko pitanje Vladi, na koje ni dan-danas nije dobio odgovor.
Ukazivali smo na veliki odliv deviznih rezervi, što se odrazilo i na rast kursa, sa 75 na 95. Pitali smo i ponavljamo to pitanje - ako su devizne rezerve bile 10,2 milijarde, ako ste povukli sredstva od 788 miliona od MMF, ako imate direktne investicije, odnosno prihode od privatizacije od 740 miliona, šta je sa deviznim rezervama koje sada iznose 8,9 milijardi? Gde je nestalo 2,8 milijardi? Ko je to potrošio? To ćemo pitanje da ponavljamo stalno dok ne dobijemo od vas odgovor, budite sigurni, i od vas i od guvernera.
Upozoravali smo na pad proizvodnje, sada je 18% pad proizvodnje, izvoza 24%, uvoza 27%, na recesiju, unutrašnju nelikvidnost, porast nezaposlenosti. Pitali smo vas šta je sa novih 200 hiljada radnih mesta.
Sada 200 hiljada ljudi ne prima platu jer su im firme u blokadi. Šezdeset hiljada ljudi je ostalo bez posla. Svakodnevno imamo pet hiljada ljudi koji štrajkuju na ulicama, kako glavnog grada, tako i u gradovima u Srbiji. Pedeset firmi, prema informacijama koje smo dobili sinoć od Javnog servisa, svakodnevno štrajkuje.
Gospođo ministar, mi smo vama predlagali rešenja. Podsetiću vas na Zakon o javnom dugu, podsetiću vas na Zakon o osiguranju depozita od 20 hiljada evra i znate već kako je odgovorio vaš državni sekretar, i pitam se zašto je još državni sekretar, jer pročitaću samo deo teksta iz jednog dnevnog lista koji je danas tumačio šta ste vi u stvari hteli da kažete sa povećanjem stopa poreza na dohodak građana.
On je rekao - ministarka je na konferenciji za novinare navela dve stope kao ilustraciju, a ne kao stope koje će biti, precizirao je Ilić i podsetio da je ona navela stope od 10 i 20%, a da je isto tako mogla da navede, jer to je i potcenjivački, i posprdno, i ružno od strane državnog sekretara, jer je mogla da navede i stope od 30 i 80%.
Eto, tako razmišlja ministar i govori u kontekstu onoga o čemu vi govorite. Politika je uspešna onoliko koliko pruži građanima, odnosno meri se uslovima njihovog života, da li žive bolje ili gore. Ova vlada nije dala boljitak.
Sam guverner Narodne banke Srbije, gospodin Jelašić, ocenjujući rad Vlade i premijera Cvetkovića izjavio je da je Vlada nespremna da se uhvati sa problemima, a za premijera Cvetkovića je rekao da nema hrabrosti i da vodi Vladu na politikantski način.
Da vas pitam, gospođo Dragutinović, koliki je budžetski deficit za šest meseci?
Da li je 45 milijardi, kako vi stalno ponavljate, ili 52,9 milijardi? Zašto to pitam? Ako su prihodi 295,62 milijarde, a rashodi 360 milijardi, pre će biti ovo drugo, iako vi uporno ponavljate 45 milijardi.
Gospođo ministar, Zakon o budžetskom sistemu ste usvojili bez javne rasprave. Na to vas je upozorio i Poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije, gospodin Rodoljub Šabić. Stručna javnost vas upozorava da se ne zadužujete ovoliko, da krediti nisu povoljni, da nisu poklon, iako se vi i dalje zadužujete olako, tako u suštini da tretirate kredite kao poklon i potrebno je čudo da bismo ih vratili. Kredite možemo da vratimo samo povećanjem proizvodnje i izvoza.
Podsećam vas da je izvršenje potrošnje u budžetu 100%, a kapitalnih investicija svega 20%. To su problemi, gospođo Dragutinović. Ono što nas brine je što vi nemate nikakvu strategiju za pokretanje privrede i njen oporavak. Pokušavate da se uhvatite za slamku, ne vodeći računa o načinu i posledicama.
Ova najnovija priča o lobistima i o dva i po miliona dolara koje je iz budžetskih rezervi dato za lobiranje u Americi, pokazuje kako se vi ponašate sa sredstvima poreskih obveznika, odnosno građana Srbije. Interesantno je još nešto, što se tu u tome pojavio gospodin Šaper, savetnik predsednika Vlade, član predsedništva Demokratske stranke, i što je gospođa Tamara Stojčević potpisala ugovore, a ne znamo po čijem ovlašćenju.
Vi ste emitovali državne zapise od 68 milijardi dinara sa kamatom od 13% do 14%. To je kamata mesečna od 700 do 800 miliona dinara. Ako uzmemo i ove kredite dolazimo do cifre od preko 80 milijardi dinara. Znači, zadužili ste se više nego što zakon dozvoljava, jer možete da se zadužite onoliko koliko je budžetski deficit, a budžetski deficit je 70 milijardi. To su pitanja. Imate i novu aukciju.
Na kraju, odlučite se šta ćete da činite. Za građane Srbije i za Srbiju je najbolje da vi i cela Vlada što pre podnesete ostavku i odete. U protivnom ostavićete pustoš, gospođo Dragutinović.
Ni Hari Poter neće moći da vam pomogne. Neće moći da stigne ovde, iako je 12 dana vozio na Tur de Fransu, on neće moći da stigne da vam pomogne ovde. Neće moći da pomogne da se rešavaju ovi problemi. Znate zašto?
Zato što ni Boris Tadić, a ni oni koji su sastavili ovu vladu, kada kažem oni koji su sastavili mislim na monopoliste, nisu zainteresovani za probleme građana i da se rešavaju problemi građana. Njih pre svega interesuje lični interes i samo zarada. To je poenta.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram čl. 27, 100, 104. i 148. Članom 27, citiram i molim da mi ovo vreme ne uzimate…

Gospođo predsedavajuća, ukoliko biste vodili više računa o vašem izlaganju, sigurno biste omogućili poslanicima da budu efikasniji i da brže završimo ono što je na dnevnom redu. Vi na svakoj sednici kojom predsedavate bar šezdesetak minuta upotrebite za neka nesuvisla objašnjenja. Hoćete da dokazujete poslanicima da ste vi najpametniji. Vi ste u ovom trenutku samo predsedavajuća i ništa više.
Pozvaću se na član 148. koji jasno kaže, podnete amandmane predsednik Narodne skupštine upućuje predlagaču zakona, narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi. Član 149. kaže, predlagač zakona, nadležni odbor i Vlada, dužni su da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koji amandman predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Vi to niste uradili. Vi ste nama samo dostavili ovaj papirić na kom piše ko je ovlašćen pored nadležnog ministra da predstavlja vladu. Vi kršite Poslovnik. Ne krše poslanici Poslovnik, nego ga vi uporno kršite i zloupotrebljavate vaše mesto predsedavajućeg. Tražim u danu za glasanje da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika od strane predsedavajućeg.

Gospođo predsedniče, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega, poslanička grupa DSS ima velike primedbe na način na koji ste završili sednicu u kojoj se raspravljalo o vrlo važnoj temi.
I upravo trčanje gospodina Čiplića, koji je istrčao iz sale, gospođa ministar Dragutinović je utrčala u salu, sva zadihana, da biste na vreme počeli sednicu pre 18.00 sati, pokazuje kakav vi mentalni sklop u suštini imate. Samo se pitam kako trčite tek za novce?
Ono što sve nas ovde brine, to je odnos vas, vladajuće većine, prema građanima Srbije. Dovodite celu Srbiju u medijski mrak, da ne zna šta se dešava ovde u Skupštini, slobodno i ugasite ovo svetlo, jer neprimereno je šta vi činite. Garantujete javnost u informisanju, garantujete javnost u toku vođenja sednice, ali očigledno je da ili su Armstrong ili Kontador, učesnici trke Tur de Frans, Srbi, to postavljam kao pitanje, ili učestvuje neka ekipa iz Srbije na Tur de Fransu.
Koliko je meni poznato nijedan Srbin ne učestvuje na trci Tur de Frans, ali to vas ne interesuje. Vi, gospođo Dejanović, dozvolili ste da se vrše direktni prenosi Tur de Fransa, zatim odbojke, pa "Flamingosa", i to sve na teret građana Srbije, koji uredno izmiruju obaveze za RTV pretplatu za Nacionalni servis. To stvarno nema smisla.
Dobro jutro, gospođo, ministar. Prinuđen sam tako da kažem, jer ovo što sada izgovaram verovatno će ići negde u tri ili četiri sata ujutro. Drago mi je što je tako, jer ipak verujem da oni jadni poljoprivrednici koji ustaju rano dok piju kafu moći će da pogledaju i da čuju šta mi pričamo ovde.
Vi ste, gospođo ministar ovde rekli da su krediti o kojima razgovaramo izuzetno povoljni. Vi, u kakvom ste stanju, za vas su svi krediti povoljni. Da biste opstali na vlasti, uzimate kredite po cenu svega i svačega, zadužujete se, a u narodu kod nas važi jedna dobra izreka - domaćini vode računa i retko se zadužuju.
Mi ovde imamo set o tri kredita. Prvi kredit se odnosi na zakon o utvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije, Apeks zajam za mala i srednja preduzeća u iznosu od 250 miliona evra.
To je za projekte finansiranja malih i srednjih preduzeća, u minimalnom iznosu 80% od kredita, sa rokom otplate od 12 godina, uključujući period počeka od četiri godine. Za kupovinu opreme na lizing, podvlačim to "na lizing", jer je to verovatno od nekog već određenog dobavljača, sa rokom otplate do sedam godina, uključujući period počeka od dve godine. Za finansiranje infrastrukturnih projekata, koji se realizuju od strane lokalne samouprave, za kupovinu nepokretnosti i ponovo na lizing, rok za otplatu iznosi 15 godina, uključujući period počeka od pet godina.
Ali ono što mene brine, to je upravo ono što je gospodin Petković rekao pre par dana ovde o jednom dopisu koji je iz centrale poslat svim odborima DS u Srbiji - da hitno urade i dostave određene projekte u centralu, da bi aplicirali za ova sredstva. To ste radili i 2001. i 2002. godine, kada ste imali kampanju "Srbija na dobrom putu", jer ste tada isključivo davali kredite po bratskoj i stranačkoj pripadnosti, a ne po onome što je pre svega interes građana.
Drugi kredit je sporazum o zajmu, dodatno finansiranje projekta zdravstva između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 10,5 miliona evra, za obezbeđenje robe, konsultantskih usluga i obuke neophodne za razvoj informatičke tehnologije za integralno upravljanje u zdravstvu. Taj kredit se pre svega odnosi na to da se ima bolji uvid u izmirivanje obaveza korisnika zdravstvenih usluga.
Srbiji i srpskog zdravstvu, gospođo ministar, pre svega je potrebna savremena oprema za lečenje bolesnika i humani uslov za njihov smeštaj, a tek onda informaciona tehnologija vezana za njihovu evidenciju i plaćanje zdravstvenih usluga. Nigde ovde u ovom ugovoru o zajmu nisam našao da se navode zdravstvene ustanove koje ste vi naveli - nisam našao ni Vranje, ni Valjevo, ni Kraljevo. Pomenuto je, u ugovoru ih nema, možda nekim aneksom, ali aneksa nema ovde uz ovaj predlog zakona o zajmu.
Treći kredit o zaduživanju kod Alfa banke na iznos od 30.000.000 evra, o zaduživanju kod Vojvođanske banke na iznos od 20.000.000 evra i o zaduživanju kod Pireus banke u iznosu od 40.000.000 evra, što sve u svemu, za punjenje, odnosno za smanjivanje budžetskog deficita, iznosi od 90.000.000 evra. Ukupan iznos svih ovih kredita o kojima danas raspravljamo je 360,5 miliona evra.
Gospođo ministar, u zadnjih mesec i po dana mi smo se ovde zadužili na 968 miliona evra - 170.000.000 za puteve, plus 60.000.000, 388.000.000 za Koridor 10 i plus ovih 360,5 miliona evra, i pitanje je šta će da nas sačeka kada se vratimo sa godišnjeg odmora, ako ga uopšte imamo, jer krenuli ste u sednice koje traju danonoćno, odnosno traju do jutra.
Verovatno ćemo imati još neku sednicu, jer trebaće vam još novca - da po hitnom postupku dođemo ovde i razmatramo. Pretpostavljam da će sledeća tranša da bude milijardu evra, a možda i dve, kao što kaže moj kolega Obradović.
Međutim, ono što gospođo ministar sve nas brine, i poslanici DSS su to već kada smo govorili o budžetskom sistemu vama skretali pažnju, to je upravo što ste pre svega nesposobni, jer ne poštujete rokove. Budžet za 2009. godinu, podsetiću vas, bili ste u obavezi da nam ga dostavite 1. novembra, a dostavili ste ga tek 8. decembra, da bismo ga usvojili zadnjeg dana decembra u 2008. godini.
Završni račun, zakona nalaže 1.07. naredne godine, a dostavili ste ga tek 6.07. Revizije nema, niti ste spremni da se upustite u reviziju, da znamo tačno gde ste trošili pare i šta ste radili.
Memorandum treba da prati svaki rebalans budžeta, kao i usvajanje budžeta - nije ga bilo i plašimo se uopšte da li vi imate strategiju i da li uopšte znate šta radite. Nesposobni ste.
Upozorili smo vas još u oktobru na ekonomsku krizu, pad proizvodnje, na rast kursa, unutrašnju nelikvidnost, pritisak na devize, predložili smo zakon o depozitu, da se poveća garantovani depozit na 20.000 evra.
Vaš cenjeni stručnjak, državni sekretar, gospodin Ilić, a imate ih još takvih državnih sekretara koji svojim radom ne pokazuju sposobnost, jer ih verovatno birate po stranačkoj pripadnosti ili ne znam, pri čemu su vam možda simpatični, rekao je onda - da mi širimo defetizam i širimo paniku među građane Srbije.
Posledica takve neblagovremene reakcije bila je da se iz banaka izvukla preko milijarda evra devizne štednje i to dan-danas bankarski sistem trpi. Nesposobni ste, jer ste vršili nerealnu procenu budžeta - u oktobru je bilo šest posto rast bruto društvenog proizvoda, kada smo usvajali budžet u decembru projektovali ste 3,5% rasta bruto društvenog proizvoda, kada smo rebalans vršili u aprilu rekli ste da očekujete da bude na nivou prošlogodišnjeg rasta bruto društvenog proizvoda.
Očekujemo i novi rebalans budžeta, verovatno u septembru ili oktobru. Plašim se da Hari Poter ništa neće moći da uradi, pa ćemo morati onda da dođemo 15. avgusta ovde da usvajamo rebalans budžeta.
Projektovali ste budžetski deficit prvo bili 40 milijardi, pa 70 milijardi rebalansom, a sada ekonomski stručnjaci kažu - budžetski deficit će da bude oko 140 milijardi dinara. To su cifre koje su strahovite i zabrinjavajuće za sve građane Srbije. Sa kreditima to nećete moći da pokrijete. Izmislite neku novu hemiju da biste sve to završili.
Gospođo ministar, koliko je Vlada nesposobna, to kažu i stručnjaci. Kažu - da vi nemate nikakvu viziju. Navešću samo jedan primer, jedna izjava jednog ministra, koji treba da zna kakvo je stanje u trgovini, pogotovu što ovde govorimo o malim i srednjim preduzećima i trgovinskim radnjama, koje u suštini treba da budu najvitalniji deo privrede Srbije i da na tome, pored poljoprivrede, baziramo boljitak za građane i stabilniji ekonomski sistem zemlje.
Gospodin Milosavljević je 19. jula u "Večernjim novostima" izjavio da u Srbiji postoji 105.000 trgovinskih radnji. Prema zvaničnim podacima, u "Presu" od 13. jula je izašlo - da na teritoriji Srbije postoji 15.419 trgovinskih radnji.
Znači, gospodin ministar je promašio za 90.000 radnji. Da li on tu misli na neke radnje ''ovako'', šta, o čemu on to priča?
Inače, da vas podsetim, za prvih šest meseci ugašeno je 1.414 trgovinskih radnji, to je vama dobro poznato. Ponavljam, to je najvitalniji deo srpske privrede. Posledica toga je pad kupovne moći, dominantan položaj monopoliste, neizmirivanje obaveza prema dobavljačima, sa valutama plaćanja od preko 200 dana. Mali moraju da plaćaju velikima, odnosno monopolistima ili avansno ili u roku od sedam dana. Monopolisti, a vi ništa niste učinili do sada da razbijete te monopoliste, plaćaju posle 200 dana.
Posledica toga su skupi krediti, kamate koje idu i do 30%. Banke i monopolisti su najveći profiteri. Banke su imale, kao što znate, prošle godine dobit od 34 milijarde dinara, sa 32 hiljade zaposlenih, a privreda je imala 47 milijardi gubitka, sa milion i osamsto hiljada zaposlenih.
Posledica je pad proizvodnje od 18,1%, pad izvoza za 24%, pad uvoza za 27%. Od 112 hiljada preduzeća, preko 60 hiljada je u blokadi. U njima radi oko 200 hiljada radnika, ne primaju plate, poslodavci ne plaćaju doprinose, a obećali ste 200 hiljada novih radnih mesta. Trideset hiljada firmi je ugašeno, 60 hiljada ljudi je ostalo bez posla, i to su činjenice koje vi krijete od javnosti i verovatno zbog toga i nema direktnog prenosa.
O penzijama i platama da ne pričamo. Procena je da ćemo, oni koji budu živi, a pitanje je ko će da preživi sve ovo što vi radite, tek 2011. godine da osetimo neki boljitak i da će tek 2011. godine da se povećaju plate i penzije.
Spoljni dug privrednih subjekata i države je bio krajem marta 21,4 milijarde evra. Tu je i dug privrednih subjekata i države, ali mi ne smemo da odvojimo privredne subjekte od države. To je sistem spojenih sudova. Znači, ne posluju li dobro privredni subjekti, nema ni punjenja budžeta.
Da budemo jasni, zato ste i uzeli kredite od MMF, da biste smanjili pritisak na devizne rezerve, da biste omogućili monopolistima i privrednicima koji imaju obaveze u inostranstvu da bi izmirivali obaveze, jer ste imali strahovit skok i na taj način ste zaustavili skok deviznog kursa od 75 na 95.
Privredi dospevaju ove godine obaveze od 4,5 milijarde. Kako ćete to da izmirite? Procena je da će spoljni dug do kraja godine dostići iznos od 27 milijardi ili 90% BDP. Mi često vidimo, pa kažemo da spadamo u red manje zaduženih zemalja. Ali, jedno je razlika između Japana, koji ima toliki spoljni dug, jer proizvodi i izvozi, i Amerikanaca, koji su uvek imali veliki spoljni dug, ali su to balansirali izvozom. Međutim, ne vidim šta ćemo mi da izvozimo.
Uništili ste poljoprivredu, uništili ste mala i srednja preduzeća, uništili ste trgovinske radnje, sve ono što je moglo da privređuje ste uništili i pravite virtuelnu Srbiju, da nešto rade, a ništa ne rade. Inflacija je 9% za prvih šest meseci. Dozvolili ste da one cene koje se kontrolišu porastu za 14%, koje su pod direktnom kontrolom države, to znači komunalne usluge.
Na kraju, gospođo Dragutinović, da vas pitam, šta ćemo danas i šta ćemo sutra? Šta će da rade vaša deca, deca svih ovih ljudi ovde koji sede u Skupštini i koji dobro misle ovoj državi? Očigledno smo se podelili na one koji dobro misle i na one koji loše misle. Mislim da je najbolje da danas vi i Vlada podnesete ostavku, a da sutra već zakažete izbore na kojima će da pobede oni koji izađu sa programom oporavka Srbije, jer ga vi nemate i to je mišljenje kompletne stručne javnosti. Za građane Srbije, na kraju, najbolje je da što pre odete.

Gospođo Čomić, nije ovo prvi put da se ovako ponašate i ovo ne iznenađuje poslanike, bar iz opozicionih stranaka, ali ono što sam hteo je da odgovorim gospođi Dragutinović i biću vrlo kratak.
Gospođa Dragutinović je rekla, manje-više, da se određena ministarstva u prethodnoj Vladi nisu domaćinski ponašala. Postavio bih vam jedno pitanje - koliko je deviznih rezervi ostavila prethodna Vlada? Deset milijardi i 200 miliona evra, je l' tako?
Sada je stanje deviznih rezervi osam milijardi i 900 miliona evra. Pri tome, imali ste jednu tranšu sredstava između MMF od 788 miliona i imali ste privatizacione prihode, što od NIS-a, što od nekih manjih privatizacija, negde oko 740 miliona evra, koje su dogovorene, manje-više, u vreme Vlade Vojislava Koštunice, koju je vodila DSS.
Okupljala DSS, jer mi ne volimo da upotrebljavamo termin koji upotrebljava ova vladajuća koalicija i predsednik države, jer on kaže - ja vodim ovu koaliciju, predsednik sam države, predsednik sam stranke i predsednik sam Vlade.
Dve milijarde i 730 miliona evra treba da opravdate sredstava koja su potrošena od deviznih rezervi. Gde su otišla ta sredstva?