Reklamiram čl. 104. i 113.
Ministar, gospođa Kalanović je, ovde u obrazloženju i u odgovoru na Predlog zakona o Fondu za razvoj, na izlaganja koja su izneli poslanici DSS i drugih opozicionih stranaka, iznela netačan podatak.
U članu 15. Predloga zakona o Fondu za razvoj stoji: "Upravni odbor Fonda ima predsednika i četiri člana".
Ministarka je izjavila da upravni odbor ima šest članova. I podsetiću samo da su članovi upravnog odbora – predsednik upravnog odbora, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj; a članovi upravnog odbora su ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada i socijalne politike, ministar nadležan za poslove infrastrukture i ministar nadležan za poslove trgovine i usluga.
Mislim da je krajnje nipodaštavanje Parlamenta da predstavnici Vlade ovde dođu, a da nisu upoznati sa materijalom, odnosno sa samim zakonom koji je u proceduri i o kome raspravljaju poslanici Narodne skupštine. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe DSS, sa kolegama poslanicima gospođom Donkom Banović i gospodinom Aleksandrom Pejčićem, uložili smo amandman na član 22, gde smo stavili da se naslov iznad člana 22 – diskriminacija dece, menja i glasi – diskriminacija na osnovu starosne dobi.
U članu 22. dodaje se novi stav 3. koji glasi – zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. U članu 22. dodaje se novi stav 4. koji glasi – starije osobe imaju pravo na dostojanstvene uslove života, bez diskriminacije, a posebno pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Mislimo da se predloženim amandmanom isprava logička greška u zakonu, starosne dobi su i detinjstvo, mladost i starost, pa u skladu sa tim je potrebno promeniti naslov iznad člana 22. i izvršiti promene koje su u amandmanu navedene. Iznenađuje nas da ovaj jedan logički amandman, koji je uložila poslanička grupa DSS, niste prihvatili, jer ovim spajanjem dobili bismo samo racionalnije rešenje. Hvala vam.

Ovaj amandman u suštini prati analogiju prethodnog amandmana, jer predlog DSS je da se oba ova člana objedine u jedan član, gde bi bila diskriminacija na osnovu starosne dobi. Iznenađuje da stvarno nemate sluha i razumevanja za ovakav član i za ovakav amandman. Međutim, činjenica je da je ovaj zakon, Predlog zakona o diskriminaciji, došao u Skupštinu, pre svega, pod pritiskom gej lobija, koji je tražio da uđe, iako imamo mišljenja verskih zajednica, stručne javnosti – nije bilo rasprave o ovome. Međutim, Vlada je procenila, a pitanje zašto je to Vlada uradila, da ovaj zakon stavi u skupštinsku proceduru.
Pri tome imamo toliko problema, ekonomska kriza, da narod očekuje da ovde u Skupštini vodimo raspravu i zajedno svi učestvujemo u tome da se donesu adekvatne mere za prevazilaženje krize. Očigledno je da vi, u sprezi sa medijima, pre svega, želite da skrenete pažnju na trenutak u kome se nalaze građani Srbije, da već tri dana raspravljamo o ovom zakonu, a narod ne može da čeka, jer imamo takvu situaciju i krizu.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, mi već nekoliko dana ovde vodimo raspravu o zakonima koji su vrlo bitni i koji su u direktnoj vezi sa Zakonom o budžetu.
Stvarno je neprimereno da onog dana kada smo imali početak rasprave o ovim zakonima ovlašćeni predlagač ovog zakona ispred Vlade, gospođa Verica Kalanović, inače ministar za NIP, samo u par rečenica obrazloži opravdanost ovih zakona, gde je samo jednom rečenicom obrazložila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama.
Ona je tada doslovce samo ovo rekla, što se odnosi na ovaj zakon - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama predviđa ukidanje takse na izdavanje pasoša sa predviđenih 1.000 dinara. Nijednu više rečenicu, nijednu reč o ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama.
Inače, i sam sastav ovlašćenih ljudi ispred Vlade pokazuje jedan poseban odnos, ali u negativnom smislu, koliko Vlada smatra da su u suštini i ovi zakoni značajni, jer ovde je ispred Vlade sedeo jednog dana ministar za prostorno planiranje, Dulić, i bio je ministar vera, gospodin Šijaković, niko od onih koji su direktno vezani za ekonomiju i ekonomska pitanja, a mi smo stvarno ovde očekivali da nam se obrate i obrazlože ove zakone kompetentni ljudi, koji bi i mogli da obrazlože opravdanost svih ovih izmena.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, neposredno je uzrokovan jednim zakonom i činjenjem Vlade, a to je jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Jer upravo ovi zakoni imaju cilj da nadomeste onaj manjak u budžetu koji nastaje jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji direktno utiče na ukupan prihod od strane carina, gde ovim budžetom u odnosu na prethodni budžet iz 2008. godine imamo umanjenje za čitavih 20 milijardi.
Procena je eminentnih ekonomista i uopšte stručne javnosti da negativan efekat jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma je negde oko 350 miliona evra samo u tom delu, a da ne pričamo o onom delu koji se odnosi na jedno stanje koje će da proizvede nekonkurentnost domaćih proizvoda i ugrožavanje domaće privrede, upravo iz razloga što je Vlada jednostrano pristupila Prelaznom trgovinskom sporazumu, tako da dovodi domaće proizvođače i domaću privredu u jedan nepovoljan položaj.
Kako onda Vlada razmišlja da popuni rupe u budžetu, odnosno taj manjak, na taj način što povećava akcize za proizvode? Tu imamo neko povećanje u ukupnom iznosu od 14 milijardi, odnosno preko 14 milijardi, i preko administrativnih taksi, gde imamo na ovaj način povećanje od nekih milijardu i 200 miliona dinara. To nas dovodi u dilemu da li je ova vlada stručna ili nedobronamerna i po čijem nalogu uopšte ona čini ovo što čini i što se odnosi na Prelazni trgovinski sporazum.
Uložio sam amandman na tarifni broj 20, gde se za rešenje po zahtevu za upis u Registar zadužbina, fondacija i fondova menja iznos od 8.730 dinara na 3.500 dinara. Smatram da u ovoj situaciji kada je sve manji broj aktivnih zadužbina, fondova i fondacija, u situaciji kada se društvo nalazi u jednoj ekonomskoj krizi, treba olakšati ljudima.
I nešto što je nekada bila srpska tradicija, upravo zadužbinarstvo, jer prođemo li bilo kojom ulicom u centru Beograda, kao što kaže Siniša Kovačević, videćemo veliki broj zadužbina, da su nekada ljudi koji su bili pravi domaćini i uspešni privrednici, upravo kroz te zadužbine su se oduživali našem narodu. Sada nažalost toga nema, ili ako ga ima, ima ga u tragovima. Takođe, kriza vuče za sobom potrebu za stvaranjem humanitarnih fondova koji su nam sada preko potrebni. Upravo ovaj amandman je u smislu da se umanje iznosi potrebni za rešenja vezana za humanitarne fondove, zadužbine i fondacije.
Drugi deo amandmana se odnosi na tarifni broj 29 - za prevoz nuklearnih sirovina i materijala preko granice, odnosno preko teritorije Republike Srbije, gde sam tražio da se iznos od 9.430 dinara promeni i poveća na 174.580 dinara, iz razloga što je prosto neshvatljivo da za prevoz oružja i eksplozivnih materija je iznos 174.580, a za nuklearne sirovine je iznos 9.430 dinara, jer ako gledamo posledice eventualnog incidenta - mnogo veće posledice mogu da budu od izlivanja, kažem ne daj bože, nuklearnih sirovina, odnosno onih supstanci koje sadrže nuklearne elemente.
Takođe, koliko je Vlada pristupila površno i nestručno ovim izmenama administrativnih taksi pokazuje i tarifni broj 198, gde za dozvolu za uvoz i izvoz, odnosno tranzit otpada koji nije opasan kao sekundarne sirovine je 52.730 dinara, a za dozvolu za izvoz, odnosno tranzit opasnog otpada je 45.230 dinara.
Uopšte mi nije jasan razlog i motiv koji je doveo do toga da veća taksa bude za uvoz, izvoz, odnosno tranzit otpada koji nije opasan u odnosu na dozvolu za izvoz, odnosno tranzit opasnog otpada. Mislim da Vlada stvarno treba da preduzme mere pre nego što imamo dan za glasanje i da ovo uskladi. Koliko je ova vlada nestručna i koliko nije spremna da se suoči sa svim problemima koji stoje pred nama - to je upravo neblagovremeno reagovanje na sve ove posledice koje polako ekonomska kriza stvara ovde u našoj zemlji. Neke zemlje već imaju drugi krug mera koje preduzimaju za prevazilaženje ekonomske krize i suzbijanje odnosno umanjenje ekonomske krize u svojoj zemlji.
U Srbiji mi još ne znamo da li Vlada uopšte ima program i kada ćemo da ga primenimo. Najbolji primer je ovih 50 milijardi koje su opredeljena sredstva za podsticaj proizvodnje i stvaranje lakšeg ambijenta za delovanje privrede u Srbiji. Još se ne zna po kom modelu će, na koji način i kome će da se dodele ta sredstva od 50 milijardi dinara, a da ne pričam o onome o čemu sam više puta pričao ovde, a to je - upravo neblagovremeno i neadekvatno reagovanje na povećanje kamatnih stopa i na preveliku referentnu kamatnu stopu koju Srbija ima.
Srbija ima sada referentnu kamatnu stopu od 17,75% i ta kamatna stopa za sobom vuče da mi imamo skupe kredite koji se kreću čak, imali smo podatke pre neki dan, od 25 do 44%. Uopšte je pitanje kako privreda može u tim uslovima da privređuje i kako može da deluje.
Gospodin Jelašić je sebi dao za pravo da priča o rebalansu budžeta i o tome da ćemo rebalans budžeta već da imamo najverovatnije krajem februara ili početkom marta, ali gospodin Jelašić pre svega treba da se bavi onim stvarima koje su poslovi Narodne banke. Nije interes Srbije da imamo samo sigurne banke, a nesigurnu privredu.
Novac mora da se plasira kod onih, pod jeftinim uslovima, pod povoljnim uslovima, kojima je potreban, a on je sada potreban realnom sektoru, privredi i privreda treba da dobije adekvatne stimulacije koje će da se kreću kroz jeftinu kamatu, da bi sa jeftinijim novcem lakše privređivala.
U protivnom imaćemo problem u tom smislu da će da se povećavaju cene, da će privrednici – a čuli smo od velikog broja tih velikih privrednika, odnosno privrednika koji upravljaju sistemima, ukoliko se nešto ne promeni – da budu prinuđeni ili da zaustave proizvodnju ili da otpuste određeni broj radnika, ili da tu skupu cenu novca prelome, odnosno prebace na cene.
Mislim da je pravi trenutak da u pogledu ovih predloga izmena, koji se odražavaju kroz amandmane koje su opozicione stranke dale na ove zakone, prihvatite ove amandmane koji će pre svega da utiču na život građana, ti amandmani smanjiće troškove života i stvoriće bolje uslove za život svih tih građana.
Vlada, iako znamo da je stvorena pod pritiskom, kako stranih ambasada, tako i uvozničkog lobija, i sve ove mere koje su vezane za jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma, pre svega treba da radi u interesu građana, a ne u interesu tih uvoznika, tih ljudi, čiji je jedini i isključivi interes profit, a taj profit pre svega prelama se na teret građana. Smatram da je preko potrebno da u danu za glasanje prihvatite ove amandmane koje je uložila DSS. Hvala.

Javljam se po članu 104, dostojanstvo Narodne skupštine.
Juče je u završnoj reči na kraju zasedanja ministar Dulić rekao: "Samo radi javnosti, pošto je ovo tema koja se nekoliko dana u Narodnoj skupštini spominje i stvara se jedna percepcija da je to samo pitanje dana kada će PDV biti povećan. Dakle, da ponovim ono što sam rekao i u raspravi i u načelu o svim ovim zakonima: Vlada Republike Srbije ne razmišlja o povećanju PDV-a.
Ukoliko prihodi budžeta budu smanjeni, a niko ne zna šta će se desiti u ovoj godini, zbog toga što sve države u Evropi i u svetu strahuju od efekata finansijske i ekonomske krize, a spremaju se na rebalans budžeta. To je bila jedna od (slušajte ovo sada) nažalost podsmešljivih konstatacija od nekoliko narodnih poslanika. Eto, vi već spremate rebalans budžeta. Ne postoji zemlja u Evropi koja neće napraviti rebalans budžeta u ovoj godini zbog toga što su efekti veoma nepredvidivi".
Pre svega, poslanici Narodne skupštine nisu sami konstruisali priču o povećanju PDV-a. To je u intervju ''Novostima'' nagovestila ministar finansija gospođa Dragutinović. Što se tiče izlaganja poslanika Narodne skupštine ovde, nijedan od poslanika opozicije nije se podsmešljivo odnosio i nije u podsmešljivom kontekstu pričao o rebalansu budžeta, nego smo pričali i upozoravali na ono što može da se desi zbog lošeg planiranja budžeta i svih stvari koje ukazuju na jednu nesposobnost Vlade kod kreiranja budžeta.
Gospodin Dulić je na taj način uvredio sve nas poslanike, kao što je i Vlada ovih dana u više navrata povredila dostojanstvo ove skupštine na taj način što je delegirala nekompetentne ljude ovde da brane vrlo bitne zakone koji se odnose na budžet i na život građana Srbije u 2009. godini.
Podsetiću, obrazlagali su budžet ovde ministarka gospođa Kalanović u svega dva minuta, gde je samo jednom rečenicom obrazložila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, gde je rekla: "U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama predložene su tri izmene, najpre na promenu visine akcize na motorni benzin od 40,5 na 42 dinara po litru, zatim na visinu akcize za cigare i cigarilose sa prethodnih 10'% od maloprodajne cene na 14,5 dinara po komadu i vraćena je akciza na kafu iz prethodnog perioda. Naš predlog da se poveća akciza na kafu je stavljen van snage.". Ceo zakon je obrazložen sa tom jednom rečenicom, a da ne pričam da smo juče imali situaciju...
(Predsednik: Vreme.)
... da čitavih dva sata, završavam, nemamo nijednog od ministara ovde koji bi prisustvovao i učestvovao u raspravi zajedno sa poslanicima.
Tražim da se ministar Oliver Dulić izvini svim narodnim poslanicima, jer smatram da je uvredio sve narodne poslanike ovom konstatacijom koju je izrekao na kraju izlaganja juče.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nemam nikog da pozdravim ovde od predstavnika Vlade, nijedan ministar nije prisutan i to pokazuje na najgori način kako se oni odnose prema ovim vrlo bitnim zakonima koji u suštini kreiraju život svih građana Srbije u 2009. godini.
Samo delegiranje i prisustvo pojedinih ministara ovde kada smo imali raspravu koja je još u toku, koja se odnosi na veoma važan set zakona koji u suštini određuju i sam Zakon o budžetu, pokazuje kakav odnos prema samom budžetu i koliko sama Vlada veruje u ovaj budžet, kao i vladajuća većina.
DSS je više puta ukazivala na opasnost od predstojeće ekonomske krize. Odmah sa prvim signalima još početkom leta DSS je izašla sa predlogom određenih mera kako treba sprečiti, odnosno umanjiti efekat te krize.
Međutim, na predlog zakona koji smo ovde izneli i sa kojim smo izašli pred ovu skupštinu i pred građane na samom Odboru za finansije gospodin državni sekretar Ilić, koji nije ovde prisutan, optužio je DSS da širi paniku i da vrši defetizam, što na neki način mene upućuje na to ili je gospodin Ilić zlonameran ili nije kompetentan da adekvatno odgovori, odnosno uvidi sve ono što može da predstavlja opasnost za punjenje budžeta i, ponavljam još jednom, za nešto što kreira život građana u 2009. godini.
Podsetiću vas da je DSS izašla sa čitavim jednim setom predloga zakona i očekivali smo da će da bude više sluha u vladajućoj koaliciji da se ti zakoni ovde uzmu u razmatranje, a da budem iskren i verovao sam da se ti zakoni ovde mogu, zahvaljujući i skupštinskoj većini i opoziciji, i da usvoje.
Ponavljam još jednom, ovde smo svi narodni poslanici, predstavnici građana, i svi mi, pre svega, treba da radimo u interesu samih građana.
Izašli smo sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci još 13.11.2008. godine, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana 6. novembra, Predlogom odluke o obrazovanju komisije za praćenje svetske ekonomske krize, jer svaka ozbiljna zemlja je upravo formirala jednu takvu komisiju, koja bi na najbolji način sagledala posledice ekonomske krize i dala predloge, odnosno najbolja rešenja za sprečavanje negativnih efekata od te krize.
Dali smo Predlog zakona o osiguranju depozita još 8. oktobra 2008. godine i onda smo imali tu čuvenu sednicu Odbora za finansije, gde je gospodin Ilić optužio DSS da širi paniku i defetizam među građane Srbije.
Kada smo kod Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, DSS i poslanici DSS-a dali su određeni broj amandmana, iz prostog razloga što smatramo da svako povećanje akciza u ovom trenutku predstavlja jednu veliku opasnost za sve građane Srbije.
Konkretno, dao sam amandman na član 3, koji definiše da se povećavaju akcize na motorni benzin sa 27,50 na 42 dinara, na dizel sa 16,66 na 26 dinara i na tečni motorni gas za pogon motornih vozila sa 10 dinara na 13 dinara.
Smatramo da je ovo sasvim nepotrebno i da predstavlja jedan veliki udarac na džep svih građana, pogotovo ako se uzme struktura cene benzina, gde se vidi da akcize predstavljaju veliki deo same cene benzina, a sa ovim povećanjem akciza taj iznos bi prešao 50% od cene benzina. To je najveći iznos ne samo u okruženju, nego i u Evropi.
To predstavlja, ako bi se gledalo na sve segmente društva, veliki udarac na životni standard svih građana Srbije, jer tih 14 milijardi dinara koje se predviđa na ovakav način da se nadomeste u suštini su mala cena za sve ono što piramidalno, da tako kažem, uzrokuje povećanjem cene, jer to bi se odrazilo na cene ne samo benzina, nego manje-više cene svih proizvoda.
Suština zašto se uopšte pristupilo povećanju ovih akciza je upravo jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelaznog trgovinskog sporazuma, jer na neki način treba nadomestiti rupu u budžetu od oko projektovanih 20 milijardi, a u suštini to je negde, kako su eksperti DSS-a izračunali, oko 350 miliona evra.
Jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je nešto što jedino Srbija hoće da učini, odnosno primeni, jer ne postoji nijedna druga zemlja koja je pristupila procesu pridruživanja Evropske unije a da je jednostrano primenjivala neke odrednice i neke obaveze iz tog pridruživanja.
To u suštini ima nesagledive posledice po građane Srbije, jer pre svega utiče na one proizvode koji se oslobađaju carine i koji su u suštini najvećim delom i zastupljeni u paleti proizvoda koje Srbija pre svega izvozi, mislim na poljoprivredne proizvode. Podsetiću vas da je samo u 2008. godini Srbija u prodaji poljoprivrednih proizvoda imala suficit od 450.000 evra i da je to jedna od retkih grana gde uopšte Srbija ima neki pozitivni spoljnotrgovinski bilans.
To se strahovito odražava i na veliki broj građana, kada kažem građana, pre svega mislim na poljoprivredne proizvođače, jer veliki broj građana Srbije je pre svega usmeren i zavisi isključivo od poljoprivredne proizvodnje. Na ovaj način biće ugrožena njihova egzistencija i to je sasvim suprotno od onoga za šta se zalaže ova vlada, a to je socijalno odgovorna Vlada, jer dovešće do nelojalne konkurencije, dovešće do nekontrolisanog priliva poljoprivrednih proizvoda iz Evrope, koji će u velikoj meri da utiču na ambijent poslovanja i privređivanja poljoprivrednih proizvođača u samoj Srbiji.
U suštini šta je cena i šta je razlog da mi bespogovorno izvršavamo sve uslove koje postavlja pred nas Evropska unija? To je pre svega obaveza koju je ova vlada zadala i koju mora da ispuni, a to je obaveza prema uvozničkom lobiju i nekim zemljama koje su pre svega uticale na formiranje ove vlade, a uvoznički lobi je tu našao i svoj veliki interes, pre svega u tome da nekontrolisano uvoze velike količine tih proizvoda, da urušavaju domaću proizvodnju i da na taj način kroz velike marže stvaraju veliki dobitak. Njima nije uopšte u interesu državni interes, kod njih pre svega preovlađuje lični interes, interes za bogaćenjem i mi svi, a pre svega građani Srbije, taoci su takve njihove politike, politike koju u suštini je ova vlada i obavezna da sprovodi.
Podsetiću samo na odbranu kursa dinara, gde je potrošeno preko milijardu i 400 miliona evra, gde su se smanjile devizne rezerve sa 10 milijardi na 8,4 milijarde evra, gde su se uglavnom ta sredstva prelila na račune tih ljudi koji su i odredili kako će da izgleda ova vlada i koji određuju politiku ove vlade.
Uvoznički lobi, ponavljam još jednom, ostvariće još veću dobit eliminisanjem konkurencije kroz povećanje marži, a poljoprivrednici i građani Srbije ovu trku neće moći da izdrže. Sve će to da se reperkutuje i na ostale građane Srbije, jer neće da budu u stanju da pokrivaju troškove koji iza toga stoje, povećanje cena, rast inflacije.
Kada pričamo o rastu inflacije, treba pomenuti i projektovani bruto društveni proizvod, koji je prošle godine bio 7%, za ovu godinu 3%. Međutim, već od nekih predstavnika Vlade se priča da će da bude za 0,5% manji, a od nekih eminentnih eksperata i ekonomista već sada se priča i zauzima se stav da taj rast bruto društvenog proizvoda ne može da bude veći od 0,7%.
Sve to uzrokuje povećanje nezaposlenosti. Sa skupim kreditima se već susrećemo. U više navrata sam pričao o skupim kreditima i kako se to odražava na privredu Srbije. Međutim, ti krediti već sada dostižu kamatne stope od 26, pa kod nekih banaka ide i do 44%. Očigledno je da ne postoji nijedan privredni subjekat koji to može da izdrži.
Mi smo u takvoj situaciji da imamo jednu ogromnu nelikvidnost privrednih subjekata. Prema zvaničnim podacima, obaveze između privrednih subjekata su preko 823 milijarde dinara, što je više nego što je i projektovani budžet Republike Srbije.
Nagoveštava nam se i povećanje PDV-a i to će da bude još jedan udarac (Predsednik: Vreme.) završavam, na građane Srbije. Dok sve zemlje i EU, a i zemlje u okruženju razmišljaju o smanjenju poreza na dodatu vrednost, ova vlada razmišlja o povećanju PDV-a iz prostog razloga što treba da pokrije budžetske rupe. (Predsednik: Vreme.)
Ova vlada je nesposobna, neodgovorna i medijskom blokadom prikriva svoje loše rezultate i nesposobnost i svu krivicu svaljuje upravo ovde na poslanike Narodne skupštine Srbije iz opozicionih stranaka. Doći će dan da će morati da polaže račune pred građanima Srbije.
(Predsednik: Zahvaljujem gospodine, govorite minut duže.)

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, DSS je za sve vreme vođenja rasprave o budžetu upravo pokušavala da amandmanima, koje je podnela na određene članove Predloga zakona o budžetu, utiče na bilo kakvo poboljšanje ovako lošeg predloga budžeta.
Drago nam je da su određeni amandmani narodnih poslanika iz DSS-a prihvaćeni i da će u nekoj meri da poboljšaju bar život građana, a pre svega mislim tu na amandman šefa poslaničke grupe, gospodina Miloša Aligrudića, koji na neki način omogućava da lokalne samouprave dobiju više sredstava, što će na neki način da olakša priređivanje i uopšte ambijent u kome žive i egzistiraju te lokalne samouprave.
Cilj ovog amandmana koji sam podneo na član 5, razdeo 3 - Kancelarija za saradnju sa medijima, glava 3.7, funkcija 110, iznos od 71.323.000 menja se iznosom nula, a da se sredstva prebacuju na Ministarstvo rada i socijalne politike, funkcija 40, porodice i dece, ekonomska klasifikacija 472 - naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, jeste pre svega da pokaže koliko je u suštini ova vlada rasipnička.
U obrazlaganju jednog prethodnog amandmana ukazao sam na samo jedan deo te vlade, koliko novca oni troše. Tu sam pre svega mislio na premijera, potpredsednike, generalni sekretarijat i pripadajuće kancelarije, kao i na predsednika Republike Srbije, da je to ogroman novac od tri milijarde i 932 miliona, koji je opredeljen samo za ove pobrojane. To je novac koji ide od poreskih obveznika, od građana.
Kada je bilo priče o rebalansu budžeta, tada sam dao amandman kojim sam tražio da se smanje usluge po ugovoru upravo u Kancelariji za saradnju sa medijima za nekih pet miliona i 735 hiljada dinara. Tada sam dobio obrazloženje da je to mali novac, neznatni novac koji neće bitno da utiče na poboljšanje uslova socijalno ugroženih. Kada kažem socijalno ugroženih, mislio sam pre svega na porodice sa decom.
Za nekoga to nije mali novac, ali za mnoge porodice u Srbiji i 5.000 dinara neke socijalne pomoći bi bilo dobrodošlo, jer bi mogli da reše trenutno one najveće probleme sa kojima se oni suočavaju.
Ne znam da li vi znate koliko je građana u Srbiji koji nisu u stanju ovih dana da plate električnu energiju, da kupe ogrev, da pred novogodišnje i božićne praznike kupe svojoj deci bilo šta, za razliku od nekih koji imaju mnogo i nemaju sluha za te koji žive u izuzetno teškim uslovima. Mi raspravu vodimo o budžetu u trenucima kada imamo veliki broj građana, radnika, veterana, socijalno ugroženih, a i jutros kada ste dolazili u Skupštinu videli ste građane da stoje ispred Skupštine, mnogi po ovako teškim vremenskim uslovima stoje ispred zgrade Vlade i očekuju da ih neko primi, da ih sasluša bar, a njihovo puno pravo je da traže da se reše njihovi problemi.
Ova vlada je definitivno loša vlada. Ovo je Vlada koja je napravljena na osnovu trulih kompromisa, izneverenih obećanja koja su dali u predizbornim programima i na mitinzima koje su držali širom Srbije, koncepcijski različita Vlada, Vlada u kojoj je jedna politička grupacija koja je ogromnom broju ljudi, penzionerima kojih ima oko milion i 700 hiljada, obećala 70% povećanje penzija.
Ovo je Vlada u kojoj sedi jedna politička stranka G17, koja je prevarila građane da će da dobiju besplatne akcije, pa je čak prema nekim podacima pet miliona ljudi stajalo u redovima i čekalo da se upiše da bi ostvarili svoje pravo i dobili akcije u vrednosti od 1.000 evra.
Šta je suština te Kancelarije za saradnju sa medijima? Upravo da kroz plaćanja i kroz svoje aktivnosti, preko posebnih agencija sa kojima oni dobro sarađuju, koje su vezane za saradnju sa radio i televizijskim kućama, sa štampanim medijima, pokažu jednu sasvim drugačiju sliku Srbije, virtuelnu Srbiju, gde je sve što radi Vlada dobro, a mi, narodni poslanici koje su građani izabrali ovde, radimo suprotno interesima građana, jer mi smo po njihovim predstavljanjima crna tačka u procesu evropskih integracija i o svemu onome što vodi boljitku života građana.
Pravo narodnih poslanika je da pokušaju da promene određene zakone koji kreiraju život građana Srbije, jer građani Srbije s pravom, kako od vladajuće koalicije, tako i od opozicionih stranaka, očekuju da pre svega radimo i donosimo takve zakone koji su u interesu svih njih.
Vlada je nejedinstvena, nema jasan ekonomski program. Ova godina koja je na izmaku pokazuje da su bile nerealne projekcije koje smo kritikovali i kod rebalansa budžeta, da nećemo da imamo izvršenje budžeta u onom planiranom iznosu kako ste vi zacrtali i obrazlagali ovde narodnim poslanicima, a posebno građanima, jer imaćemo neizvršenje ukupnih prihoda za nekih 30 milijardi. Imamo veliki broj socijalno ugroženih. Danas pred Novu godinu mnogi budžetski korisnici neće moći da prime plate, a ista je situacija sa velikim brojem radnika koji rade u pojedinim privrednim subjektima.
Takva je situacija i u velikom broju lokalnih samouprava jer se piramidalno sve to, što Vlada loše uradi, odrazi i na lokalne samouprave - porast cena životnih namirnica, povećanje cene gasa za 60%, povećanje telefonske pretplate oko 300%, a kao novogodišnja čestitka građanima je stiglo i to da će cena impulsa od 1. januara da poraste za 33%. Povećanje cena kredita, više puta sam ovde pričao o referentnoj kamatnoj stopi koja iznosi 17,75% i koja u velikoj meri kreira život i rad svih privrednih subjekata, jer utiče na povećanje cene kapitala i cene kredita koje oni uzimaju i zadužuju se kod banaka, stvara jednu dodatnu opasnost da veliki broj privrednih subjekata ne može da izmiri svoje obaveze, ne može da radi - pa otpušta radnike ili prelama tu cenu kredita na povećanje cena proizvoda.
Srednji kurs je danas 87,68. Mi smo imali da je za svega tri poslednja meseca, negde oko 700 miliona evra prodato "da bi se odbranio kurs", a u suštini - to je bila strategija da se pare od privatizacija preliju u džepove uvoznika, tajkuna, onih koji su jedino mogli da kupe te devize.
Običan građanin, ako bismo sada napravili jednu analizu - građani nisu mogli da kupe više od milion, do milion i 200 hiljada evra dnevno. To je neka optimistička projekcija. Sve ostalo se slivalo kod tajkuna i kod uvozničkog lobija.
Pad proizvodnje za 6%, sukobi u samoj Vladi, što je pokazao i naftno-gasni sporazum, odstupanje ili istupanje pojedinih ministara, pre svega mislim na ministra Dinkića, zatim su čak izneverene i ugovorne obaveze potpisane sa radnicima, sindikatima oko proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, pokazuje koliko uopšte ova vlada ima morala - nema jasan koncept, spremna je da obmane građane Srbije.
Novu godinu građani Srbije čekaće sa velikom neizvesnošću, jer i projekcija PDV-a za iduću godinu od 338 milijardi je nerealna, neostvariva. Guverner Radomir Jelašić je pre samo par dana rekao - da nas očekuje revizija budžeta već u aprilu.
Nemoralna je i ova vlada, nemoralna je i ova skupštinska većina, zato što za sve hoće da prebaci krivicu na opozicione stranke, koje ukazuju na lošu projekciju budžeta i na sve ono što vi radite da je loše. (Predsednik: Vreme.)
Mi imamo puno pravo da vam ukazujemo na te greške i da pokušamo predlogom zakona i amandmanima da koliko-toliko poboljšamo te vaše zakone i da omogućimo građanima da bar malo bolje žive. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, već par dana traje rasprava o budžetu. Danas je 27. decembar. DSS se trudi svojim amandmanima pokuša, koliko je to moguće, da poboljša ovaj budžet, da on bude bolji i iskreno se nadamo, mi, poslanici DSS, da ćete pre odlučivanja o ovom budžetu da shvatite značaj svih ovih naših amandmana i da većinu njih prihvatite.
Podneo sam amandman na član 4. stav 5, gde izuzetno od člana 61. Zakona o privatizaciji budžetu AP Vojvodina pripada 85%, Republici Srbiji 10% od prodaje NIS, a preostalih 5%, po posebnom programu Vlade, raspoređuje se na gradove Rasinskog okruga Kruševac, Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Ćićevac i Trstenik, kao i na gradove Raškog okruga Kraljevo, Novi Pazar, Raška, Tutin i Vrnjačka Banja.
Mislim da je izuzetno značajno da se sredstva za gradove i za ove okruge povećaju, pre svega zato što su ovi okruzi rubni okruzi sa AP Kosovo i Metohija. U više navrata ovde pričali smo da postoji regionalna migracija stanovništva iz ovih rubnih okruga i da je potrebno ovim okruzima dati neka podsticajna sredstva da se, pogotovo te rubne opštine, ne bi pretvorile u staračke opštine, bez mladih ljudi, sa staračkim domaćinstvima.
Inače, o tome smo već pričali, kako u opštini Kuršumlija, tako i u opštini Brus, postoji velika migracija stanovništva, pusta sela. Pomenuo bih da u tim opštinama postoji par sela u kojima, manje-više, ne živi više nijedan stanovnik.
Mi imamo i puno pravo da tražimo ovo i računam da će poslanici vladajuće koalicije, a vidim da ih ovde ima iz Rasinskog okruga, mislim na gospodina Milivojevića, da podrže ovaj amandman, a takođe i poslanici iz Raškog okruga, jer on je u interesu svih građana ova dva okruga. Privredna situacija i stanje u ovim okruzima je dosta loše.
Kada kažem okruzi koji su u nekom vremenu bili lideri u ekonomskom razvoju Srbije, sada zbog opšte ekonomske situacije i neuspelih privatizacija nemaju ni uravnotežen spoljnotrgovinski bilans. Za vreme Vlade gospodina Vojislava Koštunice Rasinski okrug je imao uravnotežen spoljnotrgovinski bilans. Međutim, sada je već situacija drugačija, jer najveći izvoznici iz Rasinskog okruga imaju sada problem sa poslovanjem.
Kompanija ''Trajal'' i njihovi radnici manje-više su na prinudnom odmoru. Hemijska industrija ''Župa'' zbog neuspele privatizacije i namere uvozničkog lobija je u situaciji da ne proizvodi više strateške sirovine za celu Srbiju, a tu pre svega mislim na hlor, plavi kamen, sulfate. Njihova namera se polako ostvaruje da te sirovine i uvozimo.
U Kruševcu postoji niz strateških projekata koji se odnose na vodosnabdevanje, na gasifikaciju, na regulisanje otpadnih voda i grad Kruševac je aplicirao za određena sredstva kod Ministarstva za NIP. Međutim, prema izjavi gospođe ministra Kalanović, gradskom rukovodstvu je predočeno da tih sredstava 2009. godine neće da bude, iako je grad Kruševac bio kadar da pripremi kompletnu dokumentaciju i da sa tim sredstvima aplicira sa potpuno pripremljenim programom koji je zakonodavac tražio.
U Brusu, koji je rubna opština sa KiM, ne rade oni sistemi, veliki sistemi koji su bili nekada nosioci razvoja, Prva petoletka Brus, zatim Pogon ''14. oktobar'' takođe. U Aleksandrovcu, koji je nekada bio lider i poznata opština po proizvodnji poljoprivrednih proizvoda, a pre svega vinogradarstvo, ista je situacija.
U Trsteniku već znamo kakva je situacija sa Prvom petoletkom, koja je nekada bila nosilac razvoja ne samo Trstenika nego možemo reći i Rasinskog okruga. U Ćićevcu i Varvarinu takođe i to su sve opštine koje su aplicirale za određena sredstva, pre svega vezana za infrastrukturu i za industrijske zone. Na taj način da bi stvorili preduslove da se pojave tu i potencijalni investitori, da se reše elementarne potrebe građana.
Gospodin Cvetković je u svom ekspozeu ovde rekao da je strategija ove vlade ravnomeran regionalni razvoj Srbije. Upravo prihvatanjem ovog amandmana koji sam podneo pokazalo bi se da je to gospodin Cvetković mislio stvarno i imao najbolje namere za sve građane Srbije.
Kao narodni poslanik iz Rasinskog okruga mislim da sve opštine, a pogotovo u samom Rasinskom okrugu postoje tri opštine koje važe i imaju tretman nerazvijenih opština, treba da dobiju adekvatna sredstva da bi ublažili tu disproporciju između razvijenih i nerazvijenih opština.
Inače, Rasinski okrug ima 259 hiljada stanovnika i od 259 hiljada stanovnika u Rasinskom okrugu trenutno ne radi 26.997 stanovnika. Mislim da bismo na ovaj način stvorili preduslove da se poveća broj onih koji žele i mogu da rade, i da na najbolji način utiču i doprinesu nekom prosperitetu svih građana kako Rasinskog okruga, tako i Srbije.
Kada govorimo o Raškom okrugu, on ima 296.760 stanovnika i 51.000 nezaposlenih. Veliki sistemi, nosioci privrednog razvoja, pre svega mislim tu na Magnohrom, u situaciji je takvoj kakvoj je, ne radi. Agencija za privatizaciju se ne ponaša adekvatno i ne pokušava da nađe rešenje i pomogne radnicima Magnohroma.
Fabrika vagona, takođe, ne radi. U Raškoj Drvni kombinat ''27. novembar'' ne radi, konfekcija Proleter ne radi. U Novom Pazaru konfekcija Ras ne radi, Drvni kombinat ne radi. U Vrnjačkoj banji nosilac razvoja je bila upravo Turistička organizacija Fontana. Znamo u kakvoj situaciji i kakvi problemi su sa privatizacijom Fontane. U Tutinu Drvni kombinat Jelak je isto u problemu.
To je sve što je mene podstaklo da ovim amandmanom tražimo sredstva za one vrlo važne projekte koji bi, pre svega, pomogli na poboljšanju infrastrukture tih područja i za razvojne programe koji bi pomogli da se uposli što veći broj radnika.
Kao što je moj uvaženi kolega Petar Jojić rekao, imamo slučaj da je u Trsteniku izvršena jedna privatizacija gde je upravo gospodin Todorić, o kome je ovde više puta bilo reči, kupio jednu firmu, hrvatska kompanija. A mi smo i sposobni i radni, i želimo da stvorimo mogućnost da naši ljudi, uz pomoć ove države, pošteno žive od svog rada. Iz tih razloga nadam se da ćete da prihvatite ovaj moj amandman.
Drugo, ovo je područje koje ima velike potencijala, kako Rasinski, tako i Raški okrug, i prirodne potencijale da budu potencijalne turističke destinacije ne samo za građane Srbije, nego za turiste iz Evrope i celog sveta. Infrastruktura je preko potrebna, sredstva iz NIP-a takođe, ali i pomoć Vlade i svih struktura u Vladi. Hvala.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, danas raspravljamo o najvažnijem zakonu za građane Srbije, koji u velikoj meri određuje život svih građana Srbije u 2009. godini, o budžetu koji se inače najvećim delom puni upravo od građana Srbije preko obaveza koje oni izmiruju prema državi. Nije nam jasno zašto je uopšte i šta je prethodilo da dođe do ovakvog kašnjenja sa dostavljanjem budžeta Narodnoj skupštini, pri tome niste otpoštovali zakon, da predlog budžeta mora da dođe u skupštinsku proceduru 1. novembra, da se Skupština o njemu izjašnjava do 15. decembra.
Predlog budžeta smo dobili ovde 7. decembra, skupštinsku sednicu smo počeli 20. decembra, danas je 26. decembar i mi još raspravljamo o budžetu, a građani Srbije sa izuzetnom nervozom i nestrpljenjem očekuju ishod ovih naših razgovora i ishod toga kako će da izgleda uopšte budžet Republike Srbije za 2009. godinu.
Pri tome, budžet donosimo u jednoj izuzetno napetoj situaciji, kada pred Skupštinom ili Vladom svakog dana imamo veliki broj radnika nezadovoljnih politikom Vlade. Upravo ovo kašnjenje većinu narodnih poslanika i građana dovodi u sumnju da Vlada nije spremna da donese budžet za 2009. godinu, nego da se uđe u privremeno finansiranje.
Podneo sam amandman na član 1, koji se odnosi na izdatke budžeta, ukupni izdaci, tačka 2. rashodi za kupovinu roba i usluga, iznos od 46.365.991.300 dinara menja se iznosom 45.900.255.977 dinara. Takođe se menja kod primanja i izdataka budžeta Republike Srbije stav 2 - izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine, tako što se iznos od 748.752.903.100 dinara menja iznosom 748.287.167.777 dinara, a u stavu 3. rezultat 1 minus 2, iznos budžetskog deficita 49.996.703.100 dinara menja se iznosom 49.530.967.777 dinara.
Svrha ovog amandmana je, pre svega, smanjenje deficita za 465.735.323 dinara i to na rashodima za kupovinu roba i usluga i pri tome smatram da je ovaj amandman u potpunosti celishodan, jer predlog budžeta smo dobili u odnosu na rebalans budžeta za svega 33 dana razlike i mišljenja sam da ne postoji nikakva opravdanost za povećanje ovih troškova. Budžet je, po mišljenju ekonomskih eksperata, teško ostvariv, što pokazuju i kretanja u zadnjem kvartalu, a i izjava guvernera NBS gospodina Jelašića da nas već u aprilu čeka revizija budžeta i izjava premijera Vlade gospodina Cvetkovića od danas da nam prete masovna otpuštanja i hiperinflacija.
Da bi građanima objasnio šta je suština ovog mog amandmana, moram da objasnim šta je struktura ovih rashoda, i to su, pre svega, stalni troškovi, troškovi usluga telekomunikacija, platnog prometa, zakupa, energetske usluge, komunalne usluge, troškovi putovanja, koji podrazumevaju službena putovanja u zemlji i inostranstvu, dnevnice, prevoz, smeštaj, hranu, tekuće popravke i održavanje, gde ulazi održavanje i popravka zgrada i voznog parka, materijal, kancelarijski materijal, zaštitna i radna odela, biodekoracija, materijal za usavršavanje i obrazovanje, materijal za saobraćaj, domaćinstvo, ugostiteljstvo itd. Na kraju imamo specijalizovane usluge.
Premijer Cvetković i ministar Dragutinović su u svom izlaganju rekli da će budžet za 2009. godinu biti restriktivno podsticajan. Restriktivan podrazumeva da nema povećavanja, već smanjenja troškova. Samo 33 dana od usvajanja rebalansa budžeta dobijamo budžet gde je ova stavka rashoda za 465.735.323 dinara veća.
To pokazuje da se Vlada i dalje ponaša rasipnički, što ću ilustrovati sledećim primerom. Samo za kabinet predsednika Republike, predsednika Vlade, potpredsednika, generalnog sekretara i pripadajućih kancelarija, rashodi po ovim stavkama budžetom su predviđeni u iznosu od 784.392.000 dinara. Inače, ukupna sredstva za gore pobrojane su planirana u iznosu od 3.932.406.000 dinara. Toliko o štedljivosti.
Ministar Cvetković je u svom ekspozeu izneo ovde tri principa na kojim se bazira taj budžet. Prvi princip je princip zajedništva u Vladi. Kada je rekao - zajedništvo u Vladi - podrazumevao je zajedništvo i homogenost svih stranaka vladajuće koalicije.
Međutim, očigledno je da postoje neki drugi interesi, a plašim se da je u pitanju i novac, da i nema toga zajedništva u Vladi, jer prvo PUPS izlazi sa zahtevom za povećanjem penzija, izlazi sa svojim amandmanom, G17 i ministar Dinkić osporavaju naftno-gasni aranžman, ministar Dinkić je danas rekao da Vlada kasni sa donošenjem adekvatnih i odgovarajućih mera, ministar Rasim Ljajić je izjavio da vladajuće stranke nemaju zajednički stav o proširenom dejstvu Opšteg kolektivnog ugovora koji se tiče najvećeg broja građana.
Drugi princip je princip solidarnosti. Vlada nije solidarna, ne smanjuje svoje troškove, već ih povećava na račun građana, poreskih obveznika, preglomazan aparat, veliki broj zaposlenih, kako u samoj Vladi, tako i u državnim institucijama.
Treći princip je princip kontinuiteta. Premijer Cvetković je izjavio juče da se povećava nezaposlenost. Preti nam velika nezaposlenost, hiperinflacija i opasnost od otpuštanja radnika. Inače, do pre neki dan proklamovalo se da idemo na porast društvenog proizvoda za naredne četiri godine na 7%, pa smo posle toga išli na 6,4%, pa je predlogom budžeta predviđen porast BDP od 3,5%, što u ovim uslovima već izgleda neostvarivo.
Inflacija od 8% je isto, po meni, samo zamišljena projekcija i u svim ovim privrednim kretanjima je potpuno neostvariva. Kurs dinara varira zavisno od potreba uvozničkog lobija.
Kreće se od 75-85 dinara, pa čak i 90 dinara, i ne znamo kakva će situacija da bude u narednoj godini. Pad izvoza je 4,8%. Pad uvoza je 5,4%.
Ministar Dragutinović u svom ekspozeu ovde je rekla da je budžet mehanizam kojim Vlada odgovara na izazove i rizike da bi u najvećoj meri zaštitila životni standard i socijalnu sigurnost građana. Posledice nelikvidnosti privrednih subjekata, povećane cene kredita, referentna kamata od 17,75%, što je ipak najveća referentna kamata, krediti od 25 do 30% za privredne subjekte u suštini su velika opasnost koja dovodi u nelikvidnost kompletnu privredu i manje-više među privrednim subjektima postoji jedan dužnički odnos, u smislu da privredni subjekti ne mogu da izmiruju svoje obaveze, jer pre svega državne institucije, državna preduzeća, lokalna samouprava nisu u stanju da izmiruju obaveze prema privrednih subjektima.
Prognoza eksperata je da ćemo iduće godine da imamo 40 hiljada preduzeća koja će da bankrotiraju i da ćemo imati preko 120 hiljada radnika bez posla.
Selektivno davanje kredita, o čemu su pričali finansijski eksperti, znači, davanje kredita samo za one solidne i solventne, što znači istovremeno opasnost po veliki broj privrednih subjekata da će da ostanu bez posla i da će morati da otpuštaju radnike.
Nerealna projekcija budžeta. Vlada je morala da smanji rashodnu stranu, a samim tim i budžetski deficit, koji treba da se pokrije od sredstava privatizacije, koji neće biti i od ino-kredita, koji teško mogu da se dobiju od međunarodnih subjekata u uslovima ove krize. Budžetski deficit od 49.996.703.000 dinara može da bude samo veći. Na to nas upućuje i pesimizam da prihodi neće moći da budu ostvareni u onim iznosima koje je Vlada zacrtala. O tome ću nešto više reći.
Plašim se da kompletna politika Vlade nema saglasje, da u samoj vladi postoji antagonizam između onih koji učestvuju u vlasti i stranaka vladajuće koalicije i da sve to može da se na najgori način odrazi po građane Srbije. To znači gori život, lošiji uslovi privređivanja, više siromaštva.
Plašim se onoga što je jedan ministar rekao, ministar trgovine, da građani neće biti bosi i goli, a premijer je rekao da neće da budu gladni, da građanima sa ovakvom neozbiljnom politikom vezanom za budžet preti velika opasnost i zato očekujemo sa punim pravom da uvažite amandmane DSS-a, koji su pre svega usmereni na poboljšanje ovog budžeta i na olakšani život građana Srbije. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, posledica što smo predlog budžeta dobili sa zakašnjenjem od 40 dana ne leži samo u pregovorima koje je Vlada vodila sa MMF, nego tu postoji još jedan razlog, a to je što je i evidentno iz istupanja mnogih članova Vlade, jedno nesaglasje u Vladi i prosto ovaj budžet sadrži u sebi one komponente koje ukazuju da je bilo međustranačkog namirivanja između koalicionih partnera, i to sve na uštrb građana Republike Srbije.
Građani su ti koji mnogo očekuju, još jednom ponavljam, od ovog budžeta, a istovremeno sa punim pravom to očekuju, jer najvećim delom budžet se puni od poreza i onih obaveza koje građani plaćaju.
Amandman, koji sam podneo na član 2. u suštini je amandman gde se definiše budžetski deficit, iznos od 28.443.869.100 menja se iznosom 27.978.133.777 dinara. On je analogan amandmanu na član 1, jer se odnosi na smanjenje rashoda po osnovu roba i usluga.
Citiraću samo deo člana 2, gde se kaže: "Potrebna sredstva za finansiranje rezultata koji je urađen u članu 1. ovog zakona i sadrži budžetski deficit od 28.443.869.100". Cilj ovog amandmana je upravo da se smanje potrebna sredstva za smanjenje i da se smanji budžetski deficit.
Nerealno očekivanje pokrivanja deficita prodajom preduzeća, a svedoci smo da je u ovoj godini bio veliki broj neuspešnih privatizacija, imamo velike sisteme koji nisu privatizovani, pomenuću samo JAT, Rudarsko-topioničarski basen "Bor", IMT Rakovica, "Progres", to su samo neke od velikih firmi koje nisu privatizovane i zbog, pre svega, nesposobnosti ove Vlade koja nije mogla da ih uvede u jedan normalan proces, nije bilo ni zainteresovanih, a u nekim privatizacijama bilo je i nedobronamernih, kao, navešću primer JAT-a, gde nije bila spremna Vlada da učini sve ono što je bilo potrebno da bi se privatizovao JAT.
Skupa sredstva i sve manje mogućnosti zaduživanja nam ne daju potreban optimizam da bismo očekivali da će budžet u narednoj godini da se puni na onakav način kako Vlada očekuje. Tu mislim, pre svega, na finansijsku krizu, o kojoj smo više puta ovde pričali kada smo vodili raspravu o depozitu. Poslanici DSS su pokušavali više puta ovde da ukažu Vladi da je obaveza Vlade da blagovremeno reaguje na sve izazove, a pre svega na krizu koja je, u momentima kada smo mi to pričali i ukazivali, kucala na vrata Srbije.
Tada smo od strane nekih, žao mi je što vaš državni sekretar nije danas ovde, da mu mi poslanici DSS objasnimo i da razjasnimo konačno njegov odgovor koji je dao na Odboru za finansije, kada je DSS, članovi odbora, ukazivali na opasnost od ekonomske krize i davali predloge kako prevazići tu krizu, kada je gospodin Ilić, državni sekretar, rekao da mi širimo paniku i defetizam među građane Srbije.
Očigledno da nije bio u pravu. Očigledno je da posledica takve odluke i takvog odgovora je neblagovremeno reagovanje na ovu finansijsku krizu i teret toga i trošak, pre svega, snose građani Srbije, od kojih vi očekujete i najveću solidarnost sada za sve ono što ih očekuje u idućoj godini, a tu pre svega mislim na krizu koja će u najvećoj meri da pogodi njih.
Vlada, pre svega, i svi mi ovde smo zarad građana. Građani su nas birali. Skupštinska većina je birala Vladu i Vlada mora da bude svesna da snosi odgovornost za takav odnos prema nečemu i neblagovremeno reagovanje.
Finansijska kriza, nelikvidnost, za sobom vuku veliki broj nezaposlenih, veliki broj radnika je na prinudnom odmoru. Pomenuo bih "Trajal" iz Kruševca, "Nevena" Leskovac, "Merima" Leskovac, Azotara Šabac, u kojoj ovih dana u izveštajima u svim informativnim emisijama slušamo vapaj radnika i zahteve da im se pomogne u prevazilaženju onoga što je za njih najveći problem, a najveći problem je upravo posao.
Svakoga dana ovde, ispred zgrade Skupštine ili ispred Vlade imamo nezadovoljne radnike koji očekuju da za svoj rad, za ono što su ugradili u pojedina preduzeća, dobiju i adekvatnu nadoknadu, da im se plati ono što su zaradili.
Smanjeni prihodi za 2008. godinu nam ukazuju da ne možemo ovaj budžet sa optimizmom, i njegovo izvršenje, u idućoj godini da očekujemo. Rebalansom je planiran prihod od 650 milijardi. Za prvih 11 meseci je ostvareno 584, nedostaje 66 milijardi. Da kažemo, da budemo optimisti, ipak će nedostajati nekih 15 do 20 milijardi.
Poreski prihodi planirani su od 606 milijardi, ostvareni su za prvih 11 meseci - 526, što je manje za 80 milijardi. Procena je da će do 31. decembra biti neki nedostatak od 40 milijardi.
Prinudni odmori, automobilska industrija, metalski kompleks trpe zbog smanjene tražnje, pada cena. Istovremeno, imamo porast cena široke potrošnje, inflaciju i imamo pad tražnje.
Pad tražnje predstavlja da će i punjenje budžeta po osnovu PDV-a, kako u ovoj godini, tako i u narednoj, biti manje nego što je očekivano. Glavni problem je pad izvoza, smanjen priliv kapitala, smanjena kupovna moć, deficit planiran za 2008. godinu 46 milijardi, a biće najverovatnije 50 milijardi. To je neka pretpostavka, jer plašim se da za ovako kratko vreme nećemo da imamo adekvatno punjenje koje bi pokrilo razliku od četiri milijarde.
Broj zaposlenih - 1.994.159. U prethodna tri meseca pad industrijske proizvodnje za 6%, najveći od 1999. godine, otkada se meri indeks rasta industrijske proizvodnje, što povlači za sobom i smanjenje broja zaposlenih. Procena je da je samo u zadnjem mesecu ostalo bez posla skoro preko 5.000 radnika.
Prema izveštaju MMF, više potrošimo nego što proizvedemo za 500 milijardi. Za 2009. godinu planirani prihodi su za 10% veći u odnosu na ovu godinu. Planirani su na 698 milijardi. Prihodi od PDV-a su planirani na 338 milijardi, što je nerealno u ovim uslovima.
Ekonomisti ne daju optimističku prognozu. Očekuje se da veliki broj firmi prestane sa radom, da bankrotiraju, da imamo povećani broj nezaposlenih. I sama najava guvernera Jelašića, ponoviću, da nas u aprilu očekuje revizija budžeta, ukazuju da budžet nije dobro skrojen, utoliko pre što, pro proceni svih, u prvom kvartalu nas očekuje i pad izvoza.
Talas svetske krize pogodiće nas u martu i aprilu. Ukoliko razmišljate o povećanju poreza ili PDV-a, mislim da će to da bude loš potez, jer biće to strahovit udarac na džepove svih građana Srbije, što će u velikoj meri da utiče na njihov životni standard.
Na kraju, nesposobna Vlada definitivno nema jasnu ekonomsku politiku i cenu takve Vlade platiće najviše građani.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, u prilog ove diskusije gospođe Vjerice Radete, pre nego što krenem sa obrazloženjem amandmana, želeo bih da kažem da su pripadnici opozicionih stranaka u toku jučerašnjeg dana bili izuzetno konstruktivni, jer su pre svega i isključivo diskutovali po osnovu predloženih amandmana. To činimo i danas i uopšte ne stoji bilo kakva osuda od bilo koga da opozicija vrši destrukciju rada parlamenta.
Takođe, hteo bih da kažem da je posledica ovakvog stanja i ovakvog kašnjenja, pre svega, nedostatak strategije, koju vladajuće stranke moraju da imaju da bi se normalno funkcionisalo u parlamentu i donosili zakoni shodno rokovima koji postoje. Shodno Zakonu o budžetskom sistemu, trebalo je da imamo ovde već 1. novembra Zakon o budžetu. Da ispravim gospođu Radetu, nismo ga dobili 5, nego smo ga dobili 7. decembra, još dva dana kasnije. Obaveza je bila po Ustavnom zakonu da mi ovde dobijemo negde oko 50 zakona o kojima je trebalo da raspravljamo do 1.1.2009. godine, a mi još ni o jednom zakonu nismo raspravljali.
Toliko o predstavljanju parlamenta u javnosti, odnosno radu narodnih poslanika. Mislim da je, pre svega, to loša poruka ne samo prema onima koji to žele da urade, ne samo prema poslanicima opozicionih stranaka, nego i prema poslanicima vladajuće koalicije. Jer, parlament je mesto gde svi mi treba da radimo ono što od nas očekuje narod, jer mi smo, pre svega, ovde predstavnici građana.
Sada da se okrenem amandmanu gospodina Mirovića. Taj amandman se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.
Gospodin Mirović je u članu 9. stavio da se reč "narednog" zamenjuje rečju "osmog". To je u skladu sa opštom praksom da zakoni koji se donesu u Skupštini stupaju na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".
Interesantno je obrazloženje koje je dala Vlada na ovaj amandman. U njemu stoji da ''se amandman odbija iz razloga što se predloženim izmenama predviđa da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a radi potrebe da se preduzmu efikasne i blagovremene mere usmerene ka stabilnosti bankarskog i finansijskog sistema...''
Sada bismo hteli da se okrenemo hronologiji svih ovih dešavanja koja su uslovila donošenje ovog paketa zakona koji se odnosi na stabilnost bankarskog sistema. Mi smo više puta ovde u Skupštini upozorili na opasnost koja nam preti od finansijske krize. Tražili smo da Vlada blagovremeno reaguje. Još sredinom leta imali smo da se u zemljama Evrope, a i sveta, pojavljuju posledice finansijske krize.
DSS je, ovo je radi javnosti, još 8. oktobra podnela Narodnoj skupštini predlog zakona o povećanju depozita sa 3.000 na 5.000 evra. Prosto mi nije jasno kako gospodin Ilić, državni sekretar, ne šef poslaničke grupe NS, ima uopšte morala da bude ovde, da brani ovaj zakon, da pomaže ministarki, jer kada smo mi predložili taj zakon, gospodin Ilić je na sednici Odbora za finansije optužio DSS da širi paniku i da praktično vrši destrukciju rada, da plaši građane, a vi ste posle toga krenuli sa mnogo većim iznosom od onoga koji smo mi dali - nije više 20.000 nego 50.000.
Toliko o opravdanim zahtevima i proceni opasnosti od ekonomske krize od strane onih koji su morali prvi da uoče ovu opasnost i blagovremeno reaguju, a ne da osuđuju svaki dobronameran predlog opozicionih stranaka. Svedoci smo da je svet zahvatila kriza i da je paket ovih finansijskih zakona preko potreban. Ja sam još 4. novembra postavio Vladi pitanje koje se odnosilo na to šta ona preduzima, koje mere, da bi se sprečili loši efekti finansijske krize? To sam ilustrovao povećanjem referentne kamate, povećanjem kamata na kredite i na potencijalnu opasnost koja preti građanima od toga.
U odgovoru sam dobio da je Vlada praktično preduzela sve raspoložive mere u cilju neutralisanja štetnih uticaja globalne finansijske krize na ekonomski sistem Srbije, kao što su - imenovala je radnu grupu za praćenje globalne finansijske krize i njen uticaj na Srbiju, održani su sastanci sa predstavnicima subjekata iz finansijske industrije i realnog sektora u cilju sagledavanja trenutnog uticaja globalne finansijske krize na ove sektore u Srbiji.
Ako su ti sastanci bili u kontekstu onih sastanaka koji su predstavnici političkih stranaka imali kod premijera, mislim da uopšte nije bilo potrebno da se drže ti sastanci jer se tu, manje-više, popila kafa i proćaskalo.
Vlada i Narodna banka Srbije donele su prvi paket mera. Vlada priprema novi paket mera koji će biti usmeren ka ublažavanju uticaja krize na realni sektor. U skupštinskoj proceduri se nalazi prvi set zakona. To su upravo ovi zakoni o kojima mi raspravljamo.
Mi smo juče u izlaganju gospođe ministra Diane Dragutinović imali, citiraću nešto što je ona rekla - najefikasnije sredstvo protiv visoke inflacije jeste visoka kamatna stopa. Ona se ne sviđa svakome, ali se sviđa nekome. Znači, visoka kamatna stopa odgovara onima koji štede, a ne odgovara onima koji pozajmljuju.
Banke, pre svega, nisu samo mesto gde građani ili bilo koji subjekti treba da polažu novac. U normalnom svetu svi poslovni zahvati se vrše na taj način što se pozajmljuje novac (kada kažem pozajmljuje, mislim na to da se uzimaju krediti) od banaka i privredni subjekti pomoću tog novca pokreću, pomažu u procesu proizvodnje. To je neki realan sled i ne postoji nijedan privatni preduzetnik ili vlasnik bilo koje firme da samo drži novac na računu, nego upravo od banaka vrši pozajmicu.
Sada mi dolazimo do toga gde se kaže - u okvirima makroekonomske politike za iduću godinu predviđa se stopa inflacije od 12%. Osam posto, ali da postoje očekivanja i da je moguće da ide i do 12%. Nije mi jasno kako je moguće uopšte braniti tu inflaciju ako imamo da se sredstva koja uzimaju privredni subjekti plaćaju u nekom iznosu gde je kamata na ta sredstva 25-30%.
Kako će to bilo koji privatni preduzetnik, vlasnik bilo koje firme da istrpi a da ne poveća cenu, a kada poveća cenu, onda imamo upravo kontraefekat, povećanje inflacije. Skup novac sa takvim uslovima pod kojima ih podiže upravo je razlog za povećanje inflacije 25-30%, a plašim se, kojim smo trendom pošli, da će bez obzira što nas neko ubeđuje u siguran bankarski sistem kamatna stopa da ide i više. Jer, samo za mesec, mesec i po dana mi smo referentnu kamatnu stopu sa 15,75 doveli na 17,75.
Onda dolazimo na još jednu stvar koju je gospođa Dragutinović rekla, citiraću - vi ste često ismevali grupu koja treba da prati finansijsku krizu, ali je ta grupa stvarno radila, mogu reći i imena tih članova ako vas to zanima.
Radi javnosti da kažem da se u toj grupi, ne volim da polazim od sebe, ali nalazi gospodin Ilić. Neću druge ljude da navodim, ali sam kredibilitet gospodina Ilića, zbog reakcije na ono na šta je upozoravala DSS, ukazuje da njemu nije mesto u toj radnoj grupi i da ta radna grupa kod svih nas izaziva sumnju da li je uopšte kadra i sposobna da iznese bilo koji zahtev i da se suoči sa opasnošću sa kojom se susreće Srbija.
Vlada, evidentno, nema ekonomski program. Država i svi privredni subjekti u državi se suočavaju sa potpunom nelikvidnošću. Privredni subjekti uopšte nisu u stanju da servisiraju obaveze prema trećim licima. Pri tome, država ih uslovljava da moraju da plate porez na dodatu vrednost 15. dana od momenta fakturisanja. Znači, u tom pogledu nemaju nikakve olakšice, a pitanje je kada će da naplate svoje obaveze. Krenite, pre svega, od državnih firmi, kako one izmiruju obaveze. Dođite do lokalnih samouprava, pa ćete da vidite u kojim su oni problemima sa izmirivanjem obaveza.
Mi pričamo sada i širimo lažni optimizam. Treba da budemo, pre svega, iskreni prema građanima, da kažemo šta građane očekuje i da ih pripremimo.
Ali, na pravi način, a ne na način na koji vi to činite, gde jedan ministar kaže jedno, a drugi ministar kaže drugo, gde gospodin Đelić kaže - mi smo pusto ostrvo, nas neće da zakači pošast finansijske krize, svi će da pohrle ovde da finansiraju i da investiraju, a onda sledeći ministar, gospodin Milosavljević izađe i kaže doslovce - mi nismo pusto ostrvo i Srbiju će da zahvati ekonomska kriza.
Imamo gospodina premijera koji kaže - nećemo da budemo gladni. Znamo da Srbija neće da gladuje, nismo gladovali ni u najtežim uslovima, ali tražimo jedan normalan život, koji je prihvatljiv i koji svi očekujemo, a pre svega Vlada treba da stvori ambijent da takav život imamo. Imamo ministre koji daju oprečna mišljenja i koji iznose oprečne stavove. U jednom trenutku kažu jedno, a u drugom trenutku kažu drugo.
Kada im se sviđa, nije prihvatljiv međudržavni sporazum koji je Srbija potpisala (završavam, izvinjavam se, dozvolite mi desetak sekundi, samo da završim misao), gde isti ministar, gospodin Dinkić, kaže - neprihvatljiv je međunarodni sporazum o gasno-naftnom aranžmanu, a s druge strane kaže posle toga - na osnovu usmenih garancija koje sam dobio od potpredsednika kompanije "Fijat", budite sigurni, građani Srbije, da će "Fijat" da uloži u ovu zemlju. Hvala.

Pozivam se na član 104: ''Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine''. Zarad javnosti i građana Srbije želim da kažem da je u trenutku kada je ministarka davala završnu reč u sali Skupštine na početku njenog izlaganja bilo je prisutno 19 poslanika vladajuće koalicije. U ovom trenutku ih ima 24. Nijedan šef nijedne poslaničke grupe vladajuće koalicije nije bio u sali kada je ministarka Diana Dragutinović davala završnu reč. To najbolje pokazuje kakvo mišljenje pripadnici vladajuće koalicije imaju i kakvu podršku daju ministarki Diani Dragutinović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, imamo sada amandman gospodina Srete Perića koji se sastoji u tome da se član 8. menja i glasi: "Banke su dužne da plaćanje tromesečne premije osiguranja depozita za prvo tromesečje izvrše na osnovu podataka o ukupnim i osiguranim depozitima u smislu Zakona, prema podacima iz četvrtog tromesečja prethodne godine". Taj amandman, u suštini, daje bitnu promenu kod Predloga zakona o osiguranju depozita, jer u članu 8. stoji: "Banke su dužne da plaćanje tromesečne premije osiguranja depozita za prvo tromesečje 2009. godine izvrše na osnovu podataka o ukupnim i osiguranim depozitima u smislu Zakona, prema podacima iz četvrtog tromesečja 2008. godine".
Mislim da je amandman gospodina Srete Perića jedan sasvim razložan amandman i smatram da bi Vlada ovaj amandman trebalo da prihvati, pre svega, iz razloga što on u suštini daje jedno pravo da neće doći do promena u 2009. godini, upravo iz razloga velike finansijske krize koja je zahvatila svetsku globalnu ekonomiju, a polako zahvata i Republiku Srbiju. Upravo, u obrazloženju, u stavu 3. stoji da su banke dužne da plaćanje tromesečne premije osiguranja depozita za prvo tromesečje 2009. godine izvrše na osnovu podataka o ukupnim i osiguranim depozitima u smislu Zakona, prema podacima iz četvrtog tromesečja 2008. godine. Lično mislim da neće doći ni do kakvih promena nabolje u toku iduće godine da bismo mi prosto morali, kako ste vi ovde obrazložili, ukoliko se ne usvoji ovaj amandman gospodina Srete Perića, da imamo neke promene, jer upravo ovaj amandman ukazuje da će iduća godina u suštini biti takva da ne daje uopšte mogućnost za eventualno povećanje osiguranih depozita na koje se daje garancija.
Za to nam daje za pravo upravo posledice i trajanje finansijske krize. Prema procenama najeminentnijih svetskih ekonomista, koji ukazuju na ovu globalnu ekonomsku krizu, oni ne oročavaju njeno trajanje na godinu dana, nego je pretpostavka da ova ekonomska kriza može da ima jedno posledično dejstvo u jednom dužem vremenskom periodu. Upravo iz razloga racionalizacije i efikasnijeg rada Parlamenta, nije dobro da mi sada donosimo zakon koji će da važi samo za 2008. godinu, odnosno 2009, a da onda iduće godine donosimo zakon, gde bi se menjala ova odredba u članu 8, jer je jasno da se ona odnosi samo na 2008. godinu.
Kada se već izašao da pričam o ovom amandmanu, hteo bih da građane Srbije, a i narodne poslanike, podsetim da je DSS ukazala na opasnost koja preti od finansijske krize i koja polako počinje da zahvata i određene slojeve u našoj državi Srbiji. DSS je još 8.10. izašla sa predlogom da se poveća osigurani depozit na iznos od 20 hiljada evra. Međutim, iznenađujem se što je gospodin Ilić uopšte našao za shodno da ima hrabrosti da dođe, da prisustvuje, i da vama pomaže da branite ovaj amandman, jer je on na Odboru za finansije napao inicijativu DSS i Predlog izmena Zakona o osiguranju depozita rečima da DSS širi paniku među građanima ovim predlogom i da je ovaj predlog zakona defetistički.
U međuvremenu, mi smo došli do novog predloga zakona kojim se taj osigurani depozit povećava na 50 hiljada evra. Znači, jasno je svakome da, u suštini, ova kriza ima veliku opasnost, ne samo za naše građane, fizička lica, nego i za privatne preduzetnike, vlasnike malih, srednjih i velikih preduzeća, što pokazuje da u svetu praktično pucaju veliki sistemi, a kod nas se isto to dešava i reperkutuje, na neki način, time što imamo, za početak, da se u velikom broju firmi otpuštaju radnici ili se šalju na prinudni odmor.
Mislim da je na ovaj način izgubljeno vreme, kasna reakcija, i da kao posledicu neblagovremenog reagovanja na situaciju sa kojom se suočila Srbija i građani Srbije i svi preduzetnici imamo da je u prvoj nedelji, kada je narod shvatio da imamo jednu krizu koja zahvata našu zemlju, povučeno iz banaka između 600 hiljada i 700 hiljada evra kao štednih uloga, da bismo u nedelji štednje (a znamo kakav je efekat bio prošle godine od te nedelje štednje kada se povećao broj štediša i povećao se ukupan ulog, štedni ulog građana Srbije) ovog puta imali, iako je bilo najavljeno niz, da tako kažem, ''stimulativnih mera'', još 300 miliona evra povučeno, tako da otprilike imamo minimum da je milijarda evra povučena iz banaka od strane građana.
Ono što sam već jedanput rekao u izlaganju ovde, kao posledicu toga imamo da su se građani opredelili, pre svega, za čuvanje novca u sefovima, da su sefovi praktično, pojedinih banaka, postali najtraženija roba.
Više puta sam ovde iznosio i posledice povećanja referentne kamate jer u momentu kada smo prvi put otvorili priču referentnih kamata, kamate su iznosile oko 15,75%, a sada su trenutno kamate 17,75%. To je za nepunih mesec dana povećano oko 2%, iznos tih kamata, što ima za posledicu da se povećava cena kreditnog novca, da tako kažem, jer sada privredni subjekti ukoliko uopšte žele da se zaduže, oni preuzimaju, odnosno zadužuju se po kamati koja iznosi od 25 do 30%, pa čak ide i preko 30%.
To je jedna od prvih posledica recesije koja je zahvatila naše društvo. Prosto treba objasniti građanima ko je u stanju, privredni subjekat, da se zaduži sa kamatom od 25 do 30%, a da se to ne odrazi na poslovanje tog preduzeća u smislu ili da smanji broj zaposlenih, ili da na drugi način to ugradi u cenu. Kao posledicu takve jedne politike imamo i povećanje cena i istovremeno otpuštanje jednog broja radnika.
Naveo bih primer par firmi: ''Remontni zavod'' iz Čačka, "Vital", "Rubin". Mi smo u ovom vremenu, u ovom razdoblju imali oko 5 hiljada ljudi koji su ostali bez posla, a neke projekcije za iduću godinu, iako je predsednik države i predsednik DS-a na sednici glavnog odbora zdušno rekao – branićemo radna mesta, pitanje je na koji način će moći da se brane radna mesta, ili je to jedna demagoška poruka građanima bez nekog jasnog pravca i globalne strategije kako to učiniti.
Mi smo se u međuvremenu susreli i čuli sasvim oprečne izjave pojedinih ministara iz Vlade, jedan od ministara kaže da Srbiju treba shvatiti kao pusto ostrvo, to je rekao gospodin Đelić, da će nas da zaobiđe globalna kriza, da će investitori da pohrle u našu zemlju. Međutim, znamo kako su pohrlili i koliko mi imamo nekih novih, da tako kažem, grinfild investicija.
Gospodin Milosavljević je u jednom intervjuu rekao sasvim suprotno, da mi nismo pusto ostrvo i da nas zahvata kriza. Znači, potrebno je, pre svega, da vi usaglasite vaše stavove u samoj Vladi. Vlada je očigledno bez kormilara i dosta me podseća na ''Titanik''. Plašim se da za sve one koji se nalaze na tom brodu vođenje takve vlade može da ima nesagledive posledice.
Bilo je tu još nekih, da kažem, ispraznih, demagoških priča za koje se ne zalažu ni narodni poslanici, ni građani, jer svi smo mi za neki bolji život. Gospodin Milosavljević je izjavio da građani neće da budu bosi i goli. Predsednik Vlade, gospodin Cvetković, rekao je da neće da budu gladni.
Prosto, mislim da svaka vlada koja teži i stremi ka nekim evropskim integracijama i nekim vrednostima, a vama su puna usta Evrope i evropskih standarda, u Evropi to trenutno nisu standardi – znači, ni goli, ni bosi, ni gladni.
Vlada, u suštini po ovome ne zna šta hoće. Mi smo imali i suočavamo se ovih i prethodnih dana sa jednom akcijom, kampanjom koju je vodio i guverner Narodne banke Srbije koja je bila usmerena u pravcu odbrane kursa. U više navrata je Narodna banka intervenisala sa određenim sredstvima, koja su se kretala od 10 do 50-60 miliona evra za jedan dan, da bi odbranio kurs. Međutim, znamo da je početkom septembra kurs bio oko 75 dinara, a sada je 86, a dostizao je i 90 dinara. Prosto, pitanje je šta leži iza toga i ko je u suštini kupovao te devize koje su iznošene na tržište da bi se branio kurs?
(Predsedavajući: Vreme.)
Još samo par reči.
Prosto, mislim da ta sredstva nisu kupovali obični građani, nego su kupovali tajkuni, pripadnici uvozničkog lobija. Na taj način je njima omogućeno da uzmu, cirka, oko milijardu evra, da tako kažem, od privatizacije, od građana, da građani osiromaše i da mi nemamo sada... (isključen mikrofon).

Čl. 225. i 226. Poslovnika. Koristim priliku da postavim pitanje ministarki Dragutinović i žao mi je što mi je predsedavajući oduzeo reč jer bih na taj način učinio Skupštinu efikasnijom, postavio bih to pitanje u kontekstu mog izlaganja. Zamolio bih vas da mi ovo vreme gde ću da citiram svoje poslaničko pitanje koje sam postavio gospođi Dragutinović ne računate kao vreme.

Ministarki sam na sednici 4. novembra 2008. godine postavio poslaničko pitanje u vezi referentnih kamata koje su tog trenutka, pričao sam o tome, skočile sa 15,75 na 17,75%. To je uvećanje od 2%.
Između ostalog, rekao sam da smo juče čuli informaciju da je najveća tražnja trenutno kod građanima za sefovima. Građani više nemaju poverenja u banke. Novac drže u sefovima i po mišljenju mnogih eminentnih ekonomista, molim vas da mi ovo ne računate ovo vreme...
(Predsednik: Molim da ne ometate gospodina Radulovića)
... praktično, novac postaje takav da ima vrednost zlata.
Pitao sam, DSS je izašla sa zahtevom da se hitno formira komisija i mislim da je zadnji trenutak da se to učini. To je bilo moje poslaničko pitanje. Kao odgovor Vlade dobio sam sledeće obrazloženje:
Prvo, da je Vlada imenovala radnu grupu za praćenje globalne finansijske krize i njen uticaj za Srbiju.
Pod dva, održani su sastanci sa predstavnicima subjekata iz finansijske industrije i realnog sektora u cilju sagledavanja trenutnog uticaja globalne finansijske krize na ove sektore u Srbiji, kao i identifikovanju mogućih mera koje bi država, na predlog navedenih subjekata, mogla preduzeti. Pod tri, Vlada i Narodna banka Srbije doneli su prvi paket mera.
Pod četiri, Vlada priprema novi paket mera koji će biti usmeren ka ublažavanju uticaja krize na realni sektor.
Pod pet, u skupštinskoj proceduri se nalazi prvi set zakona iz paketa mera koje je Vlada predložila.
U tom trenutku, to je bilo 18.11, gospodin Jelašić je izašao, i nije član nijedne radne grupe, niti je upoznat sa postojanjem bilo kakve radne grupe.
(Predsednik: Vreme)
Završavam.
Još jedno pitanje – kakvi su efekti formiranja takve radne grupe i ovih radnih grupa kada imamo, u ovom trenutku, kamatu između 25 i 30% za privredne subjekte? Hvala. (Aplauz.)