Mi već u kontinuitetu držimo sednice u nekim produženim rokovima i bez TV prenosa Javnog servisa. Očigledno je da će i ova sednica imati odloženi prenos u neko gluvo doba noći, posle 12 sati. Konkretno, mislim da će ovo moje izlaganje biti negde posle jedan sat po ponoći.
Žalosno je zbog svih tih poljoprivrednih proizvođača koji, bog prirode posla i obaveza koje imaju ustaju rano, nisu u stanju da gledaju i slušaju ovo što se ovde izlaže i što je, u suštini, vrlo bitno za njihov život.
U Srbiji imamo oko 750 hiljada domaćinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom i veliki broj građana je direktno ili indirektno usmeren na poljoprivrednu proizvodnju.
Sramota je, gospodine ministre, da ste prihvatili da se vodi na ovakav način rasprava objedinjena sa 15 tačaka o ovako važnim zakonima, gde se ne daje mogućnost poslanicima da o svakom zakonu u raspravi u načelu daju konkretna mišljenja.
Poslanička grupa DSS za izlaganje po ovim zakonima je imala 25 minuta i 12 sekundi, odnosno ako to proračunate, za svaki zakon minut i 40 sekundi. Bili smo prinuđeni da ne možemo da govorimo o svakom zakonu koji je danas na dnevnom redu.
Istovremeno, pažljivo sam pratio koje je vreme bilo potrebno gospođi predsedavajućoj, gospođi Čomić, da samo pročita tačke objedinjenog dnevnog reda u načelu. Njoj je trebalo 56 sekundi da samo iščita tačke koje imamo danas na dnevnom redu, što se praktično poklapa sa polovinom vremena koje jedan od poslanika DSS ima za izlaganje o jednom zakonu.
Poljoprivredni proizvođači iz cele zemlje zaslužuju mnogo ozbiljniju raspravu od ove. Kao što znate, danas je više poslanika ovde istaklo da je poljoprivredna jedina privredna grana koja je prošle godine beležila suficit od 600 miliona dolara i da je poljoprivreda u suštini najznačajnija razvojna grana privrede Srbije.
Pre par dana samo, 8. maja, bio je skup najeminentnijih bankara u Beogradu, gde je predsednik Agrikol banke, gospodin Rene Karon, izneo podatak da Srbija ima mogućnost da bude vodeći ekonomski lider i da ima ključnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji u regionu.
Pogotovo što je i tada konstatovano, i citiraću samo taj deo, da ukoliko se nešto ne preduzme poljoprivreda neće da zadovolji potrebe za hranom svetske populacije i da je poljoprivreda, opšta je konstatacija, najveća razvojna šansa Srbije.
Poreklom sam iz vinorodne aleksandrovačke Župe. To je kraj poznat po vinogradima i voćnjacima i najbolje znam koliko ti vredni ljudi treba da ulože truda da podignu svoje voćnjake i vinograde.
Ovim zakonima želite da usaglasite naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, kojoj ćemo u najboljem slučaju da pristupimo 2020. godine. Ne znam kako mislite da ovim merama koje se odnose na poljoprivredu da omogućite da se podigne, gospodine ministre, 63.000 ha vinograda, koji je kroz tehnički deo SSP-a EU opredelila kao mogućnost za Srbiju.
Ove mere ne zavise samo od godine da li je rodna ili nije i od vremenskih prilika, već od strategije i plana za dve, tri i pet godina. Šta je sa poljoprivrednicima, fizičkim licima, koji se bave proizvodnjom rakije i drugih alkoholnih pića, a koji nemaju mogućnost i nemaju status pravnog lica ili preduzetnika i kojima je to jedini izvor prihoda.
Poznato je da se tokom rasprave koja je vođena o zakonu o rakiji i drugim alkoholnim pićima, razgovaralo o mogućnostima da se kroz zadružni ili kooperativni model privatna lica uključe u legalne tokove proizvodnje.
DSS je iz tih razloga podnela jedan amandman da se poboljša ovaj zakon i da se na taj način omogući tim ljudima da se bave ovom proizvodnjom, a koja je u suštini osnovni izvor prihoda. Interesantno je ko je iz Ministarstva ili Vlade odlučio da se taj predlog izbaci iz zakona. Očigledno je da Ministarstvo i Vlada nemaju viziju šta voćarska i vinarska Srbija želi.
Isto je zabrinjavajuće kada se govori o merama i strategiji da se vodi računa o protivgradnoj zaštiti, a o čemu je pričao moj kolega poslanik Kenan Hajdarević.
Informisaću vas samo da je Srbiji optimalno potrebno negde oko 18.000 protivgradnih raketa godišnje, da je u 2008. godini samo od grada bilo direktnih šteta na 32.000 ha zemljišta. Potičem iz Rasinskog okruga i poznato mi je da manje-više svaka gradobitna stanica u Rasinskom okrugu ima pet-šest raketa i da je u suštini ovoj zemlji potrebno oko 14.000 raketa i predviđeno je budžetom 14.000, a onda je rebalansom budžeta ta količina smanjena na 9.350 raketa.
Obavljene su tenderske dokumentacije, alči nije se ušlo u direktnu nabavku ovih proizvoda, a znamo i time završavam, da glavni i isključivi proizvođači protivgradnih raketa su domaći proizvođači. Kada kažem domaći proizvođači mislim na Poliester Priboj, mislim na Krušik Valjevo i mislim na Trajal iz Kruševca. To su domaće kompanije u kojima radi veliki broj građana, odnosno radnika iz Srbije.
Iznenađuje me iz tih razloga vaš odgovor da se već stupilo u pregovor odnosno da se stupilo u proceduru nabavke 5.000 protivgradnih raketa. Međutim, prema podacima koje imam, Hidrometeorološki zavod do sada nije ušao uopšte u proceduru nabavke protivgradnih raketa.

Gospodine ministre, rekli ste ukoliko se registruje, fizičko lice ukoliko registruje svoj proizvod. Znači, već imamo dva subjekta - to su pravno lice ili preduzetnik, i zakonskom regulativom treba omogućiti udruživanje fizičkih lica da bi ušli u registar Ministarstva, ali to zakonom nije regulisano. To je jedno.
Drugo, imam podatke od juče. Što se tiče Hidrometeorološkog zavoda, Hidrometeorološki zavod još nije stupio u proceduru nabavke protivgradnih raketa. Moguće je da imate informaciju od ljudi da treba da stupe, ali nisu stupili u nabavku protivgradnih raketa.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, podneo sam amandman na član koji se odnosi na Ministarstvo prosvete – srednje obrazovanje, i to troškovi putovanja i troškovi održavanja. Ovim amandmanom sam dao predlog da se smanje troškovi putovanja smanje za 50 miliona, iz razloga što su troškovi putovanja rebalansom budžeta smanjeni samo za 12.471.000, a sa druge strane, troškovi za popravke i održavanje su smanjeni rebalansom budžeta za 27.217.000.
Ovim povećanjem od 50 miliona, koje predlažem da se prebace sa troškova putovanja na troškove popravke i održavanja, u suštini želim da utičem, koliko i poslanička grupa DSS, koliko je to moguće, da se poboljšaju uslovi rada u školama za srednje obrazovanje, pogotovo iz razloga što su smanjena i transferna sredstva za lokalne samouprave, a znamo da veliki deo tih sredstava ide upravo za pokrivanje materijalnih troškova vezanih za održavanje tih škola i za materijal za te škole.
Smatram da je ovaj amandman potpuno svrsishodan, jer znamo u kakvom su stanju, pre svega, škole u nerazvijenim područjima, da učenicima treba stvoriti što je moguće bolje uslove za rad, kakve-takve u ovim uslovima i ovoj ekonomskoj krizi. Očekujem da se ovaj amandman prihvati.

U članu 9. na član 10a koji glasi: "Ukoliko broj zaposlenih kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije prelazi broj zaposlenih, za čije su plate obezbeđena sredstva ovim budžetom, korisnik je dužan da odmah preduzme mere iz svoje nadležnosti kako bi se broj zaposlenih uskladio sa visinom sredstava obezbeđenih ovim zakonom za te namene".
Predložio sam amandman gde se dodaje novi stav koji glasi: "Ukoliko korisnik ne preduzme mere iz svoje nadležnosti, Vlada je obavezna da smeni odgovorno lice".
U obrazloženju sam naznačio da većina naših zakona sprovodi neobavezujuće norme. Primera radi, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije dostavljen je, suprotno zakonu o budžetu, sa kašnjenjem od 37 dana. Obaveza je bila, kao što znate, da se budžet za 2009. godinu dostavi do 1.11.2208. godine, a on je dostavljen tek 7.12.2008. godine.
Niko za to nije snosio sankcije i to pokazuje odnos Vlade prema Narodnoj skupštini. Konkretno mislim da su i predsednik Vlade, a i resorni ministar zadužen za budžet, trebalo da snose odgovarajuće sankcije za neispunjavanje ovih obaveza. Hvala.

U članu 13. posle reči – ''člana 25g: U organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i zdravstvenim ustanovama koje se finansiraju iz javnih prihoda, radni odnos sa novim licima može se zasnovati na osnovu kadrovskog plana koji sačinjava nadležno ministarstvo," dodajem reči "a na koji saglasnost daje Narodna skupština Republike Srbije".
Smatram da je ovaj amandman potpuno opravdan i svrsishodan, pre svega iz razloga što zarade zaposlenih padaju na teret poreskih obveznika odnosno građana Republike Srbije. Na ovaj način bi se sprečilo nekontrolisano zapošljavanje u ustanovama, kako socijalnim tako i zdravstvenim, velikog broja ljudi, a znamo da postoji veći broj ljudi nego što su stvarne potrebe u ovim ustanovama, i to pre svega zapošljavanja po rođačkoj i stranačkoj liniji.
Mislim da je Narodna skupština upravo mesto i najviša institucija kroz koju mora da prođe ovaj kadrovski plan, a pogotovo što postoje i određeni resorni odbori koji mogu da daju mišljenje na ove planove, a to su, pre svega, Administrativni odbor, Zakonodavni odbor, Odbor za finansije i nadležni resorni odbori.

Na član 11. stav 8a podneo sam amandman koji se odnosi na obaveze plaćanja poreza na upotrebu mobilnog telefona od 10% i smatram da ove obaveze treba da budu oslobođeni svi korisnici čiji su računi za potrošene impulse mobilne telefonije toliki da ne premašuju iznos od 1.000 dinara. U vreme današnjih uobičajenih oblika komunikacije, komunikacija putem mobilnih telefona sama po sebi ne može biti luksuz, već osnov za procenu luksuza može biti samo količina prometa koji se meri cenom.
Očigledno je i posle ovog završnog izlaganja ovlašćenog ministra da u suštini ova vlast nije svesna da je ova zemlja u krizi. Očigledno je da plaćamo cenu jednostrane primene SSP, kojim se država lišila negde oko 300 miliona evra prihoda u budžetu i da to treba nadoknaditi na drugi način. To se nadoknađuje upravo ovim dažbinama koje se uvode za građane poreske obveznike. Pitanje je koje će sledeće mere da budu. Očigledno je da Vlada nema nikakav koncept za ovo vreme koje nam predstoji za krizu. Videćemo se verovatno ovde već u septembru, kada imamo novi rebalans budžeta, kada ćemo da raspravljamo o svim ovim merama.
Budžet Republike Srbije je planiran na 698 milijardi, a rebalansom su prihodi budžeta 649. Pokazatelji ukazuju da će izvršenje da bude... (Predsedavajuća: Dva minuta.) koristim i vreme koje imamo... 619 milijardi.
Očigledno je da postoji problem u punjenju budžeta, da su velike rupe u prihodnoj strani i, da konstatujem na kraju, Vlada nema viziju kako da izvede zemlju iz krize. Ona razmišlja samo o danas za sutra, ne razmišljajući šta nam predstoji i sa kojim problemima ćemo mi da se susretnemo. Osnovno je u celoj priči Vlade: što više nameta na građane, opteretiti građane. To je koncept ove vlade da se na taj način izvrše osnovne njihove smernice.

Gospođo predsedavajuća, narušili ste član 27…

Gospođo predsedavajuća, pozivam se na član 195:"Pravo i dužnost predstavljanja Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja svih pitanja iz njene nadležnosti ima predsednik Vlade. Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinom pitanju koje je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici odbora.".
Gospođo predsedavajuća, vi ste poslanik, isto kao i mi, sa pravom da vodite sednicu, odnosno predsedavate sednicom i da vodite računa o redu na ovoj sednici.
U ovom trenutku treba da raspravljamo o vrlo važnom sporazumu, ratifikaciji sporazuma između Ruske federacije i Vlade Republike Srbije o uslovima uzajamnih putovanja državljana Republike Srbije i državljana Republike Ruske federacije.
Mislim da nemate pravo da obrazlažete, odnosno vi niste predstavnik Vlade koji obrazlaže taj zakon i dužni ste da obezbedite prisustvo jednog od ministara, odnosno predstavnika Vlade koji će da obrazloži taj zakon.
Gospođo predsedavajuća, ovo kako se vi ponašate je upravo u prilog onog konteksta šta želi vladajuća većina, da od ove skupštine napravi crnu rupu.

U toku rasprave o rebalansu budžeta za 2008. godinu i o budžetu za 2009. godinu, DSS i poslanici DSS su ukazivali da je budžet nerealan, da ima svoje manjkavosti, da nema jasne strategije i da je, između ostalog, rasipnički.
Upravo ovaj amandman ukazuje na izdatke budžeta kod rashoda za kupovinu roba i usluga, gde se prvobitni iznos koji je bio planiran budžetom od 46.365.991.330 dinara menja iznosom od 35.000. 964.081, gde se smanjuje iznos za 10.398.910.300 dinara.
To pokazuje da je u budžetu bilo nerealnih očekivanja, da su planirane bile mnoge stavke i mnogi izdaci za raznorazne nabavke roba i usluga, što je u suštini najveći uzrok, i najveća pojava korupcije i nekih radnji koje dovode u sumnju je upravo ova stavka.
Demokratska stranka je ukazivala da je ovaj budžet nerealan i da je potrošni. To smo ukazivali kada smo govorili o samim troškovima vezanim za devize i devizne rezerve. Upravo iz tih razloga dao sam amandman da se smanji za milijardu dinara ovaj iznos, jer na najbolji način pokazujemo da je ovaj budžet bez jedne jasne strategije.

Gospodine predsedavajući, gospođo minisatr, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji ćete noćas posle 11.30 da gledate ovaj TV prenos, ovaj amandman se odnosi na usluge po ugovoru kod Kancelarije za saradnju sa medijima.
Predlog mog amandmana je da se stavka od 13.470.000 dinara briše, smatram da je to potpuno bespotrebna stavka za ovu Kancelariju za saradnju sa medijima i da ta sredstva treba da se upotrebe kod Ministarstva za rad i socijalna pitanja, i to u stavci za socijalna davanja za porodicu sa decom.
Mislim da u ovim trenucima velike ekonomske krize, kada ogroman broj ljudi ostaje bez posla, preko potrebna i potrebnija su ova sredstva tim porodicama čiji hranitelji, tako da kažem, ostaju bez posla. Mi imamo trend da praktično svakog meseca negde oko 800 firmi bude blokirano, da oko 10.000 radnika ostaje bez posla. Sve je veća potreba tih ljudi za određenim socijalnim davanjima.
Čudi me da Ministarstvo nije pokazalo volju da prihvati ovaj amandman. Pogotovo u vreme kada pada društveni proizvod sa 3,5% planiranih, da je sama ministar rekla da će da bude negativan trend na –2%, a neke procene su da će da bude čak -5%, možda čak i -10%.
Očigledno je, i time završavam, da je ova Kancelarija za saradnju sa medijima preko potrebna Vladi da prikazuje jednu virtuelnu Srbiju u kojoj sve cveta. Videli smo pre neki dan da je gromoglasno najavljeno i u svim izveštajima išla reciklaža jednog automobila Jugo, da se praktično stvar privid da sve radi, a u suštini imamo svakog meseca da najmanje 10.000 radnika ostaje bez posla.

Gospođo predsedavajuća, smatram da je trebalo da nas blagovremeno obavestite da nemamo više direktan prenos, nego da ovo skupštinsko zasedanje ide u odloženom prenosu koji će da bude negde posle 23 časa.
To je bilo potrebno da se prenese, odnosno da svi učesnici u diskusiji i prisutni ovde znaju, a i zbog građana, jer pretpostavljam da će određeni broj građana da gleda odloženi prenos skupštinskog zasedanja.
Obrazložiću amandman koji je podnela Demokratska stranka Srbije, odnosno narodni poslanici Radojko Obradović i Arsen Đurić. Amandman se odnosi na član 15. stav 3, koji se menja i glasi: "Vlada imenuje predsednika i članove Upravnog odbora".
U obrazloženju smo naveli da je potrebno da Vlada imenuje predsednika i članove Upravnog odbora. Pitanje je kako bi se zakon mogao primeniti ukoliko bi u nekom novom zakonu o ministarstvima došlo do izmene resora ministarstava.
Vlada vrši nadzor nad radom Fonda kroz prihvatanje predloga programa i usvajanje godišnjih izveštaja, pa nije potrebno da ministri budu i članovi Upravnog odbra. Iz tih razloga mi predlažemo i brisanje ovog stava 4.
Prihvatanjem predloženih rešenja, to jest izmenom člana 15. tako što se menja stav 3. i briše stav 4, obezbeđuje se razdvajanje funkcija odlučivanja i nadzora nad radom Fonda, pošto, prema odredbama člana 22. Predloga zakona, nadzor nad zakonitošću rada Fonda obavlja ministarstvo nadležno za poslove ekonomije i regionalnog razvoja.
Zarad javnosti, pročitaću šta stoji u članu 15. Predloga zakona o Fondu za razvoj.
U članu 15. stav 3. stoji: "Predsednik Upravnog odbora je po funkciji ministar nadležan za poslove ekonomije i regionalnog razvoja", a u članu 4. stoji da su članovi Upravnog odbora po funkciji: ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada i socijalne politike, ministar nadležan za poslove infrastrukture i ministar nadležan za poslove trgovine i usluga.
Zakon kaže da Upravni odbor ima predsednika i četiri člana. Hipotetički, da objasnim šta može da se desi: da se ugasi jedno ministarstvo od ovih ovde, na primer, ugasi se Ministarstvo za infrastrukturu i pripoji se Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj; automatski zakon više nije validan, jer nemamo više četiri člana i predsednika Upravnog odbora, nego imamo samo četiri člana.
Koristim i vreme koje ima DSS. Ono što je bitno u ovom zakonu pre svega je funkcija Fonda za razvoj. Fond za razvoj pre svega treba da ima funkciju ravnomernog regionalnog razvoja i sredstva tog fonda pre svega treba da budu, kao što zakon kaže, usmerena na podsticanje ravnomernog razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja, podsticanje poslovanja pravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji, podsticanje konkurentnosti i likvidnosti privrede Republike Srbije i podsticanje zapošljavanja.
Efekti sredstava koja odobrava ovaj fond upravo treba da budu usmereni u ovom pravcu. Međutim, mi već imamo situaciju da su posebnim merama Vlade ova sredstva već usmerena na dodatne programe Fonda, a to su: program sufinansiranja privrede, program subvencionisanja kredita za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava i program subvencionisanja potrošačkih kredita.
Mi imamo problem jer, prema informacijama koje imamo, najveći broj zahteva za apliciranje za ove kredite je upravo za sredstva za likvidnost. To je simptomatično, a postoji i razlog za to – od 112.000 privrednih subjekata oko 60.000 privrednih subjekata su u blokadi. Pri tom se svakog meseca povećava broj privrednih subjekata koji su u blokadi: 1. aprila smo imali 59.295 privrednih subjekata koji su u blokadi, a 1. marta smo imali 58.657 privrednih subjekata koji su u blokadi. Praktično to znači da se, u proseku, za 800 - 900 privrednih subjekata mesečno povećava broj privrednih subjekata koji su u blokadi.
Interesuje me zašto gospodin Vujadinović, koji je i privrednik, ne učestvuje u ovoj raspravi, jer ovde se konkretno radi o privrednim subjektima, likvidnosti privrednih subjekata, investicijama, odnosno sredstvima koja treba da pospeše privredni razvoj i normalnije poslovanje određenih privrednih subjekata, što za sobom povlači i ravnomerniji regionalni razvoj, a uz to i povećani broj uposlenih.
Ako imamo sada i statističke podatke da se taj broj uposlenih smanjuje iz meseca u mesec za, u proseku, 10.000 radnika, znači da imamo jednu situaciju koja je, pored ove globalne ekonomske krize, pre svega posledica nesposobnosti ove vlade, jer ova vlada svim ovim merama i kašnjenjem u donošenju određenih mera pokazuje koliko je nesposobna. Da ne pričamo koliko je Vlada nejedinstvena i kako se odnosi prema krizi i svemu onome što građani u ovom trenutku trpe.
To konkretno pokazuje i to što mi za vreme trajanja ove rasprave o vrlo važnom setu zakona praktično imamo "leteću izmenu" određenih ministara: prvo se pojavio potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju i regionalni razvoj, pa je bila ministarka za NIP, sada imamo ministarku za telekomunikacije, od koje očekujemo i neke validne odgovore na kraju ove naše diskusije.
Narodni poslanik Marina Raguš je ovde iznela podatke da se Fond za razvoj ne puni i nema onoliko sredstava koliko je predviđeno zakonom, jer treba da ima jedan i po posto od društvenog proizvoda. To je oko 44.000.000.000, a ovde se, bar za sada, barata nekim ciframa od 11.000.000.000 do 13.000.000.000 dinara koliko se daje za privredne subjekte.
Interesantno je zašto se to dešava. Dešava se upravo iz razloga što se, očigledno je, čekalo da se usvoji ovaj zakon, da se imenuju ljudi u Upravni odbor, koji će da raspolažu tim sredstvima na onakav način koji njima odgovara i da se onda i taj fond puni na taj način.
Podsetiću, to sam i u načelnoj raspravi rekao, 2000. godine sam podneo ostavku na mesto načelnika Rasinskog upravnog okruga (to zna dobro gospodin Srđan Milivojević, koji potiče iz naših krajeva) zbog toga što se krediti nisu davali po kriterijumima koje je ustanovio strateški tim, koji je bio imenovan i dobio saglasnost od Vlade, i prema preporukama tog strateškog tima kome treba dodeliti kredit, nego su dodeljivani po stranačkim i rođačkim, odnosno nekim ličnim vezama.
Kako se vladajuća većina ponaša sa novcem podsetiću na primeru intervjua koji je dala gospođa Verica Kalanović "Blicu" 5. januara, gde je rekla: "Ne dam pare za političke projekte". U nastavku tog intervjua je rekla: "Dala sam pedeset miliona dinara za izgradnju vrtića u Jagodini, ali to nije podrška Draganu Markoviću Palmi, već je tako u Pomoravlju, koje karakteriše nizak natalitet, znatno porastao broj dece posle toga".
Prvo, sam način obraćanja javnosti ministra za NIP pokazuje kako se jedna politička stranka, odnosno vladajuća većina ponaša prema narodnim parama. Ne može niko lično da da novac i da kaže "dao sam novac", nego samo mogu institucije, odnosno oni koji su ovlašćeni, kroz određene odluke tih institucija.
Mislim da je ovaj amandman u potpunosti bio razložan i da je vladajuća većina trebalo da ima više sluha za ovo i da ga prihvati.
PREDSEDAVAJUĆAA: Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi danas raspravljamo o jednom setu zakona koji su vrlo bitni za sve ljude. To su zakoni koji uređuju životnu sredinu. Jedan od tih zakona je i zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini.
Poslanici DSS-a su podneli amandman na član 20. stav 5, kojim tražimo da se strateške karte buke revidiraju najmanje jednom u tri godine, za razliku od predlagača, koji je u zakonu stavio da to bude najmanje jednom u pet godina. Mislimo da je ovo vrlo značajna oblast. Upravo skraćivanjem rokova, mi bitno utičemo na okruženje i na život svih građana.
Podsetiću vas da je uređivanje ovih karata obavezujuće za aglomeracije od preko 100.000 stanovnika, za saobraćajnice koje imaju protok preko tri miliona vozila i za železničke pruge koje imaju protok preko 30.000 vozila. One se izrađuju uz učešće Agencije, nadležnih organa i drugih subjekata u oblasti zdravlja, planiranja i gradnje u oblasti saobraćaja.
Mišljenja smo da je vrlo bitno da se uvaži ovaj amandman, jer na jedan stvarno temeljan način uređuje ovu oblast. Hvala.

Zahvaljujem.  Poslanička grupa DSS podnela je amandman na član 86. Predloga zakona o jonizujućem zračenju i o nuklearnoj sigurnosti, i to – da se u članu 86. stav 1. menja i glasi: "Novčanom kaznom od milion do milion i po dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako…. ", dalje tekst ostaje isti, jer je tim članom predviđeno nekih 23 tačaka za ove prekršaje.
Primera radi, ja ću da navedem samo tačku 8.
Ukazaću koliko je to, u suštini, ozbiljna materija, u kojoj stvarno treba da slede odgovarajuće sankcije.
Kaže se da ukoliko pravno lice radioaktivni otpad koji je nastao pri obavljanju radijacione delatnosti, odnosno nuklearne aktivnosti, privremeno ne čuva u svom spremištu na propisan način i ako ga do isteka propisanog roka ne preda nosiocu licence za upravljanje privremenim skladištem radioaktivnog otpada, snosiće sankcije, kako piše u Predlogu zakona.
Mi smo svesni da su ovim zakonom, odnosno Zakonom o prekršajima limitirane kazne na milion dinara, ali smo hteli da ukažemo na ozbiljnost ove materije i da je potrebno urediti je jednom ozbiljnom zakonskom regulativom, pogotovo što su ovo zračenje i, uopšte, evropski standardi takvi da moramo da im se prilagodimo i da vodimo računa o svim akcidentima koji mogu da nastanu.
Iskoristiću i deo vremena koji ima DSS da podsetim samo da sam u Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o republičkim administrativnim taksama ukazao sam na jednu nelogičnost – da je veća taksa za prevoz oružja i eksplozivnih materija, nego za prevoz nuklearnog otpada, odnosno opasnog otpada. Za prevoz tog materijala, taksa je 9.430 dinara, u zakonu koji smo usvojili u Skupštini, ja sam imao amandmane na taj zakon, dok je za oružje 174.500 dinara. Prosto, smatram da je to jedna velika nelogičnost, pogotovu ako je za prevoz običnog otpada i tranzit taksa 52.000 dinara, a za opasan otpad je 45.230 dinara.
Smatram da ove nelogičnosti treba da se otklone i da se više računa povede upravo o ovom jonizujućem zračenju i o svim akcidentima koji mogu da budu posledica jednog lošeg stanja, koje ugrožava, pre svega, životnu sredinu. Kada kažem "životnu sredinu", mislim na sve građane Srbije. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, Poslanička grupa DSS-a je podnela amandman na Predlog zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, na član 90. stav 2, gde tražimo da se skrate rokovi za uklanjanje izvora radioaktivnog zračenja i sve ono što može da izazove određene akcidente.
Svesni smo toga da je rok od pet godina, kako je predloženo Predlogom zakona, u okviru koga se moraju ukloniti svi izvori zračenja, uslovljen najviše ekonomsko-finansijskim faktorom, ali upravo ono moje obrazloženje vezano za administrativne takse pokazuje da su mogla da se nađu određena sredstva za taj ekonomski momenat, da ne bude tako dominantan, pogotovo što imamo jedan veliki problem. U Srbiji je ostalo oko 1300 gromobrana koji su postavljeni na škole, obdaništa, razne ustanove, i koji i dalje predstavljaju opasnost po zdravlje svih građana Srbije.
Članom 2. stav 4. stavljeno je da je zabranjena ugradnja radioaktivnih gromobrana na teritoriji Republike Srbije, a članom 2. stav 5. stavljeno je da je zabranjena ugradnja jonizujućih…
(Predsednik: Gospodine Raduloviću, prošlo je vreme. Hoćete da nastavite?)
Koristim vreme.
… detektora dima koji imaju izvor jonizujućeg zračenja u gasovitom stanju ili izvor jonizujućeg zračenja čiji su produkti raspada u gasovitom stanju.
Mislim da je ovo tema koja zavređuje veliku pažnju, pogotovo što na ovaj način usklađujemo i naše zakonodavstvo s evropskim zakonodavstvom, pa smatram da svi prisutni u sali treba da poklone pažnju izlaganju poslanika, a ne da vode neke neformalne razgovore.
Poslanička grupa DSS-a smatra, da ovi rokovi treba da se skrate, pogotovo što imamo nekih 400 lokacija na kojima se odlaže opasan otpad, a ovih dana smo imali, čuli smo iz medija, više slučajeva raznih akcidenata, koji ukazuju na jedno nedomaćinsko i neodgovorno ponašanje prema ovom otpadu.
Takođe, treba ukazati da je naša zemlja preopterećena onim što se dešavalo za vreme NATO bombardovanja. Imamo i nekih 117, plus Crna Gora jednu lokaciju, znači, 118 lokacija koje su gađane osiromašenim uranijumom i ono što ljudski faktor, što ljudi mogu da učine, preko je potrebno da se u što je moguće kraćim vremenskim rokovima otklone potencijalni uzroci koji mogu da dovedu do štetnog uticaja na zdravlje građana Srbije. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospođo ministar, danas imamo na dnevnom redu predloge tri zakona, od kojih je jedan i Predlog zakona o Fondu za razvoj.
U suštini, tim Predlogom zakona o Fondu za razvoj objedinjavaju se funkcije Fonda za razvoj i Garancijskog fonda, čija je delatnost zasnovana sledećim načelima – podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja, podsticanje poslova pravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji, podsticanje konkurentnosti i likvidnosti privrede Srbije i podsticanje zapošljavanja.
U suštini, Fond za razvoj ima, pre svega, ove podsticajne mere i da ublaži razlike između pojedinih regiona u Srbiji.
Podsetio bih gospođu Kalanović da sam 2002. godine podneo ostavku na funkciju načelnika Rasinskog okruga, upravo iz razloga neselektivnog davanja kredita iz Fonda za razvoj, jer za razliku od stavova strategijskog tima koji je bio formiran na nivou Rasinskog okruga, krediti su bili podeljeni prema stranačkoj pripadnosti i rodbinskoj vezi.
Ono što stavljamo kao primedbu na ovaj zakon je, između ostalog, da su organi Fonda, upravni odbor i direktor birani za sastav upravnog odbora. Upravni odbor, kao što znate, čine predsednik upravnog odbora, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, ministar za infrastrukturu, ministar za turizam i trgovinu, ministar za rad i socijalna pitanja, ministar finansija. Ono što je naša zamerka, Poslaničke grupe DSS, jeste ta da upravni odbor treba da se bira na predlog Vlade, jer se tako razdvaja funkcija odlučivanja i nadzora nad radom Fonda, pošto Predlogom zakona nadzor nad zakonitošću rada Fonda obavlja Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj.
Mislimo da je nelogično da se na ovakav način bira upravni
odbor, pogotovo što dominantnu ulogu u ovome ima ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, a sam kredibilitet ministra za ekonomiju i regionalni razvoj za vođenje ovog značajnog fonda po mome shvatanju je doveden u pitanje posle gostovanja u emisiji na RTS, pre par dana.
Tada je, za razliku od svog stranačkog kolega, gospodina Jelašića i urednika magazina "Ekonomist", gospodina Ćulibrka, koji su smatrali da Srbiji predstoji recesija i da je Srbija već u recesiji, gospodin Dinkić izjavio da se praktično Srbija nalazi u izuzetno povoljnom položaju, mnogo boljem položaju nego druge zemlje u okruženju.
Demokratska stranka Srbije je stavila primedbe i kod rebalansa i kod usvajanja budžeta, na sam koncept i strategiju sa kojom je izašla Vlada, iz razloga što smo smatrali da je budžet koncipiran da bude rasipnički, a ne razvojni i na lošu stranu jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer je na taj način direktno nanesena šteta državi Srbiji za prihod od carina u iznosu od 300 miliona evra. Međutim, to i nije za čuđenje, iz razloga što je sama Vlada koncipirana i sastavljena pod uticajem uvozničkog lobija, nekih stranih ambasada i vladajuće većine na čelu sa DS koja je pokazala, bar za sada, da je nesposobna da reši probleme i kao Vlada koja nema nikakvu strategiju u vođenju države u ovako teškim trenucima.
Demokratska stranka Srbije je ukazivala na problem kursa dinara, na smanjenje deviznih rezervi, postavili smo pitanje – ko je taj ko otkupljuje devize, na likvidnost privrede, na visoke kamate. Kamate su, kao što znate, najviše u okruženju, kreću se i preko 30%, za razliku od kamata u zemljama blizu nas. U Hrvatskoj su oko 8,70%. Kamata u Rumuniji je 8,77%. Sve to predstavlja jedan problem za normalno funkcionisanje i poslovanje privrednih subjekata u Srbiji, koji proizvodi unutrašnju nelikvidnost, jer privrednici onda pribegavaju otpuštanju jednog broja radnika ili taj problem visoke cene novca ugrađuju u cene svojih proizvoda.
Interesantno je da od 112.000 privrednih subjekata u ovom trenutku se 58.000 privrednih subjekata nalazi u blokadi, da je preko 2.000 subjekata bankrotiralo, da je preko 20.000 radnika za prva dva meseca ostalo bez posla.
U okviru mera za prevazilaženje krize, u sklopu aranžmana sa MMF, jedna od mera je i ta da se smanje transferi na sredstva namenjena lokalnim samoupravama. To je oko 40 milijardi, 15 milijardi manje sredstava za lokalne samouprave. Naveo bih primer moga grada, Kruševca, gde su ta transferna sredstva planirana projektom budžeta od 570 miliona, ovim se smanjuje za čitavih 220 miliona, tako da će lokalna samouprava u Kruševcu, kao i lokalne samouprave u drugim gradovima, imati velikih problema u normalnom funkcionisanju, a znamo da mnoge lokalne samouprave imaju osnovni prihod od tih transfernih sredstava.
Kratko, na kraju, biće interesantno kod rebalansa budžeta da vidimo gde je Vlada našla uštedu i da čujemo konačno obrazloženje za nerealnu projekciju budžeta za 2009. godinu, što u krajnjem slučaju najteže podnose građani, odnosno poreski obveznici.
Očekujemo sa nestrpljenjem raspravu o rebalansu budžeta pa da ukrstimo argumentacije i da ukažemo da su naši stavovi bili ispravni. Hvala. (Aplauz.)