Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu jedan izuzetno važan zakon, koji se odnosi na kontrolu državne pomoći.
Pre nego što bilo šta kažem o ovom zakonu, to je još jedan zakon iz seta zakona koje ova skupština treba da donese u cilju usklađivanja propisa sa pravnim zakonodavstvom EU. Međutim, mi stvarno u mnogim stvarima trčimo prema EU, ne rešavajući pri tome probleme, kako bi naš narod i običan čovek rekao, u svom dvorištu.
Ovaj zakon istovremeno ima kao posledicu jednostranu primenu SSP-a. Kao što su poslanici Demokratske stranke Srbije u više navrata apostrofirali ovde i rekli, mi smo jedina zemlja koja je jednostrano otpočela primenu SSP-a.
Naš amandman se odnosi na član 9, da se posle tačke 5) doda nova tačka 6) koja glasi: „Nadzire sprovođenje i učinke dodeljenih državnih pomoći i nalaže povraćaj državne pomoći koje su date ili korišćene suprotno propisima“.
Pre nego što obrazložim ovaj amandman, osvrnuo bih se na član 9. koji navodi nadležnosti komisije. Komisija: 1) u postupku prethodne kontrole odlučuje o usklađenosti prijavljene državne pomoći sa ovim zakonom; 2) u postupku naknadne kontrole odlučuje o usklađenosti dodeljene državne pomoći sa odredbama ovog zakona; 3) podnosi Vladi predlog godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji; 4) sarađuje sa državnom institucijom nadležnom za poslove revizije, organom Republike Srbije nadležnim za poslove budžetske inspekcije, službom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove budžetske inspekcije i drugim domaćim i međunarodnim organima, organizacijama i institucijama u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti.
Normalno je da posle ovoga sledi ova izmena, odnosno dodatak tačke 6), jer bez nadzora nad celokupnim ciklusom vezanim za odobravanje, korišćenje, utvrđivanje učinka, povraćaj i drugo, komisija će biti samo još jedno u nizu regulatornih tela. Zbog toga se i predlaže da je u njenoj nadležnosti i utvrđivanje učinka, odnosno efekta državne pomoći, kao i nadležnost da nalaže povraćaj državne pomoći dodeljene u skladu sa ovim zakonom. Gospodin Obradović je u svom izlaganju rekao da treba postoji nadzor i da je Narodna skupština ta koja je najmeritornija i koja treba da daje saglasnost na ovakve programe dodele državne pomoći, pogotovo što iz iskustva znamo da postoje, da ne kažem da je to masovna pojava, određene zloupotrebe koje nisu pod uvidom javnosti i kontrole, upravo kroz Upravu za javne nabavke.
Pročitao bih, zarad javnosti, ciljeve koji se postižu donošenjem ovog zakona. Kako je navedeno u ovom predlogu zakona koji nam je dostavio predlagač, prvi put se u Republici Srbiji zakonom uspostavlja kontrola u oblasti dodeljivanja i korišćenja državne pomoći, kako bi se sprečilo narušavanje konkurencije na tržištu dodelom javnih, pre svega budžetskih, sredstava po principu selektivnosti.
Upravo iz ovih razloga, pošto se ovde radi o budžetskim sredstvima, smatramo da Narodna skupština treba da bude to telo koje će da odlučuje voljom narodnih poslanika, predstavnika građana, koji su vlasni da kontrolišu sredstva i ono što se tiče budžeta.
„Obezbeđuje se pravilnije usmeravanje javnih (pre svega budžetskih) sredstava koja se dodeljuju kao državna pomoć, sa ciljem postizanja veće konkurentnosti privrede, zasnovane na znanju i sposobnosti da obezbedi održivi privredni rast sa većim brojem novih i bolje plaćenih radnih mesta i većom socijalnom kohezijom.“ To se odnosi na Lisabonsku strategiju EU.
Ovo čitam zato što građane samo na ovaj način i u ovom terminu možemo da upoznamo sa suštinom ovog zakona, a i sa onim što može da proistekne kao problem iz neprimenjivanja ovog zakona.
Gospođo predsedavajuća, mi smo više puta ovde raspravljali o terminu nastavka Skupštine. Drago mi je što je nacionalni servis ovog puta izašao sa programskom šemom gde se najavljuje da će eventualni odloženi prenos, a bojim se da će da bude odloženi prenos, da ide u terminu od 01.45 časova. To je idealno vreme da ljudi koji su zainteresovani za ovaj zakon saslušaju šta ovde pričaju narodni poslanici.
Upozoravam još jednom da je ovde vrlo bitno da Narodna skupština bude ta koja će da vrši kontrolu, upravo iz ovih razloga koje sam naveo. Zahvaljujem.

        Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, ali očigledno se nismo razumeli. Rekao sam kada je po programskoj šemi nastavak odloženog prenosa i svako ko je gledao Jutarnji program mogao je to da vidi – znači, nastavak odloženog prenosa je u 01.45 časova.
Nisam pričao o kraju ovog direktnog prenosa. Ako ste pažljivo slušali, isključivo sam se osvrnuo na nastavak odloženog prenosa. To je, znači, po programskoj šemi, od 01.45 časova do 03.45 časova; to je „idealno“ vreme za građane da pogledaju i saslušaju šta narodni poslanici ovde iznose. Hvala.

Gospođo predsednik, mislim da je osnovno pravilo, kada neko reklamira Poslovnik, da prvo date reč tom poslaniku.
Reklamiram čl. 27, 85. i 100. Juče sam vas u 17.47 časova pitao, još dok je trajao direktan prenos, kada će da ide snimak odloženog prenosa zasedanja Parlamenta, u trenutku kada se raspravljalo o vrlo važnim zakonima, a to su zakon o državnoj pomoći, zakon o investicionim fondovima i zakon o osiguranju saobraćaja. U tom trenutku vi niste, iako ste bili odgovorni, najodgovorniji ovde da date obaveštenje građanima, dali to obaveštenje.
Pretpostavljam da ste spavali u jedan sat po ponoći. Odloženi snimak je krenuo u jedan sat po ponoći. Ovo je još jedan način kako urušavate ugled najvišeg zakonodavnog tela, ovog parlamenta. Plašim se da prag tolerancije i kriterijuma kada i u kojim uslovima se prekidaju prenosi zasedanja ovog parlamenta ne budu sve niži. Pretpostavljam da ćete, verovatno, dozvoliti Nacionalnom servisu da budu direktni prenosi i takmičenja u hazeni, u pikadu i tako nekim stvarima. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo zakon koji je, u suštini, u skladu sa zakonom o lokalnoj samoupravi koji je donesen krajem 2007. godine, a koji se odnosi na nadležnosti gradova i grada Beograda.
U skladu s tim zakonom, daje se mogućnost gradovima i gradu Beogradu da obrazuju komunalnu policiju, da organizuju vršenje poslova komunalne policije. Znači, svaki grad može da obezbeđuje i vrši poslove komunalne policije preko određenih izvršioca.
Normalno je da se ovaj zakon s nestrpljenjem očekivao i uopšte nam nije jasan razlog za njegovo kašnjenje, jer je Zakon o lokalnoj samoupravi i o gradu Beogradu donesen krajem 2007. godine, a sada je već prošla polovina 2009. godine, što znači da se na ovaj zakon čekalo godinu i po dana.
Ovaj zakon se odnosi na 23 grada i grad Beograd. Ako uzmemo da u tim gradovima i u samom gradu Beogradu živi negde oko pet i po miliona stanovnika, to znači, po standardima koji postoje, da jedan komunalni policajac dolazi na maksimalno pet hiljada stanovnika, pa možemo da izračunamo koji je broj tih komunalnih policajaca. To je jedna armija ljudi, otprilike, od 1.200 do 1.500 ljudi.
Ono što je za sve nas, pogotovu za poslanike DSS-a bitno pitanje, jeste sam način određivanja tih ljudi, pojasniću posle, i njihove nadležnosti.
U uslovima za prijem ljudi koji rade u komunalnoj policiji stoji da je obavezno polaganje ispita u roku od dve godine od dana stupanja na dužnost.
Hipotetički, sada ću da iznesem situaciju koja može da se desi. Bilo ko od nas može da šeta parkom, ili da uradi nešto što je ovim zakonom, osnovnim odredbama i članom 1. opisano, tj. da nanese određenu štetu. Komunalni policajac, u skladu s ovlašćenima koja ima, primeni fizičku silu, nanese određene povrede, da tako kažem, građaninu tog grada i građanin tog grada je sada u situaciji da se žali. Kome?
Mere kojima građanin može da se zaštiti su navedenu u članu 29 – Kontrola rešavanjem pritužbi. Svaki od poslanika može da se žali komunalnoj policiji, svako može podneti pritužbu, ako smatra da su nezakonitom ili nepravilnom primenom ovlašćenja komunalnog policajca iz člana 17. do 24. ovog zakona povređena njegova prava. Pritužba se podnosi u roku od 30 dana. Načelnik komunalne policije, odnosno ovlašćeno lice, o svom stavu i eventualnim merama koje je preduzeo mora podnosioca pritužbe da obavesti dostavljanjem pisanog odgovora, u roku od 15 dana od prijema pritužbe, čime je postupak po pritužbi zaključen.
U slučajevima kada iz pritužbe ili podataka prikupljenih u postupku kod načelnika, odnosno, ovlašćenog lica, proizilazi sumnja da je komunalni policajac, primenom ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, načelnik komunalne policije spisak predmeta mora da ustupi komisiji za rešavanje pritužbi.
Ono što sve nas brine, to je da komisiju za rešavanje pritužbi obrazuje skupština grada, a sastoji se od predsednika i četiri člana; obavezno se imenuju tri odbornika skupštine grada, načelnik komunalne policije i predstavnik policije. Gradska uprava prima ljude u komunalnu policiju. Načelnik policije se oslanja na predlog načelnika gradske uprave. U sastav komisije ulaze odbornici, a vladajuća većina će odrediti koji će odbornici da uđu.
Svaki građanin koji je pretrpeo neku štetu od strane komunalnog policajca koji je prekoračio svoja ovlašćenja žali se – kome? Onome ko imenuje te ljude u službi. Normalno, to kod svih nas izaziva sumnju i strah kako će da postupe ti ljudi.
U ovlašćenjima koja su data radnicima komunalne policije stoji da kontrolu nad njihovim radom vrši, član 32. stav 3, ministar nadležan za lokalnu samoupravu, tj. donosi propis o načinu utvrđivanja posebne psihofizičke sposobnosti iz stava 1. tačke 1) ovog člana. Tačka 1. kaže – ima psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje poslova komunalne policije, koje se dokazuju lekarskim uverenjem ovlašćene zdravstvene ustanove.
Postavljam pitanje, da li je ministar lokalne samouprave taj koji je kompetentan, koji će da da mišljenje na to ko ima psihofizičke sposobnosti za taj posao? To je, u suštini, gospodine ministre, posao policije i ministra policije.
Ono što je posebno indikativno kod prijema ljudi u komunalnu policiju, utvrđuje se da komunalni policajac može da bude i onaj ko nije izdržavao kaznu dužu od šest meseci. Poslanici DSS-a smatraju da poslove komunalnog policajca s ovakvim ovlašćenjima ne mogu da vrše uopšte lica koja su po bilo kom osnovu izdržavala kaznu. Vi to već imate u vaspitnim ustanovama, u raznim ustanovama nadzora, da bez obzira da li je neko lice izdržavalo kaznu po osnovu saobraćajnog prekršaja ili bilo čega, od 10 - 15 dana, ne može da se zaposli, ne može da zasnuje radni odnos. Pogotovo ako imamo ovu situaciju, zapošljavamo lice u službu koja ima velika ovlašćenja.
Pročitaću koja su ovlašćenja i koji su poslovi komunalnog policajca – obezbeđuje nadležnost grada u pitanjima komunalne delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara, obezbeđuje zaštitu i održavanje reda u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, kao i nesmetano obavljanje zakonom određenih poslova iz nadležnosti grada. To je širok dijapazon njihovih poslova.
Svakog građanina dovodi u sumnju i, istovremeno, strah da lice koje po bilo kom osnovu leži kaznu do šest meseci zatvora obavlja ovako odgovoran posao. To je, verujte, nelogičnost i zapanjujuća činjenica.
Nadam se da ću uspeti da ovo moje izlaganje, gospođo predsedavajuća, završim u toku trajanja direktnog prenosa. Desi li se da to ne bude u direktnom prenosu, pozdravljam sada sve građane, želim im laku noć, a onima koji imaju strpljenja i koji će ostati da nas gledaju, shvatajući problem, suštinu i ozbiljnost ovog zakona – želim da to učine s velikom pažnjom, jer radi se o zakonu koji u velikoj meri utiče na život građana, pogotovu ako imate nekog ko se uživi u situaciju nekog gradskog šerifa, da tako kažem, i onda počinje da primenjuje silu. Dozvoljena mu je primena i fizičke sile i palice i svega.
Mislim da ste, gospodine ministre, olako shvatili neke odredbe ovog zakona. Stavili ste da kandidat polaže ispit, odnosno, komunalni policajac polaže ispit posle dve godine. Da li ste vi svesni šta on može da uradi u periodu do polaganja ispita?
Suština naših predloženih amandmana je da kandidat za komunalnog policajca polaže ispit pre stupanja na dužnost, pogotovu što ste završnim i prelaznim odredbama predvideli, pročitaću i to, članom 50, da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, izuzev odredaba članova 45, 46, i 47.
Zašto žuriti sa prijemom i zašto omogućavati nekome da uđe u radni odnos a da polaže ispit posle dve godine? Šta je s lekarskim uverenjem?
Svaki komunalni policajac mora jednom godišnje, zbog specifičnosti posla, da ide na lekarski pregled i da dobije uverenje da je radno sposoban, psihofizički sposoban za obavljanje dužnosti komunalnog policajca, a ne da imamo gradske šerife. Pri tom, ono što će da bude problem, gospodine ministre, to je što će u većini gradova vladajuća većina da upošljava svoje vojnike, koji će imati jedne aršine i jedan odnos prema ljudima iz vladajućih stranaka, a drugi prema strankama koje nisu u vladajućoj većini, čak i prema građanima koji suprotno misle u odnosu na stavove vladajuće većine. Drugačije će aršine i drugačije kriterijume da imaju prema ljudima koji jasno podržavaju vladajuću većinu, njihovi su članovi, i to je jedan od velikih problema u ovom zakonu.
Drugo, donošenje strateškog plana, gospodine ministre. Pa, mi ovde imamo da svaki zakon koji Vlada usvoji dolazi na Skupštinu i Skupština ga usvaja, a vi ovde dajete da strateški plan, koji je jako bitan za rad ove službe, donosi gradsko veće, a zna se ko sačinjava gradsko veće. Da li gradsko veće sačinjavaju opozicione stranke u gradu? Dajte mi primer jednog gradskog veća na teritoriji Srbije u kojem se nalaze pripadnici opozicionih stranaka.
Mislim da je strateški plan vrlo značajan i mora da prođe skupštinsku proceduru. Kada kažem – skupštinsku proceduru, mislim na proceduru u skupštini grada u kojoj će da se ukrsti argumentacija i odbornika vladajuće većine i odbornika opozicionih stranaka. Na ovaj način ste suzili kriterijume za prijem, da o njima odlučuje vladajuća većina, zatim mehanizme za traženje zaštite, gde isto odlučuje načelnik gradske uprave i komisija koju sastavlja vladajuća većina, i strateški plan, koji je vrlo bitan u funkciji ovog zakona, koji, isto, donosi vladajuća većina.
Ovaj zakon ništa ne valja. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednom veoma važnom predlogu zakona, Predlogu zakona o zaštiti konkurencije.

Osvrnuo bih se pre svega na onaj uvodni deo, odnosno uvodnu priču ministra Milosavljevića, koji je rekao da je danas na dnevnom redu jedan od najvažnijih zakona, kojim se reguliše veća efikasnost privrede, zaštita malih proizvođača, da je cilj zakona da pokuša da suzbije gušnjenje konkurencije, da eliminiše zloupotrebe koje dovode do poremećaja na tržištu. Između ostalog, rekao je da će četiri meseca po usvajanju ovaj zakon biti potpuno operativan.

Gospodin Nikolić je u svom izlaganju rekao da ovaj zakon pruža priliku najboljima. Međutim, iz prakse i onoga što čini život vidi se da je upravo pozicija najboljih veoma teška i da se oni bore da opstanu u uslovima nelojalne konkurencije. Bojim se da efekti baš neće da budu takvi.

Nama poslanicima iz Poslaničke grupe DSS nije jasno zašto se čekalo godinu dana sa zakonima iz oblasti trgovine kada smo imali Akcioni plan za harmonizaciju propisa sa EU, koji je vodio gospodin Đelić u bivšem sazivu Vlade, kada su bili pripremljeni svi dokumenti, odobreni i usvojeni kao takvi. Da li, gospodine ministre, treba da vas podsećam da je, iz nama nepoznatih razloga, povučen i najobimniji tekst sistemskog zakona o trgovini, koji je krovni zakon, koji je prošao sve kritike i analize i kao takav treba da bude krovni zakon nad svim zakonima iz oblasti trgovine?

Postavljam pitanje – ako je već prošao sve to, zašto nije u proceduri? Ko se sada bavim tim zakonom? Verovatno nekoliko „eksperata“ sa debelim honorarima, koji će nam nakon par meseci verovatno predstaviti tekst zakona koji će biti prepisan ili čak identičan onom koji je već usvojen u bivšem sazivu Vlade.

Sadašnja vlada je nakon godinu dana usvojila identične tekstove zakona o opštoj bezbednosti proizvoda u upotrebi i o elektronskoj trgovini, što samo ide u prilog ovoj mojoj tvrdnji. Postavljam pitanje, šta je sa zakonom o zaštiti potrošača, koji je jednoglasno prihvaćen i koji je trebalo da stvori mehanizme zaštite za najbrojniju i najugroženiju grupu u odnosu na one koji ostvaruju ekstraprofit, monopoliste?

Podsećam vas da je radna grupa za utvrđivanje visine i strukture cena osnovnih životnih namirnica u bivšem sazivu Vlade došla do veoma indikativnih pokazatelja, koji ukazuju na nepravilnosti i da ste upravo vi, gospodine ministre, i gospodin Đelić rasformirali tu radnu grupu i na taj način presekli svaku priču na tu temu, kao i na temu zaštite potrošača.

U više navrata sam rekao da je ova vlada proizvod trulih kompromisa, dogovora sa uvoznicima ili, da slobodnije kažem, tajkunima i sa nekima koji predstavljaju ovde neke zemlje koje očigledno u odnosu na ovu vladu, Borisa Tadića i Demokratsku stranku imaju ogroman uticaj i da se, u suštini, sve donosi pod njihovim pritiskom.

Najveću korist od nedonošenja ovog zakona imaju upravo monopolisti. Monopolisti su svojim delovanjem za ovo vreme stvorili priliku da se uništi ogroman broj malih i srednjih preduzeća, samostalnih trgovinskih radnji, koje nisu mogle da izdrže konkurenciju monopola. Za to je najbolji primer, prođite kroz Beograd i kroz bilo koji grad u Srbiji, videćete ogroman broj zatvorenih lokala. To za sobom vuče posledice da je ogroman broj građana ostao bez posla. U svakoj uređenoj državi mala i srednja preduzeća, porodične radnje su stubovi društva, ekonomski podstrekači privrede i ekonomskog razvoja. To samo kod nas nije slučaj. Ovde se sve radi u interesu onih monopolista, onih velikih koji diktiraju kako tržišne uslove, tako i politiku ove vlade.

Veliki trgovački lanci, znate to već, gospodine ministre, usisavaju preko 80% proizvodnje robe široke potrošnje. Diktiraju uslove plaćanja i nabavke. Da li, gospodine ministre, znate za termin „prva isporuka“ kod trgovinskih lanaca? To je prva isporuka, kojom trgovinski lanci uslovljavaju te male i srednje proizvođače da napune rafove tih velikih megamarketa besplatno (niko se time ne bavi) i da na taj način vlasnici tih velikih trgovačkih lanaca stvaraju ekstraprofite.

Da li znate, gospodine ministre, u kojim uslovima i u kojim rokovima veliki trgovinski lanci vrše plaćanja? Sa vama sam imao ovde jednu raspravu kada ste vi tvrdili da su rokovi plaćanja u proseku, prema statističkim podacima, 78 dana. Međutim, to nije tačno. Veliki trgovinski lanci plaćaju robu u rokovima od 210 ili 240 dana, čak u poslednje vreme idu i na to da uslovljavaju dobavljače, male i srednje proizvođače, da svoja potraživanja zatvaraju isključivo kompenzacijom sa robom za koju su ti monopolisti ugradili velike marže. Da li znate da ih uslovljavaju i sa cenom? Posledica ovakvog monopola je da su cene naših proizvoda u okruženju manje nego u ovim velikim trgovinskim lancima.

Na kraju, da li znate koliko je tih dobavljača, proizvođača zbog dugovanja trgovinskih lanaca u nemogućnosti da održava svoju proizvodnju i da se zadužuju sa kreditima za likvidnost, a i sam gospodin Dinkić i guverner su izašli s podatkom da je najveći pritisak upravo na ove kredite za likvidnost? Kolika je njihova cena? Koliko je firmi u blokadi? Koliko radnika koji rade u tim malim i srednjim preduzećima ne prima platu? Mnogi ostaju i bez posla.

Dugovanje samo jednog velikog trgovinskog lanca prema dobavljačima je preko 800.000.000 evra. Vlada sada, zbog toga što je dozvolila da se to desi, pravi akcioni plan i radni tim, na čelu sa ministrom Dinkićem, koji će da se bavi ovim problemima.

Činjenica je da sve radite pod uticajem upravo ovih velikih uvoznika koji su izvršili pritisak na devizni kurs, tako da je u oktobru bio 75 dinara a u decembru 95 dinara, da se odlilo preko 2.400.000.000 evra, da ste zbog toga morali da uđete u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom upravo da biste plaćali obaveze prema inostranstvu.

Činjenica je da ste zbog toga ovde u Skupštini skupštinskom većinom usvojili prelazni trgovinski sporazum, odnosno SSP, koji upravo ovim velikim uvoznicima omogućava da dolaze do robe široke potrošnje ne vodeći računa šta se nabavlja, pod kojim uslovima i na taj način gušeći našu privredu.

Nije jasno zašto tekst koji se odnosi na ovu materiju nije koncipiran u celosti na jednom mestu, već su predlagači pojedine odredbe vezane za koncentraciju obradile čl. od 17. do 19, kao i čl. od 61. do 67. na kraju zakona, za razliku od sistemske obrade na jednom mestu u ranijem predlogu, to je bilo obuhvaćeno čl. od 21. do 30.

Kada se radi o kontrolnim organima za zaštitu konkurencije, tj. o Komisiji za zaštitu konkurencije, vi ističete njihovu samostalnost u radu, odnosno princip nezavisnosti. Predloženim izmenama, naročito kroz izbor organa Komisije, tj. saveta i predsednika Komisije, na ovaj način se eliminiše mišljenje struke. Mislim da to nije dobro.

Ono što ovde pada u oči jeste da ste juče zakon o regionalizaciji takođe stavili na dnevni red ove skupštine pod pritiskom onih koji su sastavili ovu vladu, koji su već pre mesec dana, na sastanku u jednom letovalištu kraj Atine, izašli sa konceptom regionalizacije Srbije. Treba samo pogledati ko je od tih velikih biznismena Srbije bio na večeri kod gospodina Tadića upriličenoj za vreme posete američkog potpredsednika Bajdena. Oni, to sam već rekao i na Odboru za finansije, na ovaj način, kako posluju i kako im vi dozvoljavate, dovode ovu zemlju u veoma nezgodnu situaciju i plašim se da će sve građane Srbije da povuku sa sobom.

Ono što pada u oči kod ovog zakona jeste da se namerno odstupilo od potpunog i detaljnog definisanja zloupotrebe dominantnog položaja kao najveće pretnje u domenu zaštite konkurencije. Umesto jasno koncipiranog teksta, novi predlog daje opšte odredbe koje se mogu dvojako tumačiti. Ista je situacija i sa koncentracijom učesnika na tržištu, što je uz zloupotrebu dominantnog položaja najbitnija stavka antimonopolskog zakonodavstva.

Pomenuću još jednog velikog monopolistu, o kome ovde niko nije pričao. To je SBB, kablovska televizija koja ima monopol na informisanje u Srbiji i selektivno pušta određene televizijske stanice na svoj kabl.

Gospodine ministre, Poslanički klub DSS je predložio određeni broj amandmana i poslanici DSS pokušaće danas, u načelnoj raspravi, da poboljšaju ovaj predlog zakona svojim sugestijama. Očekujem da ćete usvojiti određeni broj naših amandmana, pre svega one koji se odnose na finansiranje Komisije, jer je jedan od prihoda za finansiranje Komisije i štampanje i prodaja publikacija. Lično znam da je jedan veliki monopolista dobio određenu lokaciju u jednom mestu zahvaljujući tome što je štampao knjigu direktoru jedne ustanove. To je strahovita mogućnost za zloupotrebu.

Sada bih rekao nešto i o mišljenju onih koji predstavljaju Komisiju.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović uputila je primedbe na rok zastarelosti, jer je ovim predlogom rok zastarelosti smanjen sa pet na tri godine. Ona je ukazala na to da postupak utvrđivanja dominantnog položaja na tržištu ne bi trebalo da bude ograničen zakonom, a ukoliko mora da bude ograničen, da to bude duži rok, jer postupak može da traje i po nekoliko godina.

Druga primedba gospođe Dijane Marković-Bajalović odnosila se na to što se ovim zakonom predviđa mera upozorenja, odnosno opomena Komisije, ako je povreda manjeg značaja. Citiraću je: „To vodi mogućnosti da se Komisija optuži za diskriminaciju, jer nekoga kažnjava, a nekoga samo opominje“.

Na kraju, gospodine ministre, jedno lično pitanje – da li se imalo osećate odgovornim, pored Vlade, za ovo stanje u kome se našla privreda Srbije, trgovina Srbije, proizvođači, radnici i što kao posledicu toga imamo, od 112.000 privrednih subjekata, preko 60.000 subjekata u blokadi? Još jedno, gospodine ministre, svakog meseca po 10.000 radnika ostaje bez posla; samo od početka godine ta cifra je dostigla 50.000 ljudi.

Gospodine ministre, već sam objasnio šta znači ovih 78 dana, prosek. Statistika je čudo. Vi dobro znate da svi ti mali trgovci, STR, moraju da polože garancije koje su naplative u roku od sedam ili 15 dana i one upravo utiču na taj prosek. Vi imate monopoliste koji plaćaju 250. ili 240. dana, a ovi mali moraju da polože garancije koje su naplative sedmog ili 15. dana.

Što se tiče ovih zakona, ništa ne pravda vladajuću većinu, jer upravo u avgustu mesecu, kada su zakoni došli ovde u Skupštinu, vladajuća većina, a zna se ko je činio vladajuću većinu, mogla je da stavi zakone u proceduru.

Još jednom postavljam pitanje, šta je sa radnom grupom koja je ispitivala uslove za potrošače i strukturu i visinu cene? Hvala.

Gospođo predsedniče, reklamiram Poslovnik, članove 27, 100. i 85. Vi ste obavestili poslanike oko 17.15- 17.20 časova da prenos traje do 17.50 časova. Mislim da ste bili u obavezi da istovremeno obavestite građane, jer nas zovu, postavljaju nam pitanja telefonom – kada počinje odloženi prenos.

Istovremeno, da vas pitam, da li ovo postaje pravilo? Da li vi na ovaj način građane koje interesuje rad ove skupštine terate da u kasne sate ostanu budni i da gledaju prenos, jer upravo mi u Skupštini rešavamo vrlo bitna pitanja? Mislim da je to nekorektno, pre svega, prema građanima Srbije. Hvala.

Samo kratko – da li možete da date obaveštenje građanima od koliko je sati večeras, odnosno noćas snimak odloženog prenosa zasedanja Skupštine, gde imamo tri vrlo bitne tačke?

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Upravo ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana pokazuje da u suštini Vlada isključivo radi pod pritiskom.
Znači, došlo je do promene određenih stopa isključivo pod pritiskom struke.
Demokratska stranka Srbije je svojevremeno dala Predlog zakona o osiguranju depozita.
Međutim, Vlada tada nije imala sluha za taj zakon, osudila ga je i rekla da je to manje-više defetizam i panika, koju širimo među građanima Srbije, da bi, pod pritiskom povlačenja deviznih sredstava iz banaka, Vlada uvela po hitnom postupku u proceduru zakon o osiguranju depozita.
I, da bi amortizovala celu priču, naš predlog, koji je bio 20.000 evra po jednom, vi ste povećali na 50.000.
Demokratska stranka Srbije i poslanici Demokratske stranke Srbije su sve vreme pokušavali, u interesu građana, da daju predloge i ukažu na ono što je gorući problem za sve građane Srbije. Naša želja nije bila širenje populizma.
Ukazali smo na nerealne procene vezane za planiranje budžeta, da je nerealna procena rast BDP, ukazali smo na veliku unutrašnju nelikvidnost, na velika spoljna dugovanja, na to da se povećava broj nezaposlenih. Vlada ništa nije učinila, zato što je Vlada nesposobna, zato što Vlada nema adekvatne odgovore na određene mere.
Znate li šta je razlog za to? Vlada radi po nalogu jednog čoveka, predsednika države Borisa Tadića, koji je istovremeno i predsednik Demokratske stranke.
Činjenica je da su ovu vladu sastavili uvoznički lobi i ambasadori pojedinih zemalja. Najbolji primer i potvrda za to je to što je Vlada usvojila, i skupštinska većina, jednostranu primenu SSP, odnosno Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji je direktno u interesu uvozničkog lobija, jer njima omogućava da pod olakšanim okolnostima uvoze robu iz inostranstva, robu široke potrošnje, a time guše naše domaće proizvođače.
Činjenica koja je potvrdila našu konstataciju i ovu našu priču koju smo više puta ponovili jeste i večera kod predsednika države za vreme posete američkog potpredsednika Bajdena. Samo ako se pogledaju gosti koji su bili na večeri, vidi se da su upravo to ljudi koji su izvršili pritisak na određene političke stranke da se sastavi ova vlada. Ova vlada nije sastavljena u interesu građana, nego u interesu pojedinih interesnih grupa, jer su na izbore ove političke stranke izašle sa različitim programima i po pitanju teritorijalnog integriteta i po pitanju viđenja ekonomske i socijalne politike Srbije.
Koliko u suštini niste sposobni da procenite efekte krize – pričate uporno o tome da je ovakva kriza kod nas rezultat svetske ekonomske krize. Nije tačno. Svetska kriza ima uticaja, ali je veći problem unutrašnja ekonomska kriza nastala zbog nesposobnosti vladajuće većine i ove vlade da rešavaju probleme.
Na kraju, samo jedna potvrda: u prvi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom ste ušli za 420.000.000 i rekli ste da je to dovoljno, pa ste onda povećali na dve milijarde evra, jer je procena bila takva da je toliko sredstava potrebno za odbranu kursa, da biste na kraju zaključili aranžman na tri milijarde evra, ne konsultujući skupštinsku većinu, nego ste se sastajali negde i post festum doneli odluku na sednici Vlade.
Rezultat toga je veliki odliv deviznih rezervi. Postavili smo pitanje guverneru Narodne banke Jelašiću na Odboru za finansije – ko je otkupio devize, ko je kupio 2.400.000.000 evra? Nismo dobili odgovor. Građani sigurno nisu otkupili, jer građani nisu imali para. Otkupili su upravo ti koji su sastavili ovu vladu. Sve što radite, radite u njihovom interesu. Hvala.

Po mišljenju uopšte stručne javnosti ovaj predloga zakona smatra se izuzetno lošim.
Inače, potičem iz Rasinskog okruga, u kome postoji više velikih proizvođača alkoholnih pića. Pre svega, mislim na "Rubin'' Kruševac, na vino "Župa" takođe, i imamo proizvođača u Trsteniku "Sloga'' Trstenik.
Ono što karakteriše ovaj zakon je to da je tekst Predloga zakona nastao nakon poništavanja rezultata skoro jednogodišnjeg rada stručne radne grupe koju je formiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, a čiji je nacrt zakona ovo ministarstvo u potpunosti odbacilo i pored javne rasprave, a kroz proceduru kojom se nepostojeći nacrt danas našao ovde.
Nepostojanje javne rasprave imalo je naravno za posledicu da pojedine odredbe ovog zakona budu usvojene iako su napisane bez imalo razmišljanja o posledicama koje će takve odredbe imati po proizvođače, a naročito one koji se bave proizvodnjom rakije, i proizvodnjom drugih alkoholnih pića kakva su votka, likeri i brendi.
U suštini mi amandmanom želimo da promenimo član 3. gde je napisano – da je zabranjeno u magacinskim prostorijama i prostorima u kojima se proizvodi rakija držati, odnosno upotrebljavati šećer, etanol i druga sredstva i materije kojima se može povećati količina i menjati propisani prirodni sastojci rakije.

Brendi, likeri su proizvodi kojima se dodaju šećer, takođe, ovi proizvođači su i proizvođači vina, a vi gospodine ministre znate da u određenim periodima upravo je šećer taj koji se dodaje vinima.

Mi smo i u načelnoj raspravi stavili primedbu da ovim predlogom zakona nije data mogućnost i fizičkim licima udruženim u kooperativu i u zemljoradničke zadruge da se bave proizvodnjom alkoholnih pića.
Napominjem da potičem iz Rasinskog okruga, gde se veliki broj domaćinstava upravo bavi, jer je to voćarski kraj, proizvodnjom alkoholnih pića i da na ovaj način ostaju u nemogućnosti da se bave proizvodnjom i prodajom alkoholnih pića, što je za mnoga domaćinstva upravo bio i osnovni izvor prihoda.
U načelnoj raspravi sam imao i jednu polemiku sa ministrom, koji je rekao da njih niko ne sprečava. Međutim, tačno se kaže u članu 4: "Odredbe ovog zakona ne odnose se na rakiju koju fizičko lice proizvodi za sopstvene potrebe". U članu 46. kod kaznenih odredbi se kaže: "Fizičko lice kažnjava se za prekršaj iznosom od 5.000 do 30.000 dinara, ako se bavi proizvodnjom koja nije za sopstvene potrebe".
Znači, mi imamo ovde pojam preduzetnika i pravnog lica. Znači, da bi se fizičko lice bavilo proizvodnjom, ovako kako ste vi koncipirali u zakonu, može da se bavi isključivo ako registruje radnju ili firmu, bude preduzetnik ili da ima svoju fabriku, da bude pravno lice koje bi se bavilo proizvodnjom.
Udruživanjem stvaramo mogućnost fizičkim licima da se, udruživanjem kroz operativu i zadruge, bave proizvodnjom alkoholnih pića, što je za mnoga domaćinstva u Rasinskom okrugu osnovni i jedini izvor prihoda.

Članom 47. poslanici DSS su stavili da u prelaznim i završnim odredbama proizvođači koji do dana stupanja na snagu ovog zakona proizvode rakiju i ostala alkoholna pića u istim prostorijama mogu nastaviti sa ovom proizvodnjom do 2020. godine.
U obrazloženju smo stavili da je to upravo iz razloga što EU ostavlja mogućnost članicama da usklade svoje zakonodavstvo najkasnije u roku od pet godina od prijema u punopravno članstvo. Mi imamo Vladu koja se konstituisala i skupštinska većina upravo na lažnim obećanjima koje su dali građanima Srbije, a to je bilo evropske integracije, da je i sam predsednik države gospodin Boris Tadić rekao da nikada nismo bili dalje od EU. Vladu koju su stvorili, pored političkih stranaka, a ima iz veliki broj, mnogi tajkuni, uvoznički lobiji i ambasadori stranih zemalja. Vladu koja je dala lažna obećanja i na tome prevarila građane, a dobila njihovo poverenje da će da imaju pravo na milion akcija. Od toga nema ništa. Vladu koja je obećala 200 hiljada radnih mesta, Vladu koja je obećala vizne olakšice i belu šengen listu i to najbolje na svojoj koži osećaju građani i znaju u kakvim uslovima sada žive.
Gospodine ministre, na sednici ove skupštine 15. maja, u petak, izneo sam stav poslaničke grupe DSS o stanju u protivgradnoj zaštiti i rekao sam tada da nije nabavljena nijedna raketa koja bi zaštitila mnoga naša polja. Vi ste ovde rekli da je nabavljeno pet hiljada raketa. Vas je demantovao nacionalni dnevnik RTS u nedelju 17. maja, gde su ljudi iz struke, ljudi iz HMZ, zatim poslužioci na mnogim protivgradnim stanicama rekli kakvo je stanje. Nije u tom momentu nabavljena nijedna protivgradna raketa.
Drugo, rekli ste da je optimalno negde od pet do sedam protivgradnih raketa po jednom mestu, po jednoj protivgradnoj stanici. Međutim, izneli su podatak upravo oni koji se time bave i čiji je to posao da je minimum potrebno za jednu protivgradnu stanicu 12 raketa. Ako imate 1.806 protivgradnih stanica i ako je optimalan broj 12 raketa po jednoj protivgradnoj stanici, onda vam je jasno da je i ta procedura nabavke u kojoj ste vi ušli od pet hiljada protivgradnih raketa, s obzirom na zalihe koje imamo, neznatna količina.
Sama Hrvatska, koja ima četiri puta manju teritoriju pod obradivim površinama, ušla je u proceduru, odnosno nabavila je šest hiljada rekate. Ono što je tragično u celoj situaciju, mi smo već u par navrata zbog ovih klimatskih nepogoda i promena imali u određenim područjima Srbije veće štete od elementarnih nepogoda i grada, i nešto što je zabrinjavajuće, a što je očigledno stanje da u našoj zemlji je i stanje vodosnabdevanja, odnosno pokrivenosti polja sa sistemima za navodnjavanje vrlo loše, jer ga imamo u tragovima, ali male površine su pokrivene sistemima za navodnjavanje. Da ste rekli da zavisi od klimatskih uslova kakvi će prinosi da budu u poljoprivredi.
Napominjem da smo mi zemlja koja je ocenjena od svih relevantnih faktora, kako ekonomista i stručnih ljudi, upravo zemlja koja svoju perspektivu treba da vidi u proizvodnji hrane, ali ovako kako ste koncipirali ostaje našem poljoprivredniku, našem vrednom seljaku jedino da gleda u nebo i da se moli da li će da pada kiša i, ako pada, da ne bude sa gradom.

Gospodine ministre, vas su demantovali stručnjaci u Nacionalnom dnevniku u nedelju 17. Drugo, ovo su podaci koje imam iz Hidrometeorološkog zavoda. Do petka 15. nije nabavljena nijedna protivgradna raketa.
Kada smo već kod toga, kažete da se ide u novi sistem zaštite, upravo da poslužioci na tim protivgradnim stanicama budu pripadnici vojske koji će da prođu kroz jednu obuku. Da li znate da ti ljudi koji se sada bave protivgradnom zaštitom, to su ljudi koji se bave 10-15 godina, i oni su već stručni ljudi i to rade uz male nadoknade, oko 4.000 dinara, plus ih dotira lokalna samouprava.
Da li mislite da će neki pripadnik vojske iz garnizona, dok stigne pripadnik vojske do mesta gde je protivgradna stanica, proći će 30 minuta, on onda mora da dežura, on mora tu da spava. Koji su to troškovi? To su ogromni troškovi.

        I pre par dana, 15. maja, kada smo raspravljali o setu ovih zakona, stavio sam primedbu na sam način, čak sam i rekao ministru da je sramota što je uopšte dozvolio da se o tako značajnim pitanjima, gde se određuje strategija poljoprivrednog razvoja naše zemlje i uopšte da se o vrlo bitnim pitanjima vezanim za život ljudi koji se bave poljoprivredom, a znamo da negde oko 750.000 domaćinstava se bavi poljoprivredom i otprilike toliko još ljudi je vezano nekim drugim delatnostima za poljoprivredu, da raspravljamo u jednoj načelnoj raspravi koja traje, a nisam pogrešio i u predstavi, jer to je bukvalno predstava ovo što mi ovde radimo, odnosno što vi radite, koju građani Srbije ne zaslužuju.
Mislim da su ova pitanja vrlo značajna za sve građane i da samo vreme rasprave u načelu, a isto i u pojedinostima, ne može da ispuni one zahteve i da da odgovore na sve ono što građani očekuju da dobiju kao odgovor i kao neki putokaz i smernice za neko buduće vreme.
Napomenuo bih da je samo u toku prošle godine negde oko 6.000 hektara poljoprivredne zemlje promenilo namenu i postalo zemljište za neke druge namene i da tu imamo jedan trend.
Istovremeno, rekao bih da u nekim susednim zemljama postoje podsticajni fondovi za razvoj poljoprivrede.
Na primer, Hrvatska iz privatizacionih fondova svojih kombinata poljoprivrednih koje je prodala, npr. firma o kojoj priča često naš gospodin kolega poslanik Jojić Agrokor negde oko 15 miliona evra godišnje dobije za subvencije za poljoprivredu.
Mi smo za naše poljoprivredne kombinate ukinuli u 2009. godini pravo na subvencije, tako da nemamo ni za jedan svoj hektar ni za umatičeno grlo subvencije. To je nešto gde treba da uporedimo, a često se pozivamo, gospodine ministre, na zemlje u okruženju i na zemlje EU kako se one ponašaju, a sasvim suprotno od toga kako se one ponašaju je upravo ovo što naše ministarstvo i naša vlada žele.
Ovim amandmanom mi želimo da skrenemo pažnju na značaj donošenja zakona o bezbednosti hrane i da je to prvenstveno u zaštiti života i zdravlja ljudi. Osnovno pravo svakog čoveka je da konzumira zdravu hranu. Mislimo da u sklopu nadležnosti, ako se gleda gradacija ovlašćenja određenih subjekata, logično je bilo da na prvom mestu bude Ministarstvo zdravlja, pa da onda dođe Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pa zatim nacionalno referentne laboratorije i na kraju laboratorije.
Nije pošteno prema građanima i nije pošteno prema onima koji rade, kao što je veliki broj poslanika iz opozicije rekao, koji rade od jutra do sutra na svojim imanjima, da ovakav odnos ti vredni ljudi imaju od strane Ministarstva za poljoprivredu.