Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo jedan set vrlo važnih sistemskih zakona u oblasti finansija i po ko zna koji put vladajuća većina vrši objedinjavanje rasprave o tako važnim zakonima, a na taj način nas onemogućava da na kvalitetan i valjan način raspravljamo o predloženim zakonima zbog nedostatka vremena. Danas je objedinjeno sedam vrlo važnih zakona i, kao što vidimo, za nekoliko sati će proteći vreme za raspravu. No, o tome više ne vredi trošiti vreme i govoriti.
Govoriću o nekim zakonima u raspravi u načelu, a o nekim u raspravi u pojedinostima, s obzirom da je poslanička grupa DSS podnela dosta amandmana na predložena zakonska rešenja.
Krenuću od zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju. Iz predloženog teksta jasno se vidi, a to ste i u obrazloženju napisali, da je cilj donošenja ovog zakona usklađivanje odredbi ovog zakona sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i u cilju sprovođenja Akcionog plana Vlade i strateškog opredeljenja za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a sve u cilju dalje liberalizacije spoljnotrgovinskog režima. Mislim da ste u toj liberalizaciji preterali i da ste otišli čak i korak dalje od onoga što su pojedine članice Svetske trgovinske organizacije od vas i tražile.
DSS se apsolutno protivi odredbi ovog zakona kojom se predviđa ukidanje obaveze rezidentima da ostvarenu dobit u inostranstvu po osnovu izvođenja investicionih radova vrati u državu, kao i devize koje je naručilac tih investicionih radova zadržao kao garanciju za dobro obavljene radove.
Znači, u dosadašnjem zakonu je postojala ta vrsta obaveze da se nakon završetka tih radova i nakon završetka isteka tog garantnog roka ta devizna sredstva vrate u državu, a ovim zakonom vi predlažete da ukinete tu obavezu i obavezujete rezidenta da samo izveštava Devizni inspektorat o tome koliku je dobit ostvario. To je apsolutno neprihvatljivo i svakako da nije u interesu države Srbije. Ne znam kada je pisan ovaj zakon i da li ste vi vodili računa o interesima države Srbije i njenih građana ili nekih lobi grupa kojima je ovo svakako interes.
Ako se ovaj zakon usvoji u obliku kakav ste vi predložili, to će dovesti do novog povećanja platno-bilansnog deficita, koji je samo u 2010. godini iznosio blizu tri milijarde dolara, a to u ovim uslovima kada imamo drastično smanjene strane direktne investicije može ugroziti dodatno stabilnost dinara i povećati ionako previsoku inflaciju. Mi smo kao poslanička grupa podneli amandman na ovaj član zakona, a ja se iskreno nadam da ćete ga do dana za glasanje još jednom razmotriti i prihvatiti u interesu države Srbije.
Takođe smo protiv predložene odredbe da se javnim preduzećima i pravnim licima, čiji je većinski vlasnik država Srbija, omogući davanje garancije nerezidentima odnosno stranim pravnim licima, jer je to izuzetno rizično.
Država do sada već kroz davanje garancija svojim javnim preduzećima i pravnim licima, čiji je većinski vlasnik, duguje oko milijardu i po evra, a sada dolazimo u situaciju da će država indirektno, preko garancija koje će izdavati javna preduzeća, preuzimati garancije i prema stranim pravnim licima, što je apsolutno neprihvatljivo.
Koliko ste olako pisali ovaj zakon govori amandman koji je na njega podnela NBS. Naime, u članu 36. Zakona koji se odnosi na prelazne i završne odredbe predviđeno je da prestaje kontrolna funkcija NBS kada su u pitanju menjački poslovi, a da te poslove ovim zakonom preuzima devizni inspektorat, ali od 1. januara 2011. godine. Tu je nastala jedna praznina.
Znači, ako se zakon usvoji onako kako je predložen, njegovim stupanjem na snagu ostavlja se prazan prostor od nekih osam ili devet meseci odnosno do 1. januara 2012. godine i u tom periodu niko neće imati ovlašćenja da vrši nadzor nad menjačkim poslovima. Tako da mislim da ćete, pretpostavljam, prihvatiti taj amandman i otkloniti tu anomaliju koja je nastala u pisanju zakona.
Kada je reč o Zakonu o tržištu kapitala, osvrnuću se na deo koji se odnosi na Komisiju za hartije od vrednosti. Kao što znate, Komisija za hartije od vrednosti je nezavisno regulatorno telo koje bira Narodna skupština i ona bi trebalo da bude oslobođena bilo kakvog uticaja od strane izvršne vlasti. Tu vi pokazujete potpunu nedoslednost prilikom pisanja zakona.
Naime, kada pišete zakonske predloge apsolutno ispunjavate sve zahteve i direktive EU, sve zahteve Svetske trgovinske organizacije i raznih drugih institucija, a kada te iste institucije od vas traže nezavisnost regulatornih tela tu ne ispunjavate te uslove do kraja, odnosno uvek ostavljate prostora da na nekakav indirektan način možete da utičete na ta regulatorna tela koja bi trebalo da budu nezavisna.
To se jasno vidi u članu 262. predloženog zakona, gde su definisane nadležnosti i poslovi Komisije za hartije od vrednosti. Tu su u 19 tačaka nabrojani nadležnosti i poslovi te komisije. Od tih 19 tačaka, u 15 tačaka komisija obavlja te poslove kao poverene, što je potpuno neprihvatljivo i ne postoji nigde u svetu da komisija obavlja te poslove kao poverene.
Takođe, smatram da bi komisiji trebalo dati malo veća ovlašćenja kada uzmemo neka iskustva zemalja iz našeg okruženja. Tu komisije imaju pravo da obustave potpuno transakciju ukoliko posumnjaju da postoje elementi nekakvog krivičnog dela, ako postoje elementi prekršaja, do otklanjanja tih nedoumica i mislim da bi tu vrstu ovlašćenja trebalo dati i našoj Komisiji za hartije od vrednosti.
Zakon o investicionim fondovima je značajan za razvoj finansijskog tržišta kod nas i izmene zakona iz 2009. godine, po tadašnjim a i sadašnjim obrazloženjima u ovom zakonu, imale su za cilj da se obezbedi stabilnije i sigurnije poslovanje investicionih fondova i da se obezbedi jedna stabilnost i sigurnost članova tih investicionih fondova. Nažalost, te mere koje su sprovedene 2009. godine nisu dale očekivane rezultate, kao uostalom i sve mere ekonomske politike koje sprovodi ova vlada.
Te mere su bile zakasnele, neadekvatne, iako smo mi kao poslanici opozicije na vreme upozoravali šta su mogući negativni efekti i posledice svetske ekonomske krize. Tada smo bili proglašavani pesimistima, defetistima, ljudima koji šire paniku, međutim, nažalost, bili smo u pravu.
Da je ovo istina govori podatak o tome da imovina investicionih fondova drastično opala u poslednjih nekoliko godina u odnosu na vrednost investicione jedinice koju su oni imali prilikom svog osnivanja.
Ono što je za nas neprihvatljivo i sporno i u ovim, ali i u prethodnim izmenama 2009. godine, jeste što se društvima za upravljanje investicionim fondovima daje mogućnost da otkupljuju imovinu fonda kojim upravljaju do 20% od neto vrednosti imovine fonda.
Na taj način se ostali članovi fonda stavljaju u potpuno neravnopravan položaj, jer ukoliko društvo za upravljanje jednim investicionom fondom postane i vlasnik 20% kapitala tog fonda, ono svakako ima preciznije i detaljnije podatke o poslovanju tog fonda, o vrednostima u odnosu na ostale članove i mislim da ne može da se dozvoli da ti ostali članovi budu u nepovoljnijem položaju u odnosu na društvo koje upravlja fondom.
Očigledno je da ste prilikom pisanja ovih zakona vodili računa o investicionim fondovima, o društvima za upravljanje investicionim fondovima, o društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima, a manje o članovima tih fondova, a to ću obrazložiti kroz Zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima.
U tom zakonu želim da pohvalim jednu odredbu koja se menja izmenama i dopunama tog zakona. To je smanjenje naknade za upravljanje fondom, koja je u dosadašnjem zakonu bila propisana u maksimalnom iznosu od 2%. Pretpostavljalo se da će tržište i želja za konkurentnošću uticati da društva za upravljanje fondovima smanje tu vrstu nadoknade. To se očigledno nije desilo.
Pretpostavljam da se jednom ozbiljnom analizom došlo do toga da je dovoljno 1,25%, koliko je ovim zakonom propisana maksimalna nadoknada za upravljanje fondovima, pa se došlo do tog smanjenja. Lično mislim da su ti troškovi manji i da se moglo ići i na 1% nadoknade za upravljanje fondom.
Ono što je sporno u ovom zakonu, to je proširenje mesta za ulaganje imovine dobrovoljnih penzionih fondova. Član sam jednog dobrovoljnog penzionog fonda, kao i oko 170.000 ljudi koji su članovi. Jedan od motiva kada su se opredeljivali za ulaganje u te fondove to je bilo svakako jasno zakonsko ograničenje gde ti fondovi mogu da plasiraju svoja sredstva.
Dosadašnjim zakonom fondovi su mogli da plasiraju sredstva u hartije od vrednosti koje izdaje NBS, u hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbije, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, zatim na hipotekarne obveznice, novčane depozite u bankama itd.
Znači, jasno je bilo definisano da se sredstva mogu ulagati u one stvari koje ne nose veliki rizik. Iz tog razloga dobrovoljni penzioni fondovi i beleže konstantne prinose odnosno rast imovine i rast vrednosti investicionih jedinica, pa čak i u vremenu ekonomske krize beleže solidne prinose.
Problem je u tome što se ovim zakonom omogućava društvima za upravljanje fondovima da sredstva fondova mogu da ulažu i u jedinice otvorenih investicionih fondova. To su plasmani visokog rizika, posebno ako se ima u vidu činjenica da su ti otvoreni investicioni fondovi doživeli drastičan pad vrednosti svoje imovine, odnosno vrednosti investicione jedinice i na taj način mi sada dajemo mogućnost društvima za upravljanje fondovima da sredstva dobrovoljnih penzionih fondova plasiraju odnosno vrše neke rizične plasmane. Mislim da to nije dobro i mislim da tu odredbu iz ovog zakona treba izbrisati.
O zakonu o zateznim kamatama i platnom prometu govoriću kada bude rasprava u pojedinostima, obzirom da imamo veliki broj podnetih amandmana.
Još jednom vas pozivam da razmotrite amandmane koje je podnela poslanička grupa DSS, da ih prihvatite, jer će na taj način svakako ovi zakonski predlozi biti popravljeni.