Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u početku moram da kažem da je zaista neprimereno da se četiri ovako bitna zakona spoje u jednu raspravu, tako da smo onemogućeni da na kvalitetan način o njima raspravljamo, a posebno treba istaći činjenicu da nema prenosa i da će ovo o čemu pričamo sada biti emitovano u nekim ranim jutarnjim časovima kada to niko neće gledati.
Pošto nemam dovoljno vremena, govoriću o zakonu o privatizaciji i zakonu o pravu na besplatne akcije u pojedinostima, pošto imam podnete amandmane na te zakone. Sada ću se bazirati na zakonu o regionalnom razvoju.
Poznata je činjenica da se Srbija odlikuje izuzetno velikim razlikama u nivou razvijenosti između pojedinih regiona, naročito opština. Te razlike su jasno vidljive kada se uzme u obzir da se prosečne plate kreću od 14 do 57.000, kada se stepen nezaposlenosti u pojedinim delovima Srbije, odnos nezaposlenosti meri u razmeri 1:10, kada je 80% investicija u poslednjim godinama koje su investirane u Srbiju investirane u krugu od 50 kilometara oko Beograda, kada je cena zemljišta po nekoliko stotina puta razlika u ceni zemljišta u zavisnosti od toga gde se ona nalazi.
Poslednji je trenutak da se otpočne sa aktivnostima kako bi se te ogromne razlike smanjile. Nažalost, ovim zakonom ti problemi neće biti rešeni. Predstavnici Vlade, naročito u poslednje vreme, govore o neophodnosti ravnomernog razvoja, o odnosu decentralizacije, a na terenu se dešava nešto sasvim suprotno.
Ne može se govoriti o ravnomernom razvoju, a da se transferna sredstva opštinama i gradovima u Srbiji umanje za 50% i na taj način ogroman broj opština i gradova u Srbiji dovede bukvalno do granica funkcionisanja tih lokalnih samouprava.
Gašenjem preko 100 opštinskih sudova u Srbiji, zatvaranjem seoskih osnovnih škola, seoskih ambulanti, gašenjem nekih drugih institucija, ne doprinosi se ravnomernom regionalnom razvoju, već naprotiv te razlike postaju još veće i to dovodi do novih migracija stanovništva iz sela u gradove i iz opština i gradova iz Srbije ka Beogradu.
Ne može se govoriti o ravnomernom razvoju, a poništavati koncesija za izgradnju autoputa od Beograda do Požege, koji povezuje pola Srbije i koji predstavlja ključni preduslov za razvoj zapadne Srbije i stvaranje jednog ambijenta povoljnog da bi investitori došli u taj deo Srbije, pri tome dve godine pričajući da će Vlada iz budžetskih sredstava krenuti da gradi taj put i za te dve godine ne uraditi ni metar toga.
Da bi se migracije zaustavile i da bi se razlike u nivou razvijenosti između regiona i opština u Srbiji smanjile, neophodno je izvršiti decentralizaciju vlasti na način da se izvrši prava ekonomska i fiskalna decentralizacija vlasti, da se usvoji zakon o javnoj svojini, koji ste predložili i to je dobro, za razliku od ovog zakona.
Ova skupština je pre osam ili devet meseci usvojila Zakon o regionalnom razvoju. On još uvek nije ni počeo da se primenjuje, a danas imamo izmene tog zakona. Zbog čega? Priče o tome da se zakon menja da bi se uskladio broj stanovnika ne piju vodu iz razloga jer je Eurostat dao saglasnost na zakon koji je usvojen prošle godine. Zakon nije ni počeo da se primenjuje da bi se uočili neki nedostaci u njegovoj primeni. Zaista bih voleo da znam zbog čega se zakon menja.
Danas smo čuli svakakvih priča ovde o tome koji su to razlozi. Mislim da je Vlada podlegla zahtevima bošnjačkih stranaka, njihovim zahtevima da se svih šest opština u kojima Bošnjaci žive nađu u jednom statističkom regionu.
Pročitaću vam deo pisma koje je Esad Džudžević, predsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća uputio premijeru Mirku Cvetkoviću, u kome traži stavljanje van snage uredbe o upravnim okruzima.
Stavljanjem van snage uredbe omogućiće se pripadnicima bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji da, u skladu sa najavljenim izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, ostvare ustavom i zakonom garantovana prava. Najavljenim izmenama šest sandžačkih opština naći će se u jednom statističkom regionu, što će omogućiti da posebnom uredbom Vlade tih šest opština u kojima Bošnjaci žive sačinjavaju jednu administrativnu oblast.
Ovo nije pisao bilo ko, ovo je pisao narodni poslanik ove skupštine, član vladajuće koalicije. Onda, pošto su se danas pominjali govori iz devedesetih, neki jezik iz devedesetih, pitam – od kada je ovaj jezik, iz kog vremena je ovaj jezik i ovaj govor? Onda se čudite zašto postoji zabrinutost u Zlatiborskom okrugu, posebno u opštinama Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, a i u gradu Užicu, koji je prirodni privredni, administrativni i kulturni centar čitavog Zlatiborskog okruga. Postoji uznemirenost zbog ovakvih pisama i ovakvih najava. Sam ministar je danas rekao da se lično zalaže za ukidanje upravnih okruga.
Kako da građani Zlatiborskog okruga veruju, posle prihvatanja zahteva da se promeni Zakon o regionalnom razvoju, da se promeni broj statističkih regiona kako bi se ovih šest opština našle u jednom regionu, kako da verujemo da nećete podleći ovakvim zahtevima da se tih šest opština nađe u jednoj oblasti?
Opštine Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, one su prirodno vezane za Užice. Valjda građani tih opština imaju pravo da iskažu svoje nezadovoljstvo ovakvim zakonom i ovakvim najavama. To je smisao peticije koja se potpisuje u tim opštinama.
Veliki broj građana i Prijepolja, i Priboja i Nove Varoši je potpisao te peticije, oko 5.000 građana Priboja, 5.000 građana Prijepolja, oko 2.000 građana Nove Varoši, u kojima traže da ukoliko Vlada nekom svojom budućom uredbom bude formirala neke oblasti za koje oni smatraju da nisu u skladu sa interesima građana tih opština, da skupštine tih opština raspišu referendum kako bi se izjasnile na referendumu da li žele da žive u takvoj oblasti.
Ako pričate o Evropi, o evropskim standardima, imam utisak da se ovde pravi podela po etničkim principima, koje evropski standardi regionalizacije ne poznaju.
Osnovni kriterijum za decentralizaciju trebalo bi da budu ekonomski kriterijumi i cilj te decentralizacije treba da bude ravnomerni regionalni razvoj i prava decentralizacija vlasti u Srbiji.
Osim predstavnika građana iz tih opština, peticija se skuplja i ovde u Beogradu, Koordinaciono telo zavičajnih udruženja, devet zavičajnih udruženja iz Zlatiborskog okruga, kao i humanitarna organizacija Stara Raška, takođe skupljaju potpise i mislim da je već nekoliko hiljada potpisa skupljeno ovde u Beogradu.
Ne mogu da shvatim da optužujete predstavnike opozicije da unose nemire i zbunjuju javnost. Nemire unose ovakva pisma i nemire unosite vi koji prihvatate takve zahteve, a da to ne radi samo opozicija, to rade svi građani u tim opštinama.
Opština Nova Varoš, SO je jednoglasno usvojila deklaraciju kojom se protivi ovim izmenama zakona, protivi promeni granica upravnih okruga. Za to su glasali predstavnici DS, G 17 plus, SPS. Predstavnici SPS i PUPS skupljaju potpise i u Priboju, i u Prijepolju i u Novoj Varoši.
Nemojte optuživati opoziciju da ona unosi zabune i nemire. To je prosto jedna reakcija stanovnika Zlatiborskog okruga na ovakva pisma i dešavanja. Oni time izražavaju bojazan šta će se dešavati nakon usvajanja ovog zakona, koji su sledeći potezi Vlade i da li će se uredbama ukinuti upravni okruzi, da li će se menjati njihove granice i da li će se formirati neke veštačke oblasti po etničkim principima.
Mislim da to nikome nije u interesu, ni Srbima ni Bošnjacima. Mislim da osnovni kriterijumi moraju da budu ekonomski kriterijumi. Mislim da je neophodno izvršiti decentralizaciju Srbije, fiskalnu decentralizaciju, mislim da je neophodno ulagati značajnija sredstva u infrastrukturu. To je ono što treba građanima Srbije, a ne ovakav zakon.