Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 51, koji se odnosi na član 111. važećeg zakona.
Naime, u tom članu se definiše spisak obveznika plaćanja turističke naknade. Tu stoji da obveznici plaćanja turističke naknade su i fizička lica koja turistima pružaju usluge smeštaja u objektima domaće radinosti (kuća, apartman i soba) i seoskog turističkog domaćinstva. Predložio sam da se tu doda zarez i da se doda "kao i vlasnici vila, apartmana i kuća za odmor u turističkom mestu".
Naime, ova fizička lica koja turistima pružaju usluge izdavanja smeštaja i ishrane u svojim domaćinstvima vrše kategorizaciju svojih objekata, odnosno svojih smeštajnih jedinica, plaćaju boravišnu taksu, plaćaju porez na dohodak građana i oni su predmet kontrole turističke inspekcije, budžetskih inspekcija, odnosno poreske inspekcije pri lokalnoj samoupravi.
Znači, njima redovno dolazi u kontrolu razna inspekcija, dok vlasnici vila, apartmana u turističkim centrima, uglavnom 90% vlasnika tih apartmana izdaje svoje objekte, a da pri tom nisu ni izvršili kategorizaciju, niti vrše plaćanje boravišne takse, niti poreza na dohodak građana i postoji veliki problem da se izvrši kontrola izdavanja te vrste objekata. To vam govorim kao čovek sa dugogodišnjim iskustvom u toj oblasti koji se na terenu svakodnevno susreće sa ovim problemima.
Navešću vam primer Zlatibora, gde postoji preko 4000 apartmana čiji vlasnici ne žive na Zlatiboru. Pretpostavljam da je slična situacija u Vrnjačkoj banji, Sokobanji i u nekim drugim turističkim centrima. Preko 90% tih objekata se izdaje, a da nije izvršena kategorizacija, ne plaćaju nikakve obaveze ni prema lokalnoj samoupravi, ali ni prema državi.
Ne postoji mogućnost da u jednoj zgradi, u kojoj ima 30 ili 50 apartmana, inspekcija izvrši kontrolu toga, tako da su predmet kontrole samo fizička lica koja su izvršila kategorizaciju. Oni već plaćaju boravišnu taksu i porez i sada su obuhvaćeni plaćanjem turističke naknade, a ovi vlasnici apartmana koji tu ne žive ne plaćaju nikakve obaveze do sada i neće biti obuhvaćeni plaćanjem ni turističke naknade.
Predložio sam da se ostavi mogućnost jedinicama lokalne samouprave da i njih obuhvate naplatom turističke naknade jer bi na taj način lokalne samouprave mogle da ostvare bilo kakav prihod po tom osnovu koji do sada nisu imale. Pozivam vas da još jednom razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put do sada vladajuća većina objedinjuje raspravu o više zakonskih predloga i o nekim predlozima koji nisu za objedinjavanje i na taj način mi smo onemogućeni da na kvalitetan način diskutujemo o vrlo važnim zakonskim predlozima.
Danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza i Predlogu zakona o zapošljavanju za slučaj nezaposlenosti.
Pošto nemam dovoljno vremena, ja ću se u samo nekoliko rečenica osvrnuti na Predlog zakona o Fondu za razvoj i Predlog zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza.
Suština ovih zakona je u tome da se sedišta ovih institucija preseljavaju iz Beograda u gradove unutrašnjosti Srbije i to pozdravljam i podržavam.
U obrazloženju zakona stoji da je cilj donošenja zakona stvaranje povoljnog ambijenta za povećanje izvoza, popravljanje kapaciteta malih i srednjih preduzeća koja su izvozno orijentisana, zatim, dekoncentracija državnih institucija i smanjenje razlika u ravnomernom regionalnom razvoju.
Mislim da u ovoj sali ne postoji niko ko se ne slaže i ko ne misli tako da je to neophodno uraditi, ali se postavlja pitanje da li će se ovim izmenama zakona doći do toga. Bojim se da neće. Još jednom ponavljam, podržavam izmeštanje sedišta institucija u gradove u unutrašnjosti, kao neke početne korake ka decentralizaciji vlasti, posebno kada je reč o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza, gde je predloženo da sedište te agencije bude u Užicu, s obzirom da je Užice, da Zlatiborski okrug čini 13% ukupnog izvoza Srbije i da je to jedini okrug u Srbiji koji ima spoljnotrgovinski suficit, odnosno veći izvoz od uvoza, zahvaljujući pre svega valjaonici bakra, valjaonici aluminijuma "Prvom partizanu", namenskoj proizvodnji i izvozu malina čitavog tog kraja.
Međutim, za dalji razvoj tog kraja Zlatiborskog okruga i čitave zapadne Srbije, suštinski problemi koji se postavljaju za neki dalji razvoj, za privlačenje, kako stranih, tako i domaćih investicija, za povećanje izvoza, jesu značajnija ulaganja u infrastrukturu, a tu pre svega mislim na saobraćajnu infrastrukturu. Kada kažemo saobraćajna infrastruktura, mislimo na izgradnju auto-puta od Beograda do Požege i rekonstrukciju i aktiviranje aerodroma u civilne svrhe.
Kada pričamo o izgradnji auto-puta od Beograda do Požege, mislim na pravu izgradnju tog puta, odnosno početak radova izgradnje tog auto-puta, a ne na predstavu koju smo gledali pre tri meseca kada su uz trubače otpočeti radovi na izgradnji tog puta od Uba do Lajkovca i posle tri meseca, došla je zima, pao je sneg, a da nije urađen ni jedan jedini metar tog puta. Ako tim intenzitetom radovi budu nastavljeni, ne znam ko će dočekati da se taj put završi. Kažem, to je ključni preduslov za dalji razvoj čitave zapadne Srbije.
Osim toga, pošto se dosta pričalo o toj neujednačenoj razvijenosti i velikim razlikama između pojedinih regiona i opština, postoje još neke stvari koje su neophodne da se urade, a to su transferna sredstva lokalnim samoupravama.
Znači, mi danas pričamo, odnosno predstavnici Vlade pričaju o tome kako se iz Nacionalnog investicionog plana ulaže u određene opštine, kako se finansiraju određeni projekti, a niko ne govori da su opštine već treću godinu uskraćene za transferna sredstva, neke do 30%, a neke čak i do 70%.
Neophodno je izvršiti povraćaj tih transfernih sredstava na nivo iz 2007. godine, kako bi lokalne samouprave mogle normalno da funkcionišu, jer veliki broj opština u Srbiji je bukvalno na ivici egzistencije i ne može da servisira elementarne stvari.
Sada ću reći nešto više o Predlogu zakona o turizmu. Mi smo prošle godine, odnosno pre godinu i nešto više dana usvojili Zakon o turizmu, a danas imamo njegove izmene. Kao što i stoji u obrazloženju Predloga zakona, tim izmenama se u glavnom preciznije uređuju neke odredbe koje su se u praksi pokazale kao nedovoljno jasne. U praksi se primetilo da ima dosta nedostataka. Dobro je da se te nejasnoće otklone i da se preciznije definišu.
Međutim, u samom zakonu je ostalo još dosta toga nedefinisanog i nejasnog. Mislim da ima preko 20 članova ostavljenih da će ministar, Vlada ili ministarstvo propisivati bliže uslove, donositi određene pravilnike ili podzakonska akta u skladu sa ovim zakonom. To nije sporno, to je uobičajena praksa kada se donose zakoni. Međutim, mislim da je u određenim slučajevima bilo neophodno da se uspostave određeni kriterijumi na osnovu kojih će se ti pravilnici kasnije donositi.
Jedno od osnovnih primedbi i na Predlog zakona koji je trenutno važeću na ove izmene i dopune Zakona o turizmu jeste upravljanje turističkim destinacijama. Mi smo pre godinu dana o tome pričali i govorili. Potpuno je jasno da trenutni model upravljanja i mehanizmi upravljanja turističkim destinacijama ne odgovaraju potrebama savremenog tržišta i to nije precizno izdefinisano ni u prethodnim, ali ni u ovim izmenama zakona.
U Srbiji postoji Strategija razvoja turizma Srbije, u kojoj je predviđeno da se za upravljanje destinacijom osnivaju destinacijski menadžmenti organizacije koji će upravljati destinacijom i biti nosioci njenog daljeg razvoja. Ni u važećem zakonu, ni u izmenama zakona one nisu jasno izdefinisane, nije izdefinisan način njihovog osnivanja, finansiranja, nadležnosti. Mislim da je to velika greška.
Te destinacijske menadžmente organizacija trebaju da se formiraju po modelu partnerstva javnog i privatnog sektora, gde bi, osim lokalnih samouprava, osim državnih institucija, bili uključeni i glavni privredni subjekti koji se bave turizmom sa područja destinacije. Na taj način bi se mnogo efikasnije i kvalitetnije upravljalo destinacijama.
Sledeća stvar koja je sporna u ovom predlogu zakona i koja je izazvala burne reakcije mnogih strukovnih udruženja jesu specijalne bolnice koje se bave prevencijom, rehabilitacijom i lečenjem, kao i pružanjem usluga smeštaja i ishrane. Pretpostavljam da su sve poslaničke grupe dobile dopise Udruženja banja Srbije i Udruženja specijalizovanih zdravstvenih ustanova sa njihovim primedbama, jer u dosadašnjem zakonu o turizmu te ustanove su imali obavezu da dobiju saglasnost ministarstva za pružanje usluga trećim licima.
Međutim, u predloženim izmenama i dopunama zakona ostala je ta obaveza da se dobije odobrenje koje izdaje ministar, ali je rok važenja tog odobrenja skraćen na neprimereno kratak rok do godinu dana. To je krajnje neozbiljno, jer kako može neko nešto dugoročnije da planira, a taj rok do godinu dana može da bude i tri meseca, šest meseci? Znači, to je neprimereno kratak rok i o tome zaista ne treba posebno diskutovati.
Mi smo podneli amandmane na taj član zakona. Mislimo da ukoliko te ustanove ispunjavaju minimalno tehničke uslove i druge uslove, koji su propisani zakonom i podzakonskim aktima, trebaju da dobiju odobrenje i da ono ne treba da ima ograničenje sve dok ispunjavaju te uslove. I još jedan amandman, ako ne budete želeli da prihvatite taj amandman, to je da taj rok važenja tog odobrenja bude barem tri godine, kako bi oni mogli nešto dugoročnije da planiraju.
Tu se dovodi u zabludu javnost kada se kaže da su to budžetske ustanove. To su državne institucije koje se ne finansiraju iz budžeta. One su potpuno na tržištu. Deo svojih kapaciteta ustupaju Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje na osnovu ugovora, ali pružaju usluge i zdravstvene i usluge smeštaja i ishrane korisnicima i za to naplaćuju određena sredstva, ali preko 50% njihovih kapaciteta koriste treća lica. Oni u principu od toga i investiraju dalje u svoje objekte.
Mislim da banjski turizam imam izuzetno velike potencijale u Srbiji koji su prilično neiskorišćeni. Nosioci tog banjskog turizma su te specijalizovane zdravstvene ustanove i mislim da njih treba pomoći i omogućiti im da dalje investiraju tako što ostvaruju prihode izdavanjem trećim licima, da postanu savremeni spa-centri, a ne da ih vratimo na nivo opštih bolnica, ukoliko im uskratimo mogućnost da rade sa trećim licima. Zato mi apsolutno podržavamo predlog Udruženja banja Srbije i podneli smo amandmane u tom smislu.
Takođe, imamo određene primedbe kada su u pitanju garancije za agencije. Potpuno se slažemo da je neophodno da se postigne veći stepen zaštite potrošača, ali pošto ne postoje kriterijumi, nego će se to raditi na osnovu pravilnika, mi smo podneli amandman i tražimo da se napravi razlika između malih agencija koje deluju lokalno i onih koje vode veliki broj gostiju u inostranstvo.
Na kraju vas pozivam da prihvatite ove amandmane koje je podnela poslanička grupa DSS, jer će svakako popraviti predloženi tekst zakona.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o dve veoma bitne tačke, to su izbor predsednika i članova Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Kada je reč o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kolega Krasić je jutros izneo primedbu da mi nismo dobili biografije predloženih kandidata, na šta je predsednica Skupštine odgovorila da je sve u skladu sa procedurom.
Naravno, ne mogu da raspravljam o imenima ljudi o kojima nema ni reči, o njihovim profesionalnim biografijama, o njihovom obrazovanju i prethodnom radnom iskustvu, tako da smo mi onemogućeni da na valjan i kvalitetan način raspravljamo o tim predloženim kandidatima.
Posebno ako imamo u vidu činjenicu da je kandidat za predsednika te komisije bio već jednom kandidat negde u martu, ako se ne varam, ovde na Skupštini, da je bilo određenih problema u njegovoj biografiji i da je pod pritiskom javnosti on sam povukao svoju kandidaturu, da bismo nakon šest meseci birali istog čoveka za predsednika te komisije, a da pri tom nismo dobili njegovu biografiju i biografije ostalih kandidata. Iz tog razloga neću ni govoriti o toj komisiji, već ću pričati o izboru predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Obe ove komisije trebalo je da budu izabrane dosta ranije, s obzirom da poslednjih nekoliko godina Srbija sve više pada na lestvici kada je u pitanju korupcija, kada je u pitanju zaštita konkurencije i kada je u pitanju monopoli koji vladaju u Srbiji.
Ono što je interesantno za izbor Komisije za zaštitu konkurencije jeste da je konkurs za predsednika i članove te komisije raspisan još u novembru prošle godine, da je menjan i dopunjavan, odnosno da se čitav postupak tog konkursa završio negde u januaru ove godine, a da mi tek sada biramo jedno tako bitno regulatorno telo.
Moram da se osvrnem na nešto o čemu sam govorio kada je prošle godine menjan Zakon o zaštiti konkurencije. Tada je poslanička grupa DSS predlagala amandmanima da se zadrži stanje iz prethodnog zakona o načinu izbora predsednika i članova Saveta za zaštitu konkurencije.
Naime, podsetio bih vas da su po prethodnom zakonu predsednika birali izabrani članovi, a članove su predlagala strukovna udruženja, Naučno društvo ekonomista Srbije, Udruženje pravnika, Advokatska komora, Privredna komora, a predlagali su po dva kandidata, od kojih je Skupština birala po jednog člana tog saveta i tada se moglo reći da je to zaista jedno nezavisno regulatorno telo.
Izmenom zakona kandidate predlaže skupštinski Odbor za trgovinu i turizam i onda se već dovodi u pitanje koliko to telo zaista može biti nezavisno od nekih političkih uticaja, s obzirom da ga predlažu poslanici i biraju poslanici vladajuće većine.
Naravno, ti amandmani nisu prihvaćeni tada i ostalo je da se bira po tom principu, i zbog toga, između ostalog, imamo situaciju da već godinu dana nismo uspeli izabrati to vrlo bitno telo. Ja sam zamenik predsednika Odbora za trgovinu i turizam, učestvovao sam u radu tog odbora, bio sam protiv izbora predsednika Komisije, a o drugim kandidatima se nisam izjašnjavao.
Moram reći da prethodnih nekoliko dana u novinama je bilo raznih izjava, pa je tako jedan od novoizabranih članova Odbora rekao da je opozicija kriva zbog toga što ova komisija ranije nije izabrana. Odgovorno tvrdim da to nije tačno, pošto je prethodni predsednik Odbora za trgovinu i turizam podneo ostavku, odnosno nije više poslanik, ja sam, kao zamenik predsednika Odbora, iako sam iz opozicije, zakazivao sednice kad je to bilo potrebno da se razmatraju određeni predlozi zakona.
Zakazao sam sednicu za izbor novog predsednika gospodina Nikolića i mislim da je ta saradnja bila korektna. Vladajuća većina nikad nije stavila na dnevni red izbor ove komisije, pretpostavljam zbog nemogućnosti da se između sebe dogovori, a u prilog tome govori činjenica da je vrlo specifičan sastav i struktura Odbora za trgovinu i turizam kad je u pitanju vladajuća većina, s obzirom da od devet članova iz vladajuće većine, sedam su članovi DS, G17 plus je povukao svoje predstavnike pre izbora ove komisije za zaštitu konkurencije.
Mi smo imali na toj sednici Odbora razgovor sa svih 20 kandidata, imali smo njihove biografije i mislim da je bilo dosta kvalitetnih kandidata od ovih predloženih. Posebno mislim da je potpuno neadekvatno rešenje za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, s obzirom da formalno ispunjava uslove kad je u pitanju stručna sprema.
Međutim, u članu 23. Zakona o zaštiti konkurencije stoji da predsednik Komisije i članovi Saveta biraju se iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije, sa najmanje deset godina relevantnog radnog iskustva, koji su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u relevantnoj oblasti, a naročito u oblasti zaštite konkurencije i evropskog prava i koji uživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti.
Gospođa koja je predložena za predsednika Komisije čitav svoj radni vek je provela kao sudija, odnosno sudijski pripravnik, sudija opštinskog suda i sudija okružnog suda u parničnim postupcima, tako da svakako nema relevantno radno iskustvo i nema priznate radove u oblasti konkurencije.
Čak ova ostala četiri predložena člana za izbor Komisije imaju bolje biografije od kandidata za predsednika Komisije. Gospodin Ostojić je već pominjao da je tu bilo nedoumica, jer je tu prvobitno u konkursnoj dokumentaciji gospođa navela u napomeni da konkuriše samo za člana, a kasnije je stigla dopuna da konkuriše i za predsednika Komisije. Verovatno je u međuvremenu postignut politički dogovor i dogovoreno da ona obavlja funkciju predsednika komisije.
Ono što je, takođe, bitno, to je da svih pet predloženih članova su pravnici i nema nijedan ekonomista, a što mislim da nije dobro, s obzirom da se radi o zaštiti konkurencije, o monopolima. Mislim da bi trebalo da u sastavu komisije bude i ekonomista.
Gospodin Ostojić je već naglasio, a s tim se potpuno slažem, da bi rad u ovom Savetu komisije trebalo da bude profesionalan, s obzirom na odgovornost i na obim poslova koji ta komisija treba da radi, a ne da to bude još jedna tezga za neke profesore fakulteta i univerziteta, koji će to obavljati onako volonterski i uz neki svoj rad.
Zbog svega ovog, DSS neće glasati za predložene kandidate za izbor članova Saveta za zaštitu konkurencije.

Slažem se da imamo saradnju i ta saradnja će svakako biti kvalitetna i u narednom periodu. Međutim, moram da kažem da pre izbora gospodina Nikolića za predsednika Odbora, s obzirom da je gospodin Đokić podneo ostavku dosta ranije, zakazivao sam sednice kada su se razmatrale razne ratifikacije nekih sporazuma koji su bili potpisani iz oblasti turizma, tako da sam na taj način doprineo efikasnom radu Skupštine i samog Odbora.
Rekao sam da je svakako krivica Odbora, tu ne mislim da je krivica gospodina Nikolića koji je nedavno izabran na funkciju predsednika Odbora, već vladajuće većine, jer nikada nije stavljeno na dnevni red izbor predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, jer da je stavljeno, pa da je opozicija bojkotovala, onda bi se moglo reći da je opozicija kriva. Međutim, to nikada nije bilo na dnevnom redu, tako da je svakako odgovornost na vladajućoj većini.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Nenad Popović i ja smo u ime poslaničke grupe DSS podneli amandman na član 2. U tački 25. reči "da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti" zamenjuju se rečima "da uspostavi sistem kontrole kreatora fiskalne politike s ciljem uvođenja principa fiskalne odgovornosti".
Mi smo ovaj amandman podneli jer smatramo da fiskalni savet treba da predstavlja jedno nezavisno apolitičko telo koje će vršiti kontrolu sprovođenja fiskalne politike, s ciljem uvođenja fiskalne odgovornosti, a ne da ima samo nekakav savetodavni tretman. Mislimo da uloga fiskalnog saveta treba da bude daleko naglašenija nego što je to u Predlogu zakona napisano.
Fiskalna odgovornost u Republici Srbiji još uvek nije ni uvedena, tako da je formulacija "da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti" po nama nelogična, jer nešto što nije uvedeno ili što se nije baš poštovalo onako kako treba ne može se ni unaprediti, kao što se kaže, kultura te fiskalne odgovornosti, nego se mora uspostaviti i uvesti. Mislim da bi uloga ovog fiskalnog saveta trebala da bude naglašenija nego u nekim državama koje imaju dugogodišnju praksu te fiskalne odgovornosti.
Iz tog razloga smo i predložili ovaj amandman kojim bismo fiskalnom savetu dali znatno veća i šira ovlašćenja nego što je to predloženo u tekstu zakona. Zato vas pozivam da još jednom razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, podneli smo amandman na član 16 Predloga zakona, tako da smo predložili da u stavu 1. tačka 1) podtačka (5) iza reči "mišljenje" dodaju reči "i pisanu saglasnost".
Ovaj amandman je povezan sa amandmanom koje smo podneli na član 2. i na član 15, jer smatramo da fiskalni savet treba da ima značajniju ulogu, dosta značajniju ulogu od uloge koja mu je data ovim predloženim tekstom zakona. Zbog toga smo predložili da, pored mišljenja koje daje na izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji priprema ministar finansija, da treba da daje i pisanu saglasnost na taj izveštaj.
Naravno, ukoliko uloga fiskalnog saveta ostane ovako nedorečena, ukoliko ona ostane savetodavna, ugrožava sam princip fiskalne odgovornosti i fiskalne discipline, pa smo s tim u vezi i podneli ovaj amandman.
Ne mogu, a da se ne osvrnem na deo obrazloženja Vlade u kojem se ne prihvata ovaj naš amandman, gde se, između ostalog, kaže – pri tome se imalo u vidu i da u većini zemalja koje imaju zakonom utvrđena fiskalna pravila, obrazovani su fiskalni saveti ili neki drugi stručni organ koji ne zavisi od Vlade.
Jedan od razloga za formiranje nezavisnog fiskalnog saveta jeste da se obezbedi politička nepristrasnost. Ovo je vrlo lepo napisano, samo kada bi još bilo sprovedeno u praksi. Nisam siguran da postoji bilo ko u ovoj sali, odnosno nisam siguran da postoji bilo ko u Srbiji ko može da poveruje da će ovaj fiskalni savet biti nepristrastan, odnosno da će biti lišen političkih uticaja, s obzirom na to kako je predloženo da se bira ovaj fiskalni savet.
Jer, kao što znamo, jednog člana predlaže ministar finansija, koga će taj član saveta kontrolisati, njegov rad, i davati mišljenje i analizu na to što je radio ministar finansija.
Drugog člana predlaže predsednik Republike Srbije, takođe, biće direktno pod političkim uticajem i ministra finansija i predsednika Republike, tako da, u principu, vi ovaj zakon, ali i mnoge druge, donosite pro forme, znači, tu nema suštine. To je plod dogovora, vašeg obećanja prema MMF. Doneli smo zakon, formirali smo nekakav fiskalni savet, jeste da će to biti telo koje neće biti nezavisno, biće pod uticajem politike, ali, eto, sproveli smo formu, doneli smo zakon i time smo ispoštovali neke preuzete obaveze.
Mi smo iz tog razloga i podneli dosta amandmana, kako bismo pokušali da popravimo ovaj predloženi tekst zakona i pozivam vas da prihvatite ovaj amandman.

Mi smo podneli amandman na član 17, odnosno predložili smo da se član 17. briše.
Naime, Vlada je predložila da se u članu 17. briše u važećem zakonu član 33. koji se odnosi na srednjoročne prioritete javnih investicija. Mi se zalažemo i zbog toga smo podneli ovaj amandman da se zadrži regulativa, odnosno ta definicija iz postojećeg zakona, da se zadrži obaveza budžetskih korisnika da planiraju javne investicije iz razloga što je dosadašnja praksa pokazala da neblagovremeno planiranje investicija, priprema te investicione dokumentacije, a s tim u vezi i neobezbeđivanje finansijskih sredstava, dovodi do toga da se neki ključni i bitni infrastrukturni projekti realizuju i po nekoliko godina duže nego što je to prvobitno planirano.
Mislim da treba zadržati obavezu budžetskih korisnika da prave te srednjoročne planove investicija, kako bi Vlada utvrdila taj srednjoročni program i mislim da je to bilo dobro rešenje u postojećem zakonu. Zato smo i predložili taj amandman.
Vlada je u obrazloženju rekla, suštinski, u principu, da se slaže sa tim, međutim, smatrate da je to suvišno, pošto je regulisano nekim drugim odredbama. Mi smatramo da nije suvišno i mislimo da taj član treba da ostane u zakonu, kako je i do sada bilo. Zato vas pozivam da prihvatite ovaj amandman.
Želeo bih samo da kažem još nekoliko reči, s obzirom da smo predložili još nekoliko amandmana kojima preciznije i detaljnije uređujemo ovu materiju, pošto nisam bio tu kada je bio član 11. zakona. Tu smo takođe precizno definisali obaveze budžetskih korisnika koji, u slučaju ostvarenja nekog budžetskog suficita, da se ta sredstva moraju namenski ostaviti na računu i koristiti u narednoj fiskalnoj godini.
Nije mi jasno zašto taj amandman nije prihvaćen. I u članu 15. smo predložili neka konkretnija, odnosno preciznija rešenja kada je u pitanju taj srednji rok. Mi smo predložili da to bude 2015. godina, da se do 2015. godine budžetski deficit svede na 1% i da se umesto formule koju ste vi predložili primeni pravilo 0,75%, tako što bi se svake godine budžetski deficit smanjivao za 0,75% u odnosu na deficit iz prethodne godine, čime bi 2015. godine sigurno imali deficit od 1%.

Obrazložiću sada i amandman na član 25. i 26, s obzirom da su to vezani amandmani, pa se neću javljati kada bude amandman na član 26.
Naime, mi smo predložili sa ova dva amandmana da se smanji procenat tekuće budžetske rezerve na 0,5%, a da se ne smanjuje procenat stalne budžetske rezerve, iz razloga što se sredstva iz stalne budžetske rezerve koriste za otklanjanje posledica nekih vanrednih okolnosti, elementarnih nepogoda, požara, zemljotresa, poplava, klizišta i nekih drugih vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili da prouzrokuju neke veće štete, štete većih razmera. Oni su unapred definisani.
Ukoliko dođe do smanjenja tog procenta stalne budžetske rezerve možemo doći u situaciju da Republika Srbija, odnosno jedinice lokalne samouprave ne mogu u toku jedne budžetske godine da saniraju te štete, dok sredstva tekuće budžetske rezerve nisu unapred definisana i planirana i zato predlažemo njihovo smanjenje, jer se ta sredstva mogu koristiti nenamenski, odnosno mogu se koristiti za ispunjenje nekih partijskih interesa u predizbornoj kampanji, u dobijanju neki političkih poena. Pozivam vas da prihvatite ova dva amandmana.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Nenad Popović i ja smo u ime poslaničke grupe DSS podneli amandman na član 34, tako da se u članu 34. posle stava 1. ovog člana dodaje stav 2. koji glasi – deklaraciju o izvršenoj analizi o ispunjenosti uslova robe koja se stavlja u promet izdaje nadležna ustanova, koja je za te poslove, a prema vrsti, odnosno specifikaciji robe određena od strane Ministarstva. Bliže uslove o nadležnim ustanovama propisuje ministar posebnim propisom.
Mi smatramo da je u predloženom tekstu zakona nepotpuno definisano i ne vidi se na koji način Ministarstvo može da obezbedi da obveznici iz stava 1. ovog člana obezbede te ateste i uslove koji su neophodni i smatramo da bi to trebalo precizno definisati.
Iz tog razloga smo i podneli amandman kojim smo predložili da se doda novi stav koji glasi, iako u obrazloženju za neprihvatanje amandmana stoji da to nije predmet ovog zakona već zakon kojim se uređuje akdreditacija, standardizacija i tehnički propisi.
Iako je to možda tema tog nekog drugog zakona, mi smatramo da i u ovom Zakonu o trgovini treba da to bude jasno izdefinisano i mislimo da će ovim našim amandmanom upotpunjuje predloženim tekstom, pa vas pozivam da još jednom razmislite i da prihvatite ovaj amandman.
Ono što bih još želeo da kažem, to je da ste na početku rasprave u pojedinostima rekli da je amandman na član 18, koji smo podneli gospodin Nenad Popović i ja, pravno-tehnički neispravan. Mi smo podneli ispravku tog amandmana 15. jula ove godine, tako da smo tehnički uredili taj amandman. Ne znam kako Odbor zakonodavni i Vlada nisu dobili tu ispravku. Ona je blagovremeno podneta, pa ću sada iskoristiti priliku da kažem nešto o tom amandman u kojem smo predložili da se u članu 18. stav 4. briše.
Kolege su već govorile o tom stavu. To se odnosi na to da se poljoprivredni prehrambeni proizvodi ne mogu prodavati ličnim nuđenjem osim na posebnim promotivno-prodajnim skupovima u skladu sa uslovima prema posebnim propisima.
Mi smo predložili da se taj stav člana 18. briše jer smatramo da je poljoprivrednim proizvođačima neophodno obezbediti da mogu da prodaju robu i ličnim nuđenjem. Posebno ako se ima u vidu da je ovim zakonom u tački 3), kada je navođeno ko može da se bavi prodajom robe, trgovina ličnim nuđenjem naročito se obavlja kao, pa u tački 3) – trgovina iz torbe ili druge prenosne opreme, pa u zagradi stoji tzv. torbarenje.
Ako je torbarenje dozvoljeno i predviđeno zakonom, a da poljoprivrednim proizvođačima nije onemogućeno da prodaju poljoprivredne proizvode ličnim nuđenjem, smatram da je to krajnje neprimereno. Prvo, ova formulacija u samom zakonu mislim da je neprimerena, ali smatram da je potrebno prihvatiti ovaj amandman i omogućiti poljoprivrednim proizvođačima da mogu svoju robu da prodaju i ličnim nuđenjem, posebno u ovim uslovima teške ekonomske krize, posebno ako znamo da subvencije koje se izdvajaju za poljoprivredna domaćinstva nedovoljne i da oni posluju na granici rentabiliteta. Mislim da treba izbrisati ovaj stav i da treba prihvatiti ovaj amandman.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 40. tako što smo predložili da se u članu 40. stav 5. nakon reči "EU" dodaju reči "uz obavezno naznačavanje zemlje članice".
Smatramo da nije dovoljno da na deklaraciji bude navedeno da je proizvod iz EU, već je potrebno navesti konkretnu zemlju članicu EU iz koje proizvod dolazi. To je veoma značajno zbog opredeljenja kupaca za odabir proizvoda, ali i zbog ogromnih razlika u kvalitetu proizvoda među samim zemljama članicama EU. Složićete se da možda proizvodi iz Bugarske ili Rumunije nisu istog kvaliteta kao proizvodi iz Nemačke ili Francuske. Naveo sam taj primer.
Mislim da je neophodno da stoji konkretna zemlja članica EU kao zemlja porekla. Postoji kao jedan od faktora za odabir proizvoda možda i geografsko poreklo ili neki drugi kriterijum, a to onemogućeno ovakvom odredbom da stoji da je to poreklo iz EU. Ne može se jasno izdefinisati iz koje zemlje, odnosno sa kog geografskog porekla proizvod dolazi.
Zato pozivam da prihvatite ovaj amandman.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolega iz DSS su podnele amandman na član 49, kao i na članove 48. i 47, i suština tih amandmana je da umesto centra za razvoj trgovine stoji Ministarstvo trgovine. To je jedna od osnovnih primedbi DSS na ovaj predlog zakona, osnivanje centra za razvoj trgovine. Mi smo apsolutno protiv toga.
Govorio sam u raspravi u načelu razloge zbog čega smo protiv toga. Neke od njih ću ponoviti i sada. Naime, mi smatramo da u okviru Ministarstva trgovine ima dovoljno kapaciteta i da je sasvim dovoljno da jedan sektor u okviru Ministarstva vrši sve te poslove, i kada je reč o stručnim poslovima u oblasti razvoja tržišta i trgovine, i svima ovim ostalim poslovima koji su navedeni u članu 47. predloženog teksta zakona. Znači, mi smatramo da je zaista neophodno da neko obavlja te poslove, ali smatramo da to može da se radi u okviru Ministarstva trgovine, odnosno jednog njegovog sektora.
Ne bih se složio sa ministrom da će ovo biti u okviru Ministarstva, s obzirom da u poslednjem stavu člana 47. stoji - na osnivanje i rad centra primenjuju se propisi kojima se uređuju javne agencije, a prava osnivača centra vrši Vlada. Znači, on ne može biti u sastavu Ministarstva trgovine.
Možda će biti budžetska sredstva koja su namenjena Ministarstvu trgovine preraspodeljena tako da će se iz njih pokriti troškovi ovog centra, ali zašto ostavljati tu vrstu dileme, možda će to biti tako dok ste vi na čelu tog ministarstva, a sutra kad se promeni, ostavlja se mogućnost da se zapošljavaju neki novi ljudi, da se dodatno opterećuje budžet.
Posebno u uslovima ekonomske krize, kada svi pričamo o neophodnosti smanjenja javne potrošnje, o racionalizaciji, smanjenju broja zaposlenih, mislim da je krajnje nepotrebno osnivati jedan ovakav centar.
Ponavljam, smatramo da je bitno da svi ovi poslovi vrše, ali smatramo da se oni mogu vršiti u okviru Ministarstva trgovine, odnosno da to može da radi jedan sektor u okviru Ministarstva.

Evo, vrlo kratko. Mi smo podneli amandman na član 50, tako da smo predložili da se u stavu 1. tačka 3) reč "opravdano" briše, i u stavu 3. nakon reči "štete" dodaju se reči "od strane trgovca ili konkurenta koji mu je naneo tu štetu".
Kada se vrši prodaja robe sa oznakama ili podacima kojima se stvara zabuna kod potrošača u pogledu izbora kvaliteta i drugih svojstava te robe, to ni u kom slučaju ne može biti opravdano i zato smo predložili da se ta reč "opravdano" briše i zaista sam bio ubeđen da će ovaj amandman biti prihvaćen. Praktično je tu izvršena jedna redakcija, odnosno amandman je tehničke prirode, pa vas pozivam da ga prihvatite.

Gospodin Nenad Popović i ja smo podneli amandman na član 73, gde predlažemo da se u stavu 3. reč "60" zameni rečju "30".
Naime, taj član 73. se odnosi na naknadu štete u slučaju poništavanja rešenja i trgovac ima pravo da ministarstvu podnese zahtev za naknadu štete radi vansudskog poravnanja. Tu je predviđeno da je ministarstvo dužno da odgovori u roku od 60 dana.
Mi smatramo da je rok od 30 dana sasvim dovoljan i da je to primereniji rok, tako da smo u tom smislu i podneli taj amandman, kako bi se izbegla situacija da trgovci zbog neažurnosti, odnosno neažurne naknade štete trpe i dodatnu štetu. Mislimo da je 30 dana sasvim optimalan rok i da treba prihvatiti ovaj amandman.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o trgovini i moram da kažem da je to jedan veoma bitan i značajan zakon.
S jedne strane, dosadašnja važeća zakonska rešenja u oblasti trgovine su potpuno prevaziđena i zastarela, i ne odgovaraju potrebama savremene tržišne privrede i ne daju pravnu sigurnost trgovinskim privrednim subjektima u Srbiji.
S druge strane, stoji neophodnost i potreba da se urede neki novi načini i vrste trgovine koje do sada nisu bile uređene zakonom. Tu pre svega mislim na trgovinu ličnim nuđenjem, aukcijsku, berzansku trgovinu i druge vrste trgovina koje nisu do sada bile uređene.
Ono što je neshvatljivo i što čudi, šta se čekalo do sada sa usvajanjem ovog zakona? Ovaj zakon je krovni zakon u oblasti trgovine i on treba da zauzima centralno mesto u sistemu propisa kojima se regulišu promet robe i usluga u Srbiji.
Srbija ima Strategiju razvoja trgovine i na osnovu te strategije je prvo trebalo usvojiti krovni zakon o trgovini, a kasnije druge zakone koji tretiraju određene delove trgovine, tu mislim na zakon o zaštiti potrošača, o standardima, o kvalitetu robe, zakon o zaštiti konkurencije i druge zakone.
Kada sam pomenuo Zakon o zaštiti konkurencije, moram se osvrnuti na taj zakon. Naime, pre godinu dana ova skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije. Poslanička grupa DSS je tada imala niz primedbi i amandmana koji nažalost nisu prihvaćeni i pokazalo se da smo bili u pravu posle godinu dana primene tog zakona. Kada govorimo o tome, mislim na Komisiju za zaštitu konkurencije.
Komisija za zaštitu konkurencije treba da bude nezavisno regulatorno telo koje pokriva jednu vrlo bitnu oblast. Mi smo tada predlagali da rešenja koja se odnose na izbor članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije ostanu kao rešenja koja su bila u prethodnom zakonu, da se ne bi narušila njihova nezavisnost, tako da smo predlagali da strukovna udruženja predlažu članove Saveta.
Znači, bira ih Narodna skupština na predlog strukovnih udruženja, a to su Privredna komora, Društvo ekonomista, Udruženje pravnika, Advokatska komora i jedan predstavnik Vlade. Nažalost, naš amandman nije prihvaćen i tim izmenama zakona je izmenjeno da članove Komisije za zaštitu konkurencije bira Skupština, na predlog odbora nadležnog za poslove trgovine.
Nakon izmene tog zakona, predsednik Narodne skupštine je 27. novembra prošle godine raspisao konkurs za izbor predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. U januaru je izašla ispravka tog konkursa. Konkurs je završen, prijavilo se 20 kandidata. Prošlo je više od pet meseci i mi na dnevnom redu Skupštine još uvek nemamo izbor predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, iako ona radi u krnjem sastavu.
Od pet članova, dvama je istekao mandat, znači rade u sastavu od tri člana. Nije izvesno kada će na dnevni red Skupštine doći izbor tih članova. Nisu još otpočele ni konsultacije, ni razgovori sa prijavljenim kandidatima. Složićete se da nije normalno da se jedno tako bitno telo u ovoj oblasti ne konstituiše. To govori da smo bili u pravu kada smo predlagali amandmane da ostanu prethodna zakonska rešenja, jer bi, u svakom slučaju, do sada već imali konstituisan Savet za zaštitu konkurencije.
Da se vratim na Predlog zakona o trgovini. Rekao sam da je to vrlo bitan zakon. Međutim, imamo niz primedbi na predloženi tekst zakona. Mislim da je zakon mogao biti malo precizniji i da je trebalo neke stvari budu izdefinisane u samom zakonu.
Mislim da u najmanje 20 članova stoji da ministar nadležan za poslove trgovine bliže propisuje određene uslove, propisuje neka pravila. Slažem se da ministar treba da predlaže podzakonske akte koje će Vlada usvojiti, koji će detaljnije da razrađuju određene odredbe zakona. Međutim, mislim da se u tome preteralo, da se nešto moglo naći u zakonu, jer u svakom drugom članu postoji ta formulacija da će ministar bliže urediti tu oblast.
Na primer, u članu 15, gde se govori o trgovinskim formatima, nabraja se, to su supermarket, hipermarket, diskont, trgovinski centar, keš end keri centar i drugi. Mislim da se mora voditi računa i o malim samostalnim trgovinskim radnjama kojih u Srbiji ima preko 90 hiljada, kako zbog rasprostranjenosti trgovinske mreže u Srbiji, jer veliki trgovinski lanci neće doći u svaki deo Srbije, tako i zbog broja zaposlenih, jer u tim radnjama radi veliki broj ljudi.
Ali, i zbog očuvanja domaće proizvodnje, zbog malih proizvođača koji ne mogu da uđu u velike trgovinske lance, već svoju robu plasiraju isključivo u malim trgovinskim radnjama, mislim da je u ovom članu moglo da se definiše koji su to trgovinski formati.
Takođe, jedna od najznačajnijih naših primedbi na predloženi tekst je osnivanje centra za razvoj trgovine. Mi se apsolutno protivimo osnivanju centra za razvoj trgovine. Smatramo da je to potpuno nepotrebno i da taj posao, koji je opisan u zakonu da treba da radi centar za razvoj trgovine, može da obavlja Ministarstvo, odnosno jedan sektor u okviru Ministarstva trgovine. Naročito u uslovima ekonomske krize, kad svi pričamo o neophodnosti smanjenja javne potrošnje, o racionalizaciji, o smanjenju broja zaposlenih, mislim da je nepotrebno osnivati jedan novi centar na koji se primenjuju propisi za javne agencije.
Tačno je, u obrazloženju stoji da se neće povećavati budžetska sredstva za to, već će biti sa jednog od razdela Ministarstva trgovine i da se neće povećavati broj zaposlenih. Zašto bi ostavljali tu vrstu dileme. Ako je to već tako, mislim da jedan sektor u okviru Ministarstva trgovine može na kvalitetan način da odrađuje taj posao.
Mi smo podneli dosta amandmana na predlog ovog zakona. Kada bude rasprava u pojedinostima mi ćemo te amandmane i obrazlagati. Pozivam vas da pročitate amandmane. Mislim da su korektni i treba da prihvatite te amandmane, jer će prihvatanjem tih amandmana ovaj tekst zakona biti popravljen.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jelašiću, gospodin Nenad Popović i ja smo, u ime poslaničke grupe DSS, podneli amandman kojim smo predložili da se član 5. Predloga zakona briše.
Naime, i u dosadašnjem zakonu je postojala obaveza, odnosno bilo je predviđeno da Narodna skupština potvrđuje Statut. Ne bih se složio s odgovorom guvernera da za sedam godina taj statut nije potvrđen. To nije problem nas narodnih poslanika, već predsednika Skupštine u prethodnim godinama. Ovim predlogom zakona izbrisana je obaveza da se Statut potvrđuje i u Narodnoj skupštini i mislim da to nije dobro.
Narodna skupština donosi sve najznačajnije pravne akte u ovoj državi, a s obzirom na značaj Narodne banke Srbije kao institucije, smatramo da bi svakako trebalo da učestvuje i u proceduri donošenja Statuta Narodne banke, i da to bude kontrolni mehanizam. Jer, mislim da nije dovoljno da kontrolni mehanizam bude preko Saveta, koji zaista bira Skupština, nego mislim da je neophodno da se potvrda tog statuta obavi ovde, da se verifikuje u Narodnoj skupštini, pa vas pozivam još jednom da razmislite i da prihvatite ovaj amandman.