Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zaista želim da izrazim veliko zadovoljstvo što se posle više pokušaja zakon o turizmu konačno našao pred poslanicima Republičke skupštine.
Pre nego što pređem na sam zakon želim da istaknem nekoliko pozitivnih stvari koje su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo trgovine, turizma i usluga u prethodnih godinu dana svoga rada učinili kako bi stvorili bolje uslove za dalji i intenzivniji razvoj turističke privrede.
Kada je reč o zakonodavnoj aktivnosti, osim zakona o turizmu koji se nalazi pred nama u skupštinskoj proceduri je i Predlog zakona o javnim skijalištima, a u završnoj fazi je i izrada zakona o banjama i nadam se da će se vrlo brzo i taj zakon naći u skupštinskoj proceduri.
Kada je reč o sredstvima za podsticaj razvoja turizma, ta sredstva su u 2004. godini bila u duplo većem iznosu nego 2003. godine, a budžetom za 2005. godinu ona su planirana u iznosu od 280 miliona, što je četiri puta više nego prethodne godine. Ona će ovih dana biti plasirana u turističku privredu, delom kroz veoma povoljne, jeftine kredite, a delom bespovratno, kroz subvencije za podsticaj razvoja turizma.
Uvođenjem poreza na dodatu vrednost porez na smeštaj u hotelima i odmaralištima je smanjen sa 20% na 8%, a kada je reč o privatnim izdavaocima koji se bave izdavanjem ležaja u domaćoj radinosti njima se odobravaju normirani troškovi u iznosu od 50%, umesto dosadašnjih 20, što je svakako velika subvencija za razvoj te vrste turizma.
Takođe, ove godine se planira izrada strategije razvoja turizma Srbije, kao jednog osnovnog i polaznog dokumenta za dalji razvoj turističke privrede.
Svi ovi poreski podsticaji, subvencije i stimulacije su stvorile jedan pozitivniji ambijent i bolje uslove za dalji razvoj turističke privrede kao jedne vrlo bitne privrede grane.
Dosadašnji zakon o turizmu je stvorio pravne norme za razvoj turističke privrede, međutim, u njegovoj primeni se pokazao niz nedostataka, koji će, nadam se, usvajanjem ovog novog zakona biti otklonjeni.
Predlogom ovog zakona turizam je sagledan kao integralna aktivnost, koja je prilagođena razvojnim potrebama i mogućnostima, gde su jasno definisani uslovi za obavljanje delatnosti i usluga u turizmu i definisani su svi poslovi koji utiču na turistički proizvod. Bitno je naglasiti da je tekst ovog zakona usaglašen sa zakonskom regulativom Evropske unije, jer turizam kao privredna delatnost prevazilazi nacionalne okvire.
Predlogom ovog zakona stvaraju se uslovi za dalji razvoj i promociju turizma. Definisane su sve delatnosti i usluge u turizmu, definisane su mere zaštite korisnika turističkih usluga, ali i mere zaštite turističke profesije.
U cilju očuvanja turističkih prostora kao bitnih resursa za dalji razvoj turizma planirane su određene aktivnosti na identifikaciji tih prostora donošenjem akata o njihovom proglašenju, zaštiti i merama i uslovima za davanje na korišćenje.
Ovim zakonom su jasno definisani i pojmovi turističke regije i turističkog mesta. Turistička regija, osim što predstavlja jednu geografsku i funkcionalnu celinu, mora da ispunjava određene uslove u pogledu kapaciteta i prometa, a to znači da mora imati najmanje 1000 ležaja u smeštajnim kapacitetima i najmanje 150.000 ostvarenih noćenja u prethodnoj godini, ali i osnovanu turističku organizaciju na nivou turističke regije i turističko-informativne centre u turističkim mestima.
Dosta značajnija uloga je data nacionalnoj turističkoj organizaciji, gde je naglašena njena uloga na daljem unapređenju i razvoju turizma, u koordinaciji sa turističkim organizacijama gradova i opština i drugim subjektima u turizmu. Turistička organizacija Srbije daje smernice za izradu planova i programa promotivnih aktivnosti lokalnih i teritorijalnih turističkih organizacija, vrši istraživanje turističkog tržišta, promociju srpskog turizma na inostranim tržištima, a sve u cilju stvaranja jedinstvene slike o turističkom proizvodu Srbije.
Predlogom ovog zakona je planirano donošenje posebnog akta o izgledu i sadržaju turističke signalizacije, sa ciljem da se izvrši standardizacija znakova i simbola, a ovogodišnjim budžetom Ministarstva trgovine, turizma i usluga su planirana sredstva za realizaciju tog projekta, tako da se slažem sa kolegom Živadinovićem, a nadam se da će do kraja godine postojati turistička signalizacija na engleskom jeziku prema našem zlatiborskom kraju.
Novina u zakonu je i turistička naknada, koju plaćaju pravna i fizička lica i preduzetnici koji obavljaju turističku, ugostiteljsku ili neku drugu vrstu delatnosti vezanu za turizam. Naime, privredni subjekti koji obavljaju delatnost u određenom turističkom mestu koriste posebne pogodnosti i razvijenost turističke infrastrukture, što im donosi veći profit, pa je ostavljena mogućnost jedinicama lokalne samouprave da propišu visinu turističke naknade, uz obavezu da se ta sredstva vrate u dalji razvoj turističke infrastrukture i promociju tog mesta.
Veoma bitna novina je osnivanje fonda za razvoj turizma, kao budžetskog fonda, gde su jasno definisani izvori finansiranja i način korišćenja tih sredstava. Taj fond bi se finansirao iz republičkog budžeta, od dela turističke naknade u iznosu od 20%, od kredita i subvencija.
Sredstva bi služila kao podrška turističkoj privredi za realizaciju nekih prioritetnih projekata i bila bi plasirana u vidu sufinansiranja, uz veoma povoljne i niske kamatne stope ili u vidu subvencija za kamate bankarskih kredita.
Kada je reč o turističkim agencijama, izvršena je podela turističkih agencija na turističke agencije organizatore putovanja i turističke agencije koje se bave posredovanjem. Kod agencija organizatora putovanja izvršena je podela na organizatore putovanja u zemlji i inostranstvu (te agencije spadaju u kategoriju A) i organizatore putovanja u zemlji (one spadaju u kategoriju B). Na osnovu te podele ministar nadležan za poslove turizma vrši licenciranje agencija takođe licencom A i licencom B.
U pogledu kadrova nema razlike između agencija u kategoriji A i B. U cilju zaštite korisnika turističkih usluga planirano je da agencije moraju obezbediti određene finansijske garancije u slučaju neizvršenja određenih ugovorenih obaveza ili programa putovanja, tako da su ostavljene četiri alternativne mogućnosti za obezbeđenje tih finansijskih garancija, tako da agencije u kategoriji A mogu imati polisu osiguranja za svako turističko putovanje posebno ili obezbeđena sredstva u iznosu od 30.000 eura ili bankarsku garanciju na taj iznos. Isti uslovi važe i za agencije u kategoriji B, s tim da se tu radi o iznosu od 5.000 evra.
Po prvi put su za ugostiteljske objekte koji podležu obavezi kategorizacije predviđeni određeni kriterijumi u pogledu kadrova, tako da rukovodilac hotela ili motela mora imati najmanje višu stručnu spremu ugostiteljskog smera, najmanje tri godine radnog iskustva u ugostiteljstvu i znanje jednog stranog jezika, dok u ostalim ugostiteljskim objektima koji podležu obavezi kategorizacije rukovodilac objekta mora imati najmanje srednju stručnu spremu, najmanje godinu dana radnog iskustva u ugostiteljstvu i znanje jednog stranog jezika. Sve je to propisano u cilju podizanja kvaliteta i nivoa usluga u turizmu i ugostiteljstvu.
Takođe, data su znatno veća ovlašćenja turističkoj inspekciji, što je vrlo bitno, jer ona ipak treba da deluje prvenstveno preventivno, ali i u cilju podizanja kvaliteta usluga i zaštite korisnika turističkih usluga. Zbog svega ovoga DSS podržava ovaj predlog zakona i poziva sve poslanike da za njega glasaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu i želim da naglasim da će DSS podržati ovaj predlog zakona.
Vlada Republike Srbije je usvojila Memorandum o budžetu i ekonomskoj politici za 2005. godinu, sa projekcijama za 2006. i 2007. godinu. Osnovni ciljevi ekonomske politike, na kojima je zasnovan budžet za 2005. godinu, jesu očuvanje makroekonomske stabilnosti, uz zadržavanje visoke stope privrednog rasta i planiran je rast bruto društvenog proizvoda od 4, 5%. U 2004. godini rast društvenog bruto proizvoda je 8%, što je duplo više nego planirana stopa rasta, a ujedno to je i najveća stopa privrednog rasta u Srbiji u poslednjih 25 godina.
Nastaviće se restriktivna monetarna politika, koja će dovesti do daljeg povećanja deviznih rezervi i do očuvanja stabilnosti dinara, uz nastavak reformi sistema javnih finansija poreskim rasterećenjem privrede i povećanjem njene konkurentnosti. Takođe se planira ozbiljno restrukturiranje javnih preduzeća kako bi se povećala njihova profitabilnost, ali na bazi smanjenja troškova, a ne na osnovu povećanja cena, tako da će doći do njihovog efikasnijeg rada i do pružanja kvalitetnijih usluga.
U 2005. godini planira se ubrzana privatizacija preduzeća u društvenoj svojini i privatizacija banaka sa većinskim državnim vlasništvom. Restrukturiranje i privatizacija će dovesti do povećanja stranih investicija i do povećanja konkurentnosti domaće privrede, što je bitan uslov za povećanje izvoza i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita na jednu realnu i održivu meru. Fiskalna politika u 2005. godini će biti usmerena na obezbeđivanje stabilnih prihoda, na smanjenje javne potrošnje i smanjenje ukupnog javnog duga.

Znači, fiskalna politika u 2005. godini biće usmerena na uspostavljanje stabilnih prihoda, na smanjenje javne potrošnje i smanjenje ukupnog javnog duga na ispod 50% bruto društvenog proizvoda.
Prihodi budžeta za 2005. godinu planirani su za 20% više nego u 2004. godini i planirani su u iznosu od oko 396 milijardi. Rashodi su povećani za 15% i planirani su u iznosu od oko 416 milijardi i jasno se vidi da je deficit budžeta znatno manji, odnosno za više od 37% manji nego u 2004. godini i planiran je u iznosu od oko 20 milijardi dinara.
Sredstva za pokrivanje budžetskog deficita biće obezbeđena od prihoda od privatizacije, od donacija i kredita međunarodnih finansijskih institucija. Kao što se vidi u budžetu, u četvrtom kvartalu 2005. godine planirano je da deo sredstava od privatizacije bude u iznosu od sedam milijardi dinara i da bude opredeljen za isplatu jedne polovine penzije, tako da se u 2005. godini planira isplata 12,5 penzija.
Očekuje se da će prihodi od poreza na dodatu vrednost biti veći za 14% od prihoda od poreza na promet, koji se ukida od 1. januara, a s obzirom da je učešće u porezu na promet predstavljalo značajan izvor finansiranja jedinica lokalne samouprave, a da se ukida od 1. januara i da se uvodi porez na dodatu vrednost, u budžetu su planirana transferna sredstva u iznosu od 13 milijardi i 800 miliona, koja će se po posebnom zakonu transferisati ka jedinicama lokalne samouprave.
Osim toga, planirano je povećanje učešća u porezu na plate sa dosadašnjih 30% na 40% u korist jedinica lokalne samouprave, tako da će to sa transfernim sredstvima predstavljati veće prihode opština iz Republičkog budžeta nego do sada. Iako je ovo jedan restriktivan antiinflatorni budžet, treba naglasiti njegovu investicionu i razvojnu komponentu. Najveće povećanje svakako je u Republičkoj direkciji za puteve i iznosi preko 50%. Budžet Republičke direkcije za puteve planiran je u iznosu od oko 27 milijardi dinara.
Ukupan Agrarni budžet je planiran na oko 20 milijardi i on je otprilike na nivou budžeta za 2004. godinu. Takođe, planirano je pet milijardi za subvencije u privredi u okviru Ministarstva privrede, milijardu dinara za podsticaj izvoza u okviru Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, milijardu dinara za Garancijski fond, a za Fond za razvoj planirano je 800 miliona, i za mikro kredite 600 miliona sa otplatom od tri godine i grejs periodom od godinu dana, uz godišnju kamatnu stopu od samo 1%.
Treba istaći da su sredstva za Tranzicioni fond dva i po puta veća nego u 2004. godini. Planirana su u iznosu od pet milijardi dinara. Ono zbog čega želim da izrazim posebno zadovoljstvo, s obzirom da dolazim iz turističke privrede, jeste da su sredstva za podsticaj razvoja turizma četiri puta veća nego u 2004. godini i planirana su u iznosu od 280 miliona dinara.
Zbog svega ovoga ponavljam da će DSS podržati ovaj predlog zakona i pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj zakon.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, koji je predložila Vlada Republike Srbije. Demokratska stranka Srbije podržava ovaj Predlog zakona jer donosi niz podsticajnih mera i umnogome pojednostavljuje postupak oporezivanja dobiti.
Donošenjem ovog zakona postiže se više pozitivnih efekata, od kojih se može izdvojiti nekoliko najbitnijih, a to su: smanjenje poreske stope sa 14 na 10%; ukidanje poreza po odbitku na isplaćene dividende i udele u dobiti između rezidenata; pojednostavljenje naplate poreza kroz uspostavljanje sistema samooporezivanja; pojednostavljenje sistema poreske amortizacije; i usklađivanjem ovog zakona vrši se njegovo usklađivanje sa novim zakonom o računovodstvu i reviziji i sa međunarodnim računovodstvenim standardima.
Smanjenjem poreske stope sa 14 na 10%, mi dobijamo najnižu stopu u Evropi i tako postajemo veoma interesantno tržište za investicije, veća investiciona ulaganja, kako domaćeg tako i stranog kapitala, u odnosu na zemlje u okruženju u kojima je ta stopa znatno veća.
Za razliku od dosadašnje prakse ovim zakonom se stimulišu investicije u određenim proizvodnim delatnostima, tako što se obvezniku koji izvrši investicije u osnovna sredstva u sopstvenoj delatnosti dozvoljavaju poreski krediti u iznosu čak i do 80% u pojedinim delatnostima kao što su poljoprivreda, tekstilna industrija, industrija obuće, mašinska industrija, i na taj način se u značajnoj meri pokreće proizvodnja u tim preduzećima.
Ukidanjem poreza po odbitku na dividende i udele u dobiti eliminiše se dvostruko oporezivanje i time se u značajnoj meri poboljšava likvidnost preduzeća, tako da ostaje dosta prostora za nova investiciona ulaganja. Sve ove sistemske izmene zakona doprinose stvaranju pozitivnog ambijenta za nova investiciona ulaganja, za pokretanje proizvodnje i investicionih ciklusa i otvaranje novih radnih mesta, ali indirektno se dolazi do većih prihoda od poreza i drugih javnih prihoda, zato što dolazi do povećanja poreske osnovice i povećanja broja poreskih obveznika.
Osim sistemskih izmena, izmenama ovog zakonom predviđeno je i pojednostavljenje postupka naplate poreza, uvođenjem sistema samooporezivanja. To znači da se poreskim obveznicima daje mogućnost da sami procenjuje i obračunavaju porez i time se podiže nivo njihove odgovornosti, ali se smanjuje administriranje poreske uprave.
Još jedna bitna izmena zakona je u pojednostavljenju sistema poreske amortizacije. Naime, dosadašnjim zakonom osnovna sredstva su bila klasifikovana u preko 1000 grupa, sa istim tolikim brojem amortizacionih stopa, a ovim zakonom se predviđa da se osnovna sredstva klasifikuju u samo pet grupa sa jedinstvenom amortizacionom stopom za svaku grupu posebno.
Zbog svega ovoga, ponavljam još jednom, DSS podržava Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj zakon.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije, kao odgovorna stranka pred svojim biračima i pred građanima Srbije, podržaće Predlog zakona o izmenama Zakona za izbor predsednika Republike, koji je predložila poslanička grupa SRS, u delu koji se odnosi na ukidanje censuza, da Srbija konačno dobije predsednika države i posle 14 meseci izađemo iz v.d. stanja.
Prethodna vlast je činila sve da predsednički izbori ne uspeju, od neažurnosti biračkih spiskova do neukidanja cenzusa za izbor predsednika, verovatno zbog nemogućnosti da pronađu sopstvenog predsedničkog kandidata i svesni činjenice da će te izbore izgubiti, a pri tome pričajući o Srbiji kao modernoj državi koja treba da uđe u Evropu. Nisam siguran da se takvim ponašanjem, kršenjem Ustava i zakona može ući u Evropu.
Opšte je poznato naše zalaganje i priča o neophodnosti izgradnje institucija u Srbiji da bismo postali zaista jedna moderna i uređena evropska država. Nakon sprovedenih izbora konstituisana je Skupština Republike Srbije, izabran je njen predsednik i nadam se da ćemo za par dana dobiti jednu odgovornu vladu koja će krenuti u rešavanje nagomilanih problema i stvaranje jedne pravne sigurnosti i pozitivnog ambijenta za investitore koji su zainteresovani da investiraju ovde, i za par meseci ćemo dobiti novog predsednika države.
Smatramo da bi bilo krajnje neodgovorno raspisivati predsedničke izbore pre ukidanja cenzusa, jer bi eventualni neuspeh tih izbora naše poreske obveznike koštao nekoliko stotina miliona dinara, a to je, složićete se, luksuz i za mnogo bogatije države od nas. Zbog svega ovog ponavljam da Demokratska stranka Srbije podržava ovaj predlog zakona.
Nema razloga za brigu da predsednički izbori neće biti skoro raspisani, po donošenju ovih zakona i njihovom stupanju na snagu. Izbori će biti raspisani i iskreno se nadam da će naš kandidat, kao i do sada, na njima pobediti.