Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u ime Poslaničke grupe DSS podneli amandman na član 10. kojim smo predložili da se stav 2. menja i da glasi: „Izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog prihoda ili do 10% od ukupnog prihoda ostvarenog od izvoza roba u poreskom periodu, ukoliko je to povoljnije za poreskog obveznika“.
Mi smo ovim amandmanom predložili da se poveća udeo izdataka za reklamu i propagandu koji se priznaju kao rashod radi veće podrške izvozno orijentisanim pravnim licima.
Mi smo svesni činjenice da imamo izuzetno skromne rezultate kada je izvozna privreda u pitanju, znamo koliki nam je spoljnotrgovinski deficit i zbog toga smo i predložili ovaj amandman. Ukoliko je on povoljniji po privredne subjekte, s obzirom na to da su troškovi marketinga na stranim tržištima daleko veći nego kod nas, mislimo da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti, jer, kažem, imamo vrlo skromnu izvoznu privredu i mislim da bi ovo bio značajan podsticaj za njih. Pozivam vas još jednom da prihvatite ovaj amandman.

Mi smo podneli amandman i na član 11, tako da se u članu 11. dodaje novi stav, koji glasi: „Na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja koja su manja od 100.000 dinara svih pravnih lica, izuzev javnih preduzeća, bez neophodnosti da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati potraživanja sudskim putem“.
Mislim da je ovaj iznos od sto hiljada dinara koji smo predložili krajnje skroman i da bi trebalo da se ovaj amandman prihvati. S obzirom na to da su vrlo često sudski troškovi, advokatske usluge i sudske takse veće od samog iznosa potraživanja, vrlo je teško pravnim licima i subjektima da dostave dokaze o neuspelosti naplaćivanja tih potraživanja, pa smo ograničili taj iznos na sto hiljada dinara. Mislim da bi to trebalo prihvatiti, s tim da smo ovim amandmanom izuzeli javna preduzeća, kako ne bismo došli u situaciju da javna preduzeća otpisuju dugove do sto hiljada dinara, jer bi to bilo na teret građana, privrede i onih koji redovno izmiruju svoje obaveze.
Mislim da je ovo ujedno i zahtev privrede i pozivam vas da prihvatite ovaj amandman.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Nenad Popović i ja smo podneli amandman na član 32, odnosno predložili smo da se član 32. predloženog zakona briše.
Postojećim Zakonom o porezu na dobit preduzeća bili su predviđeni određeni podsticaji za one obveznike koji zapošljavaju nove radnike i koji doprinose očuvanju zaštite životne sredine. Predlogom ovog zakona, odnosno članom 32. ovog zakona, ti podsticaji se ukidaju.
Smatramo da je u uslovima svetske ekonomske krize, koja za posledicu ima to da svakodnevno hiljade ljudi ostaje bez posla, ukidanje poreskih podsticaja za one pravne subjekte i obveznike koji zapošljavaju nove ljude krajnje neprimereno i neprihvatljivo. Potpuno je nelogično da se u ovako teškoj situaciji za privredu ukidaju poreski podsticaji onim pravnim licima koja zapošljavaju nove radnike.
Takođe, u vreme kada sve države značajno ulažu u tzv. zelene tehnologije, kada se formiraju posebni fondovi za te namene, kada u direktivama EU o energetici postaje obaveza ulaganje u obnovljive izvore energije, mi ukidamo poreske podsticaje za one koji ulažu, investiraju u neke ekološke projekte. Mislimo da je to neprihvatljivo.
Očuvanje životne sredine, zdrava životna sredina, svakako su prednosti za našu poljoprivredu, za naš turizam i za zdravlje stanovništva. Smatramo da svakome ko ulaže i doprinosi tome treba obezbediti određene poreske podsticaje i ovim zakonom ali i drugim zakonima koji regulišu tu oblast. Zato vas pozivam da još jednom razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite.

Poštovano predsedništvo, stigla je i ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 39, odnosno predložili smo da se član 39. predloženog zakona briše.
Obrazloženje je slično kao u prethodnom amandmanu. Znate u kakvoj situaciji se Srbija nalazi usled posledica svetske ekonomske krize, da svakodnevno hiljade ljudi ostaje bez posla. Umesto da se Predlogom zakona o porezu na dobit preduzeća predvidi dodatni poreski podsticaj za one koji otvaraju nova radna mesta, ovim zakonom se ti podsticaji ukidaju.
Sve države su u vreme svetske ekonomske krize korigovale svoju poresku politiku, u cilju rasterećenja privrede i građana, kako bi se pospešila privredna aktivnost. Vlada Republike Srbije predlaže ukidanje poreskih podsticaja za one privredne subjekte koji otvaraju nova radna mesta. Smatramo da je to potpuno neprihvatljivo. Posledice ove krize najviše utiču na mala porodična preduzeća; ona ne mogu da izdrže nelojalnu konkurenciju, koja je spregnuta sa sivom ekonomijom.
Trebalo bi da se vodi računa o tome da poreski sistem treba da se zasniva na tome da se proširi broj poreskih obveznika, odnosno da se krene u odlučnu borbu sa sivom ekonomijom, a da se poreske stope smanje; treba dati poreske podsticaje svima onima koji doprinose otvaranju novih radnih mesta u teškim uslovima. To je jedini način na koji bi država trebalo da funkcioniše.
Još jednom vas pozivam da razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite, jer je zaista nelogično da se u ovakvim uslovima ukidaju poreski podsticaji za one koji otvaraju nova radna mesta.

Podneli smo amandman na član 40. i predložili da se u stavu 1. iznos „800“ zameni iznosom „400“.
Ovaj član dokazuje da se otežava poslovanje privrednim subjektima, odnosno smanjuju im se mogućnosti za korišćenje poreskih podsticaja. Naime, Vlada je predložila da se iznos koji određeni investitor treba da uloži da bi ostvario poreske podsticaje poveća.
Vrlo je smešno obrazloženje Vlade za neprihvatanje ovog amandmana, gde kaže da se „amandman ne prihvata iz razloga što se predloženim rešenjem vrši vrednosno usklađivanje visine potrebnog ulaganja za ostvarivanje prava na poreski podsticaj“.
Svi smo svesni činjenice da milion dinara danas vredi kao dva miliona pre dve godine, tako da svakako da nije potrebno povećanje, ako se vrši vrednosno usklađivanje. Nije potrebno povećanje tog iznosa, nego njegovo smanjenje.
Našim amandmanom smo predložili da se taj predloženi iznos, koji jedan investitor treba da investira kako bi ostvario poreske podsticaje, sa 800 miliona smanji na 400 miliona.
Podsetio bih vas da je i pre početka ekonomske krize investicioni ciklus u Srbiji ušao u fazu opadanja zbog neadekvatne ekonomske politike Vlade. Imali smo priliku pre nekoliko dana da na Ekonomskom forumu koji je održan na Kopaoniku vidimo kakva je ekonomska politika Vlade, da svaki ministar ima neku svoju politiku i da tu nema nikakve usklađenosti, tako da zaista ne znam šta će biti sa ovom državom, šta će biti sa građanima i sa privredom.
U prilog tome govori i činjenica da su nakon početka ekonomske krize investicije gotovo potpuno stale. O tome govori činjenica, odnosno podatak banaka da je od 950.000.000 evra kredita u prethodnoj godini samo 2,5% te sume iskorišćeno za nove investicije, a sva ostala sredstva su iskorišćena za očuvanje likvidnosti. Strane direktne investicije u 2009. godini su tri puta manje nego u 2007. godini.
Nakon takvih poraznih činjenica i podataka u Srbiji, kada je privreda u pitanju i kada su investicije u pitanju, vi predlažete da se poveća iznos sredstava koja investitor treba da uloži da bi ostvario poreske podsticaje.
Smatramo da svako ko uloži 400.000.000 dinara, primi sto novih radnika, odnosno otvori sto novih radnih mesta, treba da uživa maksimalne poreske podsticaje, a ne da mu se taj iznos povećava. Zato vas još jednom molim da pogledate ovaj amandman i da ga prihvatite. Mislim da je zaista bitan za privredu Srbije.

Podneli smo amandman na član 41. u kome predlažemo da se u stavu 1. iznos „osam miliona“ zameni iznosom „pet miliona“.
Naime, Vlada je čak i u ovom članu, što je potpuno porazno, predložila da se iznos sredstava koja investitor treba da investira u nedovoljno razvijenim područjima povećava.
Takođe, obrazloženje Vlade je da se vrši vrednosno usklađivanje. Već sam ranije rekao da to zaista nije logično, da zaista nema novca, da su privredne aktivnosti svedene na minimum i da treba voditi računa, posebno o nedovoljno razvijenim područjima.
Mi smo našim amandmanom predložili da se taj iznos sa osam miliona smanji na iznos od pet miliona.
Svi smo svesni činjenice da se Srbija odlikuje veoma različitim nivoom razvijenosti između određenih regiona, a naročito između opština. Kada se uzmu neki pokazatelji u obzir, nivo nezaposlenosti je različit u određenim delovima Srbije, i te razlike su 1:10. Zatim, prosečan lični dohodak u Srbiji se kreće od 14.000 do 57.000. Razlika u ceni zemljišta u određenim delovima Srbije ide čak i do trista puta. Siromašnim se može smatrati samo 4,2% stanovnika Beograda i 23,5% stanovništva jugoistočne Srbije.
Želim da napomenem da je u poslednjih nekoliko godina 80% investicija koje su došle u Srbiju investirano u Beograd ili u krugu od 30 km od Beograda, a samo 20% u ostalom delu Srbije.
Znači, pored takvih razlika u razvijenosti Srbije, u visini investicija koje se ulažu u određenim delovima Srbije, puna su nam usta priče, tj. Vladi, o ravnomernom regionalnom razvoju. Usvojili smo pre sedam-osam meseci Zakon o ravnomernom regionalnom razvoju, koji još nije počeo da se primenjuje, a već imamo najave izmena tog istog zakona.
Naravno, izmene tog zakona se vrše pod pritiskom koalicionih partnera, odnosno predstavnika bošnjačkih stranaka, kako bi svih šest opština u zapadnoj Srbiji u kojima živi bošnjačko stanovništvo bile u jednom regionu. Sada ćemo, barem prema najavama i onome što možemo iz medija da čujemo, dobiti nekakvih pet regiona, koji će biti potpuno nefunkcionalni, da bi se sačuvala nekakva skupštinska većina i da Vlada ima podršku za svoje funkcionisanje.
Osim poreskih podsticaja koji su neophodni da bi neko investirao u nedovoljno razvijena područja, svakako su potrebna značajnija ulaganja u infrastrukturu. Dolaskom ove vlade poništena je koncesija za izgradnju autoputa Horgoš-Požega i od tada konstantno imamo priču o tome da će se budžetom Republike Srbije predvideti određena sredstva, da ćemo početi izgradnju autoputa od Beograda ka Čačku; nakon toga imamo najave o izgradnji autoputa od Pojata, preko Kruševca, Trstenika, Kraljeva i Čačka do Požege, pa dalje ka granici sa Republikom Srpskom, da bismo ove godine u budžetu imali oko 20.000.000 evra planiranih za izgradnju autoputa, tako da pretpostavljam da ćemo moći da napravimo nekoliko kilometara autoputa. Tim intenzitetom mi u zapadnoj Srbiji možemo da očekujemo da ćemo dobiti autoput u narednih pedeset godina.
Naravno da nijedan ozbiljan investitor neće ulagati i investirati u taj deo Srbije ukoliko nema rešenu saobraćajnu infrastrukturu. Pored toga što nemamo rešenu infrastrukturu u tom delu Srbije, pošto odatle dolazim, postoji dosta opština koje se nalaze u izuzetno teškoj situaciji. Pre svega mislim na opštine Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenicu, gde svakodnevno masa ljudi ostaje bez posla.
Navešću vam podatak da u Novoj Varoši ima blizu 3.000 ljudi na evidenciji službe za zapošljavanje, da se godišnje iz Nove Varoši iseli između 400 i 500 ljudi, tako da je broj stanovnika u poslednjih nekoliko godina opao za nekih 20%. Privreda gotovo da ne postoji. U opštini Priboj 6.100 ljudi se nalazi na evidenciji službe za zapošljavanje.
Vi ovim zakonom predviđate otežavanje uslova za poreske podsticaje za investitore koji ulažu u nedovoljno razvijena područja. Ko će da ulaže u Novu Varoš, Priboj, Prijepolje, ako ih još dodatno, pored svih ovih teškoća o kojima sam već govorio, opterećujemo i otežavamo im uslove za poreske podsticaje?
Ne znam da li znate podatak da je danas Fabrici automobila Priboj (FAP) isključena struja zbog dugovanja od šezdeset miliona dinara? Ti radnici su ostali, danas stoje na ulici. Kragujevačka „Zastava“ duguje milijardu dinara – nije isključena struja. Nemam ništa protiv, treba pospešiti „Zastavu“ da, ukoliko je moguće, proizvodi automobile. Ali, zašto nemamo iste aršine i prema tim nesretnim ljudima u Priboju koji rade u Fabrici automobila Priboj, nego je isključena struja i oni više ne mogu da obavljaju one aktivnosti koje su mogli da obavljaju do sada?
Još jednom vas pozivam, ovo neće biti opterećujuće za budžet, neće se izgubiti značajni prihodi u budžetu prihvatanjem ovog našeg amandmana, da ga još jednom pogledate i da ga prihvatite. Jer, ukoliko pored nerazvijene infrastrukture i pored svih problema koji nas prate budemo otežavali investitorima investicije u nedovoljno razvijena područja, tamo zaista niko neće investirati; imaćemo migracije stanovništva iz tog područja ka Beogradu, a neće moći svi da žive ni u Beogradu. Dajte da pomognemo ljudima i investitorima da investiraju i u ta nedovoljno razvijena područja, kako bismo zadržali stanovništvo na tom delu teritorije Srbije. Hvala.

Mi smo podneli amandman i na član 73, tako da se on menja i glasi: „Propise iz čl. 3, 18, 30, 53. i 59. ovog zakona ministar finansija doneće najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona“.
Mi smo predložili da se taj rok skrati, pošto je Predlogom zakona predviđeno da se ti akti donesu u roku od dvanaest meseci. Smatramo da se zakoni usvajaju da bi se primenili i da ministarstva i sve državne institucije treba da vode računa o principu efikasnosti, tako da je rok od šest meseci, da se pripreme ti podzakonski akti za primenu ovog zakona, sasvim dovoljan. Ne vidim logiku u tome da je nekome potrebno godinu dana da napiše podzakonska akta da bi se ovaj zakon primenjivao. Mislim da je sasvim dovoljan rok od šest meseci. Mislim da bi ovaj amandman trebalo da bude prihvaćen.

Mi smo podneli amandman i na član 75, kojim smo predložili da se on menja i glasi: „Utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreskih obaveza po odredbama ovog zakona vršiće se počev od dana stupanja na snagu zakona“.
Mi smo predložili da ovaj zakon počne da se primenjuje od dana stupanja na snagu. U obrazloženju stoji da je neophodno da on počne da se primenjuje od 1. januara 2010. godine.
U raspravi u načelu o ovim zakonima pričao sam o tome da Ministarstvo finansija očigledno ima problem sa kalendarom zbog kašnjenja zakonskih predloga koji stižu iz tog ministarstva. Da vas podsetim da zakon i predlozi zakona o budžetu za naredne godine stalno kasne, da su kasnili mesec dana, dvadeset dana, da se grubo kršila budžetska procedura zbog tog kašnjenja, da se vrši pritisak na poslanike da donose zakone za koje nisu sigurni da su baš najadekvatniji i najbolji za državu. Tako je i sa ovim zakonima.
Zašto ovi zakoni, zašto Ministarstvo finansija? Potpuno je logično bilo da ti zakoni budu na dnevnom redu Skupštine, da budu pripremljeni krajem prošle godine, kada je usvajan Zakon o budžetu Republike Srbije, pa ne bismo dolazili u situaciju da imamo retroaktivnu primenu zakona zato što je navodno hitan postupak, zato što poreska godina počinje 1. januara 2010. godine. To smo znali i prošle godine.
Trebalo je napisati taj zakon i zajedno sa zakonom o budžetu trebalo je da se nađu ovde pred poslanicima i Zakon o porezu na dobit preduzeća i Zakon o porezu na dohodak građana. Podsetiću vas da prihodi koje budžet Srbije ostvari od ova dva poreza iznose oko 15% od ukupnih prihoda budžeta. Znači, to su dva vrlo značajna zakona kada je u pitanju punjenje budžeta Republike Srbije i trebalo je da budu na dnevnom redu kada i budžet Republike Srbije, a ne da se sada donosi odluka o tome da je neophodno da se oni primenjuju retroaktivno.
Direktna odgovornost, prema tome, leži na Ministarstvu finansija, koje nije blagovremeno dostavilo ove predloge zakona.
Pozivam vas da prihvatite i ovaj amandman.

Ovo je sličan amandman. Na član 76. podneli smo amandman kojim predlažemo da se član 76. menja i glasi: „Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije“.
Predložili smo da to bude kao i za sve ostale zakone koji se usvoje, koji stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a ne narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Obrazloženje je potpuno isto kao i za prethodni amandman – zbog Ministarstva finansija i njihove neažurnosti sada dolazimo u situaciju da zakon stupa na snagu prvog dana od dana objavljivanja, umesto onako kako je uobičajena procedura, tako da vas pozivam da prihvatite i ovaj amandman.

Pošto nisam imao prilike da kažem nešto na ministarkino izlaganje, sada ću iskoristiti, pa ćete mi to vreme odbiti od vremena ovlašćenog predstavnika.
Osnovni motiv podnosilaca amandmana kada je DSS u pitanju jeste da se investitorima i ljudima koji investiraju ovde obezbedi maksimalni poreski podsticaj, odnosno ništa drastično izmenjeno u odnosu na ono što je bilo u dosadašnjem Zakonu o porezu na dobit preduzeća.
Te uslove sada pooštravate i otežavate investitorima da koriste određene poreske podsticaje. To bi bilo normalno da je situacija u Srbiji i svetu normalna, da nema svetske ekonomske krize i da nemamo negativnih posledica te svetske ekonomske krize. Usred ekonomske krize, kada imamo veoma teške posledice te krize po privredu i stanovništvo Srbije, otežavati investitorima i privrednicima da koriste određene poreske podsticaje, mislim da je neshvatljivo. Nemamo druge motive.
Kada je u pitanju predlog da se poveća iznos za reklamu, rekli smo da je povećano u odnosu na važeći zakon. Rekli smo da ostane 5% ili do 10% za one izvozno orijentisane. Znamo koliki nam je spoljnotrgovinski deficit; znamo da je izvozna privreda veoma krhka i da imamo veoma mali izvoz, da je potrebno da povećamo izvoz; znamo da su cene reklamiranja na stranim tržištima znatno veće nego kod nas. S tom namerom smo podneli takav amandman i to tražimo.
Takođe smo tražili da se za investitore smanje iznosi koje treba da investiraju da bi ostvarili poreske podsticaje, a posebno za investitore koji investiraju u nedovoljno razvijenim područjima. Prihvatanjem tih amandmana budžet Srbije bi zanemarljivo malo bio oštećen. To su zanemarljivo mala sredstva, a to bi dosta značilo investitorima, a posebno nerazvijenim područjima u Srbiji da dobiju investitore, da se tamo otvore neka radna mesta i da se ti ljudi zaposle.
Zaista ne mogu da shvatim tu tvrdokornost i da ne želite da prihvatite barem taj amandman koji ne šteti budžetu drastično, a pomaže svim nerazvijenim sredinama u Srbiji da dobiju investitore, koji bi otvorili neka nova radna mesta. Razmislite još jednom. Mislim da to ne bi značajno uticalo na prihode u budžetu za ovu godinu.
Da se sada vratim na amandman na član 1.
(Predsednik: Moraćete opet.)
Pre člana 1. dodaje se novi član koji glasi: „Osnovicu poreza na zarade za zaposlene u smislu zakona koji uređuje rad čini zarada iz člana 13. stav 1. i čl. 14. do 14b ovog zakona, umanjena za iznos minimalne cene rada za određeni mesec.“
Prihvatanjem ovog amandmana bi se stvorili uslovi za rasterećenje privrede dela poreza, čime bi se doprinelo povećanju zarada zaposlenih, novom zapošljavanju ili smanjenju isplata zarada zaposlenima koje se ne evidentiraju u poslovnim knjigama.
Postaje već normalna stvar u Srbiji da se minimalni lični dohoci isplaćuju preko računa, a da se sve više radi na crno, čime je država značajno oštećena, odnosno budžet Srbije, pa vas pozivam da razmislite i prihvatite i ovaj amandman.

Mi smo podneli amandman kojim smo predložili da se posle člana 1. doda novi član 1b, koji glasi: U članu 21d, stav 5, umesto „15 dana“ treba da stoji „tri meseca“.
Ovim amandmanom se traži produženje roka u kome poslodavac može zaposliti lice sa tržišta rada koje bi zamenilo prethodno zaposlenog sa 15 dana na tri meseca, kako bi zadržao stečeno pravo da dve godine ne plaća poreze na osnovu ovog zakona. Mislim da bi ministarka mogla prihvatiti ovaj amandman.
Vratio bih se sada opet na onaj zakon, na našu prethodnu raspravu o porezu na dobit preduzeća. Drago mi je da smo se složili da prihvatanje onog amandmana ne bi uticalo značajno na prihode budžeta. Još jednom apelujem, iz tog razloga prihvatite taj amandman. Mislim da bi to bilo značajno.
Složiću se sa vama da to nije presudno za to gde će neko investirati. O tome sam pričao malopre kada sam govorio o tom amandmanu. Govorio sam o potrebi izgradnje saobraćajne infrastrukture. Naravno da će neko pre investirati u Beogradu, Inđiji, Pećincima, Staroj Pazovi, i dobro je što se tu investira, kada imamo dva autoputa koja prolaze kroz te opštine.
Šta da radimo mi u zapadnoj Srbiji? Znate da je Zlatiborski okrug jedini okrug u Srbiji koji ima spoljnotrgovinski suficit, ima veći izvoz od uvoza, ali zaista nemamo rešenu saobraćajnu infrastrukturu. Ova vlada je poništila koncesiju za izgradnju autoputa od Beograda do Požege. Imamo najave, već dve godine, još se nije krenulo sa izgradnjom autoputa, koji nam je zaista neophodan da bismo mogli da privučemo bilo kakvog investitora.
Za vreme prethodne vlade izvršena je rekonstrukcija puta od Zlatibora do Kokinog Broda, izvršena je rekonstrukcija puta od Nove Varoši do granice sa Crnom Gorom. Prošle godine je krenula rekonstrukcija od Kokinog Broda do Nove Varoši. Stoji pitanje kada će biti završena. Kako da privučemo nekog da investira u te opštine?
Namerno ne govorim o opštini iz koje dolazim. Dolazim sa Zlatibora, iz opštine Čajetina. Imamo dosta investicija. Prilično smo razvijena opština i ne govorim o našim problemima, govorim o problemima opština Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, koje su nedovoljno razvijena područja. Smatram da zaista ova vlada treba da učini nešto kako bi stimulisala potencijalne investitore da ulažu i u ta područja. Prvenstveno mislim na saobraćajnu infrastrukturu.
Da ne govorim o aerodromu Ponikve. Za vreme prethodne vlade, Ministarstvo infrastrukture i čitava vlada su uložili sredstva u uklanjanje zaostalih projektila na pistama aerodroma Ponikve. Presvučene su piste i nakon toga se stalo. Sada imamo proglašenje tog aerodroma u civilne svrhe. To su nekakvi protokoli o tome da će on biti u civilne svrhe. Naravno, nisu predviđena finansijska sredstva za rekonstrukciju tog aerodroma, tako da to ne znači ništa. Ako zaista želite da pomognete tom kraju, za to moraju da se opredele sredstva.
Još jednom vas pozivam, složili smo se da će prihodi budžeta biti beznačajno umanjeni prihvatanjem ovog amandmana i apelujem da ga prihvatite.

Gospođo ministarka, tačno je da se ovim predlogom zakona o porezu na dohodak građana pokušao stimulisati razvoj tržišta kapitala kroz smanjenje poreskih stopa, kroz smanjenje poreske stope na prihode od kapitala i na kapitalnu dobit sa 20 na 10%, kao i na prihode od osiguranja sa 20 na 10%.
Želim da vas podsetim na činjenicu da je Poslanička grupa DSS još na samom početku ekonomske krize predlagala tu vrstu poreskih smanjenja. Nismo tada naišli na vaše razumevanje. Bili smo proglašeni pesimistima, ljudima koji šire defetizam i paniku. Nažalost, bili smo u pravu i te mere su stigle sa zakašnjenjem.
Želim da kažem da nije tačno da će se u ovoj godini ljudima olakšati, da će te poreske stope biti smanjene, s obzirom na činjenicu da se one prošle godine uopšte nisu ni plaćale. Imali smo uredbu, odnosno zakon o privremenom obustavljanju plaćanja. Nije bilo 20%, nego je bilo 0% do prvog januara ove godine, odnosno 31. decembra 2009. godine, a za ovu godinu je planirano da se ta stopa smanji sa 20 na 10%. Mislim da još nije zrelo da se vrati. Mislim da je trebalo produžiti i na ovu godinu da se ne plaća taj porez, ali to je vaše opredeljenje.
U članu 9. smo predložili amandmanom: „Izuzetno od stava 1. ovog člana, stopa poreza na prihode od osiguranja lica iznosi 8%“. Vi ste predložili smanjenje sa 20 na 10%, a mi predlažemo da to smanjenje bude sa 20 na 8%, jer tržište osiguranja, naročito životnih osiguranja, nije dovoljno razvijeno. Mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana to tržište osiguranja doživelo ekspanziju. Mislim da bi na taj način i najveći broj građana Srbije bio osiguran, što sada nažalost nije slučaj, pa vas pozivam da prihvatite ovaj amandman.

Podneli smo amandman na član 17, odnosno predložili smo da se član 17. briše. Želeo bih samo da dam pojašnjenje da se pogrešno ne shvati, s obzirom na to da se ovim članom predlaže za 2011. godinu da se ne utvrđuje i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod. Znači, to je predlog Vlade.
On se ne plaća od 2004. godine. Naš amandman je podnet u smislu da je nelogično da u zakonu stoji da se za jednu godinu ne plaća ta vrsta prihoda. Znači, to je toliko beznačajan prihod za budžet da bi možda trebalo doneti odluku da se on neće plaćati uopšte ili da se neće plaćati dok se na osnovu nekih kriterijuma ne napravi procena da bi trebalo da se plaća.
Mislim da je ovako rogobatno i pravnički malo nestručno napisano, možda će neko čitati ovaj zakon za 20 godina i u zakonu će pisati da se taj porez ne plaća za 2011. godinu. Znači, u tom smislu je podnet amandman i mislim da bi mogao biti prihvaćen.

Podneli smo amandman na član 21. da se član 21. menja i glasi: „Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije“. Obrazloženje je slično kao i za prethodni zakon.
U odgovoru Vlade zašto nije prihvaćen amandman stoji da je budžetom za 2010. godinu projektovano da se prihodi od poreza na dohodak građana evidentiraju, odnosno da se to primenjuje od 1. januara 2010. godine. Znači, razlog je takođe kašnjenje Ministarstva finansija, odnosno čitave Vlade, jer je i ovaj zakon, kao i Zakon o porezu na dobit preduzeća, takođe trebalo da se nađe na dnevnom redu Skupštine kada i budžet i da počne da se primenjuje od 1. januara, a mi danas, 16. marta, raspravljamo o njemu, a on će biti usvojen tek krajem marta. Tu se vidi neodgovornost Ministarstva i Vlade kada su ti rokovi i kalendari u pitanju.
Pošto završavamo i ovaj zakon, ostalo je još samo nejasno da li je ministarka prihvatila onaj amandman na porez na dobit. Voleo bih da to čujem.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, kao i u ranijim slučajevima kada je predlagač nekog zakona bilo Ministarstvo finansija, i sada se susrećemo sa potpunom vremenskom neusklađenošću predloženih zakona. To što su predlozi zakona o budžetu prethodne dve godine kasnili, govori o tome da Ministarstvo finansija očigledno ima problem sa kalendarom, odnosno, što je verovatnije, ima problem sa kompetentnošću i odgovornošću prema ovom domu.
U 2008. godini budžet je kasnio više od mesec dana. U 2009. godini kašnjenje je skraćeno na 20 dana, ali, bez obzira na to, radi se o gruboj povredi budžetske procedure i konstantnom pritisku na poslanike, ne samo opozicije, već i pozicije, da donose ishitrene i nepripremljene zakone, sa neispitanim posledicama po privredu Srbije, po građane Srbije, pa čak i po sam budžet.
Tom maniru kašnjenja u predlaganju i usvajanju zakona možemo dodati dva nova primera. To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća.
To su dva najznačajnija zakona, moglo bi se čak reći dva ključna zakona za budžet svake države s obzirom na prihode koji se ostvaruju po tom osnovu, i potpuno je nelogično da se tek danas nalaze na dnevnom redu Skupštine i da će biti usvojeni krajem marta, iako je budžetska i poslovna godina odavno počela. Podsetio bih vas da prihodi u budžetu po osnovu ta dva zakona čine preko 15% ukupnih prihoda budžeta.
Ono što je još opasnije u ova dva zakona, naročito u Zakonu o porezu na dobit preduzeća, jeste da tu ne postoji nikakav poreski podsticaj, poreske stimulacije za privrednike i investitore, čak se, naprotiv, tim izmenama otežava investitorima, odnosno podiže se iznos sredstava koji oni treba da investiraju da bi ostvarili određene poreske podsticaje i olakšice, što je nedopustivo, posebno u uslovima svetske ekonomske krize.
Pošto se danas na dnevnom redu, u ovoj objedinjenoj raspravi, nalazi i novi carinski zakon, podsetio bih vas na činjenicu da smo vas mi, poslanici DSS-a, upozoravali, kada ste doneli odluku o jednostranoj primeni SSP-a, da će to znatno smanjiti priliv sredstava od carina u budžet Srbije i smanjiti konkurentnost srpske privrede, naročito poljoprivrede, jer naše kompanije nisu spremne za tržišnu utakmicu i žestoku konkurenciju sa kompanijama iz zemalja EU.
Tada ste govorili da SSP otvara vrata Evropske unije, da će kompanije iz Evrope pohrliti u Srbiju da investiraju ovde, da proizvode i te svoje proizvode izvoze u Evropu. Nažalost, od toga nije bilo ništa. No, dobro, mi ih i dalje čekamo, kao što strpljivo čekamo da ispunite barem jedno svoje predizborno obećanje.
Umesto da prihodi od carina u 2009. godini budu oko 70 milijardi, koliko su bili u 2008. godini, oni su spali na 40 milijardi, tačno onoliko koliko smo mi govorili da će biti, odnosno da nas je ta jednostrana primena SSP-a na godišnjem nivou koštala preko 200 miliona evra.
Vi sad predlažete novi carinski zakon. Bojim se da li je izvršena prava analiza ili paušalna, kako ste i do sada radili u medijskoj pripremi za donošenje zakona, da li ste napravili projekciju kakvi će u budućnosti biti prilivi od carina, da li će biti manji ili veći, ko će i koliko plaćati carine. Imam utisak da se više od polovine zakona koji se usvajaju ovde u Skupštini donose zato što je neko rekao da oni treba da se donesu, a ne zato da bi doneli neko dobro građanima Srbije i srpskoj privredi.
Mera očuvanja domaće privrede i podizanje njene konkurentnosti se meri visinom naplate poreza na dobit preduzeća. Upozoravali smo vas i govorimo da je izuzetno teška situacija, da se preko 70.000 preduzeća u Srbiji nalazi pred stečajem, da su prihodi znatno smanjeni i da nas očekuje izuzetno teška, možda čak i najteža godina za srpsku privredu.
U 2008. godini privreda Srbije je zabeležila gubitak od 37 milijardi dinara, za razliku od 2006. i 2007. godine, za vreme vlade Vojislava Koštunice, kada je privredna aktivnost bila pozitivna.
Ono što najviše utiče na gubitke srpske privrede svakako su troškovi finansiranja, kamate i kursne razlike. Ovih dana je potpuno jasno da ste nesposobni da kontrolišete uslove poslovanja, s obzirom da dinar u odnosu na evro pada već danima, odnosno mesecima, da su kamate izuzetno visoke i da nikada nije bilo teže dobiti kredit.
Ovako drastične kursne razlike će mnoga preduzeća u Srbiji, pa čak i ona koja su poslovala pozitivno, oterati u gubitke, a da ne govorim o građanima Srbije koji imaju kredite vezane za evro. Rata kredita građanima raste iz dana u dan zbog kursnih razlika, a plate i penzije su zamrznute.
Podsetio bih vas da je kurs evra za vreme mandata prethodne vlade bio 75 dinara, a da je danas preko 100 dinara. Danas više niko ozbiljan u Srbiji ne očekuje da ćete vi napraviti neke radikalne pomake u smislu ekonomskog oporavka države, ali barem se potrudite da stabilizujete kurs i time ćete učiniti dosta i za privredu Srbije, ali i za građane Srbije.
Prilikom donošenja budžeta za 2009. godinu uveravali ste nas u to kako je ekonomska kriza razvojna šansa za Srbiju, kako će kompanije iz čitavog sveta promeniti svoje sedište, doći u Srbiju da investiraju i proizvode, i tada ste projektovali prihode od poreza na dobit preduzeća na 44 milijarde. Mi smo vas tada upozoravali da je ta projekcija nerealna, da se neće ostvariti, a vi ste nas proglašavali defetistima, ljudima koji šire paniku i uveravali nas da je to realno jer ste preduzeli mere za očuvanje privrede.
Kakve ste mere preduzeli, vidi se iz toga da je ove godine planiran prihod od poreza na dobit preduzeća 22 milijarde, odnosno duplo manje nego za 2009. godinu. Pitam se da li je to ta iskorišćena razvojna šansa i da li je politika koju ste vodili dala rezultate. Dala je, ali, nažalost, katastrofalne za privredu Srbije.
U vreme ekonomske krize gotovo sve zemlje su pribegle korigovanju svojih poreskih politika u cilju rasterećenja privrede i građana. Cilj tih mera svakako je pokretanje investicija na svim nivoima, radi zadržavanja privredne aktivnosti. Stoga poreski sistem mora da bude zasnovan na proširenju broja poreskih obveznika, a na smanjenju poreskih stopa, kao i na poreskim podsticajima svima čija delatnost dovodi do otvaranja novih radnih mesta i onima koji su zahvaćeni negativnim efektima ekonomske krize, a bore se sa njenim posledicama održavajući zaposlenost, izvoznu i svaku drugu poslovnu aktivnost.
Kakva je vaša ekonomska politika, kada ukidate poreske kredite za poslodavce koji otvaraju nova radna mesta? Malopre ste objasnili da je to regulisano nekim drugim zakonima. Ne vidim šta je sporno u tome da to stoji i u ovom zakonu, s obzirom na to da je ovo Zakon o porezu na dobit preduzeća.
Takođe, ovim izmenama Zakona predložili ste ukidanje podsticaja za investiranje u zaštitu životne sredine. To je potpuno nelogično. Sve države stimulišu ulaganja u tzv. zelene tehnologije, osnivaju se posebni fondovi za te namene, u direktivama EU o energetici postoji obaveza ulaganja u obnovljive izvore energije, a mi ukidamo podsticaje za ulaganja u zaštitu životne sredine. To je, svakako, kontraproduktivno.
Najnelogičnije u ovom zakonu, što ste obrazložili kao usklađivanje iznosa, jeste da predlažete povećanje iznosa koje je investitor obavezan da uloži da bi iskoristio određene poreske podsticaje. Podsetio bih vas da je još pre ekonomske krize investicioni ciklus u Srbiji ušao u fazu opadanja, a da je početkom krize gotovo potpuno zaustavljen. O tome svedoči činjenica u izveštaju banaka za 2009. godinu, da je od 950 miliona evra kredita privredi samo dva i po posto iskorišćeno za nove investicije, a sva ostala sredstva su iskorišćena za očuvanje likvidnosti.
U 2009. godini su direktne strane investicije bile tri puta manje nego 2007. godine, tako da je to što ste predložili da se iznos sredstava koje investitor treba da uloži u određenu privrednu aktivnost poveća sa 600 na 800 miliona, najblaže rečeno, neprihvatljivo. Podneli smo amandman na taj član Zakona i predložili da se taj iznos smanji na 400 miliona, jer smatramo da onaj ko uloži 400 miliona dinara i zaposli sto novih radnika treba da uživa maksimalne poreske podsticaje.
Ono što je potpuno neprihvatljivo, daću sebi za pravo da kažem i skandalozno, jeste da ste predložili ovim izmenama Zakona da se povećaju iznosi sredstava koje investitor treba da uloži u nedovoljno razvijenim područjima. Puna su vam usta priče o ravnomernom regionalnom razvoju, o nejednakosti u razvijenosti određenih regiona, naročito opština, a ovim zakonom predlažete da se povećaju iznosi koje investitori treba da ulože da bi koristili određene poreske podsticaje.
Podsetio bih vas da su razlike u Srbiji toliko drastične da se prosečan lični dohodak kreće od 14 do 57 hiljada dinara, da u ceni zemljišta ima razlike 300 puta u zavisnosti od dela Srbije u kom se ono nalazi, da se u Beogradu siromašnim smatra 4,2% građana, a jugoistočnoj Srbiji čak 23,5%, i u uslovima tako nejednake razvijenosti i socijalnih razlika vi predlažete ovu izmenu Zakona o porezu na dobit preduzeća.
Moj kolega Lapčević će govoriti više o problemima na jugu Srbije, a ja ću se osvrnuti na prostor odakle dolazim. To je Zlatiborski okrug, odnosno zapadna Srbija. Želim samo da vas pitam da li znate kako se živi u Priboju, Novoj Varoši, Prijepolju, Sjenici, koliko firmi tamo ne radi, koliko ljudi nema posao i nalazi se na ivici egzistencije. Sada otežavate investitorima koji bi, eventualno, mogli tamo nešto da investiraju, podižete im granicu za visinu ulaganja da bi mogli da koriste poreske podsticaje.
(Smejala se ministarka i prošli put, pa se ispostavilo da sam bio u pravu.)
Ono što je bitno, mi u zapadnoj Srbiji nemamo razvijenu ni saobraćajnu infrastrukturu, koja je, takođe, bitna za privredni razvoj i investiranje. U prethodne dve godine 80% investicija u Srbiji je u krugu od 50 kilometara oko Beograda. Znači, mi nemamo ni autoput, čiju koncesiju ste poništili kada ste došli na vlast. Od tada obećavate početak izgradnje autoputa, a u budžetu za ovu godinu su planirana sredstva za izgradnju 2-3 kilometra tog puta, tako da pretpostavljam da ćemo, tom dinamikom, u narednih 50 godina uspeti da izgradimo autoput.
Jedino što je ostalo, to su poreski podsticaji kako bismo stimulisali nekoga da ulaže u te manjerazvijene opštine, a vi ovim zakonom predlažete da se ti uslovi investitorima otežaju.
Mi smo na ove zakone podneli veliki broj amandmana. Pozivam vas da razmotrite te amandmane, da ih prihvatite, kako bi se tekst zakona popravio, ili da povučete ove zakone i napravite neke bolje, koji će biti u interesu građana Srbije i srpske privrede.