Izvinite, to sam, kada čovek stavi ruku na usta i vidi se da mu nisu zatvorena usta, to tumačim kao zevanje. Izvinite ako je nešto drugo u pitanju, da li je nameštao vilicu. Mislim da je ovo bilo baš zevanje, tako mi se čini.
Evo, završavam, da me više ne biste gledali tim meni nepoznatim pogledom.

Koliko sad imam pravo da odgovaram na replike? Javljam se za repliku gospodinu Cvetkoviću, gospodinu Martinoviću i gospodinu Jugoviću. E sad idemo redom,  i gospođi Kolundžiji.
(Predsednik: Sve ćete to, obzirom na potencijal koji imate, u dva minuta.)
Dobro, to je vaš odnos prema meni. Je l' da? Da li može?
Dakle, gospodin Cvetković je grdno pogrešio kada je rekao da to nije partijski program, ovo 20-20, pošto sam pročitao izjavu gospodina predsednika Srbije, gospodina Borisa Tadića, da je to njegov problem i da ga je najbolje podržala DS. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodin Cvetković je obmanuo građana kada je rekao da se ne seća da smo mu rekli nešto pametno na tom sastanku. To ne govori o tome da li je bilo pametnih reči, nego o njemu da li se seća. Ali, morao bi da se seti, jer smo mu to predali u pisanoj formi. Dakle, sve naše predloge i sve ono za šta smo smatrali da Srbiji može da pomogne, a on nije hteo da prihvati.
Potom je rekao da očekuje da nova vlast ne promeni program koji je on danas izložio, jer je to program Srbije, a ne nekakve političke stranke. Što bismo mi onda dolazili na vlast? Pa, to sad novi ministri dolaze na vlast da sprovedu program gospodina Cvetkovića. Nova vlast donosi novi program.
Što vi niste rekli 5. oktobra - ne, ne, državni program je program Slobodana Miloševića, mi samo da dođemo kao novi ljudi. Kako to da nas sad optužite, kao što me je optužio neko veče u nekoj TV emisiji da se antidržavno ponašam? Znači, antidržavno se ponašam, kako bi SNS posle pobede na izborima donela svoj program i ovde za njega dobila poverenje u Narodnoj skupštini RS.
Oko Razvojne banke, Srbija uzima od Nemačke razvojne banke poodavno kredite. Kada smo kritikovali i rekli – zašto mi nemamo Razvojnu banku? Niko nije umeo da nam da tačan odgovor. Nisam govorio da će u njoj biti depozita, nego jeftina sredstva, državna imovina. Ono što može ...

Samo da obavestim ove koji još uvek misle da mogu da računaju na mene. Ja sam kancelariju za lečenje frustracija zatvorio kad sam osnovao SNS, pošto se krećem u društvu ljudi kojima nije više potreban nijedan savet te vrste, pa vas molim, gospođo Đukić Dejanović, da mi se ne obraćaju oni kojima ste vi potrebni.

Eto, vidite dokle dođe kada imate dvostruki standard. Znači, meni može svako da kaže šta god hoće. Ja kažem samo nekome da li je u životu uradio nešto po čemu će ga pamtiti ili ne i ovde budem osuđen od gospođe Kolundžije da sam najgori mogući čovek na svetu, a ujedno sam čovek koji je tek juče pročitao jednu svoju knjigu, pa eto obaveštavam druge.
Samo vas molim, meni ne treba zaštita od ove pik-ap stranke, meni treba samo da ovde budem bar malo ravnopravan sa ostalima. Ako meni upućuju uvrede ćutite, pa ćutite i kada ja vređam, pošto u meni govori onaj Srbin koji ne da da ga baš svako vređa, a posebno ne oni koji ne vrede da me vređaju.
Mislim da gospoda iz SRS ne zaslužuju da mene vređaju. Ako neko treba da me vređa, znam ja ko će. Imam ja sebi bliske ljude koji mogu da me uvrede. Onaj ko mi nije blizak, nemojte da dozvolite ovde, neka dođu na ulicu, nek me vređaju, to je mesto za uličare, za ulična vređanja. Ova sala nije za to.
Ako neko kaže da sam klečao kao kuče, to zaista nema smisla, ne zbog mene, njih sam nadvisio odavno, nadvisio sam i vas odavno. Naša stranka vas je sve porazila. Znam da vam je to balvan u oku. Izdržite, to je prvi poraz, pretrpećete ih mnogo.
Uopšte ne mogu da zamislim da vi pobedite kad ste tako osioni, a nema vas nigde. Šta bi ste radili narodu da pobedite? Ovde stoji mnogo građana Srbije, ne date izbore da se ne bi videlo koliko građana Srbije stoji uz SNS. Ne date izbore da se ne bi videlo koliko vas je malo ostalo uz tu besmislenu ideju da vređate svakoga ko drugačije misli. Ja vas ne vređam zato što drugačije mislite.

Ne znam zašto Srbiju oko SNS ložite? Šta vi imate koga da podržavate i kome da pomažete? Šta vi imate koga da napadate i da pominjete SNS? Daj bože da vi budete takav miljenik DS, da vidite kako puca koža na leđima, a mi da preuzmemo javna preduzeća u Beogradu. Je l' važi da mi uzmemo Puteve Beograd, pa apotekarsku ustanovu i još ovde da napadamo DS?
Budi čist. Nemaj veze sa vlašću, nemoj da te finansiraju ni na koji način, nemoj da budeš u javnim preduzećima.
(Predsednik: Nemojte se obraćati poslaniku, nego samo parlamentu.)
Ne, to sam činio u prenosnom smislu.
Onaj ko sarađuje s vlašću ne može da kori vlast da sarađuje sa strankom iz opozicije, za šta nema ni jedan jedini dokaz. SNS ne sarađuje s DS kako bi omogućila da DS ostane na vlasti, ali sa celom Srbijom sarađujemo i pokušavamo da održimo mir, da zaustavimo ono što se valja i što i vi sami znate da se valja.
Gospodine Andriću, mi nismo pošast. Molim vas da se izvinite SNS, kada već nije znala gospođa predsednica da vas zaustavi u tome. Ne postoji politička stranka koja je parlamentarna i koja je pošast. Čak ni za vas nismo pošast.
Mogli biste da kažete – evo za nas su pošast i da kažete, da se ne slažete sa našim idejama, ali da vi ovde kažete nekažnjeno da smo mi pošast, zamolio bih vas da pročitate Vujakliju, možda će da vas ubedi u to da tu reč više ne koristite kada je upućujete drugima.

Gospođo predsednice, samo vas molim da kada mene opominjete ako se nekome lično obraćam, da to isto bude mera i za nekoga ko se meni obraća. Posebno, kada mi se obraćaju ovi koje ne primećujem.
Znači, ovoliko laži da se izgovori o meni, a da vi ćutite i klimate glavom, ili vam je nešto kao milo, ne treba da vam bude milo. Ovo sam sada ja na meti, možda još mesec i dva, pa će da se vrate na vas. Znate kako umeju vama da kažu i kako umeju ovi u DS. Jednostavno, to je stil života. Ili će Tomislav Nikolić da bude meta ili ne znam kako se zove bilo kog.
Moguće da smeta politika SNS svim drugim strankama u ovoj sali, izuzev Novoj Srbiji, ali tu nisam kriv. Nije ni meni milo kada nas neko pobedi, ali stisnemo zube, radimo još jače i bolje. To i vama predlažem – radite jače i bolje. Radite čestitije i poštenije, pa će i vas narod da voli. Ili, šta sad, isti smo mi kao i demokrate? Pa ko će da pobedi? LDP i SRS? I tu će Srbija da napreduje. Onda ćemo svi da se preselimo u Vranje i da naplaćujemo putne troškove.
Stvarno nema smisla. Razmislite malo dobro. Mogu sve da izdržim. Šta sam u životu prošao, ovo je besmisleno da ne mogu da izdržim. Ko me je sve pokušavao uništiti, šta mogu oni? Čime oni mogu da zasluže da mogu mene da unište? Verujte mi, otkako su počeli da me napadaju, ove narikače da se javljaju i ova bulumenta, SNS jača. Vi gledajte, ako dozvoljavate to, zbog toga da bismo mi ojačali, onda nešto škripi u vladajućoj koaliciji.

Kažu ljudi da je Zoran Đinđić, jedini predsednik vlade iz DOS-a koji je imao hrabrosti i viziju, na pitanje šta da se radi kad nestane pruge, govorio – ljuljajte vagon. A ova situacija u kojoj se danas nalazi Vlada podseća me na ono u prirodi kad naiđete na splet zmija otrovnica – pojele bi sve živo oko sebe, ali između sebe se ne ujedaju.
To je otprilike priča o rekonstrukciji Vlade i priča gospodina ministra o tome kako ne treba biti formalista. Pa, ako predsednik Vlade ne ispoštuje zakon i za 15 dana ne dostavi imena novih ministara, čije smo ostavke mi pre 15 dana usvojili, hajde, bože moj, biće, usvojićete neke nove, zakoni postoje da se gaze. A jedino poštovanje Narodne skupštine je poštovanje zakona. Nama ne morate ovde da govorite fino, lepo, milo, drago. Samo poštujte zakone koje donesemo.
Ovo prepakivanje liči na nove kutije i nove etikete. Celu noć je gorelo svetlo u kabinetu predsednika Vlade. Mislio bi čovek – evo smišlja se novi ekonomski plan za oporavak Srbije, evo dogovaraju se kako da se izađe iz krize, evo priče o novim investicijama, a vi se tučete oko ministarstava. Nova energija, nova mladost, a sve isti ljudi, ista ideologija, isti sastav Vlade. Smanjeni broj ministarstava, to je rekonstrukcija Vlade.
Jedan mlad, školovan čovek, pametan, maločas kaže – ako bismo sad držali izbore, to bi bilo pogubno za Srbiju. Mislim da bi za Srbiju bilo pogubno da ostane ova vlada i pogubno bi bilo da dođe do nemira, a izbori ne mogu da budu pogubni za državu. Nisu pogubni ni za vlast, osim za one koji su ogrezli u kriminal, mito i korupciju.
Mi održimo pre šest meseci miting u sportskoj hali "Arena", predsednik države kaže – izvršićemo rekonstrukciju Vlade. Petog februara održimo novi miting, po nama najbolji u novijoj istoriji, vi ga minimizirajte koliko god hoćete, predsednik Vlade kaže – izvršićemo rekonstrukciju Vlade. I sad smo došli do toga da vi vršite rekonstrukciju Vlade, a želeli biste da kažete građanima Srbije kako je naša priča o vanrednim parlamentarnim izborima pogubna jer ćemo baš sad da sprečimo Srbiju da dobije status kandidata za članstvo u EU.
Zakazali smo novi miting za 16. april. Sad vam otvoreno pružamo priliku da Srbija iz ovoga izađe kao dostojanstvena, civilizovana, demokratska zemlja, koja želi da bude članica EU. Vi želite prednost koja se zove status kandidata. Evo da vam damo tu prednost. Ako u oktobru Evropska komisija predlaže Savetu EU da Srbija dobije status kandidata, u novembru da održimo vanredne parlamentarne izbore, pa da onda Savet EU u decembru, kada odlučuje, zna sa kojom vladom će imati posla četiri godine.
I teoretski i praktično će doći do promene vlade. Teoretski čak može da dođe i do promena odnosa nove vlade prema EU. Što bi EU rizikovala da uloži mnogo toga u Srbiju, a da na vlast dođu stranke koje ne žele da Srbija bude članica EU? Kako vi vodite državu, želja da budemo član EU je sa 70% podrške među građanima spala na 58%. Danas 58% građana Srbije želi da Srbija bude u EU. Da li se promenila EU? Nije. Vi ste krivi. Sad tu odgovornost treba prebaciti najpre na EU, a potom na opoziciju. Na EU, pošto ona traži da se povuku neki teški potezi (kao da nikad nije ni tražila), i na opoziciju, zato što traži da se dođe do legitimne Narodne skupštine.
U čije ime vi danas vodite državu? U čije ime donosite ove zakone? U čije ime birate Vladu? U ime birača iz 2008. godine? Nisu oni više za ovakav sastav Parlamenta. Niste vi ni za ovakav sastav Vlade. Inače, ne biste donosili zakon o Vladi isključivo zbog Mlađana Dinkića.
Ne mogu da zamislim da menjamo Zakon o Vladi da bismo upozorili ministre, sekretare, činovnike da moraju da slušaju predsednika Vlade i da poštuju njegove stavove i da u javnosti moraju da iznose stavove koji su zajednički stavovi za celu Vladu. Šta je to bilo pre toga? Ko je to iznosio drugačije stavove? Da li to samo predviđate da bi moglo da bude ili se već dešavalo?
Potom kažete da razrađujete ustavnu odredbu da o ovlašćenjima ministra kome je prestao mandat odlučuje Vlada. To bi sve bilo u redu da niste za sekretara rekli da mu mandat prestaje postavljenjem novog generalnog sekretara Vlade, ostavkom ili razrešenjem. A šta je sa njegovim ovlašćenjima od momenta ostavke ili razrešenja do izbora novog sekretara? Pa, zar nije ista pravna logika? Ako ministar nije znao šta će da radi kad mu se ovde prihvati ostavka, šta će da radi sekretar kad Vlada prihvati njegovu ostavku, a nije izabrala novog sekretara?
Nešto su vas guje ujedale, a nećete da kažete koja se zmija u tom spletu usudila da ujede ostale zmije. Naravno, regione ponovo dajete preimenovanom Mlađanu Dinkiću. Ma, može on da se zove i Meri Popins, zna se šta je radio poslednjih deset godina, zna se šta je upropastio, zna se ko mu je to omogućio. U ovoj se Srbiji sve zna, gospodo. Nema skrivanja, nema preimenovanja, nema otimanja, nego – pred narod, pred građane.
Šta kažete, izgubiće Skupština dva meseca, neće da radi ako bude izbora? Pa tri meseca nismo radili. Baš vas briga hoće li Skupština da radi ili da ne radi.
Da budemo jasni još jedanput, recite onom svom predsedniku države – izbori u novembru i više nećemo da tražimo vanredne parlamentarne izbore. Ako nam ne odgovorite, a nama treba mesec dana da spremimo miting za 16. april, mi ćemo održati miting 16. aprila. Na vama je, mi smo svoje učinili. Mi se ponašamo odgovorno. Mi pružamo šansu vama da vam Srbija baš ne zamera previše na svemu onome što ste uradili. Vi pružite šansu Srbiji, a ne morate.
Poznajući vas, nisam baš previše ubeđen da nećemo da se vidimo 16. aprila. Zato što, za razliku od vas koji ste u sali i vrlo dobro znate šta je potrebno, oni koji vas vode o tome ne znaju ništa. Neki od njih će da se liše unosnih poslova da bi bili ministri, a možda neće ni da se liše. Možda će sad još bolje da obavljaju te poslove. A Srbiju čekaju velike promene, za koje vi niste spremni. Vi nemate hrabrosti da vučete teške poteze.
Želite da vas narod voli, a ne umete to da uradite. Kako će da vas voli? Osamdeset milijardi iz privatizacije – gde su? Dolara ili evra, da li je to bitno? Sve ulažete u milijardu od "Telekoma". Osamdeset takvih milijardi je ušlo u Srbiju. Gde su te milijarde, gde su ti putevi, gde su te saobraćajnice, infrastruktura? Gde su kapitalni objekti? Gde su fabrike za izvoz u Rusiju? Gde je zadovoljni seljak? Cena hrane, trenutno najbolja od svih proizvoda koje možemo da proizvedemo. Šta je naš proizvod, novi zakon o Vladi i ministarstvima?
Da li iste političke stranke vode iste resore samo da ih sastavljaju? Kao da će ovi ostali da ostanu siročići. Da Dinkić bude poslanik, a njegov poslanik negde bude direktor. Šta time dobija Srbija? Šta tu ima dobro za Srbiju? Što ne smete na odmeravanje snaga? Pa, sve je u vašim rukama – novac, moć, naša loša prošlost. Evo, sad ste rekli nije ova vlada kriva za krizu, krivi su Sloveni što su u šestom veku došli na Balkan. Od onda vučemo krizu, kako će ova vlada da ispravi tu krizu?
Mediji. Možete čoveka da potpuno ocrnite, da mu promenite izjavu, da pogrešno tumačite. Posle izvinjenje dođe ko skupljanje perja. Istražujete tuđe živote, šta drugo možete, da nije nekad neko negde nabio prst u nos. Malopre ste rekli da nije pristojno lepo diskutovati, nije pristojno nabiti prst u nos. Evo, ako imamo i taj greh. Ali jednu stvar morate da znate – onaj ko vodi državu, mora da pokaže ozbiljnost.
Juče sam čitao kolumnu jednog vašeg člana, nema ga danas u Skupštini, pa se i njemu otelo da kaže – vlast je važnija od ideologije, to se videlo pri sastavljanju ove vlade. Tačno, ova vlast nije na ideologiji, inače ne biste danas aplaudirali jednom poslaniku opozicije koji je nešto govorio protiv opšteg mišljenja većinskog dela Vlade.
Ne mislim ja da je dobro za Srbiju da se vi svađate. Za Srbiju je dobro da je vi vodite jedinstveno i složno ili da se sklonite ukoliko to niste u stanju. Ne mislim da je dobro da vas skloni neko ko će da izađe na ulice, ali vi niste razumeli onaj govor tišine na mitingu 5. februara. To do vas nije doprlo. Ta strašna tišina u kojoj se nije reagovalo ni na naše govore. A da je neko rekao "dole Vlada", videli biste šta bi se desilo. Da je samo neko krenuo prema zgradi Vlade.
Imate ogorčene ljude. Imate ojađene ljude. Imate nezadovoljne ljude. Imate sirotinju. Optužili ste Mlađana Dinkića da je izgubio starih 200.000 radnih mesta. Je l' to prilika da njegova stranka bude u Vladi? Kakav je to tek odnos između vas – predsednik Vlade saopšti da hoće da odjuri jednog ministra jer je direktni krivac, predsednik Narodne skupštine kaže – o tome će da se otvori rasprava. Ministar podnese ostavku, predsednik Vlade prosledi njegovu ostavku u Parlament i o njoj se raspravlja pre zahteva o smeni, da ne biste ovde raspravljali, da biste ponovo nekakvu vladu skupili.
Biće tu i potpredsednik Verica Kalanović. Tog dana je rekla: "Ja sam moralna osoba, napuštam Vladu zajedno s mojim predsednikom". A vi ostali ćete, izgleda, da budete nemoralni. Na kraju, izgleda da je i ona nemoralna, pošto je prihvatila da bude u Vladi.
I, kakva je to politička stranka čijeg predsednika oteraju, a stranka ostane u Vladi? Tu ima ideologije? Nema, tu ima samo želje. Ali pogledajte, od kada niste u medijima, vrtoglavo vam opada popularnost. Sad tek ljudi vide da je sve bilo laž – novo zapošljavanje, svaki dan nova fabrika… A i ''žuti'' vide kakvu su grešku napravili kad su vas puštali iz veče u veče na televiziji. I socijalisti. Oni ratuju s decom i njihovim učiteljima, a vi otvarate fabrike.
Pa naravno, zapomažite sad, cvilite sad. Ali niste ni vi baš u svemu ovome potpuno nevini, gospodo socijalisti. Onaj ko vidi da je situacija teška, treba da da građanima mogućnost da biraju ponovo, a ne da ih drži kao taoce jednog dogovora koji više ne postoji.
Videćete ekspoze predsednika Cvetkovića – 90% će da ponovi tzv. proklamovane ciljeve. Pa, dokle da slušamo vaše ciljeve? Trebalo je do kraja pretprošle godine da dobijemo status kandidata, po Cvetkoviću. Trebalo je do kraja prošle godine 300.000 automobila da proizvedemo u ''Zastavi''. Zar vas nije sramota?
Hteli ste da otmete seljacima zemlju u Kragujevcu, pa kada vam se učinilo da je cena visoka, poklonili ste kasarne. Čije vi to poklanjate? Čiju imovinu? Čiju očevinu? Jeste li vi to stekli, jeste vi to zarađivali, ili onaj veseli narod što misli da će tamo da radi? Šta da radi? Proglasili ste da samo hiljadu ljudi iz Kragujevca može da pravi automobile. U Srbiji niko osim njih ne zna da pravi automobile. Ako ne znaju ovi u Kragujevcu, onda ne zna niko. Nisu položili testove, ne znaju kolika je udaljenost Marsa od Sunca. To je bio nivo testova koje su polagali radnici koji montiraju automobile.
Upropastili ste političku situaciju u Raškoj oblasti, ili Sandžaku, kako da je nazovem, izborom nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Neću da vređam osećanja onih koji to nazivaju Sandžakom, neka zovu kako god hoće. Izborom nacionalnih saveta nacionalnih manjina direktno ste ugrozili mir, red, sigurnost, stabilnost. I sa dva nesposobna ministra u Raškoj oblasti.
Što se mešate u to? Kako ste vi skrpili Vladu? Je l' neko izdao ideologiju s kojom je išao u izbore da bi otišao u Vladu? Jeste. Pa, tako rade i izabrani u savetima nacionalnih manjina. I oni prelaze s liste na listu. To je sloboda, sloboda čoveka da ide gde god hoće. To nije ropstvo, nije slugeranje, nije ponašanje kao da nemaš svoju glavu i svoj mozak. To je kad misliš svojom glavom. Što im smetate, što im ne date da misle svojom glavom? Jeste li sigurni da će da bude sve mirno tamo?
I ajde da ukinemo Ministarstvo za manjinska prava, da ga podvedemo pod neku državnu upravu. Ajde za sve što ste upropastili ukidajte ministarstva. Lepo kaže ministar – demagogija je govoriti o smanjenju Vlade. Ali onda 15 puta kaže – ovo je najmanja vlada. Ima li veće demagogije? Ako je demagogija pričati o smanjenju vlade, nemojte da to favorizujete, da to veličate. Smanjili ste Vladu, idemo dalje. I da je imala 40 članova, meni to ne bi smetalo ako bi u Srbiji bilo nade za bolji život. Ovako nema.
Govorite o osnivanju razvojne banke. Deset godina uzimamo kredite od Nemačke razvojne banke. To vam je kao Kolubara – nećeš da kupiš svoje mašine, nego uzimaš pod zakup. To su vam krediti od Nemačke razvojne banke, kad vi nemate svoju razvojnu banku. U Vojvodini, naravno, može da bude razvojna banka, pa makar i da je na nezakonit način stvorena.
Dakle, naša ponuda je ponuda Srbiji, a ne vama. Da razmišljam isključivo o vama, kao o ljudima koji se bave politikom i koji treba da snose posledice svog lošeg rada, verovatno bih poslušao najtvrđe jezgro SNS-a i ne bih sa vama možda ni razgovarao. Možda, pošto nisam takav čovek. Ali vam još jednom kažem – ko ima uši, neka sluša; ko ima oči, neka gleda. Ovo je poslednja prilika da stvari u Srbiji rešimo kao normalni ljudi. Da pokažemo da brinemo o građanima, da nas je narod izabrao da o njemu brinemo, a ne da on brine zato što nas je izabrao. Ne da strahuje zato što nas je izabrao.
Mi vremena imamo. Ne želimo da koristimo svoju snagu, kao što se to radili vi kada ste bili besni i jarosni i puni snage. Nama je snaga potrebna da vodimo Srbiju, i mi ćemo sigurno da je vodimo mnogo bolje od vas. Gre'ota je da Srbija izgubi godinu dana pod vašom vlašću čekajući ono što neminovno mora da se dogodi. I samo još jednu stvar – razmislite dobro, mnogo je bolje da vas smenimo mi normalni, nego da vam se slučajno desi da vas smeni neko ko nije toliko normalan. Hvala.

Obično ne odgovaram na uvrede jer mislim da Srbiju to previše ne interesuje, a posebno je ne interesuju oni od kojih meni stižu uvrede u ovoj skupštini, ali ima jedna latinska poslovica koja kaže: "Miš i na brdo kada se popne, ostane mali".

Da biste se takmičili u Ligi šampiona, treba prvo da izađete iz podsaveza. Velike kvalifikacije vi treba da pređete da bih ja vama poklonio pažnju, gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi, a i u obrazloženju Predloga zakona o sportu čulo se mnogo toga – i kako će ovo da pomogne da se deca bave sportom i kako će konačno zakon da se primeni i na sport.
Nekoliko pitanja zaista mora da se postavi onome ko predlaže ovaj zakon zato što, prvo, grupacija koja predlaže ovaj zakon ni u jednoj privatizaciji do sada nije pokazala da želi da to u Srbiji bude po zakonu, pravično i bez pljačke, bez otimačine, bez privilegija. Postavlja se pitanje da li možemo da verujemo da će baš u sportu biti tako? Tim pre što ono što je najzanimljivije u imovini koja se tiče ovog zakona, a odnosi se na nekoliko klubova, dva pre svega, sigurno predstavlja problem o kome treba da se ozbiljno razgovara, ne samo sa nivoa jedne političke stranke, jedne vladajuće većine, već sa nivoa interesa svih građana Srbije.
Naime, ovde se postavlja pitanje – zašto je za samo godinu i po dana predložena izmena Zakona o udruženjima, koja se odnosi isključivo na sport, tako da za sva ostala udruženja u Republici Srbiji važe jedna pravila za privatizaciju, a za sportska udruženja i saveze potpuno drugi režim? Ovde ne postavljam pitanje koji je model bolji, već samo da li se time krši ustavni princip jednakosti pred zakonom za iste vrste pravnih lica?
U obrazloženju nije pruženo objašnjenje za takvo odstupanje, iako bi to bilo logično imajući u vidu da u praksi nije bilo suštinskih primedaba ni problema sa primenom modela privatizacije udruženja iz Zakona o udruženjima. Da nema odredaba ovih članova od 169. do 182. zakona, i na sportske organizacije bi se, prema članu 2. stav 2. Zakona o udruženjima, primenio režim privatizacije iz Zakona o udruženjima.
Režim privatizacije iz Predloga zakona o sportu je nedorečen, nejasan, nekonzistentan, a u pojedinim delovima je suprotan prirodi sportskog organizovanja. To važi kako za postupak evidentiranja imovine organizacije u oblasti sporta, tako i za sam postupak privatizacije.
Jednostavan primer, u članu 169. stav 1. predloga propisuje se da obavezu evidentiranja imovine imaju i sportski centri. Međutim, ako pokušate da u Predlogu zakona pronađete na šta se pod tim misli, ne možete to da nađete, ni u članu 3. koji definiše pojmove, ni u članu 110. koji reguliše ustanove i privredna društva u vezi sa sportom, ni u članu 146. koji reguliše vrste sportskih objekata.
Organizacije nabrojane u članu 169. stav 1. Predloga nisu sve organizacije u oblasti sporta koje postoje; nisu, na primer, obuhvaćena stručna udruženja u oblasti sporta upisana u registar kod Ministarstva omladine i sporta.
Prema članu 169. stav 1, obavezi evidentiranja, pa samim tim i preispitivanja statusa imovine podležu i organizacije koje su prema svojoj registraciji isključivo u privatnoj svojini. Naime, pojam sportske organizacije u važećem Zakonu o sportu obuhvata i sportske organizacije kao udruženja i sportske organizacije kao privredna društva.
Kako će se, na primer, preispitivati vlasništvo nad klubom koji je registrovan kako akcionarsko društvo i ima svoje vlasnike? Takav pristup dovodi u pitanje ustavnu odredbu o nepovredivosti privatne svojine, koja je garantovana i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Odredba člana 169, kada se poveže sa članom 170. stav 2, tera vlasnika kluba da dokazuje da je klub njegov, iako prema Zakonu o privrednim društvima to nije sporno.
Prema odredbi člana 169. stav 1, smisao podnošenja evidencione prijave jeste da Ministarstvo omladine i sporta ustanovi matične evidencije i izvrši registraciju. O kakvim evidencijama je reč i o kakvoj registraciji je reč, nije jasno, posebno zato što je članom 172. propisano da je funkcija Ministarstva da u postupku po evidencionoj prijavi evidentira podatke o subjektu evidentiranja i o sportskim objektima koje koristi. Dakle, tu nema nikakve matične evidencije i registracije.
Predviđeno rešenje postaje nejasno kada se ima u vidu da registraciju organizacija u oblasti sporta ubuduće treba da vrši APR, a da matične evidencije, koje obuhvataju evidenciju sportskih objekata, vodi Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije. To vam je član 63. i čl. 107. stav 2. tačka 4) predloga.
O čemu se tu u stvari radi? Zakon o sportu reguliše veoma ozbiljnu materiju, ne tiče se samo imovine. Da ne pomislite da bismo mogli da nasednemo na priču o tome da se rešava čiji će biti stadion i površine oko stadiona, iako je razlog za donošenje zakona u stvari isključivo to. Radi se o tome da čitava jedna društvena grana života, od momenta kada dete prohoda do duboke starosti, treba da potpadne pod nečiji uticaj.
Možete vi ovde da hvalite svoja nastojanja u oblasti sporta, možete da govorite kako ste sve učinili, a onda da nas, dok izlažete Predlog zakona, zamolite da se ubuduće založimo za veći budžet za Ministarstvo za omladinu i sport. Šta je onda vaš posao? Vi na sednici Vlade klimajte glavom jedni drugima, slažite se, dogovarajte se, a ovamo molite poslanike da za vaše ministarstvo obezbede veća sredstva. Ministar omladine i sporta koji nije zadovoljan budžetom podnosi ostavku zato što nije poštovano, prvo, njegovo pravo da raspolaže budžetom dostojnim da zastupa omladinu i sport, a drugo, ni pravo omladine i sporta da ima nekoga ko o njima brine i ko ne brine o finansijskim sredstvima da bi brinuo o njima.
Deca ne mogu da štrajkuju, sportisti ne mogu da štrajkuju. Ne znam da li uopšte znate koliko njih ne prima ni hranarine, ni obaveze iz ugovora, koliko njih je izloženo menadžerima koji nemaju ni dušu, ni srce, imaju samo novac; koliko njih dobija avionsku kartu i ode na put u nepoznato, pa se vrlo brzo vrate potpuno razočarani; koliko njih ne dobije sporove u Srbiji, a dobija sporove u Evropi, zato što su u Evropi pravila rigorozna i niko ne sme da ih krši, ni onaj ko je po volji vlasti, ni onaj ko po volji vlasti nije.
Jednu osnovnu stvar niste rešili, a to je ponašanje na sportskim priredbama. Koliko god se vi trudili da noću dočekujete sportiste koji osvoje medalje, to vaš ugled u očima građana Srbije ne može da podigne, pošto ih dočekuju oni kojima do sporta uopšte nije stalo. Niste se izborili za to da čovek može sa svojom decom da ode na sportsku priredbu, da to bude sportska priredba, da u njoj učestvuju na tribinama i oni koji imaju od sedam do 77 godina. Te tribine su pretvorene u poligon za ispoljavanje najnižih strasti, za isprobavanje novih hemijskih sredstava.
Naravno, kada dođe do neke pobede i kada neko od naših sportista ili klubova zasluži uspeh, osvoji medalju, osvoji neko mesto, eto vas tu među prvima, bezmalo kao da ste i vi trčali, kao da ste i vi skakali, kao i da ste vi šutirali loptu, kao i da ste vi skakali u bazen.
Kada se ispostavi da to nije dobro organizovano i da mnoge sportove više uopšte nemamo i da nam deca uopšte ne rastu kao što smo mi rasli, uz društvo za telesno vaspitanje, uz razne amaterske klubove u kojima vas ništa nije koštalo to što trenirate nego su vam još davali i po jedan sendvič, a u porodici je to bio bar jedan obrok više; kad vas podsetimo na to da više ni na fakultetima nemate fizičko vaspitanje, da to više nikoga ne interesuje; kad vas podsetimo na to da onaj ko želi vrhunski sport u taj sport treba da ulaže, iz tog sporta da ima koristi... A država ne treba da ima primetnu korist od onoga što ulaže u svoju decu da bi se bavila sportom, državi je velika korist ako su ta deca zdrava.
Naravno, više nema služenja vojnog roka, pa nećemo ni imati podatke o tome koliko je dece sposobno za vojsku, a koliko nije, ali i sami vrlo dobro znate kako su padali kriterijumi na regrutaciji za odlazak dece u vojsku samo zato što su deca i tu bila nespremna. Baš kao što padaju kriterijumi od osnovne škole do fakulteta za znanje koje deca pokažu, da bi bar neko završio, ili da nastavnici ne bi bili pretučeni, čak i od strane učenika, zato što su dali lošu ocenu.
U ovom društvu se mnogo toga promenilo nagore. Čak i oni koji imaju dobre namere u tome učestvuju, svesno ili nesvesno. Čak i oni koji vode decu, omladinu, sport, kulturu svesno ili nesvesno učestvuju u tome, pomažu u tome da se u našem društvu stvore neki novi modeli, obrasci ponašanja, neki novi uzori, nešto čemu svi težimo, a što više nema veze ni sa našim poreklom, ni sa našim osobinama, ni sa našim kodeksima, uvodimo potpuno nove kodekse. Kao što će fakultet ostati sanjano mesto za siromašnu decu, tako će uskoro i sport postati samo sanjano mesto za decu koja nemaju novac.
Gde je tu uloga države i društva? Očigledno, negde je stala na pola puta, čim vi nama ovde kažete da nemate dovoljno sredstava za svoje ministarstvo. Nema za poljoprivredu, nema za omladinu i sport... Gde li to ima tog novca, gde je taj novac iz budžeta ako za ono što je vitalno nema novca, za šta su se drugi izborili? Ko je to bio tako uticajan da obezbedi sebi novac iz budžeta, a niste dobili vi koji ste glavni? Da li ste vi zadovoljni time kako ste uspeli da se izborite za budžet za ovu godinu? Ili će možda ovaj zakon o sportu da donese novac? Neće. Ovaj zakon bi trebalo da pravilnije raspodeli novac koji izdvojimo za sport.
Ja nisam od onih koji će da napadnu ako počnete oko sportskih stadiona da gradite neke objekte, mislim da su ogromne površine i da ih treba iskoristiti, samo me interesuje ko će da gradi. Po kojoj ceni će to da dobije? Da li će onih tridesetak akcionara, koji su i sada upisani, dobiti na raspolaganje i te površine?
Ovde su se neki koji sebe predstavljaju velikim liberalima u oblasti ekonomije zapitali da država to nije podržavila. Zašto država nije prvo podržavila? Možda zato što bi i sport prošao kao i mnoga preduzeća koja je država preuzela u svoje ruke, o čemu ćemo uskoro da razgovaramo, opet nešto preko ministarstava koja su u vašoj stranci. Sve što država uzme u svoje ruke, to je predviđeno da propadne u ovoj državi. Običan svet pomisli – evo spasa, poništava država privatizaciju, evo konačno spasa, sad će država da brine o tome. Onda se posle mesec dana ispostavi da država o tome nije razmišljala, nego je samo htela da smiri štrajk, da se ministar pojavi i kaže kako sada ima posla, kako nema kriminala, kako je ta privatizacija bila sumnjiva, a takvih je preko 90%.
Hoće li naša deca brže da trče posle donošenja ovog zakona o sportu? Neće, neuhranjena su. Ne mogu roditelji dovoljno da vode računa o njima, čak ni o njihovom fizičkom izgledu i o njihovom zdravlju. Država se sklonila. Slušamo predsednika Vlade koji kaže – sve je to privatni posao. Zemlje koje su izmislile liberalni kapitalizam danas se ne ponašaju tako surovo kao mi, ili se bar ne zaklanjaju iza štita koji se zove liberalni kapitalizam. Sve je to privatno. Šta me briga što je 200.000 ljudi ostalo bez posla, to su privatnici otpustili. Pošto dolaze na teret državi, što država nije brinula o tome, to valjda nikoga ne interesuje.
Ja vam želim da ovaj zakon ne doživljava izmene i da nije donet samo da bi bio donet. Ako je bilo prečih zakona zbog dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, možda ovaj zakon nije bio ni potreban, a ako nekome hitno trebaju objekti koje koriste sportski klubovi, onda ste pronašli vreme kada će ovaj zakon da bude donet. Sada će da im se otvori. Oni su učestvovali u pisanju ovog zakona, vrlo dobro znaju kako će da postupe. To je sudbina možda i preko 90% zakona donetih u ovoj skupštini od 2001. godine naovamo, da ih pišu oni koji žele da ih iskoriste dok ne budu promenjeni, „dok se Vlasi ne dosete“.
Znači, od momenta kada ovaj zakon bude stupio na snagu videćete kako se lešinari skupljaju oko plena i gledaju da plen odnesu. Zato su nam stadioni prazni, zato više nikoga na otvorenom prostoru, gde je nekada bilo 60.000 ili 70.000 gledalaca, izuzev jednom godišnje, ne interesuje sportska priredba. Zato ne vodite svoju decu, garantujem da ni vi ne vodite svoju decu na sportske priredbe, mada sedite u toj loži, ali mi se čini da lože sada nisu najbezbednije mesto na sportskim priredbama. Verujte, nije bezbedno ni tamo gde ide običan svet, mi tamo ne vodimo ni decu ni unučiće, jer vi to niste obezbedili. To je vaš najveći neuspeh.
Da li će neki bogataš da kupi klub, da li će neki Rus da kupi klub, da li će neki Amerikanac, to je manje bitno, a to je svrha ovog zakona. Za zakon o sportu meni je mnogo više bitno kada će deca početi da idu na sportske priredbe i kada će roditelji početi da idu na priredbe gde učestvuju njihova deca. Sve drugo je naš poraz. Sve drugo nije interes građana Srbije, posebno onih koji plaćaju porez.
Dakle, naravno da mi za ovaj zakon ne možemo da glasamo, mada ste se vi i neki drugi mnogo trudili da dokažete kako, tobože, nešto sarađujemo. Ali, mi smo jedini koji mogu da vas pobede, da vas pobede boljim idejama i boljim ponašanjem i zato ne želimo da ličimo na vas. Inače, da ličimo na vas, vi ne biste imali ni sekundu mira, koliko je narod nezadovoljan vašom vladavinom.
Želim vam da taj zakon čak ne doživi ni osudu EU, pošto u poslednje vreme svi zakoni ne prolaze filter Evropske unije, koja sada mnogo pažljivije gleda šta radimo zato što se priprema da Srbiji obezbedi status kandidata, možda čak i otpočinjanje pregovora o pridruživanju. Ako vam taj zakon prođe njihov filter, verujte mi da je to mnogo lakše nego da prođe filter naših građana. Od sada će da brinu o svakom dinaru koji ulože u Vladu Srbije da bi ga ona budžetom rasporedila, da građanima Srbije bude bolje.

Pošto već drugi put obrazlažem predlog da se urazumite, uozbiljite, pojeftinite troškove Vlade i vladajućeg aparata u odnosu na narod, ne želim da vam uzimam previše vremena, samo da podsetim i vas i građane Srbije da je predlog podnet 16. decembra 2010. godine, u okviru velikog broja predloga koje smo podneli, a kasnije i dopunili novim predlozima kojima želimo da vam pokažemo kako ćemo da vladamo posle sledećih vanrednih parlamentarnih izbora. Da ste tada imali sluha, da ste nas poslušali i tada stavili na dnevni red, izbegli bismo mnoge lomove na srpskoj političkoj sceni. Čak mislim da bismo izbegli lomove u vladajućoj koaliciji zbog kojih ispašta Srbija.

Dakle, nudimo vam rešenja koja su bolja za Srbiju. Vi ćete verovatno usvajati ove godine rešenja koja su bolja za vas. Kada treba da se opredeljujete između sebe i Srbije uvek se opredelite za Srbiju i nikada nećete da pogrešite. Dakle, obavezujemo se pred građanima Srbije da ćemo ono što vam sada predlažemo kao opoziciona stranka sprovesti u najkraćem mogućem roku posle pobede na izborima ove godine.

Ako imate uši, slušajte. Ako imate oči, gledajte. Ako imate hrabrosti, rešavajte probleme koje ima Srbija, jer oni neće biti rešeni ako se pomire vaši predsednici; oni neće biti rešeni ako neki od vaših predsednika izjave da imaju bolje i sposobnije članove nego što su oni sami; oni neće biti rešeni ako ne rešite sve afere. Neće biti rešeni ako u svakom ministarstvu imate svoje ljude, ako u svakom javnom preduzeću imate svoje ljude.

Dakle, potpuno fer i otvoreno, korektno, kao što je bio i miting 5. februara, nudimo vam da popravimo Srbiju, a na vama je da imate odgovornost koju svaka vlast sa sobom nosi. Do sada niste pokazali taj stepen odgovornosti. Još uvek nije kasno, ali moram da vas upozorim da 16. april nije daleko i bolje da se pre toga dogovorimo kako će Srbija dalje, nego da se 16. aprila dogovarate direktno sa građanima Srbije. Hvala.

Gospodine Cvetkoviću, u vreme kada ste bili bezazleni predsednik Vlade SNS vam je uputio jedno otvoreno pismo (blagovremeno, rekao bih, i dobronamerno) i, pošto verovatno niste znali, obavestili smo vas o tome kakva je situacija u zemlji i postavili vam nekoliko pitanja na koja smo tražili konkretne odgovore. Da ste tada postupili, verovatno biste izbegli mnogo toga negativnog što se u poslednjih mesec dana dešava u Srbiji i verovatno biste možda čak i na vreme izvršili posao koji je jedan od glavnih poslova predsednika Vlade, a to je da Vladu vodi kao jedan tim.

Tada smo vas pozvali da, kao čovek koji je svestan odgovornosti Vlade Srbije za sve što se u Srbiji dešava, pošto Vlada nije samo zaslužna već i odgovorna, razmislite o tome da omogućite građanima Srbije da ponovo biraju one za koje misle da će da ih najbolje predstavljaju u vreme kada je Srbija u krizi izazvanoj svetskom krizom i dodatno ojačanoj vašim ponašanjem i ponašanjem velikog broja vaših ministara, o čemu ste i sami obavestili javnost.

Takođe, upozorili smo vas da bi prodaja "Telekoma" radi očuvanja socijalnog mira bila veliki greh i prema onima koji su "Telekom" gradili i prema njihovoj deci, koja bi trebalo da od toga što su njihovi očevi gradili imaju bar neku korist. Posebno sam vas ja upozorio da se govori o tome da sprega sa Martinom Šlafom i dalje važi i da on može da kupi u Srbiji sve što hoće. Možda niste vi ta direktna veza, ali vrlo dobro znate koji je ministar, odnosno potpredsednik Vlade, ta direktna veza.

Zatim smo vas upozorili da ne obavljate svoj posao zato što niste rasvetlili ubistvo jednog učesnika na mirnim protestima koje je organizovao SRS, pokojnog Ranka Panića. Zatim smo vam rekli da je došlo do grube krađe dopunskih lokalnih izbora u Boru i da se postavlja otvoreno pitanje možemo li da se upustimo sa vašom vlašću u bilo kakvo izborno nadmetanje. Ako ste se drznuli da pokradete izbore u Boru, ko nam garantuje da se nećete usuditi i drznuti da pokradete izbore kada budu na teritoriji Republike Srbije?

Odgovorili ste mi kao da živimo u dva sveta. Mislim da čak ni predstavnicima EU ne dajete tako nejasne i neodređene odgovore kao što ste odgovorili SNS-u. Posle toga se desilo mnogo toga lošeg i za to krivim vas. Organizovali smo 5. februara najbolji miting ikada organizovan u Srbiji i izgleda da je tom mitingu nedostajalo da ovi bukači učestvuju na njemu, da polome neki prozor, upale neki auto, pa biste se možda setili da je nezadovoljstvo stotine hiljada građana veoma jasno pokazano. Gospodine Cvetkoviću, mene je zabrinulo koliko su ti ljudi ćutali. Vas, izgleda, više ništa ne može da zabrine.

Još jednom vas, kao dobronameran čovek, kao čovek koji je svestan odgovornosti i SNS-a, i svestan toga da je mnogo lakše da danas odlučujemo o sudbini Srbije nego ako se desi još nešto mnogo lošije nego danas, pozivam da časno i odlučno (čast imate, a odlučnost neka vam da onaj ko vam je dao odlučnost da se onako surovo obračunate sa Mlađanom Dinkićem, koji je to zaslužio) omogućite građanima Srbije, svojom ostavkom, da izađu na birališta, da izaberu one za koje misle da treba da ih vode. Možda ćete to ponovo biti vi, gospodine Cvetkoviću. U Srbiji se čuda dešavaju, dešavala su se i ranije. Ako biste zaista bili ponovo u situaciji da formirate Vladu, to bi moglo da se svrsta u svetska čuda.

Drago mi je što gospodin Cvetković nije tu, pošto su ovo pitanja za predsednika Vlade, a on bi možda mogao da pomisli da se njemu obraćam.
Dakle, ova prilika kakvu Srbija ima posle izveštaja Dika Martija pruža se možda jednom u istoriji države i naroda. Mi kao narod i Srbija kao država nosimo jedan pečat sramote da smo kao narod odgovorni za delimično slične zločine.
Kada je trebalo potpuno uništiti Slobodana Miloševića i SPS, prijavili ste Haškom tribunalu lokacije masovnih grobnica i za svet smo postali monstrum, a sada, ne talasajući, sedite i očekujete da neko završi vaš posao. Da je neko od vas pisao ovaj izveštaj, ne bi smeo da ga napiše ovako dobro kako ga je napisao Dik Marti.
A kakav je vaš odnos prema ovoj temi, vidi se i po tome što ste sastavili dve teme, temu o zverstvima nad Srbima sa temom koja se tiče kriminala koji čine Srbi. Uopšte ne mogu da verujem da ste mogli da te dve teme sastavite, da time ublažite ono što mi Srbi kao narod očekujemo posle svega ovoga što je Dik Marti uradio, a čini mi se da je to drugi Švajcarac kome treba još za života podići spomenik. Istina, onaj prvi je bio lekar...
Molim vas da mi omogućite da govorim zato što nikoga ne prekidam dok govori.

Pošto je ova sednica odnos ministara i poslanika, ja dozvoljavam da ministri komentarišu ono što govorim. Dakle, ovo nije odnos između poslanika, posebno ne odnos između mene koji bih da osudim ove zločine i onih koji mi dobacuju zbog toga, pa se postavlja pitanje šta je njihova želja.

Mislim da sam postavio pitanje. Mene interesuje da li će Vlada da predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije da se i sama izjasni povodom rezolucije koja je usvojena u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, tim pre što je bilo evidentno u Strazburu da su poslanici pojedinih država diskutovali tako da napadaju izveštaj Dika Martija i brane određene ličnosti iz tih država. Na primer, predstavnica Francuske zbog Kušnera, predstavnica Finske zbog Ahtisarija, svi Albanci iz svih evropskih država govorili su protiv izveštaja Dika Martija. Ostalo je samo da se sazna šta mi Srbi mislimo o tom izveštaju.