Da, ali, to čuvanje nije sprečilo Danajce da osvoje ono što su hteli. Dakle, vi se slobodno čuvajte, a ''Danajci'' dolaze sigurno. Videli ste to 5. februara.
Mislim da niste rekli istinu kada ste rekli da nemate potrebu, vi imate potrebu da se svađate sa poslanicima. Zaista sam bio blagonaklon prema vama. Čekam priliku da se otvori rasprava, ozbiljna rasprava, o vašem ministarstvu, onda ću ozbiljno da razgovaram. Ovo nema veze sa vašim ministarstvom, sada samo kupujete poene.
Dakle, mnogo me boli to što ste govorili o meni kao čoveku koji ne voli decu. I sami znate da je to glupost. Prvo, ne postoji čovek na svetu koji ne voli decu. Ja to vama nikad ne bih rekao, a ja sam samo upozorio na ono što ste vi rekli i što sam ja protumačio na svoj način, da se naša deca štite u Somaliji, baš tako ste rekli, ''to je na dugom štapu'', trebalo je da kažete – hoćemo da zaštitimo decu u Somaliji i niko vam ne bi rekao reč protiv toga. A da vi mene ubeđujete da ćemo mi da odemo tamo da zaštitimo našu decu, nešto mi tu ne odgovara mom shvatanju života.
Svako dete u svetu treba da bude zaštićeno. Gde god možemo da pomognemo da se zaštite tuđa deca, da pomognemo, ali nemojte da me ubeđujete da je to zbog naše dece. Nije! Ne daj bože da našoj deci bude potrebna takva pomoć! Našoj deci je druga vrsta pomoći potrebna: ''Naša deca moraju da imaju tri obroka. Naša deca moraju da imaju besplatno školovanje. Naša deca moraju da imaju bezbednost na ulici i u školi. Naša deca moraju da imaju dobar sistem obrazovanja. Naša deca treba da žive u dobrim stanovima.'' To je potreba naše dece.
Prema tome, zadovoljite vi potrebe naše dece. Istovremeno ispunjavajte i ono što pomaže drugoj deci. Samo ne povezujte ta dva pojma. Previše je i gladnih, i sirotinje, i ugroženih, i tučenih, na ulici i u dvorištima, i u samoj Srbiji. (Aplauz)

Vi vrlo dobro znate da ste se sada odali i da ste izneli svoje pravo mišljenje o meni. Hvala vam, najlepše i znate da to izlazi iz podsvesti, koju ne možete da kontrolišete.
Dakle, sve što sam želeo da kažem ministru, a voleo bih da se ne upušta u rasprave sa poslanicima, jer ga vidim na funkciji…

Samo vas molim da poštujete svoju profesiju i da se ne upuštate u ono što vam je profesija u Skupštini. Za vaše ..

Gospođo Đukić-Dejanović, za vaše i moje stanje postoje posebne ordinacije. Skupština nije mesto ni za vaše ni za moje stanje. I, neću da govorim pošto ste mi vi dali reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je trebalo dobro da razmislite pre predlaganja budžeta Republike Srbije za iduću godinu i da ispunite svoja obećanja davana unazad dve godine o tome kako se borite za smanjivanje državne uprave, jeftiniju administraciju, smanjivanje troškova vanproizvodnih delatnosti, smanjivanje Vlade koja je opterećenje za građane Srbije, koji kupuju dnevno samo hleb i mleko ili ne kupuju ni to, smanjivanje broja narodnih poslanika, znači, racionalizaciju državne uprave. Očekivao sam da predlog budžeta stigne posle predloga o smanjenju broja ministarstava, Predloga zakona o državnoj upravi i Predloga zakona o Vladi.

Vi ste ostali pri obećanjima da hoćete da pojeftinite državu, ali ste budžet predložili za jedan glomazni državni aparat koji Srbija ni prošle godine nije mogla da finansira, a ubeđen sam da neće moći ni ove.

Posle ove godine budžet Srbije trošiće se za socijalna davanja, penzije, plate državnih činovnika i za vraćanje kredita, anuitete koji pristignu, vi nećete imati dinar u kasi za bilo koji razvojni projekat, ni za bilo koju šansu mladim ljudima da počnu bilo šta da rade, stvaraju porodicu, brak, decu, da žive kao sav ostali normalan svet.

Mi vam pružamo šansu da raspravom o ova tri predloga zakona, smanjivanjem broja ministara, posebno državnih sekretara, kojih imate preko 110, da racionalizacijom ministarstava, troškova, da odustajanjem od toga da svaka politička stranka iz vlasti troši budžet po svom nahođenju, odustajanje od toga da se iduće godine takmičite u predizbornim kampanjama trošeći državni budžet, da se takmičite da u Srbiji bude bolje, da živimo bolje, mi vam predlažemo da otvorimo raspravu o onome što u stvari u Srbiji treba najpre raščistiti, a to je o tome kakvu državu građani Srbije žele i mogu da izdržavaju.

Spremni smo da razgovaramo o rešenjima koja smo vam ponudili. Nemamo snagu i moć da vam naredimo da ovo stavite na dnevni red, kao što su stigli pravosudni zakoni. Ne bavimo se ucenjivanjem, pa da vas ucenimo da nećete imati ovo ili ono ako ne ispunite neki nalog. Mi smo deo ovog društva, mi smo oni koji žele da vas pobede, mi smo oni koji žele da naslede državu u kojoj će bar nešto... izvinjavam se ako sam malo prekoračio, neću se javljati po sva tri predloga.

(Predsednik: Tri minuta. Završite.)

Završavam. Nudimo vam priliku da otvoreno razgovaramo o tome da državu uredimo, da organizujemo izbore, da pobedi najbolji, da vodi državu veoma odgovorno.

Samo ću kratko, pošto ne želite da saslušate argumente iznete u Skupštini, da vas obavestim da ćemo krajem januara održati miting u Beogradu. Pokušaćemo na tom mitingu da vas ubedimo da počnete ozbiljno da razmišljate o sudbini ove države. Hvala vam.

Na taj miting pozivamo sve oni koji su nezadovoljni ovom vlašću da slobodno podignu svoj glas i da kažu šta misle o vašoj tiraniji nad Srbijom.

Ukazujem na to da je ovde povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Nemojte uopšte da nam pretite da ćete da nas kažnjavate. Možda nam je najveća kazna što živimo u ovoj državi koju vodi ovakva vlast.
Samo vas upozoravam da još traje utvrđivanje dnevnog reda i da je svako glasanje sastavni deo utvrđivanja dnevnog reda i da mi nismo ljudi o čijim predlozima se vi ne izjašnjavate, vi o njima treba da se izjasnite. Budite za, protiv, uzdržani, sedite u sali.
Mi smo opozicija, kad mi budemo vodili državu niko neće izaći iz ove sale ko predstavlja vladajuću većinu, zato što tako smatramo svoju obavezu i svoju odgovornost prema državi. Vi mislite da samo treba da se izglasa to što vi treba da stavite na dnevni red i da potom svako ode kud koji mili moji, a neka opozicije neka priča o svemu i svačemu, a mi ćemo da dođemo samo kad je glasanje.
Molim vas da ne pretite kaznama. Vi sami vrlo dobro znate da se kaznama cilj ne postiže. Posebno nemojte u ovoj situaciji kad je veoma napeta situacija u društvu i svako kažnjavanje sa vaše strane mogu da shvatim kao kažnjavanje od strane predsednika Srbije, pošto on vodi sve vaše postupke.
Dakle, molim vas, dogovorite se pred sednicu da strpljivo saslušate tih pola sata predloga koje ima opozicija, nema ni toliko, da utvrdite dnevni red, da otpočne rasprave, a onda se raziđite. Onda ko ima želju da prisustvuje ili da govori, taj će da govori, taj će da prisustvuje.
Ali, sada da kažete da niste vi krivi što neko neće da glasa za naše predloge, to je u najmanju ruku potcenjivanje naših predloga. Ionako ih tako potcenjujete da ste predlog Vlade noćas dostavili. Piše da vam je to Vlada dostavila u 13.00 časova juče. Pa što to nije bilo kod nas u 13.00 časova? Ko ste vi da kod vas stigne u 13.00 časova, a nama da stigne jutros?

Vi nemate pravo da govorite o mojoj ličnosti i o tome s kim se identifikujem ili ne. To vam zabranjuje Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Bavite se svojim poslom, a ne Tomislavom Nikolićem.
Ako želite da dođem kod vas kao pacijent, to se ne radi javno, recite mi negde u hodniku – Tomo, čini mi se da si zreo za mene, ja ću to ozbiljno da prihvatim, ali vama isto tako kažem kod vas primećujem znake zrelosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je teško treći put razumno govoriti nekima koje ne vodi razum. Zaista je teško raspravljati o zakonu i ideji koja je trebalo da vodi one koji su ušli u postupak reizbora ili izbora sudija ili razrešenja sudija.
Zaista je teško sebi dokazati zašto vas neko nije slušao godinu dana i zašto Evropsku komisiju nije slušao godinu dana, pošto vi, gospođo Malović, navodite samo izveštaj, onaj završni, godišnji Evropske komisije.
Niste vi opomenuti u decembru da to nije bilo u redu, vi ste opomenuti i onim izveštajima koji su bili sakriveni od javnosti. Tada niste reagovali. Mislili ste, proći će. Tada nije bilo bitno da ispunjavamo uslove da bi smo ušli u EU.
Danas nam u obrazloženju kažete da je to uslov koji treba da ispunimo da bismo mogli da računamo na članstvo EU. Zašto godinu dana nismo ispunjavali te uslove? Zakoni su takvi kao da su noćas napisani i noćas predati narodnim poslanicima, neozbiljni za ozbiljne ljude.
Mislim da za to i nema članova vladajuće koalicije. Njih je sramota, zato što ste imali podršku kada ste donosili zakon, i danas morate da dobijete podršku, kada ga potpuno menjate, kada menjate smisao, način na koji se o ljudima u ovoj našoj Srbija raspravlja, zato što tim izborom sudija niste vi samo ugrozili one koje ste birali, vi ste ugrozili one o čijim su sudbinama i životima oni odlučivali.
Vi ste odgovorni, ako su nedostojne sudije vršile svoj posao. Za svaku nezakonitu kaznu, vi ste odgovorni. Vi ste odgovorni i ako je dostojni sudija izgubio posao, za svaki prezir koji je izazvao u svom gradu, vi ste krivi, gospođo Malović.
Nešto slično sam vam govorio ovde kada ste se usudili prvi put da nam predložite taj zakon. Vi još niste u godinama kada čovek shvata ozbiljnost svog položaja. Prerano ste postali ministar pravde. Mogli ste da budete i za infrastrukturu, zašta god hoćete, a za pravdu, neko mora da sudi, neko mora da bude možda najbolji sudija nekog suda, neko mora da bude možda najbolji profesor Pravnog fakulteta, za pravdu.
Ne može neko ko se tim poslom nije bavio da odlučuje o pravdi. Evo kako se odlučuje o pravdi. Znači, šta je u Visokom savetu sudstva ili u Državnom veću tužilaca bitno? Personalni sastav. To nisu organi koji rade svoj posao, nego personalni sastav.
Vi nemate kontinuitet. Vi kažete - stalni sastav odlučivaće odlukama koje je donosio onaj ko nije bio stalni. Pa i onaj je odlučivao o sudbinama ljudi. Vi kažete - novi režim, stari režim. Kad to normalnom čoveku kažete, on kaže - šta to meni znači? Da li je to jedna država? Da li je ta država imala vladu, pa ima vladu, pa će da ima vladu? Za mene su to sve vlade.
Nema amnestije novog režima zbog starog režima. Nema amnestije stalnog sastava Visokog saveta ili Državnog veća zato što onaj nije bio u nekom stalnom sastavu. Pa kada nije bio u stalnom sastavu, što je birao ljude?
Ovo je jedan sumrak partijskog sudstva. Napravili ste partijsko sudstvo i evo mu sumrak. Pokrijte se ušima i ćutite. Kada vam sudije kažu da ste načinili ne samo povrede ljudskih prava, nego da ste pogazili sistem, vas baš briga. Kada vam to kažu narodni poslanici…
Molim vas da ove članove upravnog odbora malo utišate.
Kada vam to kažu sudije izabrane ili neizabrane, vas to baš briga. Kada vam to kažu narodni poslanici, vas to baš briga. Čeka se treći nalaz Evropske komisije da biste se vi zabrinuli.
Zatim, ne sviđaju vam se odluke Ustavnog suda. Ko je taj ko sme da kaže da mu se neka odluka suda ne sviđa? To ste pokušali da kažete za odluku Međunarodnog suda pravde, pa smo morali amandmanom da vas ispravljamo u svakoj rečenici u kojoj ste komentarisali kako će da deluje ta odluka Međunarodnog suda pravde. Delovaće kako deluje odluka suda. Više ne možete ni u Lapovu da se mešate u to kako će ko da presudi. Vi biste da se umešate u sve živo.
Šta kaže ovde? Vraćaju se postupci podneti Ustavnom sudu, Državnom veću tužilaca ili Visokom savetu sudstva. Kako možete da se igrate sa Ustavnim sudom? Da li je ovo zakon o Ustavnom sudu. Hoće li ovaj zakon da opredeljuje Ustavni sud kako će da postupa? Hoće li ovaj zakon da opredeljuje koji predmet Ustavni sud uzima u obzir, koji ne uzima? Ili to radi Ustavni sud?
Ali, vi ste ovde reagovali potvrdno kada je gospođa Mesarović rekla da je pravosuđe samostalni organ. Kažem – nije, nego nezavisni, a vi kažete – ne, ne, samostalni. Je l' da? Onaj ko je nezavisan, on je i samostalan. Treba da vas učim srpskom jeziku. On je konzumirao samostalnost u nezavisnosti. Ko to vama da objasni? Kad ste se time uopšte bavili?
Šta je sada novi Visoki savet sudstva ili Državno veće? Inkvizicija. Čije odluke preispituju? Nije tačno da preispituju odluke Visokog saveta sudstva u privremenom sastavu, ili kako ga zovete, ili Državnog veća tužilaca. Preispituje odluke Narodne skupštine, jer vi ste se poigrali sa Narodnom skupštinom. Vi ste sve to zapakovali i dali ovoj gospodi ovde da glasa. To su sudije izabrane ovde.
Oni koji bi sad mogli da prestanu da budu sudije, njih je izabrala Skupština. Sada će odlukom Visokog saveta sudstva da im prestane funkcija. Oni koje nije izabrala Skupština Srbije mogu da postanu sudije zahvaljujući odluci Visokog saveta sudstva ili tužioci Državnog veća tužilaca. U šta ste se sve umešali? Napravili ste kašu.
Šta je za vas Narodna skupština? Mesto gde se sprovodi vaša volja. Ali izgleda da je ovo mesto gde se sprovodi volja Evropske komisije. Inače, vi nikad ne biste ove izmene zakona ovde dostavili. Vi ne biste pružili priliku ni jednom neizabranom sudiji da se opere pred javnošću. Vas to ne interesuje.
Međutim, kad je Evropska komisija rekla da to nije u redu, odjednom za noć. Rekao sam pre neki dan – pre budžeta ćemo mi imati te zakone na dnevnom redu, jer sam video odlučnost Evropske komisije i pokornost šefova poslaničkih grupa vladajuće većine. Rečeno, učinjeno. Noću nam dostavljate predlog zakona koji se tiče stotine hiljada ljudi. To za vas nisu ljudi.
Zaista vas molim da obezbedite da govorim, a da mi ne dobacuje niko. Jedan član upravnog odbora mi dobacuje. Imate sednicu upravnog odbora, pa tamo rešavajte.
(Predsednik: Kolege poslanici, molim vas, nemojte ometati gospodina Nikolića, a vi nemojte upućivati izazove nikome.)
Dakle, vi ste u uvodnom izlaganju rekli, zaista ne mislim dugo o tome da govorim, ovo će da se završi kako ste naumili, govorili vam mi ili ne, ali ste samo rekli jednu stvar koja me pogađa kao čoveka, rekli ste da se otklone ovi nedostaci. Za vas je ova priča o izboru sudija prožeta nedostacima. Kojim nedostacima? Prožeta je nezakonitošću. Prožeta je povredama osnovnih ljudskih prava, prožeta povređivanjem ličnog ugleda najčasnijih ljudi u Srbiji – sudija.
Ako, gospođo Malović, kao građanin Srbije dođem u situaciju da nemam poverenja u sudiju, a u koga ću u Srbiji da imam poverenja? U političare koji se smenjuju na vlasti? U narodne poslanike koji glasaju kako im se kaže? U nove vlasnike preduzeća koji su otpustili sve radnike i zatvorili sve fabrike? U spoljnu politiku koja se menja za 15 minuta?
Vi ste se dugo održali. Ministarstvo spoljnih poslova u roku od dan promeni svoje odluke. Vi ste izdržali celu godinu sa svojim nezakonitim zakonom. Nekako ste to uspeli, ne znam kako. Ovi jadni menjaju pismo, poštar još nije ni stigao u UN, a oni šalju drugo pismo, pa mole da ono ne bude predato.
Meni je žao što moram o vama da govorim, niste vi tu uopšte krivi, ima tu i državnih sekretara koji više vrede od vas, više znače od vas. Ne vrede, ne smem da kažem da vrede. Niste vi tu uopšte krivi, ali vi hoćete u to kolo. Sad igrate u tom kolu.
Napravili ste haos u pravosuđu, mnoge ljude oblatili, mnoge nesposobne i nedostojne podigli, tužilaštvo je u žalosti, sudije su u žalosti i nemate suđenja nigde u Srbiji. Kažete – tek kad budu ustanovljena pravila Visokog saveta sudstva, a biće ustanovljena kad budu izabrane sudije iz sudijskog sastava. Kad će to da bude? Koliko će još da protekne godina dok se ovo ne ispravi? Godine će da proteknu.
Zato isplaćujete nezakonita ona primanja ljudima koji nisu izabrani. Uopšte niste sigurni da jednog dana sud neće reći – isplatite im sve unazad s kamatom. Zato revizor ne sme da pita na osnovu čega vi to isplaćujete? Kako vi to trošite državni novac iz budžeta? Po uredbi Vlade pogazili ste zakon.
Mislite u javnosti će da naiđe na simpatije to što ljudima dajemo neki dinar. Ne, nego je izašlo na nesimpatije to što ste ih oterali s posla. Nijednom od njih niste rekli da je nedostojan. Nijednom od njih niste dokazali. Nijedan nije mogao da se opravda pred vama, da vas pita zašto nije izabran. Mnoge advokatske kuće su vam preuzele pravosuđe u svoje ruke i vi to dobro znate. Zapošljavaju stotine advokata i stotine sudija, a mi sad ovde raspravljamo o zakonima kojima ćemo da vratimo čast i dostojanstvo, da izvršimo reformu pravosuđa.
Slušam poslanika SPS, nije zadovoljan uopšte onim što ste uradili, ali sad će da glasa da se popravi. Lepo. I vi niste zadovoljni što ste predložili onaj prvi zakon, a sad ste srećni – predložili ste dobar zakon. Samo vas je neko naterao. Samo je neko poklopio lonac da para ne izađe iz lonca. Iskreno da vam kažem, bilo bi me sramota da u tome učestvujem. Bilo bi me sramota da sam poslanik vladajuće većine i da u ovome učestvujem, ali u ovoj vladajućoj većini odavno nema sramote. Hvala.

Povreda Poslovnika. Pročitaću vam član 103, gospođo Đukić Dejanović: "Narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi". Šta je vama zamerio gospodin Milivojević? Jesam li ja predsednik skupštine?  Molim vas da malo pazite, ili da vodite skupštinu…
(Predsednik: Govorio je o dostojanstvu Skupštine.)
Nije tačno. Govorio je o povredi Poslovnika.
(Predsednik: Moglo se zaključiti da je mislio na dostojanstvo Skupštine.)
Član 107. je dostojanstvo Skupštine, a on je govorio o članu 104. Molim vas da se ne prepiremo oko onoga što je notorna činjenica. Molim vas, kada vam neko ukaže na povredu Poslovnika, recite mu "povredila sam" ili "nisam", a ne "gospodin Nikolić je ostareo, kasno je završio fakultet, sramota ga je". Sve je to u redu za repliku, to nije za povredu Poslovnika.
Inače, mogu da kažem ovde o mnogim ljudima mnogo toga, ali sam rešio da budem fin, da isteram ovu svoju poslednju bitku do kraja, da vas skinem sa vlasti. Sve ću da izdržim, sve ću da istrpim, šibajte i vi otuda i vi otuda. Ovo je mnogo važnije od mog integriteta.
Molim vas, čuvajte svoj integritet, budite predsednik Narodne skupštine, a ne onaj koji povlađuje ljudima iz vladajuće koalicije.

Danas smo saznali da gospođa Nata Mesarović nije uopšte kriva za ovu reformu pravosuđa, znači da nije ni zaslužna, da je to gospođa Snežana Malović koju smo pažljivo slušali. Mislim da bi jedan poligraf danas poludeo da je neko od predstavnika Vlade nakačen na njega.
Interesuje me, zašto nisu pozvani predstavnici Društva sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, već samo zadovoljna strana pravosuđa?
Interesuje me kako ste doneli neustavni zaključak o tome da sve neizabrane sudije pod određenim uslovima, jedan uslov je da su se žalili Ustavnom sudu, imaju pravo na produžena primanja sve dok se ne reši pred Ustavnim sudom njihova žalba, iako vrlo dobro znate da svako od zaposlenih u državi od države ima pravo samo na šest meseci po prestanku funkcije, odnosno još šest ako u to vreme stiče pravo na penziju?
Interesuje me zašto ste opteretili građane Srbije naknadnim troškovima za isplate plata sudijama i tužiocima koji nisu izabrani, ako ste sve uradili u skladu sa zakonom i propisima? Onaj ko uradi posao u skladu sa zakonom, pa neko zbog toga ostane bez posla, taj mu da otkaz, a pred sudom se ostvaruje pravo onoga, pa eventualno može da ostvari neku naknadu, a vi odmah unapred isplaćujete te naknade svesni toga da ste učinili veliku brljotinu?
Interesuje me zašto ste sakrili pismo gospodina Štefana Filea i Vivijan Reding, vicepremijerke Evropske komisije za pravdu, osnovna prava i državljanstvo, od 16. marta 2010. godine? Da li zbog toga što su rekli da su Evropska komisija i Venecijanska komisija pratile proces, davale preporuke, izrazile ozbiljne zabrinutosti u pogledu pravnog okvira pravosudne reforme, a naročito u pogledu postupka izbora.
Uprkos ovim jasno izraženim zabrinutostima nisu prihvaćene važne preporuke u pogledu postupka pre izbora sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, potrebe za transparentnošću i za jasnim i merljivim kriterijumima za odabir sudija i tužilaca?
Da li zato što su vam zamerili da su članovi VSS imenovani u skladu sa prelaznim odredbama, a uglavnom od strane prethodnog Visokog saveta pravosuđa? Da li zato što je vremenski okvir postupka od oko tri meseca i kapaciteti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca bili ograničeni, da su morali da razmotre oko 5.000 prijava za 2.483 položaja Visoki savet sudstva, i oko 1.400 prijava za 543 tužilačkih položaja?
Pravilno vrednovanje bilo je praktično nemoguće u takvom roku. To pišu oni za koje kažete da su vas ubedili da je potrebna reforma pravosuđa.

Nastaviću.

Dakle, sada prvi put saznajem da vi imate pravo da povredite zakon i da ćete nam to opravdati donošenjem nekog zakona u Skupštini Srbije.
Potpredsednik Vlade, gospodin Ivica Dačić, potpisao je zaključak kojim se isplaćuje na hiljade plata mimo zakona. I to će neko morati da odgovara. Ovaj udar na ustavni poredak Srbije, meni je tih ljudi žao. Nisam ih ja isterao iz pravosuđa, nego vi. Ali, trebalo je da ih isterate, tako što su zaslužili da budu isterani, a ne zato što ne pripadaju političkim strankama.
Kada se hvalite nalazima Evropske komisije, otkud sad u decembru ovako negativan stav? Otkud zaključak, poslednji, gde vam je ova poslednja rečenica iz zaključka - stoga je potrebno preduzeti hitne mere za otklanjanje rezultata postupka reizbora.
Zar je to uspešna reforma? Je l' vas to hvale da ste dobro izabrali? Zašto ne bi gospodin File, gde su predstavnici poslaničkih grupa, zašto nam je rekao da niste poštovali njihove preporuke, da su rekli da određene amandmane usvojite da bi taj izbor sudija i da bi zakoni bili u skladu sa evropskim pravom? Vi to niste poštovali i onda je rekao – sad ćete morati da usvojite nove amandmane.
Znači, pred nama će se naći izmene i dopune zakona koje će da uslovi Evropska komisija, a vi se ovde pravite kao da ništa ne znate. Još nama kažete ovde, da vi garantujete da ni protiv koga, protiv koga ne postoje dokazi, neće biti pokrenut postupak.
Ko ste vi? Je l' to nezavisnost sudstva? Ministar pravde određuje protiv koga će da bude pokrenut postupak. Jadna je ova Srbija, gospođo Malović. Jadna je ova Srbija u šta ste nas vi doveli. Što vam kažu da je samo jedan slučaj od 1.500 pred Ustavnim sudom rešeno? Što vas opominju da sudije moraju da putuju i da time stvarate nove troškove i ugrožavate njihovu bezbednost? Je l' ste vi čitali te nalaze Evropske komisije? Je l' ste vi negde otišli u Evropu da vidite kako rade sudije? Nisu ovo partijski đaci

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo tu nesreću da živimo u potpuno podeljenoj državi. S jedne strane je Vlada, nesposobna, koja jako loše obavlja svoj posao. Obasipa nas lažima iz dana u dan, i sve svoje delovanje svela je na medijsku promociju planova, potpisivanja sporazuma, naznaka da bismo mogli bolje da živimo.
Na drugoj strani je narod, uplašen, bezvoljan, depresivan, razočaran, ogorčen, svega ima u našim kućama danas, uz potpunu nesigurnost šta će da se desi sutra. Ljudi su ostali bez svojih fabrika; ljudi izlaze na njive, ne mogu ništa na njima da zarade; ljudi izađu na ulicu i bivaju pretučeni; njihova deca izložena su uticajima svih pošasti. A Vlada ne obavlja svoj posao. Čak je podeljenost između Vlade i Narodne skupštine. Većina u Narodnoj skupštini omogućila je Vladi da radi, ili bar onim ministarstvima koja su joj se predlozima zakona obratila.
Mislim, dame i gospodo narodni poslanici, da vi koji ste glasali za zakone koje danas menjamo ne snosite krivicu što ste za njih glasali. Ali, razmislite malo da li snosite krivicu zato što vam se Vlada, koja nije koristila te zakone, danas obraća ponovo da joj te zakone izmenite.
Šta je želja vlasti u Srbiji – da građani hodaju na prstima ulicama gradova? Zamislite da je danas neki francuski ministar pravde obrazlagao ovaj zakon i da je rekao da nas divljanje na ulicama sprečava da uđemo u EU. Šta reći Sarkoziju, da ga divljanje na ulicama izbacuje iz EU?
Danas sam čuo predstavnika vladajuće većine kako kaže da je decu najbolje vaspitavati u zatvorima. Nema smisla. Kakav zatvor za decu? O čemu vi ovde pričate? Hoćete li sve one koji su nezadovoljni da strpate u zatvore? Koliko vam zatora treba za to?
Da li ste možda predvideli opravdane izlive nezadovoljstva na ulicama? Možda vam ih je neko i najavljivao. Da li biste da ih sprečite na ovaj način? Sam sam svedok kako jedan politički skup možete da pretvorite u divljanje, pa vam to pruža opravdanje da pomlatite one koji su nezadovoljni. Sam sam svedok da je narodni poslanik Borislav Pelević dobio metak u glavu od policajca, sa nekoliko metara daljine. Znači, naređeno mu je bilo da puca. Sam sam svedok da ste na nas bacali suzavac kad smo izražavali svoje političke stavove.
Danas imate okršaj sa recidivima svog ponašanja 5. oktobra 2010. godine. Hiljadu godina će postojati Srbija posle vas i niko od vas koji ste u tome učestvovali 5. oktobra neće moći da optuži ili da osudi nekoga za ono što ponovi posle vas. Da je u vreme kada su postojale ovakve ideje o surovom kažnjavanju bilo saglasnosti u vladajućoj većini, bio bi donet zakon o sprečavanju terorizma u Srbiji. Mislim da bi neki od vas danas izlazili sa robije, osuđeni po tom zakonu. Samo, bilo je razuma kod mnogih od nas, pa taj zakon nije ugledao svetlo dana i nije ušao u skupštinsku proceduru. O tome morate dobro, ozbiljno i zrelo da razmišljate.
Trčimo da donesemo zakon pre derbija! Da li se Srbija vodi od derbija do derbija? Da nije derbi u subotu, da li bismo prekidali ovu sednicu? Ne bismo, gospođo Đukić-Dejanović, nego se nagoveštava neki derbi, oko koga se ne slažete. Ko? Vi, političari koji ste u sportu. Ispod vaših krila su se iznedrile navijačke grupe. Vaši predstavnici su bili u upravama klubova koji sve to finansiraju. Vi ste posmatrali kako se mafija uvlači u sve to.
Godinama se govori o tome da neke vođe navijača imaju strašne trgovine, da diluju drogu, da rade svašta. Šta ste vi preduzeli? Ništa. Možda ste videli u Đenovi, kad odete na utakmicu više ne smete da se ponašate kao navijač, nego onako kako naređuju vođe, jer može da se desi da vas te vođe izmlate zato što ih niste slušali. Kad kažu „skači“, svako mora da skoči. Kad kažu „divljaj“, svako mora da divlja. Hoćete sve da ih pomlatite? Hoćete sve u zatvor?
Sudovi štrajkuju, a vi pričate ovde o reformi pravosuđa. Sudovi štrajkuju, policija je u uniformama od pre šest godina, svuda haos i beznađe, a vi ćete izmenom zakona, koji je menjan tri puta, da biste ga sproveli, da postignete nešto. Nešto će umesto osam da bude trideset dana, nešto će umesto deset da bude pet godina.
Hajde, za pljuvanje na ulici isto predvidite mesec dana. Dajte da sredimo i to pljuvanje na ulici, stvarno nema više smisla. Ljudi puše cigarete, bacaju opuške, hajde odmah pritvor mesec dana, hajde skraćen krivični postupak, hajde sve. Ko će to da sprovede? Prema kome ćete to da sprovedete, prema građanima koji nemaju hleba, prema građanima koji jedva čekaju da vam vide leđa?
Pričate ovde o paljevinama kancelarija političkih stranaka. Sklon sam tome da verujem da ste sve ovo režirali, ali baš sve. Ponašanje Demokratske stranke tog dana, kada im je upaljena neka guma u dvorištu i kada su doveli u nedelju trudnicu da radi, liči mi na RTS i bombardovanje RTS-a. Ako optužujete nekoga u RTS-u da je znao za bombardovanje... Pa, vama je šef BIA dva dana ranije rekao da će biti napadnute političke stranke. Koji je to zlikovac koji je odveo trudnicu tog dana u DS? Kako se zove taj čovek? Da li je možda trebalo da pogine ili da izgubi dete?
Da li se tako postiže cilj? Postižu se tako zli ciljevi, loši ciljevi. Dobri ciljevi se tako ne postižu. Ovde nema insinuacija. Vi možete da mislite da vam to neko pravi, a ja vam kažem da ste vi to pravili. Umesili ste kolač, sada se peče.
Ima tamo ljudi koji su bili sa vama i 5. oktobra, ima ih koji poznaju Skupštinu bolje od mene, a ja sam skoro dvadeset godina ovde poslanik; svaki hodnik, svaki prolaz znaju. Ima ih koji još imaju slike iz ovih sala i oružje iz Majke Jevrosime kod svojih kuća. Ima ih svakakvih. Hvalili ste ih deset godina. I danas kada pomenete 5. oktobar, vi kažete – junaci demokratskih promena. Isti su bili kao i pre neki dan, samo su se mnogo lošije ponašali. Ideja je bila srušiti vlast.
Vi više nemate suparnika koji će tako da ruši vlast. Šta vam je? Taj strah je potpuno neopravdan, izuzev ako narod ne izađe sam, ali to ne možete da sprečite ni na koji način, ni da prepoznate učesnike, ni da ih fotografišete. Policija više neće da se tuče sa tim ljudima.
Izveli ste glinene golubove tamo da trpe udarce, da bi pokazali kako su demokratska policija. Koja policija je demokratska kad sprečava huligane, kako ih vi nazivate? Samo srpska, da bi stigla u Evropu. Gej paradu vozi kombijima na sigurno mesto, neka đuskaju, neka skaču tamo, a ove ovamo isprovociraj, izazovi, umesto da im pohapsite te vođe.
Pre dva dana sam saznao da je neki Keka, narkodiler, u sve to umešan. Jadno vam pravosuđe kada mi to pre dva dana saznajemo. Niko ništa o tome ne zna. A vi koji o tome sve znate, vi tog Keku nikada niste zaustavili. Ili Lazu, ili Peru ili Miću, tačno znate sve te ljude koji to organizuju.
Podelili ste navijače „Partizana“ i „Zvezde“ na dva ratna tabora. SPS drži „Partizan“ pod kontrolom, i ministar i Branko Ružić, svi ste umešani u „Partizan“, pa su sada oni kao dobri i mirni, a u „Zvezdu“ se niko valjda nije umešao, pa oni nisu dobri i mirni.
Sve ste ovo vi napravili. Sada će drugi da ispaštaju zbog posledica. Ne, nego ćete vi. Ne služi sport za to da se predsednik Srbije slika kada osvojimo neku medalju. Ne služi sport tome da se ministarka sporta slika sa njima. Sport je zbog dece, a ne zbog nas. Zapravo, za ljude koji se bave politikom sport je uglavnom prošlost. Ne poznajem sportistu koji bi još mogao da stigne da se bavi i politikom. Ili se niste bavili sportom; kada krenete dva puta dnevno, više nema mesta ni za šta, skoro ni za školu.
Ali, vi ste uveli državu u stanje haosa, iz koga biste da se izvučete jednom skupštinskom sednicom na kojoj sastavljate dve tačke. Sada treba da vam pričam o produženju pasoša. Da li je to goruća tema? Vi se ovde igrate sa nama, sa našim razumom, sa našim strpljenjem – da sastavimo jednu besmislenu tačku o produžavanju roka za pasoše (već peti put) sa gorućom temom, sa kriminalom, sa sprečavanjem kriminala.
Najlakše je ljude nazvati huliganima. Najlakše je sve nas koji mislimo ikada da iskažemo svoje nezadovoljstvo upozoriti da to podleže sankcijama, skraćenom krivičnom postupku. Koga ćete da sprečite? Kada pukne trpilo, ko će da misli o tome koliko ga godina zatvora čeka, ako kaže da je Vlada loša i ako je u grupi od pet, deset, pedeset, sto hiljada ljudi koji kažu - Vlada je loša? Koga da kaznite? Pojedince da, a kada pojava postane masovna? I sami znate, za ovih deset godina, šta sve niste uspeli da sprečite, šta sve niste uspeli da kaznite; prošlo kao pojava i više nikada ne može da bude kažnjeno.
Sve je zasnovano na lažima. Mediji dižu halabuku – izboriće se ova vlada, ova vlada je jaka i sposobna. Sa čime ste se izborili? Kako se zove oblast u Srbiji u kojoj ste se izborili za ciljeve koje ste sebi postavili, a ova skupštinska većina vam ih odobrila?
Da li sada zaista predstavljate narod ili samo poslanike vladajuće većine u Skupštini? Da li je narod zadovoljan vašim radom, gospođo ministre pravde, sečom svih sudija koje vam nisu bile po volji, kvotama koje ste dobijali od političkih stranaka vladajuće većine, koliko čijih sudija treba da bude izabrano? Da li ste vi zadovoljni što ste dobili prekore iz Evrope, kojoj težimo, zbog toga kako ste izvršili tu seču?
Da li ste zadovoljni što Ustavni sud ne sme da rešava po zahtevu sudija zato što im ne date, jer ste ih vi birali, vaše su sudije, vaša većina, pet po predlogu predsednika Republika, pet izabrao predsednik Republike, pet Visoki savet, koji ste vi izabrali?
Da li ste zadovoljni izveštavanjem medija o tome šta se u Srbiji dešava? Da li i vi verujete, kada gledate „Dnevnik“, da je Srbija izašla iz krize? Da li verujete da se zapošljavamo iz dana u dan, da G 17 plus otvara fabriku za fabrikom?
Vama je sve važnije od osnovnih ciljeva u jednoj državi. Gde su ti zakoni bili? Što su ti zakoni čekali regionalizaciju Srbije, a oni nisu stigli na red? Da biste stvorili još jednu kvazistranku ovde u Srbiji.
Neka, neka vas napadaju sad i ovi što su sve to radili u svom životu. Zaslužili ste. Nije to ministarsko mesto važnije od toga. Mlada ste žena, niste se ni nagledali prava, postali ste ministar. Niste se nagledali ni sudova, ništa o tome niste znali. Uhvatili su vas u zamku, dali vam one tamo što su se obrukali, pa i svoju familiju pozapošljavali. Vi ćete da budete kolateralna šteta, kao i onaj veseli Vuk Jeremić, sve sam predvideo šta će da mu se desi. To nešto vidim i kod vas.
Ministra policije neće dati, vas će da daju. Šta ste vi? Slaba, nezaštićena žena. Ne vodite nijednu partiju, nijedan poslanik neće da stane u vašu zaštitu. Neće da padne Vlada zbog vas. A vi još, kao, istrajavate i nešto nam obećavate. Kada god vam kažu – šta se ovo dešava u Srbiji, vi kažete – zato smo izvršili reformu pravosuđa. Kada će da počnu rezultati te reforme? Da li je to ovaj štrajk sudova? Da li su to rezultati reforme u pravosuđu? Kakva će sad da bude efikasnost sudova?
Ojadili ste ljude tamo. Tretirate ih kao nižerazredno stanovništvo, zato što on mora da donese akt iz pisarnice. Pa mora, i od toga treba da živi porodica. Nije sudija, pa šta će da radi što nije sudija, da umre gladan, da mu kažete – na stotine hiljada takvih čeka posao? To rade ovi privatnici. To država ne sme da radi. Država mora da ima dušu prema svakome, a ne da onome ko je kod nje zaposlen preti, jer biće nekog drugog ko će da radi besplatno. Neće niko da radi besplatno. Ne može, velika je kriza, mnogo je ljudi gladno, mnogo je ljudi bez posla.
Mnogo je dece na ulici, mnogo je dece izloženo drogi, alkoholu, prostituciji maloletničkoj. Slobodno se slikaju, i to vam kruži svuda. Možda imate i vi na mobilnom telefonu, da pratite kao pojavu, da vidite šta se to dešava. Imate najgore oblike kriminala u školskim dvorištima; imate televizije koje se utrkuju koja će stravičniji film da objavi; imate dnevne listove čije su prve stranice ispunjene tim ko je ubio dete, ko je zaklao babu, ko je ovo, ko je ono. Tako se formira društvo, tako se formira svest. Roditelji i deca se ne sreću više, uopšte. Deca izlaze kada roditelji spavaju, vraćaju se kada su roditelji već izašli iz kuće. Ko ih vaspitava? Ulica.
Imate napade na crkve, na SANU, napade na sve što je srpsko. Pomeneš li da gajiš nešto srpsko, oni kažu – šta ćeš u Evropi sa tim srpskim? Šta ću u Evropi ako mi ne da srpsko? Nije valjda sve naše iskvareno?
Zamolio bih ovu malu grupicu da ućuti dok govorim. Nikome ne smetam kad govori i ovo je već organizovano u masi, da znate.
(Predsednik: Molim vas, obraćajte se parlamentu.)
Parlament su oni koji slušaju dok se govori.
Imate dovoljno instrumenata u rukama da uredite državu. To uređivanje države zavisi od toga koliko se sami u to umešate. Pošto ste umešani, za ovo su potrebne samo promene. Ovo treba da reše ljudi koji u tome nikada nisu učestvovali, čista obraza, na primer mi. U pravu ste, čudi me da ste odmah pogodili ko to treba da uradi.
Izvinite, oni koji su palili ovu salu i danas u njoj sede taj problem ne mogu da reše, taj problem neće da reše. Inače bi zaista bilo sramota, kao čovek bih se stideo ako bih morao da osudim onoga ko pali Skupštinu, a sam sam je palio. Onda nešto nije u redu u društvu.
Drago mi je da znate da mora da dođe do promena. Predugo je deset godina nerada, deset godina uništavanja, ponižavanja. Srbija je ponižena. Svako se od građana oseća pomalo poniženim zbog onoga što ste uradili do sada.
Zbog toga ne možemo da glasamo. Dali smo vam amandmane. Instrumente imate u rukama. Instrumenti su evropski. Zakon koji nam danas predlažete pomalo nas udaljava od ljudskih prava i sloboda. Kao što, recimo, i ova zabrana pušenja u zgradi Skupštine mnoge ljude ovde tera na to da pomisle kako su nižerazredni za vas. Da ste bar jednu prostoriju, kao u celoj Evropi, obezbedili, gde ti ljudi, pušači mogu svoje potrebe da zadovolje. Ovako ste im uskratili, čini mi se, najosnovnija ljudska prava. Nisam pušač, ali vidim kako se osećaju.
Uvek kad ugrozite nečije pravo time što želite svoje pravo da istaknete, znajte da ste dobili protivnika više. Mi imamo strpljenja da čekamo da tih protivnika bude dovoljno na izborima i da vas pobedimo, ali razmislite dobro ima li narod strpljenja da čeka da vi izgubite na izborima, koje ne date dok ne rasprodate Srbiju.