Gospodine Novakoviću, rekla bih da, zbog opravdanog odsustva, član 1. nisam bila tu da obrazložim, naše sporenje jeste suštinsko čak i kad se radi o promeni termina koji smo mi u članu 1. naznačili, a onda u članu 2. i pokušali da preciziramo. Dakle, slažem se potpuno sa predlagačem da ovo treba da se zove zakon o finansiranju političkih aktivnosti, zato što podrazumeva sve nosioce aktivnosti u izbornom procesu i u redovnom radu.

Imam primedbe koje smo izveli kroz amandmane da je izbor, na primer, za predsednika Republike ovde naznačen samo u delu kontrole troškova ali da se nigde ne preciziraju načini prikupljanja, raspodele sredstava itd, a znamo da je reč o značajnim sredstvima. Jer je, na primer, u poslednjim predsedničkim izborima pobednički kandidat koji je za svega 56.000 glasova dobio to zvanje i tu odgovornost, dobio i četiri miliona evra iz same kampanje kao pobednik na izborima.

Mi to kroz ovaj zakon nismo dovoljno precizno izveli, ali nismo ni pokušali da njime obuhvatimo sve. Ali ono što moramo da obuhvatimo jeste da ne možete, počev čak od člana 1, da kažete da ovaj zakon govori o izvorima finansiranja, evidenciji, kontroli itd, jer je termin "izvori" zaista uži pojam od onog što smo mi definisali kao načini finansiranja. Načini finansiranja obuhvataju i izvore ali i primaoce, načine, kontrolu i sve ostalo.

Upravo zbog toga smo u članu 2. i samim naslovom i značenjem izraza pokušali da se dogovorimo o čemu u stvari razgovaramo kao političke stranke koje žele da urede ovu oblast. Prema tome, da precizno definišemo termine, pa su "politički subjekti", što smo mi još u članu 1. naznačili, i politička stranka, i koalicija, i grupa građana, ali ne koalicija onako kako ste vi napisali u skladu sa sopstvenim ugovorom i overenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa. Pa, u prilici smo da donesemo ozbiljan zakon i zaista se čudim da od 39 ni jedan jedini amandman niste usvojili. Očigledno ne želite da poboljšate ni praksu ni zakon, jer smo mi rekli da se koalicija uređuje ugovorom u skladu sa zakonom kojim se uređuju izbori, ali i ovim zakonom. Pa smo onom organu kojeg ste vi kao predlagači, govorim vi kao vladajuća većina, predvideli Agenciju za borbu protiv korupcije ostavili joj Ustavom definisanu nadležnost da ona bliže uredi uslove kako taj ugovor treba da izgleda.

Prema tome, ne sporimo vašu nadležnost da to uredite, ali koalicija mora da ima ne samo svoj ugovor koji proizvodi dejstvo na unutrašnje odnose, nego koalicija mora da ima ugovor uređen i ovim zakonom da bi ti koalicioni odnosi bili poznati javnosti i odgovorili zahtevu transparentnosti, ali i da bi koalicije i grupe građana imale jednaku odgovornost sa političkim strankama, a ne samo jednaka prava.

Dakle, mi se ne borimo za manja ili veća prava nekoga, ali za stavljanje u jednaku ravan prava i koalicija, i grupe građana, i u izbornom procesu, i u finansiranju redovnog rada, i ovaj član 2. je vrlo važan i suštinski jer brišemo termin "izbornog jemstva" koje, ponavljam, ograničava političku konkurenciju, ne dozvoljavajući manjim strankama da učestvuju u političkoj utakmici. Pored toga, taj institut je do te mere rogobatan, ne razrađen u smislu nadležnosti, ko jemstvo prima, ko daje potvrdu, ko poništava i kada proglašava listu, da zaista smatramo i smatrali smo neophodnim da se ovaj amandman usvoji.

Uverena sam da gospodin Milan Marković, kao predstavnik predlagača, zaista jeste u prilici da neki od ovih amandmana čuje i da obrazloženja koja usmeno izlažemo jesu nešto uverljivija od onih koja smo vam dali u pisanom obliku, a za koja očigledno nije bilo volje. Zahvaljujem. (Aplauz)

Mi smo amandmanom na član 3. precizirali ono što je bilo neophodno precizirati, a to je da …(Isključen mikrofon.)

Isključili ste mi mikrofon.

Govorim o amandmanu koji je podnet na član 3, gde smo predvideli da se mimo predloga predlagača, koji je predvideo da politički subjekti finansiraju redovan rad i izbornu kampanju samo iz javnih i privatnih izvora, ti privatni izvori razdvoje onako kako nalažu budžetska pravila i kako nalaže stvarni život, da se odvoje na – izvore, zaista, privatne, kao pokloni, prilozi, legati itd. i na sopstvene izvore, što jesu sopstveni izvori, kao zaduživanja od kredita, ali i prihodi koje dobijate od promotivnih aktivnosti prodajom vaših publikacija, političkih simbola, a videćete u kasnijim rešenjima kako smo to uredili, po unapred poznatim cenama i sa svega 5% zarade, koje omogućavaju da se takva promotivna aktivnost obavlja i da ima svrhu zbog koje postoji.

I vi odgovarate, u vašem obrazloženju za odbijanje ovog amandmana, dovoljno ste vi precizno rekli što ste rekli samo – javni, koji daje država, i privatne sve ostale. Zaduživanje nije tuđe i privatno, nego je sopstveni prihod. Da li tako i u budžetu nazivate budžetske izvore i sopstvene prihode koje budžetski korisnici ostvare? Tu vrstu nedoslednosti mogu samo da razumem kao jedan besmislen otpor u odbijanju inače konstruktivnih primedbi, jer bi na ovakav način mnogo jednostavnije mogli da pratite: javne izvore, privatne i sopstvene. Hvala.

Koliko je neophodno bilo usvojiti ovaj amandman, molim za pažnju predlagače, makar i nemali pravo da odgovore ili usvoje, da se precizira, da sredstva koja su namenjena iz javnih izvora za finansiranje političkih subjekata moraju da budu onako precizno određena kako smo mi to amandmanom predložili, a napisali smo, ''pod uslovima i u visini propisanoj zakonom''. Govori vam praksa, molim nadležne da pogledaju njihov i naš zajednički srpski "Službeni glasnik", prilikom donošenja budžeta za 2009. godinu iz 29. decembra, član 24. budžeta kaže – sredstva koja su u 2007. godini i ranijim godinama političke stranke utrošile u većem iznosu od predviđenog Zakonom o finansiranju, "Službeni glasnik" 72 i ispravka 75 iz 2003. godine, a nisu izvršile povraćaj u budžet do kraja 2008. godine, naplatiće se prinudnim putem.

Nemenjan zakon, navodno, jasan, za sredstva koja prebacuje Uprava za Trezor i nadležno lice u Ministarstvu finansija, odnosno u lokalnoj samoupravi ili autonomnoj pokrajini, političke stranke su dobile po tretmanu Vlade i po načinu isplate Vlade, navodno više sredstava, a onda morale da vrate ili da im se naplati prinudnim putem. Da li je to jasnoća i da li je to poštovanje zakona koje mi i sada imamo u novom zakonu, a posle ovakve kompromitujuće prakse za sve nas.

Možda vas kao Vladu ne zanima da li ćete biti iskompromitovani kao – neprecizni, nedosledni i površni, ali nas kao političku stranku, nas, SNS, zanima da način finansiranja iz javnih izvora bude strogo propisan i da se on primenjuje. I, zaista, smatram da je ovaj amandman bilo neophodno usvojiti.

Hoću da dodam samo jednu rečenicu. U obrazloženju predlagača piše da smo mi neprimereno široko definisali ovaj amandman. Hoću samo da kažem, a zar nije precizno kad definišemo da na javna sredstva polažu prava – politički subjekti koji konkurišu u izbornom procesu i učestvuju u njemu, i oni koji za redovan rad treba da dobijaju sredstva. Dakle, i koalicije i grupe građana i političke stranke, ali ne bilo koji politički subjekti, uvek, svuda i pod bilo kojim okolnostima.

To znači kao da mi raspolažemo tako obilnim sredstvima i da mogu da raspolažu njima svi oni koji smatraju da učestvuju u političkom životu. Vi potpuno brišete razliku između parlamentarnih stranaka i vanparlamentarnih i brišite razliku između izbornog procesa, redovnog rada i uobičajenog političkog života. Mi to smatramo rasipanjem sredstava i neprimerenim postupanjem.

U ime ispravnog informisanja javnosti, zakon zaista ne predviđa da se na članarinu koja je do hiljadu dinara podrazumeva obaveza da je plati sa tekućeg računa, prosto, da se razjasnimo. Ali, ta doslednost da tako mali iznos kao što je članarina do hiljadu dinara ne mora da plati član stranke sa tekućeg računa nije izvedena i u članu 9, kada su prilozi u pitanju.

Stav 4. Predloga zakona kaže: ''Politički subjekat je dužan da primi uplatu novčanog iznosa iz stava 1. ovog člana isključivo sa tekućeg računa davaoca.'' Dakle, propisana je obaveza prijema priloga čija visina nije rečena u visini članarine. Da, u stavu 1. piše osim članarine da se sve smatra prilogom, što podrazumeva da ste predvideli da novčani prilog, čak i od 500 dinara, treba platiti sa tekućeg računa, a razlika je. Kada uplaćujete članarinu dobijate člansku kartu, kada dajete prilog ne tražite ništa, a predvideli ste različito postupanje, tako da su možda neke kolege prejako okarakterisale kvalitet zakona negativnim atributima, ali, bogami, u ovom delu ima i osnova.

Ono što smo mi kao amandman predložili na član 9. jeste precizno formulisanje da se prilogom u smislu ovog člana smatraju novčani iznosi, osim članarine, pokloni, pružanje usluga bez naknada ili po uslovima povoljnijim od tržišnih, davanje kredita ili zajma pod uslovima koji su povoljniji od tržišnih i da je politički subjekat dužan, da je u obavezi da evidentira sva primanja iz stava 1. koje smo naveli kao prilog. Po našem predlogu, svi oni koji to učine dužni su da utvrde novčani iznos razlike između onog što se zove tržišna vrednost usluge i plaćanje naknade.

Precizirali smo, takođe, da se troškovi koje snose članovi stranke i drugi učesnici manifestacija za sopstveno učešće, na primer, prevoz, boravak, ishrana, rekviziti, ne smatraju prilozima u smislu ovog zakona, dakle, da ne preterujemo u sitničavosti da neko ko smatra da može sopstvenim vozilom nešto da obavi za stranku, da to ne mora da evidentira. Međutim, ono što posebno izdvaja naš amandman na član 9. i same amandmane koje je podnela Poslanička grupa Napred Srbijo govori o zabrani davanja priloga od strane pravnih subjekata, osim ako je to ovim zakonom za pojedine slučajeve izričito dopušteno. Prema tome, može da se precizira da pravni subjekt bude davalac priloga, ali za neki izričit slučaj, a u principu osnovni izvor korupcije u ovoj državi Srbiji jeste finansiranje od strane pravnih subjekata.

Osnovni razlog za negativno poimanje političke delatnosti, korupciju uopšte, i političkih stranaka, jeste upravo finansiranje od pravnih lica. Osnovni razlog zašto ste od 629 pitanja od Evropske komisije za odgovore na ''Upitnik'' dobili obavezu da date razjašnjenje, upravo jeste činjenica, da, čak ni samo Ministarstvo finansija i organi nadležni za uplatu sredstava iz javnih izvora, to ne rade transparentno, jasno i dosledno, iako ih zakon na to obavezuje.

Zaista moram da ponovim, da je prikrivanje subjektiviteta onoga koji daje prilog, to kada iza sebe i ispred sebe postavi pravni subjekt. Dakle, ako Marko Petrović želi da podrži neku političku stranku, vlasnik je preduzeća, direktor, predsednik Upravnog odbora, neka izvoli da to učini kao fizičko lice. A, zašto bi on sakrivao? Da li zato što će neko na njega vršiti pritisak? Pa, da, vi ste to priznali usvajanjem amandmana kolege Čedomira Jovanovića, gde zabranjujete da neko na nekoga vrši pritisak zato što je dao prilog političkoj stranci. Da li je to ispravan način pročišćavanja političke scene u Srbiji?

Zašto ste doveli do situacije da se neko stidi ili boji da podrži neku političku opciju za koju se zalaže? Iz razloga što to podržavanje, u najvećem broju slučajeva, kada su krupniji prilozi u pitanju nije podržavanje ideje, nego očekivanje dobiti trgovinom onog što se zove ''trgovina uticajem'' onoga ko će doći na vlast ili biti u prilici da političku moć prevede za svog donatora, davaoca priloga u konkretni interes, u konkretan novac. I, nemojte da se lažemo, i nemojte da se zaklinjete dobrim namerama! U ovom članu i u ovom razlogu stoji osnovni izvor za korupciju.

Pričaću tiho, da se ovaj koji dobacuje čuje bolje. Ali, ne može da prikrije i on, da je osnovni razlog i svetsko dostignuće, zabrana donacije iz inostranstva, ograničenje nivoa donacija i zabrana finansiranja od strane pravnih subjekata. To su elementi kojima se u osnovi iskorenjuje u stvari korupcija u delu koji se zove ''politička aktivnost''. Iz toga proizilaze namešteni tenderi, iz toga proizilaze atraktivne lokacije koje neki dobijaju po povoljnijim uslovima i sve pogodnosti koje se zovu prevođenje politike u najunosniju delatnost u ovoj zemlji, što ne smemo da dozvolimo, a ne smemo da dozvolimo samo zajedničkim snagama.

Na vašu dušu greh, što ostavljate to rešenje, a ja vam obećavam, onog trenutka kad SNS bude imala većinu da promeni jedan zakon, biće to prvo ovaj zakon i u ovoj odredbi gde se iskreno i zaista iskorenjuje korupcija u finansiranju političkih aktivnosti, gde ne mora politički činilac da uzvraća uslugu onom ko mu je, kao pravno lice, dao neku finansijsku pomoć.

I da se razjasnimo, učesnici u političkom životu su ljudi. Oni su nosioci odgovornosti, oni su nosioci mandata. Nisu to ni table političkih stranaka, ni papiri u APR-u, ni kada se doniraju stranke, ni kada se polaže pravo na poslanički mandat, ni kada se promoviše jedna politička ideja. U to ime zaista vas molim, još ima mesta, da pokažete svoje iskreno nastojanje da želite da uredite politički život, a ovaj član 9, između ostalog, jeste jedan od značajnih doprinosa tome.

Taj član 10. smo malo poboljšali svojim amandmanima, ali značajno.

Dali ste prekratak rok od osam dana, kada je politički subjekat dužan da davanje koje ste definisali ovim članom, objavi na veb-sajtu. Mi smatramo da je rok od 15 dana, rok u kojem je zaista moguće uraditi sve radnje vezane za knjigovodstvenu evidenciju, evidentiranje i prijavu jednog takvog priloga, prihoda. Ali, davanja fizičkih lica u toku jedne kalendarske godine jesu mnogo bolja određenje nego na godišnjem nivou. Time sprečavamo mogućnost zloupotrebe, koje su ovde još neki pominjali, da neko pogrešno tumači šta je to godišnji nivo, a šta je u stvari jedna kalendarska godina.

Smatramo da iznos može da ostane takav kakav je, da to bude 20 prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, ali je zaista neophodno da eliminišemo svaku moguću dilemu oko načina kako će neko shvatiti ono što u zakonu piše, jer će to sve biti predmet kontrole, o čemu ćemo govoriti u daljem toku rasprave.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.

Radi javnosti moram da kažem da je SNS taj stav u kojem se predviđa mogućnost da pravno lice može da političkom subjektu da za redovan rad 200 prosečnih mesečnih zarada svojim rešenjem brisala i u čitavom zakonu brišemo rešenja o donaciji pravnih subjekata političkim strankama, ali borimo se za društvo u kojem će biti sve manje siromašnih, sve više onih koji će moći da daju prilog za ideju, a verujemo i za kvalitetnu ideju. Ali, to je već posao svake političke stranke, pojedinačno.

Mi smo, kao sopstvene izvore izdvojili posebno i odvojili, od posedovanja i raspolaganja nekretninama zato što se principijelno zalažemo da se političke stranke ne mogu baviti komercijalnim delatnostima, ni privrednim delatnostima, pa time ni rentijerstvom nad imovinom kojom raspolažu, a o tome ću govoriti kada taj amandman dođe na red. Zato smo u članu 11. razradili sopstvene izvore prihoda i rekli smo da su to prihodi od promotivnih aktivnosti i zaduživanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija.

Prihodi od promotivnih jesu: prihodi od prodaje publikacija, simbola i drugih oznaka stranke. Kažemo da ne mogu da obavljaju bilo koje druge delatnosti, dakle, komercijalne, niti mogu da budu vlasnici, ni osnivači privrednih društava drugih pravnih lica, niti da poseduju akcije i udele u drugim privrednim društvima, ali ako ih steknu nasleđivanjem ili legatom oni su dužni da to prijave nadležnom organu koji je i u ovom slučaju Agencija, dužni su i da ih izlože prodaji, te nasleđene ili dobijene uloge, ali ono na šta želim da obratite posebnu pažnju jeste, da se zaduživanje kao način sticanja, ne privatnog izvora kako ste ga vi definisali, nego, sopstvenih izvora nametnuo načinom obraćanja građanima. Troškovi kampanje su u današnjem civilizovanom društvu postali zaista značajni troškovi.

Način obraćanja, zakupljivanje minuta, termina, reklamnih panoa za oglašavanje, zahtevaju izuzetno velike troškove, pa je i zaduživanje, ali i praksa, za koju neki ne znaju da je pedesetih godina uvedena i u ostalim zemljama na koje želimo da ličimo, u smislu, da se javnim izvorima finansiraju političke kampanje, daje vam za pravo da, ako verujete u sebe, uložite i, uzimajući kredit, u nešto što se zove bavljenje, sprovođenjem jedne ideje. I to se u analogiji, a ne u praksi, ne razlikuje od onog ko uzme kredit pa je to njegova obaveza prema banci da razvije neki sopstveni posao, da se bavi poslom koji voli, da od njega može da živi i da u njemu može da uživa.

Za one koji misle da je politika način bavljenja poslom od kojeg treba samo da zarade, razumem protivljenje mnogim rešenjima koja se ovde iznose, ali i način da snosite rizik za ono što govorite, način da snosite rizik, ali i verujući u sebe, preuzmete finansijsku obavezu da bi jednu kampanju sproveli, jeste u današnje vreme moguće, važno i potrebno da postoji u ovakvom Zakonu, kao što se, s druge strane, ne zalažem ni da pojedinac, ni da država živi mahom od kredita, ali su uslovi takvi da niko ne može prihodima u punoj meri da pokrije svoje sopstvene rashode, makar u isto vreme i u istoj meri, ali u svakom slučaju ne treba razvijati svest da se može živeti van granica svojih mogućnosti. Hvala.

Kao što sam malopre i najavila, mi smo u članu 14, koji inače govori o zabrani sticanja prihoda od komercijalne delatnosti, prebacili onaj deo koji je vezan za raspolaganje nepokretnostima i izvodeći svoju ideju dosledno, da politička stranka treba da se bavi političkom aktivnošću, a ne komercijalnim, privrednim i bilo kakvim sličnim delatnostima, pa smo promenili taj član 14. i on po nama treba da glasi na sledeći način: ''Zabranjena je nabavka i korišćenje postojećih nepokretnosti i pokretnih stvari radi izdavanja u zakup i obavljanja komercijalnih delatnosti.'' U drugom stavu smo rekli: ''Sticanje sredstava od promotivne aktivnosti prodajom publikacija, simbola i drugih oznaka stranke dozvoljeno je pod uslovom da se prodaja vrši samo fizičkim licima za lične potrebe po  unapred određenim cenama koje mogu biti uvećane do 5% po jednom predmetu.''

Znači, izbegli smo onu situaciju da neko može jednu značku da proda za 10.000 evra ili da može jednu knjigu da plati 1.000 evra, već da se zaista u odnosu sa biračima, kojima se obraćamo, u prodaji tih promotivnih elemenata nastupi na način da oni znaju koliko šta plaćaju i da finansiranje, prilozi, članarina budu odvojeni onako kako to i treba. Ali, šta je posebna težina ovog člana?

Nepokretnosti kojima neke političke stranke u Srbiji raspolažu, po pravu, koje se ne može nazvati pravednim, po nasleđenoj imovini, a reč je u najvećoj meri o SPS, koja je nasleđem od Centralnog komiteta SK KPJ, kako se to već zvalo, pa svih ostalih mutacija koje su imali u svom političkom, kad kažem mutacija ne kažem ni u kakvom pežorativnom smislu, nego u promenama koje su imali, raspolažu ogromnom imovinom koja se izdaje u zakup fakultetima, od kojih istovremeno vlast, ne vlast, nego korisnici zakupa dobijaju akreditacije.

Koriste i razne druge organizacije koje od stranke na vlasti očekuju neku, takođe, korist koja se može materijalizovati pored ove koja se zove zakup, odnosno izdavanje viška nepokretnosti i plus neke druge koristi, protiv kojih se mi borimo, kao nešto što je korupcija u političkom životu.

I, u trenutku kada se svi pitamo kakvim ćemo to zakonom izaći pred građane, pre svega, ne pred Evropu, rešavajući goruće pitanje restitucije, u smislu pravednosti, kada nam je ispražnjen budžet, kada je potrošen onaj deo od 5% koji se svojevremeno izdvajao iz procesa privatizacije, kada kažemo da ćemo završiti privatizaciju i da neće ostati ničeg materijalnog da se obeštete oni koji su sticali svoju imovinu generacijama, zaista ne vidim način, sem da neko dosledno želi da izvede partijsku delatnost kao jedinu unosnu i jedinu dobru i pametnu investiciju za sebe i svoju decu.

Mislim da je krajnje vreme da se ovom organu, kojem je poveren veliki deo posla, a to je Agencija za borbu protiv korupcije, poveri onaj deo posla u smislu donošenja podzakonskih akata, kako bi se uradio ovaj deo posla, da sve političke stranke raspolažu onim što im je potrebno za delatnost, a da višak ide u zajednički budžetski fond koji će omogućiti restituciju i vraćanje imovine građanima.

Jer, vi se, sa jedne strane, zalažete da svi politički činioci, parlamentarni, neparlamentarni, ne oni preko 5%, nego oni ispod 4%, mogu da dobijaju novac iz tekućih sredstava budžeta, mogu da pristupaju svim sredstvima koja imaju javna preduzeća, javni izvori, da dobijaju prostor za promocije, obuke itd, a, sa druge strane, ono nad čime trenutno važni, bitni činioci drže šapu, e, to ne daju ni po koju cenu.

Gde je tu pravda? Gde je tu logika?

Nemam iluziju da vlast donosi zakon da bi ostvarila pravdu. Isuviše imam godina, iskustva i znanja da bih poverovala da ovim zakonom želite da uvedete pravdu, ali uvedite makar minimum reda i pokažite da vam je makar u minimalnoj meri stalo do onoga što se zove pravda za najveći broj građana Srbije. Hvala.

Sada smo kod ključnog člana zakona, člana 16, gde po osnovnom predlogu vladajuća koalicija, odgovorna i brižna Vlada predlaže, doduše, da to bude od 1. jula 2012. godine, ali da se iz javnih izvora, prema tome, iz budžeta Republike Srbije, za redovni rad političkih subjekata čiji su kandidati izabrani za narodne poslanike, odbornike itd, određuje na nivou od 0,15% rashoda budžeta Republike Srbije, rashoda autonomne pokrajine, odnosno rashoda budžeta jedinica lokalne samouprave. To je predlog.

Važeći zakon glasi ovako: "Sredstva iz javnih izvora koja se obezbeđuju za finansiranje redovnog rada političke stranke čiji su kandidati izabrani za poslanike, odbornike'' itd, ''određuje se na nivou od 0,15% budžeta Republike Srbije", napominjem, ne kaže se ni rashoda ni prihoda, kaže se samo 0,15% budžeta Republike Srbije, a sada ide značajna milionska razlika: "umanjenog za transfere drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja". Dakle, osnovica je šira zato što se tih 0,15% iznosa iz budžeta, kojeg zovemo javni izvor, ne umanjuje za ono što se prebacuje za socijalna davanja i nižim nivoima vlasti. Procenat ostaje isti, ali se vrši još jedno dodatno proširenje osnovice. Precizira se da taj obračun sada ide na rashode, što do sada nije bio slučaj.

One koji izražavaju sumnju u razliku koju smo izneli u načelnoj raspravi, da bi po ovom rešenju predlagača, Vlade, a primenjeno na ovogodišnji budžet, iznos koji se zove dotacija za redovni rad političkih stranaka, koji trenutno iznosi 577 miliona dinara, po rešenju koje predlažete iznosio je milijardu i 270 miliona dinara, molim da uzmu olovku i papir u ruke i da zabeleže tri cifre.

Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, na primeru čega pokazujem bahatost, neodmerenost, neshvatanje za stvarnost, ali i odloženu primenu, što je jedina moja uteha da to nikad neće ni stupiti na snagu, je u sledećem: ova cifra 577 miliona, koliko se trenutno nalazi u budžetu za 2011. godinu je izračunata na sledeći način. Pošto piše 0,15% od budžeta, izuzetno je ove godine primenjena na prihode koji iznose 726,4 milijarde dinara. Kada od tog iznosa oduzmete ono što je zakonom definisano, a zovu se transferi ostalim nivoima vlasti i iznose 67,055 miliona dinara i oduzmete transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, koji iznose 274,2 miliona dinara, dobijate sledeći iznos, dakle, od 726 milijardi prihoda oduzmete transfere nižim nivoima vlasti i socijalnom osiguranju, dobijate osnovicu od 385 milijardi, puta 0,15%, precizno cifru koja stoji u budžetu – 577 miliona dinara za redovan rad političkih stranaka.

Kada se ne bi vršilo ovu umanjivanje i kada bi se primenio zakon kako piše, na rashode koji iznose u budžetu, govorim o zakonom usvojenom budžetu, i pokazujem na primeru za 2011. godinu, cifra na koju bi se primenio procenat koji ste predvideli je 846.919.908.000 dinara. To znači da bi se iznos sa 577 miliona povećao na milijardu i 270 miliona.

Kako ste ga obrazložili u odbijanju amandmana? Ovako ste rekli: „Predlogom zakona predložili smo procenat primeren značaju koje političke aktivnosti imaju u svakom demokratskom društvu”. Da li treba da dam neki komentar? Ako je svaka novina koja se zove žuta štampa svakog dana prepuna stubaca kojima blati ovaj dom, koji bi morao da bude nosilac značaja političke aktivnosti, ako se o svakom poslaniku i o svakoj skupštinskoj aktivnosti može pisati sve i svašta, ako poslanici imaju pet godina platu koju nisu povećali i ako predsednici odbora, zato što su državni službenici, imaju veću platu od poslanika, predsednice Skupštine, predsednika države, da li je to reč o demagogiji, o poslanicima koji nemaju naknadu za ishranu u toku rada, a koji putuju stotinama kilometara?

Ne, neću se držati demagogije, otvoreno kažem – nemojte se podsmevati Srbiji u ovom trenutku i nemojte izigravati naklonost političkim aktivnostima! Ovaj amandman koji sam obrazložila zaista diskredituje zakon u najvećoj mogućoj meri i kompromituje svakog učesnika u političkom životu Srbije. Hvala.

Mi smo u načelnoj raspravi prilično govorili o članu 17, zato što smatramo da svaki poslanik zaista ima jednaku težinu i da nije u redu voditi ovakvu vrstu korektivnog faktora i meriti da se raspodela sredstava u novcu po poslanicima razlikuje u zavisnosti od toga da li je neko osvojio do 5% važećih glasova ili preko 5%.

Smatramo da je potrebno brisati taj stav, a da se stav 1. mora izmeniti tako da se sredstva iz javnih izvora obezbeđuju za finansiranje redovnog rada političkim subjektima koji imaju narodne poslanike, poslanike i odbornike, i da se raspodeljuju u skladu sa članom 16. srazmerno broju narodnih poslanika, poslanika i odbornika, dakle, brisao bi se stav 2. oko ovih koeficijenata i stavovi 3. i 4. koji tretiraju koalicije i vreme prenošenja do 10. u mesecu od strane Ministarstva finansija. Predlažemo da ti stavovi 3. i 4, postanu stavovi 2. i 3.

Pošto smo mnogo o tome govorili, ponoviću najkraće. Sva relevantna literatura, svi ugledni autori koji se bave metodologijom istraživanja troškova finansiranja političkih kampanja slažu se da troškovi rastu, a da stranke ne postaju bogatije, nego da jednostavno način obraćanja postaje skuplji, ali se troškovi mere i obračunavaju prema biračima, odnosno koliko evra u okruženju u kome živimo, u Evropi, košta kampanja po jednom biraču i koliko košta te birače parlamentarni politički život po jednom mandatu, odnosno poslaniku, ali ne onako kako se u vreme robovlasničkih odnosa i najamnih snaga radnik smatrao glavom koju treba zameniti, nego poslanikom kao mislećom glavom koji zaista zaslužuje da bude isfinansiran, jer je već stekao pravo da ima svoj mandat. I neka se obruka, neka promeni mišljenje, neka ga se stide njegovi potomci, neka ga neko pljuje, neka on sam misli da je u pravu, ali dozvolite čoveku da misli i da sve ono što s teškom mukom pređe u unutarstranačkoj hijerarhiji da bi bio na listi, da bi obavio kampanju, da bi se bavio nekim stranačkim radom, da to i valorizuje obraćajući se biračima onako kako je to činio i u kampanji.

Jednom jedinom rečenicom ću reći – nemoj da nekom, zaista, padne na pamet da mene ili Tomislava Nikolića ili nekog upoređuje sa onim ko nikada nije učestvovao u političkom radu, niti vodio kampanju, niti pisao programe, niti išao od odbora do odbora, niti lepio plakate! Ja, spadam u one koji su to radili i bila član najviših organa stranke. I, ne može nas uopšte neko upoređivati sa nekim koje izdajući bilo koga, ko me smatra najamnom snagom, dobio svoj mandat! Isto tako, sutra ko bude na listi SNS ušao sa svojim mandatom kao poslanik zalagaću se da se za njega otvori poseban računi i da sredstva za finansiranje njegovog stranačkog rada idu njemu na račun, da on ima osećaj zajedništva i sopstvenog mišljenja. Jer ako se zalažemo za individuu, kao čoveka koji zna da misli, koji ima osećaj za tim, taj čovek mora da snosi odgovornost i da bude, ako treba, izdan i on izda, ali on mora da zna da li zastupa svoju ideju, i kada prelazi taj ''Rubikon'' treba da zna kome odgovara.

Zalažem se da mandat pripada poslaniku onako kako smo ovde izglasali zakon, ali i da se to naše nastojanje i evropsko dostignuće i dostignuće Interparlamentarne unije Ujedinjenih nacija dosledno izvede i kroz finansiranje stranaka. Hvala.

Kratko ću ponoviti naše zalaganje da se izborno jemstvo kao institut koji treba da posluži nekom pročišćavanju, uozbiljivanju ili dovođenju na neki viši nivo političkog delovanja samog izbornog procesa, prosto, smatramo neadekvatnim i neprimerenim.

Mi smo stava da uvođenje izbornog jemstva onemogućava svu političku konkurenciju da učestvuje u političkoj borbi, i da je neprihvatljivo vaše obrazloženje koje je dato u odbijanju amandmana, a glasi, da je Vlada mišljenja da je polaganje izbornog jemstva, u slučaju kada politički subjekat namerava da koristi sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje, neophodno, kako bi se izbegla zloupotreba sredstava iz javnih izvora opredeljenih za tu namenu.

Imam kratko i jasno pitanje, a zašto se Vlada bavi samo zloupotrebom sredstava iz javnih izvora za ovu namenu, da li su tu najveće zloupotrebe? Zašto niste glasali za razgovor, ne za usvajanje, već za razgovor o izmeni i dopuni Zakona o javnim nabavkama, gde su zloupotrebe sredstava iz javnih izvora ogromne, mere se milijardama dinara i to samo za prijavljene javne nabavke, a za postupke koji se uopšte ne obavljaju, nikome ni reč. Uvodite postupak koji će diskriminisati učesnike, postupak koji je nesprovodiv, a pokazaću vam samo na jednom detalju.

Potvrdu, što podrazumeva izborno jemstvo, o položenom novcu ili bankarskoj garanciji, ili državnoj hartiji od vrednosti, ili hipoteci, treba predati ministarstvu nadležnom za poslove finansija. A, ko će dati dokaz koji se može tretirati potvrdom? Da li RIK, ima li sef gde će da čuva gotov novac, da li ima mašinu za brojanje novca? Bogami, iz nekog iskustva, možda i imaju, jer, radilo se tu sve i svašta. Recite mi, molim vas, koliko traje postupak stavljanja hipoteke, da bi neko mogao u toku proglašenja izbora da se bavi obezbeđivanjem jemstva ili ostalim radnjama koje treba da mu omoguće da učestvuju u izbornom procesu?

Ovaj institut nije namenjen izbegavanju zloupotrebe sredstava, već je namenjen onemogućavanju političke konkurencije i postojeće i neke eventualne da učestvuje u ravnopravnoj trci. Vi pokušavate ostalima da vežete noge, a da vi dobijete prednost u startu koja se zove izborno jemstvo. Mi smo apsolutno protiv toga.

S obzirom na to da smo tražili brisanje izbornog jemstva, kao te navodne garancije za izbegavanje zloupotreba, člana 26. po našem mišljenju treba brisati, jer je u neposrednoj vezi sa članom 25.

Član 33, čije smo brisanje tražili, govori o sredstvima koja su potrebna za obavljanje poslova kontrole troškova izborne kampanje za izbore za predsednika Republike, prema tome, nigde u finansiranju političkih aktivnosti, u definisanju pojmova ne govorite o ovom delu političkog života, sem ovde gde se navodno obavlja kontrola tih aktivnosti i namenjuju se sredstva za izbore za narodne poslanike i za predsednika Republike u iznosu ne manjem od 1% za tu vrstu izbora.

Preračunom smo došli do toga da se najmanje 8,5 miliona, dakle, ne manje od 8,5 miliona dinara za ovu namenu, ali ko zna do koje mere može da bude više, bez kriterijuma ko određuje zašto više i zbog čega, u kom roku, u kom postupku. Smatramo da je potpuno neprimereno da Agenciju za borbu protiv korupcije, imam utisak, želite da iskompromitujete na isti način kako je to urađeno sa svim telima koja je trebalo da se bave borbom protiv korupcije od 2000. godine do danas.

Menjane su nadležnosti, rokovi u kojima je trebalo one da preuzmu određene poslove, evidenciju, menjane su im kancelarije, adrese, sastav ljudi, ali ni u jednom trenutku u punom formatu nijedan od tih organa, kako god da se zvao, nije dobijao snagu da radi, zato što nije bilo političke volje.

Trenutno se suočavamo sa sindromom ''mobinga, prepunog stola'', koji vi radite Agenciji za borbu protiv korupcije. Imam poštovanje prema jednoj nezavisnoj instituciji koje treba da obavi važan posao kontrole troškove u izbornoj kampanji, ali da li može jedna institucija sa toliko mnogo nadležnosti, koja je već iskompromitovana time što je njeno rešenje o tome da niko ne može da vrši duplu funkciju ismejano stvarnošću, imati autoritet da bilo kome šta naloži? A, čiji su pripadnici ljudi koji vrše i dalje duple funkcije nego političkih subjekata u smislu ovog zakona.

Kako im Agencija može naložiti bilo šta, pa kolike god pare da im iz budžeta za to namenimo? Dakle, problem je neiskrenost i želje da ta organizacija bilo šta uradi u smislu nekog organizovanijeg nastupanja na političkoj sceni, neke veće kontrole. I, nije neosnovano pitanje i što neko kaže "Evropa", pitam ja isto ono što pitaju i drugi – da li vam je Agencija za borbu protiv korupcije opremljena ljudima, da li su oni obučeni i koje su posledice u slučaju nedostavljanja izveštaja ili kršenja propisa na drugi način? To je citat onih na koje želimo da se ugledamo.

Dokaze imamo mnogo više, mi sami među nama, nego što to i oni mogu da nam ponude. Pa, da li je dovoljno samo reći – izdvojićemo neka sredstva, a u razgovorima kada se ovaj zakon radio, Đorđe Vuković je izjavljivao da po jednoj opštini jeste potrebno između šest i sedam hiljada evra za kontrolu troškova izbora. Pomnožite sa brojem opština, uzmite redovne i vanredne izbore, pitam ja vas – da li imamo sredstava da stvaramo ovakvu zbrku, a onda ustanovljavamo institucije koje tu zbrku i te čvorove treba da raspetljavaju, a mi njima ne obezbeđujemo pre svega političku odlučnost da raščiste sa pojavama koje su evidentno negativne i kompromitujuće za sve nas? Zato što nas niko nije uverio da će oni to moći da urade, niti da će honorarni saradnici moći to da urade. Mi smatramo da je potrebno brisati član 33.

Gotovo da nikome nije moglo da promakne ovo nelogično rešenje po kojem dva nezavisna regulatorna tela, nezavisne institucije formirane u Narodnoj skupštini za specifičnu vrstu poslova ne mogu jedna drugoj da daju poslove, pogotovo na način i rečnikom kako to, na primer, treba da kontroliše Agencija politički subjekt, gde kaže – može da dođe kad god hoće, svi izveštaji moraju da joj se dostave najdalje u roku od tri dana i da taj zahtev za kontrolu, recimo, knjigovodstvene evidencije, ne bude ni obrazložen.

Da li vama može neko da zakuca na vrata, da ne kaže zašto je došao? Da li su svi kriminalci unapred krivi ili postoji nešto što se zove pretpostavka nevinosti i u političkom životu? I malo je to, nego čak dajete pravo Agenciji za borbu protiv korupcije da Državnoj revizorskoj instituciji nameće neke poslove sa terminologijom ''na zahtev''. Da li se sećate drage moje kolege, kada sam jednim amandmanom u ime Poslaničke grupe SNS tražila da Narodna banka svoje statističke podatke, kojima raspolaže, dostavlja Republičkom zavodu za statistiku ili organu nadležnom za statistiku, kako se zvalo u zakonu, pa to nije bilo dozvoljeno, jer je Narodna banka posebna institucija i u ime nezavisnosti svojih posebnih kapaciteta i troškova za pribavljanje nekih dokumenata, podataka, ispalo je da to ne može?

Prema tome, saradnja je neophodna, međusobna saradnja svih institucija organa, da bismo došli do nečeg što se zove čist politički teren, ali, tamo gde je to, mogla bih reći, bezazleno, kao podatak koji treba da se statistički obrađuje, nismo mogli. Pa, čekajte je li ovo ista država? Jesmo li isti ljudi? Je l' jedna Vlada predlaže ove zakone? Dajte da sačuvamo ugled DRI koja je zaista napravila neki pomak, ali i pomozimo i Agenciji za borbu protiv korupcije da ustanovi pravila svog rada, ne na, ne zamerite terminu, "kaubojski način", nego na zakonit, poštujući hijerarhiju državnih organa. Hvala.