Govorimo o amandmanu na član 2. koji smo podneli kao poslanička grupa Napred Srbijo. Želim da obrazložim ono zbog čega je i nastao osnovni nesporazum.
Na isti ovakav način je kolega iz druge poslaničke grupe dobacivao dok sam ja govorila i ja sam zastala, misleći da će on dobiti pravo na repliku koju ja prethodno nisam, iako sam po imenu bila prozvana. Strpljivo sam sačekala svoje vreme i evo, obrazlažem primedbu koju mi je kolega Ranđelović dao na podnošenje amandmana, iako smo i mi, kao i ostali, rekli da ovaj zakon ne valja.
Prosto dugujem građanima Srbije objašnjenje zašto na jedan zakon za koji mnogi misle da je neodrživ, da je fiskalno ne neutralan nego da remeti sve one odrednice koje su utvrđene memorandumom o fiskalnoj politici i koje su u jednom važnom zakonu koji ću pomenuti navedene, zasluživao, iako tako loš, da na deset članova tog predloga zakona podnesemo osam amandmana.
Jedan razlog je bio prilično restriktivan Poslovnik i zakon koji je proizveo, s pravom i razlogom, mnogo rasprave i zaslužuje puno vremena da se obrazloži zašto je on politički popularan ali će ceh za ovaj zakon tek morati da se plati ustanovljavanjem nekih novih izvora, da bi se to više novca nekome dodelilo, ili novim zaduživanjem ili novim poreskim obavezama ili, što bi bilo najbolje, velikim poreskim uštedama.
Kako sam razumela u jednom trenutku predlagača, kada je rekao da tih 40 milijardi postoje, a lepo sam pitala na kojoj se poziciji nalaze. Hajde neka nam kaže gde to ima tih 40 milijardi, odnosno 10 po trenutno važećem predlogu, koliko nedostaje ako se usvoji sa važenjem od 1. septembra i za iduću godinu blizu 50 milijardi nedostajućih dinara.
Znači, ozbiljnost teme, ali i naznake da bi DS kao stožer koalicije mogla da da podršku ovom zakonu nas je kao poslaničku grupu navelo da podnesemo amandmane ukazujući na to kako bi eventualno moglo da se podstakne veće zarađivanje na teritoriji lokalnih samouprava, odnosno slivanje u lokalne budžete većih prihoda od porez na zarade. Znači, zapošljavanje kao osnovni izvor prihoda, zdrav i održiv, se upravo amandmanom na član 2. podstiče time što se firmarina određuje na nivo maksimalne vrednosti do 1%, ne onako kako je pokušano da se predstavi 1%, nego maksimalnih 1% od prihoda na godišnjem nivou i primedba koja je neosnovano izneta da li se odnosi na bruto ili neto iznos je ista primedba koju dao i sam predlagač predlažući apsolutni iznos prosečne zarade, ne govoreći da li je ona izneta u neto ili bruto iznosu.
Šta je ključ i suština nesporazuma koji se dešava? Da li svako od nas ima pravo na sopstveni pristup kada želi da uradi u ovoj skupštini nešto dobro kada zakon kritikuje ili kad želi da ga poboljša? Da, mislim da ima.
Na Zakon o privrednim društvima podneli smo 49 amandmana. Zaista žalim što mnogi od tih amandmana nisu usvojeni, jer mnoge prevarne radnje koje se dešavaju u postupcima kretanja tokova robe i novca, registracije u Agenciji za privredne registre, predstečajnim, stečajnim postupcima, stvaranju fantom firmi, bile bi onemogućene da ste usvojili amandmane poslaničke grupe Napred Srbijo.
Zašto je sada ovaj zakon loš i zašto upravo govorim o članu 2. koji je suština zakona? Ostavite ljude da zarade, pa će moći da se razvijaju. Šta vi radite? Dovodite u pitanje zakon koji ćemo na sledećoj sednici dnevnog reda imati kao zakon o zaduživanju od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, programski zajam za razvoj javnih finansija. Direktno pitanje postavljam javnosti i predlagaču, čitam zakon koji je stigao 13. juna, govorim o potpisu premijera Mirka Cvetkovića, koji se obavezao da povuče 100 miliona dolara kredita za razvoj javnih finansija, ali pod uslovom da poštuje Memorandum o budžetu koji nije podrazumevao ovaj projekat koji otvara ovoliku rupu – deficit u budžetu, gde kaže u tački 3: "Zajmoprimac je usvojio Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu i projekcijama za 2012. i 2013. godinu " i navodi precizno, Službeni glasnik u kojem je to objavljeno i pod tačkom a) kaže: "koji uključuje sve prihode i izdatke opšteg nivoa vlasti".
Podsećam, 420 milijardi dinara treba za penzije godišnje. Od poreza i doprinosa na zarade slije se samo 150. Nedostajućih 270 milijardi za isplatu penzija ljudima koji žive i u tim gradovima koje mi ovde tretiramo kao lokalne samouprave, treba negde naći. A vi još otvarate problem nalaženja još 40 u ovoj godini 10 milijardi, u idućoj 43. Očekujem da nam saopštite da li je cena opstanka ove vlasti veća od cene formiranja ove vlasti, kada je otvoren deficit od 144, sećate se, milijarde nedostajućih para za finansiranje penzija, a sada ih ostavljate bez izvora za redovnu isplatu ili ćemo ići na neko novo zaduženje ili ćemo povećati PDV sa 18, na 25 ili, izvolite, saopštite vest kojoj ću se obradovati, da znate gde stoje uštede, gde se odliva ili leži mrtav, neupotrebljen novac kojim država raspolaže, a neće da ga upotrebi onako kako bi svi mi želeli u razvoj lokalnih samouprava. Od vremena ovlašćene predstavnice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Divim se vašoj neverovatnoj lakoći kako ste sada napravili spisak tih mogućih ušteda. Zaista bih volela da ste u pravu da i da imate mogućnost da napravite te uštede. Međutim, nemate potrebe da me tumačite, nije nikakva kontradiktornost reći da se rupa stvorena ovim predlogom zakona ne može isfinansirati sem iz tri izvora – povećanjem poreza, kreditom ili uštedama, ali kažem da je ovaj ugovor o kreditu već potpisan.
Znači, ne možete da diskreditujete Vladu Republike Srbije koja je već potpisala ugovor za ovaj kredit, a uslov za korišćenje ovog novca koji je potreban za funkcionisanje javnih službi i organa je da se ne menja fiskalna politika, napisan memorandum, budžet za ovu godinu. Problem je onih koji će za ovo glasati, nije moj. Moj posao je da na to upozorim. Da li to činim ovako ili onakvim glasom, to zaista nije predmet vaše ocene.
Vi izvolite, fokusirajte se na razloge ili odgovore ili ne morate, to je vaš izbor. Moj posao je da vas upozorim da nije napravljen rebalans ni prilikom rekonstrukcije Vlade i da se nezakonito troši novac, bez obzira na budžetsku mogućnost preusmeravanja prihoda do 5% što smo usvojili budžetom u nekim izuzetnim uslovima. Zaista imam osnovan strah nije važno što ću moći da uperim prstom i da kažem – vi ste odgovorni, jer će moje komšije, moji prijatelji živeti gore zato što neće moći da se isplati ova ili ona prinadležnost i ne samo penzije. Vi znate šta se sve iz budžeta finansira. Volela bih da zaista postoje uštede i volela ih da ih pronađete, ali ako u to niko ne veruje, samo oni kojima stalo da ostanu na vlasti, imam pravo da to pitanje postavim.

Neću ni dva minuta iskoristiti. Imam samo jedno pitanje, mada je to više pitanje za građane nego što je za vas.
Od 2001. godine vi ste vlasnik ključa svih trezora gde su stajali krediti, republički budžet, posredna Agencija za privatizaciju, Agencija za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, onda Osiguranje depozita, ogromnog novca koji je pristizao sa ove ili one strane, najznačajnijih odluka vezanih za privredu ili kao ministar finansija ili kao ministar privrede, odnosno ekonomije i regionalnog razvoja i prosto se pitam da li zaista niste imali razumevanja od svojih koalicionih partnera, a svi znamo da ste bili alfa i omega svih vlada od 2001. godine do danas.
Zaista ne znam da li ste došli sa nekog puta, ili ste doživeli prosvetljenje, ili čime možemo da opravdamo ovakvu naglu promenu vašeg odnosa prema novcu, prema republičkoj Vladi, jer se vi meni obraćate kao da sam ja u Vladi, a vi opozicija. Zaista to ne razumem i zato smo iskoristili ovaj zakon i ove amandmane, da o svemu tome porazgovaramo i da građanima kažemo svoje mišljenje o tome. Oni se uvek opredeljuju kome veruju na reč, kome na obećanje, kome na dobra dela, kome na iskustvo. Neću se više javljati.

O dobronamernosti amandmana ili motivaciji suvišno je trošiti vreme na pravdanje zašto je neko podneo neki amandman.
Samo ću da podsetim kada je bilo pravo vreme da se misli na lokalne samouprave. U vreme usvajanja Zakona o porezu na dodatu vrednost 2005. godine, kada je lokalnim samouprava uskraćeno pravo na porez na promet, trebalo je voditi računa kako ih obeštetiti, odnosno nadomestiti sredstva koja im nedostaju. Od 2005. do 2011. godine, evo, šest godina je prošlo. To je bio pravi i prvi trenutak u kojem se osetio nedostatak sredstava. Onaj ko želi da vodi ozbiljnu državu to nijednog trenutka ne sme da smetne sa uma, pogotovo ako je krupne odluke o poreskoj politici, o poreskom sistemu, poreskoj administraciji donosio upravo on. Hvala.

Samo ću na temu toga da li je budžet Sveto pismo ili nije. Ne, nije budžet Sveto pismo, ali je zakon koji se mora poštovati.  Zašto to govorim? Verovatno će nam se u najskorije vreme naći na dnevnom redu predlog sporazuma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. To je drugi zajam za razvoj javnih finansija po kojem se Republika Srbija zadužuje za novih 100 miliona dolara za javne finansije.
Pošto su očigledno oni od kojih tražimo zajmove shvatili da nekima budžet nije Sveto pismo, uslov za korišćenje sredstava za koje je ugovor već potpisan 27. aprila jeste sledeći. U Planu 1 na strani 17 – aktivnosti u okviru programa, se kaže da se mora poštovati Zakon o budžetu za 2011. godinu, objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" 101/10 kao i izmene Zakona o budžetskom sistemu, a one se upravo tiču nadležnosti i položaja Fiskalnog saveta, kao i uvažavanja njegovih mišljenja.
Znači, ne možete državu koja duguje 23 milijarde evra i kojoj je ovih 100 miliona potrebno kao vazduh, kao voda, dovoditi u situaciju da ne poštujete budžet ili se tako izjašnjavate i brukati sve nas kao zemlju. Ovo je prvi put da nam se ovakve odredbe unose u jedan zajam gde se obavezujemo da poštujemo svoje zakone.

Zahvaljujem.
Iskreno da vam kažem, mislila sam da ne može da nam se desi veći skandal od Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, onda kada je uvedeno da je osnovica za finansiranje političkih aktivnosti, u stvari rashodna strana budžeta u kojoj je sadržan deficit i da je dvostruko uvećanje sredstava za finansiranje stranaka obrazloženo značajem političkog delovanja u Srbiji demokratije. Taman kada pomisliš da u Srbiji ništa gore ne može da se desi, a ono stigne na dnevni red kao jedina tačka Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, znači zakon koji govori o tome kako bolje sprovesti lokalne nadležnosti i onda dobijete u glavi četiri obrazloženja ovog zakona, koji govori o finansijskim sredstvima potrebnim za sprovođenje ovog zakona, jednu rečenicu – za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta RS. Poglavlje, naslov i sadržina – jedna rečenica, a pričamo o novcu i o finansijskoj decentralizaciji.
Čitav predlog zakona koji govori o raspodeli novca između budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava sadrži u predlogu dve cifre. Jedna od njih kaže da se radi o iznosu od 3,3 milijarde dinara u 2010. godini, što će dobiti Beograd i da će to biti polovina od ukupnog transfera od 6,6 milijardi dinara. Ni jedna jedina brojka kojom se obrazlažu efekti zakona o kojem govorimo, o finansiranju lokalnih samouprava. To mi daje za pravo da kao poslanik koji nikada nije upotrebio ružnu i grubu reč, molim za strpljenje onih koji slušaju i da ne razumeju pogrešno, jer ni jedno od onog što ću izneti nije uvreda već kvalifikacija kvaliteta predloga koji imamo i mogu da kažem da je reč o improvizaciji, nepravičnom i krajnje nedelotvornom rešenju koje neće doprineti ni ravnomernom i ni stabilnom finansiranju manje razvijenih opština i gradova. Zašto to kažem? I bez ulaženja u analizu koju je napravio Fiskalni savet i ocenu koju je izneo MMF, u kome sede ljudi koji zaslužuju potpun respekt i poštovanje ne samo zbog titula i iskustva koje iza njih stoje, nego makar u elementarnom poznavanju matematike, već i zbog toga što samo pregledom članova zakona možete da zaključite sledeće. Jasno je ko će imati najveće koristi od ovog zakona – opštine sa najvećim fondom zarada, znači, opštine koje imaju najveći broj zaposlenih, oni koji primaju najveće plate, zato što se predlaže da njima ostaje dvostruko veći iznos od poreza na te plate. Šta to znači? Beograd i Novi Sad imaju 1,95 miliona stanovnika i na njihovoj teritoriji se prikupi tačno 50% poreza na zaradu. Drugačije rečeno, u njima se isplati polovina ukupnog fonda zarada. Druga polovina se isplati u ostatku Vojvodine i Srbije, gde je 2009. godine živelo 5,37 miliona stanovnika.
Znači, povećanje dela poreza koji ostaje lokalnim samoupravama najviše će odgovarati Beogradu i Novom Sadu koji su i mimo ostatka Srbije imali i ekonomski oporavak nakon 2000. godine. O kakvom je tu ujednačavanju razvoja i prenosa sredstava reč?
Kada bi se uključili kao regioni, a Novi Sad to ne može da bude jer ima 300 hiljada stanovnika po principima EU, on bi bio blizu 75% proseka i diskvalifikovao bi se za status nerazvijenog dela Evrope, a Beograd malo niže.
Nadam se da mi gospodin Dinkić neće zameriti, moram njega kao predlagača da ocenjujem. Mnogi ga smatraju najjinteligentnijim srpskim političarem. Ima savršeni osećaj za populizam. Ume žedne preko vode da prevede i građane i političare, narod na izborima toliko puta da je 11 godinu na vlasti i baš onako kako je naumio da to uradi i sa ovom zakonskom promenom, a pošto mu je muzika bliska kao i meni, naš Džoni Štulić je pevao jednu lepu pesmu "Raspolagati tuđom mukom nije mala stvar". Da li gospodine Dinkiću mislite da u eri ovakve civilizacije i sredstava komunikacije imate autorsko pravo na ovakvu površnost?
Građane ću da upoznam da ste vi tu svoju političku inteligenciju iskoristili na sledeći način. Pre dve godine gospodin Toni Levitas, američki stručnjak za pitanja decentralizacije i naučni saradnik "Urban instituta" iz Vašingtona, znači pre dve godine, izložio svoje viđenje raspodele tereta krize i rekao da republička vlast mora da pomogne u vreme krize lokalnom nivou i da izvrši preraspodelu tereta i onda je društvo nezavisno novinara Vojvodine napravilo projekat "Mediji i decentralizacija", uz podršku ambasade Velike Britanije u Beogradu, napravila je jedan lep tekst, iz koga ste vi bukvalno preneli neka rešenja tako opisno, verbalno, ali bez utemeljenosti na brojkama i bez proračuna održivosti onoga o čemu govorite.
Danas sam imala priliku da čak čujem da ponavljate neke rečenice odavde, kako centralizam guši investicije, ovlašćenja ima, novca nema. To uopšte ne bi bilo sporno, da ste vi ovaj koncept potrebne decentralizacije i prenosa ovlašćenja sa višeg Republičkog nivoa na niži uradili tako da je on održiv. Ne, vi pokušavate da napravite ono što se zove perpetuum mobile, da svi dobiju više, a da se ne poveća ni PDV, niti bilo koja vrsta nameta ili davanja. Za to ne treba biti član Fiskalnog saveta, čak ni ekonomista. Prosto je jasno da to nije moguće.
Šta je jasno? Da kada postavite pitanje kolegi iz Šapca – da li može da ode u Šabac i da kaže da je glasao protiv ovog zakona? Postavljam vama pitanje – da li ste vi svesni da će svi građani, penzioneri iz Šapca i svi drugi zaposleni, a koje finansira Republički budžet, da se zapitaju da li ima prava da njima smanji plati ili da im ne isplati penzije? Iz tog Republičkog budžeta, kojim se povećava deficit za 1,1% ili trećinu, i 40 milijardi dinara, a to nisu samo proračuni Fiskalnog saveta nego i mnogih drugih ozbiljnih ekonomisti, odgovorite mi na pitanje – čime ćete isplatiti penzije? Čime će se finansirati sve ono što inače finansira Republička Vlada? Ne može se uzeti od nekoga, a dati drugome, kao što znate kada radimo amandmane na budžet, pa nam kažete – ako predvidite da nekome povećate stavku, kažite kome se smanjuje?
Ovde ne može da postoji neka tajna i čarobna palica, nešto što ćete vi sad da otkrijete u ovom trenutku posle dugog zimskog sna, makar od 2006. godine. Zato što ste vi kao ovlašćeno lice, ne kao Mlađan Dinkić i fizičko lice i privatno, kome nemam prava da pomenem ime, nego kao odgovorno lice, vi ste svojevremeno smanjili kao član Vlade transfere lokalnim samoupravama na 23 milijarde dinara. Vi ste, direktno ili indirektno, raspolagali lično svojim potpisom sa blizu 50 milijardi dinara.
Kako? Direktno investirajući pare iz "NIP" i prenoseći pare izvođačima direktno na račun, mimo i opština i bilo kojih drugih posrednika koji se normalno pojavljuju u toj vertikalnoj hijerarhiji jedne uređene države. Svi su znali ko odlučuje. Svi mi znamo ko je otvarao i zatvarao agencije za mala i srednja preduzeća, pa od njih stvarao agencije za regionalni razvoj.
Vaš opis ministarskih zaduženja kada ste postali ministar, bio je na sedam strana, jer ste preuzeli i nadležnosti o ekonomiji, o regionalnom razvoju, zapošljavanju, dragocenim metalima. U vašem ministarstvu se odlučivalo o izvozu oružja, restrukturiranju, otpisu dugova, otkup staža, podsticajnim sredstvima, privlačenju staranih investicija, finansiranju izvoza. Svugde gde je bio novac u pitanju, koji se, subvencijama i uredbama, znači, ne zakonima nego vašom diskrecionom odlukom i pravima potpisivalo, odobravalo i vi zbog toga bili veliki i vredni, dvostruko veći iznos ste trošili.
Samo u državi Borisa Tadića je moguće da Dinkić bude u opoziciji, a da njegova stranka bude u vlasti. Jasno je da vi posle 11 godina boravka u Vladi, ne borite se samo za opstanak u politici, vi se borite za opstanak uopšte. Da li se vi pitate da li može da opstane država koja služi jednom čoveku, pa makar to bili i vi?
Mnogi ljudi kažu da vi verujete i da iz najboljih namera napravite loše posledice. Nemam razloga u to sumnjam i da verujem, samo pratim rezultate koje trpe najveći broj građana.
Da li može da se desi da vi stvorite na ovaj način otpor beogradizaciji koja će dobiti najveći broj, najveći iznos sredstava, a da ne obrazložite da Beograd nije tabla grada Beograda, nego 17 opština, od kojih najveći deo njih nema ni pristojne uslove za život. Svesno stvaramo beogradizaciji i stvaramo sliku onoga, da prema Beogradu ide sve i da tamo idu svi.
U tom Beogradu imate Novi Beograd koji ima 218.593 stanovnika i ima 96 hiljada zaposlenih. Savski venac ima 40 hiljada stanovnika i 76.500 zaposlenih. Stari grad ima 52 hiljade stanovnika i ima 68.000 zaposlenih. Šta hoću ovim da kažem? Centar Beograda je centar u kojem su agencije, vladini organi, službe, oni koji jedini primaju redovne plate i na čije se plate uplaćuju porezi i doprinosi, od čega će deo ići nekim lokalnim samoupravama. Kojim i koliko? Uopšte niste razgradili kriterijume na način da je to transparentno i jasno. Možda ste na brzinu radili zakon, možda ste imali dobru nameru, ali je vi kroz ovaj zakon niste izveli.
Vi pričate priču da će male opštine dobiti mnogo više, a u stvari se dešava obrnuto - beogradizacija, završni čin. Da li će iz tog otpora malih sredina prema Beogradu da se rađa netrpeljivost? Da, ona već postoji. Da li iz toga može da se stvori neka druga vrsta sukoba? Ne znam, ali je moguća. Ako se desi bilo koja vrsta sukoba, možda je prejaka i preteška reč, ali je istinita. Šta može da se očekuje? Nešto što sigurno ne može da uđe u poželjan i očekivan rezultat.
Nemojte da pričamo o ujednačavanju regionalnog razvoja, a da ga u stvari podstičemo. Ja koja iznosim ove podatke, vama mogu da dam, da ne zamaram gledaoce – grafikone i korelacije razvoja i broja stanovnika, fonda zarada, poreza na zarade i kako se to valorizuje u krajnjem ishodu.
To da sam ozbiljna kao član SNS i poslaničke grupe Napred Srbijo doživela vaš zakon, znači da smo uradili osam najozbiljnijih amandmana za koje očekujem da ćete ih sa pažnjom proučiti. Gde ćete makar za deo transfernih sredstava koje treba da ujednači davanje manjim opštinama, predviđamo ono što sam uverena da ste vi videli ali niste hteli da predložite, da treba formirati jedan fond od svih onih koji primaju redovne i najveće plate i da onda prema broju stanovnika, srazmerno dajemo svim opštinama, a ne da onome ko ima date, pa da onaj ko je bogat bude još bogatiji, a onaj ko je siromašan da i dalje bude još siromašniji. To imate u predlogu amandmana koje smo dali, ali ne vredi da razgovaramo o podeli jednog te isto kolača i da budemo jednaki u bedi.
Šta je bio zadatak vas, kao ministra, a bio vam je i u opisu posla? Da poboljšate uslove za zapošljavanje i da povećamo broj onih koji primaju plate, ali ne onih u javnoj upravi, ne onih koje izdržava Vlada, ne državnu administraciju, nego u privatnom sektoru i tamo gde zaista možemo da imamo trajne prihode koji ne opterećuju taj milion zaposlenih koji treba da zaradi sve.
Sada mi recite - odakle vam logika da će lokalne samouprave koje će dobijati više sredstava biti stimulisane da one stvaraju uslove za novozaposlene radnike i da će za to imati jak motiv na svojoj teritoriji, čak pod uslovom da ima para, kojih nema, a Vlada kao da nije imala jak motiv, kada joj je ostajalo više i kada je ona raspolagala tim sredstvima ili konačno baš lično vi, kako će oni imati motiv, a vi ga niste imali? Ili se desilo neko vaše prosvetljenje, pa ste shvatili, možda je i to razlog, da u Vladi otiče mnogo novca nekim nezakonitim kanalima bez koga bi republička Vlada mogla i da funkcioniše. Ali da je to razlog, pa vi bi. kao pošteni poslanici. glasali za stavljanje na dnevni red Zakona o javnim nabavkama, koji sprečava to takvo oticanje novca i korupciju koja se evidentno meri milijardama dinara. Zašto niste glasali za taj zakon? Ja bih za vaš, da zaista znači bolji život građana na teritoriji bilo koje opštine, bila spremna da glasam, ali vi ste, što bi rekli, dovoljno pametan momak da napišete tako nejasnu odredbu, da je tumačite onako kako vi hoćete. Sve odredbe koje ste uneli u ovaj zakon jesu tako nejasne, da vam opština sa hiljadu stanovnika i opština sa 17.000 stanovnika dobija isti iznos sredstava zato što ste ih po drugim kriterijumima svrstali u takvu kategoriju da o pravičnosti i o pravednoj raspodeli ne može biti ni govora.
Ono što je zanimljivo, a moram da pomenem, i uz vas kao člana Vlade dozvoljeno je da u budžet Republike Srbije uđe odrednica po kojoj republička Vlada, odnosno vi iz NIP-a određene projekte direktno prosleđujete mesnim zajednicama, čak zaobilazeći opštine. U dva budžeta unazad, za dve godine stoji to kao član zakona. Čekajte, vi koji ste, sad doduše u dvojnom svojstvu, i opozicije i vlasti, želite da zbog političke pripadnosti mimoiđete nekoga i stvarate sebi zakonski uslov za to, a danas je vašem predsedniku opštine iz Pirota, Vasiću, krivo da vuče za rukav nekog ministra, jer ne može da okreći školu, a "Tigar" iz Pirota ima priličan fond poreza na plate koji njemu ne ostaje sav.
Šta da rade oni koje ste vi svojevoljno kroz Zakon o stečaju, kroz Zakon o Agenciji za privredne registre, kroz zakone i restrukturiranju i oprostu dugova, ostavili da lokalnim samoupravama duguju ogromne iznose poreza na zarade? Šta da radimo sa onim opštinama u kojima radi samo nekoliko preduzeća privatnih, gde ljudi nemaju novca ni na zelenu pijacu da odu? Proizvođačima paradajza propada paradajz, nemaju kome da ga prodaju. Gde će i kako da se stvore uslovi za novo zapošljavanje koje će puniti ove fondove o kojima govorimo vi i ja, hoću da verujem, sa najboljom namerom?
Ako ste vi u vreme kada je padala zlatna kiša, od akvizicija od privatizacije i u vreme kada su stizale i donacije i povoljniji krediti, ostali smo na milion zaposlenih ljudi. Ostali smo na onima koji su bili stimulisani vašom akcijom finansiranja radnog mesta od 2.000 do 10.000. Koji su efekti toga? Molili smo vas ovde, kao poslanici, nebrojeno puta da nam izađete sa efektima šta je to planiranje, programiranje i efekti budžetski uloženog dinara. Vi danas pričate, kao ekonomista sa jedanaestogodišnjim iskustvom u Vladi, priču - vi ste protiv ovog ili onog grada. Ne, mi smo da ostane država Srbija, bez sukoba u ujednačenom, odnosno neujednačenom regionalnom razviju. Ne smeta mi ako vi umete politički da iskoristite neku, inače, dobru akciju za građane. Ali, u ovoj akciji za građane nema apsolutno ničeg dobrog i zato ćemo glasati protiv.

Hajde da počnemo od najvažnijeg. Ukupan fond za penzije je 420 milijardi dinara a od poreza na zarade će se u ovoj godini prikupiti 150 milijardi. Od nekud treba naći, nadomestiti ta nedostajuća sredstva od 270 milijardi dinara. Znači šta vredi čak i da ima para dati predsednik opštine a da nemaju njegovi građani penzioneri koji treba da idu na pijacu da kupuju, ljudi koji treba da plaćaju komunalije i da finansiraju ono što se zove lokalna samouprava.
Znači, neće nam niko drugi finansirati penzionere i to je ogromna cifra koja nedostaje. Šta hoću da kažem kad mi kažete – možda će biti dobri rezultati a vi sad ne verujete. Znate gospodine Dinkiću šta je lija rekla lavu kad je pozivao u pećinu – plaše me tragovi. Mene plaše tragovi vaših obećanja i dela. Od hiljadu evra akcija koje svi pominju, znate šta je ostalo evidentno? Trošak u budžetu. Neispunjeno obećanje ne potcenjujem, strašno su ružna. Ali, ostali su direktni troškovi. Dva puta plaćena procena NIS-a, jednom vi lično, jednom Vlada, pisma koja ste pisali građanima pred izbore gde im čestitate tih hiljadu evra akcija i brokerske kuće koje su radile taj posao navodno besplatno ali im je iz budžeta plaćeno. To je stvarno stanje, odnosno, efekat onog što ste uradili.
Na "Fijatu" su dobijeni jedni izbori. Znate šta se danas dešava? "Ford" i ruska kompanija organizuju zajedničko preduzeće. I iako su "Ford" i "Fijat" konkurentske firme, dok se ne završi zajednička kompanija "Forda" i ruskog preduzeća, "Fijat" u Rusiji će proizvoditi automobile. To znači da je ta mogućnost izvoza automobila na rusko tržište više isključena kao mogućnost za plasman naših automobila i naših proizvoda.
Šta je još jedan efekat? Uništen bankarski sistem. Da li mi imamo konkurenciju danas? Ne, najskuplje kamate i najteže uslove finansiranja.

Zaista odavno nisam videla ovako ostrašćenu uvaženu koleginicu Grubješić i ne vidim razlog za nervozu. Ako smo gospodin Dinkić i ja mogli lepo i civilizovano da razgovaramo, ne vidim zašto ne bi mogla i koleginica Grubješić? Govorim samo o argumentima.
Znači, koliko je neko bio u Vladi i čiji su tragovi i kakvi, o tome govore preostali papiri i dokumentacija iza onih koji su bili ministri. Znate, kad kažete nekome – svi ste vi bili u vladi, nije svejedno da li je neko bio u vladi dve godine ili 10 godina. Verovatno je onaj koji je bio 10 godina imao više prilike, ali ja kao neko ko je u Vladi bio dve godine, zaista imam mnogo razloga da se time ponosim jer su ostali najčistiji papiri oko svih privatizacija, od "Večernjih novosti" preko mnogobrojnih firmi tog značaja, a mislim da bi vi morali znati makar kako je pripremljena privatizacija Beočinske fabrike cementa. Znači, Vlada u kojoj sam učestvovala, sa mnogima koji sede danas u Vladi, služi svima nama pojedinačno i zbirno na čast. O tome govori dokumentacija koja je iza nas ostala.
Ono što nije dobro je sledeće. U malopređašnjoj priči je rečeno – trebali bi da vuku za rukav investitore oni na lokalu. Vukli ste ih vi, sa republičkog nivoa, da upotrebim vaš termin, inače ne bih tako. Rekla bih – subvencijama ste to radili. I drago mi je da ste napravili tu promenu. Neću reći – novopečeni zakonodavac ili ljubitelj zakona a ne uredbi. Ja ću reći – bravo, gospodine Dinkiću, konačno nećete uredbama da dodeljujete sredstva i subvencije, nego se zalažete da zakonom uredimo podelu para. Ali, i mene ne može reč "novopečena" da uvredi, kao ni "bivši". Jer, ozbiljan čovek stoji iza svojih odluka i poteza. I vreme će pokazati.

Vreme namenjeno poslaničkoj grupi Napred Srbijo ću iskoristiti da razjasnimo malo iskrenost pristupa o razvoju lokalne samouprave i iskrenost i te strasti kojom branimo interes lokalne samouprave.
Prvo ću da podsetim sve nas, a naročito one koji bi rado da zaborave kada smo ovde razgovarali o Zakonu o smanjivanju administracije na lokalnom nivou i na republičkom. Sećate se da sam upozoravala da smo imali mnogo stroži pristup kada je u pitanju lokalna samouprava. Njima se ograničavao broj zaposlenih po određenim kriterijumima i ako ne primene to kao što smo zacrtali, odnosno vi koji ste glasali za taj nazovi zakon, koji je takođe bio oskudan i ličio je na jednu uredbu, odmah im se obustavljao transfer sredstava, ali je zato republička administracija imala obavezu samo da donese sistematizaciju do kraja godine.
Mi danas čitamo u novinama tekstove po kojima će po tom zakonu u republičkoj administraciji višak državnih sekretara, 80 ih je, savetnika i sličnih, čak računa se koliko će moći otpremnine da uzmu, na šta uopšte nemaju pravo po zakonu. Verujem da gospodin Dinkić upravo misli na tu vrstu uštede kad kaže da postoji ušteda u republičkoj Vladi i ne treba da se pitaju ti i takvi koji misle samo na sebe a ne misle o nižim nivoima vlasti. Međutim, ne mogu da kažem da će se iskreno založiti za bolju upotrebu sredstava ni ovaj na republičkom nivou, ni ovaj na lokalnom, kad ni jedni ni drugi ne razmišljaju o stvaranju uslova da privreda funkcioniše.
Ako podsetim G 17 da je SNS u maju mesecu 2009. godine u Kragujevcu, ne u tajnom krugu nego u ogromnoj sali izložila program dekoncentracije odnosno raseljavanja ministarstava, gde je u Novom Pazaru, nema mog dragog kolege, baš bilo predviđeno, zbog specifičnih okolnosti, Ministarstvo unutrašnjih poslova, da tamo bude, mi jesmo za taj projekat koji nije ni novina i jeste u Nemačkoj primenjen uspešno. Ali, nismo imali prilike da sprovedemo to i što je to pokrenuo neko drugi, nije problem. Ali je problem što se tome pristupa površno i prepisuju ideje, ne iskreno i dosledno izvodeći to kao interes građana, nego ponovo propuštajući kroz tu prizmu stranačkih interesa bilo koji projekat. Zašto to tvrdim?
Verujte mi da sam iskreno iznenađena informacijom koju je ovde izneo gospodin Dinkić, a verujem mu da nije mogao da dobije podatke iz Ministarstva finansija da bi mogao kako valja da napravi ovaj predlog. To je tragično u državi u kojoj se zalažemo za transparentnost podataka. Ako Skupština, ona u kojoj sedimo i u kojoj se broji svaka popijena kafa i svaki porez na zaradu zaposlenog, da li ima pravo na penziju, da li je 944 dinara platio izradu poslaničkih vizit-kartica, zbog čega onda ne bi mogao poslanik, tim pre bivši potpredsednik Vlade, da dobije pouzdane podatke i da napravi stimulaciju finansijskih efekata ovog zakona koji treba da nam predstavi? Verujte mi da se osećam ružno što sam svedok takvog ponašanja.
Šta to znači? Od nečije volje zavisi da li poslanik može da dobije podatak da bi pripremio jedan zakonski projekat? Ili treba da se snađe na neki ne znam kakav način, da li preko Poverenika za informacije ili Zaštitnika građana ili ne znam koga? To ne služi na čast ni ovoj vladi, a predlagaču je onemogućilo da uradi kvalitetan program. Ja ovo što mi je danas dostavljeno nisam u situaciji, iako držim da sam makar prosečno inteligentna, da proverim. Više verujem podacima koje smo sami radili. Ali, zaista je neprijatna činjenica da ne možete da pripremite predlog a da ne ulazim u to koliko ste iskreni, dobronamerni, koliko ćete politički to da upotrebite.
Ali, gospodine Dinkiću, nemojte da vas podsećam da je Piter Dojl potvrdio ono što je gospodin Cvetković izneo kada ste vršili primopredaju Ministarstva finansija jedan između drugog. Vi ste, navodno, ostavili suficit u budžetu a mi smo tada, eno meni još stoje kilogrami tih papira, nisam kolekcionar nego sam ozbiljan poslanik, još uvek čuvam jedan predlog budžeta, pa drugi, u kojem je taj vaš suficit bio čak ne ni rezultat metodologije nego neiskazanih dugovanja prema Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, na šta nam je, postoje stenogrami, odgovorio gospodin Cvetković kada smo ga pitali kako se suficit pretvorio u deficit.
Šta je strašno? Što živimo u državi u kojoj nismo sigurni koliki je BDP. Ovde ću se pozvati na uglednog novosadskog novinara Dimitrija Boarova koji je svojevremeno sam izražavao čuđenje kako smo to 12 milijardi dolara BDP za pet godina, kada smo već bili sami kao država Srbija, stigli do dvostrukog iznosa? Više puta sam to ponavljala pitajući se da li je i matematika egzaktna nauka i kakvom se to progresijom došlo do dvostruko uvećanog BDP? Ne, nije tačno da je on dvostruk i da je uvećan. Ne može se ni metodologijom objasniti, nego je trebalo da posluži tako uvećan kao šira osnovica za zaduživanje. To nije dobro i sa tom praksom se mora prekinuti. Govorim to u kontekstu ovog zakona.
Nemoguće je da se tako drastično razlikuju podaci koje iznosi Fiskalni savet, MMF i predlagač ovog zakona. Na istom narodu, na istim brojevima, na istom broju zaposlenih, na istim zakonima dolazimo do potpuno različitih podataka. To otvara mnogo krupnije pitanje – zloupotrebe informacija ili gubljenja poverenja u bilo šta.
Ko je sad od nas dvoje u pravu ako ja kažem – gospodine Dinkiću, vi ste hteli da oslobodite privredu koja jeste jedini osnov koji može da omogući lokalnim samoupravama da žive bolje time što ćemo imati veće poreze na zarade koje će primati neki stvarno zaposleni ljudi, ne oni koji su zarobljeni u agencijama, u političkim strankama kao stalno zaposleni, nego ljudi koji će se baviti pravim, konkretnim poslovima. Naša budućnost je u prerađivačkoj delatnosti. Ako vi određujete taksu, ono što zovemo firmarinom u apsolutnom iznosu, pa je određujete kao dvostruki iznos zarade itd, da li će doći vreme da u ovoj državi u skladu sa prihodima, odnosno osnovnom postavkom poreskih pravila, u skladu sa ekonomskom snagom poreskog obveznika, određujemo i porez ili taksu koju će da plati? Zašto?
Kad neko istakne firmu, to je kao kad napišete ime i prezime na vratima vašeg stana. To nije reklama. Vi ne možete od nekog da uzimate drastično visoke iznose novca, što rade neke lokalne samouprave dovijajući se jer im Republika ne prenosi sredstva i uzimaju ogroman iznos od toga. Ne, hajde da poverujemo ponovo u Zakon o računovodstvu i reviziji, pa da verujemo da će firme da iznesu prave podatke o svojim prihodima i da im, kako smo mi predložili, tu taksu odredimo kao 1% od godišnjeg prihoda. A ne da vi kažete – dve neke prosečne plate i sad to plati neka mala firma i isto plati neka firma koja je velika, bogata, dobro posluje. To nije srazmerno ekonomskoj snazi. A ne treba ni da dovedemo poreske obveznike, pogotovo ne privredu, da ne može iz svojih tekućih prihoda da plaća i finansira državu nego mora da šteti na svojoj imovini. To je elementarna logika koje se moramo držati.
Ono što jeste isticanje takse i firme kao vrsta reklame na nekoj javnoj površini ili bilo gde drugo, to zaista treba naplatiti po skupljim tarifama i onaj ko želi da se reklamira, nek izvoli i neka plati. Ali ono što je prosto predstavljanje, to nije u redu da se plaća na takav način.
Trudiću se da ne iskoristim baš svo vreme, ali moram da kažem nešto što vam može poslužiti za razmišljanje do utorka, kada počnemo priču o ovom delu ujednačavanja razlika kroz fond koji ste vi zamislili kao fond za transfer solidarnosti. Ja smatram da sredstva iz poreza na zarade zaposlenih kod korisnika svih javnih sredstava, sem onih koje je osnovala lokalna samouprava, treba da budu osnovica za izdvajanje u taj fond i da se iz tog fonda vrši to ujednačavanje razlika, odnosno obezbeđuje solidarnost. Ali, zašto zovete solidarnošću doprinos svakog građanina u stvaranju prirodnih bogatstava i učešća u njihovom trošenju? Zašto zovete solidarnošću ako građanin Leskovca dobije deo iz budžeta srazmerno kao i građanin Beograda od preleta nad nebom države Srbije? Jel to nebo stvorio Direktorat civilnog vazduhoplovstva? Ili Agencija za kontrolu leta? Koliki je njihov fond zarada? Godišnje 100 miliona evra. Koliki je porez? Porez na plate je skoro jedna milijarda dinara. To je više nego što će ukupno da dobije deset nerazvijenih opština, iako srpsko nebo pripada svim stanovnicima.
Znači, osnovna postavka da svaki građanin Srbije, svaka individua, ima osnovno ljudsko pravo jednakog pristupa resursima, treba prvo ovde da bude izmerena. Znači, sve ono što se zovu javni resursi, javne službe, zato što ja kažem - treba finansirati i penzije i one koji gase požar, i one koji održavaju red, i one koji uče našu decu, ali ne samo da ih svi finansiraju i da oni prime platu, nego da kad mi finansiramo neko preduzeće koje vi rukom pokažete za restrukturiranje kao bitno, pa ono ne plaća poreze i doprinose svojoj lokalnoj samoupravi, pa dozvoljavate otkup staža iz budžeta koji pune jednako kroz PDV svi građani Srbije, pa ta srazmera doprinosa i koristi mora da bude sadržana ovde, inače, nema prava da se zove ni transfer, ni solidarnost. Nije to solidarnost, to je kao što se za lokalne samouprave zalažete da onaj ko stvara i da dobije. Jel vi znate da je veliki broj tih lokalnih samouprava prava ekonomska nedonoščad, koja ne može da isfinansira ni svoje troškove?
Molim vas da razmislite o osnovici i o masi sredstava za taj transfer kojim treba ujednačiti davanja onima koji nisu u stanju da privrede i zarade, ne što neće, ne što su nesposobni, nego zato što je gro resursa velikih preduzeća i onog što je iskorišćavanje tih resursa, koncentrisano u ovim velikim gradovima.
Prosto, želim da sačuvam dobar ton zato što sam shvatila kad je moja koleginica Ljiljana Lučić, koju znam dugo, od 1993. godine u Skupštini, u svom izlaganju bukvalno priznala da će ovaj projekat biti usvojen, ali sa nekim amandmanima. Tim pre, želim da sačuvam vašu dobru volju da od ovog projekta ne napravimo štetu čitavoj Srbiji, a pod maskom dobrih namera. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107, dostojanstvo Skupštine. Međutim, malo mi se čini neobičnim da to sada uradim, pošto je gospođa Dejanović izašla, ali vas molim zbog budućeg toka sednice.

Na terminu šta su političke aktivnosti, da li to obuhvata izbor predsednika Republike, kontrolu troškova u toj kampanji, predlagače kao grupu građana, političke stranke ili koalicije, zaista je neprimereno, sve vreme, voditi ovde neku baražnu vatru, a preko leđa jedne poslaničke grupe. Molim vas da u budućem vođenju sednice izbegnete ono što ruši dostojanstvo Skupštine, a to je, da se preko ovog mosta ovde, koji želi da poboljša zakonski projekat, vodi nekakav međusobni rat, onih koji inače ne sarađuju tako loše.

Gospodine Novakoviću, rekla bih da, zbog opravdanog odsustva, član 1. nisam bila tu da obrazložim, naše sporenje jeste suštinsko čak i kad se radi o promeni termina koji smo mi u članu 1. naznačili, a onda u članu 2. i pokušali da preciziramo. Dakle, slažem se potpuno sa predlagačem da ovo treba da se zove zakon o finansiranju političkih aktivnosti, zato što podrazumeva sve nosioce aktivnosti u izbornom procesu i u redovnom radu.

Imam primedbe koje smo izveli kroz amandmane da je izbor, na primer, za predsednika Republike ovde naznačen samo u delu kontrole troškova ali da se nigde ne preciziraju načini prikupljanja, raspodele sredstava itd, a znamo da je reč o značajnim sredstvima. Jer je, na primer, u poslednjim predsedničkim izborima pobednički kandidat koji je za svega 56.000 glasova dobio to zvanje i tu odgovornost, dobio i četiri miliona evra iz same kampanje kao pobednik na izborima.

Mi to kroz ovaj zakon nismo dovoljno precizno izveli, ali nismo ni pokušali da njime obuhvatimo sve. Ali ono što moramo da obuhvatimo jeste da ne možete, počev čak od člana 1, da kažete da ovaj zakon govori o izvorima finansiranja, evidenciji, kontroli itd, jer je termin "izvori" zaista uži pojam od onog što smo mi definisali kao načini finansiranja. Načini finansiranja obuhvataju i izvore ali i primaoce, načine, kontrolu i sve ostalo.

Upravo zbog toga smo u članu 2. i samim naslovom i značenjem izraza pokušali da se dogovorimo o čemu u stvari razgovaramo kao političke stranke koje žele da urede ovu oblast. Prema tome, da precizno definišemo termine, pa su "politički subjekti", što smo mi još u članu 1. naznačili, i politička stranka, i koalicija, i grupa građana, ali ne koalicija onako kako ste vi napisali u skladu sa sopstvenim ugovorom i overenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa. Pa, u prilici smo da donesemo ozbiljan zakon i zaista se čudim da od 39 ni jedan jedini amandman niste usvojili. Očigledno ne želite da poboljšate ni praksu ni zakon, jer smo mi rekli da se koalicija uređuje ugovorom u skladu sa zakonom kojim se uređuju izbori, ali i ovim zakonom. Pa smo onom organu kojeg ste vi kao predlagači, govorim vi kao vladajuća većina, predvideli Agenciju za borbu protiv korupcije ostavili joj Ustavom definisanu nadležnost da ona bliže uredi uslove kako taj ugovor treba da izgleda.

Prema tome, ne sporimo vašu nadležnost da to uredite, ali koalicija mora da ima ne samo svoj ugovor koji proizvodi dejstvo na unutrašnje odnose, nego koalicija mora da ima ugovor uređen i ovim zakonom da bi ti koalicioni odnosi bili poznati javnosti i odgovorili zahtevu transparentnosti, ali i da bi koalicije i grupe građana imale jednaku odgovornost sa političkim strankama, a ne samo jednaka prava.

Dakle, mi se ne borimo za manja ili veća prava nekoga, ali za stavljanje u jednaku ravan prava i koalicija, i grupe građana, i u izbornom procesu, i u finansiranju redovnog rada, i ovaj član 2. je vrlo važan i suštinski jer brišemo termin "izbornog jemstva" koje, ponavljam, ograničava političku konkurenciju, ne dozvoljavajući manjim strankama da učestvuju u političkoj utakmici. Pored toga, taj institut je do te mere rogobatan, ne razrađen u smislu nadležnosti, ko jemstvo prima, ko daje potvrdu, ko poništava i kada proglašava listu, da zaista smatramo i smatrali smo neophodnim da se ovaj amandman usvoji.

Uverena sam da gospodin Milan Marković, kao predstavnik predlagača, zaista jeste u prilici da neki od ovih amandmana čuje i da obrazloženja koja usmeno izlažemo jesu nešto uverljivija od onih koja smo vam dali u pisanom obliku, a za koja očigledno nije bilo volje. Zahvaljujem. (Aplauz)

Mi smo amandmanom na član 3. precizirali ono što je bilo neophodno precizirati, a to je da …(Isključen mikrofon.)

Isključili ste mi mikrofon.

Govorim o amandmanu koji je podnet na član 3, gde smo predvideli da se mimo predloga predlagača, koji je predvideo da politički subjekti finansiraju redovan rad i izbornu kampanju samo iz javnih i privatnih izvora, ti privatni izvori razdvoje onako kako nalažu budžetska pravila i kako nalaže stvarni život, da se odvoje na – izvore, zaista, privatne, kao pokloni, prilozi, legati itd. i na sopstvene izvore, što jesu sopstveni izvori, kao zaduživanja od kredita, ali i prihodi koje dobijate od promotivnih aktivnosti prodajom vaših publikacija, političkih simbola, a videćete u kasnijim rešenjima kako smo to uredili, po unapred poznatim cenama i sa svega 5% zarade, koje omogućavaju da se takva promotivna aktivnost obavlja i da ima svrhu zbog koje postoji.

I vi odgovarate, u vašem obrazloženju za odbijanje ovog amandmana, dovoljno ste vi precizno rekli što ste rekli samo – javni, koji daje država, i privatne sve ostale. Zaduživanje nije tuđe i privatno, nego je sopstveni prihod. Da li tako i u budžetu nazivate budžetske izvore i sopstvene prihode koje budžetski korisnici ostvare? Tu vrstu nedoslednosti mogu samo da razumem kao jedan besmislen otpor u odbijanju inače konstruktivnih primedbi, jer bi na ovakav način mnogo jednostavnije mogli da pratite: javne izvore, privatne i sopstvene. Hvala.

Koliko je neophodno bilo usvojiti ovaj amandman, molim za pažnju predlagače, makar i nemali pravo da odgovore ili usvoje, da se precizira, da sredstva koja su namenjena iz javnih izvora za finansiranje političkih subjekata moraju da budu onako precizno određena kako smo mi to amandmanom predložili, a napisali smo, ''pod uslovima i u visini propisanoj zakonom''. Govori vam praksa, molim nadležne da pogledaju njihov i naš zajednički srpski "Službeni glasnik", prilikom donošenja budžeta za 2009. godinu iz 29. decembra, član 24. budžeta kaže – sredstva koja su u 2007. godini i ranijim godinama političke stranke utrošile u većem iznosu od predviđenog Zakonom o finansiranju, "Službeni glasnik" 72 i ispravka 75 iz 2003. godine, a nisu izvršile povraćaj u budžet do kraja 2008. godine, naplatiće se prinudnim putem.

Nemenjan zakon, navodno, jasan, za sredstva koja prebacuje Uprava za Trezor i nadležno lice u Ministarstvu finansija, odnosno u lokalnoj samoupravi ili autonomnoj pokrajini, političke stranke su dobile po tretmanu Vlade i po načinu isplate Vlade, navodno više sredstava, a onda morale da vrate ili da im se naplati prinudnim putem. Da li je to jasnoća i da li je to poštovanje zakona koje mi i sada imamo u novom zakonu, a posle ovakve kompromitujuće prakse za sve nas.

Možda vas kao Vladu ne zanima da li ćete biti iskompromitovani kao – neprecizni, nedosledni i površni, ali nas kao političku stranku, nas, SNS, zanima da način finansiranja iz javnih izvora bude strogo propisan i da se on primenjuje. I, zaista, smatram da je ovaj amandman bilo neophodno usvojiti.

Hoću da dodam samo jednu rečenicu. U obrazloženju predlagača piše da smo mi neprimereno široko definisali ovaj amandman. Hoću samo da kažem, a zar nije precizno kad definišemo da na javna sredstva polažu prava – politički subjekti koji konkurišu u izbornom procesu i učestvuju u njemu, i oni koji za redovan rad treba da dobijaju sredstva. Dakle, i koalicije i grupe građana i političke stranke, ali ne bilo koji politički subjekti, uvek, svuda i pod bilo kojim okolnostima.

To znači kao da mi raspolažemo tako obilnim sredstvima i da mogu da raspolažu njima svi oni koji smatraju da učestvuju u političkom životu. Vi potpuno brišete razliku između parlamentarnih stranaka i vanparlamentarnih i brišite razliku između izbornog procesa, redovnog rada i uobičajenog političkog života. Mi to smatramo rasipanjem sredstava i neprimerenim postupanjem.

U ime ispravnog informisanja javnosti, zakon zaista ne predviđa da se na članarinu koja je do hiljadu dinara podrazumeva obaveza da je plati sa tekućeg računa, prosto, da se razjasnimo. Ali, ta doslednost da tako mali iznos kao što je članarina do hiljadu dinara ne mora da plati član stranke sa tekućeg računa nije izvedena i u članu 9, kada su prilozi u pitanju.

Stav 4. Predloga zakona kaže: ''Politički subjekat je dužan da primi uplatu novčanog iznosa iz stava 1. ovog člana isključivo sa tekućeg računa davaoca.'' Dakle, propisana je obaveza prijema priloga čija visina nije rečena u visini članarine. Da, u stavu 1. piše osim članarine da se sve smatra prilogom, što podrazumeva da ste predvideli da novčani prilog, čak i od 500 dinara, treba platiti sa tekućeg računa, a razlika je. Kada uplaćujete članarinu dobijate člansku kartu, kada dajete prilog ne tražite ništa, a predvideli ste različito postupanje, tako da su možda neke kolege prejako okarakterisale kvalitet zakona negativnim atributima, ali, bogami, u ovom delu ima i osnova.

Ono što smo mi kao amandman predložili na član 9. jeste precizno formulisanje da se prilogom u smislu ovog člana smatraju novčani iznosi, osim članarine, pokloni, pružanje usluga bez naknada ili po uslovima povoljnijim od tržišnih, davanje kredita ili zajma pod uslovima koji su povoljniji od tržišnih i da je politički subjekat dužan, da je u obavezi da evidentira sva primanja iz stava 1. koje smo naveli kao prilog. Po našem predlogu, svi oni koji to učine dužni su da utvrde novčani iznos razlike između onog što se zove tržišna vrednost usluge i plaćanje naknade.

Precizirali smo, takođe, da se troškovi koje snose članovi stranke i drugi učesnici manifestacija za sopstveno učešće, na primer, prevoz, boravak, ishrana, rekviziti, ne smatraju prilozima u smislu ovog zakona, dakle, da ne preterujemo u sitničavosti da neko ko smatra da može sopstvenim vozilom nešto da obavi za stranku, da to ne mora da evidentira. Međutim, ono što posebno izdvaja naš amandman na član 9. i same amandmane koje je podnela Poslanička grupa Napred Srbijo govori o zabrani davanja priloga od strane pravnih subjekata, osim ako je to ovim zakonom za pojedine slučajeve izričito dopušteno. Prema tome, može da se precizira da pravni subjekt bude davalac priloga, ali za neki izričit slučaj, a u principu osnovni izvor korupcije u ovoj državi Srbiji jeste finansiranje od strane pravnih subjekata.

Osnovni razlog za negativno poimanje političke delatnosti, korupciju uopšte, i političkih stranaka, jeste upravo finansiranje od pravnih lica. Osnovni razlog zašto ste od 629 pitanja od Evropske komisije za odgovore na ''Upitnik'' dobili obavezu da date razjašnjenje, upravo jeste činjenica, da, čak ni samo Ministarstvo finansija i organi nadležni za uplatu sredstava iz javnih izvora, to ne rade transparentno, jasno i dosledno, iako ih zakon na to obavezuje.

Zaista moram da ponovim, da je prikrivanje subjektiviteta onoga koji daje prilog, to kada iza sebe i ispred sebe postavi pravni subjekt. Dakle, ako Marko Petrović želi da podrži neku političku stranku, vlasnik je preduzeća, direktor, predsednik Upravnog odbora, neka izvoli da to učini kao fizičko lice. A, zašto bi on sakrivao? Da li zato što će neko na njega vršiti pritisak? Pa, da, vi ste to priznali usvajanjem amandmana kolege Čedomira Jovanovića, gde zabranjujete da neko na nekoga vrši pritisak zato što je dao prilog političkoj stranci. Da li je to ispravan način pročišćavanja političke scene u Srbiji?

Zašto ste doveli do situacije da se neko stidi ili boji da podrži neku političku opciju za koju se zalaže? Iz razloga što to podržavanje, u najvećem broju slučajeva, kada su krupniji prilozi u pitanju nije podržavanje ideje, nego očekivanje dobiti trgovinom onog što se zove ''trgovina uticajem'' onoga ko će doći na vlast ili biti u prilici da političku moć prevede za svog donatora, davaoca priloga u konkretni interes, u konkretan novac. I, nemojte da se lažemo, i nemojte da se zaklinjete dobrim namerama! U ovom članu i u ovom razlogu stoji osnovni izvor za korupciju.

Pričaću tiho, da se ovaj koji dobacuje čuje bolje. Ali, ne može da prikrije i on, da je osnovni razlog i svetsko dostignuće, zabrana donacije iz inostranstva, ograničenje nivoa donacija i zabrana finansiranja od strane pravnih subjekata. To su elementi kojima se u osnovi iskorenjuje u stvari korupcija u delu koji se zove ''politička aktivnost''. Iz toga proizilaze namešteni tenderi, iz toga proizilaze atraktivne lokacije koje neki dobijaju po povoljnijim uslovima i sve pogodnosti koje se zovu prevođenje politike u najunosniju delatnost u ovoj zemlji, što ne smemo da dozvolimo, a ne smemo da dozvolimo samo zajedničkim snagama.

Na vašu dušu greh, što ostavljate to rešenje, a ja vam obećavam, onog trenutka kad SNS bude imala većinu da promeni jedan zakon, biće to prvo ovaj zakon i u ovoj odredbi gde se iskreno i zaista iskorenjuje korupcija u finansiranju političkih aktivnosti, gde ne mora politički činilac da uzvraća uslugu onom ko mu je, kao pravno lice, dao neku finansijsku pomoć.

I da se razjasnimo, učesnici u političkom životu su ljudi. Oni su nosioci odgovornosti, oni su nosioci mandata. Nisu to ni table političkih stranaka, ni papiri u APR-u, ni kada se doniraju stranke, ni kada se polaže pravo na poslanički mandat, ni kada se promoviše jedna politička ideja. U to ime zaista vas molim, još ima mesta, da pokažete svoje iskreno nastojanje da želite da uredite politički život, a ovaj član 9, između ostalog, jeste jedan od značajnih doprinosa tome.