Dobro, istine radi, u vezi sa uređenjem i uklanjanjem ratnih memorijala, član 19. tačka 7) kaže – treba da se pribavi dozvola i saglasnost, koju izdaju nadležni organi u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje u oblasti energetike.

Dakle, to su one dozvole za struju, koje prosto, kad god imate neki objekat, nema tu nigde ministarstva, nadležni organ samo izdaje nešto što je uobičajeno kada se neki objekat prosto uređuje, dogradi, izgradi. Tako da, bili biste u pravu, ali mislim da nije dobro protumačen ovaj član 7.

Sa druge strane, bih se sasvim složila sa vama da kasnimo mnogo oko mera vezanih za populacionu politiku i to čitavih 60 godina. Stručnjaci su 50-ih godina prošlog veka vrlo ozbiljno upozoravali da ćemo doći u ovu situaciju. Godine 2008. je tim stručnjaka napravio vrlo pristojan dokument koji se zove Strategija za podsticanje rađanja i da smo pre 60, 70 godina, odnosno 2008. godine napravili bilo koji korak, ne bismo kasnili ovoliko koliko kasnimo.

Nije nam olakšanje činjenica da sličan problem imaju i druge zemlje Evrope. Ovo zaista nije samo naš problem, ali mislim da je jako važno krenuti i potpuno se slažem da obrazovni sistem mora biti jedna od stubova za rešavanje ovih problema.

Uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, čini mi zaista zadovoljstvo što danas učestvujem u radu kada su ovako značajne tačke i pre svega sigurno da sam sopstvenu pažnju u periodu od danas i ovde danas usmerila na izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici.

Zahvaljujem predstavnicima sve tri poslaničke grupe koji su uzimali učešća u početku rasprave do ovog momenta što su zaista svoju i energiju i pažnju usmerili. Gospodine Kosaniću, vi ste izneli izuzetno značajne podatke koji se tiču demografskog profila života u Srbiji i moramo se prisetiti da predsednik države, tada premijer, gospodin Vučić je zapravo odredio u momentu kada ima ekspoze ovde u ovom istom prostoru koliko je značajno da jedan od naših osnovnih nacionalnih zadataka budu mere koje se tiču populacione politike i demografije.

Neću, naravno, ponavljati sve što ste iz zakona izneli kao pozitivno, ali bih usmerila pažnju šire javnosti i vas poslanika na činjenicu da samo ublažavanje ekonomske cene podizanja posebno, trećeg, četvrtog, pa naravno i drugog deteta je samo jedna od mera.

Mi bismo grubo gledali ako analiziramo zakone i ove dopune i izmene, mogli da kažemo da se Vlada Republike Srbije opredelila za dva nivoa aktivnosti, nacionalni i lokalni. Taj nacionalni je zapravo sadržan u zakon sadržan u zakonu, i naravno da je čitava Vlada, pre svega uz ogromno angažovanje ministra Zorana Đorđevića, ministra gospodina Lončara, svih ostalih ministara, Ministarstva finansija i svih aktera koji su učestvovali, ocenila da taj nacionalni prioritet se mora pokazati vrlo praktičnim činjenjima.

Ali kada bi taj ekonomski podsticaj bio jedina mera onda vrlo sličnu demografsku situaciju ne bi imale zemlje koje imaju izvanredan standard. Dakle, mnoge zemlje zapadne Evrope, skandinavske zemlje imaju vrlo slične probleme, kada je u pitanju perspektiva populacionih i demografskih parametara. Zbog toga je izuzetno značajno da čitav set mera mora primeniti i svaka jedinica lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije se opredelila da nakon javnog oglašavanja za nepovratna sredstva jedinicama lokalne samouprave usmeri ove godine više od tri puta veću sumu novca nego što je to bilo u prošloj godini. Vi znate da je prošle godine 130 miliona, i ovde je bilo komentara da je to malo. Mi smo prošle godine imali pilot projekat koji je opravdao svoje postojanje. One jedinice lokalne samouprave gde su menadžmenti ocenili da, zajedno sa nevladinim sektorom, sa predstavnicima značajnih institucija treba da rade i na drugim merama napravile su korak napred. Ostale su više debatovale i podigli smo vidljivost teme.

Ovog momenta upravo komisija koja prispele prijave analizira ima mogućnosti da vidi da neke jedinice lokalne samouprave, gradovi i opštine ocenjuju da zajedničkim aplikacijama mogu ponuditi programe koji će biti podsticajni za pronatalitetnu politiku, druge su se odlučile da same aplikuju.

Šta su sve to mere za koje se aplikuje i šta na nivou lokala može da se uradi, a zaista izvanredan primer jedinice lokalne samouprave je Jagodina, grad Jagodina i zaista vaš kolega narodni poslanik gospodin Dragan Marković Palma sa svojim merama - usklađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene roditeljstva, briga o onim parovima koji imaju problem steriliteta, neuporedivo više znanja u domenu populacione politike, gde je nažalost stojimo lako loše i reproduktivnog zdravlja, angažovanje institucija za javno zdravlje i sve se to poverava jedinicama lokalne samouprave.

Primena ovog zakona imaće svoj pun duh onog momenta kada počnu jedinice lokalne samouprave da se čvrsto drže teksta o kome mi danas, odnosno, vi danas ovde odlučujete uz naš angažman. Hvala vam, mnogo na podršci koju dajete i zaista mislim da će ovo biti jedan od zakona i uopšte kompletan set zakona, da će na taj način stimulisati sve poslanike ovog visokog doma da možda prvi put nakon dužeg vremena jednoglasno i bez onih koji su protiv se izjasnimo o zakonskim rešenjima koja su izvanredna, ne samo za bolju demografsku budućnost Srbije, već i za rešavanje ostalih vrlo senzitivnih tema.

Uvažena poslanice Stamenković, zahvaljujem naravno na učešću u raspravi i na delimično izneto tačnim informacijama vezanim za strategiju.

Ovaj segment strategija o kome govorite je isti od 2008. godine do danas, ali je nažalost bio tema detaljne razrade i izrade akcionog plana tek prošle godine i stupa na snagu tek ove godine.

U okviru te strategije predviđeno je da ublažavanje ekonomske cene roditeljstva se razvija postepeno do 2020. godine, što nije značilo da je, a uzimajući u obzir makroekonomsku stabilnost i činjenicu da finansijski realno živimo, nigde nije stajalo u strategiji, niti stoji da je zabranjeno da odmah primenimo što je moguće veći broj mera i strategije uključujući ovu koja je specijalna, ni zadatak broj jedan u okviru strategije ublažavanje ekonomske cene roditeljstva.

Neće stupiti na snagu ništa 2020. godine Stupa na snagu onog dana kada, odnosno sutradan od momenta kada se tekst zakona koji usvojite oglasi u „Službenom glasniku“. I jako je dobro, ogroman broj žena se jako raduje činjenici, i ne samo žena, parova, što će omogućiti ovim finansijskim sredstvima bolji standard trećeg i četvrtog već rođenog deteta od 25. decembra.

Ja potpuno razumem i vaše interesovanje vezano za radno zakonodavstvo i htela bih da vas informišem, i vas i širu javnost, da smo uradili jedno istraživanje na 128 hiljada zaposlenih. Cilj inače ovih finansijskih mera nije da majka ne radi, pa da dobije za treće, četvrto dete 30 hiljada mesečno. Ne, cilj je da standard trećeg i četvrtog deteta bude bar kao i prvog za one roditelje koji su motivisani i koji su se opredelili da imaju treće i četvrto dete.

Znači, kada smo uradili to istraživanje mi smo zapravo došli do jednog frapantnog podatka. Početna ideja je bila da menjamo normativu, zakone u domenu radnog zakonodavstva. Međutim, ni zaposleni, ni poslodavci nisu baš mnogo znali o pozitivnim zakonskim rešenjima koja već imamo.

Naime, do treće godine jedan roditelj može birati smenu u kojoj radi do treće godine deteta, to je retko ko koristio. Mogući je rad od kuće, mogući je izbor smene u kojoj će neko raditi, mogući je rad tzv. „part-time“ angažovanjem, četvoročasovno radno vreme. Kada smo zaposlene roditelje pitali u tom velikom istraživanju, a obavili smo četiri hiljade anketa zaposlenih roditelja i 330 poslodavaca je učestvovalo, i kada smo ih pitali da li znaju za ova zakonska rešenja, mi smo došli do zaključka da zapravo nedovoljna informisanost uposlenih, i koristim i ovu priliku da kažem da moramo ići sa korišćenjem već pozitivnih zakonskih akata u vezi sa usklađivanjem rada i roditeljstva.

Pitate se zašto smo se opredelili da idemo na stimulaciju drugog, trećeg i četvrtog deteta. Pa, vi ste sami rekli razlog, zadovoljenja roditeljskog nagona, je jedna od najjačih prirodnih potreba svakog čoveka. Prvo dete se prosto rodi, jer osoba želi da bude roditelj. Stimulacija za drugo dete mu je povećana sa šest hiljada i nešto na 10.000 mesečno do druge godine života. To nisu neke pare, to su ipak sredstva koja su povećana skoro za 50%. Zašto smo kod trećeg i četvrtog deteta išli sa većim stimulacijama? Zbog toga što demografi kažu i stručnjaci da bi se zanavljali i da nas ne bi bilo svakog dana za 107 manje, potrebno je da u našoj sredini svaka žena koja je u fertilnom periodu, da 11% njih ima jedno dete, da dvoje dece ima 44%, troje 45%. Nažalost, 10% parova ima problem steriliteta.

Kakva je situacija u Srbiji? Pedeset dva posto žena je rodilo jedno dete, 40% i nešto preko 40% dvoje dece, dakle tu se približavamo onom željenom procentu. Treće dete ima nažalost samo 6,7%. Mi smo uočili da nam je, a i demografi se s tim slažu, da bi neko rodio treće dete mora imati prvo drugo dete. Stimulacijom trećeg deteta, vi zapravo malo stimulišete žene, koje već imaju drugo dete, da razmišljaju o trećem, a stimulacijom drugog koja jeste nešto manja idemo na tu meru. Ja se nadam da će u narednih 10 godina ekonomska situacija i kompletna situacija u Srbiji biti takva da zaista ublažavanje ekonomske cene roditeljstva neće biti ovoliko značajno koliko je sada.

Potpuno se sa vama slažem da to nije jedina mera i zbog toga na planu psihološkog snižavanja roditeljstva kroz savetovališni rad, na planu usklađivanja rada i roditeljstva, Privreda komora Srbije je napravila već prve korake ove godine, iako kažem tek je akcioni plan počeo od pre mesec dana da se primenjuje.

Doneta je odluka o tome da se među privrednim finansijskim subjektima i subjektima javnih preduzeća formiraju tzv. prijatelji porodica. Dakle, one firme, ona preduzeća, oni poslodavci koji budu ispoljavali socijalno odgovorno ponašanje biće najbolji prijatelji i dobijaće određene nagrade. To je prvi korak ka sertifikaciji firmi koje će stimulisati svoje zaposlene radnike, a koji su ujedno i roditelji, jer postaju polako svesni i poslodavci, i sa njima na tome moramo raditi, da je nabolji zapravo radnik onaj ko stiče dohodak i za sebe i za svoju porodicu, odnosno za svoje dete.

Dakle, nikome nije palo na pamet da ide samo sa ovom merom. Mi mislimo da set ekonomskim mera mora ići paralelno sa drugim merama, neke su iz domena zdravstva. Uredba će biti ovih dana završena, vezana za to da svi oni koji su se ostvarili kao roditelji nakon biomedicinske potpomognute oplodnje i dobili dete iz tog postupka, mogu pod potpuno istim uslovima da idu na cilj da ostvare i da drugi put postanu roditelji, odnosno da o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje mogu imati tri pokušaja za majke koje su do 42 godine.

Dakle, nikako se ne govori samo o jednoj meri, a ogromna finansijska sredstva, ogromna za ipak budžet Srbije koji nije prevelik, idu jedinicama lokalne samouprave i usmerena su isključivo na lokalne programe pronatalitetne politike. To su pre svega vrtići, to je edukacija onih koji treba da vaspitavaju decu, to je rad sa budućim roditeljima i kompleks svih tih mera, koji su stručnjaci izvanredno napisali još 2008. godine i koji su skoro u istom sastavu ponovo radili taj isti program, odnosno istu strategiju, po prvi put doživljava akcioni program sa oročenim rokovima, a sve što možemo pre da uradimo ne bih rekla da je minus, rekla bih naprotiv da je zapravo sasvim u redu.

Što se tiče udžbenika, stambenih prostora, vaučera, svega o čemu ste govorili, to su zapravo mere na kojima radimo. Dakle, strategija je završena tek u martu mesecu ove godine i evo prvih vrlo konkretnih koraka. Svi ostali koraci će se raditi u narednom periodu. Da se od 2008. do 2018. godine uradio deo ovoga što smo samo uradili kroz Zakon o finansijskog podršci porodici i rad sa lokalnim samoupravama, mi bismo danas mogli sa više pozicija da startujemo i mnogo više da uradimo.

Zamolila bih vas da ne shvatite ovo kao polemiku, nego kao razjašnjenje svega ovoga o čemu ste govorili. Zahvaljujem se na učešću u raspravi i pitanjima koje ste mi postavili.

Kada su u pitanju sezonski radnici, naravno da je pre donošenja teksta zakona bilo vrlo direktnih komunikacija sa njima i da uz tendenciju da se siva zona eliminiše i da se njihova elementarna prava na obezbeđivanje budućnosti u pogledu, pre svega, penzionog osiguranja dovedu u želju koju sigurno svi mi ovde imamo. Čitav niz paralelnih zakonodavstava je bio analiziran, sigurno i hrvatsko. Naša premijerka se uključila zaista u angažman oko svega ovoga, kako je to obećala i kada je imala svoje uvodno izlaganje u ovom visokom Domu.

Znate, ono što su sami ljudi rekli, koji su angažovani kao sezonski radnici, a i poslodavci, to je da je usmeni ugovor nešto što je njima vrlo prihvatljivo i niko se nije žalio na tu komponentu.

S druge strane, razlika između hrvatskog i našeg zakona je u tome da smo mi predvideli da u mesnim kancelarijama naš seljak treba da bude edukovan oko elektronskog prijavljivanja. Mislimo da je to zaista korak napred i da je njemu to potrebno. To je vrlo jednostavna edukacija i trajaće onoliko koliko bude bila potrebna. Ne mislim da ta razlika u tekstu zakona između hrvatskog zakona i našeg treba da da neku prednost u pozitivnijoj oceni hrvatskom zakonu.

Naravno da je jako važno da za slučaj povrede ili profesionalne bolesti tokom obavljanja sezonskog rada treba stvoriti sigurnost sezonskom radniku. To su prednosti, i to je ono što smo uradili kod ove zakonodavne materije.

Prema tome, pitanja poslanice Vukomanović, vezana za razlike između našeg i hrvatskog zakona, prosto malo gube smisao, jer se čini da koristeći sve što je pozitivno iz tog teksta, hrvatskog teksta zakona je uzeto u obzir i napravljen je korak napred.

Sa druge strane, pominjane su ovde i određene žrtve nasilja i obećana telefonska linija. Na tome se vrlo ozbiljno radi. Znate, da se ranije uradilo nešto više, mi bismo opet mogli korak napred, ali kad treba da ustrojite telefonsku liniju za žrtve nasilja koja će imati nacionalni, a ne lokalni karakter koji već imamo, onda to podrazumeva zaista i tehničke i stručne, dakle, edukativne i sve druge primene i na tom planu se zaista radi i niko od toga, ne samo da nije odustao, nego u ime Vlade dajemo obećanje da će se to i dogoditi.

Htela bih da podsetim da smo hteli da bude politička mera, populistička mera to da do 10 godine majka koja je rodila treće dete i četvrto dete ima 12, odnosno 18 hiljada za standard deteta. Mi bismo nekim podzakonskim aktom to regulisali i ne bi bila rasprava ovde u parlamentu među vama. To što vi poslanici stavite u tekst zakona, to će imati status stečenog prava. Ne verujem da će neki drugi poslanici koji dođu posle vas ukinuti to pravo. Naprotiv, mislim da će se prava u ovom segmentu povećavati. Zahvaljujem.

Ja bih prosto, samo istine radi, znate, Vlada Republike Srbije radi apsolutno u punom kapacitetu i htela bih da obavestim poslanike i javnost da nikakvih raskola u radu nema, posebno kod ovako važne zakonodavne materije koja je danas na dnevnom redu. Ministar poljoprivrede ne samo da je aktivno učestvovao, nego i pisanim putem dao saglasnost na tekst ovog zakona.

Dakle, potpune su insinuacije da Vlada radi nekako disharmonično, multisektorski rad je pravilo rada u Vladi i, naravno, ljudi imaju pravo na različita mišljenja, ali u ovom konkretnom slučaju morate mi verovati da je ministar poljoprivrede apsolutno stao iza svake crte, tačke i zareza u ovom zakonu.

Samo da kažem da tendencija je, zapravo, da Predlog zakona o memorijalima obezbedi kontinuitet ostvarivanja prava borcima, a eventualne finansijske razlike, ako ih bude bilo, biće kompenzovane krajem godine. To je prvo što sam htela da kažem.

Drugo, kada je u pitanju rasprava o sezonskim radnicima, pa ne radi se samo o seljaku koji se ovde pominje. I kombinati, i veliki privredni subjekti su tema ovog zakona, a istine radi bilo je tri javne rasprave u postupku pre nego što smo se pridružili ovde jedni drugima da razgovaramo o zakonu.

Srbija je vodila odbrambene ratove i preko 6.000 memorijala je vezano za sećanje na događaj iz tih ratova. Preko 650 memorijala je u 44 zemlje u svetu vezano je za taj period takođe. Prosto podaci koji možda ne bi bilo loše da na budu na umu kad govorimo o temi i zakonu koji je danas na redu.

S druge strane, poslanica Čomić je zaista talentovani i kvalitetni poslanik, to nikad niko neće sporiti, ali verujem da se njene strepnje vezane za Zakon o sezonskim radnicima ne mogu ostvariti jer tendencija apsolutno nije bila ono čega se ona plaši, već sve ono što je pričala da je dobro u zakonu.

Zaista, kada je u pitanju Zakon o finansijskoj podršci porodici, mogla bih da kažem da zakon ni jednog momenta nema ni tendenciju, ni skrivenu nameru da ženu natera da rađa. Država je u obavezi da stvara što je moguće bolje uslove da žena bude stimulisana da donese odluku o tome da ostvari nešto što je njena potreba i što sigurno one majke koje imaju četvoro, troje dece, dvoje, jedno dete najbolje znaju.

Prema tome, ne mislim da ovaj zakon ima skrivenu tendenciju da žena mora da rađa, da ona to treba da radi zbog države. Naprotiv, mislim da potencira pravo žene da zna sve što treba da zna o planiranju porodice, da u skladu sa savremenim naučnim i stručnim dostignućima ona zapravo, pre svega, raspolaže jednim obrazovnim nivoom koji će joj pomoći da donese sa partnerom ili sama bolju odluku i mislim da je jedna od najelementarnijih ljudskih prava, pravo žene je da donosi odluku o tome kada će biti majka i kada će formirati porodicu i sa koliko članova.

Prema tome, zaista ne mogu samo da se složim da zakon negde zbog tog populizma dobija prizvuk one zakonske materije koja ženu tera da rađa. Nijednog momenta nam to nije bila namera i nijednog momenta ne mislimo da jačanje partijskog odnosa potpomognutost različitim stručnim i medicinskim procedurama u biomedicinski razvijenim oblicima oplodnje razvojem svih onih instituta i institucija koji se bave podizanjem nivoa znanja iz domena javnog zdravlja i reproduktivnog zdravlja tendencija da žena mora da rađa. Ništa ne mora. Apsolutno ništa ne mora.

Dobro je da država, da jedinice lokalne samouprave prosto u svojim programima razmišljaju o servisnim, partnerskim, edukativnim aktivnostima koje idu naravno paralelno sa finansijskim merama koje su danas na dnevnom redu, a težnja nekako da se nametne razmišljanje da samo finansijske mere nisu dovoljne, pa naravno da nisu. Ali, danas razgovaramo o setu zakona koji se tiču finansijskih davanja porodicama, odnosno za podizanje standarda deteta. Hvala.

Da, zahvaljujem na razložim upitima i na konstatacijama koje kažu da je prvi korak dobar, a da ima nekih nelogičnosti. Pa, mogla bih da se složim, jer se radi o dobro obučenom opozicionom poslaniku koji mora stavljati primedbe, ali ono što jeste činjenica to je da kada od gospođe Radete dobijemo konstataciju da je prvi korak dobar, mi u vlasti imamo razloga da budemo zadovoljni.

Naime, finansijska podrška sama po sebi zaista je jedna od mera i u više navrata sam o tome govorila. Ali, i prošle godine, doduše samo 130 miliona podsticajnih sredstava, a sada sa 500 miliona podsticajnih sredstava jedinice lokalne samouprave u svojim sredinama prave prioritete da li će ljudi od 18 do 42 godine uložiti sredstva u stambenu izgradnju, u otpočinjanje posla, u smeštajne kapacitete u predškolskom uzrastu. Upravo taj pilot projekat koji smo imali prošle godine je suštinski odrazio ispravnost svega što ste vi ovde sugerirali, a što sada imamo nameru da primenimo u neuporedivo većem broju opština, jer sa 130 miliona ste mogli pokriti elementarne potrebe, po ovim pitanjima, samo 15 opština, a sada sa tri puta više sredstava najmanje tri puta više opština.

Komentar je malopre bio jednog od poslanika da je 90 jedinica lokalne samouprave prošle godine aplikovalo, a da je samo 15 primljeno, odnosno dobilo sredstva. Znate, za nas je bio veliki uspeh da se prošle godine na 11 lokalnih skupštinskih zasedanja razgovaralo o ovom pitanju i da je 90 jedinica lokalne samouprave odredilo lice koje će se baviti populacionom politikom ili savet za populacionu politiku, da se uopšte o ovim temama o kojima danas razgovaramo bavilo 90 jedinica lokalne samouprave, od 169, jer do prošle godine prosto nije bilo ni formalnih mogućnosti, niti je neko inicirao intenziviranje vidljivosti teme populacione politike i demografskih pitanja.

Na upit da li je moguće da finansijska sredstva za sve roditelje koji su postali roditelji drugog, trećeg, četvrtog deteta od 1. januara 2017. godine učinimo davanja, procene su zaista da je od 25. decembra 2017. godine to sasvim moguće i da je održivost ove finansijske mere u periodu od sada pa u narednih deset godina sasvim moguća, jer se procenjuje da će finansijski trendovi ići ka poboljšanju i da će ne samo makroekonomska stabilnost, nego i sve više investicija i sve veće zapošljavanje sa svoje strane davati doprinos, što je opet u skladu sa sugestijama koje ste učinili

Kada su u pitanju migranti, u ovom momentu nikom nije palo na pamet da migrantima popravlja demografsku situaciju u Srbiji, jer oni sami ne žele da ostanu u Srbiji. Kao što znate, mi smo prolazna destinacija. Ono što je realnost u ovom momentu je da oni idu ka zemljama zapadne Evrope. Ja sam ponosna, verovatno i svi vi, što smo bili onima koji prolaze u takvim životnim okolnostima, u kakvim su migranti, kroz Srbiju bili na usluzi da im olakšamo muke kroz koje sami prolaze.

To su uglavnom pitanja koja ste postavili vezano za ovaj zakon i ja prosto mislim da smo na vrlo sličnim talasima. Verujte, da ste vi u poziciji da predlažete mere, morali biste, jer i distance od 7.000 milja počinju tim prvim nekim korakom, morali biste da krenete od nekog koraka.

Paralelno sa ovom merom, radi se na intenziviranju popravljanja atmosfere ne samo u privrednim, nego i u finansijskim subjektima i u javnim preduzećima oko usklađivanja rada i roditeljstva. Stimulišu se socijalno odgovorni poslodavci, najpre ove godine kroz nagrade, a sledeće godine kroz sticanje sertifikata koji će im davati određene prednosti u njihovim poslovnim koracima. To su isto postupci koji traju i to isto ne možemo preko kolena, nego prosto moramo dobro meriti da uradimo u skladu sa dobrim praksama drugih zemalja i ciljevima o kojima svi ovde želimo i razgovaramo.

Kada su u pitanju neke ostale mere, moram reći da, nažalost, ima dosta još uvek neznanja u pogledu populacione politike, da su maloletničke trudnoće kod nas veliki problem, da se veliki broj porodica planira prekidima trudnoće, da su to teme na kojima druga resorna ministarstva rade i pripremaju određena akta. Prosto ne možete sva akta istog momenta doneti, jer priroda i ciljevi koje imamo na planu popravljanja demografske budućnosti Srbije je takva da ako više od 60 godina nismo radili ništa, a sada smo počeli da radimo, sigurno da možemo trpeti i vrlo osnovane kritike, ali sigurno je da smo pokrenuli priču na jedan način da, uz povećanje vidljivosti i pravljenje tih prvih koraka, imamo šanse da smanjimo inače jezive demografske indikatore koji nas karakterišu.

Inače, što se istraživanja tiče, tiče se studentske populacije, 11.000 studenata. Zaista se radi o tome da je najveći broj naših najboljih studenata koji su van Srbije sa izvanrednim profesionalnim postignućima, što govori o kvalitetu obrazovanja u Srbiji. U tom smislu sam rekla da možda moramo razmišljati na jedan drugi način. Ne samo žalopojke što su oni otišli tamo, nego da li možemo praviti neke konekcije, zajedničke projekte sa tim ljudima koji pored profesionalnih postignuća sigurno imaju snažnu emocionalnu nit ka zemlji porekla, ka svojoj Srbiji.

Zahvaljujem.

Strategija za podsticanje rađanja usvojena je u decembru. To je bio formalno pravni osnov za pravljenje pre svega, akcionog plana, konkretizaciju mera i pripremu dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici.

Ne radi se o izmenama, radi se o dopunama. Moralo se pre svega stvoriti jedna formalno pravna osnova, morao se učiniti jedan ozbiljan proračun procena kojim finansijskim sredstvima se raspolaže i prosto anticipirati što će se događati u narednih 10 godina i kakvu to odluku treba da predložimo narodnim poslanicima koji će u krajnjem slučaju predlog zakona pretočiti u zakon. Vi ćete doneti odluku o tome da li je 10 godina dobar period, da li je podsticanje rađanja za prvo, drugo, treće, četvrto dete uredu. Bilo je nekih pitanja i o tome šta će biti sa petim detetom.

Znate, Svetska zdravstvena organizacija, dakle, struka medicinska kaže da je za zdravlje žene do broja četiri rađanje i poželjno i korisno, da je sve što je iza toga rizik po zdravlje žene i mi smo se prosto držali jedne stručne sugestije, a jedinicama lokalne samouprave predložili da za slučaj da se iz pete trudnoće rode blizanci, da predvide iz svojih finansijskih sredstava, mogućnost finansiranja na isti način kako je to i kod četvrtog deteta.

Sa druge strane, kritike na to da mi stalno menjamo zakone, pa ne menjamo. To što smo dopunili ovaj zakon, možda smo mogli ići sa nekim potpuno drugim zakonom koji će imati jedan, dva, tri člana samo, ali verovatno bi kritika bila ista. Zašto jedan takav zakon, zašto nije u sklopu već donetog ranije. Znači, radi se o podsticanju rađanja, radi se o jednoj formalnoj proceduri, ali suštinskoj proceduri, proceni kojom će dinamikom Srbija ići narednih 10 godina i šta možemo garantovati u narednih 10 godina?

Sugestije da detinjstvo prestaje do 18 godine, iako ima stavova kad u stvari dete postaje adolescent, odnosno tinejdžer, su takve da se u ovom momentu uradilo ono što je bilo realno.

Najbitnija karakteristika ove Vlade je što ponuda zakonskih rešenja polazi od realnih, a ne od onih osnova koje treba nekom da se dopadnu ili ne dopadnu. Znači, uzimajući u obzir vrlo realne parametre, predlažemo poslanicima da izglasaju ovaj zakon. Iskreno žalim, mislila sam da Zakon o finansijskoj podršci porodici neće biti problem ni za jednu opozicionu grupu. Poznajem i ljude koji su danas učestvovali u raspravi i prosto ne mogu da verujem da se nećemo složiti da je to jedan dobar korak. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Đorđević.

Poštovani poslaniče Zukorliću, zahvaljujem što pitanje demografije kroz poslanička pitanja stavljate u fokus i interesovanje čitave srpske javnosti, ceneći da je zaista ova Vlada, da je inicijator za ovo pitanje, tada kada se formirala Vlada u kojoj je najveći broj ministara, bio premijer, sadašnji predsednik, gospodin Vučić, takođe ocenila da glas stručnjaka koji se nije čuo veliki broj decenija, jer su 50-ih godina prošlog veka stručnjaci demografi upravo govorili na način kako vi govorite, da moramo napraviti korake da sprečimo katastrofu nestajanja, ostali bez ikakvog eha.

Naime, prethodne vlade, uključujući i onu koja je 2008. godine sačinila dobar dokument – Strategiju za podsticanje rađanja, jeste slušala glas struke, ali ono što jeste istina, to je da se taj dokument nalazio u fijoci i da je zapravo krajem 2016. godine, kada je u Vladi dat poseban zadatak da se i država bavi ovim pitanjem, a da motiviše i civilni sektor i akademsku javnost i što veći broj građana na ovim pitanjima, napravila prve korake.

Želim da vas informišem da mi nismo dopunili Strategiju za podsticanje rađanja, nego smo upravo sačinili nov dokument, zbog toga što pitanje aktivnog starenja i pitanje upravljanja migracijama su bili segmenti koji nisu bili aktuelni pre 10 godina i koji su sada potpuno nov sadržaj i izmenili su ovaj dokument.

Ono što je takođe novo, to je da je ova Strategija koja je usvojena na Vladi zapravo dobila i Akcioni plan. U tom Akcionom planu institucije i pojedinci su dobili određen zadatak. I pored nacionalnih mera, koje nisu samo finansijske prirode, koji su, između ostalog, i usklađivanje rada i roditeljstva i snižavanje psihološke cene roditeljstva, koja je kod nas prilično velika i podizanje nivoa o stanju reproduktivnog zdravlja nacije, na čemu ministar Lončar sa svojim saradnicima mnogo radi kroz čitav niz edukativnih i skrining tehnika, koje su vrlo žive i aktuelne i ovih dana i obrazovni sistem u kome smo uveli u pete razrede osnovne škole, kroz fizičko i zdravstveno vaspitanje, po prvi put teme iz oblasti reproduktivnog zdravlja, učinjeno dosta.

Svi nacionalni programi, o kojima se dosta govori ovih dana, ništa neće značiti ako samo na nivou nacionalnih ideja finansijske pomoći i malo pre pomenutih teza budemo radili. Jedinice lokalne samouprave su te koje su najbitnije, a one, dakako, obuhvataju različite nadmorske visine.

Nažalost, pozitivan migracioni saldo u Srbiji u ovom momentu ima samo 41 jedinica lokalne samouprave i ne možete civilizacijske tokove zaustaviti, ali tamo gde ima osoba koje su u fertilnom periodu, a to je radno aktivno stanovništvo i oni koji su potencijalni roditelji, moramo stvarati neuporedivo veće stimulacije svi zajednički i lokalno odgovorne osobe i mi koji sedimo u Vladi Republike Srbije.

Naravno da je faktor obrazovanja izuzetno značajan i naravno da čak i one sredine gde nije bilo problema sa natalitetom polako idu nizbrdo po parametrima. U Novom Pazaru se, na primer, rađalo do prošle godine na hiljadu stanovnika 14 do 15 beba, a umiralo je devet do 10 ljudi. Sada se to izmenilo, rađa se nešto manje od 13 beba a smrtnost se povećava.

Da ne govorim da se u Srbiji zbog „bejbi bum“ generacije, a to je ona najbrojnija generacija, najveći broj ljudi koji se rodio 50-ih godina prošlog veka, da ta generacija ulazi u period kada će biti penzioneri do 2021. godine i kada će njihov zdravstveni bilten biti sve lošiji. Pa, pošto smo 2017. godine uspeli da prvi put broj novorođenih beba bude isti kao i prethodne godine, u poslednjoj deceniji je bio sve manji i manji iz godine u godinu, moramo se suočiti sa činjenicom da će nam se smrtnost povećavati i zbog toga podsticaj da majke rađaju treće i četvrto dete na sve načine jeste vrlo važan.

Još jednom, hvala vam što ste upravo postavili ovo pitanje.

Strategija za podsticanje rađanja još uvek nije stupila na snagu osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“ i upravo će za dan-dva isteći tih osam dana, tako da će biti, naravno, dostupna svima, ali su delovi strategije na dosta popularan način prezentirani i građanima i zapravo su svi članovi Vlade učestvovali u izuzetnom doprinosu da ta strategija dobije konkretizaciju.

Da bi mogla da bude konkretno primenjena, dakle da bi akcioni plan mogao da bude primenjen, neki zakoni će se menjati iz domena zdravstva, Zakon o finansijskoj podršci porodice, o čemu je govorio sada ministar Đorđević i mi ćemo imati na veliko zadovoljstvo i nadam se jednoglasno priliku da o ovom merama razgovaramo u ovom parlamentu, pre 1. jula kada mere stupaju na snagu.

Naravno, ponovo zahvaljujem na ovom izuzetno značajnom pitanju. Za oko 600.000 parova koliko ih ima u ovom momentu i koji sa pažnjom prate, zaista prava pitanja koja se tiču jednog od najbitnijih osećanja koja čovek uopšte može imati, roditeljskog, a za neke nažalost je ono moguće da bude ostvareno isključivo biomedicinski potpomognutom oplodnjom.

Mi smo u ovom momentu, ceneći naravno i finansijski potencijal, zaista kao Vlada, došli do zaključka da je moguće da, pre svega, pomerimo granicu na nacionalnom nivou za 42 godine i da o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje tri pokušaja finansira se iz Republičkog fonda.

Takođe smo ocenili da najveću šansu da postanu roditelji, po drugi put, imaju oni koji su isključivo na taj način, iz biomedicinski potpomognute oplodnje i tog postupka postali roditelji i prosto uzimajući u obzir i finansijske mogućnosti i potrebu da što većem broju parova, koji nisu u stanju da na uobičajeni način postanu roditelji to omogućimo, rukovodili smo se nekom realnošću, ali smo održali i držimo stalnu komunikaciju sa jedinicama lokalne samouprave iz budžeta koji nisu veliki.

Najveći broj jedinica lokalne samouprave donosi svoje programe, uključujući biomedicinski potpomognutu oplodnju i upravo sugeriramo ovo što ste vi rekli, kao što smo i sugerirali da za slučaj da iz četvrte trudnoće rode se blizanci, jedno od njih će iz nacionalnog nivoa biti obezbeđeno sa 18 hiljada do kraja desete godine života, a predlažemo da drugo bude obezbeđeno iz jedinice lokalne samouprave teritorije na kojoj živi.

Dakle, mi mislimo da ti komplementarni programi koji su nacionalni i lokalnog nivoa i zbog toga smo sa predsedništvom zajednice opština i gradova imali vrlo konkretne i otvorene razgovore, mislimo da će to biti pravi podsticaj u ovom momentu, a naravno već sledeće godine ići ćemo na to da se obezbedi veći fond i uzećemo u obzir vašu sugestiju, odnosno želje velikog broja poslanika da se stimuliše ovaj način mogućnosti da se postane roditelj. Zahvaljujem.

Htela bih samo poštovane dame i gospodo narodni poslanici da dam jedan egzaktan podatak, bez težnje da učestvujem u bilo kakvom dijalogu, jer prosto argument je da je broj zaposlenih žena u 2016. i 2017. godini počeo da raste, i to broj mladih žena do 35 godina. To je statistika, tu nema nikakvih improvizacija, to su buduće majke, to su buduće, najkvalitetnije, obrazovane žene i mislim da je to rezultat koji moramo nastaviti da negujemo svi zajedno, kako to ova Vlada čini.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je bolja demografska budućnost Srbije cilj svih nas, nije sporno, ali potrebno je određeno znanje, određena mudrost, strpljenje da uradimo posao kako treba i da za 10 godina otprilike, jer je toliki period, kažu demografi, potreban da bismo videli da li smo napravili dobre korake. To je zaista potrebno i to je ona premisa na koju upozoravam poslanike koji su nestrpljivi i koji pomalo politički i kratkovido analiziraju i porodicu, zanemarujući ljudska prava i budućnost Srbije, zanemarujući mogućnost da može biti i jesu u zabludi. Tema je naravno budžet.

Moram reći da je ova Vlada, zahvaljujući vrlo jasno stavu sadašnjeg predsednika, tada premijera Vlade, Aleksandra Vučića, prva Vlada koje je formirala u Vladi resor zadužen za demografiju. Taj resor ima vrlo jasne zadatke. Osnovni zadatak je integrativna funkcija, ne samo ministarstava, nego svih subjekata u Srbiji, svih pojedinaca koji imaju veliki autoritet u ovoj oblasti da rade na boljoj demografskoj budućnosti. Stoga smo uključili Akademiju nauka, Institut za društvene delatnosti.

Imamo savet koji se bavi populacionom politikom, na čijem je čelu premijerka gospođa Brnabić i zaista mislim da, više nego ozbiljno, prvi put akt koji je stajao u fioci od 2008. godine do 2016, do formiranja ovog resora, je dobio ono što se zove praktično uputstvo šta to raditi.

Prvi put smo u ovoj godini napravili akcioni plan, proširili sadržaj aktivnosti Strategije za podsticanje rađanja, pitanjima migracija, čiji smo svedoci, s jedne strane i činjenicom da nam je ljudski vek produžen, odnosno da starimo kao nacija i sve te elemente uzeli u obzir kada smo napravili Strategiju za podsticanje rađanja koja je inovirana.

Budžet koji je, po prvi put za 2016. godinu iznosio 130.000.000 je omogućio da prvi put u Srbiji nepovratna sredstva odu u 15 opština, da bi se, shodno kulturološkim razlikama u našoj Srbiji, primenile određene pronatalitetne mere u tim sredinama i da bismo na osnovu tog iskustva napravili i normativu koja će obavezivati sve nas na ozbiljnije ponašanje.

Vlada Republike Srbije ne radi tako da je Kabinet ili ministarstvo izolovano ostrvo u nekom okeanu. Znate, evo, sa jedne i druge strane gde ja sada sedim su ministri koji i te kako rade pronatalitetno, te 600.000.000, a to je oko pet puta više nego prethodne godine, koliko smo dobili, nije jedina suma koja ide u pronatalitetnu politiku.

Ministar za kulturu i informisanje, odnosno naš Kabinet u saradnji sa njim, oglasio je javni poziv 4. decembra, biramo jedan slogan. Reći ćete – pa, jedna rečenica, jedan slogan nije važan, ali paralelna iskustva sa zemljama koje su finansijski jako dobrostojeće pokazuje da je slogan u medijskoj kampanji vrlo bitan i 19. decembra će se završiti taj konkurs i mi ćemo zapravo imati priliku da dobijemo prvo, drugo i trećenagrađenog sa sumama novca koje su naravno simbolične, ali sam slogan treba da bude jasan, podsticajan, da sadrži pronatalitetnu ideju.

Sa moje leve strane je ministar koji, naravno, svojim aktivnostima uz sve ono što pripada privredi daje podatke da smo u 16. godini dobili 60.000 novih radnih mesta. Među njima je najviše roditelja i budućih roditelja.

Ministar za poljoprivredu je u 183 domaćinstva uneo određene inovativne aktivnosti, uključujući i po 10.000 evra podsticajnih, 683, mislim da sam tačno rekla.

Saradnja našeg Kabineta sa ministrom za obrazovanje je rezultirala činjenicom da već ove školske godine u petom razredu osnovne škole je potpuno nov predmet – fizičko i zdravstveno obrazovanje, koje u svom sadržaju ima i znanja o reproduktivnom zdravlju, što je takođe pronatelitetna mera.

O ministru zdravlja i njegovim aktivnostima, vezanim za učešće Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, da biomedicinski potpomognuta oplodnja bude podržana za žene do 42 godine, koje to žele i to sa tri pokušaja u ovim postupcima i o količini novca koja je u tom segmentu izdvojena, a takođe nemam nameru da duže elaboriram.

Takođe bih htela da kažem da je Ministar Đorđević okupio jedan sjajan tim i entuzijasta i stručnjaka i svi smo zajednički radili na Zakonu o finansijskoj podršci porodice, gde se po prvi put izjednačila žena sa sela koja je osiguranik, sa onom ženom, devojkom koja radi na poslovima na određeno vreme, koja je angažovana privremenim i povremenim ugovorima sa ženom koja je u stalnom radnom odnosu u pogledu porodiljskog odsustva i finansijskih davanja.

Prema tome, to što je ovaj resor, da kažem za njega što je predviđeno 600.000.000 to je samo kap u onome što Vlada zaista čini kao jedna pronatalitetna politički orijentisana Vlada, porodično orijentisana, koja naravno će uvek stimulisati one poslodavce koji imaju socijalno odgovorno ponašanje prema roditeljima i budućim roditeljima.

Podatak da je potrebno da svaka žena u fertilnom periodu ima dvoje dece je tačan, to je bilo sasvim tačno. Da bismo se obnovili u onom brojnom stanju u kom smo sad, treba znati da među ženama koje su u fertilnom periodu 11% žena treba da ima jedno dete, 44% dvoje dece, 45% troje dece, 10%, nažalost, žena ima problem, odnosno parova, steriliteta.

Prema tome, jedan integrativni pristup ovom problemu, koji se nikako ne može vezati ni za jedno ministarstvo, ni za jedan segment, ni za jednu instituciju je neophodno za sve one koji hoće ozbiljno da se bave ovim pitanjima.

Meni je juče ponuđeno da razmišljam o tome da podnesem ostavku. Nikada!

Zahvaljujem.