Zahvaljujem.

Odakle nama ideja o dualnom obrazovanju? To je prilično važno znati kada se raspravlja o zakonu. Par eksperata švajcarske privredne komore ima nedostajuća sredstva za njihove potrebe. To razumem, to je ljudski, skroz. Nije važno kolika su ti primanja, važno ti je koliko su troškovi, a švajcarski eksperti imaju visoke troškove. Odatle ideja da švajcarska privredna komora izvede eksperiment u Srbiji zajedno sa Privrednom komorom Srbije, sa švajcarskim ekspertima, koje ćemo mi da plaćamo.

Dešava se stalno i u drugim sektorima, ali sve drugo što se ovde ispriča o dualnom obrazovanju je čista laž, i to proverljiva laž, pošto isti ti švajcarski eksperti kojima nedostaju pare za još sto ari na švajcarskom jezeru, Ženevskom jezeru ili gde god već im treba, ja to sve razumem. Oni kažu da se to tako desilo, a ovde moja Vlada dođe, pa priča da se to tako nije desilo. To je sramota, i da je bilo koji drugi sektor u pitanju, a ne samo obrazovanje.

Zašto dualno obrazovanje predstavljate svima nama kao sjajno rešenje za obrazovani sistem Srbije? Za koga je to, za čega je to sjajno rešenje? Zašto ne podelimo radost, ako smo našli spas za 70.000 dece? Zašto ste besni tako? Zašto ste gnevni tako? Zašto nezadovoljni toliko? Zašto tražimo toliko krivaca? Evo, zašto dobacujemo toliko? Što ste nervozni tako? Našli ste sjajno rešenje, čemu taj gnev, čemu jed?

Narodni poslanik Filipović meni kaže – izađi napolje.

Narodni poslaniče, ima jedan slavan prethodnik koji je proveo svoj radni vek po parlamentima, koji je rekao – možete me odavde samo na bajonetima izneti.
Drugi put kada vam padne napamet da terate iz Narodne skupštine bilo kog poslanika, seti se da ima nas koje ovde možete ovde samo na bajonetima izneti i koji znamo zašto smo ovde.
No, da se vratimo na to da moja Vlada meni priča o dualnom obrazovanju, da se ljuti kada mi tražimo ono što nam kažu švajcarski eksperti, u kratkoj rečenici – za jedno 15 godina ćete znati da li ima rezultata iz dualnog obrazovanja ili ne, za 15 godina ćete od prilike znati ima li efekta. Zašto jednu stvar koja se zvala šegrt i majstor, koja se zvala škola učenika u privredi, koja se zvala „Stipe Šuvar“ i nanošenje sapuna kod brijanja kao zanimanje, zašto to uzdižete na ideal obrazovanja u Srbiji? To je zajednička šteta. Jedini koji imaju korist od toga su švajcarski eksperti. Nije dobro, zajednički nije dobro, a vi ćete i ovako uraditi šta god hoćete.

Zahvaljujem.

Koristim vreme poslaničke grupe.

Što se tiče podzakonskih akata, na snazi je Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o zakonodavnoj aktivnosti od juna 2013. godine, doneta jednoglasno, u kojoj jasno piše da je svaki predlagač dužan da uz predlog zakona podnese i predloge podzakonskih akata, a ako je predlagač Vlada, da obavesti Narodnu skupštinu o razlozima zašto to nije učinila.

Znam da će trebati vremena da zaživi praksa i znam koliki je otpor bio u rečenicama, ali - ne znamo kako da napravimo podzakonska akta, zato što ne znamo kako će izgledati zakon, pa, ne znate ni kako će izgledati zakon pa ga donosite. U Narodnu skupštinu još nije ušao zakon a da je izašao u istom obliku i bez izmena, kakav je i predložen.

Bilo bi dobro za Vladu da poslanicima, uz poštovanje Rezolucije, donosi i podzakonske akte. Bilo bi dobro i za one koji će da primenjuju zakon. Ovde se radi o jednoj praksi koja je jako teško promenjiva i ja ću biti slobodna da svaki put sve nas podsetim da je ova Skupština glasala Rezoluciju o zakonodavnoj aktivnosti, u kojoj postoji jasan zahtev da se podzakonska akta donose zajedno sa predlogom zakona. Pa kako se promeni zakon, odlukama narodnih poslanika, tako onda samo menjate i podzakonska akta. To je na delu vladavina prava.

Ne mislim da ste pogrešili, prosto znam da je praksa, ali, važno je da se setimo.

Zahvaljujem.

Moje pitanje će biti u vezi sa trenutnom atmosferom u Narodnoj skupštini kada se misli da se može samovoljom, a ne vladavinom prava.

Molila bih kolege da pažljivo saslušaju pitanje, pošto će ovih pitanja biti često i svaki dan. Molim vas da probate poslanicima da kažete da ne viču na kolege poslanike, da im ne viču – sedi dole, da ne urlaju za poslanicima koji izlaze ili ulaze u salu.

Pa da ga radite, ja bih ga ostavila, ali ga ne radite, to je malo problem. Biće zajednički problem svima u mesecima koji dolaze. Zaista vas molim da vrlo pažljivo saslušamo pitanje koje imam da postavim ministarki za evropske integracije Jadranki Joksimović i šefici pregovaračkog tima Tanji Miščević. Radi se o mom zahtevu da mi se dostave datumi, plan datuma za primenu akcionog plana za poglavlja 23 i 24 – pravosuđe i osnovna prava, pravda, odbrana i bezbednost.

Danas je 5. oktobar, dan koji je bio prekretnica u Srbiji, dan koji je utemeljio evropsku politiku Srbije, čija je Vlada Srbije politički izvođač. Peti oktobar baštini vladajuća koalicija koju čini SNS, SPS i sve druge stranke u Vladi koje su i doprinele da ovog evropskog dana u Srbiji bude i da evropske politike u Srbiji bude. Osamdeset i sedam dana pred nama je rok za primenu Akcionog plana za poglavlja 23 i 24. Lakoća kojom se u Srbiji odmahuje na realizaciju onoga na šta se Srbija obavezala je do sad prolazila iz raznih razloga, više ne prolazi. Taj medeni mesec je završen.

Znam da ministarka vredno radi i da podnosi izveštaj Odboru za evropske integracije, ali meni ne treba ovim pitanjem njen izveštaj. Meni treba, ponavljam, datumi u sledećih 87 dana kako će biti primenjeni akcioni planovi za poglavlje 23 i 24. Obavezali smo se na reformu pravosuđa, obavezali smo se na izmene zakona koje se tiču i sudija i tužilaca, obavezali smo se na donošenje novog zakonskog okvira kada su u pitanju manjine, kada je u pitanju rodna ravnopravnost, kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, kada je u pitanju visoko-tehnološki kriminal.

Vlada je dužna Skupštini datume za te zakonske okvire da bi akcioni plan bio primenjen. Da ne pominjem da smo se obavezali na promene Ustava do kraja 2017. godine. Uz zahtev da znam datume za kad se Vlada odlučila da kroz svoja tela primeni akcione planove 23 i 24…

Ja vas molim da ovo jako ozbiljno shvatite. Možete da mi se rugate. Nećete se rugati kada se Bundestag konstituiše pa vam to budu rekli nemački poslanici. Meni se rugajte, ja ne marim, ali taj posao mora biti obavljen. I ovoj Skupštini Vlada je dužna te datume.

Uz zahtev da znam datumima o primeni akcionih planova za 23 i 24, podsećam sve nas o jednoj zajedničkoj obavezi, na koju smo se takođe obavezali, a to je donošenje etičkog kodeksa za poslanike. Ja mogu da se pravim da ne znam ko je za to zadužen, pa da pitam predsednicu Skupštine ili nekog drugog, ali neću to da radim, jer je to naša zajednička obaveza, a to možemo da uradimo.

Srbija ima u EU mnogo prijatelja, nema nijednog prijatelja koji je rekao jednu dobru rečenicu o stanju medija i stanju vladavine prava u Srbiji za poslednjih godinu dana. Nemojte dozvoliti da vas samovolja i volja za ruganjem vladavini prava udalji od onog na šta se Srbija obavezala, a to je Akcioni plan za poglavlja 23 i 24. Imamo 87 dana da pošaljemo dobre vesti u EU i da dobra vest bude da se Vlada obratila meni sa odgovorom o tome koji su datumi u sledećih 87 dana za primenu akcionih planova za poglavlja 23 i 24.

Zahvaljujem, potpredsedniče i zahvaljujem i na pokušaju da ipak u dijalogu narodnog poslanika prizovete poštovanju odredbi Poslovnika i da tako poštujete i odredbu 27. i odredbu 107, zbog toga što je nedopustivo govoriti ovde jezikom diskriminacije i diskvalifikovati, bilo žene, bilo muškarce.

Hipotetički, ovde bi bilo vrlo emotivnih reakcija kada bih pitala da li su tačne glasine o tome ko od ljudi na javnim poslovima tuče žene. I to bi bilo nedopustivo. Zbog toga što je to pitanje koje nije tema na raspravama i debati koja se vodi u Narodnoj skupštini.

Ali, svima nama treba da bude tema nepristajanje na rečnik verbalnog nasilja i pokušaje omalovažavanja narodnih poslanika po osnovu toga da li su žene ili muškarci. Nismo čuli nijednom, ni od jedne žene, a ima nas u ovoj Skupštini 85, jednu jedinu reč kojom bi se usudila da joj padne na pamet da bilo kog muškarca omalovaži zbog njegovog slučajnog rođenja kao muškarca.

Ovde smo to čuli od narodnog poslanika Zukorlića nekoliko puta. On je valjda tako navikao, zato što ga puštaju da žene omalovažava, ja ne znam da li neku i tuče, puštaju ga da žene vređa. To u Narodnoj skupštini ne može da radi. Svima koji za to navijaju i koji mu zbog toga aplaudiraju, ista replika – to je sramota. Hvala.

Zahvaljujem.

Ponavlja se i zbog toga vas podsećam na član 27. i član 107. i član 104. Poslovnika Narodne skupštine. Diskriminacija, zabranjena zakonom. U Srbiji je ophođenje prema drugima na osnovu njihovog ličnog svojstva. Taj zakon je na snazi u Republici Srbiji i mi smo dužni da nadziremo kontrolu primene tog zakona. Kada neko kaže, ja se suzdržavam zato što je ona žena, on ne razume da je to diskriminacija i da mene, nego svaku ženu, ne mene ili moju koleginicu, nego svaku ženu omalovažava na osnovu ličnog svojstva.

Ni od jedne žene u ovoj Narodnoj skupštini niste čuli rečenicu – ja razumem da je on siroma nemoćan muškarac; ja razumem da on siroma nije bio voljen u detinjstvu zato što je bio dečko; ja ne razumem zato što niko nije seo sa njim da se igra kao s dečkom. Kad čujete te rečenice, onda razumete šta je diskriminacija, jer su nedopustive i zabranjene i omalovažavaju muškarce na osnovu njihovog ličnog svojstva.

Strašno je da se smejemo rečenicama koje istim tempom i istim duhom omalovažavaju žene samo zato što su žene.

(Maja Gojković: To nije tačno.)

(Vesna Rakonjac: To je lični doživljaj.)

Svaka vrsta vašeg dobacivanja utvrđuje me u uverenju da je narodni poslanik Zukorlić vašom iskrenom podrškom spreman na diskriminaciju.

Zahvaljujem.

Tražim obaveštenje i zahtevam svu dokumentaciju od sledećih institucija: Prvog osnovnog javnog tužilaštva, Tužilaštvo za organizovani kriminal i Agencije za borbu protiv korupcije, kao institucije koje su učestvovale u postupanju po krivičnoj prijavi i izveštaju protiv ministra Aleksandra Vulina, koji je podnela Agencija za borbu protiv korupcije.

Naime, Agencija za borbu protiv korupcije je 2015. godine napravila izveštaj i podnela krivičnu prijavu, sa sumnjom da postoje krivična dela zloupotrebe službenog položaja, primanja mita i nepoznatog porekla novca potrebnog za kupovinu stana ministra Aleksandra Vulina 2012. godine.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je vodilo postupak i obavestilo jedino o tome da, i pored urgencija, je policija odbila da proverava navode iz izveštaja koji je Agencija za borbu protiv korupcije podnela i koji je trebalo proveriti u Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Zatim, krivična prijava je prosleđena Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, koje je završilo proces, sa obrazloženjem da je proveravalo da li je ministar prijavio stan da ga poseduje, što jeste, i to je jedina usmena informacija zašto je odbačena krivična prijava.

Dakle, tražim od Prvog osnovnog javnog tužilaštva obrazloženje o odbacivanju krivične prijave i prestanak postupanja po izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije; od Tužilaštva za organizovani kriminal ukupan izveštaj o postupanju, a po navodima koje su dobili od Agencije za borbu protiv korupcije i od Agencije za borbu protiv korupcije izveštaj koji im je uputilo Tužilaštvo za organizovani kriminal, uz napomenu da sam sav tekst ovog mog usmeno postavljenog zahteva, i za obaveštenje i za dokumentaciju, da sve tri institucije unapred obaveštavam i molim da mi dostave izjavu koju treba potpisati o rukovanju i postupanju sa ličnim podacima i osetljivim podacima, a u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Podsećam da je rok od 15 dana za dostavljanje ove dokumentacije nešto na čega je obavezano i Tužilaštvo za organizovani kriminal i Prvo osnovno javno tužilaštvo i Agencija za borbu protiv korupcije.

Rado bih pitala i ministra policije po kom osnovu policija može da odbije Tužilaštvo za organizovani kriminal da ispituje naloge, ali je to rekla-kazala. Mislim da mi ne treba da se bavimo sa rekla-kazala, niti treba da pustimo da samo novinari vode računa o vladavini prava, nego treba da zaradimo plate kojima nas građani plaćaju da branimo vladavinu prava. To je razlog zašto tražim dokumentaciju od ove tri institucije i zašto tražim da ni ne pokušaju da mi pošalju odgovor da su u pitanju lični podaci i posebno osetljivi podaci jer ću, ponavljam, potpisati izjavu kojom ću u skladu sa zakonom rukovati tim podacima. Hvala vam.

Jedna dobra i jedna loša vest i o ovom amandmanu i o zakonu u celini. Dobra vest je što SNS i vladajuća koalicija brani prava migranata sa stanovišta ljudskih prava. Retka su društva u Evropi koja to danas rade i to je dobro za Srbiju. Zato je to dobra vest, kao i odluka da se u zakon, koji je inače manjkav po mnogo čemu, ova odredba unese.

Loša vest je što se ukupno 400 dece migranata od ukupno 560 hiljada dece u svim razredima osnovne škole ovde koristi za huškanje, ruženje i za razvijanje mržnje prema nekome različito. To je strašno.

Ne znam da li se neki od nas sećaju koliko je to strašno kada koristimo taj jezik protiv bilo koga različitog. Ja se sećam, i zato kažem da je dobra vest što ovde branimo prava migranata, bilo kojih, bilo odakle, da stiču obrazovanje, njihova deca, njih 400 koji će otići dalje sa svojim roditeljima da se ovde obrazuju u uslovima u kojima se obrazuju i naša deca. Nemojte da se od toga pravi sramota u Srbiji. To treba da bude za pohvalu i za ponos Srbije. Hvala.

Nije pametno, ministre, nikad ne birati bolje od sebe.

Zahvaljujem.

Uvek ima ljudi koji misle da im se sve može i da rečnik verbalnog nasilja i njihova volja da omalovažavanjem, klevetanjem, ruženjem i laganjem se ophode prema svima, od žena, preko mrtvih ljudi, to uvek ima. Sve što ti ljudi izgovore govore jedino o sebi.

No, ovde nije reč o karakteru govornika koji je sklon verbalnom nasilju, a verujem i svakom drugom nasilju, dosta je očito. Ovde je reč o sukobu interesa. Ovde je reč o tome da predsednik Odbora za obrazovanje Narodne skupštine je u sukobu interesa, kao narodni poslanik i kao neko ko koristi, zloupotrebljava Narodnu skupštinu za interese svog univerziteta. Da je na tom mestu bilo koji rektor bivši bilo kog drugog univerziteta, ovde bi bilo ljudi koji ne bi ćutali.

Dakle, neću pamtiti ružne i sramotne reči čoveka koji je navikao da se nasiljem ophodi prema drugima. Ja ću pamtiti ćutanje mojih prijatelja koji su dopustili sukob interesa i nasilje nad institucijom predsednika Odbora za obrazovanje. To se pamti. Hvala.

Zahvaljujem.

Bilo koja kleveta o bilo kom poslaniku DS, bilo koja izmišljotina o …

(Aleksandar Martinović: Kako replika, kada nije ovlašćeni predstavnik?)

Replika na prozivanje – direktno obraćanje.

U zanosu u želji da se smetne s uma da je ovde predsednik odbora Narodne skupštine u dubokom sukobu interesa i da treba Agenciji za borbu protiv korupcije da reaguje i da ima vladavine prava, svi bi joj se obratili, ovde se zanelo, pa su se brojali mrtvi i lagalo o ljudima koji imaju svoje ime i prezime, kao što su Goran Ješić, Dragan Šutanovac, da ne spominjem Zoran Đinđić.

Laži koje su izrečene neće uspeti da uklone činjenicu da je predsednik nadležnog Odbora za obrazovanje u sukobu interesa, da bilo koga drugog zamislite na mestu bilo kog drugog odbora, da kao predsednik odbora, koji je dužan da brani javni interes, sprovodi svoj lični interes iz bilo kojih razloga, ne bismo ćutali. Ne bismo ćutali, nema tog, kako god se zvao ko može da nam kaže – ćutite na to što neko sa javne funkcije sprovodi svoj lični interes, jer to je tema. I nikakvo ruženje, nikakve klevete, nikakve laži, nikakve pretnje, nikakvo verbalno nasilje neće izbrisati da se to dogodilo, da je neko sa javne funkcije iskoristio javnu funkciju za svoj lični interes. To je zajednička šteta svima.

Ja ću kao opozicija, ministre, biti na vašoj strani, kada vas budu napadali drugi zbog istog ovog što vam ja sada govorim, jer će vam trebati odbrana. Nije pametno to što radite. Hvala.

Zahvaljujem. Ja ću govoriti na latinici, zbog toga što želim da sve podsetim da je uvredljivo braniti upotrebu ćirilice time da Srbi, srpkinje i drugi narodi i narodnosti koji pišu ćirilicom ne umeju sami da sačuvaju sopstveno pismo. Uvredljivo je govoriti o ćirilici kao o identitetu i onda kazati, ona je ugrožena zato što mi nećemo da upražnjavamo svoj identitet.

Koliko je to uvredljivo, postoji jasno, samo ako malo razmislite šta izgovaramo kada kažemo, samo ćemo narediti nanošenje ćirilice zato što je to naš identitet.

Ili imamo identitet, ili ga nemamo, a zloupotrebljavati pismo jednog jezika za, čak bih rekla, ispod politikantskog nivoa rasprave o tome je li nam nacija ugrožena ili nije, nije dostojno nikoga ko govori ovaj jezik. Zato govorim na latinici. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Amandman koji smo podneli izostavlja reči – ako ovim zakonom nije drugačije određeno, i ostavlja uz odredbu da nema prodaje zemlje fizičkim licima, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, zato što je to dovoljno. Nije vam potrebno da se pozivate na posebne odredbe kojima ćete dozvoliti kupovinu i na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ili jedno ili drugo. Ako je, kako ovde većina tvrdi, svima jasno šta piše u čl. 53. i 55, jedan i dva, u Sporazumu, onda je tim pre bilo važno da ovaj amandman prihvatite.

Kao razlog za odbijanje amandmana, Vlada je rekla da se ovaj zakon donosi zato da bi se omogućilo prodavanje zemlje i za to opet navela obrazloženje da se radi o odredbama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Naši amandmani koji slede iz ovog amandmana podrazumevaju primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer on ni jednom svojom odredbom ne obavezuje potpisnicu na ustupanje i prodaju poljoprivrednog zemljišta. On govori o jednakom pristupu, a svaka od država članica, država koje pristupaju, sama određuje na koji način će omogućiti dostupnost nepokretnostima odnosno poljoprivrednom zemljištu.

Osim očekivanog odbijanja prihvatanja ovog amandmana, i ovaj amandman i

svi drugi imaju jednu proceduralnu zanimljivost. Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao što je ceo predlog zakona imao proceduralnu zanimljivost jer u ustavnom osnovu za obrazloženje nije bilo člana 85, a ovde se na to pozivalo, sa obrazloženjem da, eto, nismo stigli da napišemo član 85, na sednici Odbora se o amandmanima glasalo grupno.

Već na prethodnoj sednici Odbora sam upozorila da ne postoji poslovnička mogućnost da se glasa grupno o amandmanima i zamolila da donesu pravilnike, odluke, šta god kome volja, da se uvede u red i da se, ukoliko sve jako nervira i jako im je dosadno da čitaju svaki amandman i glasaju o njemu, da se uskladi i usaglasi sa elementarnom procedurom glasanje o amandmanima na Odboru. Međutim, i danas se dogodilo grupno glasanje o amandmanima, jednom o svim amandmanima. Elektronski sistem Narodne skupštine ne poznaje grupno glasanje i ne može da bude grupnog glasanja, tako da sam molila da se bar to izbegne, pa da se, i tako se i dogodilo, glasalo bez elektronskog sistema.

Nije dobro. Nije dobro po Skupštinu, nije dobro po Odbor za ustavna pitanja, nije dobro po Vladu. Nema veze da li ja tu Vladu podržavam ili ne, nije dobro i ne može se drugačije nego aljkavošću nazvati ovako važnu za medije temu, da se zaboravlja član 85, pa da diskutujemo da li je on osnov ili nije i da Narodna skupština odluči da joj je dosadno da glasa o svakom amandmanu.

Za kraj, ja sam obećala članovima Odbora da ću predložiti onda i u sednici u plenumu, dakle, u Danu za glasanje, koliko god da ima zakona na dnevnom redu i koliko god da ima amandmana, da glasamo po jednom. Zašto da ne? Ako može na Odboru grupno glasanje o 43 amandmana, može i na sednici Skupštine u Danu za glasanje grupno glasanje o 300 amandmana, ili grupno glasanje o onoliko zakona koliko je na dnevnom redu. Pogotovo što za predsedavajuće taj Dan za glasanje predstavlja ozbiljan radni zadatak, umara i potrebna je koncentracija i ostalo. Ako to važi za Odbor, onda može da važi i za plenum.

Pošto ne može da važi za Odbor, ja vas molim da pažljivije pristupimo proceduri u donošenju propisa, procedura je kultura i da počnemo da poštujemo sopstvene propise. Hvala.

Zahvaljujem.

Povređen je član 106. koji obavezuje vas da narodne poslanike podsećate da govore o dnevnom redu i član 27. koji vas obavezuje da primenjujete Poslovnik na sednici Narodne skupštine.

Izlaganje upravo, narodnog poslanika Vladimira Đukanovića nije imalo veze sa sadržajem amandmana i izlaganje dvojica poslanika pre toga, koje takođe po vašoj proceni nisu imali veze. Bili su od vaše strane prekidani, bili su zapitkivani kada će početi da pričaju o amandmanu i naravno, što je vaše diskreciono pravo, izrečena im je opomena.

Međutim, nije vaše diskreciono pravo da tražite poštovanje člana 106. od poslanika u zavisnosti od toga kako se on zove. Na to nemate pravo. To je sramota. Hvala.