Član 79. govori o preseljenju u odgovarajući smeštaj i u vezi je sa članom 78. i definiše na koji način i kada je neophodno izvršiti iseljenje u slučajevima iz člana 78. stav 1. i 2.
Moja je obaveza da ilustrujem zašto je važno brisati i ovaj prethodni član. Član 78. na koji se poziva član 79. kaže da se iseljenje vrši kada se naselje nalazi u prvom stepenu zaštite prirodnog dobra, odnosno u zoni zaštite kulturnog dobra.
Ova ista Skupština je donela prošle godine dva zakona, o nacionalnim parkovima i o zaštiti prirode gde smo jasno kazali uz naše veliko protivljenje da objekti koji se nalaze u prostorima nacionalnih parkova zaštićenih dobara ne mogu tamo da budu, a odredba koja je ovde usvojena je da će platiti nadoknadu ukoliko ugrožavaju ambijentalnu celinu. Tako stoji u zakonu. Dakle, za objekte u nacionalnim parkovima.
Vi ovde sa pravom tražite da se iseljava i time definišete u pet stavova u članu 79. gde će porodice u odgovarajući smeštaj. Nesaglasje je između raznih zakona kao maločas u slučajevima da ste imali nezabranjen otkup stanova u javnoj svojini, pa onda u, srećom, amandmanom sklonjenih članova da se daje pravo na otkup stanova u javnoj svojini, proizvodi neprimenjivost zakona. Zato ove odredbe treba brisati.

Način izvršenja rešenja o iseljenju i član koji treba brisati jedan stav po jedan stav.
Prvi stav – Rešenje o iseljenju se ne može sprovoditi pri nepovoljnim vremenskim prilikama nedeljom, u dane državnih i verskih praznika, noću, pre izbora i neposredno pre početka i kraja školske godine.
Jeste li vi ozbiljni? Stvarno? Koliko pre izbora? Na dan kad se raspišu izbori ili 15 dana pre izbora? Kojih izbora? Bilo kojih izbora ili nacionalnih, pokrajinskih? Šta znači pre početka i kraja školske godine? A za vreme školske godine? Da li vi stvarno mislite da ovaj stav iko može da primeni? Kaže, nema iseljenja pre izbora?
Drugi stav, još zanimljiviji, kaže – Državni i drugi organi, kao i drugi subjekti koji su nadležni da učestvuju u sprovođenju postupka iseljenja dužni su da vode računa o prilikama u kojima se nalaze lica koja se iseljavaju i preseljavaju i da u dogovoru sa njima odrede način izvršenja koji će biti najmanje štetan po njihova prava i pravne interese. Vi ćete da se dogovarate o rešenju o iseljenju. S kim ćete da se dogovarate? Kako ćete da se dogovarate o nečemu što nema u rešenju o iseljenju?
Kaže – Troškove sprovođenja izvršenja snosi jedinica lokalne samouprave. Šta ste vi u stvari hteli ovim članom 85.? Narodni poslanici dobacuju, ne valja kad se čita zakon. U tome mi život i mladost prođe, u čitanju zakona. Kako ćete da primenite odredbe ovog zakona? Ko će da ih primeni? Kako možete u zakon da napišete da će se na osnovu rešenja izvršenje dogovarati nadležni državni organi. Brišite ove stavove.

Član 121. ima rubrum nadležnosti jedinice lokalne samouprave. U devet tačaka u prvom stavu, priča o tome šta sve jedinica lokalne samouprave rade, od donošenja lokalne stambene strategije, preko planiranja budžetskih sredstava za njeno sprovođenje do dve tačke koje su krajnje sporne.
Tačka 7) kaže – osniva neprofitnu stambenu organizaciju ili sprovođenje lokalne stambene strategije. Lokalna samouprava osniva neprofitnu stambenu organizaciju. To će biti dan kad mi budemo videli to u primeni u Srbiji. Ja sam razumela otprilike šta je vaša namera, ali ovo je prosto neprimenljivo.
Posebno sporna je tačka 9) – pomaže realizaciju energetskih usluga u stambenom sektoru. Tu ja razumem šta se htelo. Dakle, ne radi se o komunalnom snabdevanju energijom, nego se radi verovatno o energetskoj efikasnosti i nikad nije dovoljno novca da se to uradi ili se radi o nečemu trećem.
Pošto realizaciju energetskih usluga u stambenom sektoru jedinica lokalne samouprave može da radi samo snabdevanjem energijom ili može da radi kada i ako dođemo do programa kojima će građanima ponuditi sredstva za izolaciju, za promenu prozora, vrata, za sve ono što podrazumeva da budemo bliži po našim sopstvenim preuzetim obavezama energetski efikasnom stanovanju.
Ovaj član iz ta najmanje dva razloga neće biti moguće primeniti i zato ga treba brisati.

Rubrum inspekcijski nadzor govori ko radi nadzorno sprovođenje ovog zakona i propisa na osnovu njega donetih. Inspekcijski nadzor kaže se da vrši nadležno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrđenim zakonom, a AP preko građevinske inspekcije i jedinice lokalne samouprave, preko komunalne građevinske inspekcije i govori o nadležnostima inspektora.
Ono što je razlog zašto ja tražim brisanje ovog člana kao i drugih je što se samo u jednom slučaju spominje inspektor kao lice po službenoj dužnosti. U članovima koji su ostali bez odgovora da prijavu za registraciju skupštine stanara, odnosno upravnik ili zakonom ovlašćeno lice ili po službenoj dužnosti. Dakle, ovde se više nigde ne spominje da inspektor ima i tu vrstu službene dužnosti.
Sporan pretposlednji stav, kaže – na postupanje prava i obaveza republičkog inspektora za komunalne delatnosti i građevinskog inspektora koje nisu uređene ovim zakonom primenjuje se zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor. To je taj normativni optimizam. A, koji bi se drugi primenio? Ne može da se primeni Zakon o saobraćaju ili Zakon o zaštiti životne sredine. Može samo da se primeni zakon koji inače definiše nadležnosti inspektora i taj normativni optimizam će proizvesti ogromne probleme inspektorima u primeni, odnosno u nadzoru i samo ministarstvo kada bude trebalo za godinu dana ili periodično za tri ili šest meseci da nam dostavi izveštaje na naša pitanja o tome kako ide primena ovih zakona, fazno po članovima koje treba da vidimo primenjene u mesecima koji su pred nama.

Zahvaljujem.
Prekršaj stambene zajednice. Ovaj član u svom prvom stavu, koji ima pet tačaka, definiše kojom novčanom kaznom, u iznosima od 50 hiljada do dva miliona, će se kazniti za prekršaj stambena zajednica.
Strašno bih volela da ovde ima nekog ko radi u sudu za prekršaj koji će da mi objasni kako će se kazniti stambena zajednica? Šta je postupak za kažnjavanje stambene zajednice?
Tačka 1) Kada će se kazniti stambena zajednica – ako se nakon isteka roka propisanog rešenjem inspektora ne izvrši upis u registar stambenih zajednica, odnosno ne registruje upravnika stambene zajednice, u skladu sa članom 40.
Kako je inspektor došao do saznanja da postoji stambena zajednica koja nije upisana u registar i kako će on stambenoj zajednici da izrekne rešenje o kazni? Ko plaća tu kaznu? Stambena zajednica, svi stanari? Kako izreknete kaznu i prikupite novac od kazne od stambene zajednice?
Kada pogledate sve tačke onda vidite da se kao poslednji stav dodaje da se za prekršaj iz stava 1. ovog člana kažnjava i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od pet hiljada do 150 hiljada, pri čemu je prva tačka da nema odgovornog lica. Nema, zato što je rešenje da si dobio kaznu jer nema odgovornog lica, niste izabrali upravnika i nemate registrovanu stambenu zajednicu. To su ilustracije zašto ja tražim da se ovakvi članovi brišu – neprimenljivi. Neprimenljivi su potpuno. Neće moći biti izrečena, po ovom članu 133, nijedna naplativa prekršajna kazna, niti će imati ko da je izvrši, niti će postojati osnov da prikupite novac koji je po rešenju kaznom izrečen. Hvala vam.

Rubrum – prekršaj odgovornog lica u jedinici lokalne samouprave i zašto ga treba brisati. Član 135. u svom jedinom stavu kaže – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave ukoliko ne dostavi izveštaj sa podacima i obaveštenjima ministarstvu nadležnom za poslove stanovanja u skladu sa članom 115. stav 3. članom 121. st. 2. i 3. ovog zakona.
Zašto ga treba brisati? Zato što će to da bude plaćeno iz budžeta lokalne samouprave. Kao što je ministarstvo kada se prekršajno kažnjava ministar zbog, recimo, nedostavljanja zahteva Poverenika za informacije od javnog značaja, kazne plaća iz budžeta Republike Srbije. Kako ćete time podići efikasnost i zaista napraviti da registratori, pošto se o njima radi, dakle, odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave, ili onome ko je registratoru nadležan, a koji je dužan da dostavlja izveštaje sa podacima i obaveštenjima ministarstvu, kako ćete time pospešiti?
Mi smo nekoliko puta imali rasprave o tome na šta se svodi prekršajno kažnjavanje lica na javnim poslovima ako će sve prekršajne kazne biti isplaćivane iz budžeta. To znači da se opet plaća od para svih građana. Ne plaća niko iz svog džepa, osim kad je u pitanju prekršajna kazna izrečena u saobraćaju. Tada ako je plaća na licu mesta ili ne znam, ako je plaća na pošti ili u banci, onda je plaća iz svog džepa. Ovako ćete imati iste slučajeve kakve smo svi imali kritičke opaske do sada u zakonima, gde se odgovorno lice propisuje prekršajna kazna i vrlo često odgovorna lica različitih nivoa vlasti imaju jasan interes da plaća kazne sto hiljada, 50 hiljada. Imamo nekoliko ilustracija o tome sa kojom lakoćom se oglušuje o zahtev i plaća prekršajne kazne.

Reč je o roku za donošenje podzakonskih akata. Član 136. u svoja dva stava obavezuje ministarstvo, prvo, da će nadležni organ doneti podzakonske akte propisane ovim zakonom u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona i, drugi stav, nacionalna stambena strategija biće doneta u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. To znači da 30. juna 2017. godine mi treba da imamo na uvid sve podzakonske akte, a 31. decembra 2017. godine i nacionalnu stambenu strategiju.
Moj predlog i pre 2013. godine, kada smo donosili Rezoluciju o zakonodavstvu Republike Srbije, i svaki put kada sam imala kontakt sa predlogom zakona, bio je da se svi predlozi podzakonskih akata donose zajedno sa predlogom zakona. To nije kapric nekoga ko se čvrsto drži vladavine prava. To nije stav ni kada sam bila vlast ili opozicija koji se menjao. To je dobro za izvršnu vlast. To je dobro za sve nas i da smo to sada imali, onda biste vi, kako ste sa pravom prihvatili jedan broj amandmana, ako se nešto od toga odnosi i na predloženi podzakonski akt menjali, imali podzakonski akt sa danom stupanja na snagu ovog zakona.
Zašto imamo tu sklonost odlaganja rokova za donošenje podzakonskih akata? Zato što nećemo primenu zakona. To je tzv. antireform paradigma. To je sredstvo, mehanizam. Nemate vi nikakve krivice tu, ministarka, nema krivice ni saradnici. To je prosto narativ društva koji se opire promenama.

Ovaj član sa naslovom – prelazak stambene zgrade u stambenu zajednicu treba da reši najmanje dva problema. Prvi je već pominjan ovde u raspravi, čuveni član 4. Zakona o računovodstvu, a drugi je da se definiše šta je stambena zajednica pre nego što se uđe u proces pokušaja primene ovog zakona, što na žalost po svim parametrima primenjen biti neće.
U prvom stavu se kaže – danom stupanja na snagu ovog zakona stambena zgrada u kojoj najmanje dva lica imaju pravo svojine na dva posebna dela u toj stambenoj zgradi postaje stambena zajednica i stiče svojstvo pravnog lica u skladu sa ovim zakonom.
Ovo bi moralo biti brisano. Kao da piše neko ko ne zna šta je porodično stanovanje u Srbiji. Nemojte ljude, dva brata, oca … tako će se tumačiti. Objašnjavam vam da znam vaše namere, ali to ovde ne piše, a znam i situaciju u lokalnoj samoupravi, a znam inspektora, znam nivo znanja. Neću ja biti kriva, niti ja od svoje krivice i odgovornosti bežim. Vi ćete biti razapeti. Dok se mi ne budemo razumeli da ja ovde želim da smanjim probleme koji će nastati ne primenjivanjem zakona, proteći će i Drina, i Dunav, i Morava i Sava. Dakle, nemojte stavljati na dva posebna dela.
U drugom stavu kažete – stambena zajednica obrazovana u skladu sa stavom 1. ovog člana je pravnim sledbenik stambene zgrade u poslovima nastalim prema propisima o održavanju stambene zgrade koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona. To podrazumeva da vi podrazumevate da dva posebna dela su stambena zgrada. Ko će to da vam ospori? Ko će da vam ospori da dva brata koja imaju jedan krov, četvorobrodni, dva posebna ulaza da to nije stambena zgrada?

Registri i evidencije. S obzirom da u prethodnim članovima zakona smo ustanovili obavezu registra, ovim prelaznim i završnim odredbama naravno ustanovljamo obavezu rokova, pa kaže u prvom stavu člana 138. – registri i jedinstvena evidencija propisana ovim zakonom uspostaviće se u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ja sam u jednom od obraćanja pokušala da sve nas približim, da se stvari menjaju tako što ih prvo izmerite. Ako hoćete nešto da izmerite, morate da imate prvi resurs za merenje, a to je vreme, pa vam je potrebno da neki posao bude obavljen. Ko to ume da izračuna, taj radi uspešno poslove.
Imate na raspolaganju mesečno radnih 10.000 minuta. U idealnom slučaju, hipotetičkom, gedanken eksperiment, tako se to radi kada hoćete da izračunate, ako trošite 15 minuta u lokalnoj samoupravi čoveka koji ima na raspolaganju 10.000 minuta, to je određeni broj rešenja koji može da izda, to je određeni posao koji se uspostavlja pri registraciji. Odatle proističe pitanje – koliko stambenih zajednica očekujete? Koliko? Da li možete da kažete 12 meseci ako očekujete 1.200 ili očekujete 120.000? Ako očekujete 120.000, koliko će vam ljudi, nama, ne vama, vremena, resursa, trebati da se uspostavi registar i evidencija?
U drugom stavu se kaže – skupština ili savet zgrade formiran u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, odnosno vlasnici posebnih delova zgrade u kojoj nije formirana skupština ili savet zgrade, dužni su da u roku od šest meseci od dana početka rada registra izvrše registraciju stambene zajednice u skladu sa ovim zakonom. Znači, imate šest meseci za podzakonske akte, godinu dana za primenu i još šest meseci, dve godine.

Prelazne i završne odredbe koje se tiču zakupa stana u javnoj svojini na neodređeno vreme. S obzirom da je to stečeno pravo, onda ste, odnosno smo u četiri stava ovog člana kazali šta će da bude sa zakupom stana u javnoj svojini koji je do donošenja ovog zakona u svojini na neodređeno vreme.
Ono što u poslednjem stavu stoji kaže – lica koja su stekla pravo zakupa na neodređeno vreme stana u javnoj svojini, na osnovu Zakona o stanovanju iz 1992. do 2005. godine, 2011. godine, nastavljaju da plaćaju zakupninu po uslovima zaključenim iz ugovora o zakupu do isteka roka od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Znači, vi ovim prelaznim i završnim odredbama kažete ne važi ugovor na neodređeno vreme, bez toga da je predlagač ili da je bilo ko od nas bio strana u zaključenju ugovora.
Znam da to može da se uradi zakonom, kao što zakonom može da se uspostavi neko pravo, tako zakonom možete i da ukinete pravo. Pitanje je šta radite dobro kada zakonom pravo uspostavljate ili šta radite dobro kada neko pravo zakonom ukidate, odnosno u ovom slučaju vremenski ga skraćujete od zakupa na neodređeno vreme na najduže dve godine od stupanja na snagu ovog zakona.
Dodatno, ovo je odredba koja podrazumeva potpunu odvojenost od podzakonskih akata, od svakog drugog člana koji zahteva određeno vreme u mesecima pred nama. Dakle, kad zakon stupi na snagu osam dana, ako to ne promenimo glasanjem, od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ onda zakupci, odnosno ljudi koji imaju zakup stana u javne svojine na određeno vreme imaju dve godine na raspolaganju. Važno je da o tome ljude obavestimo.

Ovim članom zakona pokušava se rešiti zakup na određeno vreme stana u svojini građana, zadužbina i fondacija. I u tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset…
(Nemanja Šarović, s mesta: Da li briše se rešava sve probleme?)
Narodni poslanici koji dobacuju da li briše se rešava sve probleme, ne sve, ali po neki vrlo uspešno.
Recimo, izbrisano je, trenutno, u Poslovniku da vam je zabranjeno dobacivanje, ali mi razumemo to, opet je opozicija saradnik nije to mala stvar.
(Nemanja Šarović, s mesta: Replika. Rekla je da sam saradnik opozicije.)
Ne bih znala gospodine Šaroviću.

Ja da se vratim na amandman?

Evo, narodni poslanik želi repliku zato što vi ne obavljate svoj posao.
(Nemanja Šarović, s mesta: Rekla je da sam saradnik opozicije.)

Želim da radim sa predsedavajućim, koji tretira jednako i opoziciju koja mu se sviđa i opoziciju koja mu se ne sviđa. To bi bilo lepo.

Zahvaljujem.
Amandman je briše se, i to zbog toga što način na koji smo ovde uspostavili predlog rešenja za ljude koji se zovu zaštićeni stanari, nije način koji će doneti dobra, ni ljudima koji bez svoje krivice i odgovornosti imaju status zaštićenih stanara, a teško da će biti u dogledno vreme dobrog dogovora, jer da ima volju za dogovor već bi ga bilo između vlasnika stanova, koji takođe bez direktne svoje krivice i uz kršenje svojih ljudskih prava, imaju zaštićene stanare u svom prostoru, a da ne govorimo o fondacijama, legatima i zadužbinama.
Da li će za dve godine od danas, u ovoj Skupštini biti rasprave o tome kako je primenjen ovaj član zakona? Nadam se da hoće. Nadam se da će biti fazno i ovo je problem o kome bi trebalo da se razgovara i mimo rokova određenih u zakonu.