Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na član koji je pod naslovom diskriminacija. Nekada se jednostavnost neke forme u principu, jednostavnost neke forme ili neke rečenice u stvari ukaže i definiše njen potpun smisao. Lično mislim da Vlada u ovom članu nije našla adekvatno rešenje, odnosno adekvatnu formu za ovaj termin – diskriminacija.
U tom smislu smo hteli da ovaj amandman, ovaj stav i ovu rečenicu pojednostavimo. Vi ste predložili nešto što zvuči ovako: ''Diskriminacija po osnovu pola je svako neopravdano, neposredno ili posredno razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje lica, kao i pomaganje u diskriminatorskom postupanju i davanje prvenstva''. Nekako nam je izgledalo u jednom dahu i u jednom cugu rogobatno.
Našom rečenicom, odnosno našim predlogom hteli smo da ovo pojednostavimo i predložili smo da to bude: ''Diskriminacija po osnovu pola je svako neopravdano diskriminisanje lica samo zbog toga što je muškog ili ženskog roda''. Možda je i ovo moglo da se definiše na bolji način, ali smo u svakom slučaju smatrali da je adekvatnije rešenje nego što je ono što je predloženo u zakonu.
Sa druge strane, ako ste baš hteli detaljno da razvijate ovo, onda ste mogli da se pozovete na jedan od nacrta ranijeg zakona, koji je još kompleksnije razložio i još dalje je u toj analizi otišao, dotakao se nečega čega nema u ovom članu, odnosno u ovom stavu 4. tog člana.
Naravno, Vlada je ovo šturo obrazložila – ne prihvata se što ne doprinosi poboljšanju teksta. Mi smo, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, u načelnoj raspravi pokušali da ukažemo predlagaču zakona da zakon nije dovoljno dobro razrađen. Činilo nam se da će Vlada i predlagač ovog zakona dobiti šansu za taj popravni ispit u postupku rasprave, odnosno njihovog odlučivanja u zauzimanju stava u odnosu na amandmane koje su i predstavnici i SRS i drugih stranaka podneli.
Na predloženi zakon došlo je oko stotinu ili preko sto amandmana. Čini mi se da se Vlada baš i nije razmašila činjenicom da je prihvatila svega desetak amandmana. Naravno, ne govorim ovde o odnosu Vlade prema amandmanima prema SRS, ovo je generalno stav u odnosu na amandmane koji su došli i sa strane SRS, ali i svih stranaka koje su pokazale učešća u svemu ovome i da u svemu ovome učestvuju. Čini mi se da nije time pokazan odnos prema strankama.
Mislim da smo pokazali i demonstrirali još jedanput odnos da nismo dovoljno zreli da se na jedan potpun, celovit i adekvatan način bavimo ovom materijom. Naravno, još uvek postoji šansa da se neke stvari isprave.
Ovde postoji još jedan pristojan broj amandmana koji su došli sa različitih stranaka koje ste objektivno mogli da prihvatite. Mi se nadamo da ćemo u postupku rasprave biti argumentovani, pa da vas ubedimo da ih dodatno prihvatite, kako bi ovo dobilo jednu kompletnu formu.
Vratiću se na trenutak na raspravu o ovom malo pre amandmanu, o kojem je govorila gospođica Nataša Jovanović. Vidite, ovde stoji da organi javne vlasti vode aktivnu politiku. Pazite, po Ustavu u obrazloženju kojim ste taj amandman odbili stavili ste da Vlada vodi politiku, a onda i organi javne vlasti vode i sprovode politiku. Ustav jasno definiše da Vlada vodi politiku, a svi oni koji su ispod Vlade tu subordinirani su dužni da je sprovode. Znači, imalo je smisla i u ovom članu ovo što smo predložili, pretpostavljam da ima smisla i u ovom, naravno.
Stav Vlade je takav, ja se nadam da ćemo uspeti u daljoj raspravi da snagom argumenata ubedimo da prihvatite još neke amandmane, jer kako je gospođica Jovanović malo pre rekla, zaista nam je bila namera da damo jedan ozbiljan doprinos u usvajanju ovog zakona, da on bude adekvatan kroz svoj normativni deo. Videćemo sad kolika je spremnost Vlade da u tom kontekstu sa nama razgovara i u nama prepozna sagovornika. Hvala.

Gospodine ministre, iskoristio bih priliku da pokušam u ime SRS da kažem da u ovom obrazloženju, koje ste napisali u mišljenju Vlade, zaista ne možemo da prepoznamo razloge zbog kojih odbijate ovaj amandman.
Pogledajte, napisali ste – da ste saglasni sa terminom kojim podnosioci amandmana objašnjavaju razloge itd, ali onda dolazimo do nečega što je jako interesantno, za ovo što je sada predloženo amandmanom kažete – ovako široko definisani elementi usklađivanja porodičnih i profesionalnih odnosa, u ovom trenutku razvoja našeg društva su neprihvatljivi i da bi u praksi mogli dovesti do zloupotreba.
Ako možete, i ako ste raspoloženi, voleo bih da nam objasnite šta je to što bi u ovom trenutku bilo u ovom definisanom elementu usklađivanje porodičnih i profesionalnih odnosa neprihvatljivo za ovaj stepen razvoja našeg društva?
Pogledajte kako je Vlada kada je ovaj zakon u pitanju opredeljena i spremna da bude selektivna. Ovi termini usklađivanja porodičnih i profesionalnih odnosa su neprimereni stepenu našeg društvenog razvoja, ali je Vlada u nekoliko članova dalje spremna da na istom tom stepenu razvijenosti društva u ovaj normativni deo teksta uključi i stereotipe, i predrasude, i prividno, i neverbalno, i neposredno i posredno razlikovanje itd. Sada se vi pozivate kao na međunarodnu praksu i na neke druge akte i norme.
Da se ne pozivamo na obrazloženje kojim ste recimo odbili amandman koji se upravo odnosi na član 31, da vas ne podsećam ranije, kada budemo govorili o tom članu, podsetiću vas na vaše obrazloženje.
Na šta se sve opredelili da koristite kao argumente da odbijete ovaj amandman, a u ovom amandmanu, podsećate nas i pokušavate da nam ukažete da mi nismo na nivou, adekvatnom nivou društvenog razvoja, kako bi se adekvatno, za one koji će primenjivati ovaj zakon ili na koje će se ovaj zakon odnositi, možemo da razumemo ovo i da će eventualno doći do zloupotreba.
Zaista je ovo neprihvatljivo. Ako zaista niste hteli ovo da prihvatite, mislim da ste mogli da nađete drugačiji način da ovaj amandman odbijete. Ovo zaista nije dovoljno i nije dovoljno snažan argument. Pozivamo vas još jednom da se predomislite i prihvatite ovaj amandman. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi mislimo da nije dobro da Vlada ne prihvati amandman koji sam podneo u ime SRS. Smatramo da uopšte nije pametno da se usvoji zakon koji u svom članu 18. neće pretrpeti izmene. Mislimo da ste ovaj član 18, ovako kako ste ga definisali, definisali tek radi reda. On je poprilično nedorečen. Pokušaću argumentima da branim ovaj svoj amandman, da vas ubedim da amandman prihvatite, jer ovo zaista visi u vazduhu i ovim pravnu ili bilo koju drugu zaštitu diskriminacije zaposlenih nećete obezbediti. Možda malo površno, u obrisima, ali suštinski, nećete obezbediti zaštitu zaposlenih, ovako kako ste definisali u članu 18, od uznemiravanja, odnosno seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.
O čemu se ovde radi? Mi smo pokušali pre svega da izmenimo član 2. U našem amandmanu smo dodali da se posle reči „poslodavca“ dodaje zarez i reči „državni organ nadležan za kontrolu primene zakona“. Posle toga, predvideli smo da se dodaju novi st. 3. i 4. koji bi glasili: „U slučaju da poslodavac blagovremeno ne obezbedi efikasnu zaštitu zaposlenom, on ima pravo da prekine rad. Poslodavac nema prava da zaposlenog koji prekine rad, iz razloga navedenih u prethodnom stavu, pozove na disciplinsku ili bilo koju drugu odgovornost.“
Da bih rekao ono što sam nameravao da vam kažem, moram opet da se pozovem na vaše obrazloženje. Ovde kažete da predloženo rešenje, da državni organ nadležan za kontrolu primene zakona bude obavešten od strane zaposlenog kod poslodavca, nije prihvatljivo rešenje i u praksi ne bi bilo efikasno. Ne znam šta je problem da se paralelno sa poslodavcem obaveste nadležni inspekcijski organi? Jako je bitno ovo što ste ovde u zagradi napisali. Sada vas pitam, kao predstavnike ministarstva – kako ćete zaštititi zaposlene ako ih seksualno zlostavljaju poslodavci? Ovde predviđate da je poslodavac i fizičko lice.
Sada vas pitam, ovako kako ste vi definisali 18. član, zamislite jedan kiosk koji ima svog gazdu i vlasnika, privatnika, koji zlostavlja svoju radnicu, kome će se ona žaliti? Ako ste već izgradili mehanizme da od seksualnog zlostavljanja ili uznemiravanja štitite zaposlene, kako ćemo ih zaštititi od poslodavca?
Sada idete dalje i kažete – znate, ovde može da se dođe do zloupotreba sa ovim prekidom rada. Šta tu može da bude zloupotreba? Ako prihvatite činjenicu da se inspekcijski organi obaveste i da oni blagovremeno reaguju, da oni blagovremeno deluju na ovom problemu, oni će konstatovati da li je neko zloupotrebio ovo ili nije zloupotrebio. Ukoliko je zloupotrebio, svakako da će i disciplinski postupak i svaki drugi postupak protiv zaposlenog biti opravdan, ali ako je zaista došlo do seksualnog uznemiravanja, konstatovaće se ono što treba i onda će oni mehanizmi koje zakon predviđa imati svoj smisao.
Ne znam šta to znači – predviđaju drugi zakonski akti, daju mogućnost da se zaposleni brani od poslodavca? To je bilo i ranije. Podsetiću vas, vi ste učestvovali u izradi jednog drugog nacrta ovog zakona.
Čini mi se da ste ovaj stav koji sam predložio ovim amandmanom tada branili. Možda niste branili, ali u tom nacrtu zakona je bilo predloženo nešto slično. Tada niste imali ništa protiv ovoga. Ali, sada i za vas i za Vladu je to neprihvatljivo.
Sada se postavlja jedno objektivno pitanje – da li sam ja u pravu ili vi koji predstavljate Vladu? Da li sam ja u pravu kada kažem da je veliki broj normi ovog zakona na jedan pogrešan i paušalan način definisan?
To nije dobro i mi ne likujemo zbog te činjenice, ali to nam daje za pravo, argumente, da ovaj zakon neće moći u praksi da se primenjuje na adekvatan način. Ako hoćete da date efekte u oblasti afirmacije rodne ravnopravnosti, onda to morate jasno i eksplicitno u zakonu da stavite.
Ponovo vas pitam, naravno, ministar nije tu da mi kaže – kako će se štititi zaposleni od svojih poslodavaca? Ako ste predvideli ovaj član ili ako se pozivate na neke druge zakone, onda ovo ovde uopšte niste trebali da pišete. Amandman je smislen, racionalan i nema razloga za sumnju da će dovesti do bilo kakvih zloupotreba i smatramo da Vlada treba da ga prihvati. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nije tačno da ovo što smo kroz amandman predložili nije u skladu sa pozitivnim propisima koji regulišu oblast zdravstvene zaštite. Čak neću reći da ni ovo što ste vi predložili u zakonu nije u skladu sa pozitivnim propisima. Ali, čini mi se da ono što ste hteli, razumemo šta ste hteli, niste na adekvatan način uredili i niste na adekvatan način predvideli kroz ovaj 24. član zakona.
Evo zašto to mislimo. Zbog toga smo predložili ceo novi član 24. i smatramo da je adekvatnije rešenje koje je SRS predložila smislenije i usklađenije sa pozitivnim propisima. Evo zašto. Smatramo da ste ovaj termin zdravstvene zaštite eksploatisali na jedan pogrešan način.
Pazite, u prvom stavu člana vi kažete - prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu zabranjena je diskriminacija po osnovu pola. Vi ste lekar. Pazite, Republika Srbija obezbeđuje zdravstvenu zaštitu žena, osnivanjem zdravstvenih ustanova na primarnom, sekundarnom, tercijarnom nivou, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
Smatramo, pogrešno je reći da se osnivaju ustanove za zdravstvenu zaštitu žena u okviru zdravstvene zaštite žena koju obezbeđuje Republika Srbija. Možete da osnivate posebne ustanove koje će se baviti unapređenjem zdravlja žena, recimo, u reproduktivnom zdravlju, mada se to postavlja kao pitanje, jer problem reproduktivnog zdravlja nije samo pitanje žena, nego je pitanje i muškaraca. Čini mi se da, u skladu sa prvim stavom ovog člana, nemamo prava ni u tom kontekstu da podvajamo zdravstvenu zaštitu u tom kontekstu - žena i muškaraca.
Mogli ste i imali ste na neki način i obavezu da kroz ovu zdravstvenu zaštitu predvidite posebne mere, da ih nazovete tako, a ne da kažete da zdravstvena zaštita žena obuhvata naročito, znači, da ih definišete kao posebne mere i da na kraju stavite da se one ne smatraju diskriminacijom. To bi bilo potpuno celishodno i adekvatno rešenje. Ovako je neka ili, rekao bih, jedna dobra namera, korektna namera, jednom neadekvatnom formulacijom obesmišljena.
Zamoliću vas da saslušate šta smo vam predložili. Prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, zabranjena je diskriminacija po osnovu pola. Republika Srbija, u okviru sistema zdravstvene zaštite i sistema zdravstvenog osiguranja, na tome smo insistirali, da država finansira sistem zdravstvenog osiguranja neke od mera koje će se primenjivati u ovom kontekstu, obezbeđuje posebne mere zdravstvene zaštite za žene kojima se unapređuje reproduktivno zdravlje žena.
Posebne mere zdravstvene zaštite žena podrazumevaju i: savetovanje i obrazovanje u vezi sa planiranjem porodice, pružanje svih zdravstvenih usluga koje su u funkciji planiranja porodice, prevenciju i lečenje teški oboljenja, posebno prisutnih kod žena. Mislimo da je rešenje adekvatnije, sadržajnije, nego rešenje koje je predloženo u zakonu i ništa nećete pogrešiti ako ovo prihvatite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da u ime SRS uputim pitanje Vladi i nadležnim državnim organima.

Pitanje se odnosi na sledeće: na zasedanjima smo u nekoliko navrata, koristeći prisustvo ministara u okviru čijih resora se nalaze obaveštajne i bezbednosne službe, pokušali da skrenemo pažnju državi na jedan problem, na jedan vid ekstremizma koji je počeo intenzivno da se pojavljuje na prostoru Pčinjskog okruga. Mogao bih i danas da govorim o šiptarskom ekstremizmu, koji se takođe desio istog dana, na Dan zastave.

Iskoristiću priliku da postavim pitanje vezano za jedan drugi ekstremizam koji je počeo intenzivno da se javlja na teritoriji opštine Bosilegrad.

Znate da na teritoriji opštine Bosilegrad živi bugarska nacionalna manjina, dominantno. U toj opštini je 27. novembra u centru grada, ispred Poreske uprave, održan jedan miting. Na mitingu je bilo prisutno 150 državljana Republike Bugarske i svega desetak ili petnaest građana Bosilegrada. Građani Bugarske su došli organizovano sa tri autobusa i jednim malim kombi vozilom.

Inače, podsetiću vas, 27. novembar je dan kada je pre 90 godina potpisan Nojski sporazum, sporazum po kojem je država Bugarska suštinski platila reparaciju Srbiji za svu nesreću i zlodela koja su počinjena u tim ratovima u to vreme.

Gospodi iz Bugarske domaćin je bio gospodin Ratko Stojančov. On je predsednik Demokratskog saveza Bugara. Inače, to je bivša DSBJ stranka u Srbiji, sada je Demokratski savez Bugara. Miting je održan, kako sam rekao, u 18.00 časova u centru grada. One koji su došli iz Bugarske predvodio je izvesni gospodin Hlebarov.

Gospodin Hlebarov je poslanik u bugarskom parlamentu i član političke grupacije „Ataka“, koja je svakako u Bugarskoj parlamentarna i koja tamo deluje.

Gospodin Hlebarov je održao govor u kojem je, između ostalog, rekao da će učiniti sve da se bugarske zapadne pokrajine vrate Bugarskoj, a pod tim zapadnim bugarskim pokrajinama podrazumevao je ne samo zapadne bugarske pokrajine koje se odnose na teritoriju Republike Srbije, nego i na teritoriju Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Između ostalog, gospodin Hlebarov je rekao da su zapadne bugarske pokrajine srce Bugarske.

Ono što bi predstavnici vlasti trebalo da slušaju sa malo više pažnje jeste i činjenica da su na tom skupu ili mitingu bili transparenti na kojima je, između ostalog, pisalo – 90 godina pod srpskim ropstvom, zakoni, ubistva, asimilacija bugarskog naroda. Ako to nije za nekoga poziv ili alarm da se upali sijalica iznad glave, ne znam šta bi bio.

Svi oni koji poznaju prilike na jugoistoku Srbije znaju da bugarska nacionalna zajednica živi u izuzetno harmoničnim odnosima sa Srbima. Ne postoji nijedan argument koji bi mogao da se zloupotrebi i iskoristi da se danas na ovakav način govori na ovim područjima i da neko vrši ovakvu političku zloupotrebu i pokušaj da uruši dobre međunacionalne odnose Srba i Bugara u Pčinjskom okrugu, a i u svim ostalim okruzima gde živi ta nacionalna zajednica.

O dominantnom odnosu bugarske nacionalne zajednice prema Srbiji govori činjenica da je u poslednjih 25 godina od 10.000 ljudi koji su iseljeni iz Bosilegrada svega petnaestak otišlo u Bugarsku, a devet hiljada i nešto širom Srbije. To nam daje pravo da ovo otvorimo kao problem i da državu nateramo da reaguje, da ne dozvoli političke manipulacije i zloupotrebe i urušavanje odnosa Srba i Bugara.

Moje pitanje, odnosno pitanje Srpske radikalne stranke jeste – da li je miting prijavljen, ko je dozvolio da se miting održi i ko je omogućio logističku podršku za ovako nešto? Šta je država preduzela povodom svih naših pitanja u vezi sa bugarskim ekstremizmom u Srbiji i šta će Republika Srbija i nadležni državni organi preduzeti povodom mitinga koji je održan 27. novembra? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću kao šlagvort za priču o ovom zakonu iskoristiti dve stvari koje je ovde iznela gospođa Vesna Pešić. Pre svega, rekla je da je LDP glasao prošle godine za zakon koji je u principu isti sa ovim večeras, o kome raspravljamo. Ja bih samo da podsetim da je za taj zakon glasala i SRS, ali ne zbog činjenice da Vlada Republike Srbije i sada zaslužuje i podršku, jer pred ovu skupštinu iznosi neke racionalne i praktične, odnosno pragmatične projekte, nego zbog činjenice da građani Srbije nisu bili dužni da trpe neodgovornost i nesposobnost Vlade Republike Srbije i da budu upravo žrtve te neodgovornosti.
S druge strane, gospođa Pešić je rekla da ne treba biti u opoziciji isključiv, isključivo protiv nečega i konstatovala je da se ne treba stideti što smo eto dobili beli šengen i što konačno možemo da putujemo po svetu.
Gospođo Pešić mi se sa vama potpuno slažemo, znate. Ne treba se stideti mogućnosti što možete da putujete, ali ono čega se treba stideti jeste - stideti se Vlade, koja je u stanju da nas zatrpava dva dana, u svim sredstvima javnog informisanja hvalospevima na svoj račun da su nam obezbedili beli šengen, a nisu u stanju da obezbede pasoše da bi građani, koji eventualno i mogu da putuju u taj beli svet, godinu dana ili dve godine ili ko zna koliko već unazad.
To je naš problem, a ne to što smo dobili beli šengen. Problem je i to, ali o tome ćemo dalje, otvoriti to kroz diskusiju.
Što se tiče ovog amandmana ne postoji ni jedan razlog zbog koga niste prihvatili ili nema argumenata do kojih ste mogli, trebali da dobijete ovaj amandman gospodine ministre.
Ovde piše, između ostalog, u obrazloženju ovog zakona, pozivate se na neku uporednu pravnu praksu. Zašto tu uporednu pravnu praksu niste prošle godine primenili? Zašto ovaj amandman ili ovaj član zakona nije bio ovakav prošle godine kada smo menjali jedan zakon pre, za koji sam rekao malopre, da se o njemu glasa? Znači to nije zavidan argument. Mi smatramo da je ovaj amandman vrlo racionalan. Mogli ste da prihvatite da je bilo političke volje, ali pošto je bio pogrešan pristup prošle godine, pristup je bio pogrešan i ove godine. Ne govori po svojoj suštini ono što ste pisali u zakonu samo o tome, već govori sve ono što ste govorili pre godinu dana.
Činjenica je da večeras nekako i vi i svi predstavnici Vlade izbegavate odgovornost da pričate o ovom zakonu, da nas podsetite šta ste nam rekli pre godinu dana i na šta nas pozivate večeras da glasamo, odnosno u danu za glasanje da damo podršku zakonu - kako eto, ne bismo pravili problem našim ljudima u dijaspori, odnosno napolju, ali i građanima Srbije koji hoće da dođu do novih pasoša. Ja ću vas u tom smislu podsetiti, potrudiću se da se ne ponavljam sa svojim kolegama poslanicima malopre. Kada ste rekli, kada govorimo o odgovornosti - sada mogu da kažem da jeste na onima koji su bili pre mene. Sada to ne možete da kažete. Bilo bi lepo da čujemo da nam objasnite o čemu se radi i zašto godinu dana kasnije raspravljamo ponovo na istu temu?
Kada ste rekli - u svakom slučaju mislim da će do kraja sledeće godine građani Srbije moći da imaju dovoljno prilike da promene svoja lična dokumenta. Ovo su ustvari suštinski dokazi kakva je Vlada, koliko je Vlada efikasna, koliko je Vlada sposobna i koliko je Vlada spremna na jedne racionalne procene i pretpostavke i u smislu vremena i u smislu tehničkih kapaciteta i uopšte administrativnih kapaciteta koje ova država ima.
Smatram da je priča potpuno, odnosno potpuno je degutantno danas pričati ovu priču i vašu priču o belom šengenu. Stiče se utisak, dakle da otvorite konzervu izaći će priča - ko je obezbedio viznu liberalizaciju za državu Srbiju?
Da li država Srbija ulazi u viznu liberalizaciju i na beli šengen zato što je ispunila standarde ili zato što je EU donela političku odluku - da vi uđete, odnosno cela Srbija na beli šengen, političku odluku čiji smo račun možda platili juče usvajanjem jednog Statuta i Zakona o prenosu nadležnosti ili ćemo da ga plaćamo u narednom periodu, kada nam dođe neki novi račun?
Da li ćemo cenu te vizne liberalizacije plaćati kao ili na primer, onaj koji sam danas ili jutros iznosio - država da ćuti na neke pojave koje nam prete i koje dolaze upravo iz zemalja EU, koje su upravo u srcu EU stekle hrabrosti i kuraž, da ožive neke stare ambicije i neke opasne priče? Govorio sam o pojavama bugarskog ekstremizma na teritoriji Pčinjskog okruga.
Da li ćemo zbog tog belog šengena i dalje da ćutimo i da ne reagujemo, da zatvaramo oči pred činjenicom da na teritoriji Republike Srbije, u okviru naše državne uprave i lokalne samouprave, na dan albanske zastave, skupštine opština Republike Srbije drže svečane sednice i na zvaničnim državnim organima ističu albanske zastave? Je li to cena belog šengena? Ako je to, onda se gospođo Pešić takvog belog šengena zaista stidimo i takav beli šengen nam zaista nije potreban.
Postavlja se objektivno pitanje - ko će stvarno imati koristi od tog belog šengena? Da li je on privilegija? Oni koji su putovali i sada će putovati.
Istina, uz malo manje procedura, ali će im biti lakše da novac koji ovde stiču ostavljaju tamo. Kakve koristi od tog belog šengena imaju oni koji protestuju od studenata, kojima krila dajete ovim belim šengenom, pa do onih radnika na prugama itd?
Da li je ovo privilegija, za koju mogu da budu srećni i ponosni - svakako da nije? Suština ipak nije tu. Suština i pravo pitanje jeste - šta ste uradili da uspostavite standarde, kojima bi zaista zaslužili da uđete u porodicu možda ozbiljnih i uspešnih i kvalifikovanih država? Tu padate na svakom ispitu. Možete da pričate i da se hvalite koliko god hoćete, krenite od integrisanog upravljanja granicom, pa na dalje.
Pogledajte ovo - šta ste rekli tada? Rekli ste ministre - ne samo da govorim o evropskim integracijama kao oče naš, a da pri tome ne znamo šta to znači u tehničkom smislu. Sada se postavlja pitanje - šta smo u tehničkom smislu uradili u kontekstu integrisanog upravljanja granicom?
Koliko smo administrativno i tehnički kapacitativni da odgovorimo na sve ove izazove?
To je pravi odgovor i dokaz da je odluka o belom šengenu isključivo političko karaktera, a ne karaktera kakav bi trebalo da bude, ispunjenje određenih standarda u ovoj oblasti.
Pogledajte samo šta ste nam tad obećali. Bilo bi lepo da nam odgovorite šta je od svega ovoga u međuvremenu urađeno. "Tad treba izraditi strategiju za suzbijanje ilegalnih migracija, izraditi instrukciju o postupanju s krijumčarenim licima, usvojiti strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala, akcioni plan za sprovođenje strategije za borbu protiv organizovanog kriminala, sporazum o saradnji sa "Fronteksom", strategiju za upravljanje migracijama, koordinaciono telo Vlade Srbije za upravljanje migracijama, nacionalnu strategija za integraciju povratnika, sporazum o readmisiji, akcioni plan za zbrinjavanje i integraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji itd".
Da ste i sve usvojili, dokle smo stigli sa primenom svega ovoga o čemu vi isključivo deklarativno pričate? Kad kažem vi, ne mislim samo na vas lično, mislim na Vladu u kojoj sedite i Vladu kojoj pripadate.
Evo u kontekstu readmisije, šta smo uradili? Dokle se tu stiglo? Zašto ne pričamo o onome šta nas čeka sa tim, a ne o privilegiji belog šengena? Sad ćemo da putujemo. Da li o humanim aspektima toga govorite? Da li je neko spreman da ovde i pred javnosti o tome govori? Koga ćemo sve morati da prihvatimo? Koliko ljudi će to biti?
Prihvataćemo ljude, ne samo koji imaju prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, nego koji su iz Republike Srbije otišli i ne zakonito borave u EU. Zašto o tome ne pričate? Da li smo dobili privilegiju izlaska na tržište rada u EU? Ko će to od ljudi u Srbiji moći da dobije posao na osnovu belog šengena? Oni koji su čekali na posao u EU ispred ambasada čekaće i dalje. Istina, ne ispred ambasada, ali još dugo taj posao neće moći da se dobije.
Govorite ovde, u kontekstu, ljudi koji žive u inostranstvu i sad se stiče utisak da o njima brinete. Pre nekoliko meseci smo raspravljali o Zakonu o dijaspori i rekli smo tada - ova država nije bila u stanju da od dolaska DOS na vlast, kakav god da je u formi bio, samo da pobroji ljude koji žive u dijaspori. Da li na osnovu te činjenice vi možete da pretpostavite da vam je još godina dana dovoljna da rešite problem sa pasošima ljudi za čiju se sudbinu u tom smislu brinete i pozivate kad obrazlažete jedan stav u zakoni koji danas ovde menjate? Ni toliko za njih niste mogli da učinite u vremenu koje je iza nas, a sad mi treba ovo da prihvatimo kao nešto što će doneti dobro, što je u duhu svih ovih evropskih vrednosti evropskog puta naše države.
Mi smatramo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da je pravi izraz i prava slika Vlade činjenica da smo pre godinu dana jedan zakon menjali, da godinu dana posle toga menjamo opet taj isti zakon i da je to pravi izraz, slika i prilika Republike Srbije danas, njene Vlade, a svakako ne činjenica da je zbog političke odluke i volje EU čije ćemo cehove da plaćamo, pretpostavljam, i u narednom periodu, jer Evropa sem jezikom ucena, bar je to vreme iza nas pokazalo, ne ume sa nama i ne želi sa nama drugačije da govori. Znači, to je slika i prilika Srbije, a ne činjenica da ste obezbedili viznu liberalizaciju. Zahvaljujem.

Mislim, gospođo predsednice, da niste imali razloga da mi ne date repliku. Iskoristiću vreme poslaničke grupe. Zaista nisam hteo da se raspravljam s gospođom Pešić, niti da repliciram, da izazivam repliku. Mislim da replika podrazumeva i priču kad vas neko pogrešno protumači. Manje više ću ovo reći zbog javnosti a ne gospođe Pešić. Zaista nisam ni jednom svojom rečju pomenuo kriminal. Ne kažem da ga i ovde nema da i kad pričamo o pasošima, kriminal ne može da se pronađe i prepozna.
Zaista nisam nijednom svojom rečju pomenuo kriminal, ne kažem da ga i ovde nema, da i kada pričamo o pasošima, kriminal ne može da se pronađe i prepozna. Ali, zaista mi namera nije bila da pričam ili eventualno aludiram na taj vid kriminala. Ako sam spominjao kriminal, onda bi kriminal trebalo da se prepozna u onome što se ovih dana dešava u Bosilegradu i što se ovih dana dešava u Preševu.
Ponavljam da država zatvara oči pred činjenicom da se jedan vid kriminala, u ovom slučaju ekstremizam i atak na Ustavni poredak Republike Srbije, dešava i na području opštine Bosilegrad i na području opštine Preševo, a u manjoj meri na području opštine Bujanovac.
Što se tiče ovog zakona i moje priče, govorio sam isključivo o institucionalnim i administrativnim slabostima Vlade i vlasti uopšte u Srbiji. Ono što sam iskoristio kao povod i šlagvort za svoju priču, a pre toga iznela gospođa Pešić, rekao sam da je za zakon, u decembru mesecu 2008. godine, glasala i SRS.
Druga stvar, pomenuo sam da je zaista apsurd da neko dva dana neumorno priča o belom šengenu, o viznoj liberalizaciji, a da za godinu dana, i još toliko pre toga i ko zna koliko, nije bio u stanju da spremi, odnosno da obezbedi pasoše, na osnovu kojih ćemo koristiti privilegiju, ako mogu da je tako nazovem, vizne liberalizacije.
Znači, ja sam ovde potpuno pogrešno protumačen, naravno, to ne zameram gospođi Pešić, i ona i mi smo u opoziciji, s različitih aspekata kritikujemo Vladu, na različite načine doživljavamo poteze Vlade, ali mi zaista namera nije bila da bilo šta što je rekla na teret Vlade ja izokrenem kako je rekla ili dovedem u neki negativni ili drugačiji kontekst.
Znači, govorio sam isključivo o administrativnim slabostima Vlade. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je i u načelnoj raspravi pokušala da ukaže na značaj ovog člana i namere predlagača ovog zakona da kroz način na koji je definisan ovaj član u ovom zakonu u stvari obezbedi sistemsko urušavanje celovitosti Republike Srbije, ali i sistemsko definisanje prostornog razvoja separatno-autonomne Pokrajine Vojvodine.
Ono što može da se prepozna u ovakvom definisanju ovog člana jeste činjenica da ćete zbog te koncepcije prekinuti horizontalnu i vertikalnu koordinaciju uređenja prostora na teritoriji RS i ono što suštinski zameramo jeste i što je neprihvatljivo da ni jednom jedinom rečju u tački 1) ovog člana 10. niste definisali obavezu da svi prostorni, planski dokumenti koji će definisati pokrajinski organi vlasti u Vojvodini budu uvezani, odnosno budu oslonjeni sa planskim dokumentima nacionalnog karaktera kao najvišeg nivoa planiranja u našoj državi.
Ako pogledate tačku 1), to smo rekli i u načelnoj raspravi, ne možete da prepoznate nijedno načelo uređenja prostora koje se definiše u Zakonu o planiranju i izgradnji.
To je bilo bitno, ponavljamo, da sistemski urušite koncept planiranja, koji bi definisao planski prostorni razvoj Srbije kao celine. S druge strane, u tom istom članu predviđate i definisanje razvojne banke AP Vojvodine. SRS postavlja pitanje - zašto razvojna banka na pokrajinskom nivou, ako nemamo razvojnu banku na nacionalnom nivou? Zašto razvojna, odnosno državna banka u tržišnom privređivanju i tržišnoj ekonomiji, ako nemate nameru da kroz vreme od njene napravite neku centralnu banku ili banku koja će biti pandan NBS? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj član 11. nalazi se u ovom naslovu - Prostorno planiranje i regionalni razvoj. Morao bih da prokomentarišem nešto što je malopre gospođa Kolundžija rekla, a odnosi se na prethodni član 10.
Poslednjih nekoliko dana, koliko traje rasprava o Predlogu zakona o prenosu nadležnosti i Statutu Vojvodine, nije retko bilo rečeno i u ovoj skupštini i u javnosti da opozicija nema argumente. Onda predstavnici vlasti izađu ovde i kažu da planiranje i poslovi planiranja i izgradnje sprovodiće se i obavljaće se u skladu sa zakonom. Voleo bih, gospođa Kolundžija nije tu, da mi bilo kod od predstavnika većine pročita gde je u članu 10. definisano da će prostorno planiranje na teritoriji AP Vojvodine da se radi u skladu sa zakonom. Upravo na tome insistiramo, da je to tendenciozno ispušteno.
Ako pogledate tačku 1. člana 10, ovde ne možete da prepoznate nijedno načelo uređenja prostora koje ste vi usvojili usvajanjem Zakona o planiranju i izgradnji.
Pogledajte koliko je taj član, odnosno ta tačka definisana nonšalantno i daje prostor za špekulacije i shvatanja na jedan, drugi ili treći način. Vi kažete - uređujete razvojno planiranje. Razvojno planiranje nije načelo planiranja, odnosno uređenja prostora Republike Srbije. To nigde ne piše u Zakonu o planiranju i izgradnji. To je jedno.
U skladu sa ekonomskom politikom, šta znači ekonomska politika? Na koju kategoriju ekonomske politike se ovo odnosi?
Na kraju piše - strategijom regionalnog razvoja Republike Srbije. Napisali ste strategiju malim slovom. To se ne odnosi na dokument - strategiju regionalnog razvoja. Šta to znači? To znači da nemate obavezu da poštujete ni strategiju koju ste doneli, a koja opet nije obavezujući dokument. Ako ste zaista hteli da radite to što priča gospođa Nada Kolundžija, trebalo je da kažete da će prostorni dokumenti, planski dokumenti na teritoriji AP biti doneti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije, koji opet nije usvojen poslednjih 30 godina zbog opstrukcije, odnosno 20 godina nije mogao da se donese zbog opstrukcije pokrajinskih organa. To smo vam rekli u načelnoj raspravi.
Čijom strategijom regionalnog razvoja? Demokratske stranke, SPS, DSS, čijom strategijom? To ste trebali jasno da definišete, a ne da nam pričate kako će nešto da se radi u skladu sa zakonom. Sa druge strane, kakva su iskustva Srbije sa vašim odnosom te teze, u skladu sa zakonom, kada je planiranje i izgradnja u pitanju? Svedoci smo poslednjih deset godina. Godine 2003. Zakon o planiranju i izgradnji je donet uz promociju i na insistiranje DS. Promovisao ga je ministar Šumarac.
Draga gospodo, taj zakon je i tada bio obavezujući, taj zakon je i tada stvarao neke obaveze i lokalnim samoupravama i pokrajinama i celoj Republici Srbiji. Od tada do danas u Srbiji je niklo pola miliona bespravno sagrađenih objekata.
Vi nam pričate priču - u skladu sa zakonom. I po tom zakonu ste bili u obavezi da usvojite prostorne planove za sve lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije. Dan današnji registruje tek 20, 30% prostornih planova za opštine na teritoriji cele Republike Srbije. Istina je da ih je najviše u AP Vojvodini, ali svakako da to sve nisu dobile. Onda se postavlja pitanje i daje se odgovor - zašto Srbija stoji? Zašto Srbija ne može da se unapređuje i ne može da se razvija?
Ovim članom 11. vi tu priču nastavljate. Moram da pomenem samo ono što se odnosi na "Metals banku", a nalazi se u članu 10. Tu banku ste gotovo već, u Pokrajinskoj skupštini, definisali i napravili. Nemojte sad da nas ubeđujete da ćete da je pravite u skladu sa zakonom. Član njenog upravnog odbora je čovek o kom smo juče, izvesni gospodin Šogorov, slušali priču o njegovim kriminogenim sklonostima. Šta se sve dešava?
Sada nas ubeđujete da će sve to da bude u skladu sa zakonom, sa jedne strane. Sa druge strane, ponovo pitanje - šta će državna banka u tržišnoj ekonomiji? Da li je to u funkciji zaštite konkurencije? Čujemo da se sprema i taj zakon. Šta će tu, ako namere nisu, da jednog dana preraste u državnu banku, odnosno neku centralnu banku?
Što se tiče člana 11, i tu može da se prepozna malicioznost onih koji su u Novom Sadu ovo spremali. Pazite sad ovo, definišete nadležnosti koje preduzimate, odnosno preuzimate od Ministarstva za planiranje i izgradnju. Izdajete dozvole za izgradnju i upotrebu objekata, da ne čitam dalje. Čiji će prihodi biti te dozvole, prihodi od izdavanja dozvola? Svakako, AP Vojvodine, ali će kao poverene poslove da ih finansira budžet Republike Srbije. Da ne čitam sada dalje šta su nadležnosti.
Kako se to nisu setili kreatori ovog teksta da preuzmu obavezu da iz pokrajinskog budžeta finansiraju ili sufinansiraju izradu prostornih planova za jedinice lokalne samouprave i urbanističkih planova za jedinice lokalne samouprave, koji su sada po novom Zakonu o planiranju i izgradnju obaveza?
Kako za to niste predvideli da preuzmete te nadležnosti? Niste, ali to govori o jednoj stvari da oni koji imaju secesionističke ambicije u Novom Sadu imaju potpunu podršku vas u Beogradu, DS i Borisa Tadića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i ova prethodna dva člana, SRS smatra takođe da i ovaj član treba da se briše i da nijedan od poslova koji se ovde predviđa ne treba da se poverava pokrajinskim organima kada je u pitanju oblast stanovanja.
Razlozi su višestruki. Bilo bi jako lepo da čujemo nekoga od Vlade kakav je koncept posle svega ovoga za sprovođenje tog zakona o socijalnom stanovanju na teritoriji AP Vojvodine, s obzirom da je on dominantno poveren jedinicama lokalne samouprave, da se tu pokrajinske institucije ili pokrajinski nivo uređenja ova oblasti ni u jednoj svojoj tački ne pominje. Bilo bi lepo da čujemo nešto od predstavnika Vlade i o tome. Ali, kako je sve uređeno i na koji način što smo pokušali do sada argumentima da opišemo, tako je i ovo.
S druge strane, kakav je odnos pokrajinskih organa prema poslovima i sferi stanovanja mogli ste čak i pre neki dan da vidite na televiziji, gde je žena sa 30 godina radnog staža stanovnik otvorene garaže hitne pomoći u Novom Sadu, a onda kao odgovor na sve to pi-ar te iste hitne pomoći kaže da Vojvodina nije u prilici da rešava poslove stanovanja, odnosno da nema sredstava, nema novca i da takvu sudbinu deli 300 radnika te ustanove o kojoj se radi.
Čini nam se, i to ćemo namerno da ponovimo, da su argumenti zaista izostali od strane onih koji bi danas trebali da ih iznose, a ono čime su se služili da opravdaju i odbrane ovakav stav i ovakav dokument više je nego degutantno.
Ovde ovaj zakon i ovaj statut su dovođeni u vezu sa decentralizacijom, tzv. decentralizacijom, dovođeni u vezu sa činjenicom da nema novca iz pristupnih fondova ukoliko se ovo ne sprovede, što zaista nije tačno. Voleli bismo da nam kažete ko nas obmanjuje – vi koji promovišete ovaj secesionistički akt ili EU koja se hvali da je do 2013. godine upravo iz predpristupnih fondova za Srbiju obezbedila milijardu i 300 miliona evra.
Deo tih sredstava objektivno, kroz različite programe jeste potrošen u Srbiji, ali u ovom kontekstu interesantno je spomenuti još nešto – da paralelno sa podacima o utrošenim sredstvima iz predpristupnih fondova za Srbiju pored Srbije stoje i novci koji se troše kroz predpristupne fondove na teritoriji Kosova. Ne Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom 1244, nego Kosova.
I ako dovodite u vezu ovaj dokument sa predpristupnim fondovima on se na najeklatantniji način može dovesti u vezu tako što će pretpostavljamo, ne daj bože, od 2013. godine pored Kosova stajati i autonomna, odnosno pokrajina Vojvodina i da će se separatno uz Kosovo i za Vojvodinu, ne daj bože, odvajati sredstva iz predpristupnih fondova, a za te vaše nesrećne i nedostižne evropske integracije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom SRS je, u principu, iznela svoj politički stav prema ovom aktu u celini, ali svakako i o ovoj glavi koja se odnosi na nadležnosti AP Vojvodine. Mi smatramo, ponovićemo još jednom, da po svojoj suštini ovaj akt i dokument koji je pred nama predstavlja secesiju u povoju.
Srbija je i godinama unazad i u skorije vreme imala zaista neprijatna iskustva sa pojavama i secesije i separatizma. Na teritoriji jedne autonomne pokrajine, svi ste svedoci, znate dobro kako se to odvijalo, kako se i dan-danas odvija. Govorim naravno o AP Kosovo i Metohija.
Okolnosti su bile takve da su oni koji su sprovodili secesiju to radili služeći se oružjem i nasiljem. Ono što se danas dešava na teritoriji AP Vojvodina jeste akt secesije, ali oni koji su kreirali ovaj dokument svesni te činjenice latili su se mehanizama koji su onako evropski prefinjeni. A ti mehanizmi su svakako nadležnosti koji se sa republičkog nivoa prenose na pokrajinski nivo, način na koji se to radi, ali svakako i pitanja koja su ovde definisana da su od pokrajinskog značaja.
Kada govorimo o ovom aktu u celini i ovom članu, zaista je nezahvalno govoriti šta je najpogubnije i šta je najgore. Apsolutno je sve loše i, ponavljamo, sve u funkciji secesije i stvaranja neke nove, kako smo sinoć mogli da čujemo, republike ili, ne daj bože, države u perspektivi. SRS apsolutno ovo ne može da prihvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gledajući na stranu SRS, izrazili ste svoj stav da su na vašu adresu došle neke uvrede. Srpska radikalna stranka danas kroz ovu raspravu nikoga, niti je imala nameru, a pretpostavljam da nije uvredila niti vas, a ponajmanje građane Vojvodine i nije ukusno da u ime građana Vojvodine govorite da je neko svojim političkim stavovima danas u raspravi hteo da ih vređa, sa jedne strane.
Sa druge strane, i mi bi mogli da kažemo – i mi se vređamo. Vređamo se stavovima onih koji predstavljaju danas ovde Vladu i skupštinsku većinu i ovaj projekat nazivaju aktom decentralizacije. Ovaj projekat nazivaju aktom, kako je to vaš premijer rekao „dosledne primene decentralizacije“. I vi i ja, svako u ovoj sali zna da suštinska, istinska decentralizacija u jednoj državi podrazumeva nešto drugačije i nešto mnogo više od ovoga što je danas na dnevnom redu. Da li da shvatimo ovo da privilegiju decentralizacije imaju samo građani Vojvodine? Da li tom logikom da se vodimo? Kako govorimo o decentralizaciji, a ne spominjemo jug, istok, ne spominjemo Vranje, ne spominjemo Šabac ili bilo koji drugi grad?
Prema tome, ako hoćemo da budemo, da kažem, neukusni, ima i prostora i šanse, ali ovo je bilo zaista degutantno da na račun opozicije stavljate nama na teret da vređamo građane Vojvodine. To nam nije namera, ali namera nam je da žestoko kritikujemo politički establišment u Vojvodini, koji je dobio priliku da uređuje ovaj zakon, ali čini nam se da podršku građana na izborima nije dobio promovišući ovakav zakon, nego promovišući radna mesta i neke druge perspektive u ovoj državi. Pa čak i ako bismo prihvatili, pod ne znam kakvim okolnostima, da ovo definišemo delimično kao decentralizaciju, jeste, ali potpuno neustavna i asimetrična decentralizacija.
Znate zašto je asimetrična? Zato što je, gospodine ministre, ne obraćam se vama nego svim ministrima u Vladi, koncept decentralizacije ovakav, kakav je pred nama, pisan u Novom Sadu, a ne u Beogradu. Oni su tamo izrazili svoje maksimalističke stavove. Nemaju meru.
Gospodin Čanak je nezadovoljan, malo mu je, traži još. Njega i razumemo, ali vi svemu tome dajte podršku. Ako ništa, ćutite na sve to.
Da je Vlada zrela politički, pisala bi koncept i počela da sprovodi koncept decentralizacije iz Beograda i pokazala da razume probleme i u Vojvodini, na jugu Srbije, u Beloj Palanci, u Šapcu i u Valjevu. To je koncept decentralizacije. O kakvoj decentralizaciji pričate?
Bez priče o finansiranju lokalne samouprave, bez priče o imovini lokalne samouprave, bez priče o jačanju administrativnih kapaciteta, ekonomskih kapaciteta na lokalnom nivou, vi govorite o decentralizaciji. Nas to vređa, ali trpimo. Prema tome, ovo je sukob argumenata i nemojte to da doživljavate lično. Na kraju krajeva, mi imamo svoj politički stav i to je to, svidelo se nekome ili ne.
Danas je ovde pokazana, ne slabost Vlade, danas je ovde pokazan suštinski stav i opredeljenje Vlade, najvećeg dela Vlade, da deli mišljenje sa onima koji ne uživaju baš veliku podršku među građanima u Vojvodini, ali nažalost političkim ucenama mogu da rade ovo što rade i svoje političke stavove promovišu kroz ovakve zakone.
Danas je neko govorio o sadržaju autonomije. Suština problema jeste u sadržaju koji je definisan ovde. Neko je i od ministara spomenuo, od člana 10. pa nadalje. Sadržaj autonomije je napravljen tako da će kroz vreme da se stvaraju paralelne državne institucije. Vi gradite sistem koji će vam u jednom trenutku poslužiti kao argument da ponovo preispitujete položaj Vojvodine, kojoj sada stavljate i dajete okvire.
Govorimo o planiranju i izgradnji, o članu 10. Lepo ste definisali, na najozbiljniji način ćete se baviti prostornim planiranjem, strateškim planiranjem, regionalnim razvojem i svim onim nadležnostima koje privilegiju nemaju da se bave niko drugi u Srbiji, samo oni koji žive u Vojvodini.
Da li zaista verujete da na osnovu člana 10. mi treba da poverujemo da će u Vojvodini prostorno planiranje da se razvija kao deo celine koju predstavlja Republika Srbija? Ne, dešavaće se ovako kako je definisano, samo kao deo celine koju u ovom trenutku predstavlja AP Vojvodina. To je opasno i to sistemski stvara nešto što će se u perspektivi izroditi i pretvoriti u sve ono što zaista optužujemo i smatramo da je vrlo pogubno i predstavlja atak na ustavni poredak Republike Srbije.
Govorite dalje da će ovo dati šansu da građani na lokalnom nivou u AP Vojvodina uređuju svoj život. Gde to ovde piše? Gde ste se u ovom zakonu pozabavili uređenjem života na lokalnom nivou i u Vojvodini? Znate u kakvom apsurdu mi živimo i u kakvoj apsurdnoj atmosferi raspravljamo?
U lokalnim sredinama u Banatu, građani podjednako teško žive kao i u Trgovištu. Ako ne žive gore, onda žive isto kao oni koji su na najugroženijem delu Srbije, na jugu Srbije. To je dokaz da i od ove autonomije koju sada imate u Vojvodini, građani nisu maltene nikakvu korist i vajdu videli i osetili. Trebalo je u tom aspektu da je preispitujete, pa ako ne i da je ukinete, jer suštinski decentralizacija znači jačanje kapaciteta na lokalnom nivou, a ne stvaranje nekog novog malog Beograda, odnosno Novog Sada.
Šta je sa poverenim poslovima? U preko 160 stavova ste definisali poverene poslove, u preko 40 članova ovog zakona. Pazite šta je apsurd i šta je ironija? U članu 8. ovog zakona stav 3. kaže: „Sredstva za vršenje poverenih poslova obezbeđuje Republika Srbija“. A onda kroz te poverene poslove definišete poslove kojima će ubirati prihodi AP Vojvodina. Da li je to uzurpacija? Nemamo mi ništa protiv da Republika Srbija iz budžeta obezbeđuje sredstva i za Vojvodinu, za jug Srbije, za istok i za zapad. Nije tu ništa sporno, ali pričate o decentralizaciji, pričate o afirmaciji položaja svih institucija i sektora u Vojvodini.
Sad će i Republika Srbija iz budžeta da obezbeđuje sredstva kojima ćete vi da obavljate poslove i praviti prihode AP Vojvodine. Evo vam, član 17 – AP Vojvodina, preko svojih organa, u oblasti voda i u skladu sa zakonom ubira sredstva od naknade za korišćenje i upotrebu voda, čiju visinu utvrđuje Vlada, izdaje vodoprivredne uslove, vodoprivrednu saglasnost itd. Stav 2 – poslovi iz stava 1. ovog člana vrše se kao povereni. Plaćamo ih iz ovog budžeta, a prihodi će biti na pokrajinskom nivou.
Tu mogu da se otvaraju vrlo neprijatna i neukusna pitanja. Zaista, neukusna pitanja. S kojim pravom građani u Vojvodini mogu da imaju privilegovani položaj i da sa pokrajinskog nivoa upravljaju svojim vodama, svojim jezerima, ribolovni fondom, šumama, itd, a neko drugi u Srbiji to ne može, nastaviće da njima upravlja neko sa republičkog nivoa u Beogradu.
Gospodine ministar, gospodo iz Vlade, završiću jednom konstatacijom. SRS smatra da ovakvim činjenjem, da ovakvim postupcima i ovakvim rešenjima, naročito ovim što sam govorio na kraju, vi tendenciozno proizvodite jedan revolt, revolt građana ostatka Srbije u odnosu na građane koji žive na teritoriji AP Vojvodine, revolt koji ćete takođe u jednom trenutku da iskoristite da opravdate svoje postupke, da ne budete više deo Republike Srbije.

Moram da kažem da sam tražio repliku na vaše prvo izlaganje. Pošto ste me sada pomenuli, sada ću vam reći, i u prvom izlaganju i u ovom sada spočitavate mi nešto što nisam osporio. Ne kažem da nisu potrebna sredstva iz budžeta za poverene poslove, ali kroz te poverene poslove radiće se nešto što će predstavljati prihod AP. To sam osporio i doveo sam u pitanje. To je što se tiče te konstatacije.
Što se tiče malopređašnjeg izlaganja, nigde ne piše gospodine ministre da neko ko hoće ili treba ovde da sedi i želi da učestvuje u diskusiji - treba i mora da bude diplomirani pravnik. Da se razumemo, jer ne znam, pa ako treba recite gde piše. To je jedna stvar.
Druga stvar, dominantno kroz svoju priču govorio sam o decentralizaciji, asimetričnoj, ovakvoj ili onakvoj, a gospodin Čiplić je to primetio.
Onda ste se vi javili kao diplomirani pravnik i pričali mi priču - o prostornom planiranju, nadležnostima, šta će to u kontekstu prostornog planiranja da radi AP. Opet ste mi na teret stavili nešto što uopšte nisam osporio.
Vrlo dobro znam i po republičkom i po ovom zakonu šta su poslovi u kontekstu prostornog planiranja, i AP, i lokalnih samouprava i Republike. Osporio sam, gospodine Markoviću - da će kroz te poslove da se prave prostorni planovi koji će zajedno biti ugrađeni ili kako vi kažete inkorporirani u prostorni plan Republike Srbije. Zašto vam to kažem?
U ovom članu zakona ne postoji nijedan stav ili tačka koji kategorički obavezuju AP da svoje planske dokumente usklađuje sa prostornim planom Republike Srbije.
Pogledajte sada šta piše ovde u tački 1 - uređuje razvojno planiranje. Šta je to i koja je to kategorija? Dalje kaže - u skladu sa ekonomskom politikom i strategijom regionalnog razvoja Srbije. Čak se niste udostojili da ovo "strategijom" napišete velikim slovom, pa da znamo na šta se odnosi, na strategiju koja je deklarativni, a ne rezolutni odnosno obavezujući dokument. Ovde nigde niste stavili - prostorni planovi Republike Srbije koji imaju snagu zakona i koji su obavezujući.
Još nešto ću da vam kažem da znate, pretpostavljam da znate,
Srbija je dobila 1996. godine poslednji prostorni plan koji je rađen 20 godina. Znate li zašto je rađen 20 godina? Rađen je 20 godina, jer su opstrukciju u njegovom donošenju vršile pokrajinske političke strukture AP KiM i AP Vojvodine. Tu se nalaze razlozi zbog kojih SRS izražava sumnju da će ovde stvari da budu čiste.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je kolega Buha rekao malopre, članovima 20. i 21. ovog zakona definišu se sredstva koja bi trebalo da se utroše u sprovođenju popisa, dinamika i način njihovog obezbeđivanja, odnosno po budžetima za 2010, 2011, 2012. do 2013. godine.
Amandmanom koji sam podneo na ovaj član mi nismo želeli da osporimo obavezu države da finansira sprovođenje popisa; mi smo samo hteli da izrazimo politički stav. Da li Srbija, s obzirom na političke okolnosti u kojima se nalazi, treba da pristupa popisu, odnosno da li je celishodno obezbeđivati, bez obzira na ekonomsku situaciju u kojoj se nalazimo, ovoliki novac za popis i da li će Srbija za trošenje ovolikog novca dobiti sve one podatke i informacije koje bi trebalo za sebe i za svoju perspektivu da obezbedi jednim popisom?
Stav Srpske radikalne stranke jeste da se nalazimo u političkom trenutku kada naše opredeljenje za popis ne treba da opredeljuju stavovi i preporuke UN. Na kraju krajeva, i te Ujedinjene nacije su delimično odgovorne zbog činjenice da nećemo utvrditi autentične podatke i stvarnu sliku stanja u Srbiji danas.
Zašto vam to govorim? Vi ste, na kraju krajeva, rekli da naredna runda tih popisa treba da bude oko 2010. godine, i to nije neki obavezujući stav, ni preporuka. Tu smo imali prostor da budemo i fleksibilni i da na realan način sagledamo političke okolnosti u kojima se nalazimo.
Videćete sada zbog čega SRS insistira na ovome. Vidite, ovde u obrazloženju stoji: „Rezultatima popisa 2011. godine biće utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji.“ Lepo bi bilo da nam predstavnici Vlade kažu da li ćemo jasnu sliku u Srbiji imati kada je u pitanju AP Kosovo i Metohija.
Mi sada ovde ne govorimo o imovini države, u smislu javnih preduzeća ili nekih drugih preduzeća koja se na Kosovu i Metohiji krčme mimo znanja i mimo volje Republike Srbije. Pre nekoliko dana ovde ste mogli da čujete šta se sve dešava, recimo, na Šar-planini, izvinjavam se, na Brezovici, u opštini Štrpce i kako je indolentan odnos države prema činjenici da tzv. kosovske institucije prodaju srpsku imovinu, a Srbija ima strateški interes, i u kontekstu stanovništva koje je dole ostalo i koje bi trebalo da bude predmet ovog popisa, da reaguje. Sada vas pitamo – da li će trošenje ovolikog novca dati sve ono što vi kažete i što smatrate da popisom stanovništva treba da se obezbedi?
Dalje kažete – obezbediće se njihov raspored na nižim teritorijalnim nivoima: upravnim okruzima, opštinama, gradovima i naseljima. Uspostavljanje racionalne baze popisnih podataka će obezbediti, pazite, neograničene mogućnosti za brze i efikasne obrade podataka o pojedinim delovima svakog naselja, od nivoa statističkih i popisnih krugova, čime će biti zadovoljene potrebe korisnika podataka, pazite, iz oblasti populacione politike, prostornog planiranja, realizacije generalnih i regionalnih urbanističkih projekata.
Naše pitanje je jednostavno – ne osporavamo da država treba da finansira popis – da li će podaci koje ćete 2011. godine obezbediti popisom omogućiti sve ovo što vi ovde navodite? Naravno da neće. Neće, sigurno. Možete da pričate, slažem se. Postavlja se pitanje kako ćete u Peći i Prizrenu ovo da sprovedete? Na šta nas Ustav obavezuje? Lako je da mašete odatle i da pričate – hoće. Kamere snimaju i mi smo sada ozbiljni i odgovorni.
Mi ne osporavamo čak ni Eurostat, ni NUTS 1, NUTS 2, sve to što je ta tzv. moderna, evropska vaša praksa na koju se pozivate. Ali, život u Srbiji je nešto drugo. Branite i pozivate se na Ustav; ne postoji srpski zvaničnik koji ne govori da nikada nećete priznati nezavisnost Kosova. Slažemo se sa tim. Ali, kakvo je faktičko stanje na terenu? Da li postoje realni uslovi da se ovo u ovom trenutku sprovodi i obavlja ovaj popis?
Pazite sad, dalje govorite da će ovo biti u funkciji sprovođenja Nacionalne strategije o starenju, ravnomernog regionalnog razvoja. Pitam vas – da li je i to malo prostornih planova koji su usvojeni do sada u Srbiji definisano i rađeno tako što su izuzimali područje i sve one osobenosti koje Kosovo i Metohija sa sobom nosi? Naravno da nisu. Ovaj popis je u funkciji sprovođenja tih strategija, a objektivno, strategije se na tom području ne primenjuju jer nemamo u ovom trenutku ni političku, ni bilo koju drugu mogućnost za tako nešto.
Ono što je najgore, to je sledeća rečenica: „Rezultati popisa značajni su i zbog kontinuiteta i uporedivosti s rezultatima prethodnih popisa“, to je u redu, ali pazite sada ovo: „ali i kao nasleđe koje moramo obezbediti budućim generacijama o osnovnim demografskim, ekonomskim, etničkim, obrazovnim, migracionim i drugim karakteristikama stanovništva Srbije na početku druge decenije 21. veka.“
Osobenosti koje se odnose na etnička migraciona kretanja u Srbiji su politička volja dela međunarodne zajednice, najvećeg dela EU i neki drugih država, pre svega SAD. To nije politička volja i stav Srbije, bar se tako javno ili deklarativno zalažete.
Prema tome, smatramo da ćete novac koji ste opredelili za ovo potrošiti uludo. Mislimo da nije politički trenutak u kom treba ovim da se bavimo. Treba raditi na stvaranju uslova da se popis i na Kosovu i Metohiji, neodvojivom delu Republike Srbije, sprovede u potpunosti i na adekvatan način. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, razlog zbog kog sam se javio jeste obrazloženje kojim je Vlada odbila ovaj amandman, jedno visokoumno obrazloženje, u kojem, između ostalog, stoji da nije oportuno ograničiti broj agencija.
Bilo je oportuno u određenom političkom trenutku da Vlada formira besomučno agencije, kojih danas ima preko stotinu, ali u trenutku kada treba da se na ozbiljan način bavimo restrikcijom javne potrošnje, za Vladu Republike Srbije nije oportuno smanjiti broj javnih agencija.
Znate principijelan stav SRS-a i uvek smo insistirali na činjenici da država ne treba da formira paralelne državne institucije. O tome će malo kasnije više govoriti koleginica Lidija Dimitrijević, a da smo bili u pravu govori činjenica da su kroz te paralelne državne institucije apsolutno bile onemogućene kontrole tokova novca. Na to nam ponajviše ukazuje i daje za pravo činjenica da smo skoro usvajali Zakon o budžetskom sistemu.
Naime, kada je usvajan Zakon o budžetskom sistemu, jedno od obrazloženja bilo je da je neophodno napraviti konsolidovan račun, u čije okvire će ući svi oni koji su korisnici sredstava budžeta, jer postoje tela, odnosno agencije, koji su osnovani budžetom, odnosno sredstvima budžeta Republike Srbije, ali danas tokove novca kroz ta tela, ili agencije ne može niko da kontroliše, pa je ministar finansija otišla i dalje i priznala da danas u Srbiji postoje tela kroz koja prolazi 130 milijardi dinara godišnje državnih para a da država ne može da uđe u tokove kuda ide i gde je taj novac.
Ovih dana u proceduru treba da uđe nova izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu i nije suština problema, kada je u pitanju javna potrošnja, samo broj zaposlenih u javnim agencijama i drugim regulatornim telima, suština problema je bila u javnim nabavkama, u tenderima, u raznoraznim provizijama, projektima koji su predviđeni kroz te agencije i kroz ta regulatorna tela, na šta i sama država ukazuje i u javnosti i u ovim raspravama.
Prekjuče sam u raspravi čitao nalaze budžetske inspekcije i ne postoji nijedno telo, od lokalnog do državnog nivoa, kome su nađene nepravilnosti u poslovanju budžetskim sredstvima a da nije napomenuta ili insistirano na stavci da postupci nabavke javnih dobara i usluga nisu vođeni u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Zbog toga smatramo da nije dovoljno samo linearno, ili već kako hoćete, a o tome ćemo kasnije govoriti, ograničiti broj zaposlenih, zato što oni nisu najveći problem kada su u pitanju javne agencije ili druga republička tela; ovde svakako treba limitirati i broj agencija, zato što će to suštinski smanjiti rasipničku javnu potrošnju.
S druge strane, SRS smatra da ih treba ukinuti, ako ne zbog drugog, onda zbog činjenice da ništa za uzvrat nisu uradili, odnosno ni u jednom segmentu svog funkcionisanja najveći deo njih nije opravdao svoju svrhu postojanja. Hvala.