Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, po preporuci nekih iz ove sale pokušaću da se u svojoj diskusiji ne vodim reminiscencijom, patetikom, emocijama, da ne budem okovan tradicijom, da budem racionalan i pragmatičan i da, u svojoj praktičnosti, vas iz Vlade ne podsećam na narod i naciju. Pošto oni očigledno ne mirišu.
U tom duhu i u tom kontekstu može da se donese zaključak da je sva sreća što Srbija po hitnom postupku danas u ovoj Skupštini raspravlja o ovom zakonu i što će konačno u Danu za glasanje, ako uspete da obezbedite većinu, dobiti ovaj zakon.
Stiče se utisak, u javnosti i ovde među nama poslanicima, da će se usvajanjem jednog ovakvog zakona konačno zaokružiti set zakona koji čini spektar naših ustavnih ovlašćenja našeg vrlog predsednika, koji će na osnovu i u skladu sa ovim konačno početi svoja ustavna ovlašćenja da sprovodi.
Sve probleme u ovoj državi su rešili on i predstavnici vlasti, ostalo je još samo da zakonom definišemo ordene i odlikovanja i da u Srbiji od danas, odnosno od dana usvajanja ovog zakona, svi živimo srećni i zadovoljni.
Neću ulaziti u motive i razloge zbog kojih je ovaj zakon po hitnom postupku došao na ovo zasedanje na dnevni red. Pretpostavljam da je i vama jasno.
Da li je to izraz nekih kompromisa, trgovine ili nesuglasica - sasvim je svejedno. Ali vi ćete se, kao ministar koji ovde predstavlja Vladu, složiti da je ta ista vlada u proceduru u Skupštinu poslala, ako ne više, bar još deset zakona koji su imali i razloga i opravdanja da pre ovoga budu na dnevnom redu, da o istima raspravljamo jer bi suštinski unapredili, ili bar pokušali da unaprede život u Srbiji, koji bi dali odgovore na mnoga pitanja iz ekonomije za koje ste, između ostalog, i vi zaduženi, iz oblasti socijalne politike i mnogih drugih oblasti koje su unakažene, a koje istinski čine i predstavljaju problem danas u Srbiji. Ovako, stiče se utisak da je sve lepo, da nam ruže cvetaju. Ostaje samo da još ovo rešimo i bićemo srećni i zadovoljni.
Umesto da se bavimo zakonima koji će ukidati regulatorna tela, komisije, mi opet usvajamo zakon koji će definisati dva nova tela, za koja ćemo iz budžeta još šest miliona morati da opredelimo, što je apsolutno saglasno sa vašom pričom o restriktivnoj javnoj potrošnji. Slažem se, nisu to velike pare, nije to veliki novac za budžet jedne države, ali je potpuno suprotno onome o čemu pričate i nije bilo nužno da u ovom trenutku bude predmet rasprave u ovoj skupštini.
Po mišljenju SRS, ovaj zakon će biti samo još jedan od mehanizama u rukama Borisa Tadića, predsednika Republike, koji će on koristiti ponajviše u svoju političku promociju. Takvo je bar političko iskustvo koje sa političkim establišmentom u Srbiji imamo u poslednjih nekoliko godina. Sve je opet povereno njemu. Razumemo da Ustav to predviđa, da mu određena ustavna ovlašćenja pripadaju, ali se bojimo da će, kao i do sada, u praksi mnogo toga biti predmet zloupotrebe.
Vi ste lepo napisali u obrazloženju ovog zakona da je tradicija ordenskog sistema srpskog naroda, odnosno naroda i građana u Srbiji dugačka. Delimo to mišljenje. To je posledica činjenice da u genima ovog naroda pre svega stoji hrabrost, čojstvo, humanost i pamet. Odgovor na to možda u jednom delu i jesu odlikovanja i ordenje.
Ali, gospodine ministre, ono što suštinski predstavlja problem, po mišljenju SRS, jeste sistem vrednosti koji aktuelna politička elita promoviše poslednjih deset godina, sistem vrednosti u okviru kog će nastati ili nastaje ovaj zakon, kroz koji će se definisati kriterijumi za dodelu odlikovanja i nagrada, kroz koji će se birati pojedinci u komisije i tela, koji će definisati i birati one koji će biti nagrađivani i, na kraju, oni koji će i sami biti odlikovani i nagrađivani.
A kakav je to sistem vrednosti, gospodine ministre? To je sistem vrednosti koji poprilično promoviše nemoral, koji promoviše razvrat, sistem vrednosti koji promoviše slobode koje često nisu samo na granici sa bezakonjem i bezvlašćem, mnogo često prelaze granice i ulaze u anarhiju, sistem vrednosti kroz koji se uništava i destruira obrazovni sistem, sistem vrednosti koji negira sve tradicionalne vrednosti koje, objektivno, za nosioce i političku elitu u Srbiji predstavljaju okove i balast, oni za koje sve što, kako sam na početku rekao, miriše i podseća na naciju, narod, zaista jeste neprijatno.
Gospodine ministre, u takvom sistemu vrednosti oni koji treba da budu nagrađivani i odlikovani - biće penzionisani, sklanjani, smenjivani, često će se protiv njih, kao i do sada, dizati optužnice, neki će ili neće biti slati u Hag ili u neke druge međunarodne sudove itd.
To su razlozi zbog kojih SRS ne želi da podrži ovo, zbog kojih na najozbiljniji i najkonkretniji način osporava sve ovo što je namera vlasti.
A zbog načina na koji ste ovo poslali u skupštinsku proceduru, kako je došlo na dnevni red, verujemo, pa i po rečima nekih koji ovde predstavljaju vlast, da se i Vlada ovome nije posvetila suštinski ozbiljno nego tek radi reda, ali istovremeno ne želimo nijednog trenutka da osporimo smisao i značaj odlikovanja i definisanja nagrada.
Neka se neki ne brinu da li će strana odlikovanja moći kroz Srbiju da se nose. Oni koji su danas deo utemeljivača sistema vrednosti ponose se Ordenom Danice hrvatske, kao što je gospođa Kandić, kojoj ga je dodelio Stjepan Mesić, neka se ne sekiraju puno da li će ili neće moći da nose po Srbiji takva ordenja.
Završiću jednom rečenicom. Ono što je takođe zamerka SRS ovom zakonu jeste što je možda trebalo da predvidite institut, neko odlikovanje ili orden, pa da kolektivno nagradite narod koji sve ovo trpi, koji prolazi kroz sve ovo kroz šta prolazi poslednjih deset godina, a mi smo ubeđeni i nadamo se da to neće biti još dugo.

Gospodine ministre, danas ste izrekli jednu rečenicu koju zaista SRS može da podrži, a to je da je Srbija ponosna na 23 manjine koje u Srbiji postoje. Srbija svakako ne može da bude ponosna na ovaj zakon, nije dovoljno dobar i površan je.
Mislim da sve ono što se generalno, pa i u pojedinostima može izneti kao primedba na ovaj zakon, da je sublimirao i na jedan eksplicitan način izneo kolega Aleksandar Martinović i rekao bih slobodno da je nacrtao šta to sve nije dobro u ovom zakonu.
Što se tiče mog amandmana, on sledi amandmanu gospođe Radete i kompatibilan je sa njim i sa našim stavom. Nismo osporili pravo da se osnivačka prava prenesu na neke ustanove, ali smatramo da u članu 23. niste dovoljno razvili odgovornost onih na koje će se ta prava preneti.
U mom amandmanu sam predložio da se u pogledu budžetskog finansiranja, koje se odnosi na materijalni položaj ustanova, ''u pogledu budžetskog finansiranja'' briše. Zašto? Činjenica jeste da će se nacionalni saveti finansirati iz budžeta od nacionalnog do lokalnog nivoa, ali kada nekom poverite prava, onda mora i neka odgovornost da proističe iz tih prava.
Neko će imati osnivačka prava nad nekim ustanovama u koje se ulagalo, koje su decenijama stvarane. U ovom članu se nikako u tom smislu, naročito u smislu materijalnog položaja, posle prenosa prava tih institucija ne prepoznaje odgovornost onih na koje će se osnivačka prava preneti.
Najlakše je sve stovariti na budžet. Nacionalni saveti se neće finansirati samo iz budžeta. Koliko vidim u zakonu finansiraće se iz donacija i drugih prihoda, pa smo želeli da u skladu sa učešćem u osnivačkim pravima materijalna odgovornost za stanje ustanova bude proporcionalno podeljena.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 39. reguliše raspuštanje nacionalnog saveta. Mi smo podneli amandman kojim smo rok za raspuštanje saveta, odnosno za sazivanje saveta smanjili sa šest na tri meseca.
Gospodine ministre, našim amandmanom mi smo hteli da napravimo jednu ravnotežu između prava i obaveza.
Mi zaista pozdravljamo napor države, koja hoće i želi da omogući manjinama da ostvare neka prava. Ali, vi morate da prihvatite činjenicu da iz tih prava proističu i neke obaveze i neka odgovornost. Ovakvim stavom koji ste izneli u svom obrazloženju da odbijete ovaj amandman postavlja se pitanje da li vas uopšte interesuje usvajanje ovog zakona.
Pazite šta ste rekli. Rok od šest meseci je primeren rok. Nacionalni saveti ne predstavljaju jedinice lokalne samouprave, pa će tako koliko se često budu sastajali opravdati, odnosno neće opravdati svrhu postojanja saveta kao institucije. Pa čemu onda sve ovo? Pa valjda je vama namera kao Vladi da se ovo uspostavi, da ovo profunkcioniše, a ne da imate ovako fleksibilan stav.
Ti nacionalni saveti, bez obzira na činjenicu što su saveti nacionalnih manjina, trošiće novac ove države. Imaće osnivačka prava određenih institucija i vi ćete sada tako fleksibilno, daćete im mogućnost da se sastanu eventualno dva puta u toku godine, a celu godinu će trošiti budžetska sredstva. To je jedan primer, jedna stvar koja ovde može da se spočita.
Znači, morate da vodite računa da uspostavite ekvilibrijum između prava koja manjine traže i koja im pripadaju, ali iz istih proističu i određene obaveze i to je trebalo da pokažete u ovom zakonu.
I ako ste zaista opredeljeni za tako nešto ovaj ćete amandman prihvatiti.

Gospodine ministre, zaista ne postoji ni jedan razlog da ne prihvatite ovaj amandman. Znate, mi se možemo sporiti oko načina na koji će se sprovoditi ta politika socijalnog stanovanja, ali za nas su neprihvatljive agencije od nacionalnog do lokalnog nivoa, ta priča da će se iz budžeta Republike Srbije sufinansirati, odnosno finansirati sve ovo iz budžeta, kojeg više nema nego što ga ima, ali nešto objektivno morate da sagledate i da prihvatite. Predložio sam ovde da se podzakonski akti donesu u roku kraćem od godinu dana i predložio sam da se ovo obuhvati normativnim delom teksta zakona. To što me obaveštavate da ste vi predvideli kraći rok za tri meseca, ali da je to u obrazloženju zakona, to nikoga ne obavezuje.
Nisam svojim amandmanom vas limitirao da podzakonske akte donesete u roku od 10 dana, odnosno 15 dana. Vi se sad pozivate kako je vaš rok kraći u odnosu na moj predlog za tri meseca. Donesite podzakonske akte za 10 dana, nije nikakav problem, čak će biti i dobro, ali gospodine ministre podsećam vas još jednom, obrazloženje teksta zakona nikoga ni na šta ne obavezuje dok je normativni deo teksta obavezujući, kako za vas u Vladi, tako i za sve one na koje će se zakon odnositi.

Gospodine ministre, ako ste pratili naše amandmane, nekoliko njih smo podneli upravo na članove koji se odnose na organe Fonda i mi smo prihvatili kao realnost da Fond već postoji, da ste ovim zakonom na detaljniji način hteli da regulišete, odnosno definišete njegov rad i funkcionisanje.
Principijelni stav SRS vi znate kakav je, protiv svih agencija, fondova, komisija i regulatornih tela i mislim da je na prethodnoj sednici kada smo govorili o budžetskom sistemu i ministarka finansija s nama podelila mišljenje i da se kontrola novca u ovim regulatornim telima svela na minimum.
Vodeći se, između ostalog, i time hteli smo i ovim predlogom da povećamo kontrolu funkciju upravnog odbora, odgovornost direktora, jer je u okviru ovog zakona izbor organa Fonda definisan samo kroz činjenicu da ih imenuje Vlada i na mandat od četiri godine. To stoji. Predložili smo da se i pre isteka od četiri godine može razrešiti direktor Fonda, uz obrazloženi predlog upravnog odbora Fonda, ukoliko se ponaša suprotno odredbama ovog i drugih zakona, statuta finda i drugih akata kojima se uređuje rad Fonda.
Mislim da ovo ni na jedan način ne urušava rad i smisao postojanja ovog fonda, čak podiže neki nivo odgovornosti svih organa koji su nadležni za rad i funkcionisanje ovog fonda.

Gospodine ministre, stiče se utisak da ste vozili slalom dok ste ovo sada obrazlagali. Podneo sam amandman na član 13. i predložio sam da se stav – članovi upravnog odbora su predstavnici Vlade – briše. Vas kao ministra i kao Vladu ne obavezuje nijedan dokument, zakon ili akt da predstavnici Vlade budu članovi upravnog odbora. Na to vas obavezuje jedino vaša politička volja i vaše političko opredeljenje.
Čak i da kažemo da ne govorimo o naknadama koje će primati članovi upravnog odbora, da uopšte to ne uzimamo kao osnovu i razlog za priču i osporavanje ovoga. Vi ćete tamo raspravljati o stotinama miliona koje treba da plasirate kroz neke projekte, ali da ostavimo tu priču po strani.
Vi ste u obrazloženju što ste mi odbili amandman rekli - Vlada kao osnivač imenuje svoje predstavnike u organ upravljanja pravnog lica; pa taj fond je osnovan od Vlade bio i do sada, pa nisu sedeli svi predstavnici Vlade u istom.
Svojim amandmanom ili amandmanom SRS nismo vas limitirali da u fondu vi budete predsednik ili da sede predstavnici Vlade. Čak nismo limitirali ni mogućnost da Vlada kroz svoje predstavnike ima većinu u tom fondu, ali smo na jedan liberalan način ostavili mogućnost da članovi upravnog odbora budu i predstavnici nauke, struke, a zašto ne i elektroprivrede.
Vi govorite o obnovljivim izvorima energije, govorite o energetskoj efikasnosti. Zašto neko iz nekog instituta ili univerziteta ne bi mogao da bude član ovog fonda? Smatramo da bi fond, ako zaista želite da se bavite održivim razvojem, kvalitet više imao sa predstavnicima nauke ili privrede, ili ne znam iz koje oblasti, a ne da se sve limitira na vas iz Vlade. To što ćete vi iz Vlade sedeti tu nije nikakva prednost, može samo da stvori (Predsedavajuća: Dva minuta.) prostor za sumnju.

Uopšte nisam, gospodine ministre, insistirao da će članovi upravnog odbora ministri, ali postavljam jedno pitanje, da li možemo da očekujemo da će neko iz lokalne samouprave biti biran u ovaj fond i smatrati se predstavnikom Vlade?  Da li se neko iz lokalne samouprave može smatrati predstavnikom Vlade, s obzirom da zakonom predviđate da isključivo predstavnici Vlade budu tu.
Ovo što ste rekli sada, apsolutno je na strani argumenata koje iznosim, Vlada imenuje upravni odbor i Vlada apsolutno ima kontrolu nad činjenicom ko će biti članovi upravnog odbora. Zato ne morate da dodatno limitirate, odnosno da imperativno bude predstavnici Vlade.
Brisanjem ovog stava vi neće onemogućiti Vladu da imenuje sve predstavnike Vlade, ali ćete jednu senku i sumnju, koja se u postupku rasprave otvara i koja se javlja, zaista otkloniti, ako vam je namera pozitivna.

Gospodine ministre, mi smo stvarno imali dobru nameru, pozitivnu nameru sa ovim, ali amandman je odbijen. Ne mogu baš da se složim sa obrazloženjem kako je ovde rečeno da energetska efikasnost nema baš veze sa principima očuvanja, odnosno zaštite životne sredine. Na kraju krajeva, ako je konstatacija, odnosno termin ili kategorija održivog razvoja prihvatljiv i dovodi se u kontekst sa zaštitom životne sredine, onda zaista to obuhvata i obnovljiv izvor energije, ali i energetsku efikasnost.
Srbija danas zaista ima problem sa niskom javnom svešću o potrebi unapređenja u ovim oblastima. To nije samo kod dece, to je i kod onih koji tu decu obrazuju i koji tu decu vaspitavaju.
Banalizovao bih primer, evo, biću banalan, ali digresiju ću napraviti. Vi imate problem da naterate jednog direktora osnovne ili srednje škole da zameni stolariju na toj istoj školi i da razume da je to u kontekstu energetske efikasnosti. Navodim vam banalan primer.
Smatram da ako ste već opredelili sredstva u ovom fondu, hoćete i želite da finansirate projekte, zaista nije greh finansirati projekte kojima ćemo u Srbiji podizati svest o značaju energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, održivog razvoja, odnosno zaštite životne sredine.

Gospodine ministre, smatram da je rok koji sam predvideo dobar. Ne bih da govorim o ovom amandmanu. Iskoristio bih ova dva minuta, koja imam po Poslovniku, da na neki način uputim jedan apel vama.
Zamolio bih vas samo za malo pažnje. U postupku usvajanja zakona, odnosno seta zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine, moja koleginica Marina Raguš je pokrenula ovde jednu temu ovde pred vama i pokušala je i vizuelno da vam skrene pažnju na jedan ekološki problem, problem zaštite životne sredine koji se dešava u mojoj opštini, opštini Surdulica. Inače, to se odnosi i na deponiju industrijskog otpada firme "Knauf".
Lično mislim i smatram da ste vi u vezi sa tim dobili neke informacije, imate određena saznanja. Ovo ne govorim sa aspekta osporavanja investicije, investicija zaista jeste dobra i svi su standardi, sem standardi u oblasti zaštite životne sredine, ispoštovani.
Građani Surdulice i ja zaista očekujemo od vas da preuzmete sve mere koje su u nadležnosti vašoj i vašeg ministarstva, da pokrenete određene mehanizme, da utvrdite činjenično stanje, ne govorim o monitoringu vazduha i presiji na vazduh.
Govorim konkretno o deponiji industrijskog otpada koja se nalazi u krugu fabrike na otvorenom i koja predstavlja zaista ozbiljan problem koji se svakodnevno, maltene i fizički, oseća u gradu u kome živi 20 i kusur hiljada ljudi.
Smatram da treba ovo da uradite. Čini mi se, imam informacije da ste u međuvremenu bili na štandu te iste fabrike na sajmu građevine, znate o kome se i o čemu se radi i očekujem da se u interesu građana, ponavljam, moje opštine vaši nadležni organi interesuju u tom slučaju.

Gospodine ministre, poslednja namera moja kada je u pitanju Knauf zaista jeste da stičem jeftine političke poene, ako ste kroz svoju diskusiju to hteli da mi stavite na teret.
Naime, fabrika Knauf je, ponavljam, izuzetno dobra u ekonomskom smislu investicija i njeno prisustvo na teritoriji opštine Surdulica je ceo grad osetio. To ne želim da osporim, ali svi standardi su ispoštovani, dok se došlo do standarda u oblasti zaštite životne sredine. Vrlo dobro znate kakav tretman takve i slične fabrike imaju u Hrvatskoj, recimo, pa im se zabranjuje da rade u određenom periodu.
Vi ste pogrešno informisani. Ova fabrika radi, a industrijska, odnosno deponija industrijskog otpada o kojoj je tada bilo reči do dana današnjeg nije pomerena, isto je, samo nije visoka koliko jeste, jer je angažovanjem građevinske operative otpad u obimu povećan, odnosno oborena je visina, a obim je isti ili je veći.
Ne mislim i ne smatram da je problem lak za rešavanje, ali kao građanin te opštine i svi dole zaista želimo da osetimo da država i nadležni državni organi nešto po tom pitanju preduzimaju, jer je status kvo od momenta kada je na vas odavde apel uputila gospođa Raguš, pa do dana današnjeg tu se zaista ništa nije desilo.

Gospodine ministre, mislim da je obrazloženje mog kolege Bojana Mladenovića zaista racionalno i mislim da bi trebalo da progutate knedlu i prihvatite ovaj amandman. Čak i da se osvrnemo na obrazloženje i na prvu rečenicu kojom ste odbili ovaj amandman, mislim da bi ono moglo da se iskoristi za obrazloženje da se prihvati amandman.
Jer, postupak uređenja prostora i sami ste rekli da podrazumeva procese predviđanja, projektovanja, planiranja i privođenja tog prostora nameni kroz izgradnju. Mi razumemo da ste stavili da je zakon o uređenju prostora, time biste i izgradnju obuhvatili, ali da insistirate da je zakon o uređenju prostora i izgradnji, zaista je besmisleno.
Ako ste hteli ove dve stvari da odvojite, onda to niste morali da radite kroz naslov. Ovaj naslov je apsolutno hibridni naslov. Vraćate neke norme iz 89. godine potpuno besmisleno. Ni evropsko zakonodavstvo, na kome insistirate i kroz ovaj i kroz sve ostale zakone koje ovde promovišete, nema ovakav naslov i nazive zakona.
Četiri su grupe ili koncepta zakonodavstva u oblasti planiranja i u toj Evropskoj uniji ili Evropi, na koju se pozivate. Prođite ko zna koliko zakona, nećete naći ovakav naziv i ime zakona. Vi ste napravili jedan potpuno hibridni naslov zakonu koji je zaista važan.
Ako želite da neko stiče utisak o vašem odnosu prema prostoru, tretiranju prostora na osnovu ovog naslova, zaista utisak neće biti ni pozitivan, niti dobar.
Mislim da je racionalno da prihvatite ovo što gospodin Mladenović predlaže, da zakon nastavi jednu praksu, jednu tradiciju, da bude zakon o planiranju i izgradnji.
Ako ste već hteli da podvojite te dve stvari, ako ste hteli, imalo je više nacrta, ne zna se na koji više i da se pozivamo, ako ste hteli onda ste mogli da sledite i ono što je vaša koleginica pored vas najavljivala na jednoj od rasprava u Nišu, pa je tada u javnosti izašla mogućnost da ćete ovu oblast rešavati kroz dva zakona - posebno o legalizaciji, a posebno o planiranju.
To bismo mogli da prihvatimo. Možda je to bilo i racionalnije i praktičnije. Vi ste postupak i značaj planiranja obesmislili jednim ovakvim zakonom, ali to ćemo kasnije kroz raspravu da obrazložimo i na tome da insistiramo.
Zato smatram da je vrlo racionalno da prihvatite ovaj amandman. Progutajte, ponavljam još jednom, knedlu, a sve ostale zamerke u nastavku rasprave.

Gospodine ministre, svojim amandmanom sam predvideo ubacivanje nove tačke 18) u okviru člana 2. ovog zakona, kojim sam definisao termin "gradsko naselje".
''Gradsko naselje jeste naselje čije se stanovništvo pretežno bavi nepoljoprivrednim delatnostima, a koje može biti sedište opštine.''
Šta je bila moja namera? U obrazloženju kojim ste odbili ovaj moj amandman napisali ste da je u tački 17) člana 2. precizno data definicija grada, a koja podrazumeva itd. Kada se osvrnete na tu tačku 17), znate šta piše u njoj: ''Grad jeste naselje koje je kao grad utvrđeno zakonom.''
SRS je svoj odnos prema ovom zakonu izrazila kroz kvalitetne i sadržajne amandmane i kroz činjenicu da je više od trećine ukupnog broja prihvaćenih amandmana upravo došlo iz ove poslaničke grupe. Verujemo da ćete i pristojan broj amandmana u današnjoj raspravi da prihvatite.
Mi smatramo da je zakonodavac ovde ostao nedorečen. Tačno je da ste u tački 17) naveli šta je grad, ali to se odnosi i na grad na koji se odnosi Zakon o gradu. Šta ćemo sa naseljima koja nisu grad, a imaju elemente gradskog naselja? Zato smo ovo i predvideli.
Ovo pitanje otvoreno je zbog rasprave koje su ranije vođene, tako da se dešavalo da neke opštine u svojim urbanističkim planovima napišu urbanistički plan za gradsko naselje, recimo, bilo koja opština, nije bitno, i da se onda taj urbanistički plan ospori zato što ta opština nema status grada, odnosno nije gradsko naselje, nije regulisana Zakonom o gradu.
Zbog toga smo smatrali da se ova diferencijacija mora uraditi i da moramo da imamo šta je selo, i šta je gradsko naselje i šta je grad koji se definiše Zakonom o gradu.
Smatramo da bi ovo poprilično objasnilo i pojasnilo stvari i smatramo da bi na ovaj način pokazali i stvorili dobru osnovu za definisanje mreže naselja u svim ostalim, odnosno narednim postupcima planiranja koji su zaista potrebni, jer kada je mreža naselja u pitanju u Srbiji zaista može da se govori o prostornom haosu.

Gospodine ministre, ovi amandmani koji se odnose na član 33. zaista pokazuju, odnosno manifestuju stav SRS da mi upravo insistiramo na potrebi usklađivanja akata višeg i nižeg reda, odnosno planskih dokumenta.
Vi ste ovde kroz normativni deo teksta u ovom članu zaista sebi dali za pravo da budete fleksibilni. Navešću to kroz primer malih opština i malih sredina koje će vas u narednom periodu, ako zaista želite da se planskom sređivanju Srbije posvetite, zatrpavati dokumentima.
Reći ćemo - doći će vam prostorni plan iz opštine Crna trava koji zaista nećete moći, hajde da uzmemo za primer, da objektivno pogledate i sagledate. Proći će 30 dana, na dokument koji je urađen, a na koji vi niste imali vremena da date saglasnost, faktički saglasnost je data. Neusklađen sa aktom višeg reda, dokument će biti prihvaćen. To je jedan problem.
Drugi problem koji će ovde da se javlja jeste činjenica da će te akte nižeg reda raditi neafirmisane firme lokalnog ili regionalnog karaktera, na koje su, složićete se sa mnom, pritisci mogući i biće veliki.
U te planske dokument unosiće se pojedinačni ili kolektivni interesi ko zna koga i ko zna čiji.
Naša namera kroz ove amandmane na član 33. bila je upravo da postupak usklađivanja zaštitimo od ovakvih pošasti ili anomalija koje će se objektivno javljati. To je sve. Ako može, neka to bude argument više da prihvatite amandman gospodina Bojana Mladenovića.

Da li mogu repliku da dobijem?

Ovaj amandman je više tehničke prirode. Smatrao sam da reč "konverzija" treba zameniti rečju "pretvaranje". Obrazložili ste da je reč "konverzija" u primeni. To mogu da prihvatim, ali ipak sam na strani Ustava koji nas obavezuje da je kod nas zvanično u upotrebi srpski jezik, ćirilično pismo, i time sam se rukovodio.
Iskoristiću ovo vreme, gospodine ministre, i osvrnuću se na jednu izjavu, odnosno vašu konstataciju malopre, a došli smo do segmenta zakona koji se odnosi na tu legalizaciju, odnosno teme koja je otvorila mnoge polemike, suprotstavila raznorazne i različite stavove. Čini mi se da ste malopre rekli da je vaš cilj da legalizujete postojeće stanje. Mi dobrim delom možemo da se složimo s vama, ali želimo da izrazimo našu skepsu u odnosu na činjenicu da ćete vi to uspeti da uradite.
Nekako smatramo, gospodine ministre, da kada govorimo o legalizaciji ili ovom segmentu zakona zaista smo dužni, ovo nije adresirano samo na vašu adresu, da apstrahujemo populizam ili neko mesijanstvo. Znate, sada bi svi da budu dobri i da stiču političke poene tako što će se, da kažem, poigravati sa nečijom nesrećom, a koja je prouzrokovana nečijom neodgovornošću. E, o toj neodgovornosti zaista niko od predstavnika vlasti ne želi da priča.
Vi morate da nam zaista kažete, na jedan glamurozan način predstavljan je i zakon iz 2003. godine i sve ovo što ste vi obećavali ovih dana i što obećavate to je Dragoslav Šumarac obećavao tada. Ali, morate se složiti sa činjenicom i verujem da ste se uverili, prostor u Srbiji je u haosu.
Da li postoji neko ko je spreman za to da prihvati odgovornost ili da ukažete na toga ko je odgovoran za tu činjenicu?
Govorite malopre o lokalnim samoupravama i njihovim obavezama kakve će biti kada su u pitanju planiranje, odnosno prostorni planovi, a i sami znate kakva je situacija, samo 20% opština ima plansku dokumentaciju. Koliko možete da očekujete od opština da odgovore na one izazove koje će kroz ovaj zakon u kontekstu planiranja da dođu?
Evo, gospodine ministre, ukoliko želite red, onda taj red morate da promovišete i primere odgovornosti morate da dajete prvo vi kao ministar, a onda i vaše kolege u ministarstvima koji sede zajedno sa vama u vladama.
Ovde promovišete odgovornost, a pre nekoliko dana vaš kolega ministar otvara put do Bajčetine, gospodin Milutin Mrkonjić. Da li taj put ima dozvolu, da li taj put ima projekat na osnovu čega je rađen? Da li na osnovu činjenice da ima dokumentaciju ili na osnovu činjenice da je neko dao kvorum na devetoj sednici i desetoj sednici ili da konstantno daje kvorume na nadležnim i resornim odborima skupštinskim?
Znate, dok god ne budete vi lično u Vladi promovisali odgovornost i ozbiljnost, nemojte da očekujete da je u Srbiji na terenu imate.