Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Milan Avramović je podneo amandman na predlog rebalansa. Mislim da je amandman bio vrlo racionalan. Naravno, obrazloženje paušalno kao i za veliku većinu amandmana koji su odbijeni, odnosno koji nisu prihvaćeni i tu je interesantan, recimo, ovaj kraj obrazloženja koji kaže da bi eventualnim prihvatanjem amandmana bilo ugroženo finansiranje aktivnosti za proces stabilizacije i asocijacije pridruživanja EU.
Gospođo ministre, s obzirom da ste sada tu, malo bih se s jednog mikroekonomskog aspekta pozabavio ovim vašim evropskim integracijama i vašim evropskim sklonostima, koje će svakako biti u kontekstu ovog amandmana i nekih drugih amandmana koje su i moje kolege iz SRS podneli, a svakako i neki drugi poslanici iz opozicije.
Privodeći kraju načelnu diskusiju o predlogu rebalansa, vi ste u svojoj završnoj reči rekli da je ovaj rebalans izraz borbe unutar Vlade.
Mislim da ste dovoljno stručnjak u oblasti ekonomije da vam se takva jedna omaška desi. Rebalans ne može da bude izraz borbi unutar Vlade. Vrlo su jednostavne stvari koje nekoga ko se bavi rebalansom na rebalans natera.
Bio sam neki lokalni funkcioner u jednoj opštini, pa sam se susretao s tim i otprilike imam neka skromna, ali imam neka iskustva. Znate, na rebalans vas natera loša projekcija budžeta, činjenica da niste izgradili ili upotrebili sve mehanizme da obezbedite prihodnu stranu budžeta, ili eventualno da ste napravili prihodnu stranu kako treba ali ste neracionalno trošili sredstva. Šta je sve ovde ili su sve tri ove kategorije naterale na rebalans, nevažno je, ali možemo da posmatramo tu stranu rebalansa budžeta.
Ono drugo što je za mene bitnije jeste kakve će konsekvence jedan ovakav rebalans ostaviti na makroekonomskom planu i, ponavljam, na mikroekonomskom planu na jednu lokalnu sredinu iz koje dolazim, a koja je, rekao bih, oštećena ovim rebalansom budžeta.
Radi se o tome da je jedan broj projekata koji su predviđeni kroz NIP onemogućeni da se sprovedu i realizuju ovim rebalansom. Iskoristio bih ovo vreme da posvetim pažnju tome.
Naime, rukovodstvo opštine Surdulica u prethodnom sazivu, iz koje dolazim, shvatalo je u potpunosti značaj strateškog planiranja jednog koncepta regionalnog razvoja. U tom kontekstu potpuno smo shvatili šta su komparativne prednosti naše opštine.
Vodeći se tim principima, a s obzirom da se na teritoriji naše opštine nalazi područje Vlasinske visoravni, odnosno Vlasinskog jezera, mi smo za to područje uspeli, uz ne baš male napore, da uradimo prostorni plan, da ga Vlada usvoji i prihvati, da na osnovu njega dobijemo uredbu o proglašenju predela izuzetnih odlika, u okviru toga da uradimo kratkoročne i dugoročne programe koji će definisati i tretirati tu oblast u mnogim oblastima.
Da onda u okviru Nacionalne strategije razvoja turizma u Republici Srbiji definišemo Vlasinu kao internacionalni brend u klasteru jugoistočne Srbije, da uradimo master plan za razvoj turizma na tom području itd.
Mogao bih još da nabrajam, ali eto neka ovo bude dovoljno da u principu opiše karakter tog rukovodstva koje je dominantno bilo sačinjeno od SRS, da vidite da smo se vladali u skladu sa svim modernim, da se ne izrazim evropskim, principima.
U okviru realizacije i implementacije svega ovoga što sam pričao, bila su i četiri projekta koja su uskraćena ovim rebalansom budžeta da se urade.
Ti projekti su bili infrastrukturnog karaktera, za rekonstrukciju putne infrastrukture, elektroenergetske infrastrukture i, ono što je najbitnije, trebalo je da finansiraju izradu četiri urbanistička projekta za to područje. Projekte, odnosno dokumente koji u svakom smislu predstavljaju osnovu i definišu razvoj u narednih 10, 20, 30 godina na tom području.
Neodgovornim odnosom Vlade prema tim činjenicama, građani opštine iz koje dolazim, direktno njih 22.000 - 23.000, nije bitno, i oni koji indirektno gravitiraju tom području, s obzirom da su svi projekti regionalnog koncepta, opštine Bosilegrad, opštine Crna Trava, opštine Vlasotince, opštine Vladičin Han, biće uskraćeni za nešto što bi objektivno pomoglo ekonomski razvoj tog područja dole.
Sada morate da prihvatite činjenicu da koncept ovog modernog razvoja i perspektive nije bilo baš jednostavno predočiti ljudima koji žive u jednoj izrazito ruralnoj sredini. Mi smo se kao rukovodstvo prilično pomučili, pa smo iz jedne apstrakcije, kojoj ste vi skloni kada objašnjavate poslanicima šta je budžet, kako se troši i kako se prihod prave i tako dalje, mi tu priču moramo da prevedemo na onaj jednostavan jezik koji svi razumeju. Uspeli smo i ubedili smo narod da je koncept ovakvog razvoja moderan i evropski i prihvatljiv i za njih.
Znam da se čudite, ali nije Srbija krug dvojke. Pokušali smo da ih ubedimo da ovakav koncept razvoja cele regije dole treba da prihvate zato što, po onome što je Vlada predvidela, na tom prostoru treba dnevno da boravi u perspektivi šest do 10.000 ljudi.
Zašto je to bitno za svakog čoveka dole? Zato što će ti ljudi u proseku dnevno da pojedu 15.000 obroka. Da bi oni pojeli 15.000 obroka dnevno, taj proizvođač poljoprivredni dole mora da radi mesec dana da bi se to utrošilo za jedan dan. To je suštinski i u principu prava i smislena priča razvoja, koju objektivno Vlada, koju vi danas ovde predstavljate, ne podržava i nema razumevanja za takav koncept razvoja regionalnog, subregionalnog, kako god hoćete da ga zovete, ili šta vam više godi ili šta vam više prija.
Zato smatram, gospođo ministre, da ste vi deo Vlade koja objektivno i samo deklarativno sa ove govornice, ili iz Medija centra ili odakle već, promoviše koncept ravnomernog regionalnog razvoja u Srbiji.
Mislim da ste to, i činjenicom da ste mnoge projekte iz NIP-a koje su opštine dobile, uskrativši ovim rebalansom budžeta, vrlo konkretno pokazali i dokazali.
Gospođo ministre, mislim da ste i vi žrtva ili kolateralna šteta trulih kompromisa unutar Vlade. Ne bih rekao trulih kompromisa, rekao bih sukoba koji su proizvedeni trulim principima na kojima je ova vlada nastala. Mislim da je ovaj rebalans izraz neozbiljnih zahteva pojedinaca koji čine Vladu i vrlo neozbiljnih i preambicioznih obećanja u predizbornoj kampanji. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine zbog činjenice da je prethodni govornik, ne gospodin Krasić nego gospodin Halimi, govorio neistinu.
Naime, gospodine Halimi, vi dolazite sa juga Srbije, dolazite iz opštine koja se nalazi u Pčinjskom okrugu i koja je, ponavljam, u južnoj Srbiji. Amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka je apsolutno u skladu sa Ustavom i svim zakonima koji su usklađeni sa tim Ustavom. Kategorija koju vi ovde promovišete i pokušavate da aktuelizujete, kako kažete, neustavna je i predstavlja na neki način atak na ustavni poredak Republike Srbije. To je ta vaša preševska dolina, koja u principu nije ni geografska kategorija nego isključivo politička i koja je u pozadini separatistička.
Vi ste, gospodine Halimi, sada spomenuli neke oružane sukobe. Kada ih već spominjete, mislim da bi bilo dobro i korisno da analiziramo i vaše učešće, odnosno vaš doprinos svim tim sukobima i neprijatnostima koje su se desile na jugu Srbije. Čini mi se da ste u dva ili tri mandata bili predsednik opštine Preševo. Mislim da nije bila zaobilazna vaša uloga u celoj toj priči.
Što se tiče ove teme budžeta i ekonomskih prilika na jugu Srbije, neukusno je da u tom kontekstu delite vašu opštinu od bilo koje druge opštine na jugu Srbije. Da bih ovo dokazao i potkrepio reći ću vam da je u proteklom mesecu opština sa najvećim ličnim dohotkom u Pčinjskom okrugu bila opština Bujanovac, opština koja je mešovitog sastava, gde žive i Srbi i Šiptari, odnosno Albanci, kako vam više odgovara.
Bili biste korektni kada biste kao poslanik sa juga Srbije rekli da opština sa najmanjim prosečnim ličnim dohotkom i najgorim ekonomskim pokazateljima, ali ne u Pčinjskom okrugu, nego u Srbiji, jeste opština Trgovište u kojoj živi 99,9% Srba. Kada ste toliko zabrinuti za narod na jugu Srbije, zašto ne govorite o problemima građana opštine Bosilegrad koju dominantno naseljava bugarska nacionalna manjina?
Prema tome, nemojte svaki vaš izlazak za ovu govornicu da koristite da promovišete neke teme i neke ideje koje objektivno nanose i ustavnu i svaku drugu štetu ovoj državi. Nemojte da unosite nepotrebni nemir među građane juga Srbije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa Poslovnikom i smatram da je malopre na Odboru za finansije prekršen član 78. poslovnika o radu Skupštine, s obzirom da ovaj poslovnik uređuje i rad odbora, odnosno radnih tela Skupštine.
Naime, pojedini poslanici SRS-a bili su malopre prisutni na Odboru za finansije Skupštine Republike Srbije i u kontekstu Poslovnika i u duhu Poslovnika hteli su da koriste svoje pravo iz stava 1. člana 78. Kada su svi članovi Odbora za finansije iskoristili svoje pravo da govore, poslanik SRS-a Zoran Krasić se javio za reč i dobio je reč, a posle samo minut ili minut i po brutalno je prekinut i oduzeta mu je reč.
To što se onome ko, rekao bih, uzurpira mesto predsednika jer mu ne pripada, nije dopalo to što je gospodin Krasić govorio, to je stvar onoga ko odborom predsedava, ali niko u odboru nije sudija i niko nema pravo da političku težinu reči onoga ko govori meri, vaga, prekida ga i oduzima mu reč.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ćete morati da prestanete da zatvarate oči pred činjenicom da su i u ovom parlamentu prava, ono što pripada SRS-u, uzurpirana, a sve se to preslikalo na odbore Skupštine Republike Srbije. Konačno ćete morati da shvatite onu tezu koju ovde zagovara i promoviše gospodin Krasić, a to je da ono što je predstavljalo kamen u čizmi SRS-a izbačeno, polako postaje kamen oko vrata svima vama koji činite i predstavljate skupštinsku većinu.
Mi smo sve manje i manje spremni da takvu uzurpaciju istrpimo i na neki način upozoravam vas da će SRS u skladu sa zakonom, Ustavom i Poslovnikom svoja prava koja je dobila na izborima 11. maja braniti, tražiti i zahtevati da joj se vrate. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u kontekstu onih članova po kojima sam se i malopre javio, a koji kroz Poslovnik regulišu rad skupštinskih odbora. Mi smo pre par minuta dobili Izveštaj sa sednice Odbora za finansije i ako ga pročitate, ne možete ni kroz jednu njegovu rečenicu da prepoznate ili da vidite da se na njemu dešavalo nešto što objektivno nije u duhu parlamentarizma i principa demokratičnosti. Naizgled, sve je OK.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste malopre, nakon izlaganja gospodina Krasića rekli da razumete nezadovoljstvo Srpske radikalne stranke i da niste u stanju da nam pomognete. Spomenuli ste i uputili ste nas na određene adrese ili institucije.
Mi jako cenimo to što vi nas razumete, ali mi konkretno od svega toga nemamo ništa. Ponavljam vam drugi put danas, a ko zna koji put u poslednjih nekoliko dana, problem koji se javio u ovoj skupštini i koji nas objektivno tišti je izraz političke volje skupštinske većine. To ću vam na jednom primeru i ilustrovati.
Na jednoj od sednica Administrativnog odbora traženo je da Administrativnim odborom predsedava potpredsednik ili zamenik predsednika. Izrazom volje skupštinske većine to nije prihvaćeno. Prema tome, problem nije samo u Srpskoj radikalnoj stranci i nije istina da vi ne možete da to rešite.
Znači, morate da pokažete, i vi i vaša skupštinska većina, političku volju da to stvarno hoćete da razrešimo, da se uzurpirana prava Srpskoj radikalnoj stranci vrate.
Mi ne tražimo ništa što vi ne možete i ne treba da nam vratite, ništa što nije u skladu sa elementarnim principima demokratije i elementarnim principima parlamentarizma.
Stoga još jednom apelujem na vas da iskoristite svoj politički autoritet, da iskoristite sve poluge sistema i vlasti, da se prava koja su uskraćena Srpskoj radikalnoj stranci, a to je pravo da raspolaže sa 78 mandata i svim onim što proističe iz toga, vrate.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine i postavio bih konkretno pitanja predstavnicima Vlade. Hteo sam da to postavim gospođi Dragutinović, ali pretpostavljam da ste vi tu sada umesto nje.
Naime, u senci svih neprijatnih stvari koje se dešavaju u Srbiji, naročito poslednjih nekoliko nedelja, najpre otimanja mandata SRS, proglašenja odnosno priznavanje nezavisnosti KiM od Crne Gore i Makedonije, poskupljenja gasa, činjenice da je u Vojvodini usvojen statut koji predstavlja atak na ustavni poredak, Vlada Republike Srbije je pre nekoliko dana donela odluku koja je kažem prošla ili promakla u senci svega ovoga što sam naveo.
Za tu odluku ste gospođo ministre i vi glasali, a to je da se od 1. januara naredne godine primenjuje jednostrano trgovinski sporazum sa Evropskom unijom, odnosno Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji Evropska unija nije bila spremna da prihvati.
S obzirom da je to sporazum trgovinskog karaktera, mene interesuju određene stvari, i hteo bih da mi date odgovor na iste. Najpre, s obzirom da nas to obavezuje da smanjimo carinske stope, akcize, da smanjimo poreze po pojedinim osnovama, interesuje me kako će to uticati na projekciju budžeta za narednu godinu, kojim merama će se Vlada rukovoditi u obezbeđivanju prihodne strane budžeta zbog svega ovoga što sam naveo?
Interesuje me takođe - kako će Vladi prihodnu stranu budžeta popuniti, zbog činjenice da će zakonima koje sad usvajamo određeni poreski obveznici biti oslobođeni dugova na ime poreza koji imaju, jer ukoliko do marta naredne godine budu platili glavnicu duga, biće im otpisane kamate, kako će to uticati na prihodnu stranu budžeta?
Hoću da pitam predstavnike Vlade i rukovodstvo ovog parlamenta - kada će konačno u Srbiji, posle sedam godina, pred poslanike ovog parlamenta da se iznese završni račun budžeta Republike Srbije iz prethodne godine?
Da li će praksu dosadašnjih vlada nastaviti i ova vlada, s obzirom da je to standard EU i da EU na tome insistira?
Poslednje pitanje, gospođo Kalanović, pošto ste vi ovde, vrlo konkretno - dokle se stiglo sa realizacijom projekta regionalnog sistema za kanalizacione sisteme u slivu Južne Morave, za koji su studiju uradili naši ljudi i ljudi iz Danske?
Pretpostavljam da znate od kolikog je to značaja za jug Srbije, za opštine iz Pčinjskog okruga, a pošto promovišete ravnomerni regionalni razvoj, dajte nešto konkretno, da to ne bude samo priča. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu čl. 103. i 104. Poslovnika. U članu 104. se kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a u članu 103. stav 3. se kaže: za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Gospođo predsedniče, dužni ste da obezbedite uslove za one koji žele da govore, da se obrate Skupštini i javnosti sa ove govornice. Uslovi za tako nešto nisu postojali ni malopre, ni kada je govorila gospođa Radeta, ni prethodni kolega koji je govorio o amandmanu.
Mogu da razumem nezadovoljstvo leve strane kada govorimo i pozivamo se na Poslovnik, ali insistira se na dnevnom redu. Prešli smo na dnevni red i govornici sa ove govornice moraju da se nadvikuju sa ljudima sa leve strane.
Koliko god vi navodili manjkavost ovog Poslovnika, mislim da je on u članu 86. dao prostor za sve vas koji ne želite da slušate raspravu da idete, da napustite sednicu i da dođete u Danu za glasanje. Gde ćete vreme da provodite, sasvim je svejedno, nije bitno. Kada će biti Dan za glasanje - ni to nije bitno, ali do tada možete da idete, da lepo pričate i razgovarate ili za šankom ili dole u restoranu.
Prema tome, molim vas da omogućite poslanicima koji žele da govore da govore u normalnim i primerenim uslovima. Smatram da je došlo do povrede Poslovnika. Ukoliko ne budem zadovoljan odgovorom, svakako ću tražiti da se u Danu za glasanje o tome Skupština izjasni.
Svakako, iskoristio bih vreme na jednu opasku koju ste malopre rekli, da vi nemate strah od narodnih poslanika. Nemate razloga, svakako, ni da imate, ali bih zamolio i vas i sve ostale koji mogu u ovom slučaju da reaguju da ozbiljno shvatite jednu sugestiju, odnosno reakciju jednog od vaših kolega narodnih poslanika, gospodina Vladana Jeremića, koji je izneo problem koji se njemu desio juče ili prekjuče, sasvim svejedno.
Naime, na vratima njegovog porodičnog stana neko je nacrtao kukasti krst, nacističku svastiku i na vratima je ostala stopa čizme kojom su vrata udarana. Gospodin Jeremić je uredno pozvao policiju, prijavio slučaj policiji. Međutim, iz razgovora sa njim, na osnovu određenih zaključaka, čini nam se da je nadležni državni organ prilično indolentno reagovao u ovom slučaju.
Zato vas molim da iskoristite svoj autoritet, pokažete stvarno brigu za svoje kolege narodne poslanike i apelujete kod nadležnih državnih organa da posao odrade kako treba i počinioce privedu pravdi. Hvala vam.

Gospođo Čomić, reklamiram, najpre, povredu člana 100. Javio sam se povodom povrede Poslovnika pre tačno 40 minuta i vi ste to videli i registrovali, a tek sada dolazim na red.
Javljam se, takođe, u skladu sa članom 100, odnosno reklamiram njegovu povredu u pogledu početka ove sednice, odnosno situacije da niste dali reč gospodinu Draganu Todoroviću i onda ste, u svom obrazloženju o toj činjenici, povredili član 104. Poslovnika o radu Skupštine, odnosno narušili ste dostojanstvo Skupštine, jer niste govorili istinu, a možda ste i vi bili u dilemi, pošto niste pravnik, kako ste malopre rekli, pa niste znali da li jeste ili niste pogrešili, odnosno prekršili Poslovnik. Da ne bih čitao, sad ću da vam obrazložim šta i kako mislim.
Naime, vi ste danas, kada ste seli na to mesto, vrlo jasno, kristalno čisto, započeli rad sednice. Čak ste utvrdili i koliko poslanika ima u sali, pa ste posle toga uredno, u skladu sa Poslovnikom, član 88, obavestili koga ste pozvali i ko nije prisutan, a onda ste kasnije, u obrazloženju, gospodinu Todoroviću rekli – jednom, da sednica nije ni počela rad, pa on nema za šta da dobije pravo na povredu Poslovnika, a onda ste, posle, rekli da nismo prešli na dnevni red, pa opet nema pravo da dobije reč povodom povrede Poslovnika, da reklamira povredu Poslovnika.
Gospođo Čomić, vi ste čovek kome parlamentarno iskustvo ne nedostaje i trebalo bi da znate da je ova sednica započela rad pre nekoliko dana, s tim što se ne prekida sednica završetkom svake tačke dnevnog reda, nego kada se dnevni red iscrpi. Reklamiranje povrede Poslovnika, apsolutno, nema nikakve veze s tim da li se na sednici govori u vezi s dnevnim redom ili je to period između dve tačke dnevnog reda. Nekako stičem utisak, gospođo Čomić da, kada god u rad Parlamenta treba da se unese arogancija, oni vas pošalju da sedite tu.
Vi ste osoba, hoću da verujem, kojoj ne nedostaju ni ljudske ni političke vrline. Nemojte to sebi da dozvoljavate, nemojte da uvodite Parlament u ovakvu situaciju. Kao potpredsednik Skupštine, apsolutno nemate pravo da kršite Poslovnik i da urušavate dostojanstvo Skupštine Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, ovog puta bih da iskoristim svoje pravo po Poslovniku, u skladu sa čl. 225. i 226, i da dam određene informacije, pre svega, Skupštini, svakako, vama, mislim da će vam biti od koristi, a onda i javnosti, koja ima priliku da nas sada gleda i posmatra. Mislim da će ove informacije i činjenice otkloniti eventualnu sumnju, ako se kod vas javlja, zbog čega SRS ovoliko insistira na svojim mandatima, mandatima koji joj pripadaju, i zbog čega u tom kontekstu reklamira čak i Poslovnik i zbog čega neće od toga odustati.
Naime, ovo nije prvi put da se SRS-u dešavaju ovakve stvari. Kroz ovu svežu istoriju parlamentarizma u Srbiji, to je pokušavano ko zna koliko puta. Poslednji put pre ovoga bilo je s jednim mandatom koji je Bogoljub Karić uspeo da ukrade SRS-u.
Sada ću, citirajući određene izjave, ukazati na principijelan stav SRS-a o tom pitanju, ma na koju stranku se odnosilo, a u ovom slučaju se, svakako, radi o SRS-u.
"Mislim da stranka Bogoljuba Karića nije mogla da uđe u Parlament, zato što niko ne može da uđe u Parlament bez izbora. Onda bismo bili prva država u kojoj je neka stranka postala parlamentarna godinu i po dana posle izbora".
Ovo je moja poruka svim političkim strankama, ili će sada da se odupru, ili ćemo prestati da se bavimo političkom borbom. Što bismo se mi onda borili, kada posle izbora ne znamo koliko ko ima poslanika?
Mi ćemo iz dana u dan da se bavimo politikom, mi ćemo da sprovodimo kampanje, mi ćemo da izlazimo na izbore, a Bogoljub Karić će da sačeka i da kupi sve poslanike koji budu izabrani.
I, gde je moral Ustavnom sudu Srbije? Nijednom političaru u Srbiji ne odgovara da poslanik raspolaže svojim mandatom, jer je SRS osvojila tada 82 poslanička mesta, pa toliko moramo da imamo svakog časa. Da li je osvojio Bogoljub Karić neko poslaničko mesto? Nije. Pa, odakle mu? Stvar je prosta.
Ovo je fundamentalno pitanje za Srbiju. Bogoljub Karić može da uđe u Skupštinu samo na ručak, a njegova stranka, samo se nadam, nikada neće biti parlamentarna. Da, ali šta ako neko od 250 poslanika sutra umre, čiji je taj mandat i kome pripada?''
Završiću. ''Kako okolnosti mogu da određuju kome pripada mandat, valjda se ne obaziremo na okolnosti, nego na izborne rezultate?''
Ovo je u maju 2005. godine izjavio tadašnji zamenik predsednika SRS-a, sada građanin Nikolić. Gospodin Nikolić je promenio stranku. Tomislav Nikolić je promenio principe. Mi nemamo nameru da od principa odustanemo i dosledno ćemo tražiti ono što nam pripada, a to je 20 poslaničkih mandata. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako se slažem sa gospodinom Mijaljevićem i smatram da je amandman potpuno racionalan i opravdan. Svoj stav o ovome opravdavam iskustvom koje su mi preneli ljudi koji rade na graničnim prelazima. S obzirom na to da dolazim iz jedne pogranične opštine, imao sam kontakte i razgovore s njima i mislim da je potpuno opravdano i racionalno da se ova tačka u zakonu povuče iz ovog člana 6.
Naime, iskustva govore da su ovakve stvari, u principu, onima koji rade na granicama uvek stvarale neke neprijatne situacije. Nikada ne možete da procenite narav onoga ko dolazi na granični prelaz, ko u zemlju ulazi, s jedne strane, a, s druge strane, ne možete nikada sa sigurnošću da garantujete da će i naš državni granični službenik u nekim, da kažem, granicama pristojnog i normalnog da se kreće; uvek će biti skloni da naprave, možda, neku neprijatnu situaciju ili incident, a kao opravdanje, pozivaće se, naravno, na zakon.
S druge strane, kad smo govorili o setu antikorupcijskih zakona, nemali broj poslanika ovde je spominjao ksenofobičnost. Evo još jedne tačke u zakonu koja bi, možda, mogla tako da se definiše, a tvrdimo da promovišemo evropske standarde, evropske zakone. Čini mi se da i to daje dovoljan prostor da prihvatite amandman gospodina Mijaljevića.
Što se tiče obrazloženja Vlade, ono je nekako, rekao bih, neuverljivo i tanko. Kažete da se datom odredbom pojačava kontrola kretanja stranaca na teritoriji Republike Srbije, čime se dodatno obezbeđuje zaštita državne granice.
Lično, mislim da ovo nije mehanizam koji može da garantuje ovo što ste naveli u obrazloženju, jer ova država, u principu, nema velikih problema s ljudima koji dolaze na granicu. Problem ove države jeste što su one koji ne misle dobro, ili koji misle zlo, primali na najvišim državnim nivoima poslednjih godina u ovoj državi, odnosno, uz najviše državničke počasti.
U ovom članu 6. postoji još nešto što, svakako, treba da se spomene, a to je činjenica da su tu, u principu, sadržane sve one stvari zbog kojih će biti teško primenjivati zakone u praksi. Osvrnuo bih se tu na nekoliko stvari. Imate, recimo, tačku 3 – ako postoji sumnja u identitet, odnosno u verodostojnost putne isprave, uzimaju se otisci prstiju, dlanova, lica i drugi biometrijski podaci.
Mislim da Srbija, uz zajedničke napore i sve otvorene pretpristupne fondove, u narednih pet do 10 godina neće osposobiti granične prelaze da primenjuju ovu visoku tehnologiju. Vi se sećate one farse sa 200 biometrijskih pasoša, kada je obavezu na sebe da ih napravi uzeo onaj veliki vojvoda od ''Meridijan banke''. Zbog svoje nesposobnosti, optužio je opoziciju da pravi opstrukciju i da zbog toga ne može da se napravi to što je trebalo da se uradi, a onda je optužio nesposobnu državnu administraciju, kojom je, između ostalog, on osam godina rukovodio.
Imate tačku 11 – u slučaju da je potreban pretres svih delova prevoznog sredstva, vrši se rastavljanje prevoznog sredstva.
Dolazim iz Pčinjskog okruga, koji ima četiri granična prelaza. Od ta četiri granična prelaza, mislim da postoje uslovi, nisam siguran, samo na jednom graničnom prelazu da se ova tačka zakona primenjuje, ili, recimo, tačka 12), gde se kaže da se posebno koriste tehnička sredstva, službeni psi itd.
Sve ovo što je predviđeno ovde, definitivno, u narednih nekoliko godina neće moći da se primenjuje u praksi i čini mi se da jedan takav pristup u zakonodavstvu, u pisanju i sprovođenju zakona, ostavlja neozbiljan utisak o nama, naročito kod onih za koje ste životno zainteresovani, odnosno kod Evropske unije.
Na kraju ću iskoristiti priliku, gospodine ministre, pošto ste tu, da kažem nešto. Ja sam u načelnoj raspravi, i posle načelne rasprave, s vašim kolegama iz Ministarstva razgovarao. Ponavljam, dolazim iz pogranične opštine, iz Surdulice, i oni su pokazali dobru volju da razgovaramo o jednoj inicijativi, da je, eventualno, na terenu sprovedemo i u praksi.
Naime, radi se o graničnom prelazu Strezimirovci, koji se nalazi u opštini Surdulica, gde mislim da postoje uslovi za tako nešto. Čak se i zakonom predviđa određena mera koja će pomoći da unapredimo i podignemo nivo graničnog prelaza o kojem govorim. Mislim da će to obezbediti nekoliko stvari, pre svega, ono što ste i vi tražili, a to je da se rastereti granični prelaz Gradina, koji je, objektivno, preopterećen.
S druge strane, uslovi u kojima bi ljudi na granici radili bili bi neuporedivo bolji nego što su sada. Ono što je jako bitno jeste da se i taj prelaz nalazi na spoju koridora u Bugarskoj i našeg koridora A-10, što je jako interesantno za perspektivu. Naravno, mislim da bi to podstaklo nešto što, naročito u jednoj stranci, s ove leve strane, neko samo deklarativno zastupa i promoviše već osam godina, to je ovaj G17 i njen ministar.
Mislim da bismo time postigli taj ravnomeran regionalni razvoj, mislim da bi bismo tom jugu Srbije i opštini Surdulica i celom Pčinjskom okrugu dali objektivno šansu da na lakši način prevazilaze nagomilane ekonomske, socijalne i sve druge probleme.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da reklamiram povredu Poslovnika, još pre petnaestak minuta. Gospođo Đukić-Dejanović hteo sam da reklamiram povredu smatrajući da ste vi povredili Poslovnik i smatram da ste jednom ishitrenom reakcijom narušili dostojanstvo Skupštine.
Naime, rekli ste, dobro je to što Skupštinu javnost može da vidi, sve što se govori i što se priča. Pretpostavljam da ste vrlo tendenciozno mislili da narod treba da vidi opoziciju kakva je. Mogao bih da razumem takvu konstataciju da se desi nekom poslaniku, ali vama objektivno ne sme da se desi, takav luksuz sebi ne smete da dozvolite.
Naročito zbog činjenice da evo već deset dana permanentno u Skupštini neko pokušava da otvori jedno pitanje, a vi permanentno nisu u situaciji i stanju da date odgovor na neka pitanja koja postaju vrlo ozbiljna. I sve bih, na kraju krajeva, mogao da razumem, da danas predstavnici skupštinske većine, koji su birali Vladu, koji su nadležni za ljude o kojima se ovde danas govori, nisu izašli i počeli da postavljaju ista takva pitanja, i podigli temu o kojoj govorimo na jedan nivo koji postaje vrlo ozbiljan.
Mislim da vi, očigledno, ne možete da date odgovore na pitanja koja se pred vas postavljaju. Mislim da ste svesni činjenice da ste vi predsednik parlamenta i mislim da treba da budete svesni činjenice da nisu dužni parlamentarci da usklađuju svoje obaveze sa ministrima, nego da ministri usklađuju svoje obaveze i planove da prave u skladu sa potrebama koje nameće Skupština.
Čini mi se da ovako nećete daleko da stignete. Mislim da bi trebalo, i to sam iks puta rekao sa ove govornice, na jedan adekvatan način da se suočite sa problemom koji pred vas poslanici već deset dana postavljaju, a to je problem cene gasa i svega onoga što definiše i diktira takvu cenu.
Da ne bih prekoračio svoje vreme, završiću još jednom narodnom izrekom - bolje je sto se puta vratiti, nego rđavim do kraja ići. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada vidite i shvatite da neke članove zakona amandmanima ne možete da promenite ni unapredite, onda ste primorani svakako da predlažete amandmane kojima će se određeni članovi zakona izbrisati. Ako ste pratili, Srpska radikalna stranka je poslednjih nekoliko amandmana koje je podnela podnela upravo u ovom kontekstu da se određeni članovi zakona brišu. To se naročito odnosi na članove zakona koji su obuhvaćeni poglavljima od trećeg pa do šestog.
Postoje, naravno, stvari koje su definisane ovim zakonom, a koje objektivno ne mogu ni da se unaprede, niti da se kontrolišu nekim pisanim dokumentima i pre svega zavise od ljudske savesti, od svesti o potrebi za borbom protiv korupcije i, svakako, od ljudske odgovornosti.
Ako pročitate, u članu 28. u stavu 1. piše: "Funkcioner je dužan da funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom." Ne postoji pisani akt kojim ćete nekoga na koga se ovaj zakon odnosi ili na koga će se primenjivati naterati da se ovako u primeni zakona vlada.
Recimo, imate ljude koji su osuđeni na zatvorsku kaznu za neko teško krivično delo i do 10 godina, izađu iz zatvora i treći dan po odsluženju kazne naprave isto ili teže krivično delo i opet ih vrate u zatvor.
Imate, recimo, činjenicu da neko izađe na izbore, osvoji poslanički mandat na listi SRS - dr Vojislav Šešelj, posle dva ili tri meseca shvati da je sve to radio pod nekim pritiskom i prinudom, napusti SRS, ali svakako mandat zadrži, baštini ono što pripada SRS.
To je ono o čemu pričam, to je ono što pre svega regulišu savest, svest i odgovornost pojedinca. Sada ne može da se kaže da u državnim organima koji objektivno postoje i koji su mogli da se bave ovim problemom do kraja nije bilo savesti, svesti i odgovornosti. Ja ću to potkrepiti jednim primerom, klasičnim. Mislim da je juče neko za ovom govornicom to i spomenuo, a odnosi se na vid korupcije koju je jedna politička stranka primenila u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore. Naravno, ona je bila dominantan faktor u prethodnoj Vladi Republike Srbije i ona je podršku za svoje političke stavove, za koncept evropske Srbije, obezbeđivala na taj način što je kupovala glasače paketima tržišne vrednosti 600 dinara. O tome je bilo dosta reči sa ove govornice. Ima dosta dokaza za to, i pisanih, i snimljenih i na papiru.
Gde god se Srpska radikalna stranka sa takvim primerima susretala, mi smo alarmirali nadležne državne organe. Najpre je dolazila policija, konstatovala činjenično stanje na terenu, a onda su, verovatno kako to dužnost nalaže, obaveštavali tržišnu inspekciju, finansijsku policiju, koja je takođe dolazila na lice mesta, konstatovala sve što se na terenu nalazi. Kada je trebalo da se stvari procesuiraju, nailazilo se na jedan zid. Taj zid se obično nalazio u načelstvima finansijskih, odnosno inspekcijskih organa ili, na kraju, u ministarstvima. Iako je postojala odgovornost nadležnih državnih organa, nije postojala politička volja da se država obračunava sa ovakvim stvarima. Naprotiv, najviši državni organi su ovakve stvari i ovakve pošasti promovisali. Ne možete onda dajući takav primer da očekujete da će neko drugi da se vlada u skladu sa određenim zakonima.
Mislim da ste formiranjem ove agencije nastavili jednu praksu koju ste započeli pre osam godina, a to je da sve oblasti za koje ste na ovaj ili onaj način zainteresovani regulišete određenim agencijama. Ako se sećate, napravili ste Agenciju za duvan, pa je bila Agencija za privatizaciju i svašta se u tim oblastima dešavalo.
Imate poslednji primer, o čemu je bilo mnogo reči juče i prekjuče, ovih dana, a to je Državna revizorska agencija. Država je napravila agenciju, a onda je napravila sve da ona ne profunkcioniše, a ta agencija je jedan od mehanizama kojima bi država mogla da se štiti od korupcije, odnosno kojima bi mogla da kontroliše negativne i loše pojave u oblasti javne potrošnje. Sve ste uradili da je ne stavite u funkciju.
Mislim da namere ni ovog puta neće biti ništa drugačije. Ako vidite ko bira upravni odbor ove agencije, shvatate da će on biti izraz skupštinske većine; skupštinske većine koja je nastala na principima na kojima ste nastali, skupštinske većine čiji članovi od juče prete da će da je napuste zbog prisustva tzv. gasne mafije. Čak kažu da će u ponedeljak objaviti određene detalje u vezi sa gasnom mafijom. Onda odete korak dalje pa analizirate ko predlaže članove upravnog odbora i kada napravite analizu i spisak ova agencija će više ličiti na jedan mesni odbor DS-a nego na neko telo koje će se ozbiljno baviti problemom korupcije i kriminala.
Na osnovu svega ovoga nameće se jedan zaključak; neko je juče rekao da je sudbina ovog zakona dovedena u pitanje. Mislim da sudbina ovog zakona nije dovedena u pitanje, ona je zapečaćena. On će se iduće nedelje, pretpostavljam, voljom većine, ukoliko vas neki ne napuste, usvojiti. Vratiće se u fioku odakle je i izvučen, da sačeka primenu za godinu dana.
Mislim da je ovakvim pristupom ovom problemu sudbina primene ovog zakona u praksi dovedena u pitanje. Mislim da na ovaj način šaljete jako lošu poruku i domaćoj javnosti i svakako onoj koja je za vas verovatno i bitnija, evropskoj. Mislim da na osnovu svega ovoga svi mi u Srbiji ne možemo da očekujemo čak ni sivu, a kamoli svetlu perspektivu.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da nemamo puno vremena, pokušaću na nekoliko činjenica da ukažem, gospodine ministre, vama i vašim kolegama.
Morate se složiti sa mnom u jednoj stvari, put u EU ne podrazumeva samo pisanje i prepisivanje zakona, nego svakako njihova primena u praksi. Nažalost, osmogodišnje iskustvo govori da nije tako i osnovni problem ovih zakona jeste nemogućnost njihove primene u praksi.
Čak ste toga, kao zakonodavci i predstavnici u Vladi, bili svesni, pa ste njihovu primenu odložili za narednu godinu, ali lično mislim da je to jako malo vremena da državu u potpunosti spremite da odgovori obavezama na koje će vas obavezati ovaj parlament.
Mnogo je primera. Ono što je žalosno i pokazuje odnos države prema ovoj problematici jeste činjenica da mi danas tražimo alternativu za zakonodavstvo koje je usvojeno u 80-tim godinama, odnosno koje je objavljeno u službenom glasniku SFRJ.
Danas ovako navrat-nanos govorimo o jako bitnim i važnim zakonima, a mislim da za tako nešto nije bilo potrebe. U prilogu ovome govori i činjenica da je EU Srbiji put na beli šengen režim predvidela kao dugoročni cilj i čini mi se da uopšte nije bilo potreba da se to ovako radi, ponavljam, navrat-nanos.
U prilog tome govori i činjenica da u Srbiji od 30-35 graničnih prelaza postoje dva ili tri koja su kapacitativna da odgovore standardima koje Evropa nameće kroz ovo zakonodavstvo, i to su Horgoš, Gradina i čini mi se Batrovci, a svi ostali prelazi daleko su ispod standarda koji se od njih, kroz ovo zakonodavstvo, očekuju.
To se odnosi na primenu tehnike, tehnologije, informatičkih tehnologija, kadrovska problematika na graničnim prelazima. Evo samo jedan primer. Da li je spojivo, recimo, govoriti o graničnom prelazu Prohor Pčinjski na jugu Srbije i informatičkim tehnologijama i njihovoj primeni na njemu?
Ono što takođe treba istaći jeste i činjenica da će EU, kada bude razmatrala naš put na beli šengen režim, svakako tražiti ispunjenje četiri grupe kriterijuma, i to vrlo strogo i rigorozno, i to su kriterijumi koji se odnose na ilegalne migracije, državnu politiku i bezbednost, odnos EU i Srbije, reciprocitet u tom odnosu i svakako regionalnu usklađenost. Daleko smo od onih standarda koji su za evropske prilike i Evropu prihvatljivi.
Na kraju, s obzirom da nemam puno vremena, mislim da treba istaći činjenicu da put Srbije na beli šengen režim definitivno zavisi od političke volje Evrope, ne samo od nas koji u Srbiji živimo ili se bavimo ovim zakonodavnim radom.
Treba reći i činjenicu da Evropa na ovoj zakonodavnoj materiji ne insistira zato što nama želi da budemo tehnološki i u svakom drugom smislu kompatibilni, nego na ovaj način štiti sebe od nepoželjnih posledica, s obzirom da je polovina granice Srbije spoljna granica EU i lično mislim da ćemo raspoloženje EU prema nama i stavljanje na beli šengen režim doživeti na isti način kao što smo ga doživeli u Briselu posle usvajanja ratifikacije SSP. Tada smo dobili šamar. Ne bih voleo, ali čini mi se da ćemo ovaj put dobiti šamarčinu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće podržati set ovih zakona koje ste objedinili u raspravi, ali svakako naša namera nije da osporavamo suštinu i značaj projekata koji su obuhvaćeni ovim zakonima. Shvatamo i podržavamo apsolutno i razumemo značaj da Beograd dobije obilaznicu, da se unapredi Koridor 10. Razumemo značaj unapređenja standarda u oblasti zaštite životne sredine. To nas kvalifikuje da jednog dana budemo ili da što pre budemo kompatibilni sa razvijenim svetom.
Ono što ćemo svakako da osporavamo danas, jeste činjenica, na koji način obezbeđujete sredstva za realizaciju ovih projekata. Ono što je loše jeste činjenica da Vlada i Vladini predstavnici ne razumeju do kraja značaj ovih projekata i o tome je malopre govorio gospodin Avramović. Tiče se svega onoga što je Komisija našla i svega onoga što se odnosi na rokove koji su svakako probijeni.
Problem u suštini predstavlja činjenica da će ova država, odnosno javna preduzeća ove države dodatno kreditno da se zadužuju kako bi se projekti realizovali, a država će, iako u situaciji kakva jeste, svojim budžetom, odnosno novcem građana Srbije ponovo da daje garancije za ta kreditna zaduženja. Smatramo da je to samo još jedan korak na putu države u dužničko ropstvo. Naravno, ne bih voleo da se ovo shvati kao politička fraza.
Ova kategorija se sve češće pojavljuje u ekonomskim analizama ekonomskih stručnjaka i ekonomskih institucija koje su doskoro vrlo blagonaklono gledale na ono što vi radite, a naročito posle 5. oktobra 2000. godine. Sada su i oni promenili svoj odnos i stav prema ovome što radite u ekonomskoj politici koju vodite.
Nažalost, gospođo Kalanović, vi ste deo tog režima, posle osam godina u Srbiji niste uspeli da stvorite ambijent, ekonomski i privredni ambijent u kom će se stvarati ekonomska supstanca. Pa, ako i nema dovoljno supstance da se realizuju ovakvi projekti, mogli ste bar tom supstancom da obezbedite određenu sigurnost za kredite za koje će država da daje garanciju.
Činjenica je, 200 miliona evra otprilike, koliko je obuhvaćeno ovim zakonima, nije veliki novac za jednu ozbiljnu državu. Svakako je ogroman zalogaj za državu u kakvoj mi živimo.
Na još jednu činjenicu ću vas podsetiti koja govori u prilog ovome. Neki od srpskih tajkuna koji su se našli na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi određenog dela Balkana, odnosno Evrope, mislim da na ovu cifru gledaju sa podsmehom.
Čini mi se da za ovu državu milion ili dva miliona evra predstavljaju ogromne zalogaje. Nažalost, još uvek živimo u državi u kojoj se 500 milijardi dinara troši više nego što se prihoduje, u kojoj je unutrašnja zaduženost građana samo na ime kredita veća od 350 milijardi dinara.
Mi živimo u državi u kojoj je za četiri dana pala vrednost dinara za 10% , vrednost akcija koliko je već pala, živimo u državi u kojoj je javna potrošnja prevazišla sve razumne okvire, na šta upućuje i MMF i eminentne institucije EU, ali nažalost u državi za tako nešto nema sluha.
Danas je u prepodnevnoj raspravi sa ove govornice bilo dosta sugestija i dosta saveta – da se država bavi ozbiljnim stvarima a ne ovim kreditima u ovom trenutku, s obzirom na to da se u svetu dešava recesija kakva se dešava.
Mnogo ozbiljnije države od Srbije, mnogo ekonomski stabilnije i razvijenije od Srbije vodeći se tom činjenicom već su usvojile određeni paket mera, odnosno neki operativni plan pomoću kojeg će intervenisati, odnosno delovati na eventualne negativne posledice svetske krize, a naša država se svakako i dalje vodi onom pričom koju je danas izrekao gospodin Krasić – selo gori, a baba se češlja.
Ja mislim da su ovi zakoni samo još jedna ekonomska omča oko vrata ove države. SRS ih zbog toga neće podržati. Pozivamo i ostale poslanike u Skupštini da ovo ne podrže. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ističem povredu Poslovnika, člana 104. koji u svom 1. stavu kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine i vrlo konkretno se obraćam gospođi Kolundžiji, jer smatram da je ona prekršila dostojanstvo Skupštine.
Pre ove pauze od pola sata gospođa Kolundžija je izašla za ovu govornicu i pokušala da brani nešto što je neodbranjivo. To pokazuje i odluka predsedavajućeg Skupštine, gospođe Čomić, da prekine sednicu, jer dostojanstvo Skupštine nije poštovao ni poslanik Boško Ristić, nije bio prisutan u sali kada mu je to bila dužnost i obaveza. Zbog svega ovoga smatram, gospođo Kolundžija, da nemate pravo da izlazite više za ovu govornicu i da nam delite lekcije o pravima i dužnostima poslanika.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ne možete sa govornice da se bilo kome obraćate, poslaniku iz bilo koje poslaničke grupe, da nema pravo da se obraća Narodnoj skupštini. To je narušavanje dostojanstva Narodne skupštine. Svi narodni poslanici imaju prava da se obrate Narodnoj skupštini.)
Gospođo Čomić, da ste mi dozvolili da završim ono što sam hteo da kažem mislim da ne biste imali potrebu za takvom reakcijom. Vi ste konstantno inspirisani potrebom da od ove skupštine pravite soare; to ste pokušali u petak sa gospodinom Martinovićem, to ste pokušali malopre sa gospođom Vjericom Radetom, to sad pokušavate da uradite sa mnom. Stvarno ne želim da ulazim u polemiku ni sa vama, ni sa gospođom Kolundžijom, ne želim da izazivam repliku, niti bilo šta drugo, samo govorim i obrazlažem svoje reklamiranje povrede Poslovnika.
Što se tiče moje opaske vama da pravite soare, to vam kažem zbog toga što nijednu vulgarnu ili nepristojnu reč nisam upotrebio, niti gospođa Radeta, niti u petak gospodin Martinović. Ako hoćete da pričamo, možemo da pričamo, ali iza vrata ove sale, nije problem i ne bežim od toga. Ali, nemojte da me prekidate, jer nisam nijednom prekršio Poslovnik u kontekstu upotrebe ružnih, vulgarnih, nepristojnih reči, da biste me prekidali. Dozvolite mi da završim ono što sam započeo.
Gospođo Kolundžija, mislim da o pravima i dužnostima poslanika najviše imate potrebe da obavite razgovor u svom poslaničkom klubu. To je pokazao gospodin Ristić malopre, to pokazujete i vi i cela vaša poslanička grupa, s obzirom na to da, na predlog predsednika Skupštine, kojeg ste izabrali, niste bili u stanju da sakupite svoje poslanike i da raspravu o svim ovim tačkama dnevnog reda objedinite.
Što se tiče prava poslanika, Srpska radikalna stranka i svi njeni poslanici dobro vladaju Poslovnikom i to su vam pokazali u poslednja tri dana.
Budite sigurni, vladajući dobro Poslovnikom nastojaćemo da svoja prava na svih 20 mandata koje ste nam oteli, direktno ili indirektno, povratimo i da konačno povratimo izbornu volju građana u pravoj i originalnoj formi kakva je bila posle 11. maja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, reklamiram povredu člana 100. stav 3. koji je kratak i zbog toga ću ga pročitati: "Predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje." Znači, kada se reklamira povreda člana Poslovnika treba da date objašnjenje.
Ja sam jedan od retkih poslanika koji su imali tu "privilegiju" da posle ukazivanja na povredu Poslovnika ostanu uskraćeni za vaše objašnjenje. Ovaj put se javljam isključivo iz razloga što ne želim da budem jedini, pa bih vas molio, ako možete, da odgovorite na moje reklamiranje povrede Poslovnika jer malopre mi niste dali nikakav odgovor.
Ja to tražim samo radi istine i radi potpune informisanosti građana, kako je malopre jedan kolega poslanik sa ove moje leve strane rekao za ovom govornicom. Još jednom bih vas molio da mi date odgovor, ukoliko nalazite za tako nešto utemeljenje u Poslovniku – da li ste malopre, pre pauze, vi bili u pravu kada ste prekinuli sednicu zbog činjenice da Boško Ristić nije bio u sali ili je gospođa Kolundžija narušila dostojanstvo Skupštine jer je pokušala i poslanike i javnost da ubedi da sednica bez Boška Ristića može da se nastavi?