Gospođo Čomić, zamolio bih vas da iskoristite svoj autoritet, položaj i poziciju koje imate u ovom parlamentu i da zaštitite dostojanstvo ove skupštine, dostojanstvo svakog od nas poslanika koji sedi u ovom parlamentu, nevezano za činjenicu da li sedi na levoj ili na desnoj strani. Evo u čemu se sastoji moja molba, ili zahtev.
Naime, malopre sam govorio o jednoj orkestriranoj hajci, ili taktici i strategiji, koja za cilj ima omalovažavanje, unižavanje ovog parlamenta, najvišeg zakonodavnog tela u Srbiji, i stvaranje, da kažem, nečega što bi predstavljalo inicijaciju i urušavanje sistema vrednosti u ovoj državi.
Danas je u jednim dnevnim novinama izašao tekst u kojem su se oni koji predstavljaju, iz mog ugla gledano, socijalni talog, ili socijalnu kontaminaciju, obrušili na ovaj parlament, na sve poslanike u Parlamentu, na sve nas zajedno, na njegovo dostojanstvo, i na ozbiljan način doveli u pitanje kredibilitet ovog najvišeg zakonodavnog tela. Ne najvišeg zakonodavnog tela samo zato što se bavimo tom zakonodavnom aktivnošću, nego zbog činjenice da su nas ovde poslali građani Republike Srbije.
Danas je objavljen tekst koji, između ostalog, sadrži i ovo – zahtevamo od najvišeg predstavničkog tela da prestane da ponižava građane Srbije, da troši ogroman novac poreskih obveznika na nerad i javašluk, vreme je da kažemo dosta.
Pretnja se nastavlja – upozoravamo da se, u periodu nadolazeće krize i neizvesnosti, predstavnici naroda mogu suočiti s narastajućim nezadovoljstvom građana zbog neodgovornog ponašanja itd.
Ako se osvrnete na kraj teksta, daću vam ove novine, i pogledate ko je uputio pretnju poslanicima, iza ovih pretnji stoje Centar za regionalizam, Evropski pokret u Srbiji, Građanska inicijativa, Helsinški odbor, Komitet pravnika za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Zelena mreža Vojvodine, Otvoreni liceji i Centar za civilno-vojne odnose.
Ponoviću, daću sebi za pravo da kažem, oni koji predstavljaju, apsolutno, ali apsolutno, socijalnu kontaminaciju u ovoj državi, drznuli su se i dali sebi za pravo da se obruše kroz jedan novinski tekst na najviše zakonodavno telo u ovoj državi.
Mislim da je, bez obzira na političke stavove, obaveza predsednika, ili predsedavajućeg, ili predsedništva ove skupštine da reaguje na ovaj tekst i da brani dostojanstvo Skupštine i zaštiti integritet svih narodnih poslanika koji ovde sede. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se, gospođo Čomić, u skladu sa članom 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine i tražiću informaciju, odnosno obaveštenje od nadležnih državnih organa.
Ja ću svoje pitanje i sve ono što želim da kažem u svoja tri minuta pokušati da upodobim sa onim što je gospođa Đukić-Dejanović juče rekla, a to je da naša insistiranja na članu 226. otprilike dovedemo u vezu sa tačkom dnevnog reda koja je pred nama, odnosno odlukom o izmeni Poslovnika o radu Skupštine.
Sve ono, gospođo Čomić, što se dešava u ovoj sali juče i danas, naročito danas kada je gospodin Martinović govorio za ovom govornicom, ukazuje na činjenicu da, bez obzira na promenu, izmenu ili usvajanje nekog novog poslovnika, političku aroganciju i drskost ne možete apstrahovati iz Skupštine, da politička arogancija i drskost isključivo zavise od nas koji smo kreatori parlamentarnog života u Srbiji.
To ukazuje na činjenicu da ćete, kao što sam rekao juče, usvajanjem novog poslovnika, odnosno izmenama ovog poslovnika samo otvoriti još jednu Pandorinu kutiju i nećete promeniti ništa u afirmativnom i boljem smislu, odnosno nastavićete da se ponašate u skladu sa svojim manirima i u skladu sa svojim političkim sklonostima i opredeljenjima.
Što se tiče mog pitanja, odnosno insistiranja na jednoj informaciji, ovo pitanje će u principu pokazati koliko su smislene i opravdane odredbe članova 225. i 226. Poslovnika. Naime, ja sam dvadeset i nekog decembra, tačnije 22, postavio pitanje, odnosno tražio informaciju od ministra finansija gospođe Diane Dragutinović. Ona je, kao odgovorna, mene kao poslanika, predstavnika zakonodavne vlasti, obavestila i poslala mi tu informaciju.
Moje pitanje se odnosilo na kriminal koji se dešava u Apotekarskoj ustanovi u Vranju, na čemu je, između ostalog, gospođo Čomić, i vaša stranka na lokalnom nivou insistirala. U tom obaveštenju dobio sam informaciju da je u toku istrage, odnosno u postupku kontrole utvrđeno da je manjak u Apotekarskoj ustanovi devet i po miliona dinara i da je istraga i dalje u toku.
Pošto je, kako u ovom obaveštenju stoji, u međuvremenu Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Uprava kriminalističke policije, tražilo da se neke dodatne inspekcije i kontrole izvrše, ja od vas tražim informaciju i obaveštenje, s obzirom na to da je to bilo pre mesec dana, da me obavestite kao narodnog poslanika, jer to pre svega interesuje građane juga Srbije i Pčinjskog okruga, iz kog dolazim, šta se dešava i koje mere će nadležni državni organi da preduzmu u vezi sa ovim. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika, i to je već drugi put danas, u nameri da na indirektan način skrenem pažnju na smislenost članova 225. i 226. Poslovnika koji je još aktuelan i na snazi, a koji vladajuća većina drakonski želi da promeni i da pretvori u jedan restriktivan i rigidan dokument.
Naime, svoje pitanje ću postaviti predsedniku Skupštine, u ovom slučaju čini mi se da to ide na vašu adresu pošto predsedavate, i definisaću ga na kraju svoja tri minuta. Ali, da bih postavio pitanje iskoristiću jednu konstataciju koju je malopre gospodin predsedavajući Nikola Novaković izneo, neće mi zameriti, parafraziraću ga, ali smisao je taj, rekao je da smo ovde svi zbog demokratije ili da je razvijamo, ili nešto tako. Bilo bi deplasirano da se oko toga sporimo, verujem da to jeste tako, ali sve ono što se dešava u poslednja dva dana, naročito danas i naročito jutros u prepodnevnom delu zasedanja, što se tiče kolege Martinovića, objektivno nameće zaključak da očigledno vi sa leve i mi sa desne strane kategoriju demokratije potpuno drugačije razumemo i doživljavamo.
Da je to tačno govori i predlog poslovnika, odnosno odluke kojom će se menjati Poslovnik o radu Narodne skupštine, govori mnogo toga što se dešavalo u procesu konstituisanja ove skupštine i od momenta konstituisanja, pa, evo, do dana današnjeg.
Pokušali ste vrlo neozbiljno i neoprezno da svoje namere sa ovim poslovnikom obrazložite da su one u funkciji obezbeđivanja političke stabilnosti, pre svega u parlamentu, a onda naravno i u celoj državi. Mislim da je to vrlo neozbiljno i neodgovorno. Ta priča o Poslovniku, o kome ćemo govoriti kad počne rasprava, liči na onu zubarsku priču: kad čoveka boli zub, umesto da ode kod zubara da leči zub ili da ga izvadi, on ode u apoteku i kupi sedative da umiri bol. Takva će biti i sudbina ovog poslovnika kada je u pitanju politička stabilnost.
Što se tiče mog pitanja, gospođo Čomić, postoji jedan dokument koji je uz ovaj saziv poslala Vlada, zove se Nacionalni program integracija.
Između ostalog, u njemu piše i sledeće: konstitutivna sednica Narodne skupštine Republike Srbije održana je 11. juna 2008. godine, u novi saziv Skupštine Republike Srbije izabrano je 250 narodnih poslanika iz osam stranaka ili koalicija.
Moje pitanje za vas danas, na koje tražim odgovor, glasi: koliko političkih stranaka ili koalicija ima parlament Republike Srbije? Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, javio sam se još dok je predsedavala gospođa Slavica Đukić-Dejanović. Naravno, ne stavljam to vama na teret, ali iskoristiću i vaše prisustvo i hteo bih da ukažem na povredu Poslovnika u članu 27, članu 104, pre svega, od strane vas koji predsedavate ovom skupštinom i, svakako, članu 147, koji reguliše sve ono što se odnosi na dnevni red današnje sednice.
Mislim, kako je i prethodni govornik rekao, da je možda i dobro što se ova sednica danas odvija na način na koji se odvija. Mislim da nijedna sednica do sada, kako vi ''evrounijati'' volite da kažete, nije transparentnije pokazala gde su izvorišta i ishodišta svih problema što se tiče rada ovog parlamenta, svih onih problema koji se iz ovog parlamenta preslikavaju na izvršnu vlast i na sve ono što zavisi od rada ovog parlamenta.
Mi smo danas ceo dan pokušali da ukažemo s ove govornice na proceduralne greške koje ste napravili i koje vi, kao predsedavajuća, nećete, kao ni predsednik Skupštine, da prihvatite i priznate.
Ukazivali smo na povredu člana 147. s aspekta dužnosti i obaveze odbora da dostave svoja mišljenja.
U jednom trenutku, predsednik Skupštine je zbog toga, uvažavajući te opaske, prekinula sednicu, u 12 časova i nešto. U 13 časova je sednica nastavljena, s konstatacijom: Administrativni odbor još zaseda, čekamo njegov izveštaj. Par minuta posle toga, predsednica Skupštine nam je rekla kako je predstavnik predlagača upoznat i može da da svoju uvodnu reč, odnosno može da da odgovore na sve što se od nje tražilo.
Mi insistiramo da odbori koji su zasedali, ili koji zasedaju, dostave svoja mišljenja poslanicima, da oni mogu s tim da se upoznaju. Ovo što se radi, objektivno, nije dobro i mislim da i ovo što ste danas demonstrirali, svi koji predstavljate skupštinsku većinu, možda može da da konture i okvire zbog čega se novi poslovnik usvaja, kakve efekte on može da da, odnosno kakve će posledice biti i po parlamentarni život u Srbiji, posle njegovog usvajanja, i uopšte, politički život i atmosferu u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 226. Poslovnika o radu Skupštine Republike Srbije. Hteo bih da dobijem informaciju od Ministarstva zdravlja, pa bih vas molio da stenogram mog izlaganja pošaljete, gospođo Čomić, ako može već u toku dana, s obzirom na to da stvari nisu nimalo naivne.
Naime, ja sam u protekloj nedelji već spomenuo i otvarao neke probleme koji postoje na teritoriji opštine Bujanovac, koji nisu nimalo za potcenjivanje.
Problem je što se to dešava paralelno sa nekim neprijatnim događajima na Kosovu, pred kojima Vlada objektivno zatvara oči, i neposredno posle hapšenja koja su se dogodila u Preševu, a to su hapšenja terorista koji su u toku oružanih sukoba delovali na Kosovu.
Naime, prošle nedelje sam spomenuo da u Domu zdravlja u Bujanovcu postoji problem i o tom problemu je, da kažem, dokument poslat u poslaničku grupu SRS.
Evo o čemu se radi. Sindikati zdravstvenih radnika i farmaceuta i sestrinski sindikati, sindikati iz Doma zdravlja u Bujanovcu, uputili su jedan dopis u kojem su obavestili poslaničku grupu SRS da su se odlučili na štrajk opomene zbog činjenice da su im uskraćena neka prava na koja se Vlada odlučila u decembru mesecu 2001. godine.
Naime, zbog činjenice da u Bujanovcu nema dovoljno stručnog kadra lekari specijalisti, uopšte zdravstveni radnici, morali su da dolaze iz drugih opština sa teritorije Republike Srbije kako bi usluge koje moraju da se pruže građanima opštine Bujanovac bile na jednom adekvatnom nivou.
Vlada je 2001. godine, zaključkom broj 121-14320/2001-2 od 18. decembra, odlučila da za 50% poveća primanja, odnosno plate zdravstvenih radnika u Bujanovcu kako bi kroz to povećanje mogli da pokrivaju putne troškove dolaska na radno mesto. To se, naravno, ne odnosi samo na lekare i zdravstvene radnike srpske nacionalnosti, ovo se odnosi i na zdravstvene radnike koji su Albanci i koji putuju u Bujanovac iz Niša, Kosovske Kamenice, Gnjilana, Vranja, Surdulice i Preševa.
Bez ikakve odluke Vlade i bez ikakvog obaveštenja Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Filijala u Vranju, za protekli mesec je prebacio sredstva u Dom zdravlja u Bujanovcu umanjena za 50%.
Zbog svega toga zdravstveni radnici u Bujanovcu su se opredelili za štrajk upozorenja, koji će trajati jedan sat dnevno. To će trajati sve dok ne obave svoje razgovore sa Vladom, odnosno predstavnicima Vlade i ukoliko im zahtevi ne budu u tim pregovorima ispunjeni opredeliće se za štrajk sve do ispunjenja njihovih zahteva.
Zbog svega toga, zbog činjenice da se radi o jednom trusnom području kad je politička situacija u Srbiji u pitanju, tražim odgovor i informaciju od Ministarstva zdravlja na osnovu čega su, i vođeni kojim kriterijumima, odlučili da uskrate ova sredstva koja su od 2001. godine zdravstvenim radnicima u Bujanovcu bila isplaćivana?

Dame i gospodo narodni poslanici, u protekla dva dana i u toku današnjeg zasedanja Srpska radikalna stranka je pokušala da zarad poslanika jedne i druge strane i zarad javnosti u Srbiji stavi do znanja izvršnoj vlasti u Srbiji, Vladi Republike Srbije, skupštinskoj većini da je suština i koren problema u kome se zakonodavno telo ove države nalazi, problema u kome se nalazi zakonodavna aktivnost ove države, isključivo u činjenici da je došlo do urušavanja elementarnih demokratskih principa, parlamentarnih principa, odnosno da je došlo do zloupotrebe i prekrajanja izborne volje građana izražene na izborima 11. maja 2008. godine.
Jako je bitno spomenuti ove izbore, s obzirom na to da se definisanje sastava delegacije odnosi na izbore koji su održani 11. maja. Takođe je činjenica da faktičko stanje u ovom parlamentu ne odgovara stanju koje je definisano u izveštaju RIK-a na osnovu izbora održanih 11. maja. Dokle god Srpska radikalna stranka ne bude dobila ono što joj po izbornoj volji građana pripada, mislim da atmosfera u zakonodavnoj oblasti u ovoj državi neće biti drugačija.
Neki su juče i prekjuče pokušali da svojim izlaganjima nametnu priču o podeli u SRS. Nije se Srpska radikalna stranka podelila, iz SRS su otišli oni koji su rešili da svog ideologa Vojislava Šešelja zamene nekom novom ideologijom, ideologijom Ive Sanadera.
To je njihovo legitimno i političko pravo. Mi im to ne osporavamo i ne zameramo, ali su se zaboravili i sa sobom poneli nešto što svakako predstavlja imovinu SRS, a to su poslanički mandati. Na osnovu te činjenice je Srpska radikalna stranka uskraćena za prava i benefite koji proističu iz broja 78. To se direktno odnosi i na broj članova u delegaciji koja će ovaj parlament predstavljati u Savetu Evrope.
Gospođo Čomić, vi ste juče ili prekjuče, sasvim je svejedno, izneli konstataciju sa kojom se ja potpuno slažem. Znači, mi moramo da izaberemo delegaciju koja će predstavljati parlament u Savetu Evrope. Korak koji moramo da učinimo pre toga da bismo to rešili svakako jeste da razrešimo pitanje mandata i izborne volje građana u Srbiji.
To što predstavnici većine, u ovom slučaju DS, zatvaraju oči i ne žele da se suoče sa tim problemom jer je to njihov trenutni politički interes ne amnestira ih obaveze da se sa ovim problemom suoče i da to reše u duhu Ustava, zakona i, naravno, nekih nepisanih pravila, za koje sam ubeđen da mnogi hoće da se u skladu sa njima ponašaju. To intimno osećaju i svi oni ili velika većina onih koji sede na ovoj levoj strani.
S druge strane, koliko god da je Srpska radikalna stranka insistirala na svojim mandatima pojedinci koji su vinovnici ovog problema pokušavali su da to ospore.
Da smo u pravu u vezi sa onim što tražimo i da imamo pravo na to što tražimo govori nam upravo izjava Tomislava Nikolića iz 2005. godine. Ja mislim da sam je u ovoj sali pročitao, ali nije loše, zarad javnosti, da ponovo čujete ovo: "Nijednom političaru u Srbiji ne odgovara da poslanik raspolaže svojim mandatom, jer je SRS osvojila 82 poslanička mesta. Mi to moramo da imamo svakog časa. Je li osvojio Bogoljub Karić neko poslaničko mesto? Nije, odakle mu? Ovo je prosta stvar, ali ovo je fundamentalno pitanje za Srbiju, na prekretnici smo, ja se ne bih odricao morala. Kako okolnosti mogu da određuju kome pripada mandat? Valjda se ne obaziremo na okolnosti, obaziremo se na izborne rezultate."
Kada mandate u Srbiji krade Bogoljub Karić onda je to nemoral, onda je to kriminal, ali kad to radi Tomislav Nikolić onda se to radi u duhu slobode, u duhu života, u duhu evropskih standarda i prava poslanika koji sede u evropskom parlamentu.
Srpska radikalna stranka i ja u ime SRS, svi poslanici SRS su na ovome insistirali poslednjih nekoliko meseci. Još jednom apelujem na predstavnike skupštinske većine da otvore oči i da se suoče sa ovim problemom kako bi olakšali i parlamentu i Srbiji i svima onima koji su upućeni na ovu državu. Ukoliko bi se uveo red i poštovalo dostojanstvo ovog doma, ubeđen sam da bi se to po principu koncentričnih krugova preslikalo na sve organe izvršne vlasti, do onog poslednjeg na koji su građani Republike Srbije upućeni.
Od vas zavisi, najveća odgovornost za sve ovo što se danas dešava i u parlamentu, ali i u Srbiji leži najviše na DS, a onda svakako i na skupštinskoj većini.
Pojedinci su pokušavali da brane dostojanstvo Skupštine. Branili su dostojanstvo Skupštine od SRS i javljanja po Poslovniku, branili su dostojanstvo Skupštine od Miladina Kovačevića. Srpska radikalna stranka smatra da se danas dostojanstvo Skupštine brani na jedan potpuno drugačiji način. Za nas je odbrana dostojanstva Skupštine i ovog tela stavljanje na dnevni red tačke koja se odnosi na Kosovo i Metohiju. Ovaj saziv u poslednjih šest ili sedam meseci nije usvojio nijedan dokument koji se odnosi na Kosovo i Metohiju.
Ovaj saziv nije dočekao da predstavnici skupštinske većine izađu jednom u poslednja dva meseca za ovu govornicu i postave pitanje izvršnoj vlasti kojoj su dali mandat zbog čega su dva meseca šatori ispred Predsedništva Srbije; šta je to radnike Robnih kuća nateralo da dođu danas pred Skupštinu; koji je problem "Trudbenika"; koji je problem "Beka"; šta je problem sa "Sintelonom" iz Bačke Palanke. Tako se brani dostojanstvo Narodne skupštine i svih nas koji sedimo ovde, koje je narod ovlastio da sedimo ovde, a ne od Miladina Kovačevića ili korišćenja poslovničkih prava.
Neki su pokušavali da nam insistiranje na vraćanju mandata ospore upozorenjima na neke izborne rezultate u četiri opštine. U te četiri opštine, u jednoj, tamo gde DS i ova nova stranka, evropska, ta napredna stranka, treba da formiraju vlast, preti se uvođenjem privremenih mera. Nisu kadri ni taj posao da urade.
Srpska radikalna stranka nikada nije imala problem sa prihvatanjem i priznavanjem izbornih rezultata. To dobro znate svi vi koji sedite u ovom parlamentu i levo i desno. I kada su bili ružičasti i kada su bili crni za SRS, mi smo ih prihvatali. Učeni smo da je izborna volja građana neprikosnovena. Moram da priznam još jednu stvar, složićete se sa mnom i vi levo, a bogami, i neki desno: mnogi su se okoristili takvim principijelnim stavom SRS, sačuvali su svoje pobede ili svoje poraze, u svakom slučaju, izborne rezultate od najnižeg do najvišeg nivoa. Tada principijelnost SRS nikome nije smetala. Svi su je pozdravljali ili bili spremni da prećutno to pozdrave. Danas se SRS zbog svoje principijelnosti osuđuje i napada na najbrutalniji i najnekorektniji način.
Što se izbornih rezultata tiče, odnosno broja poslanika koji će SRS imati do prvih narednih izbora, to isključivo, ponavljam, zavisi od volje Demokratske stranke i njene spremnosti da se suoči sa problemom koji je prećutno podržala, sa problemom koji će objektivno teretiti do tih izbora ovaj parlament. Što se tiče broja mandata SRS posle parlamentarnih izbora, koji će biti kada budu, time ću završiti, za nas je sasvim svejedno da li će ovde biti 100 radikala, 50 radikala ili jedan radikal. Bitno nam je da taj jedan, ukoliko bude jedan, za pojedince na političkoj sceni u Srbiji bude svedočanstvo beščašća, nesagledivog ljudskog, moralnog i političkog sunovrata.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram, gospođo Čomić, povredu članova 27. i 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine, a povredu člana 27. vama stavljam na teret i to ću da obrazložim.
Što se tiče povrede člana 104, to stavljam na teret jednom od prethodnih govornika za ovom govornicom. Naravno, ne spominjem njegovo ime, isključivo iz razloga što smatram da je od njega u ovom parlamentu ostala samo njegova fizionomija.
Ta ista osoba je, pre nekoliko dana, ili u proteklim nedeljama, imala običaj da za taj vaš sto govori kako tamo neko razmenjuje recepte.
Čitajući jednu knjigu pre nekoliko dana, naišao sam na jednu rečenicu u kojoj je sadržan jedan recept i u tom receptu bi moglo da se sadrži sve ono što ovih dana ta osoba radi, zajedno s onima koji ga slede. To je kilogram sujete, dva kilograma taštine i dve tone prljavštine. Nije mi to namera i mislim da to nije najbitnije.
Gospođo Čomić, sve ono što se danas ovde dešava, i juče, nameće zaključak da ste vi na zadatku, odnosno da ste vi čovek zadatka, koji ljudi koji sede za vašim stolom ili ne žele, ili nisu sposobni da urade.
Naravno, ubeđen sam, takođe, da mimo ove javnosti, mimo kamera, ni vama to ne imponuje i ne prija, ali sve ovo što juče i danas pokušavate da uradite, odnosno da sve što se dešava u ovoj skupštini, što vi radite, predstavite kao da želite da zaštitite dostojanstvo i Poslovnik Skupštine Republike Srbije, ne odgovara istini; suština cele priče je da se na jedan drugačiji način predstave suvi i trenutni politički interesi stranke kojoj pripadate.
Ubeđen sam da ovo mišljenje deli velika većina poslanika koji sede na ovoj levoj strani. Jedna banalnost, ona na koju vam je gospodin Krasić ukazivao u nekoliko navrata danas za govornicom, jeste da uporno eksploatišete kategoriju poslaničke grupe. Mi od vas tražimo i insistiramo da kažete o kojoj se poslaničkoj stranci radi. Čak i u obrazloženju za rešenje koje je na dnevnom redu stoji da se vodi računa o zastupljenosti političkih stranaka, političkih stranaka koje su učestvovale na izborima i na istim izborima, 11. maja, osvojile mandate u ovom parlamentu.
Vi, gospođo Čomić, i svi ostali koji su u toj igri, možete to da izbegavate. Time nećete rešiti problem ni za ubuduće, ni zbog druge zakonodavne aktivnosti. Svojim ponašanjem, i vi i oni koji vam za to daju smernice i sugestije, samo raspirujete požar koji ste zapalili onog dana kada ste prihvatili i priznali izbornu krađu u ovom parlamentu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javio sam se da reklamiram povredu Poslovnika i smatram da je povredu Poslovnika učinila upravo gospođa Nada Kolundžija u svojim prethodnim izlaganjima, a evo i sada. Ne želim vas da oslobađam odgovornosti, međutim, čini mi se da Poslovnik predviđa sledeću proceduru – onaj ko reklamira Poslovnik, kaže, navede ili citira Poslovnik, ukaže obrazloženjem na to šta je povređeno i kako.
Vi ste, u skladu sa Poslovnikom, dužni da date svoje obrazloženje, pa ukoliko poslanik nije zadovoljan, onda traži da se u danu za glasanje Skupština o toj povredi izjasni. Čini mi se da to tako ide. Mislim da je nedozvoljeno i neopravdano da prećutno gledate na insistiranje Nade Kolundžije, da pre nego što vi date obrazloženje na to da li je bilo ili nije bilo povrede Poslovnika, da se traži izjašnjavanje u danu za glasanje. Da li je to dogovorno ili ne, ali vas objektivno, prećutno, sa vaše strane, gospođa Kolundžija, amnestira obaveze da date odgovor da li je neko povredio Poslovnik ili nije povredio Poslovnik. U ovom slučaju, gospođica Nataša Jovanović.
A za vas, gospođo Kolundžija, izvinjavam se što vas deranžiram u tom vašem surfovanju po internetu, možda ne bi bilo loše da posle onoga što ste čuli, pre svega od gospodina Martinovića, kasnije od gospodina Aligrudića, pa sada od gospođice Nataše Jovanović, izađete i kažete "nešto u svoju odbranu".
Ovde su iznesene neke činjenice koje na jedan najozbiljniji način diskvalifikuju sve ono što ste rekli i što ste sa ove govornice malopre prosipali i promovisali.
Pre svega, pričali ste o potrebi da se postigne politička saglasnost, pa kako SRS nije spremna na poštovanje osnovnih pravila, delili ste nam lekcije kako se gube mandati i šta je to što zbog čega poslanici gube mandate. Niste nam rekli ni jednu jedinu reč kako mandate poslanici dobijaju ili stiču pravo na iste.
Ovo što je izneo gospodin Aligrudić, na najozbiljniji način smatram da je trebalo da vas natera da izađete za ovu govornicu i da kažete bar jednu jedinu rečenicu. Ovde ste najveći zagovornik i insistirate najviše na poštovanju dostojanstva Skupštine. Mislim da ste vi svojim stavom od malopre obmanuli javnost i urušili dostojanstvo Skupštine zato što velika većina stvari koju ste rekli ne odgovara istini, a to su potvrdili i poslanik Martinović i poslanik Aligrudić i gospođica Nataša Jovanović. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šabiću, evo, konačno u Skupštini dva akta, dva dokumenta na kojima je Srpska radikalna stranka direktno ili indirektno insistirala poprilično dugo u vremenu iza nas, dva dokumenta koja bi trebalo u principu da institucionalizuju rad dve službe, dva organa koji, kako vi kažete, predstavljaju antikorupcijski potencijal u ovoj državi.
Srpska radikalna stranka je na potrebu za postojanjem ove dve institucije (i one o kojoj smo govorili juče i ove o kojoj je danas reč) ukazivala u ovom parlamentu kada su na dnevnom redu bili zakoni, odnosno set antikorupcijskih zakona, pravosudnih zakona.
Pokušali smo da ukažemo na loše pojave u smislu korupcije kada smo govorili o budžetu, o predlogu zakona koji podržava budžet, koristeći svoje poslovničko pravo i govoreći o ponašanju pojedinih vladinih nameštenika u javnom sektoru, o lošim pojavama u javnom sektoru.
Naravno, ne verujemo da je to motivisalo i nateralo Vladu, predlagača, da zbog toga pošalje ova dva akta pred Skupštinu. Verujemo da je to nešto drugo, ne znamo šta, ali je dobro što su tu, što su pred nama.
Mislim da ćete se složiti sa mnom da je bila krajnje degutantna izjava predstavnika skupštinske većine juče da se oni neće javljati za reč u diskusiji po ove dve tačke dnevnog reda, jer u potpunosti shvataju značaj ove dve tačke, odnosno institucija čiji se rad reguliše usvajanjem ove dve tačke.
Godinama unazad nismo uspeli, ni poslanici SRS, ni druge opozicione stranke, niti vi kao Poverenik, da ih nateramo da omoguće da radite onako kako treba da radite, onako kako svaka država u vremenu u kome se mi danas nalazimo zaslužuje i ima obavezu da se ponaša.
Ponavljam, ovim danas mi zatvaramo institucionalni okvir ove dve službe, juče revizorske institucije, danas vaše kancelarije Poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja.
Vi ćete u toj kancelariji, pretpostavljam, u skladu sa potrebama i obavezama koje vas očekuju, definisati sve ono što ste u pravilnik stavili i verujem da je sve to u redu i kako treba i da će vam to stvoriti administrativni i svaki drugi prostor da delujete i da funkcionišete.
U svom radu oslanjaćete se, pretpostavljam, na dva zakona, a to su Zakon o dostupnosti informacija i zakon koji je Skupština Republike Srbije usvojila pre par nedelja ili nekoliko meseci, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. To su dve ozbiljne stvari, to su dva bitna zakona i mislim da država nema malo problema na koje ovi zakoni objektivno treba da se odnose i da se primenjuju.
Naravno, sada dolazimo do jedne stvari, prokomentarisaću je, ali ne želim da je shvatite ... naravno, govorim u kontekstu odbrane ovoga što radite, i podrške. Vi ste čovek koji ima jednu empiriju kada su državni organi i javna preduzeća, javni sektor u pitanju, jedno živo iskustvo sa tim ljudima, sa nosiocima javnih funkcija u javnom sektoru. Imate iskustvo sa njima, s obzirom na to da ste jedno vreme čak bili ministar u Vladi koju su karakterisale neke čudne afere i događaji. Naravno, ne odnosi se to na sve, odnosi se na deo Vlade, deo pojedinaca koji su u toj vladi učestvovali. Ono što je dobro, vi imate iskustva u dva pravca. Sa jedne strane, znate gde je izvor suštinskih problema, problema korupcije u ovoj državi, a sa druge strane, znate koliko će biti problema da se na adekvatan način sa svim tim stvarima obračunate.
Ponavljam, nećete mi uzeti za zlo, sećate se afera: i Marije Rašete-Vukosavljević, i Gorana Novakovića, i Janjuševića i Kolesara, sve su to bili vladini činovnici. Recite mi, kakav je epilog svih tih nesrećnih afera? Nažalost, mislim da imate dobru volju, dobre napore, ali mislim da nemate sluha u izvršnoj vlasti.
Vi vrlo otvoreno o tome govorite. Mislim da ste rekli da 70% državne administracije u principu nije spremno da na adekvatan način odgovori potrebama o kojima vi govorite, potrebama da se ova država suoči na kvalitetan način sa korupcijom koja potiče iz vrha vlasti, pa se spušta do onog poslednjeg nivoa dole.
Vi prepoznajete gde je problem. Mislim da nećete ni u perspektivi imati podršku i razumevanje, bar ne ovog establišmenta koji danas rukovodi državom, koji definiše naš politički i ekonomski život, ali imate nameru, imate volju i dokle god se budete tako vladali mislim da ćete imati sagovornika u SRS.
Smatram da ono što na neki način nije dobro jeste to što se u implementaciji svih ovih odluka, odnosno funkcionisanja ovih institucija definišete, odnosno određujete najpre u skladu sa stavovima i standardima EU, odnosno sa potrebama da monitoring koji sprovodi Evropska komisija, EU bude pozitivno ocenjen.
Mislim da to nije dobro i da time ne šaljete dobru poruku onima koji su obveznici poštovanja ova dva zakona na koja ćete se oslanjati. Mislim da to nije dobro, mislim da treba da pošaljete poruku, pre svega, da insistirate da na svemu ovome radimo zbog nas, zbog uvođenja reda u Srbiji i svim institucijama koje ovu državu čine.
To objektivno mogu, bar sa mog stanovišta, da vam zamerim i mislim da, ako hoćete i možete da prihvatite tu sugestiju, treba više da se insistira na potrebi da se u državi Srbiji zavede red, ne zato što to Evropa traži od nas i insistira, nego zato što to, pre svega, treba nama. Uvođenjem nekih standarda koji su objektivno dobri i prihvatljivi za Srbiju kvalifikujemo se da jednog dana postanemo deo modernog i razvijenog sveta, a da li će to biti Evropa ili neki drugi deo bilo kakvog sveta, sasvim je svejedno, ali treba da budemo ozbiljni i odgovorni kada je u pitanju država i državne obaveze.
Kada smo govorili o Zakonu o javnim nabavkama, odnosno o setu antikorupcijskih zakona, govorio sam o jednom primeru gde su investitori, odnosno naručioci posla državni organi. Pomenuću to kratko. Posao je bio rekonstrukcija nekih građevinskih objekata. U toj prvoj utakmici u javnoj nabavci onaj koji je dobio posao bio je skuplji od drugoplasiranog 30 miliona. To što je bio skuplji da ostavimo na stranu, imao je nepotpunu dokumentaciju i dobio je posao. Država mu je dala posao sa nepotpunom dokumentacijom! Onaj ko je bio oštećen reagovao je, pa je na osnovu te reakcije reagovala i država, odnosno komisija, oborila tender, odnosno javnu nabavku i raspisala novu utakmicu.
Zamislite ironiju, na novoj utakmici isti dobijaju drugo mesto. Taj koji je bio prošli put skuplji 30 miliona od drugoplasiranog sa 15 miliona sada ima ispravnu dokumentaciju, ali je skuplji 15 miliona. Da ostavimo na stranu to što je skuplji, kako može za isti posao u dva različita tendera razlika u ceni da bude 15 miliona? To nikome nije palo u oči, tendenciozno ili ne. Shvatićete da je tendenciozno. Neko je trebalo da dobije taj posao i očigledno da je posao završen.
Dok god su takvi maniri u državi, ja nisam optimista, kada je rad vaše kancelarije u pitanju. Koliko god da želim da radite kao Poverenik i cela vaša kancelarija, nisam optimista da ćete imati podršku u izvršnoj vlasti Republike Srbije. Najveći problem ćete imati u organima Vlade, odnosno izvršne vlasti Republike Srbije.
Građani koji će moći da ostvaruju prava kroz ove zakone, koji će moći u nekim svojim potrebama da se oslanjaju na vas i na vašu kancelariju objektivno neće biti problem, koliko će problem biti, ponavljam, Vlada Republike Srbije i svi oni koji od Vlade zavise, odnosno koje Vlada bira, postavlja i definiše.
Činjenica je, kad je korupcija u pitanju, da ćete ovim odlukama pokušati da kontrolišete i u red uvedete javnu potrošnju.
Ono što je loša praksa i loš manir ove države jeste i činjenica da te probleme ne možemo da rešavamo samo kontrolom korupcije. Trebalo bi svakako da se razmišlja i o unapređenju rada javnih preduzeća, tog javnog sektora, o njihovoj profitabilnosti. Nažalost, toga u Vladi Republike Srbije, bar za sada, nema. Ako funkcionisanje vaše kancelarije i bude imalo efekta, mislim da to neće biti jedna zaokružena celina, neće biti rešeno do kraja.
Gospodine Šabiću, svoje izlaganje ću da završim, samo bih rekao da su kazne predviđene kaznenim odredbama zakona jako male, od 5.000 do 50.000. Mislim da tu nećete postići nikakav efekat i da se tih 5.000, odnosno 50.000 neće doživeti kao neka realna opomena, "opasnost" ili sankcija koja će, eventualno, nekoga odvratiti od nekih loših navika i manira.
Završiću jednom rečenicom Slobodana Jovanovića koju ste citirali u jednom vašem intervjuu, u jednom vašem izlaganju, pročitaću je, a reći ću vam na kraju i zašto. Pozvali ste se na sledeću rečenicu: "U nedostatku uverenja i principa stranke teže uspehu radi uspeha i gledaju da što pre dođu do vlasti i da je što duže drže u rukama. Postaju preduzeća za eksploataciju vlasti i, kao sve grupe koje su rukovođene egoističnim pobudama, šire oko sebe korupciju."
Gospodine Šabiću, dok god vaš odnos prema aktuelnoj izvršnoj vlasti u Srbiji bude ovakav, dok god budete svoj rad i svoje funkcionisanje temeljili na ovoj rečenici i ovim principima, imaćete podršku i razumevanje SRS dr Vojislava Šešelja. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, potpuno razumem vaše namere da stvorite atmosferu da govorimo o dve tačke dnevnog reda, ali mislim da su poslanici SRS poslednji kojima o značaju te dve tačke treba da govorite. Složićete se sa mnom da smo bar stotine sati proveli za ovom govornicom postavljajući pitanja i insistirajući na činjenici da Državna revizorska institucija treba da radi.
Shvatanje i značaj te institucije mislim da je bio problem kod većine, kod Vlade Republike Srbije. Danas, kada se Vlada, iz njoj znanih razloga, opredelila da ovaj poslovnik koji je na dnevnom redu usvoji, to treba da bude državno pitanje broj jedan.
Mogu to da razumem, mi smo ideološki na dve različite strane, za Vladu su jedna, a za nas druga pitanja od krucijalnog ili esencijalnog značaja za ovu državu. Prema tome, dozvolićete nam da, takođe u skladu sa Poslovnikom, koristimo naša i parlamentarna i poslanička prava, i da postavljamo pitanja za koja smatramo da su od vrhunskog i vitalnog značaja za ovu državu i njene građane.
U tom smislu, ja ću, u skladu sa članom 226, od vas tražiti informaciju, odnosno zamoliću vas da moje pitanje prosledite Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ne radi se o KiM, ali je, u svakom slučaju, direktno ili indirektno vezano za Šiptare.
Radi se o opštini Bujanovac. Pre nekoliko dana sam sa ove govornice otvorio pitanje i rekao da su u Bujanovcu odbornici skupštinske većine, koju, istina tanko, ali čine šiptarski odbornici, pokušali u decembru da smene dva preostala direktora javnih preduzeća koji su Srbi. Konsenzus političkih stranaka Srba u Bujanovcu je obezbedio da se ta sednica u decembru prekine. Dakle, u pitanju je konsenzus, a naravno i sva pravna, politička i legitimna sredstva.
Ta sednica je 15. januara nastavljena i desilo se ono zbog čega je u decembru prekinuta.
Znači, Šiptari su i dva preostala direktora Srbina smenili na sednici skupštine. Takođe je postignut politički konsenzus i sve političke partije Srba su napustile sednicu skupštine i pitanje je da li će u daljem radu lokalnog parlamenta učestvovati.
Tada sam od vas tražio, oko 15. januara, i sada od vas tražim, tražim odgovor od ministra za lokalnu samoupravu i predsednika Koordinacionog centra – da li će se Koordinaciono telo prema ovom problemu odrediti u duhu onih reči koje je sa ove govornice izgovorio, koje objektivno SRS može da razume i da prihvati, i da li će aršini biti isti za sve nacionalne manjine i za Srbe koji u Bujanovcu žive kao nacionalna manjina? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre sam iskoristio svoja prava po Poslovniku i postavio neka pitanja koja se tiču juga Srbije, konkretno opštine Bujanovac, i sada ću samo javnosti i Vladi Republike Srbije da opet skrenem pažnju, u drugom kontekstu, na Pčinjski okrug i opštine Pčinjskog upravnog okruga.
Od vas, gospodine predsedavajući, tražim da prosledite moje pitanje nadležnim državnim organima i očekujem odgovor. Jednom sam, u jednoj raspravi po dnevnom redu, postavio ovo pitanje. Naravno, odgovor do danas nisam dobio i sad bih iskoristio svoje poslovničko pravo da taj odgovor dobijem.
Naime, 1999. godine u agresiji NATO-a i država članica NATO-a, država koje su priznale nezavisnost KiM, država koje danas obezbeđuju potpunu logistiku formiranja vojske tzv. države Kosovo, država koje, nažalost, definišu strategiju i politiku Vlade Republike Srbije, Vlade koja finansira novine koje reklamiraju tu vojsku te tzv. države Kosovo, na jug Srbije, na nekoliko lokacija na teritoriji opština Bujanovac, Vranje i Preševo, ispaljeno je oko tri i po hiljade metaka sa osiromašenim uranijumom.
To znači da je negde oko hiljadu, hiljadu i po kilograma osiromašenog uranijuma prisutno na prostoru ove tri opštine. Ta činjenica je drastično promenila zdravstvene prilike na jugu Srbije, naročito kada su u pitanju maligna oboljenja i karcinom.
Naravno, država o tome ćuti, ne govori mnogo (ne znam zašto, mogu možda da naslutim), ali pitao bih nadležne državne organe – u kojoj meri je ova činjenica i ovakva prisutnost osiromašenog uranijuma na ovim trima opštinama izmenila i uticala na pogoršanje zdravstvenih prilika na jugu Srbije?
S druge strane me interesuje – koliko će nadležna ministarstva države Srbije u narednom periodu opredeliti sredstava i kako će se baviti sanacijom tog terena, s obzirom na to da je za prirodno razlaganje istog potrebno preko ne znam koliko stotina ili hiljada godina? Naravno, interesuje me – da li su nadležni državni organi uradili procenu uticaja na životnu sredinu? Kakve su prilike? Kakav je status životne sredine na jugu Srbije? Ko se time bavi i da li ćemo u narednim godinama imati mogućnost da dobijemo zaštitu u tom smislu od države, odnosno da li će država Srbija u 2009. i narednim godinama obezbediti za građane juga Srbije život dostojan čoveka u 21. veku? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 226. U prethodna dva javljanja otvorio sam neka pitanja koja se tiču juga Srbije, odnosno Pčinjskog okruga, iz koga dolazim.
Svakako postoji još jedno pitanje, koje se odnosi na Zdravstveni centar u Bujanovcu i koje je aktuelizovano upravo ovih dana kad se dešavaju neke vrlo "čudne, interesantne stvari" na Kosovu i Metohiji. Paralelno s tim je otvorena i tema budžeta, koju je za ovom govornicom otvorio gospodin Halimi.
U Bujanovcu se nažalost dešava i činjenica da se država, a do kraja dana ćemo dobiti potpunu informaciju i zahteve lekara iz Zdravstvenog centra u Bujanovcu koji su uskraćeni za neka finansijska sredstva, odnosno prinadležnosti koje su do sada dobijali od države i spremni su na jednu "vrlo lošu reakciju". Kažem "lošu" u afirmativnom smislu. Mislim da se država ponaša nekorektno i da je to deo jednog celokupnog scenarija. Iskoristiću popodnevnu raspravu da tu priču privedem kraju. Bitno je da javnost čuje da neko o tim ljudima dole misli i da ima priliku da o njihovim problemima govori za ovom govornicom.
Naravno, činjenica je da su ove ''militantne pojave'' na Kosovu i Metohiji prioritet za SRS. Mi hoćemo i želimo da insistiramo na tome i u Skupštini i u javnosti.
Međutim, svakako postoje stvari koje se tiču KiM i Srbije, koja je svojim ustavom definisala da je to njen neotuđivi deo, a to je činjenica da Republika Srbija dole ima ogromnu imovinu.
Ono što mene interesuje odnosi se na činjenicu da je predstavnik Evropske komisije za Kosovo rekao da će u narednom periodu Evropska komisija i EU raditi na tri stvari kada je u pitanju država Kosovo, a to su: privreda, integracije i, svakako, energetika.
Kad je energetika u pitanju, mene interesuje da od Vlade Republike Srbije, Ministarstva energetike, dobijem odgovor – da li elektroenergetski sistem Srbije u narednom periodu računa na proizvodne kapacitete koji treba da se obezbede u Termoelektrani Obilić na KiM? Da li će ona biti podrška energetskom sistemu Srbije? To je moje prvo pitanje
Drugo moje pitanje je – koliko je do sada javnih preduzeća, koja su vlasništvo države Srbije, neovlašćeno privatizovano i prodato od strane kosovskih institucija i za koliko sredstava je do sada Srbija uskraćena po tom osnovu? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče gospođa Radeta, konačno smo stigli do člana 25. zakona kojim se definišu tarife, koje su, u principu, suština i smisao ovog zakona i svakako da će ovde biti dosta prostora da se priča, da se ukazuje na sve propuste koji su uočeni u Predlogu ovog zakona.
Što se tiče konkretno amandmana gospodina Lapčevića, mislim da je on bio prihvatljiv.
Prihvatljiv je bio iz mnogo razloga, ali tu treba pomenuti svakako da ovo nisu velike takse i smanjenje po ovim taksama koje je gospodin Lapčević predložio mislim da ne bi mnogo "koštale" budžet, odnosno tu prihodnu stranu, s obzirom da su vam na toj lestvici na prihodnoj strani ove republičke administrativne takse ne među prva tri, bar tako mislim da jeste, tako da ste ovaj amandman mogli da prihvatite.
S obzirom da niste, pokušaću kroz dva tarifna broja definisana u ovom članu 25. da ukažem nešto, gospođo ministre, u principu što sam u svojim izlaganjima po ovom zakonu u protekloj nedelji pokušao da ukažem predstavnicima Vlade, a to su tarifni brojevi 187 i tarifni broj 190.
Pre nego što pređem na to, s obzirom da ste vi adekvatan sagovornik poslanicima kada je ovaj zakon u pitanju, mi smo protekle nedelje, poslanici SRS su pokušali da ukažu na nekoliko problema i nećete mi zameriti zbog ove digresije.
Iskoristio bih vaše prisustvo i pokušao da ukažem na činjenicu ukoliko možete da iskoristite svoj autoritet ministra finansija i pokušate da sagledate ljude koji su ovde u svojstvu predstavnika i Robnih kuća Beograd, i Trudbenika iz Beograda i svakako Sintelona iz Bačke Palanke, koji su kroz privatizaciju tih preduzeća doživeli veliku štetu i probleme, dolaze non-stop. Nama nije teško da razgovaramo s njima, ali čini mi se da ste vi odgovorni kao izvršna vlast, kao Vlada Republike Srbije, da uzmete njihove probleme ozbiljno i o njima porazmislite i pomognete im da ih reše.
Što se tiče tarifnih brojeva koje sam malopre pomenuo, insistirao sam u protekloj nedelji na neodgovornost Vlade kada je reč o usklađivanju određenih taksi iz ovog zakona. Kada govorimo o usklađivanju, usklađivanje taksi iz ovog zakona ne znači samo menjanje njihovog nominalnog iznosa, povećavanje ili spuštanje cena, da li za stopu inflacije ili za neki drugi ekonomski parametar, kriterijum ili razlog, sasvim je svejedno.
Usklađivanje iz ugla SRS podrazumeva i nešto sasvim drugo. O tome ću pokušati kroz ova dva tarifna broja da kažem. Mislim da odgovornost države kada je ova materija u pitanju treba da bude, pre svega, koncentrisana na to da se obezbedi visok standard administrativnih usluga, odnosno postupaka. Kroz ove i ovako definisane takse to svakako ne može da se prepozna.
Kada se osvrnete na ovo o čemu hoću da pričam, to su taksene tarife koje se odnose direktno i indirektno na oblast zaštite životne sredine.
Ta vaša Evropa, u koju idete i kojoj stremite, insistira na zaštiti životne sredine.
Ako hoćete da se bar predstavite ozbiljnom i odgovornom vladom i državom, onda ste taksene tarife u ovoj oblasti morali da rešite na jedan potpuno drugačiji način, ne potpuno, ali odgovorniji i ozbiljniji način, kako bi oni koji vas cene, ocenjuju i procenjuju koliko ste kompatibilni sa Evropom i mogli da vam daju bar prelaznu ocenu.
Vi nažalost ni u toj oblasti prolaznu ocenu ne možete da dobije ni od Evropske komisije. Podsetiću vas da Evropska komisija kada za zaštita životne sredine u pitanju dala negativne ocene, između ostalog, ukazali su vam da je loše stanje u oblasti zaštite prirode, upravljanju otpadom, kvaliteta vode i vazduha, genetski modifikovanih organizama, hemikalija i buke, ono što je najbitnije, a tiče se ove dve taksene tarife, gospođo ministre, a to je da je neophodna veća usklađenost i primena analiza procena uticaja na životnu sredinu i strateških procena uticaja na životnu sredinu.
Ovaj tarifni broj 187 se upravo odnosi na to. Ako se osvrnete na taj tarifni broj, ovde su vam takse u iznosima od 26.000 do 84.000 za zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja i za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja zatečenog stanja od 23.000 do 73.000 dinara.
Ekologija je skupa. Ekologijom se na adekvatan način bave ozbiljne i skupe, odnosno bogate države. Bavljenjem ovom oblašću u Srbiji svakako jeste u povoju. Ali, to vam ne daje za pravo na ovakvu finansijsku bahatost, Vladi.
Ovo je mnogo para i mnogo novca i ovo neće delovati stimulativno na sve one koji treba da se bave ovim analizama koji treba usluge državi za ove analize da daju. Nama je prostorno planiranje u povoju i sve ovo čini jedan ambijent, zajedno sa svima onima koji žele i hoće da investiraju u Srbiju.
SRS smatra da ako svoj odnos ne definišete kao stimulativan prema svima onima koji hoće da troše novac, da li individualnu gradnju ili za investitore koji hoće da zidaju, da grade i da ulažu novac ovde. Ne možete da očekujete u povratku ništa.
Ovo je bio jedan od modela da delujete stimulativno, odnosno da pravite pozitivnu investicionu klimu.
Ovako ćete, sa ovim cenama, i oni koji se opredele da terate u oblast ilegalnog, odnosno preko granice da ih iznosite iz okvira legaliteta i legitimiteta. To će se onda preneti na urbanizam, na građevinske dozvole itd.
Ponavljam, ne možete ovakvim iznosima taksi da nadoknadite sve ono što u budžetu fali i da se bavite na ozbiljan način zaštitom životne sredine pre svega, a onda i za neke druge stvari koje će vam objektivno u narednoj godini sredstava iz budžeta faliti.
Drugi tarifni broj koji svakako hoću da prokomentarišem jeste tarifni broj 190.
Pazite, to je taksa za zahtev za izdavanje dozvole i za skupljanje, korišćenje i promet određenih vrsta divlje flore i faune. Ovo definiše dve stvari, kakav je odnos države prema resursima koje imamo. Ovo se odnosi svakako za otkupe faune, šumskih plodova, bilja, nešto što objektivno u ovoj državi je još uvek nedotaknuto i što čini našu komparativnu prednost.
Pogledajte ovo, kada definišete takse, vi kroz te takse morate da definišete i koga ćete da štitite sa visokim ili niskim iznosom taksi. Njihov smisao ne može da bude samo punjenje budžeta. To što su neke takse niske u svom nominalnom iznosu ne znači da ćete štititi interes građana. To vam je u ovom slučaju tako.
Tu je taksa za dozvolu 2.620 dinara, to košta, da svedemo na ono što se dešava na terenu, 10 kg borovnice. Oni koji dobiju pravo da otkupljuju, samo se smejte, ali to je tako, znam da vam je smešno, ali neko zbog ovoga objektivnu muku muči celo leto. Ne znam koliko sati provede da sakupi bilo koju vrstu šumskog ploda. Neko plati i dobije dozvolu za 2.620 dinara i otkupi hiljade tona u sezoni tog voća ili povrća, ili šumskih plodova, lekovitog bilja. To prodaje u EU po sto puta većim cenama nego što u otkupu plati.
Vi ovim niskim stopama, odnosno taksama ne štitite građane. Štitite nakupce koji imaju karakter monopola, da li lokalnog, regionalnog ili nacionalnog, sasvim je svejedno.
To je vaš problem. Ovo govori da se niste ozbiljno bavili ovim taksama, niste suštinski nego samo formalno. Naravno, ne stavljam ovo sve vama na teret.
Gledam u vas i smatram da ste vi dobar sagovornik. Gospođo ministre, sada je već kasno da neke stvari menjate.
Nadam se, još ću da se javljam, postoje još neki tarifni brojevi kojima ste mogli ozbiljnije da se bavite, koji bi na jedan adekvatan način ostavili utisak, kako vi to volite da kažete, političara ili vlade evropske provenijencije.
Ovako se u Evropu ne ide. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog ovog zakona i malopre sam u svojoj diskusiji rekao da ću, svakako, kroz narednu diskusiju da se pozabavim sa još jednom ili dve tarife koje se nalaze u ovom zakonu.
Ali, pre toga, gospođo ministre, iskoristio bih priliku da još jedanput apelujem na vas da prihvatite amandman gospodina Miloša Radulovića, koji se odnosi na naplaćivanje tog transporta, odnosno prolaska nuklearnih materija kroz Republiku Srbiju. To nije nimalo naivno i neprihvatljivo.
Ukoliko se plašite od novca koji biste ubrali po tom osnovu, odnosno kroz predlog koji je gospodin Radulović predvideo kroz ovu taksu, daću vam jedan racionalan način ili predlog da ga potrošite. Naime, u NATO agresiji vaših prijatelja iz EU 99. godine na području Pčinjskog okruga, iz koga dolazim, na samo dve ili tri lokacije ispaljeno je negde oko 3.500 hiljade zrna sa osiromašenim uranijumom.
Prevedeno u kilograme ili tone, to je oko 1.500 kilograma ili tona i po osiromašenog uranijuma, za čije razlaganje će trebati negde oko ne znam koliko stotina ili hiljada godina, pa ako bi država pokazala svoju odgovornost, mogla bi kroz određene mere da se pozabavi time, s obzirom da su te činjenice prilično izmenile zdravstveni karton juga Srbije i Pčinjskog okruga, iz koga, ponavljam, dolazim.
Što se tiče ovog zakona ovde bih, oslanjajući se na onu priču od malopre, spomenuo još dve taksene tarife, a to su tarife 136 i 188. Činjenica je da nisu baš u vezi sa mojim amandmanom u direktnom kontekstu, ali svakako iz svega ovoga mogu da se izvuku neki zaključci vašeg odnosa, ne vašeg nego Vladinog prema amandmanima i odnosa opozicije prema ovom zakonu.
Ovaj tarifni broj 136 odnosi se na spise i radnje u oblasti geologije, rudarstva i energetike. Stvara se jedan privid da je ovaj ceo tarifni broj visok.
Ako uzmete i pogledate cifre one se kreću u iznosu otprilike od 3.000 dinara, a najveća je 160.000 dinara. To je za izdavanje licenci za izvođenje rudarskih radova i za vršenje stručnih nadzora nad rudarskim radovima.
Činjenica jeste da je ova taksa velika, ali u principu to je samo privid. Ovo su veliki i ozbiljni profitabilni poslovi u kojima oni koji se odlučuju na istraživanje za eksploataciju u ovoj oblasti skoro sve obaveze u tom eksploatacionom, odnosno istraživačkom periodu se svedu na ove takse.
Za taj isti period eksploatacije, odnosno istraživanja za pripremu koriste našu infrastrukturu, određenih lokalnih jedinica, odnosno teritorija određenih opština, i amortizuju ih i koriste, i kada opština pokuša na neki način da za to ostvari neke prihode, oni vrlo argumentovano kažu, izvinite ali mi smo svoje obaveze prema ovoj državi izmirili kroz taksu koja je republička administrativna taksa i koja je definisana u jednoj od ovih taksi koje se nalaze u ovom tarifnom broju 136. Te firme nemaju objektivnu nikakvu obavezu prema lokalnoj zajednici sem ove koju država nameće. Međutim, postoje i one koje su ozbiljne i odgovorne. Iskustva su različita.
Dolazim iz opštine na čijoj se teritoriji rade neka ovakva istraživanja i ispitivanja i to je jedna australijsko-kanadska korporacija, koja je svakako na našu sreću u prethodnom mandatu lokalne samouprave imala izuzetan odnos sa lokalnim rukovodstvom i koja je pokazala jednu veliku korporativnu i socijalnu odgovornost.
Naime, uspeli smo da zajedno sprovedemo mnoge projekte, projektu iz oblasti socijalne priče, prosvete, za osnovne i srednje škole, za obdaništa. Međutim, to je bila njihova dobra volja, svakako ne obaveza nametnuta od države ili opštine, i nažalost takvih je malo. Smatram da je ovde trebalo da malo ozbiljnije, odgovornije i temeljitije da se ponesete, da dobro preispitate nivo, odnosno visinu ovih taksi kako bi zaštitili interes države, odnosno lokalnih sredina kroz interes države.
Svakako, tu je ovaj tarifni broj 188, gospođo ministre, koji se odnosi za izdavanje odobrenje za detaljna istraživanja podzemnih voda. Ovde ste mogli i ne biste pogrešili da višestruko podignete nominalne iznose svih taksi. Ti iznosi taksi su od 20.000 do 60.000, u zavisnosti od količine vode, odnosno od vrste vode, da li se radi o običnoj ili o mineralnoj. Ovo su izuzetno profitabilni poslovi i ko se njima bavi njega, daćete mi slobodu da se izrazim, ne treba štedeti. Mislim da kroz jedan rigorozan odnos prema njima svakako štitite interese građana bar na teritoriji opštine gde se ovi resursi izrabljuju, odnosno gde se koriste ili gde oni koji ulaze u proces ispitivanja žele da ih eksploatišu, prodaju i na njima zarađuju.
Tu je trebalo da uzmete u obzir, to vam nisu rekli, gospođo ministre, naročito su važne podzemne vode, zato što su one ne znam koliko puta bitnije od površinskih. Površinske kaptaže nestaju, podzemne kaptaže po svojoj strukturi se šire, povećavaju. To je jedan siguran, konstantan ili, kako vi Evropljani volite da kažete, održiv resurs, odnosno izvor prihoda.
Nije trebalo da budete skromni kada su ove takse u pitanju, ovde ste mogli dvostruko i trostruko veće takse da definišete, za one koji su bili u obavezi da ih plaćaju to nije bio problem, a svakako da bi oni koji bi od tog novca imali koristi, tu korist i osetili.
Ovde se javlja i problem što država nema zakonodavno rešenu materiju kojom će se naplaćivati na ime korišćenja tih resursa sa teritorije lokalne samouprave, ili nema rešenu zakonodavnu materiju ili nema rešenu primenu, pa se onda Vlada odluči na uredbe, a što je loše i pogrešno.
Te uredbe, takođe, nemaju utemeljenje u određenim zakonima, pa sredstva koja na osnovu uredbi skupljate i uzimate u budžet, na osnovu zakona koji definišu da se deo tih sredstava vraća u lokalne samouprave, vi naravno ne vraćate.
Ne vi lično, nego vaša Vlada ili vlade pre vas, ne vraćate to lokalnim samoupravama, i to u ciframa znate kako izgleda. Recimo, za 2008. godinu transferi sa republičkog nivoa vlasti na lokalni nivo vlasti u opštini Surdulica, iz koje dolazim, bio je 96 miliona.
Službe su proračunale, na ime eksploatacije vode kao elektroenergetskog i kao komercijalnog potencijala u fabrici vode, opština Surdulica je od države povratno trebala samo po ta dva osnova da dobije preko 100 miliona dinara. Bez osvrta na sve one ostale prihode koje i od države treba da dobije i sa lokalnog nivoa da ubere.
To neka vam budu neki parametri ili reperi da ubuduće, ako ste se sada opredelili da pravite ovakve greške, da ubuduće ne pravite te greške i da date nama koji dolazimo sa periferije šansu da ono što nam pripada i zadržimo, da to stavljamo u funkciju tih lokalnih sredina na jedan racionalan i adekvatan način. Vi kao Vlada štitite ekonomske i nacionalne interese kroz ove spise i kroz ove akte koje ste ovlašćeni da predlažete i da usvajate.
S obzirom da priču privodimo kraju, u ime SRS ću da privedem i svoju diskusiju i naše diskusije večeras kraju. Koliko god, gospođo ministre, ovaj zakon izgledao nebitan i banalan, Zakon o republičkim administrativnim taksama, mislim da on to nije. Vlada svojim odnosom prema ovom zakonu i prema ovim tarifama je pokazala svoj izraz banalnog političkog koncepta kojim se vodi i koji je rukovodi. Smatram, takođe, gospođo ministre, da ovako nećemo odgovoriti na sve izazove u 2009. godini. Vi ste na jedan indirektan način dali za pravo svim kritikama koje su na teret ove većine i ovog zakona došli sa strane SRS - dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da svaki amandman koji je konstruktivan u smislu punjenja budžeta treba pozdraviti i prihvatiti. Svakako bih indirektno jednom pričom, odnosno nastavljajući priču sinoć koju je započeo gospodin Dulić, u principu dao podršku i ovom i svim ostalim amandmanima koji su danas i ovih dana pred vama poslanicima.
Tačno je da je na neki način diskusija gospodina Dulića sinoć, odnosno njegova završna reč izazvala reakcije i to u kontekstu da je rekao da Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ne razmišlja o povećanju stope PDV-a. To je potpuno u saglasnosti sa onim što ste vi govorili za sredstva javnog informisanja. Ali je nekako, rekao bih, ostala u senci ona njegova druga konstatacija i drugi deo rečenice koji je izrekao, odnosno svog izlaganja, što je vrlo interesantno i treba ovde spomenuti, a to je činjenica da će se Vlada ukoliko konstatuje, na osnovu analiza, i definiše da prihodi, odnosno realizacija budžeta za 2009. godinu ne ide po planiranom, opredeliti za neke druge korake, a to su koraci da se nametne još restriktivnija javna potrošnja, odnosno kresanje tog javnog sektora.
Zašto je to jako važno? To je jako važno zato što Vlada već sada zna da postoji prostor da se javna potrošnja smanjuje. S druge strane, za nas iz SRS to je jako bitno što daje legitimitet svim kritikama na teret budžeta, na teret javne potrošnje i kritikama na sve zakone koji bi trebalo da budu prateći zakoni, odnosno zakoni koji obezbeđuju prihodnu stranu budžeta. To znači da se Vlada već u startu nije odredila do kraja restriktivno prema ekonomskim, odnosno finansijskim prilikama koje nas u 2009. godini očekuju.
Čini mi se da nekako sa neba očekuje ili kod onih krajnjih potrošača ili konzumenata ekonomskih prilika u državi da od njih dođu ti, da kažem, rezervni ili poslednji atomi ekonomskih izvora ili ekonomske snage, umesto da, ono što se kaže, ribu počnu da čiste od same glave, odnosno da se javna potrošnja kreše već na nivou ministarstava, odnosno Vlade Republike Srbije.
Kada se država nađe u ovakvoj prilici, narod, građani države objektivno očekuju da vide odgovornu vladu i da vide neke vrlo realne i opipljive korake i mere koje će Vlada predvideti i definisati da odgovori na sve neizvesnosti koje nas u godini ili danima ekonomske krize očekuju. Čini mi se da to u ovom slučaju nije i da su pojedini istupi, bar sa aspekta SRS, istupi pojedinih ministara u Vladi Republike Srbije, Vladinih činovnika svakako neozbiljni i neodgovorni, i suviše neozbiljni i za poziciju koju ljudi zauzimaju, ali i za prilike koje nas očekuju.
Pogledajte, recimo, gospodin Milosavljević, ministar u Vladi Republike Srbije kaže, znate, inflacija neće biti u porastu, a i cene zato što će pasti zarade, pa će potražnja na tržištu biti manja i to će objektivno čuvati cene od rasta, odnosno inflacije. To je stvarno neozbiljno i neodgovorno sa jedne strane, a s druge strane kakav je odnos Vlade prema problemima govori i činjenica da su već od 1. januara ove godine javne usluge poskupele i to je nešto što direktno utiče na inflatorna kretanja u Srbiji u 2009. godini.
Samo zbog te činjenice postavlja se objektivno pitanje da li će inflacija u 2009. godini moći da bude u okvirima koje je Vlada definisala, pretpostavljam da je bilo osam ili devet posto, odnosno ubeđeni smo da će ući u dvocifren iznos.
To je neodgovornost i mislim da tu postoji dosta prostora koji Vlada sama sebi svojom neodgovornošću ili neozbiljnošću pojedinaca stvara i daje šansu i prostor za svaku kritiku i za svaku osudu. Ovde treba takođe da se spomene i činjenica da se Vlada, zbog nerazumne odluke o jednostranoj primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odlučila da ga brani, hvališući se preferencijalima koje je dobila na izvoz šećera, bejbi-bifa, na izvoz vina itd.
Nešto što smo već imali, u iznosima u kojima smo već imali mi se time hvalimo, a naročito je važno ovde spomenuti vino pošto smo mi ''poznati'' kao eminentni i respektivni proizvođači vina, poznati po vinu u svetu. Tu ste mogli, nažalost, spominjem jedan primer, nerado se pozivam na primer Hrvatske, koja je uspela da dobije veće preferencijale nego Srbija, zato što je koristeći pretpristupne fondove uspela svoju proizvodnju svih ovih proizvoda da poveća u odnosu na Srbiju.
Pazite, oni su zbog vašeg neoliberalnog koncepta uspeli da proizvodnju šećerne repe u Srbiji iskoriste za povećanje proizvodnje šećera repe u Hrvatskoj, odnosno plasman njihovog šećera u EU. Ali, to ne govori o njima, to ponajviše govori o Vladi, Vladinom odnosu i Vladinoj odgovornosti prema samoj državi.
Naravno, tu ću ponovo pomenuti nešto što sam govorio ovih dana. Ova država, objektivno, na te pretpristupne fondove koji će obezbediti privredni rast ili ispunjenje određenih standarda neće moći da računa. Nećete moći da računate i do 2013. godine, zato što su oni svoje budžete i te finansijske planove, u principu, definisali dugoročno i u ovom slučaju planiraju ih negde do 2013. godine.
Kada je u pitanju akcizna roba, cigarete i nafta, cigarete su kod nas već oko Nove godine poskupele, ne dočekavši da usvojimo ove zakone, odnosno da usvojite zakone kojima će se akcize na iste povećati. "Filip Moris" je cigarete poskupio između pet ili 10 dinara, posle toga je BAT iz Vranja podigao cene za desetak dinara. Šta će se desiti sa cenama posle usvajanja ovih akciza videćemo, kakav će trend rasta to da ima.
Ovde treba osuditi, takođe, neodgovorna obrazlaganja pojedinaca iz Vlade da podižemo akcize radi kontrole stavljanja u promet duvana, pa i iz zdravstvenih razloga. Ako ste taj aspekt imali u vidu i uzimali u obzir, zašto to niste podigli još 2003. godine, ako vam je do zdravlja? U EU akcize na duvan su negde i do 57%, kod nas su svakako manje. Mogli ste odmah da ih podignete, ako vam je bilo stvarno stalo do zdravlja građana i kontrole prometa duvana. Međutim, vi i na ovaj način pokušavate da prikrijete loše aspekte jednostrane primene SSP.
Kada je reč o nafti, jako je loše što će se povećati akcize zbog trenda pada cene barela nafte na svetskom tržištu. Po prvi put u poslednjih ko zna koliko godina desiće se da najveći proizvođači nafte u svetu ostvare budžetske deficite u ovoj godini.
Naravno, ovu digresiju pravim zbog ukazivanja na činjenicu da će sa sadašnjih 39 dolara barel nafte pasti, pretpostavlja se, možda čak i do 25 dolara. To bi dalo prostora da se u Srbiji definiše povoljna cena energenata, odnosno nafte i naftnih derivata, što bi svakako stimulativno delovalo na proizvodnju u Srbiji.
Ta proizvodnja u svakom smislu omogućila bi, kroz niže cene derivata, da budu niže cene svih proizvoda i to bi, ponavljam, svakako stimulativno delovalo na sve proizvođače, što bi u suštini trebalo da bude osnova za obezbeđivanje ekonomske sigurnosti u 2009. godini.
Nažalost, Vlada nije spremna da se suštinski bavi problemom. Vlada se odlučila na budžet kakav jeste. Planiraće, čekaće i radiće analize na mesečnom nivou i onda će za mesec dana verovatno da se opredeljuje na nešto što je u startu mogla da uradi. Gubićemo vreme, trošimo novac. Jednostavno, vi ste Vlada stihije, a ne Vlada strategije i koncepta.